SLAVJAN.
Časnik slovstven i uzajemen za Slavjane književne i
prosvetljene.
Vreduje i na svetlo dava Matija Majar v Celovce (Klagenfurt).
'fe](. 1Л Izhadja desetput v letč po jednoj cžloj listine i lvf* velja s poštninoj 3 fiorinte ali 2 rublja.
Pozi? i predplato.
„Slavjan" ostane i v napred, kako do sada, namčnjen Slavjanam književnim i prosvčtljenim i bude sprijemal dopise v kteromkoli narečji slavjanskom, budi latinicoj budi cirilicoj: ale stalna njegova težnja bude, da se v spisah i knjigah vsemu slavjanstvu namenjenih upelje cirilica, kako alfabet vseslavjan-ski. Ako bi imeli Slavjani književen obče-slavjanski jezik uže ustanovljen i upeljan, bi se ga „Slavjan" radostno služil, doklež toga nije, bude se pako služil jezika uzajemnoga, da se koliko moguče pišuči bližamo i poslčdnič sbližamo.
Prosimo spisovatelje raznih slavjanskih plemen, da bi se oglasili nškada s nškim dopisom, tčrn stava časnik zanimivčji. Vredničtvo se bude trudilo i tersilo, da donaša „Slavjan" sostavke o slavjanskoj naukš, o predmetah vsa slavjanska plemena zanimajučih. Tak predmet je spis: „СлЗД праславјан«, kteri se bude nadaljeval i bude od sada napred mnogo zani-mivšji, nego je bil do sada, jerbo sada stupi na slavjansko zgodovinsko polje; do sada ni se vidilo jasno, da vse to, čto se je razlagalo, spada v zgodovinu slavjansku i radi toga su se ti všdečki sostavki toga spisa črnili i kazali nškako suhoparnimi, pa to ni moglo jinače biti. Te spis odkriva scšla nova izslčdovanja o naj staršjšej i naj davnejšej zgodovinč slavjanskoj, tržbalo je položiti osnovu krepku, ju včdečki utverditi i dokazami podpreti, jerbo sgrada zgodovine slavjanske je ogromna visoka i obširna, odtuda je izviralo, da su se kazali pervi sostavki nčkoliko suhoparnimi, toliko zanimčje i ljubo-pitnšje bude obseg spisa v tom, čto sada bude nasMovalo.
Vred ničtvo se vseserdno zahvali podpornikam „Slavjana", kteri su ga podpirali predplatujuč se na njega, se zahvali vsčm skupa i vsakomu po sebč i prosi, da se i v napred okažu blagodušnimi podpornikami našega slavjanskoga časnika, da se na njega predplate i ga po priložnosti i dalje ozname i razšire: tem ne podpiraju samo te časnik, nego vlastno pod-piraju slavjansku uzajemnost. Toliko predplatiteljev je vsakako neobhodno potreba, da se papir, tiskarina i poštarina doplača; bez naležite podpore oslabivlja i poslčdnič oslabi i naj iskre-nčjša namera i dobra želja ostane samo prazdna i žalostna želja bez zaželjenoga uspeha; čto se ne sme zgoditi.
„Slavjan" izhadja desetput v lčtš po jednoj cčloj listine i velja s poštninoj za celo leto 3 fiorinte ali dva rublja. Gospodi prijatelji i podporniki slovstvene uzajecanosti se tem učtivo povabe, da blagovole se predplatiti na te časnik i napisati svoje ime, ime svojega prebivališča i posMnje pošte i poslati peneze, (dengi) poštnine prosto (franco) podpisanemu vredničtvu o pravom čase, da se vč, v kolikih iztisah se časnik ima tiskati.
Vredničtvo „Slavjana"
v Celovcč (Klagenfurt, Karaten, Avstrija).
Русскад
и такт> називаемал o б ц a л м у з bi к a.
(Посвлшаетсл старому товаршцу М. П. Погодину.)
Pod tčm naslovom stal je važen sostavek od g. K. V. O. (Кнлзл B. Одоевскаго?) v novinah „Руссгаи Nr. 11. и 12. 1867 r." i pred seboj imamo knjižicu prepečatanu iz novin „PyccKift". Iz te knjižice si dovolimo nčkoliko misel po izvorš, po podliniku, važnosti radi svojim čitateljam priobčiti i onda svoje misli predložiti. V toj knjižice se med ostalim piše:
Разработка Hameft Русскои музвпси не можетг 6bitb дбломт> одного челов-Бка; она требуетг разносторонннхт, свбденШ, разно-стороннихх наблгодети, извкжанш: и техническихг, и археологп-ческихгв, по предметам% почти еш;е не затронутв1мгв; словомгб, об-цаго, дружнаго содбиств!н.
R раздбллн) Mirl;nie tžx%, прежде немногихг, a теперв многихг лгодсЛ, которие уббждешл не толвко вђ томт., что Русскал
музмка еуцествуетх; но п в% томт. еце, что ел самобмтнмГг ха-рактерг способенх кч, развитио вт> чисто художественноЛ сфер£. Вт, зтомт. д£л£ еце много спорнаго, или скор£е темнаго.
Вг нашихх Русскихг нап^вахт. должно отлпчатв дв£ зпохи: одна — древпал; к% неА принадлежатг nicira стариннил, во-обгде до-Петровсгал, вс£ сочиненнвм не толвко в-б чисто деатони-ческоА гамм§, но и вч. такихг звукорлдах-в, которне весвма сходни св донвшб сохратшвшимисл древними ИндШскими звукорлдами. Ин-дШсгае звукорлдн указашл между прочимг вт> слФдуннцеА книгб: The works of Sir William Jones; зтоћ книги извбсиш два издатл — одно 1799—1801; другое 1808. Суцествуетх НбмецгаА пере-водт. (Далберга), тои части которал относитсл кт> ИндШскимт. по-гласицамг: On the musical modes of Hindus. Какг 6bi желателвно бвио, чтобвг наши Санскритологи повбрили дашшл, собраннвм Ап-гл1искпмт> авторомг. Здбсв — изходнни: пунктг длл весвма важ-iibix%, не толвко музвгеалвгшх-в, но i обцеисторическихт. наведенШ. Mbi не осмбливаемсл, но указвгваемт. какг на Фактт. весвма лгобо-nhthbifi, и заслуживагогцШ, во всбх-в ашслахг, внимателвнаго из-учетл. Зтому сродству вг самомх м a т e p i a л i ИндШскихг и Русскпхг мелодт должно приписатв зам^чаемое путешественнпками сходство между индШскими и нашими, преимуцественно стариннвши, напбвами.
