KRALJEVINA JUGOSL WIJ A
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 57
PATENTNI SPIS
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 marta 1934
BR. 10756
Keller-Dorian Colorfilm Corporation, New~York, U. S. A.
Postupak izrade filmske trake koja je sposobna da se na istu snime zvuk i slike. Prijava od 12 oktobra 1931.	Važi od 1 septembra 1933.
Pravo prvenstva od 13 oktobra 1930 (LI. S. A.).
Ovaj se pronalazak odnosi naročito na postupak za proizvodnju filmova, na kojima se registruju zvučni tonovi koji re-produkuju iste, a naročito se primenjuje na brazdaste filmove, koji se upotrebljavaju u kinematografiji u bojama uz reprodukciju zvukova.
Cilj je ovom pronalasku, da stvori takav postupak i takav proizvod po tom postupku, da se mogu dobiti filmovi gore naznačenih odlika. Ranije se sinhronizacija zvukova sa filmom postizavala na razne načine i jedan od tih načina se izvodio pomoću dva nezavisna sinhronizirana filma, od kojih jedan nosi na sebi upisane zvuke, a drugi kinematografske slike. Drugi način bio je taj, da se sinhronizira obrtanje jednog fonografskog kotura ili ploče sa kretanjem i radom filma u pro-jekcionoj mašini. Ovo sinhroniziranje je bilo uvek isto, bez obzira, da li su se upotrebili obični filmovi ili bojadisani filmovi sa izbrazdanom osnovom, ali ako se je pokušalo, da se zvukovi upišu na izbrazdanom filmu, kakav se upotrebljava za pro'ektiranje bojadisanih kinemalograf-skih slika onda su nastupile velike po teškoće. Na primer, ako se zvučna, treperenja upišu na brazdasti film, onda će se javljati jedan sporedan zvuk usled različitih debljina brazda na filmu. Cilj jć o-vom pronalasku, da se te teškoće savladaju.
1 ako se ovaj pronalazak može izvoditi na više načina i u vezi sa različitim vrstama aparata, ovde su prikazani samo
izvesni tipovi aparata, koji se mogu upo-trebiti u vezi sa pronalaskom, što je prikazano u priloženim nacrtima, u kojima:
SI. 1. predstavlja jedan deo filma izrađenog prema ovom pronalasku.
SI. 2. prikazuje spravu, pomoću, koje se može uklonili izbrazdana površina til-ma na onom delu filma, na kojem ima da se registruje zvuk.
SI. 3. prikazuje na šematički način aparat, koji se može upotrebili za prethodno brazdanje filma.
SI. 4. prikazuje bočni izgled jednog cilindra za brazdanje, koji se uputrebljava za izvođenje ovog pronalaska.
Pri izvođenju ovog pronalaska u delo, mogu sledovali razni načini i red radnji, ali uopšte govoreći, u smislu ovog pronalaska se prvo izradi film ko i će i-mati na sebi jednu iraku bez brazda i koja će prema tome imati sve osobine o-bičnog filma. Takav jedan film se može izvesti, bilo da se jedan deo filma izbrazda, ostavljajući vedan deo neizbrazdan, što se može postići upotrebom kakvog valjka, kao što je valjak 1, koji je izbrazdan samo po jednom svom delu. Ipak pri izvo-đen'u ovog pronalaska najbolje je, da se postupi na sledeči način: Postavi se brazdasti valjak 2, čije brazde idu preko njegove cele dužine ili su makar duže od širine filma 3 koji se ima izbrazdati. Ovo je vrlo važno, jer je ustanovljeno, da krajevi brazda na valcima ne proizvode uvek čiste otiske, te se ne može postići po-..
Din. 15
trehna ravnomernost, koja se dobija na sredini takvog jednog valjka. Na primer da bi se izradio jedan film od 35 mm širine, cilindar mora imati bar- 60 mm dugačke brazde, od kojih se samo srednji deo, u dužini od 35 mm, iskoriščuje za brazdanje filmova. Pošlo se prema torne, film 3 izbrazda, propuštajući ga između brazdastog valjka 2 i glatkog valjka 4, pri čemu se film vrlo lačno u smislu pronalaska sprovodi između valjaka pomoću vodica 5 i 6, to se zatim jedan izvesan u-zah đc.o filma podvrgne dejstvu za uklanjanje brazda, te da se na taj način dobije jedan izbrazdani deo 8, na kome će se vršiti snimanje kine nta to g rafs kitt’ * slikam > boji, poš.o se na drugo; ravnoj strani filma postavi uobičajena osetljiva emulzija 9. Tako snimljene slike prikazaće se u sinhronizmu sa upisanim zvučnim treperenjima 10, koji su upisank'na neizbrazdani deo filma 7. Ravnomerno sprovođene filma kroz aparat za brazdanje lako se postiže usled toga, što su brazde stavljene poprešno na dužinu fimske pantljike, kao što-se to i iz crteža daje videli. Podrazu-rneva^se