KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 45 (7)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Aprila 1930.
PATENTNI SPIS BR.6938
L G. Farbenindustrie Akliengesellschaft, Frankfurt na Majni.
Postupak za rovašenje marve.
Prijava od 10. maja 1929.	Važi od 1. septembra 1929.
Do sada se za rovašenje ovaca ili druge stoke, da bi se označio vlasnik, obezbedila od krađe ili obeležila za priplod izabrala, upotrebljavalo svako sredstvo, koje je tog trenutka stajalo na razpoloženje, kao na pr. ter, menige, razne boje za premazivanje, rastvori gume i tome slično, koje su manje ili više odgovarale njihovom zadatku, ali pranjem ostrigane vune ili se samo deli-mično ili uopšte nisu mogla udaljiti, od čega se u industriji vune toliko boje. Poznato je, da se ovako zagađena vuna sa menigom, uljanim bojama, gumom itd. vrlo malo ceni. Zbog tog je težnja industrije vune, da odgojivačima ovaca stave na raspoloženje obojena sredstva za rovašenje, koja su prema uticaju atmosferilia postojana, ali koja se potpuno uklanjaju normalnim alkalnim pranjem vune.
Ove uslove ispunjavaju pored ostalih organski rastvori smolastih kiselina kao kalo-fonium benzol lak i tome slično ali upotreba organskih rastvarača je s obzirom na prekookeanski transport i tropske toplote zbog lake zapeljivosti dosta opasna i zbog eventualnog neprijatnog mirisa nepodesna; ovakvi rastvori sem toga jako se mogu da sasuše pri stajanju na stovarištu; organski rastvarači sem tog prouzrokuju na ostriga-noj koži i jak svrab i peku.
Nađeno je, da ove nezgode otpadaju pri upotrebi vodenih rastvora smole, naročito kod vodenih rastvora smolastih kiselina (u solima amonijaka, masnih ili arsinskih ki-
selina u eventualnom) prisustvu u vodi ra-sivornih organskih rastvarača. Mogu se upo-trebiti i drugim putem dobivene emulsije smolastih kiselina u vodi, odnosno smolaste kiseline, na primer takve, koje se dobi-jaju mehaničkim disglomovanjem smolastih kiselina u vodi u prisustvu stabilizatora ili u njihovom odsustvu. Pod smolastim kiselinama podrazumevaju se sve veslačke ili prirodne smole, koje se u alkalijama rastvaraju, koje prema tome imaju manje ili više kisele grupe.
Vodeni rastvori smolastih kiselina, koji treba da se upotrebe imaju tu osobinu, da se posle kvašenja brzo suše da su prema kiši i svima uticajima atmosferskim postojani, s druge strane mogu se potpuno ukloniti pranjem sa sodom ili pranjem sa sodom i sapunom. Kod transporta otpada svaka opasnost od njihove zapaljivosti, a kod upotrebe svaka sekundarna pojava nadražaja. Pošto'se sredstvo za rovašenje često puta upotrebljava i za mazanje runa od makaza, drugih ozleda kože čireva i t. d. lekovitost i dezinfekciono dejstvo, koje rastvori smola koje se prema pronalasku upotrebljuju — imaju već sami po sebi, mogu se po volji povećati dodatkom kresola, kreosola, cinkoxida i tome slično.
Primeri:
1. Jedno crveno jako dezinfikujuće sredstvo za rovašenje sastoji se iz 100 delova kalofoniuma, 50 delova talnog ulja, 30 delova 25'/0 amonijaka, 350 delova vode, 75
Din. 5.
delova spiritusa (alkohola) 18 delova „han-sarot B“ paste.
2. Jedno plavo obojeno sredstvo za ro-vašenje sastoji se iz jedne veštački nagrađene emulsije smole (oko 20'/0 smole, 800/o vode) sa dodatkom od 5% ultramarina.
Patentni zahtev:
Postupak za rovašenje marve, naznačen time, što se smolasta kiselina u obliku tečnosti, koje sadrže vode obojenih materija, u prisustvu emulzujućih, dezinfikujućih i sredstava, koja povećavaju vizkoznost ili u njihovom odsustvu, upotrebljavaju.