По моему уб-ћжденпо, можетг 6bitb, ошибочному, но им£к»1цему широкое основаше, именно с т a p и н н bi е нап£вв1, то еств н e p в o ft зиохи, и должш.1 6bitb пргашмаемв1 за первообразх нашеи народноб музвгеи; они отозвалисв во вс£хг тхнгбдуницихг народнвшг rižc-ноп£шлхг.
Доволвно зам£чателвно, что вс4 почхи безт> изклгочешл Полв-сгал п£сни ијЉотт. характергв мазурки, илп другаго танца, такг назв1ваемаго „Полвскаго"; то и другое постолнно вх 3/4, зта страннал наклонноств лвллетсл вт> ПолвскоИ музвш£ ст> весвма дав-нихђ временг; вг ЛексиконФ Совинскаго (Les Musiciens polonais par Albert Sowinsky — un vol. in 8° Pariš 1857 — P- 3, 4 et 15.) прнведеш>1 древн£Гпшл Полвскш мелодш, между коими одипг капц1оналг или кантичка „Wžlobie ležy, или Iezusowi Chrystosowi" еств уже мазурка, a вт. еш;е древнМшои мелодш, относимоб кт. 995 году, по зам£чанш самаго Совинскаго, заклгоченге им-ћетч, уже Форму „Полвскаго". Напротивт., в% Велико-русскомг nfoiin не встр£тите почти никогда трехг четвертнаго ритма.
Если позволено, музв1калвпв1мгв путемг, коснутвсл зтногра-Фнческаго вопроса, то можно бв1ло 6bi доказатв, что музвгеа на-зв1ваемал полвскок, характеризуемал „Мазуркого", п „Полв-скпмг" еств музвша особаго племени, иришелвцевг (шллхтв1?): она не njižeTi, ничего обшаго с-в народного, славлнскок музвпсон) и как% бвт насилвно навлзана народу.
*
Вт. числб доказателвствЂ, можно указатв на весвма старшгнуго, и едва-ли не изт> временг лзмческихг, nicino, столб обшеизв^стнук) во Bcefi Pocciii: „aft мн иросо аблли". Самое назваше растенл не ука-зБгваетх ли на ел 10жное произхождете ? У менл собрано н^сколбко BapianTOBT> зтоА пбсни, и вс£ они — чисто руссгае, не толбко при-надлежатг ко Второму Гласу, но состолтт. именно изт. tžxt> нотг, которБШ содержатсл вг однов изт. вБ1шеупомлпутБ1хг Индшскихх Погласицг; Джонсв (Jones) обозначаетт. ее назвателг: Carnati.
Не лкбопБ1тно ли такое сблнжеше народностеи, отдалешшхг другг отт, друга и временемт. и пространствомг ?
Предоставллемг историкамг, зтнограФамт., Филологамх и ар-хеологамт.: во первБгст., опредблитБ, хотб приблизнтелБно, зпоху зто8 зам^чателБноб iižchii, кажетсл намекакицеи на обвиаи увоза невбстт,, — и разт>лснитБ наконецг, что значатг слова пршгбва: Д н д х Ладо? a во вторвкг, подвергнутБ вс£ представллемБШ музБшон) даннБШ нсторическои критшЉ —
Primetba vredničtva. Ruska narodna pesen, ktera začinja: A mbi просо сбллп, с§ллн Ofi Дидт, Ладо, сјјдли, cin.m . . . spada med naj starejše, ne samo ruske, nego i slavjanske napeve. Ta pčsen je tako stara, da uže njen pripev je ljudstvu zatemnel; ne vč se, kako je izvirno glasil i 6to vlastno znači. J. Сахаровт, v svojej knjigč: Сказашл русскаго народа. Санктпетербургт. 1841. г. navodi sledeče razlike (varianten) toga pripčva, namreč:
Ofi Дидх Ладо — ofi Дидн, ofi Ладо! — ofi Дпдт. co Ладои! — ofi Дпде Ладо! — Ладо мое, Ладо! —
Pravilno i po praslavjanski glasi te pripšv: Ofi дидн ладо, — ofi диди ладо мол!
Ofi je obče znana nepremčniteljna častica (Empfindungswort); диди je nepremčniteljna častica nahodeča se v naj starejših pčsnah ruskih, obče navadna Slovencam i Serbam i znači: oj titi = oj kako krasno, kako lčpo, kako prijetno! — Pri Slovencah v ziljskoj doline se sveže dčtetu na pravu ruku nččto černjeloga = krasnoga, ali nččto uprižanoga = pestroga, kako narukvica (Bracelett) i ve-selečemu se nad tčm dčtetu se reče: Oj titi, to je lčpo! Ješče se spomčnjam, da su mene takže navezali tak cac rekuč: oj titi! kako je lepo! — Vuk Štef. Karadžič ima v svojem rečniku serb-skom: дјидн in der Redensart: aj дјидп! schon, trefflich, pulcer: aj дјиди конб! aj дјиди момак! aj дјпдп дјевојка! ај дјнди купус! ај дјиди месо! и. т. д.
Ладо je od slova лада vocativ jednotni, čto se vidi iz predstoječe ča-stice oj i znači: узаимное соглашенве, соглаете, лк>бовт>, дружба, (vidi словарв Далевх slovo: ладитв), po nčmečki bi se reklo: o herrliche Unterhaltung, herrliche Gesellschaft! — Iz toga se vidi, da se ima reči ладо мол, pa ne ладо мое.
I v serbskih narodnih pesnah ima pripčv: ладо! ладо! oj ладо oj! Vuk Štef. Karadzič v svojem rččnikč serbskom ima glagolj ладати s poznamkoj: V Horvatskoj okolo Karlovca idu dčvojke na-kitjene včncami po selah na den sv. Jurja od hiše do hiše pčvajuč i se zovu: ladavicami. —
Učeni g. spisovatelj članka i knjižice o ruskoj muzikč je stavil uprašanje ljubopitno i važno ne samo za Rusa, nego i za cšlo slavjanstvo, ni ljubopitno i važno samo glede muzike, nego i gledč narodopisa i zgodovine slavjanske.
Ja namčravam progovoriti kratko, ne samo o muzikč ruskoj, nego v obče o slavjanskoj po tomu, čto se može mnogo jasnčje i točnčje razpravljati o muzikč ruskoj, ako se oziramo zajedno i na muziku ostalih plemen slavjanskih.
