Poštarina plaćena u gotovom
KSSŠ*'"
..,avčeva 4a
v. Broj 45.
U Zagrebu, 12. novembra 1937.
Poleđini broj Din. 1.—
HM Tir
... Jer propade U nam zauvijek Rijeka, izgublsmo Primorje, a tzgublsmo 11 Primorje sa željeznicama, možemo uzeti kapu, pa kao prosjaci u bolji svijet...
A. G. MATOS
GLASILO SAVEZA JUGOSIOVENSKIH EMIGRANATA IZ JULIJSKE KRAJINE
„Hrvatski dnevnik “ o reviji „Termini"
Stanislav Simić naziva reviju „Termini* trojanskim ždrebetom s Rijeke
U zagrebačkom »Hrvatskom dnevniku« prikazuje mladi hrvatski književnik posljednji broj riječke revije »Termini«. Prenosimo taj aktuelan prikaz:
Sudbonosnih li slučajeva u životu! AH čovjek se katkada zna oprijeti sudbini; katkad se oprijeti mora. Uspijeva mu tako te napriliku pročita »prvi talijansko-jugoslovenski zvezak« mjesečnika »Termini«, koji izlazi u Fiume (Italia), dakle na Rijeci, pa ipak ne postane ni politik ni satirik; premda bi, pročitavši ga, trebalo da postane i jedno i drugo. Nemoguće mu je dapače da bude makar kritik, unatoč tomu Stoje taj »zvezak« »posvećen hrvatskoj književnosti«. Preostaje mu da bude rdjav — mogao bih reći: nesavjestan — reporter. Da bude dakle suvremen.
Iskazujući kako je i radi čega je potrebno »izmjenično upoznavanje« izme-dju talijanskih i »jugoslovanskih intelektualaca«, čemu služi i dvobroj spomenute revije »Termini«, direttori di rivista mensile di cultura, Giuseppe aerini, piše u članku »Italija i Jugoslavija«: »Danas poslije svega, što se kazalo i potvrdilo bez premučavanja o beogradskim sporazumima, zbliženje Italije i Jugoslavije prikazuje se kao jedno od najzdravijih i najopórtunijih djela musoli-nijanske politike«. — Osim ostalih, nadasve zanimljivih političkih razlaganja, pa frankofobije i isticanja, kako je fašistička vlada »dala neka odred jena nacionalna prava jugoslavenskim manjinama« Cerini veli. da ta »jasna i ge-nerozna popustljivost Italije nije mogla ostati bez blagotvornih utjecaja na intelektualne redove jugoslovenskoga svijeta. Ne sumnjamo ustvrditi(!), da se zbiva jedan preokret pozicija: jugoslavenski intelektualci, koji su ranije gledali prema Pragu i prema Parizu, teže da se odvoje, da bi prihvatili put Rima« (Prijevod u »Termini« od V. R.)
Zaista: najpoznatiji hrvatski pisci: Vojmil Rabadan. Vladimir Rismondo, Ivo Lendić, Luka Perinić, Jeronim Korner, Ante Cettìneo, M. Sučević »prihvatili su put Rima« i preko Jadranskoga mora, preveli od četrdesetak talijanskih autora nešto pjesama članaka i fragmenata proze u svoj jezik, da su, uza sav otpor, da ne budu nrevedeni. navlastito stihovi ostali žedni duha. Naj-žeđniji su duha u njihovu jeziku čini se stihovi, koji su ga. u originalu imali najviše. Po toj svojoj žedji svi su ti pre-
vedeni stihovi slični. Proza se manje opirala — valjda stoga, jer je njezinoj ženskastosti godilo, što je prevode raznježene integralne glave.
Premda nam je eto moguće uvidjeti, kako Ungaretti-jev duh ne stiže u hrvatski jezik, nismo kadri prepoznati, je li što Ujevićeva duha u talijanskom jeziku prevodioca Bruna Neri-a. »Lamento Quotidiano« — spomenuti je — nije baš bolja Ujevićeva pjesma: previše jer »svakidašnja jadikovka« poezije, pogotovu medju nesvagdašnjim njegovim stihovima. Po tom, što su i prijevodi s hrvatskoga na talijanski bez srokova, ondje gdje ih u originalu ima, zaključiti je da su odviše »slobodni«.
U tom posebnom dvobroju »Termini« ima uopće odviše »slobode«. Tu Ljubo-Aiir Maraković, koji je zajedno s Brunom Neri-em uime hrvatske književnosti uredio »prvi talijansko-jugoslovenski zvezak« toga časopisa — objavljuje prikaz »La letteratura croata contemporanea«; u njemu prikazuje »slobodno«, da u »Hrvatskoj Reviji« ima marksizma; »slobodno« pripovijeda o raznim pojavama u hrvatskoj književnosti; osobito »slobodno« govori o ekspresionizmu; nadasve »slobodno« uvodi i ne uvodi Iju-de u književnost; neobično »slobodno« daje veličinu prostora pojedinim piscima u toj »antologia di contemporanei«: Nazor (kao pjesnik), Krklec, Ujević, — Lendić po prostoru, koliki im je svakom napose dan, jednaki su. Bez obzira na još štošta drugo, u čemu je Maraković »Slobodan«, nezgodno je što se on »uslo-bodjuje«, da bez dopuštenja raspolaže s*tudjim književnim proizvodima, kao na pr. s pjesmama A. B. šimića. Počast, koja se kome odaje time, što mu se književni rad smatra za vrijedan, nije punomoć, da se s književnim proizvodima dotičnoga čini, što se god hoće.
Nepoznato je, kako se u »prvom tall-jansko-jugoslovenskom zvezku« osjećaju Alfirević, Andrić Batušić, Bonifačić, Brlić-Mažuranić, Budak, Cesarić, Cetti-neo (taj valjda dobro!), Kolar, Kovačič, Nametak. Perkovič, Polič, šop, Sudeta, Tadijanović, Vlaisavljević. Matoš je ta-kodjer strpan u »talijansko-jugoslovenski zvezak«; razboriti neka zaključe, kako bi se poslije toga ćutio da je živ. Pitanje je, da li i ti ostali autori »izmjenično upoznavanje« shvaćaju kao fašističku propagandu, kako su to uredili urednici »prvog talijansko-jugosloven-
skog zvezka« a prevodioci ijekavski i ekavski preveli s talijanskoga na hrvatski i nehrvatski. Kako je moguće, da dvobroj jednog časopisa bude posebno »posvečen hrvatskoj književnosti«, pa da se u njemu nadasve ističe i slavi politika — talijanski fašizam, a da se, kada se radi o predstavljanju hrvatskog kulturnog duha, nigdje ni jednom riječju ne spominje politika — hrvatski demokratizam?
»Posvećen hrvatskoj književnosti«, dotični svezak »Termini« na prvih šest stranica donosi ulomke iz nekih Mussolinijevih govora, izrečenih u vrijeme iz-medju 1919 i 1936 god. Fašistički aforizmi. Godine 1925 Duce je kazao:
»Priznajem fašističku inteligenciju, pa sam stoga bio naklon osnivanju časopisa i intelektualnih borbenih novina, ali želim, da ovi izoštre svoj um, da bi s fašističkoga gledišta nepoštedno kritizirali socijalizam, liberalizam 1 demokraciju. Ako naprotiv ovi moraju iskoristiti progutanu univerzitetsku kulturu, kod čega ih savjetujem da je što brže asimiliraju i još brže probave, ako ovi samo dosadjuju i hiperkritiziraju sve, što se dade kritizirati u ovako složenom pokretu, kao što je fašistički, onda vam ja otvoreno kažem, da više volim aktivnog četnika, nego čuvenog mislioca«. (Tako glasi prijevod u »Termini«.)
Nemoguće je bilo dakle što nepristrano kazati o hrvatskoj demokraciji, seljačkom pokretu i kultumo-političkom hrvatstvu uopće. Kako je onda moguća kulturna suradnja s nekim, tko ne dopušta, da u toj suradnji imalo dođju do izražaja opće kulturne i kultumo-poli-tičke težnje naroda, s kojim hoće da su-radjuje? Fašizam hoće. da u toj suradnji kultumo-politički radi samo o_n. da pomoću nje narine drugom svoju čisto političku volju. »Prvi talijansko-jugoslovenski zvezak« revije »Termini« posvećen je hrvatskoj književnosti, kako i koliko to hoće talijanski fašizam.
Ne zabranjujući ni fašizmu da se prikazuje kako želi. demokracija ne samo da se iskazuje kulturno: ona tim dokazuje, da ga se u znanstvenoj obrani svojih istina ne boji. Fašizam nanrotiv prezirući znanstveno i uonće kulturno raspravljanje samim tim isključuje svaku kulturnu suradnju s demokratskim narodima.	Stanislav šimić * i
A. G. MATOŠ O RIJECI
U reviji »Termini« zastupan je i pokojni A. G. Matoš. Stanislav Šimić kaže, da se Matoš ne bi baš dobro osjećao u toj reviji da je živ. Da i na ovom mjestu pođupremo to šimlćevo mišljenje, prenosimo iz Matoševih sabranih djela feljton o Rijeci. (Izdanje Binoze, knjiga IV — 1937, str. 28 i dalje.)
zv. Delta, spadajući pod od Hrvatsku, nastavlja-
li studenoga 1909.
I evo nas na Rijeci. Treba doći u taj nesrečni, oteti nam grad i osjetiti, da je Hrvat i Hrvatska danas jedno poniženje i jedna sramota! Tri četvrtine kapitala je na Rijeci u hrvatskim rukama, sav puk je hrvatski, i to najvrljedniji, najradiniji, najinteligentniji puk hrvatski, i mi tu ipak nemamo ni onoliko autonomije, koliko srpska crkvena općina, nemajući prava podići ni hrvatsku osnovnu školu! U gradskom zastupstvu ima samo Hrvata odroda i renegata kao Ossoinack, Modrich, Copaitich i slični izdajice. Ungaro-Croata sjajno napreduje, a senjsko parobrodarsko, čisto hrvatsko društvo toliko se klima, koliko mi rekoše gg. Milan Gremer i Ante Kolanj, da ćemo morati pomišljati na narodnu subvenciju, časnom gosp. Bujanu, kateheti, uskraćena je služba i plaća samo zato, jer je Hrvat u gradu gdje su u silnoj većini Hrvati i gdje vlada hrvatski kapital! Evo primjera, da se vidi. kako banditski Mađari meću nož pod grlo našem Primorju i kako ekonomski »sitni rad« ništa ne vrijedi bez hrvatske svijesti.