samo po sebi, dal!se ti filmovi mogu kopirali prema Keller-Dorianovom postupku i na Keller-Dorianovom uređaju za kopiranje, tako da se na ovakvim filmovima mogu dobiti slike, koje će se projektovati u bojama, i da se istovreme no mogu reprodukovati f zvučna treperenja, koja su na njima upisana. - Isto tako ima' se uzeti u obzir, da se upisivanje zvučnih treperenja na originalne film može da vrši ma kojim bilo željenim sistemom i na ma koji bilo! način. Ipak, samo se 'po sebi razume, da1 ako se kopiranje vrši u Keller-Dorianovoj mašini za kopiranje brazdaslih filmova, onda će ta mašina imati odgovarajući zatvarač, koji će odgovarati širini izbraždahog dela 8.
Brazde za filmske pantljike 7 mogu se ukloniti na razne načine. Na primer to se može postići glačanjem pomoću odgovarajućih sredstava, n. pr. pomoću materijala za struganje i glačanje. To se -vrši sve dotle, dok se brazde ne uklone, i to‘ u širini do granice, gde se već slike počinju da snimaju na izbrazdanom delu 8. Ali umesto toga, brazde sa defa 7 mogu se, po želji, ukloniti i na taj način, da se taj deo tilma pokrije'kompozicijom 43, koja be sipa levkom 14 i koja pokriva i popunjava žljebove između brazdi. Ovo se vrši za vreme, dok se film lera na-pred pomoću zupčanika 15. Kompozicija 13 može biti od kolodiuma ili rastvor želatina ili celulozne materije, od koje je i sam film 12. Takav materijal se rastvara u odgovarajućem rastvornom sredstvu. I-
sto tako i drugi pogodni materijal može se upotrebiti i prevući u tankom sloju preko filma, mada se najradije upotrebljava materijal, koji ima-iste čvrste sastojke, kao i film, ili bar koji imaju isti indeks pre-iamanja, kao i materijal filma. Takav jedan film 12, na kome se nalazi uzana traka 11, može se upotrebiti za proizvođenje zvučnih kinematografskih slika na istr način, kao i film 5 sa uzanom trakom 7, kao što je napred -nav.edeno.
Još jedan drugi način za postizanje istog efekta, gde je film izbrazdan celom širinom, sasto i se u tome, što se zvučna treperenja upisuju na običnom ravnom filmu; koji je iste širine, kao i uzana traka 7 ili traka 11, pa; se onda takav film zalepi na izbrazdanu stranu brazdastog filma na prostoru sličnom traci 7 ili traci 11, pomoću kakve adhezivne, kompozicije, kadšto je n. pr.kolodijum ili rastvor samoga filma, čime se postiže potpuno popunjavanje žljebova i eliminisanje brazda sastavljenog filma na prugi, gde su ujedinjeni. Ovaj poslednji postupak od naročite je važnosti, pošto omogućava, da se oba filma zasebno izazivaju Treba uzeti u obzir, da se slike mogu snimali i na brazdast film prenositi u ma kojem željenom stupnju proizvodnje sastavi,enog filmh, ili i posle.
Pošto je ovde pronalazak opisao u svim detaljima, ipak se treba uzeti u obzir, da se mnoga preinačenja mogu činiti, a da se pri tome ni u koliko ne odstupi od duha i suštine pronalaska, izloženog u zah-tevima.
Patentni Eahtevh
1)	Postupak izrade filma, naznačen time, što se jedan deo filma izbrazda, a drugi podesi, da se na njemu mogu regi-strovali zvučna treperenja time., što sena izbrazdanoj površini u širini jedne trake uklone brazde, a da.se ne upropasti materijal koji ostaje u filmu.
2)	Postupak izrade filma pos zahteva 1, naznačen time, što se uklanjanje brazda po jednom delu filma -vrši glačanjem izbra-zdane površine1.,
3)	Pobtupak- izrade filma po zahtevima 1 i 2, naznačen time, što se uklanjanje brazda duž jednog dela filma vrši popunjavanjem izbrazdane površine.
4)	Postupak izrade filma po zahtevima 1-3, naznačen time, da se po jednom delu izbrazdanog filma montira neizbrazdan film sa zvučnim registracijama pomoću nekog adhežionog srestva, koje je takvog sastava, da može ispuniti brazde.
5)	Postupak izrade filma prema pat. za-htevu 4, naznačen time, što se izbraždani film snabde sa kinematografskim slikama pre nego što se drugi film zalepi na njega.
6)	Postupak izrade filma prema ma kojem od prethodnih zahteva, naznačen time, da se film propušta kroz vodice za vreme postupanja odn. brazdanja.






Ad patent broj 10756
'v-v,.
. fv- •	^ '•
V


%
4-
’C;

- - •; .	*- -4 :

«r :- >
.. •■V

f ^


j?.
■A-
■A
\
,y
v,i

• :%■
->-

. ”■“! ‘

i •■.
\ ^ j
ij V ■ "
•jr .	■	-f-
'-v- ;	;

>'u-




V*




i ±z%