Na pervi pogled čini i kaže se dosta težavno o slavjanskoj muzikč kazati nččto osnovnoga osobito toga radi, jerbo je narodnih slavjanskih pesni skoro nepregledna množina, činivaju skoro same za-se malu knjižnicu — i nisu do sada niti vse zapisane; dalčje su napčvi narodnih slavjanskih pesni i plesov v raznih pokrajinah tako rčzko različni, na primčr napčv poljskoga mazurka i nape vi ruskih narodnih pčsni i horovodov, su tako različni, da se več raz-likuju jeden od drugoga, nego muzike različnih narodov, na primer muzika italijanska, francuzska, hispanska i nealečka ; k vsemu tomu pride ješče to, da je muzika slavjanska v blizkoj srodnosti s mu-zikoj sanskritskoj, to je, arijsko-indičkoj, i da bi trčbalo pišučemu o slavjankoj muzikč ozirati se i na muziku sanskritsku. Videč vse to se spisovatelj zarazi, udivi i ostermi; naj težje je to, da se upravo ne vč, čto početi s tako razseglim predmetom i kde se toga različnoga dčla prijeti i lotiti.
Izverstno kaže g. spisovatelj sostavka: Русскал музика, da ob-rabotka i razprava o ruskoj (slčdstveno i o slavjanskoj) muzikč ni delo jedinoga človeka, neg'o delo „obščago, drušnago sodejstva".
Delo je dvojverstno: opis starine slavjanske muzike i opis muzike arijsko-indičke; radi toga dolžni sodčlavci i sotrudniki pri tčm poduzetji razdčliti se na dva oddčlka: na slavjanski i arijsko-indički oddčl.
O slavjanskoj muzike.
Pervo dčlo je vedečleo, slovstveno, nemuzikalno. — Včsti o starinoj muzike se imaju sbrati, pretresti i presuditi — se imaju slovstveno razložiti razlike, lade (Tonarten) slavjanske muzike — se imaju naznačiti, imenem poimenovati one narodne pčsni i napčvi slavjanski, kteri su naj starčjši — blizo 70 je napčvov segajučih v vreme sanskritičko — poslednič se imaju poimenovati i opisati staroslavjanski muzikalni nastroji. Bez take predbežne včdečke razprave se ne može nič izdatnoga opraviti o starinoj muzikč slavjanskoj. Taka včdečka razprava načinila bi se pako točkoj srčdišnoj
(Kristalisationspunkt), okolo koje bi se poredom uverstile skoro same od sebe narodne pčsni i napevi i različne slavjanske lade; taka včdečka razprava bila bi za pčsni i napeve to, čto je vojni-kam vojinski ukaz: Staviti se v poredek! (Stellt euch!)
To bi ne bilo težko, latku (Material) za to džlo imam uže sbranu, ako bi trčbalo, bi ju samo razporedil i na čisto spisal.
Drugo dčlo je vlastne muzikalno. Rodoljubni i učeni muzi-koslov ruski bi od tč h 70 naj starčjših pčsen slavjanskih posvetnih (mirskih) zapisal napeve verno i točno tako, kako jih poje ljudstvo slavjansko z vsčmi posebnostjami slavjanskimi — po zapadnjačko rečeno: s vsemi pogreškami, onda bi te napeve v muzikalnom ozirč pretresel, presudil, i ustanovil iz tčh starinih napevov značaj, karakter, staroslavjanske muzike i razliku od muzike tako imenovane obče; daleje bi zapisal pčsni i napeve cerkvene pravoslavne stare, do - Petrovske. Slova tčh svetih pčsni sicer ne segaj u dalčje v starinu, nego do upeljevanja hristjanstva, napevi naprotiv činivaju bogato, zlatnd sokrovišče (zaklad) muzike praslavjanske. Ako imaju pravoslavni Serbi i Bolgari možebiti posebne cerkvene na-pčve — različne od ruskih, bi se imeli takže sobrati i napisati.
To bi takže ne bilo pretežko. Pravoslavne cerkvene pčsni su obče znane, ni jih potrčba trudno i mudno jiskati, samo da se napevi napisu po sposobč izvirnom starinom; dalčje naj starejše mirske (svetovne) pčsni su naj običnčjše i naj razširenčjše med ljudstvom, njih napčvi se toga radi bez mnogoga jiskanja lehko napisu; blizo dvč tretjine (2/3) od onih 70, se čuju v Moskvč i v njenoj okrestnosti (okolice).
Tretje dčlo je živopisno. Rodoljubni risar (risovščik, Zeichner) bi narisal v malih podobicah (Vignetten) pojedine staroslavjanske muzikalne nastroje ali ležeče ali naslonjene, ali občšene, i pri vsakoin pojedinom nastroji bi narisal i muzikanta oni isti nastroj jigraju-čega, v narodnom odčjanji, oblačilč; dalčje bi narisal prizore (Szenen), kako se igra horovod, kolo, bolgarski ples hojsa, poljski mazurek, ugorsko-slovenski ples kordaks, imenovan takže: bistrikoin ali čar-dašem i tako dalčje. K vsakoj podobicč i k vsakomu prizorč bi se pripojil kratek popis; tak sebe menji i kratši popis pojasni svoj predmet nazornčje, nego naj obširnčjši i naj učenejši popis samimi slovami bez podobice i bez narisanega prizora.
O muzike sanskritskoj ali arijsko-indičkoj.
Ovdč je dvojno znanje potrebno; znanje jezika sanskritskoga i angležskoga, po tomu čto je mnogo izverstnih knjig o predmetah sanskritskih i arijsko-indičkih tiskano v angležskom jezikč.
Učeni gospodi sanskritoslovi da pregledaju sanskritske vžde i to posebno:
Vedu šaman (pčsmaricu) ali samavčdu, to j e sbornik pčsni; onda:

Vždu atharvan (sveščeničku) ali atharvedu, sbornik več od 700 pšsni obsegajuči.
Da bi sanskritoslovi skupa s muzikoslovami nastojali dobiti sanskritske glavne napšve obredne, kteri se pčvaju samo na určite, na opredšljene, na odredjene dni v lčtč ali samo o odredjenom vremeni lčtnom; jedni govore, da jih je 23, drugi tverde, da jih je 36. Vidi Asiat. Researches IX. stran 454 i slšd. Semo spadaj u nedvojbeno slavjanske obredne pšsni. — Daleje, da bi se postarali dobiti imena i slike staroindičkih muzikalnih strojev ; možebiti su naslikani v nškoj knjigč sanskritskoj ali angležskoj. Slike tčh muzikalnih strojev se vide i v svetišče v Ellorč vipuklo iz žive skale, iz Ij u toga kamena, izdlabane, izkresane.