Od kanala pa do utoka Rječine u
more stere se t.
Sušak, dakle pod jući riječku luku i prolazeći u autonomno hrvatsko primorje. To je mjesto, gdje bi vremenom mogla postati hrvatska luka, konkurencija riječkoj i šta učiniše Mađari? Sušačku obalu spojiše željeznicom za riječku luku i nasuše na morsku stranu željezničkih tračnica nasip, uzak nasip, kojim je kao mađarskim zemljištem odsječena cijela sušačka oblast od dodira sa morem! Sad spremaju Mađari istim načinom nasip za prugu duž obale sve do Kraljevice i tako će nam jednostavno oteti cijelu obalu do toga mjesta i proširiti svoj plijen od Rijeke do Bakarskog zaliva! I dok se događaju i spremaju ti atentati, naši političari kibicuju. % na Rijeci nije orga-nizovana legija, koja bi slomila ulični teror rufijanske talijanske korumpirane i veleizdajničke manjine pod vodstvom mafijaša Zanelle. Patriotizam čestitog Erazma Barčića je nesumnjiv, ali riječki pučani svi se tuže. da je i on »gospodin«. da sve neuspjehe svoje riječke politike ima zahvaliti tome što nije zalazio u narod i radio sa pukom, koji je i usred današnje Rijeke znao ostati hr-
„TERMINI"
Čekali smo da drugi prije nas progovore o tom »prvom talijansko-jugosloven-skom zvesku posvećenom hrvatskoj književnosti« riječke revije »Termini*. I to da progovore drugi, domaći Hrvati, jer bi mi ako prvi počnemo, bili možda napadnuti kao smutljivci. Čekali smo i čekali, ali osim članka S. Šimića nismo naišli nego na šture recenzijske prikaze.
Ostali gradjani ove države neka raspravljaju o literarnoj i kulturnoj strani te revije, kao i o nekim izrazima i tvrdnjama Političke naravi
To su, kako rekosmo, pitanja o kojima neka raspravljaju n prvom redu domaći. Hoće ii ljudi u Ju-Soslaviji prisvojiti Mussolinijevi! izreku iz revije »Termini« i »više voljeti aktivnog Setnika nego čuvenog mislioca«, to je pitanje koje nas zanima tek u drugom redu. Medjutim, ono što piše Giuseppe Cerini o nama, to se u prvom redu tiče nas i prisvajamo si pravo da se na to osvrnemo: On kaže:
— Osim toga Italija je dala neka od-redjena nacionalna prava jugoslovenskim manjinama. Hrvati i Slovenci, koji su od 1918 talijanski gradjani, uživaju beogradskim sporazumom neporecive koristi. 1 upravo — bilo je opaženo — fašistička vlada ima tako jak položaj i prestiž tako Svrst u duhu onih gradjana kojima materinski jezik nije talijanski, da im ona može od svoje volje dozvoliti izvjesna prava.
»Sretna je zemlja Italija — kliče jedna Draška novina — koja može da se služi toliko širokom darežljivošću i na taj način osigurati zahvalnost i vjernost slovenske manjine prema talijanskoj državi i njezinom Vodji«
Ova jasna i generozna popustljivost Italije nije mogla da ostane bez blagotvornih uticaja na intelektualne redove jugosloven-skog svijeta. Ne sumnjamo ustvrditi da se zbiva jedan preokret pozicija: jugoslovenski intelektualci, koji su ranije gledali prema Pragu i prema Parizu, teže da se odvoje,» da bi prihvatili put Rima«.
Tako Giuseppe Gerirli u »Termini«. A on je direktor te revije, koja stoji pod zaštitom i nadzorom »Instituta fašističke kvarnerske kulture«.
Gerini. dakle, govori poluslužbeno. Kada bi se udostojao da nam odgovori, mi bi mu postavili par skromnih pitanja. Ne da napadamo, već da jednostavno molimo razjašnjenje:
Na primjer:
Na koja »odredjena nacio-Đalna prava« misli kada piše o »jugoslovenskim manjinama u
Italiji?«
Koje su, konkretno, te »neporecive koristi« koje uživaju Hrvati i Slovenci u Italiji?
Koja je to praška novina pisala o »Zahvalnosti i vjernosti slovenske manjine prema tali-•anskoj državi i njezinom Vo-4 i i?«
Ponavljamo: niti jednom riječi ne na-Dadamo, već molimo odgovor samo na ta tri Pitanja. To je, mislimo, dosta skromno.
Q. Gerini nam, po svoj prilici, neće od-*0voriti. Ne zato, sigurno, što ne bi umio, v«ć s jednostavnog razloga što ljudi na visokim položajima imaju uvijek pune ruke ^sla, pa nemaju vremena da se osvrću na *abitkivanja nekih malih, skromnih i siro-^s^nih tjednika.
Ali _ ako nam ne odgovori direktor ce>inj — tada treba da nam na ta plta-'	^ odgovore oni Hrvati koji su pomagali
!	^ uredjlvanju te revije i koji su u toj
:	Pisali. Jer oni moraju znati što Ge-
f iIn* u tom prog rama tskom članku hoće a r*e. Jer u protivnom slučaju ne bi sigur-i ^ kao isoravni rodoiiubl. svojom surad-
njom davali legitimaciju toj reviji.
Pri koncu podvlačimo još jednom: Ovo nije ni napadaj ni polemika. Jedino molba za razjašnjenje. 1 to u imenu svih onih koji ovaj naš mali list smatraju svojim jedinim glasilom. A tih ima dosta — tako po pri-
lici oko 600 hiljada plus nekih sedamdesetak hiljada. I to su samo oni koje direktno tangira sve ■ ono što se piše o »odredjenim nacionalnim pravima jugoslovenskih manjina«.	(t, p.)
vatski, karikirajući tamošnji talijanski žargon muzikom našeg čakavskog akcenta. Mađaru smo toliko zazorni, te voli Talijanu no nama. Kraj oko guvernerove palače, via Giuseppe, zvao se Star, Belveder — Harmica, corsia Deak — Beli Kamik, via del Fiosso — Rov, Molo longo — Palada. Među riječkim Hrvatima ni sada se ne izgubiše domaći gradski nazivi kao Lešnjak, Maršeća, Gomila, Barbokan itd. šaka Regnicela (Talijana iz Italije kao onaj Frankov sicilski liječnik) gospoduje u ime irredente u gradu, koji god. 1848 osvoji, kako veli pećinska ploča pod Trsat-gradom ban Jelačič za Bunjevčeva županovanja, da nam ga mađarsko nasilje sa talijanskim veleizdajstvom nanovo otme, pomagano izdajstvom riječkih kapitalističkih renegata.
Inače je Rijeka bogatstvom, golemim svojim industrijama, elegancijom na Corsu i trgovinom u luci unatoč svom malom prostoru pravi velegrad prama pospanom, beamterskom, nepoduzetnom
i neindustrijskom Zagrebu. Bez obilježja nacionalnog, vrijeđa Rijeka isto toliko oskudicom intelektualnog momenta u svom općem dojmu. Kao u ostalom Primorju, avita cultura italiana nije nigdje ostavila višeg umjetničkog i kulturnog traga. Sve te bijedne latinske relikvije su ostaci Mljetaka, trgovačkog grada bez dublje kulture kao Fiorenca. Rim ili Milan. Sva talijanska kultura je na Rijeci grozan nekakav furlanski žargon, lažni politički dnevnik 1 kazalište, gdje gostovaše švapska opereta. To je ta avita cultura! što se pak intelektualne moderne Italije tiče. mi znamo, da je danas sila drugog reda. Oružana francuskom, njemačkom i slavenskim kulturama, hrvatska misao ne mora se plašiti »Broda«, kojim upravlja duh kao snob Rapagnetta narečeni d’Annunzio.
Svršetak na 2. strani I. stupac.
A. G. Matoš o Rijeci
Nastavak sa 1. strane.
Na Rijeci posjetih gosp. Šupila. Dva puta se s njime nađoh: prvi put u njegovom uredništvu, drugi put na ulici pred njegovom gostionom Campana, kraj luke, gdje nas sastadoše dva čudna turista: gg. Accurti i Stožir... Razgovarasmo naravno o politici, ali tih razgovora ne iznosim, jer nemah namjere interviewisati. Gosp. Šupilo se ljutio na gosp. Zagorca, ali to nije ništa nova, jer se on kao polemičar mora uvijek ljutiti. A kada Ijućenje postaje profesija, uzima profesionalnom Ijutitelju sposobnost Iju-čenja. Dojam osobe gosp. Šupila je dojam normalnosti, zdravlja i rada. Politika je njemu sve: strast, jedini šport, ono što je voda ribi, i on bez nje ne bi mogao živjeti. On je sušta praktičnost, i ideje njemu, kao kakvom Amerikancu, vrijede samo ukoliko su izvedi ve. Kao svi današnji Primorci, đak talijanske knjige, on je baš u njenoj tradiciji našao duh praktične politike, politike Makija-velija i Cavoura, duh realizma, kojega u talijanskoj literaturi ima samo politička književnost. Ocjenjivati Supilovu politiku bilo bi prerano, ali ma šta se o njemu reklo, njegova je neprolazna zasluga, da su mađaroni ono na izborima zauvijek potučeni, te se, ako Bog da, više nikada neće oporaviti.
Bijah u Opatiji, ali što da pričam o Švabama, Mađarima i o atentatu hotela na prirodu, novca i austro-ugarskog filistra na poeziju Onih zatona i šumica, gdje ima toliko lovora, da bi s njime mogao ovjenčati čelo i Dušan Plavšlć, naš šogor! Više mi se od Opatije sviđa Grobnik sa svojim gradom, Jurom Star-cevićem, »ručicama« i Grohovcem, sa pogledom na^ more i na herojsko drevno polje, sa ptičicama u svojim »šumama«, pčelama na cvijeću svog kamena, skakavcima i koscima u ograđenim livadama, ženama sa tovarom na nažuljenim leđima i momčuljcima među zrelim kupinama iza ovaca, što nad poljem i morem pjevaju: »Trajna nina ni nena« i »Popuhnul je«.
I tu, gdje nam je narod najbolji, naj-radiniji, tu nam oteše najbogatiji grad, tu zijeva kao rana pod srcem Hrvatske izdaja i sramota prodane Rijeke.
O more, sinje more, tužno naše more Jadransko!
OPRAVO!
Ni po babu, ni po stričevima,
Veé po pravdi Boga (sitnoga.
Sine Marko, jedini u majke,
Bolje ti je izgubiti glavu Nego V svoju ogrešiti dušu.
