KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU KM SA 32 (3)
IND l TŠT RUSKE S VOJ INF IZDAN 15. MARTA 1925.
PATENTNI SPIS BROJ 2664
Dr. Vaclav Horak, fabrikant stakla, Vinobradv — Prag.
Pi stupak za U biik; čiju izdržljivcg stakla.
Prijava ud 29. januara 1923.	Važi od 1. novembra 1923.
Pravo prvenstva od 4. februara 1922, (Oehoslovaeka)
Predmet ovog pronalaska je postupak za fabrikaciju jednog stakla ko.,e je naročito podešen za hernijske radove i koji se odli kuje slabim koeficientom dilatacije, teškom topi ivošću; svojom ot ornošču prema hetni -skim dejstvima, t j. prema kiselinama i bazama, kao i svojom tvrdinom a da ne bude pri tom krto kao druga tvrda stakla Nasuprot tvrdom i 1 mnom staklu, staklo odgovarajući ovom pronalasku je vrlo (la-stično tako, da, u slučaju r zbijanja, pred meti se ne razbiju u male komade, te ovi mogu biti s’e; 1 eni. Do sad jedino staklo od kvarca imad aše slične osodine, ipak je se moralo praviti u električnoj peći, što se otežava davanje oblika predmetima. Staklo koje odgovara pronalasku, mi že se fabriko vati u običnoj peći prirodno na većoj tem peraturi i produktu se da oblik duvanjem Poznata su još stakla, koja su otporna me haničkim uticajima ali ova osobina je do bivena specijalnim postupcima na primer rashladjivanjem u ulju i spajajući dva stakla različite dilatacije (staklo Dure*) i t d Naprotiv odlične osobine stakla koje odgo varaju pronalasku reznltatuju iz same njegove kompozicije Učinjena je neočekivana opservacija da dodajući druge u elemente grupe siliciuma na primer Cirkoniuma ili ti tana i umanjujući količinu alkalnih eleme nata debija se staklo velike tvrdine, koje nije krto a prestavlja znatnu čvrstinu i vrio veliku otpornostprema udaru Koeficient dila tacieje 3a (143 — 145) 10’ izdržljivost
pritiska je 101 kg. na mm' Osim toga ovo novo staklo je vrlo dobar sprevodnik toplot te se zato sudovi greju vrlo brzo. tako da nema potrebe ktd ovog st k!a fabriko-vati sudove i aparate tako tanke, kao kod običndg stakla. Na taj način je fabrikacija prostim i dobiveni produkti su čvršći i trajniji Čak se mogu gre ati neposredno na vatri kad su prazni a ne razbijaju se, ako se naglo metnu u hladnu vodu Karakteristična crta sastava ovog novng stakla e slab sadpžaj alkali a potpuna osu-tnost kalcima i metala koji ga mogu za meniti na pr barium cink, olovo i to tako zamenjivanje znatne količine sili iske kise-
line bornom kiselinom	i man om količinom
cironium titanijum oksida	
Pri fabrikaci i ovogn ovog stakla, postupa	
se na običan način, t	j sirovine odrobljene
i fino izmešane t pe	se a produktima se
daje oblik đuvan em i	t d.
Evo radi primera približni sastav meša-	
vine:	
pesak	60-70 7 >
borna kiselina	15-30 ' o
potaša	1— 2°/o
soda	3 - 6°/„
Kaolin	2- 6'!a
liskun	0— 4° o
Zr Oi	1 - 3’m
Ti 0	1- 3 U
Molekularni sastav ovog stakla je sledeči: 70 Si Or 20 B! 01. 3 RO ^ Al 0 . 2 R 0'
Din. 5.
(R znači natrium ili kalium, Ri metal iz grupe siliciuma n pr. titan ili cirkonium.)
Ovo staklo svoiiin hemiskim toplotnim ,i mehaničkim osobinama je savršenije pode sno za analitične radove, jer ne sadrži ba-riuma, cinka, kalciuma niti elemente, koji bi mogli ulaziti u kakvo jedinjenje Nasu. prot kvarcu novo štiklo se ne menja (ne devitrifUjC), čak ako se dugo greje na visokoj temperaturi Kao primer izdržl,ivosti novog stakla treba navesti, da se može di rektno toditi metalna topljevina u siidu, pa
ga zatim odmah zamočiti ša istopljenom topljevinom, u hladnu vodu a da se sud ne razbije.
PATENTNI ZAHTEV:
Postupak za fabrikaci u izdržljivog stakla naznačen time. što se upotrebljava kompozicija, koja sadržava 60 70' » siliciske kise line. 15 — 30 n borne kiseline, 1 - 2 1» potaše, 3-6° u sode, 2 —6’ » kaolina, 0-4'» lis kuna i 1- 3'» cksida drugih elemenata si liciumove grupe (Zr. Ti).