Učeni angleži Sonnerat, Solvyns, Crawfurd i jini napočitaju 36 indičkih muzikalnih strojev.
Stoj ovde ješče ta skromna želja, da bi ti spisi i knjige o slavjanskoj i o indičkoj muzikč ne dajale se na svetlo v nžkom zapadnjačkom jezikš, nego v ruščinč, da bi nam ne trčbalo učena dela učenih Slavjan iz tudjega jezika prestavljati v naš krasni jezik slavjanski — takže iz te pričine bi se imela učena dčla o vsakoj nauke slavjanskoj izdavati v slavjanskom jezikš, v ruščine, jerbo stava tem neredko nauka i cšl predmet mnogo jasneji bez razjas-nenja, med tem ko v tudjem jezikš ostane temen i po dolgom raz-jasnivanji i opisivanji, na primčr ; obširno se neršdko razjasnuje, čto to znače sanskritska slova: a um ali um, veda, sloka — ako pišeš po slavjanski ni trčba nijednoga razjasnivanja, to je namrčč: um (Verstand), veda (Wissenschaft), sloka (Strophe); ta slova su sanskritska i zajedno slavjanska.
O С1ВДАХ ПРАСЛАВЈАН.
(Надалвеванје.)
Apiji i Apijam
c y c a m o j e д e u н pa nap од i су первосе л ц i в e в o j e j
u p a д o u o в i h i
Apiji npe6iBajy4i јужно i Apijani северно од Пмалаје су чпивал1 в стародавносп само једен j е д i и i н e i з м i p н o в е л i к i h p a н a p o д ; то доказују слбдеча:
1. Племена apijcica i apijaiicKa iMajy, како ce вјд]', j e д h o i c t o ii a p o д н o i м e, тако je i јсдна iitix домовша.
B liliji зову ce apijciu Гидх ио сапскрггсга: J. p j a, to je: c л a в h i; ntix земЛа зове сеЈузјадежа = apijcica д e-жеда, такжо арјаварта, то je apijcica покрајша.
Племена северно од Пмалаје преб1вајуча, на npiMžp BaKTpi-јаш, Мед1, Ilepci i jini су звaлi ce по цевдчга также a i p j a, no геленсга arioi = apjani, то знач1 также: славш. — 1мешто Мед1 звал1 су ce i3BipH0 apijanaMi. „Меде je звал весолвен cbžt i3BipHO apijaHasii (arioi)." — Како та племена тако i нвЈх зем-лве су звал1 се по ценд1чга aipjana, по геленсга: ariana.2) — Медјја атропанска је также звала се аруаној, остала Медаја пако a p j a к a, i3 чеса je постало садајно ime землве I p a к. — Армеш зову народ мед1јсга: api, apiK, тоје apja, арјака. — Пто-ломашс спомЈшја народ a p i a к o i стапујуч1 на споднвем поречј1 Jaxarta, ptice Cip.3) — Персе су звал! геленсга сшсователв1: Artaoi, ктеро слово јма oni icTi корен с словом a p j a i пом£ш также c л a b h i. ВслФд тога почшју i многа особна niena nepcij-ска словом aria значеч1м славш, на npiaižp: Ariobarzanes, Arioma-nes, Ariaramnes . . . .4)
2.	Језша, санскр1тск1 особ1то нај CTaptjmi, каков ce налаз1 в ведах i cTapo-apijaiiCKi, то je цендочга, ста ci мед себој подобн^ја, него ктерако-ii два jina језша шдоевропска. HtKTepi учет муж1 тверде дапаче, да су знајуч1 санскр1тсга пошмал1 за илу i apijan-ске, то je, цевдчке старе cnice.
3.	1ма в аруансгах дежелах землветстх птменованј тсто caHCKpiTCKix, на npisižp: Мамарканда, Коканда, Јарканда . .. канда је слово nicTO сапскр1тско i значк пред^л, покрајјну, крај/')
4.	1ма i землвешсшх noiMenoBanj, која налазе се в 1ндај1 ио санскр1тск1 i ono icTO значеча, no цендгага npi Арцанах; на npiiiip: РЗжа iio caHCKpiTCKi: C a p a j y npi Ајод'ј1 в 1нд1Ј1 ce налаз1 оиет в цендшкој pžnž npi Герат^ шенем oho icTO значечем: Г a p o j у, b iiaiiicax зар^зшх (in Keilinschriften) Г a p i в a, в^роподобно pfoa Tapi-руд. — Света "рЈжа C a p a c в a т i ce налаз1 в liliji, o ктерој ce пршовбдују naj старбјше пршовбдке згодов1нске, na најде ce оиет точно upi Apijanax iio цмџцчш: Haraqaiti, в iiaiiict за-рбзном: TapaK'BaiTic = Арг'анд-аб, no геленсга: Aracho-tos, to je, irinijma р-Бка: Г i л м e н д, ктера ce 1зл1ва в Заре = j е з e p o.
5.	Владарсм народ IT a н д a в a пајде ce в liliji иа i звун^ 1ндуе в СогдцанИ. „ДалЗЈје пребјвају Согдцаш, нв1х мЈсто Панда."6) — lipi Apijanax je o6mipHa землва C o г д i j a n a i na 1пд£ pfet недалеко од соводнја пет pfot ce je также налазка јешче o час4 Александра M. невслјка держава C o г д i.7)
6.	Землве Арцев тдачшх i севершх ApijanoB су се скупа дер-
жале. 1нд1чка землва је в стародавносп сегала до западнога Кабу-
--\
*) Геродот 7, 62. — 2) Страбо 15, 2. — 3) Птоломашс 6, 14.
Ласен 1, 5—7. — 5) Ласен 1, 119. — 6) Плш. 6, 16 (18). — 7) Appian поход Алекс. М. 6, 15. Ласен 2, 652.
дјстана i до rope 1ндукуша i je грашчвла i медБаппла овдб на сродна нлемена около Паропатса на северној črpani шдгакога го-ровја, онда на Бактрцане, KTepix потомга се тепер iMeHyjy Тадж1-Kaini i преб1вају в ropHix долшах рбке Oxus = Аму i говоре hžko наречје nepcijcKO. B време стародавно су ci слЗдола в т£х севертх странах арцска племена, племе за племенем i су шшвала цблу ред аруансгах племен.