Pravda drži zemlju i gradove,
A nepravda ruši obadvoje.
(Iz narodne mudrosti.)
Zadatak i cilj istine jeste da pokaže: gde i u čemu je dobro i zlo, korisno ili štetno, pozitivno ili negativno; gde i u lemu je istina ili laž, sloboda ili tiranija, pravda ili nepravda; i koja je strana kriva, a koja nevina. Zadatak i cilj slobode, — izvan lijih granica caruju tiranija, haos i anarhija, — jeste: da sredstvom zakonitog poretka i vladavine zakonitosti omoguli normalnu evoluciju svega istinitog, zakonitog t pravednog, svega pozitivnog, dobrog i korisnog u životu kako prirode i životinja, tako i u životu lovefanstva. A zadatak i cilj pravde jeste:
1)	da svaku zakonitu aktivnost u životu prirode, životinja i ljudi nagradi srazmer-nom proluvrednošlu, dodajuli ovo] i zakoniti interes;
2)	da svaku povredu zakonitog poretka i zakonitosti uopšte, — ralunajuli tu i svaki propust predanog vršenja dužnosti, — kazni proluvrednošlu, koja talno odgovara punom obeštelenju oštećene sirane, dosuđujući ovoj i zakoniti interes; i
3)	da svaku laž, svaku tiraniju i svaku nepravdu osudi na smrt, sruši je. zgazi i šatre, kako bi ne samo bili vaspostavljeni zakoniti poredak i vladavina istine, slobode i pravde, nego i kako bi uništene laži, tiranije i nepravde poslužile kao koristan materijal za izgradnju stepenica na lestvi opšte evolucije, odnosno na lestvi kako materijalnog i tehničkog napretka, tako i kulturnog progresa.
Otuda zbir sviju pobeda istine, slobode i- pravde, od iskona, nad suprotnim rušila-Ikim silama, talno odgovara kako nivou sa-vremene opšte evolucije, tako i nivou suvremene kulture i civilizacije, koje idu sva-kad i svagde uporedo, kao i lice s naličjem.
I
Svaki poremećaj ravnoteže između suprotnih sila ili polova biva ispravljen od večne pravde. Svaka takova ispravka znači po korak napredovanja na beskrajnoj putanji opšte i večne evolucije. U toj Činjenici • ogleda se plemenitost krajnjeg cilja sviju potresa u vasioni i njenom životu i vladavina večne pravde
* *
„JUTRO" ZOPET PREPOVEDANO V ITALIJI
Zemlja je ugasla zvezda. Od toga, što je ta nekadanja zvezda ugasla, niti je bilo, niti jeste, niti će ikad biti ni zla, ni štete ni za šta i ni za koga. Naprotiv.
U svom. starom veku, zemlja je bila stihijski žestoko razdirana i potresana od vulkanizma i pluionizma. Ali. baš tim neizmerno žestokim potresima u svom starom veku, zemlja duguje svoj kameni ugalj, i
Ljubljana, nov. 1937. Ni veliko mesecev od tega, ko je bil na podlagi posebnega sporazuma med našo državo in Italijo zopet dovoljen ljubljanski dnevnik »Jutro« v Julijski Krajini. Kot protiuslugo je dovolila naša država uvoz tržaškega lista »II Piccolo«. Pred kakimi petnajstimi dnevi pa so italijanske
oblasti kar na lepem zopet zabranile uvoz »Jutra«, češ da poroča o italijanskih problemih v okrnjeni obliki in po tujih virih.
Bržkone pa ni bilo krajevnim faši-| stičnim organom po volji, da se ta slovenski list bolj čita kakor njihovo fa-I šistično glasilo »II Popolo di Trieste«.
NOVO POKOPALIŠČE V IDRIJI
MALE VESTI
— Gradskoj biblioteci u Splitu darovao je talijanski konzul ponovno nekoliko knjiga po naredjenju talijanskog i ministarstva za propagandu.
— U Mletke je stigla jugoslavenska vojna misija, koja se sastoji od dva generala i tri pukovnika, a koju vodi ge-I neral Emil Berič. Gosti su pregledali grad. Iz Venecije kreću u Milano i To-| rino, a odatle u Rim.
— V Italiji je izšel dekret o 40 urnem tedniku, ki pa predvideva precej izjem. Tako je za industrijo določenih 42 ur dela na teden, isto za državne službe, Idrija, oktobra 1937.	— (Agis). — j dočim je za kmetijstvo dopuščenih 10
Znano je, da so želeli Italijani naše mesto 1 ur dnevno. (Agis). kar preobraziti. Stari »Magazin« v sredini I — Talijanski vojni ataše u Parizu mesta se	jim	ni zdel več	kaj pripraven za | general Disconti Prasca posjetio je mi-
vojašnico	ter	so zgradili	pri sv. Antonu I nistra vojnog i podnio protest protiv
obširno preiskavo in aretirala veliko šte-1 impozantno novo stavbo — trdnjavo, ki stava izvjesnih francuskih listova, koji vilo	ljudi.	Mnogi	med	temi	so	bili	radi po-1	naj služi	temu namenu in	ki dominira nad su pisali s omalovažavanjem o držanju
manjkanja	dokazov	izpuščeni,	nekateri kon-	vso dolinico:	do kasarne	so zgradili tudi talijanske vojske za vrijeme svjetskog
finirani, med	njimi	tudi	Kamenšek, lastnik	široko cesto, ki je izza kasarne podaljšana	rata.
lokala	in Jug.	bivši	fašist	iz	Solkana, mnogi: PO Kanomlji proti Sv. Luciji. Na »Vrhzeli«	—	Za časa abesinske	vojne	je našlo
katerih imena nismo mogli doznati pa so! so gradili samostan za frančiškane, ki pa smrt tudi okoli 100 mornarjev ki so vsi bili stavljeni pod policijsko nadzorstvo, j ie ostal nedograjen in zidovje sedaj pro- pokopani v italijanskih afriških nrista-. Tudi iz drugih krajev Italije poročajo, I pada Pametno, da so opustili, smo že vsi niščih. Njih smrt so proslavili oPoblet-da je politična policija v zvezi z špansko i kristjani, ni kaj vec med nami misiionantl nici fosizmn in sp 1p tPrtni tnHi WvpHpin državljansko vojno poostrila nadzorstvo in zato je odprto sedaj dovoli široko polje v n Uh približno število	lzvedel0
da vsako najmanjše negodovanje ostro Abesiniji Nasproti tem zidovjem je zra- - Japanska štampa naročito ističe
preadanatašvoiemutanamenu ^ez ìdrilco so srdaenost koJa se ispoljila prilikom su-zgradnf krasan beton^ most kl e odstra-	sreta	izmedju	talijanskih i japanskih
nil velik ovinek mimo Dldiča.'ima pač svoj	^adf su	japanske	trupe	prilikom
pomen... Asfaltirali so vso »Novo cesto« ?X?pa nedavn0^n?'^>1^^0^fIl a od hotela Didič do stare klavnice, v mestu|kod ®anghaja stigle do rijeke Sučao, do pa so ulice še vedno take kot so bile, suhel ,®je 86 nalazi dio medjunarodne konce-in prašne ob lepem vremenu, blatne ob|stje kc>ji čuvaju talijanske trupe, deževju. Tudi klavnico so postavili novo v 1—cijeloj Italiji i u talijanskim Cegovnici. Dosedanja ob glavni poti proti kolonijama otkrivene su spomen pločo Sv. Luciji ni bila dovolj higijenična in po | posvečene _ talijanskim dobrovoljcima, vseh novodobnih predpisih. Pri Marofu je ' ''
V ITALIJI JE POLITIČEN PRITISK POOSTREN
Gorica, oktobra 1937. — (Agis). Tukajšnja policija je doznala, da v nekem javnem lokalu gosti poslušajo poročila madridske radio postaje. V zvezi s tem je uvedla
najmanjše negodovanje ostro kaznuje. V zvezi s temi novimi poostrenimi merami so bila ustanovljena nova koncentracijska taborišča v zapuščenih in divjih krajih južne Italije, tako v bližini Potenze in v Genzianu. V mestu Empoli v Toskani je policija odkrila tajno organizacijo, ki je zbirala denar za valencijsko vlado in aretirala 130 njenih članov, dalje v Pontassievi, pa tudi v sami Firenzi so izbruhnili nemiri, ker je ljudstvo nezadovoljno s pošiljanjem prostovoljcev v Španijo in z ogromnimi stroški, ki so s tem v
zvezi, medtem ko ljudstvo nima dela in ti , postavljena nova elektro-centrala, katere pi v velikem pomanjkanju.	j lastnik je domačin. Sedaj je na vrsti poko-
! pališče. Sedanje je res nehigijenično. ker je postavljeno v sredino mesta, in tudi že
IZSELJENCI IZ JULIJSKE KRAJINE
V mesecu oktobru so iz Trsta odpotovali z motornikom »Neptunia« za Argenti-nijo sledeči naši rojaki: Slokovič Marija, iz Pazina, Godina Pija iz Trsta, Samsa Jožef iz Malih Mun, Janez Ivana Iva in Peter iz Poljubina pri Tolminu, Škerjanc Albina in Škerjanc, Marija iz Poreda pri Divači, Jejčič Jožef iz Vel. Žabelj, Hrovatin Vili iz Šempasa, Kocjančič Rugero in Kocjančič Adela iz Vižinade, Barut Albina iz Dolenj pri Herpeljah. Kožuh Alojz iz Oseka, Su-kovič Cecilija iz Botonega pri Pazinu, Okroglič Vilibald iz Podgore. Gerbec Marija iz Štanjela, Andrejašič Marija in Andi ejačič Vladimir iz Vel. Brez, Ladič Marija I.adič Danijel ter Ladič Karla iz Račič pri Podgradu, in Hvala Juliia iz Lokovca pri Čcpovanu.
Našim rojakom želimo kar največ sreče v novi domovini. — (Agis).
GRAZIOLI NA INŠPEKCIJSKIH POTOVANJIH
Trst, novembra 1937. (Agis). Fonov no smo že poročali, da vrši bivši sežanski centurion, sedanji pokrajinski tajnik fašistične stranke za tržaško, inšpekcije po krajevnih fašističnih organizacijah. Na poti se je oglasil tudi v neki vasi na Krasu, kjer so mu morali prirediti seveda »navdušen« sprejem. Zgodilo se je, da je ob tej priliki manjkal domači župnik. Grazioli je to takoj opazil, se podal k njemu in vpričo ljudi na nelep način nahrulil župnika in izjavil, da zahteva, da je ob vsaki priliki kadar pride on, zraven tudi župnik. Ljudi je ta nastop jako neprijetno presenetil, ker je župnik že star in je daleč od domačih in tujih političnih dogodkov.
