KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Avgusta 1927.
PATENTNI SPIS BR. 4383
Otto Lederer, fabrikant i Dr. Walther Stanczak, hemičar, Prag—Karlin.
Postupak za izradu aluminijevih soli iz silikata gline i glinastog kamenja.
Prijava od 23. januara 1926.	Važi od 1. avgusta 1926.
Traženo pravo prvenstva od 24. januara 1925. (Čehoslovačka).
Poznat je Bauer-ov postupak za dobijanje gline iz bauksita, po kome se sirovina zagre-va pod pritiskom sa koncentrisanim natri-umovim ceđem. Uslov za ovaj postupak je mala sadržina siliciumove kiseline u sirovini. Za dvojne silikate, kao što je leucit, sodalit i torne slično, predloženo je razlaganje pod pritiskom pomoću kaustičnog kaliuma ili alkal-nog karbonata, pri čem postaje silikatni rastvor pa se iz ostatka ispira ilovača koncentri-sanom alkalnom lužinom. Tako dobiveni alu-minatni rastvor prerađuje se onda po Bauer-ovom postupku u čistu glinu. Ovaj način rada je vrlo zatezati i zbog velike potrošnje al-kalija skup. Osim toga isti se ne može upo-trebiti za glinasto kamenje, kao što je kablin, glina i torne slično.
Nov postupak bazira na saznanju, što pri obradi silikata gline i drugih kamenja, koje sadrži glinu, ostaje nepromenjen rastvor alkal-nog karbonata pod pritiskom u sudu i posle hlađenja. Sirovina je u raskvašenom i mleve-nom stanju sa rastvorom alkalnih karbonata. Celokupna pak količina gline nalazi se u stanju, u kome se ona lako može rastvoriti u kiselinama, tako da pri daljoj obradi sa kiselinama filtriranog ostatka sva glina ide u rastvor, dok siliciumova kiselina i druge nečiste primese ostaju nerastvorene.
Pri navedenoj obradi gline na pr. sodom, vrši se bez sumnje ova reakcija:
Al,Os. 2 SiO,. 2 H.,0 -}- 3 Na2C03 =
= AlJNa204 + 2Na2Si0„ -j-3CO. + 2H20.
Izgleda da soda na toploti i pod visokim pritiskom prelazi u natrijumovu lužinu i uglje-
nu kiselinu. Ova lužina vrši razlaganje sirovine u aluminat i natrium silikat; ova oba sastojka su rastvorljiva. Prema tome vrši se međumolekularno razlaganje, i time što se po pronalasku zatvoreni kotao hladi, nastupa o-va reakcija:
A12Nas04 + 2 Na2Si02 + 3 H20 + 3 C02 = = 2 Al (OH), -(-2 Si02 -j-Na2COs. te se prema tome ne obrazuje u krajnjem proizvodu aluminati i alkalni silikati.
Međumolekularno cepanje i sprečavanje o-brazovanja aluminata i alkalni silikata u krajnjem proizvodu prema tome je uneto u jedan radni proces, time, što se pod pritiskom držani kotao po gašenju vatre prazni, dok potpuno prestane pritisak, i time dok se ne obrazuje ponovo rastvor sode, i ponovo ne razlože aluminati i alkalni silikati.
Prema tome pri hlađenju postala lužina o-pet prima oslobođenu ugljenu kiselinu i opet se preobraća u sodu, usled čega se aluminat razlaže i aluminiumhidroksid odvaja u stanju, u kome se on lako može rastvoriti u kiselinama. Istovremeno se iz alkalnih silikata odvaja siliciumova kiselina.
Naravno, moguće bi bilo da se početni materijal neposredno obrađuje sa lužinom i potom pri hlađenju odvojeno dovodi ugljena kiselina, premda je prvi oblik izvođenja pribi-tačniji i jeftiniji.
Po filtriranju sodnog rastvora obraduje se materijal kiselinom, pri čem se vrši potpuno odvajanje gline time, što ista ide u rastvora siliciumova kiselina ostaje nerastvorena u o-slacima.
Din. 5.
Principi izvođenja.
1.	Kao sirovina uzima se plava vildestajnska glina sa sadržinom od
34, 41% A1203 i 50.03% SiO*.
400 kgr. ove gline, koja odgovara 137,6 kgr. ilovače, obrađuje se u autoklavima pod pritiskom od 14 Atm. za vreme od 1% časa koncentrisanim sodnim rastvorom. Po hlađenju se filtrirani rastvor sode ponovo dovodi procesu i može se neposredno dalje upotrebljavati. Iz tako dobivenog rastvvora alumini-um-sulfata dobijaju se na poznat način 135,5 kgr. čiste ilovače, što znači iskorišćenje od oko 98,45%.
Rastvor sode je ispitan i u njemu je nađeno ovo:
0,11 % Si02.
0,01%A120S.
Inače se sva upotrebljena količina sode opet dobija.
2.	Iz 100 kgr. svežeg materijala iz Lana kod Praga dobija se:
40 kgr. čiste ilovače,
57 kgr. amorfne SiO,,
3 kgr. tečnosti.
3.	Od 100 kgr. gline iz Kempten-a (Nemač-ka) dobija se:
70 kgr. amorfne SiOs 28 kgr. ilovače 2 kgr. gubitci.
Može se postupati i tako da na rastvor gli-ne-sulfata dejstvuje fluorovodinična kiselina, gde se izdvaja aluminium-fluorid, koji je vrlo pogodan za elektrolizu.
Nova korist ovog postupka osim toga leži u tome, što se sva upotrebljena soda vraća ponovo u rad, tako, da se ona nebrojeno puta može iskoristiti.
Patentni zahtev:
Postupak za izradu aluminijumovih soli iz silikata gline i kamenja sa ilovačom, razlaganjem sirovine pomoću rastvora alkalnog karbonata ili kalium kaustika, naznačen time, što se masa po razlaganju posle dejstva ugljene kiseline na rastvor, ostavlja da se hladi, našta se čvrst ostatak obrađuje na poznat način sa kiselinama.