^»■"S^Apiji i ApijaHi су чшвал! в стародавнЈ; само једен пранарод, дла тога су ci не само в језшЛ, него i в пршов$дках, в державној управЗз, в просв^тЈ, i в обче в цблом начшб народнога ж1влвенја тако подобт, како тједна два народа шдоевропска, посебно велва to o вчходтх Арјјанах, то je, o племенах цегдачгах.8)
8.	Apiji i ApijaHi су первоселц1 в својеј прадомовшб. ВБроподобно је, да су в Гндц! нолег Арцев также 1нд1чк1 чернц1 первоселцам1. Apiji шд1чга се шч не спомбнјају, да 6i б!л! нЗжогда нЗшдб шд£ звунб 1ндце преб1вал1 i да 6i ce бт од јшуд семо Преселвта; Hiix нај CTapžjuie пршовбдке пршовЈдају o стварвенј1 свбта, o пра-род1телвах i iibix жiвлвeнji i то тако, да ce је все то годмо в 1н-Дф. Apiji иочггају caMix себе пepвoceлцaмi i 1ндоју својој пра-домовшој; шчеса не в£ју, да 6icy прежде ж1вел1 нЈшдЈ; звун£ своје Б'аратаварше.9)
9.	1сто тако зпсле i Apijam, Ipam, да су цранарод i да су нер-воселц! в cBojix покрајшах северно од Пмалаје лeжeчix твердеч1, да je HBix дежела AipjaHesi B a е ж o, церво стварвена дежела iзмед вс£х осталгх дежел. 10ј
Тако то доказује правд1во i основно Christian Lassen в својеј raiBiri: Indlsche Alterthumskunde. Bonn 1847. Ч*удно je , да oni icTi r. Lassen в оној icToj кшлг! upori својему јстшому i основ-ному доказованју опет iipoTiBiio niuie i доказује, да јндачш Apiji тсу первоселф, него да су се в 1нд5ју в иредх1стор1чкој доб-i пре-селш, то се не вб када i одкуда; да тсу самосталт i еаморас.и народ, него да су се одродт од нЈке ббле kaukasische Rase, од нбкога б£лога рода, KTepi 6i, обсегал 1нде-Арце, все шдоевропске народе i заједно i вса племена семтчка: арабско, арамејско, хе-брајско, i да 6žcy чшјвал! једен народ i говорш једшм обч1М кав-каск1м језшом. — Па такога народа шкада ni 6L10 на cbžtž i га ni могло 6iri, јербо двослабшп тако iMenoBani семтчга језш, на npi-Mip: арабсга, арамејсга i хебрајст не5мају с језжат шдоев-poncidMi ншаке нодобност1 i народ1 мед себој шкакога сродства. Г. Lassen разлага o6uiipno на веч крајах својега o6niipnora дЈла, да су 1ндјчга Apiji ce преселовал! в 1ндцу i нагадја i разумује, кд£, по ктером путб, да су иo нвеговој м1сл1, мо™ в 1ндуу npinyTOBari. — O Арцанах nimeJ да ntix нрадомовша се ша јижалх. тамо н^кдЈ в нај оддалвенЕјшем Јзходном углб ipaHCKe землве, тамо
8) Ласен 2, 440. — 9) Ласен 2, 511. — 10) Ласен 1, 73.
кд£ јзвјратб двб ptKŽ Oxus i Jaxartes = Аму i Cip, тамо н!кд£ на горској планш-б на западном склонб гор Белуртаг i Мустаг, кдб траја иол£тје само два м^ееца, зша иак десет мЈсецев. и)
To је тако немогух^, како да 6i нбкто хотел зашта твердт, да Bci европск1 народ! су се јзројш ]'з noKpajine АрхангелБска, ал1 се i3jeivri на заиадном склонб Француске rope Montblanc BicoKo бл1зо сн^жне медће, кдг£ траја полбтје само два мбсеца, зша пак десет м^сецев.
В новЗ&је време je o6i4aj завладал тако nicaTi, что је овд-t само зато се спомЈшло, да не держјмо се неправд^вога i неосновнога, него правд1Бога i ооновнога доказованја Ласеновога, то je: Apiji i Apijani су чнпвал1 скупа једен самостатен i саморасл1 иранарод i да су бш иервоселц1 c niKTepiiai jimMi менБИПЈл племеназп не-apijcKisii в својеј прадомовшб лежечеј јужно i северно Гшалаје.
1ме ApijaHa ce je до нашега времена обдержало в 1меш землве 1ран, лвудство зове се 1ранам1 i нмх језш ipaiiCKiin, KTepi je наречје caHCKpiTCKO.
Шше ce нерјјдко н£када i o Туранах како o нЈдаом иосебном народ-£ i o језш£ туранском, па то је кр1во. TypaHi nicy н£как i3-bžctch иарод, Koji 6i говорјл iitra посебен турансга језш, него је то једном пспменованје разл1чтх народов i племен Монголам данБ плачајуч1х. Джшгчскан је јмековал своје лвудство Kioi монг'Ј;л (Kokii monghol), то je небеско лБудство, поббдвене народе, Мон-голам данБ плачајуче, је по1мсновал скупа Туранаш. Зато се не може велвано roBopiTi o iižkom језш£ туранском, что тр$ба запо-м4нт за далв1 nonic згодовше славјанске.
0 перв1х добах чловечанства,
Bžcri згодовшске o перв!х добах чловечанства су иршовЈдо-вале лвудству св£тославнс, в1сокоиросв^тлБене б £ л е жене, жене б ž л е, также ж е н б i л e iineHOBane, iio геленеш i латшск! скажено: Sibyllae. Оне су народ isrojiBaae, подучевале, надз1рале i управ-лвале. O шЛх обццрнбје на својем mžctž. Оне су пршов$доваде народу i га учме o перв1х добах чловечанства, o доб! златиој, п p e c p е ч н o j i o добб железној, нрехудој i су прероко-вале, да доба железна опет когда тбуд настане, i да НБеј буде пасл£дова_п доба златна, прешчастлБ1ва i да тада буду се все CTBapi поновшз на болве, да буде: apokatastasis = restitutio, ал! како Лактантц iiiuie: reruni innovatio. Церквет учетш су в т£х пре-рокованјах ббл1х жен вЦш предвбсп o XpicTŽ i нБеговом царств'6.1) Ч т o су иак жене ббле пршов£довале o uepBix добах чловечанства,
") Ласеп 2, 526. — *) Лактаниј 1, 6.-7, 25.
тога нам Лактантјј ш нашсал, але Гесшд нам је зачувал те дра-гоц4не isicTi згодовшске o иервЈх добах чловечанства в својем cuici: Erga kai hemera = Д$ла i дн1 — Mi^i ce, да je зпвк около л^та 850. пред Хрјстом 2) в еелб Акр£ в Eojoriji, каможе је нвегов отец Д1вос пресел1л се 13 M a л o a с i j с.