Z LAMPEDUSE JE POBEGNIL
Z otoka Lampedusa je pred kratkim pobegnil iz zaporov znani italijanski socialist Giacomo Costa. Z njim je pobegnilo še več tovarišev, po številu 4, ki so vsi prispeli srečno do francoske obale. (Agis).
prenapolnjeno. Pa čeprav tako, vendar je ] premnogo src vezano nanj — vsa stara doba, boljši časi so zakopani v njem. Kaj mislijo napraviti z ostanki pokopanih ni znano. Na tem mestu pa nameravajo postaviti
koji su pali u španjolskoj.
— »Daily Telegraph« piše o sporazumu Italije i Njemačke prema kojemu će Njemačka podupirati Italiju, da ne dodje do demokratskog režima u španjolskoj, a Italija će podupirati Njemačku u njenim kolonijalnim zahtjevima.
— V napuljskem predmestju Mercato bo zgradila napuljska banka »Banca di Napoli« na svoje stroške fašistični
park-sprehajališče za one, ki se jim ne Iju- dom. Ta okraj je znan kot okraj, v ka-bi v prelepo bližnjo mestno okolico, ki nu-1 terem prebivajo samo revni sloji, pred-d| najlepši oddih in krasne prirodne parke, vsem delavstvo. To gesto banke pretsta-
£	13Udi’ k0t P°seben *lago-
okrnili kos pokopališča, ker radi pomanj- _ Vinsl;a ,etina v Italiji je y lme. kanja prostora ni bilo mogoče ukreniti I ru z lansko nekoIiko bolj/a Jln prpedsta-
drp^ee'	5rađ.pi!xn|lme£v!.z I vij a 58 milijonov kv. pridelka. V primeri
hom tik nad ces o Id ija-GoŽoS ki k * 3 * Pridelk°™ v letu 1936, ko je bilo 54 iMTnosestmL peica no domače »Pri Za! mluJonov kv„ je za 4 milijone večji. Ven-godu«. otte	Pridelka
tudi impozanten vbod. Na pokopališču bodo |”®k?dko slabša, vsled stalnega deževja zgradili tudi cerkev. Ko bodo torej prihod- lAgls);	.	...	„
njič zvonovi vabili »na tisto tiho domova-L..	' Rimu se je vršila vazna skup-
nje...« da se spomnimo svojih dragih, že ««na, oz. zborovanje, mornarjev vse Itane bomo več imeli svojega dragega kotička I dje-Ot> tej priliki so delegati iz razni» kjer smo se do sedaj skozi tolika leta ob|mest' opisali položaj mornarjev in zelo trepetanju tisočev lučic ustavljali na grobo- ostro zahtevali reforme. Zlasti ostro so vih in v trpkem razmišljanju obnavljali |v kritiki nastopili delegati iz Trsta ib zveze s pokojnimi. Tja daleč izven mesta Reke, kjer so povdarjali, da so mornarji se bomo napotili in bo nam tuje in dvakrat I na ladjah preveč zaposleni, da so neza-turobno — čeprav potrebno, dvakrat tuje. I varovani, brez pokojnin in sploh bre^ ker ne bo več samo naše...	| zaščite. Zahtevah so, da so njih položaj
uredi. (Agis).
— Časopisi poročajo, da je »Duce* letel v lanskem letu z letalom vsega skupaj 51 in pol ur. To je dobrih 10 min. n» dan. (Agis).
Pred kratkim je prispel v Napuli
POSOJILO ODBITO
prvu, spoljnu naslagu svoje tvrde kore. U
svom srednjem veku, vulkanizam i plutoni-zam nešto su bili popustili od svoje stihij-
ske žestine. Ipak potresi su i tada bili vrlo žestoki. Njima zemlja duguje svoje granitne planine, svoje visoravni i svoje ravnice i do-
line. U svom novom veku, naročito u tercijarnom, prvom periodu njegovom, potresi-
ma, iako nešto blažim, zemlja duguje svoje vulkanske tufove, lave i pepsine kiše, zatim svoje izvore, potoke i reke, svoja jezera i mora, i najzad svoju plodnost, svoje raslinje, životinje i ljude.
U lim ishodima potresa ogledaju se kako plemenitost aktivnosti vulkanizma i plutoni-zrna, tako i vladavina božanske pravde. A uho je zemlja i u trećem, savremenom periodu svoga novog velea izložena vulkanskim erupcijama i potresima, ma da sve redim i sve blažim, to je zato, da bi mogla održati u životu i unaprediti sve, što na njoj, u njoj i oko nje živi bilo primarnim ili transformativnim, bilo prostim (li složenim, bilo sekundarnim životom. Jer zemlja bi postala ono, što je danas mesec: planeta bez raslinja, životinja i ljudi.
8 druge strane, ako od zemljotresa i lave po nekad stradaju i ljudski životi f njihova materijalna dobra, to je zato, što seizmografi i slični pronalasci još nikako ne odgovaraju ni potrebnom nivou opšiega progresa, ni pravoj ceni, koju ćovečanstvo n.ora da plati, da bi kako sebe, tako i svoja materijalna dobra obezbedilo pred opasnošću od vulkanskih erupcija i zemljotresa. Kad ta cena bude u celosti plaćena, opas-
Da vsaj malo uredi svoje finance,	__
= kM^z6 * ozirom*VnaV p'r'ičakovano
karoge°in TrSmT^ogr'omSf6stroški^'je	^arólh sumničenj in de-
sklenila italijanska vlada preskrbeti si 1	vojakov je_ bilo olbdolzenil
ogromno posojilo od 40 do 50 miljonov fun- an^asisticnega. razpoloženja. Ostalih 8’ tov-štcrlingov pri raznih britanskili ban-1 ^ j.	5 °ficirjev milice, pa je b»®
kah, s katerimi je že stopila v pregovore. I obu°lzeno tatvin In utaj denarja. Ob* Z ozirom na napet položaj in neurejene po-1 s9 bainreč prejemali denar od podreje-litične odnose pa je britanska vlada pri I ^ vojakov, ki bi ga morali odposlati v dotičnih bankah intervenirala in ustavila	kot Prihranke, njihovim svojcem-
pregovore, dokler se politična situacjia | P111 ,pa ,so ,ta denar obdržali in čakali n® med njo in Italijo ne razčisti. — (Agis). I Rb da bodo odpošiljatelji mogoče pad]1
v bitki. Z njimi v družbi je prišlo tud1 46 Frankovih oficirjev, ki imajo nameb
nosti od zemljotresa biće automatski odelo-1 Proučiti manevriranje s podmornicam1’ njene. Dotle, stepen bezbednosti od tih opas-1 v Spezlji. (Agis).
nosti odgovarače samo zbiru uplaćenih rata. I — Poročajo da bodo s Ponze polaga' * * *	ma odstranili vse civiliste, domačin«'
Poremećaji ravnoteže između suprotnih I Baje je že več družin bilo odstranjenih’ polova ili sila u zemljinoj atmosferi, odnos- radi vidnega simpatiziranja s konfibi' no potresi koji nastaju usled tih poremeća-1 ranci. (Agis).
ja (u vidu groma, oluje, kiše, snega, žege, _ v Reggio Emilia je bilo baje u»1' mraza i drugih meteoroloških pojava), (mo- čenih 16 velikih bombnih letal. Po št«' ju takođe trostruko plemeniti cilj:	vilnih aretacijah in po začasni ustavitvi
1)	Dovođenje poremećene ravnoteže, pri- dela v tovarni letal, domnevajo da J® menom sankcije predvidene zakonom prav-1 bilo to delo sabotaže Letala so’kratk« de, u prvotno, uravnoteženo t smireno «la- po startu vsa strmoglavila. (Agis).
n^e’a\ ir- j j i j »j I ^emška delegacija, ki je prišla ^
2)	opstanak t napredan i plodonosan Si- Italijo z namenom, da si ogleda tovarn«
vot raslinja, životinja i ljudi; pomlađivanje \Z!l va1no industr,4_ ^	08
pioane zemlje s,varanjem numusa oaoipa-. ItclhjfL1 putovanja po morju^ffe b» ferijalnih organizama; i pucanje i droblje- I jtaijianska t 1 ,a® Je. madA a delj c
3) primoravanje životinja, da pronalaze dJ° 80 lmel1 Par mesecev zaprtega. (Agls' I sklanjaju se u podesna skloništa i primo-1	_ .	★	ie
rovanje čovečanstva da pronađe te razumno |	Rezana. — I. novembra t. 1. ®c j,
i korisno upotrebi gromobran, barometar i I vrnila v Sežano zastava 59. kraške l«r.ft slične naprave; da dođe do odeće i obuće; 11« 8 katero se je delegacija udcl«*^, do električnih centrala i industrije; do spia- Proslave pohoda na Rim. Na kolodvor* ćora, lađa, aviona, mostova i uopšte da I Ji je bil prirejen svečan sprejem. (Ag*f J ubrza materijalni i tehnički napredak.	— Trst. — 3. novembra t. 1. so
U tim ishodima i koristima od njih, slavljall v Trstu zmago pri Vittorio ogledaju se i plemenitost cilja atmosferskih I neto. Baje je ta zmaga odločila uS^, poiresa i vladavina pravde,	| svetovne vojne, kot piše tržaški »POP0
DR. IVO MOGOROVIĆ lio«. (Agis)
DROBNE VESTI IZ NAŠE DEŽELE
.	— Divača. — Nogo si je zlomil Viktor
Bizjak, pravnik iz Divače. Baje je hotel, da bi se izognil živini, preskočiti zid, pa je pri tem tako nesrečno padel, da si je pri tem zlomil nogo. (Agis).
— Divača. — V Divači žive trije starčki, ki imajo nad 95 let. In sicer so to stari Umek, ki so ga pred kratkim poslali na občinske stroške v goriško sirotišnico, iz katere pa bo kmalu ušel, kot je javil, dalje Rešaver in pa znani peter, po domače Fifatov. To je vsekakor izredno redka in častna starost. Vsi trije so še čili in zdravi in se jih stalno vidi po vaških ulicah. (Agis).