Гесшду ce npinicyje нбколшо cnicoB, на npi.Mip: Teoronija — Д^ла i дш — пбсенв o шштб Гераклевом i веч jinix; але isBŽCTno je, да Hi он то все сшсал, него да су те cnice ciiica.ii разш cnico-вaтeлвi; то ce в!д1 недвојбено уже i3 тога, кер је в Tix cnicax снособ језша i говора јако разл1чен, јешче разл1чн£ј1 пако је смшел i обсег т£х сшсов. Теогешју ni сшсал Гсиод. Теогенјја Hi шч ji-нога, него нбка Фантасчччна твортца (Fabrik) богов i 6oriiij, поло-богов i полобогшј i б£сов мужсгах i женсгах; скоро i3 всакога не-вдав1вога iMena статнога (abstraktem Hauptvvort) je хзтосан нбка-ков1 6ori4 ал1 боинја. Кратко i јасно ninie Павсашј o Teoremji: „MeHi ч1тавшему ту басенв ce je сцбла зд®ло i чпшго, да je она подметнута."3) — Onic пгата Гераклеовога также Hi сложјл Гесшд, него Hira jim пбсншар, Koji je скушал својем cnicoji наподобнт onic пгата отсанога Гомером в Шјадб. В том се елагају в обче ученјага нашега времена, да Гесдод Hi сшсал все cnice, ктере шамо иод нвеговјм iMeneM i уже старогеленск1 језшословец АрмтоФанес је ипсшл, да cnic: o nraiTi Гераклевом ni д^ло Гесшдово.
Нај CTapijini ciiie од спјсов, ктере iMaaro под iMeneM ГеетодовЈм i KTepi једш je д®ло нвегово je cnic v Erga kai hemera = дбла i дш, важен за Славјане. Te cnic Hi шч jiHora него в геленсга јез!к пре-веден c6opniK народ1Пх nični, пр1повбдек, пословјц i п p a в i л госиодарстве1пх i полведелск1х народа неге-ленскога пребшајучега в Maflojaciji, одкуда је отец Гесшдов с поро-д1цој пpeceлiл се в Бојстју. То су бјле јамачно народне nični по тому, что Павсатас niuie, да o нвеговом времен^ об1вателв1 около горовја Гелшона в БојотЈјх npe6iBajy4i су те пародне nični спре-пбвлвал!, i су jix почггаЈп једшо i Јзклвучхво за cnic Гесшдов. „Eojori npe6iBajy4i около rope Гелшона тверде по CTapinix вбствах, да Гесшд Hi шједне nični сшсал кроме „Дт" говореч1, да iiiri од те iitcui почетек, гд4 ce roBopi o музах, ni оп сшсал, i да cnic властно теперво там почне, кдб ce roBopi o двојверстпом „eris" (двојверстном сердц^). 4)
Павсашј Гешода нт не ноч!та мед пбстке, KTepix знак je гатара, него мед нбвце, ктсрјх знак је ловоржа. „I Гес1од сед1 (в слш!) овд-ћ держеч на коленах гатару, знак, Koji не IIpiнaдлeжi Гешоду, что се јасно вјд! i3 нвеговјх nični, да jix je irLi лаворшу держеч в рук®." 5) Шбснж п^вајуч ničen, коју је сам слож!л је гЉл с KiTapoj, niBei; niBajy4 nicHy народну je папрот1в держал в
2) Геродот 2, 53. — 3) Павсашј 8, 18. — 4) Павсашј 9, 31.
— 5) Павсашј 9, 30.
pyi;t лаворшу; Гешод hi 61л п£сшк, него једном п^вед народшх iičcHi, —
Погледајмо, что обсеже те Гесшдов сборшк: д^ла i дш. CTixi (verse) ce счкају no шшге: Hesiodi carmina, editio in usum scho-larum. Lipsiae et Lugduni Batavorum 1818.
Од crixa 1. до 31. ce roBopi o c e p ц i (eris, серчност = Eifer) K доброму, да je полвезно, i o серчноси к npenipy, к спору, да je шкодно (вредно). В ср£д£ тога составка ce је спомЈапл Гecioд једне сц^ла семо не спадајуче послов1це i ју је тотчас, на ntcrž, нап1сал, када му је нападла i тако то он чшва в ц£лом cnici, када се спо-MŽHi н£ке посло1пце, ју напјше тотчас, бмо то i в ср§д£ говора, i HaiiicaBini ју, надалвује безобз1]шо опет говор o својем предмет§. Тако је то право учшл Гетод i тако 4iHi i всаш jim сбјрателв послов1ц; ако 6i пословшу не загпсал тотчас, когда ce je cnoMžiii, 6i ју легко позаби.
Од cTixa 32. до 91. пршов^дка o Јзнајдбб i3KpecaTi огенв. Мочно погеленчана.
Од crixa 92. до 184. под1вугодна niceiib згодовшска o iictl nepBix доб чловечанства.
Од cTixa 185. до 193. света пршовЗЈдка. Надшс тој пршовбдкб је Гесшд неправо нашсал; наслов тој пршов£дга је наук по посло-Binž сербској: Кдб с1ла г o c п o д i, разлогом не х o д i.
Од crixa 194. до 230. аграведлмвост се хвалј, несправедлм-вост се хул! i Kopi, доказујуч да: снраведлмвост је основа царстев.
Од епха 231. до 238. BŽpoBHi наук o криатцах, то je, o послах божјјх ал1 ангелвах.
Од cxixa 239. до 299. разне пословше.
Од CTixa 300. до 314. пбсен o нај вечјјх nperpixax.
Од ст1ха 315. до 350. разне послсшце.
Од 351. до 639. o6uiipHa прав1ла господарствена, полведблска i tžm подобна. ПосрЈд т$х иравк ce је сномбшл nii(Tcpix послови! i jix јс нап1сал од cTixa 375. до 383.
Од crixa 640. почну оиет послов1це i на концб је нЗжак ко-лендар, KTepi каже, o KTepix днех je добро време за разна оправвла.
Зашмлмво иа i нодушвно 6i.io 6i, ако 6i ce ц£л те сборшк Гесшдов овд^ в ц£лот£ од почетка до конца нодробно нретресел i разложш, что се рад! BicoKe нвегове важносп буде i учппло само не на једном м£ст:£, него по пј>1л1к£ : nicHi ce буду иретресале, када се буде говорјло o пЗЈснвах, пршовбдке upi upinoBiдках, по-слов1це npi послов1цах. ОвдЈ нам је најпред roBopiTi o нод1вугодној згодовшској nični: o nepBix добах чловечанства, o KTepix су лБудство уч1чо уже жене б£ле. В тој nični ce ошсује иет nepBix доб чловечанства: перва златна, пресречна; друга сре-"Верна, также сречна, ал1 не тако сречна, како перва; третаа бро-наста, самомлна; четверта јуначка, д1вна i нета железна, худа, то је зла i заједно б:6дна.
Славјанскога зговшарва затма само nonic дв£х доб, to је, златне i железне, по тому, что славјанско лвудство нашега времена се само тЈх дв£х доб ж1вахно спомбнја. Овдб се навод1 nonic т£х двЗзх доб не в cTixax, него в слогб разрбшеном право-тсом узајемтм але в језшЗЈ старшом, како ce всбм правом сподоб1 tžm прастар^м народнш цј>снвам, радј тога се в слЗЈдечеј преставб т£х niceiiL ставлва двојшк (dual): (дв£) облеченб, к p a с н i телесб; б 4 л i м a плашчама; онда: се нрштавлва по старо-славјансга в 3. особ!; јсдпотној i множној t, на npiMip: јест, сут, no4ijyT, nory6iT, iMžjyT, нрез1рајут, ругајут ce, давајут, м i л у j у т, ночтујут; дал$је се ставлва једнодута мшул1 час (perfectum simplex) мбсто сада наваднога сложенога, на npisižp: с т в a p i ш e, mžcto : су стварш, б i a х у, м. су б5вал1, радоваху се м. су се радовал1, o б p o д i м. je обродпа .. .
П Ћ C E H Ђ
народна згодовшска o златној добб зашсал Гесшд в ciiicž: Д^ла i дш, од CTixa 95. до 110.
Најпред CTBopiine златт род yмepлвiвix лвудј неумерлв1вј д1в1 в иоднебесј1 npe6iBajy4i, (онда указоваше jiM јешче Кронос в небесах владајуч!,) a om Ж1влваху јако дЈвц безскербна сердца сцбла без труда i б^де, не 6oje4i ce старосп, всегда 6žjaxy jiM руке i ноге неостарбле, радоваху ce на nipax без всакога зла, умраху, јако 6i уснул1, ужЈвлваху вса добра, ж1вежа оброд1т jiM землва i неорана мпого i обшад, задоволвш i Mipni iMŽjaxy д£ла c MiioriMi пожггкам!: тн£ одкада јест те род землвеју покр1т, ce зовут oni 4icriMi кр1латцам1 поземтмц сут добр!, зла одврачајуч! стражнни вмерлмвк лвугџ, богатство дблеч1; i те чш царст 1М'Ејаху. — Третва редка o овој nični: „онда указоваше jiM јешче Кронос в небесах владајуч1," је уставек геленсга, народ o6iTaBajy4i в Малој Aciji, ктерога народне nicm, пршовЈ>дке i послов1цо је Гешод за-бјлвеж1л, hl вЈровал геленстх богов i богшв, него вЕровал је јед-нога једшога Бога в дв§х особах; онда тсу в£ровал1 на сатане ал1 б£се, него на ангелве стражнше умсрлв!в1х лвуди Предхркт-jaHCKi Гелеш Hicy шчеса вбдел1 o ангелвах, Гесшд је овд£ упо-тр^б1л слово: daimones, које властно пом£ш: светнше i ангелве, Гелеш су jix спрем£нш в сатане. Б временб предхрктјанском су звaлi ангелве Словенцк Кр1латцам1в) ал1 божј1м1 птчцамц Словага: послам1 б o ж j i м i ;7) хрктјансм свбт je пако спрцел слово геленско: ангелв.
6) Freisinger Fragment. —
7) Sbornik (ug.) slov. piesni itd. 79.
Олово: д i в i знач1 тсшко, колгко: небешчаш, в небесах npe6iBajyni (Himmelsbewohner). Д i в, старославјанско дивх, пра-славјанско i геленско: д i в o c пом£ш слово1зттно: у д i в i т е л б н i, чудесн! (der Wunderbare); на прјмбр: Д1вос AHTioxoc знач!: славш, уд1вггелБт, д1вно i3BepcTiii (wunderbar ausgezeichnete) Антшхос, не, како се об1чно KpiBo нреставлБа: A н т i o х o с Бог.
Тако i слово: Д1вш i латшско: divinus 3iia4i i3Bipno: п o д i-в у г o д н i (bewunderungswiirdige), na iipiMŽp: divinus Caesar значк AiBiiiI(ecap, не пако: gottlicher = б o ж j i Десар. — B осталом нер£дко знач1: дiB, д1 вос также: Вог чудесн1, Д1вн1.
Uprašanja.
Prosimo gospode čitatelje, da bi blagovoljili odgovoriti na jedno ali drugo od sledečih upraŠanj i vredničtvo bude odgovore hvaležno v „Slavjane" natisnulo. Za starinu slavjansku su odgovori ti zanimivaji i važneji, nego se na pervi pogled zdi i čini.
1.	V Sloveniji, v nžkojih stranah Horvatske, v Rusiji v kur-skoj guberniji i v Poljskoj je znan priprosti, skromni narodni mu-zikalni nastrojek (kleines Musikinstrument), v z!ljskoj dolinč se imenuje po svojej podobč, po slikž, orgeljce. Te nastrojek obstoji iz pet ali sedem ali iz devet malih piščalek, dudoček, srždnja je naj daljša, tri do četiri palce, djujme, cole dolga, one na občh stranah su postupno kratčejše, su debele, kako pero gosinje, nači-njene su iz terstja ali iz pleha, žesta, spodnji konec piščalek je zadelan; kada hoče nčkto zamuzicirati, se stave gornji konci piščalek k ustam i se piha v piščalke i nastrojek se pomikava pred ustami semo tamo i piščalke dajaju glas: kuvi-kuvi; od čega zovu te muzikalni nastrojek v kurskoj guberniji: kuvički, v ziljskoj do-linč pako, kako je uže rečeno : orgeljce. (Etnogr. sbornik V. 101. Bit kurskih krestjan. — L. Grolembiowski. Gry i zabawy. str. 218.)
Kako se te orgeljce imenuju pri Vas?