— Gorica. — Sodišče je obsodilo na 4 leta zapora, na plačilo stroškov in izgubo pravic Antona Drufovko starega 28 let radi težke telesne poškodbe. (Agis) — Gradiška. — Pred kratkim je dobilo nekaj vojakov v podpis neko listino, ki so jo v večini nič hudega sluteč tudi podpisali. Toda kmalu so izvedeli da so podpisali prošnjo za prostovoljstvo v Španijo. To je nekatere med njimi tako prestrašilo, da si je eden pognal kroglo v glavo, drugi pa je skočil pod vlak. (Agis).
— Idrija. Petekli teden je umrl v Idriji Jurjavčič Anton, bivši sodni uradnik, ki je kasneje prestopil v službo idrijske občine in bil pri tej zaposlen do svoje smrti. Pri Idrijčanih ni bil kaj posebno priljubljen radi svojega uradovanja in postopanja z domačini. Dva dni pred smrtjo — na smrtni postelji — se je poročil z gdčno Kosovo, lastnico gostilne v Idriji. Mir mu in pokoj! (Agis).
— Kobarid. — Pri delu se je ponesrečil Stanislav Cenčič, star 27 let. Odpeljati so ga morali v bolnico. (Agis).
— Oslavjc. — v veliki grobnici so drugega novembra blagoslovili kripto »Zlatih medalij«. Ob tej priliki se je vršila svečana maša za padle v vojni. (Agis).
— Ozeljan. — Radi prepovedane žganjekuhe, sta- bila naznanjena oblastem Laznik Leopold in Josip, prvi star 33, drugi pa 42 let. Domnevajo, da je oba Laznika, kakor tudi Černetiča iz Šempasa denuncirala ista oseba. (Agis).
— Ozeljan. — Špacapan Friderika, stara 16 let je padla s kolesa in si zlomila desno ključnico. 24 letni Josip Jež pa je padel z vrtnega zidu, kjer je delal, da so ga morali v popolni nezavesti prepeljati v goriško bolnico. (Agis).
— Prvačina. — Ker je imel pri sebi smodnik, ki ga je jemal iz nerazstrelje-nih najdenih vojnih ostankov, je bil naznanjen sodišču Ivan Kavčič. (Agis).
— Rojan. _ Pod avto je prišel 17 letni Benedikt Martinčič. Avto je fanta tako nesrečno zadel, da ga je podrl, ko se je ta peljal s kolesom. Avtomobilist je, kljub temu, da je opazil nesrečo, vozil dalje. (Agis). J	v
_ Sežana. — Zadnji sejem je pokazal, da so cene živini v Italiji izredno visoke Dočim se je pred par leti prodalo lepo govedo za komaj 1000 lir, Jer poskočila danes cena na 3000 in čez. Vendar pa je ta porast prišel za nekatere prepozno, ker so tudi hlevi v tem času postali za toliko, kolikor so cene poskočile, bolj prazni. (Agis).
— Šempas. — Radi prepovedane in tajne žganjekuhe sta bila naznanjena Černetič Anton in Franc, prvi star 29, drugi pa 23 let. Pri preiskavi so ugotovili, da kuhata žganje in se pečata s prodajo tega. (Agis).	„ x 4	x
__ Solkan. — Franc Čeč, star 50 let
je zadel pri delu na njivi z krampom ob volni izstrelek, ki je eksplodiral in ga zelo težko poškodoval. V obupnih okoliščinah je bil prepeljan v goriško bolni-co (Agis)
‘ _ Solkan. — Vsled nesreče z motorjem, je bil pripeljan v goriško bolnico v izredno težkem stanju in v popolni nezavesti 18 letni Severin Čermelj. 14 letni Ivan Gregorač pa je padel s stene in si razbil lobanjo. (Agis).
_ Tolmin. — Radi tatvine dveh železnih drogov na škodo pokrajinske uprave, sta bila naznanjena sodisču Biaz Rutar, star 42 let in Albin Kragel, star
21 ll1 Trtbuša. — Pri delu se je ponesrečil 50 letni Ivan Brezavšek, ki se bo moral vsled poškodbe dalj časa zdraviti v goriški bolnici. (Agis).
— Trnovo Z velikim svečanostmi Je bil ustanovljen dopolavoro v Trnovem in v Lokvah. Svečanosti se je udeležilo mnogo zastopnikov oblasti. (Agis).
-T Trst. — Mihael Radojkovic, star 40 let, je hotel v bližini Trsta preko Proee čenrav je videl da vozi po nji tovarni vlak. Vlak ga je prijel in podr^ toda kljub temu je neprevMniRadojko Vič odnesel le majhne poškodbe in se Čudežno rešil gotove smrti. (Agis).
_Tržič ____ V morje so spustili vellico
ladjo-cisterno, ki je bila zgrajena £
* s«
^ Tržič   31. oktobra se je vršila
ba prostem pred cerkvijo sv. Ambroža Rečana maša za padle fašiste Abesl b} vojni, dalje za padle faSist® v Abe biji in za padle legionarje v Spantjk £aši je bil velik nastop vseh fa^“vf£ Rečana povorka. Ves dan so	u
Jtsti nositi uniforme z vsemi dekora« «mi. (Agis).
BOŽJI MLINI MELJEJO POČASI...
Provokaterska družina Piciga obsojena
Trst, nov. 1937. 26 oktobra t. 1. se je vršil v Kopru proces proti družini Piciga iz čežarjev, ki je kakor je naš list že poročal, podtaknil članom tamošnje slovenske posojilnice lepo vezano rdečo komunistično zastavo in nalepila na vidnih mestih komunistične letake,_ da bi tako spravile naše ljudi po nedolžnem v ječo. Resnično so oblasti tedaj aretirale vse odbornike posojilnice in še celo vrsto Slovencev v čežarjih in sosednih vaseh. Končno pa je resnica prodrla na dan. Po nedolžnem zaprtih 25 Slovencev so
morali izpustiti in zapreti zaupnika fašja Petra Picigo, njegovega zeta Zor-nado, njegovo hčerko in še druge člane njegove družine. Koprski tribunal je sedaj obsodil Picigo na 2 leti in 3 mesece, njegove sinove in zeta vsakega na 2 leti. Hčerka, ki je zastavo sešila in lepo vezala, je bila oproščena. Končno se bodo naši ljudje v čežarjih lahko oddahnili, ko vidijo, da je glavni krivec vseh njihovih preganjanj končno sam padel v past ki jo je nastavil drugim.
ZNANA DOMAČIJA PRODANA
Trnovo oktobra 1937. — (Agis). V dolgo verigo prodanih domačij in posestev, ki pričajo o žalostnem stanju našega gospodarstva v Julijski Krajini, ki se, z 'uh-koto trdimo, bliža robu propada, ie vključen nov člen. Pred kratkim e bilo namreč prodano posestvo R. Valenčiča, vulgo Fe-tegučevo v Trnovem. Veliko posestvo, obsegajoče velik kompleks gozda, travnikov, njiv in dve hiši, sta kupila Tomšič Viktor, znani industrijalce iz Ilirske Bistrice m Kovačič Jože iz Smrij za reci in pisi 87.000,— Lir. Prvi je kupil parcele gozda, drugi pa ostalo posestvo.	.
Izredno nizka cena, za katero je bilo omenjeno veliko posestvo prodano nam tudi jasno priča, da je naš kmet povsem obubožan, ter od poljedelstva ne pričakuje več vira dohodkov, ki bi bili zadostni da ga preživijo, spričo visokih dajatev, ki so posestvom naložene. Zato ne more in noče Stremeti za novimi pridobitvami.
DRSKA KRAĐA U JELOVICAMA
Jelovice, novembra 1937. U noči izmed ju 23 1 24 prošlog mjeseca zadesila je velika nesreča našeg seljaka Juru Juriševića, zvanog Baćok. Njemu su te noći ukrali iz štale par konja, vrijednih do pet hiljada lira. Odmah je bilo alarmirano čitavo selo, koje se dalo u potragu za kradljivcima, ali do danas e sva potraga ostala bez uspjeha. Siromah Jure trpi zbog ove kradje veliku štetu, a napose zato jer mu je bilo već edanput takodjer ukradeno u godini 1927 Isto par konja, koje nije nikada
našao
Narod je u velikom strahu, jer se je sva sila besposlenih ljudi razbježala iz gradova po našim krajevima da traže posla i kruha, a naročito iz Trsta.
KRADJTA U ŽUPNOM STANU U VODICAMA
Vodice, novembra 1937. Prije izvjesnog vremena smo javili kako nemamo već odavna u našem selu svećenika, i kako nam dolazi vršiti službu svećenik iz Silvija. Sada smo dobili novog svećenika, ali ne našeg čovjeka, nego čovjeka kojeg mi ne razumijemo, kao što ni on nas ne razumije, jer ne zna našeg jezika. Narod je zbog ovog nezadovoljan, te zapušta crkvu.
Čim je ovaj novi svećenik preuzeo dužnost, pozvao je k sebi crkvene starje-
šine iz svih triju sela, da u prisustvu njihovom pregledaju crkveni inventar. Ovi su ljudi ustanovili da su iz župni-kovog stana, koji je inače bio zatvoren cijelo vrijeme od kada je bivši župnik otišao, pokradene mnoge vrijedne stvari koje su bile pohranjene na tavanu. Medju ostalim ukradena su četiri starinska svjećnjaka, jedan mali mjedeni kip, četiri svjetljke i još mnogo drugih stvari. Za ovu kradju nitko nije znao, a nitko ne zna ni kada je izvršena i tko ju je izvršio.
SELJACI PRISILJENI DA ORGANIZIRAJU NOĆNU STRAŽU RADI UČESTALIH KRADJA
Trstenik, novembra 1937. Uslijed loše ljetine, mi smo predvidjali da će u našim krajevima nastati glad, a i kradje. To nas je sada na početku zime i zadesilo.
U noći izmedju 16 i 17 prošlog mjeseca ukrali su Poropat Juri jednog magarca i nekoliko kokoši, a seljaku Po-ropat Ivi pet ovaca. Te kradje su navodno izvršili doseljeni radnici koji su sada ostali bez posla. — Narod je u velikom strahu zbog ovih kradja, te se je počeo organizirati da se zaštiti koliko je moguće. Tako da će od sada držati noćnu stražu po selu četvorica muškaraca oboružani toljagama.
I NAŠI POKOJNICI §
t SLAVA BORDON
Pred kratkim je umrla v Cezarjih pri Kopru, v svojih najboljših letih Slava Bordon. Dekle je bilo zelo priljubljeno med svojimi sovrstniki, ki so ji poklonili lep venec. Domači pevski zbor ie ob odprtem grobu zapel nekaj žalostink. Pogreba so se udeležili domačini v prav lepem številu. Naj ji bo lahka domača zemlja, prizadetim naše sožalje. — (Agis).
+ VIRGINIJA FURLAN
V	Trstu je dne 25 okt, umrla ga. Virginija Furlan roj. Šivic, v visoki starosti 74 let. Pokojnica je mati docenta ljubljanske univerze g. Borisa Furlana. Naj ji bo lahka domača zemlja, prizadetim naše sožalje.
t LUCIJA GRADNIK
V	Medani v Brdah, ie umrla mati našega pesnika Alojza Gradnika Lucija Gradnik, v visoki starosti 84 let. Spomladi bi obhajala s svojim možem biserno poroko, pa jo je smrt prehitela. Naj počiva v miru. Prizadetim iskreno sožalje. — (Agis).
t IVAN KENDA
Na cesti s Pokljuke proti Bledu je 19 oktobra t. 1. našel smrt o priliki avtomobilske nesreče posestnik in hotelir in bivši lastnik blejskega jezera in gradu, Ivan Kenda. Rojen je bil na Žagi pri Bovcu. S svojo podjetnostjo in pridnostjo si je pridobil veliko premoženje, ki pa mu ga je uničila kriza in razmere zadnjih let. Prizadeti družini iskreno sožalje. — (Agis.)
t STRLE FRANJO
Koncem oktobra je umrl v ljubljanski splošni bolnici žel. uradnik v p. Strle Franjo, v starosti 73 let. Doma je bil iz Ki-lovč pri St. Petru na Krasu. Naj počiva v' miru. Prizadetim naše sožalje. — (Agis).
RAZBOJNIČKI NAPADAJ NA SELJAKA
Volosko, novembra 1937. Danas 28 prošlog mjeseca na večer dogodio se jednom našem seljaku iz lipe nemili do-gadjaj. On se vraćao kući sa svojim kolima u koja je imao upregnuta svoja dva vola. Na jednoj osami na Novoj cesti dolazila su dva automobila svaki sa jedne strane i nenadano se oboje zaustave kraj njegovog voza, a istodobno iz šume skoči na cestu oko deset ljudi, te je od svih zajedno bio napadnut i htjeli su mu oteti volove. Srećom je kratko vrijeme nakon toga nadolazio jedan drugi auto, te je tada naš jadnik počeo vikati, a nakon toga se je ta razbojnička banda pobojala i brzo ukrcala na svoje automobile i nestala u noć u protivnom pravcu. Seljak je gledao za automobilima da bi vidio broj, ali ga nisu imali.
To se je doznalo po okolišnim selima te naši seljaci ne idu kao prije kući sami, već se čekaju i odlaze u skupinama.
Laskavo priznanje našem listu
List naših iseljenika u Detroitu, Mich. USA »Jugosloven-The Jugoslav« prenosi iz »Istre« raspravu »Fašizam i selo« u nastavcima. Na koncu stavlja uredništvo ovu napomenu:
— Kao što rekoh u početku ove ra-spravice, žao mi je da nisam saznao ime pisca. Ali bez sumnje na našem jeziku ovo je jedna od najdubljih studija o fašizmu. Oni koji su pomno pratili, uvjerili su se o istinitosti. Takovih i sličnih stvarčica nadje se dosta u tjedniku »Istra«, pak ga najtoplije prepo-ručamo našem narodu ovdje u Sjedinjenim Državama.
Za Ameriku pretplata iznosi 2.00 dolara. Adresa je slijedeća:
»ISTRA«,
Masarykova 28a, Zagreb.
DINARI SU MILIJI
U gostioni na Rijeci su pili i jeli i nakon toga pitali, da li mogu platiti račun u dinarima. To su bili naši ljudi iz Sušaka koji zalaze u riječke gostione Gostioničar im odgovori, da mogu platiti u dinarima. Račun je iznašao 13 lira, to mu gosti obračunaju 27 dinara. Gostioničar pita, kako to da tako malo zaračunavaju u dinarima. Gosti ga upozoravaju da je lire pala. Gostioničar se čudi i napominje:
»Corpo di baco, ne ču više primati lire*.
NIKOLA 2IC, ZAGREB :
IZ GRAĐE ZA ZBORNIK O ISTRI
šajini. D. a) nazivi ženskog odijela: košulja, »kamižot« (= košulja bez rukava), »modrna« (od sukna), »tkanica« (pojas), »čerma« (preko »modrne« za zimu), »trak« (na vlasima), »špindule« (= naušnice).
b)	naz. muškog od.:	košulja,
»kožat« (= prsluk), »koret« (sukneno), »brageše«, »obojki«, opanci, postoli.
c)	škrinje: Ima ih i izradjene su
doma.	, x ,
d)	stolice: isto tako.
e)	zemljano posudje:Iz Rakija, nazivi: lonci, ione.	,
f)	drveno posudje: iz Kranjske. nazivi: zdjela, brenta.
g)	čuture:	»baila« iz Kranjske,
»tikva« doma raste.
h)	druge spravezakuhinju.
»trpije« (tronog), »komoštre« za kotao, kotao, »lović«, »pršura«, »vmjača«, »pa-
deli)* košare:	koš za kruh, domaći
proizvod.^n^ torbice: »bisage«, kao
8°rk) kola jarmi:	»kambe« (oko
vrata za vola), brana, lakulja, »ruganj«, prowo«^	,d pll-
ce«, »roženice« (domaći proizvod) ; »šur-
^mi^nauš'ni’ce etc : «špindule« (=• .pase«.,	’vl-
(nn Drstu)« >src©*i prsteni.
Jakov Cecinović, izloženi kapelan.
eterna (kod čepića). A a) župna cr-kvasv Mihovila sagradjena je pod zup-„nrnm ’ Martinom Uljenikom. rodjenim if£?a “Sn », »vol iupi; •radjen« ie u tzv. »Komspelcherstilu«; (God.._ U crkvi se nalazi krsni kamen s glas
skim napisom »1541 — pre Jerolim plovan«.
b)	Trobrodna crkva Majke Božje od Snijega blizu čepića, nekada pavlinska, uz koju je postojao samostan istoga reda, potječe iz XV. vijeka, kako javlja napis u crkvi: »Die novembris Opus mi-stri Petri de Ljubìana et mistri Matte de Pola«, čudan slučaj, da Ljubljanča-nin, inače nepoznat, gradi ovu monumentalnu zgradu na mletačkom tlu. Jesu li ga pozvali Pavlinci ili njihov mecen? Trebalo bi proučiti povijest onog doba. Zadnji ostaci samostana pavlinskoga porušeni su g. 1849. Ima u crkvi i glagolski napis (1572) i znakovi pavlinskog reda. Slog crkve: gotski. God, 1492.
c)	Nadgrobni spomenik Vida Stokov-ca iz god. 1533, koji je došao iz Dalmacije sa svojima te ustanovio selo Šternu.
d)	Hektor Morelli Iz Karare: žrtvenik sv. Mihovila u župnoj crkvi od neke umjetničke vrijednosti. God. 1908.
e)	Zanimljiva i sasvim zaboravljena ruševina mletačkog kaštela pod Gradinom, što ga niti specijalna karta ne navodi, pa ipak se sastoji iz dobro sačuvane okrugle kule sa nešto zidovlja. Ca-prin (1’ Istria nobilissima«) navodi popravak te tvrdjave godine 1550 u svom I. djelu na str. 106. Svakako zanimljiva je a još nigdje objavljena.
C. a) Starinski križ crkve kubertun-ske za procesiju, možda uspomena vladavine patriarha u ovim krajevima; iz xm. vijeka; sa emailima (»Gruben-email«) ; opisan po dr. Attiliju Tamaru u »Atti e Memorie«. Parenzo XXV. 1908, nalazi se u državnom muzeju u Puli. Križ je »unicum« svoje vrsti u Istri.
b) Nepoznati autor: Sv. Antun Pu-
stinjak (u bijeloj haljini pavlinačkoj) ; (god.?). Nalazi se na pobočnom oltaru crkve Majke Božje u Snijegu. (Bez umjetničke vrijednosti, ali zanimljivo.)
c)	Staro puklo zvono sa zanimljivim reliefima iz godine 1493, prelito je 1901 u Ljubljani, ali nije pridržan žalibože otisak tih slika; znak ijevaoca bio je na zvonu monogram A F, a nad njim križ.
d)	U istoj se crkvi našao torso križa — korpus bez ramena i okrnjen na nogama — iz slonovine, oko 10 cm dug, što je sada sahranjeno u drž. muzeju u Puli.
D. a) Pripovijedali su mi u Šterni, da se vidjalo po kućama starinskih sjeki-rica na štapu nasadjenih za šetnju, što su ih zvali »balde«, ali ja nisam kroz 20 godina svoga tamo boravka (1892 do 1912) vidio nijednu.
b)	Pastiri znadu oko volova na paši vješto izrezuckavati svoje štapove i iglice za pletenje »hlače« (čarapa); vidio sam jednoga u selu Buturi.
c)	U mene je starinski nož (sablja), dug 58 cm, u trošnim koricama. Radnja na balčaku sjeća na bosanske ruke. Nož potječe iz Buzeta.
Antun Medved, umir. župnik Šteme.
štinjan. A. župna crkva je jednostavna, te je bila sagradjena god. 1715.
Antun Gjinić, župnik.
šumberg.* (Iz pisma mjesto odgovora na upite:) ...Teško mi je odgovoriti na pitanja, buduć sam nevješt... Ali ipak ... mogli bi štogod naći. Tako na pr. (je u crkvi sačuvan napis:) »1540. Tu cri-kav prekri župan Kirin Trubežić«, te onda još jedan glagolski napis u dvorištu župničkog stana, a u crkvi na groblju su nadgrobne ploče (jedna mi se čini iz god. 1655) Dne 17 XII 1912 su bili ovdje gg. prof. Gnirs i ing. Deak pak su se zanimali za te stvari«.
Fran Halama, župnik.

NAŠA, KULTURNA KRONIKA
„ISTRA“ NIKOLE ŽICA
Neumorni hrvatski pisac prof. Nikola žic nas je ponovno razveselio vrijednom naučnom radnjom, koja nam omogućava bolje upoznavanje naše mile i tužne Istre. U nakladi biblioteke HRID u Zagrebu izašao je sada drugi i treći svezak njegove publikacije kao posebna knjiga »Istra«. Nakon prijašnje njegove rasprave, koja je posve zemljopisna, (Istra-Zemlja) došao je na red istarski ćovjek u toj antropogeografskoj studiji. Taj dio će biti za naše čitatelje sigurno najzanimljiviji, jer razotkriva sistematski i na širokoj naučnoj osnovi sve one mnogobrojne čimbenike i utjecaje koji su od pamtivijeka pa do konca svjetskog rata suradjivali na razne načine u izgradnji istarskog žiteljstva. Izgradjivali ga, negdje i deformirali, i kočili na razne načine njegov napredak. Prof. Žic izlaže kako su ti razni čimbenici usmjerili istarsku privredu i kako je Istra na taj način postala pretežno agrarna zemlja i time ti čimbenici uobličili i današnjeg istarskog čovjeka, kakovog poznajemo i volimo.