Zakupil bi se človek nad tom priprostom, malom i skromnom nastrojke, kako je daleko po slavjanskom svčtš znan; (kako odlegla je kurska gubernija od Slovenije i od Horvatske!) v kakoj nevčr-jetnoj globokoj starosti je te nastrojek uže bil pri Slavjanah v običaji, namreč uže pred vojskoj trojanskoj (lčta 1183. pred Hristom) i čto je ješče pamčtigodnčje, vsa plesalna muzika Slovencev je izvirno i izkoni osnovana na tom stroji muzikalnom, to je, slovenski plesi v Goričkoj == nizki raji ziljski = tako zvani obče znani štajriš = v Rušah podliaskih štaler, pravilnčje štajer-tanec (ples presno slavjanski, pa ne od Nčmcev sprijeti, kako piše L. Golembiowski v knjigč: Lud polski str. 88.)
2.	V Senju v Dalmaciji, v Makarskoj i v Imočkom je pamž-tigodna jigra imenovana Halka. (vidi: Život i običaji naroda srp-
skoga. Vuk Štef. Karadžič na str. 292. — Arhiv za povestmcu ju-goslavensku VII. str. 132.) — Cto znači slovo Halka ali Alka ? čto je tomu slovu slovoizpitni koren ? Kako izgleda halka, kako v nju pogadjaju alkari?
3.	V Rožiskoj dolinč je znana praslavjanska sveta pripovedka k velikomu nauku: derži dšlopust, to je, derži i posvečuj prazdnike. У ziljskoj dolinč se ta pripovčdka pripoveduje ješče lepše i obširneje, v Horvatskoj se je pako začuvala i narodna pčsmica k toj svetoj pripovčdkč spadajuča. Tiskana je ta pametigodna pčsmica v knjigč : Pesme Ivana Kukuljeviča Sakcinskoga. U Zagrebu 1847 na stranč 217. Trikrat sem pozorno tu kujigu prečital i jednom tretji-krat sem opazil tu malu pčsmicu, da spada med naj starčjše narodne horvatske pčsmice. Tako-le izgleda:
Pčeliea.
Zagorska.
Celica leti Najviš pod neb6, Cem više leti S tem lepše poje. Celica moja Trudna neboga Hajdmo pred Boga Boga zmožnoga Sodca joštroga.
Prosimo uljudno, da bi nam nčkto učinil to prijateljstvo i poslal nam napčv narodni k toj pesmicč. —
4.	V pervom zvčzkč knjižice: Pesmi krajnskiga naroda. V Ljubljani 1839. na stranč 82. stoji pčsem pod naslovom: Deset-nica. — Ona ista pčsem — včrnčje po izgovore ljudstva tiskana — stoji v knjigč: Narodne pčsni ilirske. Stanko Vraz. U Zagrebu 1839. na stranč 165. — Molimo prijazno, da nčkto iz domorodcev naših napčv te zgodovinske pčsmice nam poslati, ali vsaj kraj, kdč se poje, oznaniti blagovoli. Tako-le ta pesem v knjigč Vrazovoj glasi:
Desetnica.
Stoji, stoji beli grad,	Daft porod sinka majhniga.
V belim gradu mlad gospod.	Bog jima je porod daft,
Mladi gospod, mlada gospa.	Dau hčerko njima majhino.
Mata devet belih gradov,	Oj, smili se stokrat Bogu!
Devet gradov, devet hčeri.	Dejte bo moglo v desetino,
Po belim gradu hodita,	Ta mlajši hčerka Nežica.
Za bele roke se vodita	„Kaj jih prosim, žlahtna gospa,
In lepo Boga prosita,	Naj dajo nam od verta klučl
De bi jima Bog porod davi,	Gremo notri se sprehajati,
In lepe rož'ce tergati." — Še je peršou angel z nebes. Pernesu hčerki perstan zlat, Mlajši hčerki Nežici. „„To daj ti svoji materi, De ti spečejo povančico, Eno lahko popotuico.""
Mati ji speče povančico, Notri je djala perstan zlat. Še vrezala deset kosov: Vsaki hčerki kosec dala je, Desetnici je perstan peršou, Mlajši hčerki Nežici. Ona culico navezala, Se od gradu pobirala. Sleče si obleko svileno, Obleče si raztergano: „Bog vas obvari oča, mat' 1 Bog ve, bomo se vidli kda! Čez sedem let pridem nazaj, Ker boste dal' starši hčer možu, Stariši hčerko Lenčico."
Vsi so jo nazaj klicali: „Pojd nazaj, desetnica! Bomo dali starši hčerko, Ki je že per vsi pameti." Desetnica gre zmirem naprej, Ona peršla v zeleni gojzd. Se je strila terdna noč, Terdna noč in terden mrak. Ona doli k bukvi sedla je.
Kader odbije pottnoči, Ta čas sveto dervo govori: „Pober' se spod mane, desetnica.'
Cez sedem let je šla nazaj, Je peršla v beli grad, Gospoda prosi, jo met' čez noč: „Kaj jih prosim, žlahtni gospod, Naj me imajo čez noč!" „„Pojd' sirota raztergana, Kaztergana, razmeršena! Pojdi ti v černo kuhinjo, Gospe pros', de te majo čez noč."" Dol je šla v černo kuhinjo, Prosi gosp6, meti jo čez noč.
Gospa nji tako govori: Imaš, ubožica, bele uši! Mi te nimamo kje imeti, Bodo p&ršli davni ludje: Smo dali starši hčer možu Starši hčerko Lenčico."
Desetnica se zaberni, Kervavo souzo potoči: „Bog jih obvar' žlahtna gospa, Žlahtna gospa mati moja!" Mat' doli pade, omedli, Per ti priči dušo pusti.
Vsi so jo nazaj klicali: „Pojd' nazaj, desetnica! Tvoji materi vže svečo derže!" „„Naj jo le derže v ime Boga! Saj sem jim pred povedala: Cez sedem let bom peršla nazaj. K' bodo dal' starši hčer možu, Starši hčerko Lenčico. Koderkoli hodila bom, Za njih dušo molila bom.""
Listnica vredničtva. Nčkterim gospodam čitateljam pošljemo več iz-tisov 10. čisla „Slavjana" darom (gratis), da jih razdčle med svoje prijatelje, ne bi li jim časnik možebiti dopadel, da bi se predplatili na njega buduče ISto. — G. M. K. v M. Krasno je posvetiti se naukž slavjanskoj! Smo Vam poslali. — G. J. K. v G. Cislo 8. Slavjana smo odposlali v svoje vreme v C. 9. pak v G.; tako smo poslali i g. B. N.; od kteroga nam vendar niste prebivališča oznanili. — Slovarje, pravila i slovnicu pošljemo tote dni dotič-nim gospodam spisovateljam. Bog daj sreču!
Natisnula tiskarnica družbe sv. Mohora v Celovcč.