Auktor nas vodi kao Iskusan vodič kroz burna stoljeća neprestanih borba mnogobrojnih rasa za opstanak na tom izloženom poluotoku Jadrana. Sigurnom rukom vještaka vodi nas preko »bijele« visoravni Krasa, kroj »sivu« pješčanu do vinorodne »crvene« Istre, uvijek ističući ono bitno što je bilo odlučno za razlike ljudi i njihove odnose prema svojoj dragoj zemlji.
Ali — pisac prestaje na onom odlučnom prelomu 1918 godine i tu oprezno zaključuje svoja razmatranja. Stao je tamo gdje je bio onda kada je smio da na licu mjesta prouči kao mlad stručnjak sve one raznolike osobine kojima je tako bogato obdarena ta naša zemlja. Znajući koliko je Istra od tada doživjela poraza i razočaranja, on se nije usudio prestuplti preko te nacionalne, socijalne, gospodarske i moralne katastrofe. Taj žlcov »danas« utemeljen je i dobro obrazložen u predgovoru, pa nam se kruta sadašnjost uporedjena s prošlošću čini kao nešto neprirodna, nemoguća, pa baš radi toga i prelazna. Prije rata je Istra postojala prirodnim putem svakim danom svjesnija, sve više lavenska i hrvatska, naprednija i sve tolje organizirana. Zato tražimo u ži-covoj knjizi činjenice i pojave koje nam
daju nadu da je to današnje stanje prolazno, a takove činjenice i pojave u knjizi i nalazimo. Tako naučno utemeljena radnja može nas samo sokoliti u našoj borbi i u njoj nalazimo opravdanje za sve naše nade.
Prateći vrlo aktuelne feljtone Mihe Krvavca u našem listu, mogli bi postati pesimisti gledajući sve te preobrazbe današnje Istre. Gledajući njenu gospodarsku strukturu u autarhičnoj državi gdje naš čovjek gubi posjed, vjeru, jezik, pjesmu i sve što je znao spasiti uz ogromne žrtve u vjekovnoj borbi s prirodom i susjedima. Ali i u tim, naoko pesimističnim prikazima, možemo ipak med ju redcima, a više puta i u tekstu, opaziti neke uslove za nadu u održanje našeg čovjeka i za neumitnu izmjenu današnjice. I baš radi svega toga ne smijemo svoju sudbinu prepustiti vremenu.
Nije nam moguće upuštati se u podrobnosti knjige prof. žica, niti nabrajati sva ona zanimljiva i nova izlaganja, bilo da je kritički upotrebi© tudja istraživanja, bilo da je iznio svoja vlastita opažanja, proučavanja i zaključke. U toj odličnoj knjizi ima puno toga što će pažljivog čitaoca potaknuti na razmišljanje i što će izazvati raznovrsne osjećaje. A ostaju još i razna pitanja i problemi koji čekaju da ih obrade i ostali koji su voljni da kao stručnjaci ili kao diletanti zaoru po toj našoj tek načetoj ledini.
Knjizi je priložena i etnografica karta Istre u bojama. Karta je izradjena prema službenoj statistici od 1910 godine, kada je Austrija posljednji put popisivala pučanstvo po »općevnom« jeziku. Znamo da su taj popis vršili općinski namještenici. Svaki poznavalac Istre, a naročito prof. žic, znade vrlo dobro koliko je ta službena statistika točna — da ne odgovara nikako stvarnosti, pa nam je žao da je karta izradjena posvema po toj statistici. Sjećamo se, naime, da su pisci »Spomenice« o Istri 1918, medju kojima je bio i prof. žic, bili došli do potpuno drugih podataka, naročito u pogledu onih sudskih kotara na zapadnoj obali gdje poznavanje i drugog zemaljskog jezika nije nikako značilo da je time naš seljak postao pripadnik talijanske narodnosti. Znademo na kakove poteškoće se naila-
VIJESTIIZ ORGANIZACIJA IZ DRUŠTVA »ISTRA« U ZAGREBI)
MmmmmKammBummamamBviKEzm'*
Važna redovita godišnja skupština Omladinske sekcije društva »Istra«
DAN RAPALLA
Omladinska sekcija poziva ćlanstvo na redoviti glavni godišnji sastanak, koji će se održati dne 14 novembra o. g. u D sati prije podne na Trgu Kralja Aleksandia u prostori jama Hrv. učiteljskog doma.
Dnevni red:
1.	Pozdrav pročelnika;
2.	Predavanje o Rapallu — predaje brat dr. Bratulic VJekoslav;
3.	Izvještaj tajnika 1 knjižničara;
4.	Izvještaj blagajnika i nadzornog odbora;
5.	Davanje razrješnice 1 biranje članova upravnog 1 nadzornog odbora;
6.	Diskusija o emigraciji l omladini;
7.	EventualIJe.
ODBOR
Omladinske sekcije društva »Istra« u Zagrebu. OBČNI ZBOR DRUŠTVA »SOČE MATICE«
V LJUBLJANI
Društvo »Soča« matica v Ljubljani naznanja, po določbah 8 24 svojih društvenih pravil, da bo redni občni zbor v restavraciji pri Levu, dne 13. novembra t. 1. ob 20.30 uri. — Dnevni red občnega zbora Je običajen in Je določen po pravil nikn.
Pozivamo vsc članstvo, da se občnega zbora gotovo udeleži.	ODBOR
Slovansko, svetovno knjižnico, druge knjige in časnike izdane pred vojno v Julijskoj Krajini kupi
I. HRIBOVŠEK, dentist Zagorje ob Savi
Rapalski dan u Novom Sadu
Novi Sad, novembra 1937. U nedjelju 7 o. mj. priredilo je ovdašnje društvo »Narodno jedinstvo« Rapalski dan u Novom Sadu. Na priredbi su govorili i članovi uprave »Orjema«. Priredbi Je prisustvovala i književnica Jelica Belo-vić-Bernadzikovska koja je još prije rata pisala u »Malom Istraninu«, »Našoj Slogi« i drugim našim listovima.
zi pri sastavljanju ovakove karte, ali, uz gornje napomene, mislimo da se na karti potkrala i pogreška i za Ročku i Buzetsku općinu. Znamo da je skoro nemoguće izraditi apsolutno točnu etnografsku kartu, pa vjerujemo da su te pogreške nastale baš radi tih tehničkih razloga. Slične prigovore mogli bi izreći i etnografskoj karti koju je ovih dana izdao Publicistički otsjek Saveza, premda je ova posljednja karta radjena i po talijanskim statistikama od 1920 godine. Ni ta posljednja karta neće mno-
Borba za 6 strana
počinje ponovno. U toj borbi moramo uspjeti. list moramo proširiti. Da se to postigne treba povisiti broj pretplatnika.
Stare dužnike, naročito neku imućniju gospodu koja su dužna za par godina, pozivamo da se posluže olakšicama u plaćanju. Inače ćemo biti prisiljeni da poduzmemo drastičnije mjere.
Povjerenike molimo da se sada iza kongresa bace pojačanim elanom na posao. Društvima stavljamo na srce našu zajedničku akciju.
Pretplatnicima koji uredno plaćaju zahvaljujemo. Oni koji su u zaostatku neka se posluže našom čekovnom uplatnicom, a ako je nemaju neka kupe za 25 para čekovnu uplatnicu na pošti i neka nam na našu adresu i broj ček. računa 36.789 dostave dužnu pretplatu.
Svaki organizovani emigrant mora da bude pretplatnik.
Svaki pretplatnik neka nadje još jednog pretplatnika.
Svi u borbu za 6 stranica!
POROKA
V	soboto, 6 novembra, se je poročil v Ljubljani naš rojak Srečko Šorli, doma iz Tolmina, trgovec na Jesenicah, z Marijo Š e g a t i n. Drugoval je Božič Lado, podpredsednik ljubljanskega »Tabora«. Sreč* no! — Agis.
------------
ITALIJANI IN NEMŠKE KOLONIJE
V	italijanskih časopisih je bila objavljena tale šala na račun Nemčije in njenih kolonij. Pri brivca sedi gospod, katerega je brivec ie obril. Obrne se zato k njemu in mu reče:
»Gospod je poslušen. Gospod lahko gre. Kaj čaka gospode*
Gospod se pa odreše:	»Kolonije!« in
mirno sedi dalje.	(Agis)
ge zadovoljiti, jer su, na pr., cijeli čisto naši nacionalno najsvjesniji krajevi oko većih gradova, na pr. Pule, izraženi u vrlo malim postotcima. Možda bi trebalo izraditi veće i mnogo detaljnije karte. Znamo da je to spojeno s velikim poteškoćama i troškovima, ali s vremenom će se i to uraditi.
Knjiga N. žica je, i s ovom kartom, odličan prilog našoj literaturi o Istri, pa neumornom našem piscu treba izraziti zahvalnost i poštovanje za taj i takav rad.	j. p.
UREDNIKOVA POŠTA
A. M., Novi Sad: Sa uplaćenih Din 50.—-namirili ste pretplatu do konca god 1937.
ISTRA SE MIJENJA
8. NA PUTU S MAJKOM
Zadnja noć provedena u selu bila je nekako sumorna i blijeda. Nekad, nekad je bilo drukčije. Imao sam starije prijatelje, drugove i vršnjake, rodbinu. Izmedju svih nas je vladalo neko povjerenje, vjera, pouzdanje. Bilo da sam odlazio u Pazin, bilo u Zagreb, bilo u vojsku, rastanak je bio dirljiv, zadnja noć drugarski topla. Obilazio sam rodbinu, razgovarao s prijateljima. Sad Je sve hladno, pusto iako je u selu i te noći kao i svake živo. Stariji prijatelji su pomrli, drugovi i vršnjaci su dijelom pomrli, dijelom su se razbježali i rasuli, ili su tu u tudj im poslovima, oprezni, ukočeni, stegnuti. Cime da ih utješim, kakvu nadu da im dam? Baš ništa ne mogu da im kažem, i ja sam medju njima postao ukočen i dok su oni još po krčmama, šuljam se tiho kući. Kao da mi je neki makarun zastao u grlu, šutim i izjedam se. Da, da, u mome dragom selu ja postajem tudj, jedan od stare generacije, koje nestaje, Jedan koji nema ni propisan pas, ni bakarni sat na ruci, ni rupčić u gornjem vanjskom džepu kaputa, koji ništa, ama baš ništa ne može da učini ni za koga od njih. Opet su nam na putu i državne granice i razne kokarde, emblemi, kape. Njihova je Abesinija, njihov je Viktor Emanuel i Mussolini, njihove misli su kod poslodavaca, koji im isplaćuju nadnicu, kod nadzornika posla, kod njihovih drugova u rodu. Eto tu je kuća, koju sam ja gradio i svojim rukama, u naručju nosio kamenje po duplim stepenicama sve do krova, ali i u toj kući Ja sam gost samo par dana svakih pet godina možda i već osjećam kako u svojoj kući drugima smetam.
Legao sam rano i ustao već u dva sata. Uvijek sam ustajao tako noću, u kući je bilo noću živo, bilo da smo išli na posao, u ribolov ili se vraćali s rada ili mora, bilo da sam odlazio od kuće. samo me je prije uvijek budila mati. Sad ustajem sam. Mati je paložila vatru i na starom ognjištu, na onom istom gdje sam nekad učio sricati slova i ponavljao za babom stare pobožne pjesme, od kojih mi je ostala u sjećanju •amo jedna:
Muka Boga Gospodina Isukrsta božjeg sina Po Ivanu, Evangelistu.
Plač Marija na vistila Plače zemlja, plače trava Privisi se Isusu glava.
Na tome ognjištu smo provodili zimske večeri, na njemu smo kuvali vodu kad smo u kući, u koritu mastili ulike, na njemu se je razgovaralo i čitalo, bu-kaleta se grijala kraj vatre, na viliju božju frigali su se mlinci. Na mrtvi dan su na njemu gorjele svijeće, male svijeće, jer smo bili siromašni, za naše pokojne. Svaka od tih tankih svijeća je bila namijenjena nekome od naših mrtvih, djedu, pradjedu, prababi, nepoznatom stricu, što je umro kao dijete, nepoznatoj tetki i još možda nekome, kome drugi nije imao da zapali svijeću. I dok su svijeće gorjele pred nama, kao drage duše pokojnika, pobožne usne šaptale su molitvu: »Ovu molitvu naručujen i pri-poručujen za dušu pokojnog dida Marka...«
Na tome ognjištu pijemo crnu kavu, mati i ja. »Forši zadnji put ovako skupa«, kaže matL »Ee...« junačim se ja. »A znaš, sin moj, Ja san bona, i svaki dan tužna i dešperana i sve gre napako, i nideri drugo niman ninega, ni lipe be-side od ninega. Mene moru i zakopati, a ti ne biš zna ni da san umrla«.
Uprtili smo se paketima, kuferima, ruksakima. Idemo u grad, pješke, noću po tamnim stazama, kud kola ne prolaze. Selo je još tiho, noć je oblačna i tamna. iz neke kuće probija svjetlo, to majka doji dijete ili ga ziba u zipci. Oblaci čine da ne vidimo gdje ćemo na kamenitoj stazi da stanemo i zato koracamo oprezno spuštajući nogu na kamen ili izmedju kamena. Strašan put, kojim stotine godina koraca cijelo moje selo. Tu se ne bi moglo ići ni konjem, ni magar-com. Kamen oštar, skasi su grebenasti, a mi smo natovareni i pipamo u tami gdje ćemo stati. Imamo tako pred sobom praktičan posao, cilj, savladjujemo teškoće puta i usredsredjujemo svoje misli na to gdje ćemo stati, tako da nam to razgoni tugu rastanka sa selom i brzog rastanka sa majkom.
Od svih ljudi koje sam sreo u selu, čini mi se da se moja majka u svojoj unutrašnjosti najmanje promijenila. Ista čuvarica kuće, ognjišta, roda, tradicija, kakva je uvijek bila. Dogodjajl su pro-hujali uz nju, uskovitlali su je, ali je nisu izmijenili. »Znaš, kad smo mi ono kopali...« počinju njezine rečenice. I dok tako hodamo noću po stazama izmedju smrika, a na moru, dolje, vode ferali ribu u tratu i zora je počela da daje oblike kamenju, zidovima, stabli-
ma oko nas, Čudesne, neprirodne oblike Ja osjećam ogromnu snagu moje matere, koja je daleko veća od mišićnih energija njezini čvornovatih ruku i mršavih nogu. I sam uz nju se osjećam nekako jačim i boljim. Kao i onda, kad smo skupa vukli mrežu, kopali i želi, sjekli drva, grabljah sijeno, izmedju nas tako na putu se opet stvara intimna zajednica rada, stradanja, sudbine. Za sve vrijeme što sam bio kod kuće, mati mi je malo rekla. Sad onako oznojenoj i užarenoj u samoći i na širini, misli idu lako i prirodno i srce joj se otvara širom.
»Znaš, ovo što je sada u našem selu, to svijet još nije vidio. Neki bijes je ušao u ljude, svi su postali gori. Nitko više ne vidi drugoga, nego svaki sam sebe. Muški se brinu samo za to da se lijepo obuku, da piju. Djevojke da dobave svilu, da se onduliraju, da idu u ples. Znaš li ti, da je Fuma, ona što ima pet kćeri, potajno, da ne zna ni muž, ni sinovi, prodala dvije ovce (a mnogo ih i nema), da bi mogla njezina Zora da ide u Pulu po svilenu veštu i na električnu ondula-ciju. A u kući ima sedam ženskih i imaju neopredenu vunu od pet godina ...*
Došli smo do mora i u tami u man-draću vidim obrise neke barke. Mati kaže da je naša i da tu trune, jer ribe nema i da sve trune onako kao njezino zdravlje, kao njezin život. Zaustavljamo se kratko na kamenju. Ja tražim okom u tami mjesta gdje smo nekad noću ležali, gdje smo kuvali pod kamenom jelo. Milujem rukom hladan, vlažan kamen, opraštam se s njime i mislim da li ću ikad opet u toj dragi da -':dim škombre u mrežu 1 da se borim sa tre-muntanom i burom i da se po kiši sklanjam u pećinu. Ne, vjerovatno više neću. Idimo, majko.
Opet se penjemo uz brdo uz mjesta gdje su nekad bile smokve, a sad ih više nema. Samo je poneka maslina još okopana na pržinastom obronku. Svanjiva i počinje da sipi kiša. Sklanjamo se pod masline, pa pod zid, i zatim opet idemo dalje.
Mati govori:
»U dugu, da znaš, kako smo svi. Nema pet kuća u selu od dvije stotine a da nisu svi prezaduženi. Nitko nije više gospodar svoga. Eto, tko je čuo kad da su naše djevojke služile. Sad služe mnoge. I Marijina Fuma i Ivanina Luca. Služe samo za ono par krpa, što u nedjelju obuku na sebe...«	•
»I lijeni su postali ljudi. Ne rade za sebe, pa varaju poslodavce. Sporazumiju
se s nadzornikom, pa prosto idu sa posla, a nadnica im se računa. Najbolji te« žaci su postali lijenštine...«
»I prste režu sebi namjerno, da b* dobili otštetu. I rane se, pa meću so na ranu i slanu srdelu, kao u vrijeme rata... Sve je novo. sve je drukčije«.
Prolazimo uz jednu krčmu. HoćemC da se odmorimo. Krčmarica nas gleda i nepovjerenjem. Još je rano i ne smije da toči vino. Tako je neki dan došao brigadijer, tražio čašu vina, popio, pà onda tužio krčmu, da prodaje izvan vremena.
Krčmarev mali uči služavku talijanski. Ona mu se smije. Mali ide u školu u grad u »Industriale« (gradjanska škola) i zna da je glavni grad Francuske Pariz.
Probili smo se na cestu i idemo lakše. Susrećemo seljake sa govedima i nazdravljamo im dobro jutro, što smo bliže gradu, sve češće nas susreta ju ili prestižu automobili.
Mati opet priča o sebi, ocu, sestrama, zetovima, selu. čudne se stvari dogadja-ju. Učitelj Talijan uzeo za ženu najljepšu djevojku u selu, koja mu je bila služavka. Vjenčao ju je, pa se zapleo sa drugom učiteljicom i napustio ženu i dijete, pa otišao. Sve bi djevojke htjele učitelje, a život učitelja je bijedan, da ne može biti gori.
»Znaš, i ona lijepa Fuma, koja ti je šumprešala košulju hoće učitelja. A on njoj kaže: Femija, ml te vojo ben, ma mia paga xe quattro cento lire, e mi spendo per le zigarette qualche volta diese lire al giorno.I tako ti mala Fuma ne zna, da li je bolje uzeti učitelja M nositi breme drva na led jima, sat i p° uzbrdo, od mora u selo...«
Približavamo se gradu. Mati je umorna, ali manje umorna od mene. Ona se tješi, što smo išli pješke, uštedili smo trošak za autobus, stigli smo prije autobusa i bili smo tako toliko sati više skupa. »A nismo se strudili odviše«, kaže ona.
Još malo, pa ćemo da se razdvojimo-Htio bih Joj reći nešto lijepo, ali i ne umijem i plašim se njenog zgrčenog Ilca. Vadim i ostavljam joj sve lire, Sto su mi preostale. Ona kaže da je to mnogo i da sam joj dao sve, a ja znam, o® joj nikad ne mogu platiti njezin trud m vratiti ljubav.
Valjda nije ni jedan sin do dan®* vratio majci ono što mu je dala njehft materinska ljubav. Takav je zakon.
Bog, majko!
MIHO KRVAVAC


»Istra« izlazi svakog tjedna a petak. —Broj Čekovnog raCnna 36.78». — Pretplata: za cijeni godinu 48.— dm., za pola godine 44— tini za inozemstvo dvostruko, za Ameriku 2 dolara na godinu. — Oglasi se računalu po cjeniku. lugoslovenske Stampe d. d.. Zagreb. Masarvsarykova 28a, a oroj teletona 67-80. — za uredništvo odgovara IVAN STARI. Zvonimirova altea 48, 111. kat. — Tisak: Ste Caini na — Vlasnik 1 Izdavač: Konzorcij »Istra«, Makova ulica broj 28a. — Za tiskaru odgovara Rudolt foianovic Zagreb. Hica orol