KRALJEVINA SRBA HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 46 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1. MARTA 1929.
PATENTNI SPIS BR. 5595.
Paul Viet, Billancourt, Francuska.
/
Poboljšanja na uredjenjima za puštanje u rad motora sa unutarnjim sagorevanjem. Prijava od 18, maja 1927.	Važi od 1. decembra 1927.
Traženo pravo prvenstva od 15. juna 1926. (Francuska).
Pronalazak se odnosi na izvesna poboljšanja na uredjenjima za puštanje u r. d motora sa unutarnjim sagorevanjem i odnosi se naročito na ona, koja imaju ure-djenje, koje ovim motorima šalje karboni-zovan vazduh, koji se uzima sa sporedne veze malog, pomoćnog motora sa unutarnjim sagorevanjem u periodi komprimovanja i iskorišćujući isti karbonizovani vazduh za njegov normalan hod
( ilj ovih poboljšanja može se ovako obeležiti :
1.	Označiti moguće regulisanje uredjenja za puštanje u rad motora sa unutarnjim sagorevanjem pomoću promenljivog uvodje-nja^ koje se odlikuje: a) bilo utvrdjenim razdeljivačem otvora za kompresioni ventil sa regulisan em kuličine uvedenog karboni-zovanog vazduha, koje se vrši samo pomoću slavine sa drškom sa iglom ili sa zatvaračem, b) bilo, u slučaju ako je otvor sprovoda konstantan pokretnim raždeljiva-čem, čija se jedna poluga umeće izmedju koturastog zahvatača i ventila za kompri-movanje i koji dopušta to izdizanje od minimuma ili nule do maksimuma, koji se podudara sa dobrim, pravilnim hodom motora. Ova regulisanja mogu se načiniti automatska.
2.	Regulisati pomoćni motor za krajnju minimalnu kompresiju ekonomskog hoda i skupiti ostatak karbonizovanog vazduha prvobitno komprimovanog, vazduh neupo-trebljen u motorima za puštanje u rad (na pr. kada napajanje prestaje u ovim) za hod pomenutog pomoćnog motora, i to ponov-
nim vraćanjem karbonizovanog vazduha u usisavajući sprovod pomoćnog motora, poništavajući istovremeno usisavanje u karburator. Ovaj rezultat dob'ja se, kao što će se videti, pomoću goriljke za palenje.
Priključene slike 1 do 6' služe za lakše ra umevanje opisa poboljšanja po pronalasku.
Sl. 1 je presek glave pomoćnog motora, koji ima uredjenje po pronalasku.
SI. 2 i 3 odnose se na preseke slavine sa drškom i slavine sa iglom.
SI. 4 odnosi se na uredjenje za upravljanje dekompresionog ventila.
SI. 5 je izgled uredjenja, koje se nešto razlikuje od onog u si. 4.
SI. 6 se rdnosi na varijantu uredjenja malog, pomoćnog motora.
Sl. 61 odnosi se na uredjenje goriljke za palenje, predvidjene na rasporedu po si. 6,
S obzirom na slike, počev od sl. 1, nalazimo dekompres'oni ventil 31, koji dozvoljava polaz karbonizovanoj smeši u sprovod 32, s druge strane, zatvarač 33 prigušuje više ili manje ovaj prolaz. Ovaj zatvarač pokreće se rukom ili automatski, na pr. membianom 34 ili šupljom zavojicom kao manometar, gurajući zatvarač 33 kada je dostignut krajnji pritisak u sprovodu i cilindru 35 motora ć6 za puštanje u rad i zatvarajući time prolaz karbonizovanog vazduha u motor 36.
Prelaz* ći na si. 2 slavina sa zatvaračem 37 prigušuje, na običan način, više ili manje sprovod za karbonizovan vazduh 38; u rasporedu po si. 3, slavina sa izglom 39
Din. IO‘—
ima isti cilj Ovi rezultati mogu se automatski postići, kao što je opisano u sl. 1.
Na si. 4 uređjenje označava, da strujanje karbonizovanog gasa nije prigušeno na izlazu dekompresionog ventila 40, koji se re-guliše koturom 41 na utvrdjenoj visini, i posrednom polugom 42, koji se kreće iz-medju ventila 40 i kotura 41. Pošto se posredna poluga povrati, si, 5, nema dodira sa ventilom, i kotur 41 obrće se brzo, ne reagirujući posredno na ventil 40. U koliko se poluga kreće napred, njeno se telo umeće izmedju kotura i ventila i postepeno otvara ventil do maksimuma, i raspored si. 5 pokazuje sprovod 43 od nule do maksimuma preseka sprovoda.
Prelazeći na si, 6, motor za puštanje u rad šematički je predstavljen u 44, karburator napaja mali pomoćni motor preko usisavajućeg sprovoda 46. Komprimovan karbonizovan vazduh izlazi kroz sprovod 47 i dolazi do trohodne slavine aS, dozvoljavajući strujanje gasa bilo u sprovod raz-deljivača motora 49, bilo u drugi sprovod 50, koji se završava u cevi za usisavanje 46, Slobodan ventil 51 prigušuje prema spoljnoj strani sprovod karburatora 45. Sigurnosni ventil 52 postavljen je na sprovodu 50, Funkcionisanje se vrši na sledeči način: Ako je slavina rasporedjena po si. 6l, motor za puštanje u rad normalno napaja motor, koji se pušta u rad. Ako je slavina rasporedjena za pokretanje rukom ili automatski prema si. 6, motor za puštanje u rad ne napaja više motor, koji se pušta u rad, i sav komprimovan vazduh ide u sprovod 50, vraćajući se na polaznu tačku 46. Pritisak u ovom sprovodu automatski zatvara ventil 51 i motor ponovo usisava ovaj karbonizovan vazduh, koji je već komprimovan i karburator 45 ne funkcioniše više, dok se sav ranije komprimovan vazduh ne upotrebi za motor za puštanje u rad.
Od tog trenutka karburator ponovo funkcioniše pomoću motora za puštanje u rad i ciklus ponovo počinje, ventil 51 otvara se sam za usisavanje, sigurnosni ventil 52 postavlja se samo u slučaju iznenadne eksplozije u sprovod 50. Kada je slavina 48 postavljena prema rasporedu u sl. 6', goriljka za palenje prestaje da funkcioniše i sav karbonizovan vazduh, koji se može upotrebiti, ide u motor koji se pušta u rad preko sprovoda 49.
Patentni zahtevi.*
1.	Poboljšanja na uredjenjima za puštanje u rad motora sa unutarnjim sagorevanjem, koja imaju jedan pomoćan motor nazvan „motor za puštanje u rad“, naznačena time, što motori imaju uređjenje za regulisanje, kome je zadatak, da više ili manje priguši presek proticanja karbonizovanog gasa iz motora za puštaaje u rad u motor, koji se pušta u rad, i to pomoću slavine sa drškom, iglom ili zatvaračem.
2.	Poboljšanja na uredjenjima za puštanje u rad motora sa unutarnjim sagorevanjem po zahtevu 1, naznačena time, što se pri-gušivanje može dobiti dejstvo vanjem na otvor ventila, koji izbacuje ovaj karbonizovan vazduh, umetanjem kotura sa koničnim presekom, prema aksialnoj ravni, koja se pomera sa strane, bilo pomoću koničnog klina, koji ulazi izmedju kotura i ventila, koji se time više ili manje otvara, bilo pomoću sprovoda, koji se roguliše trohodnom slavinom tako, da se motor, koji se pušta u rad, ne snabdeva više u slučaju zasićenosti na pr, pritiska, a karbonizovan vazduh vraća se u usisavajući sprovod motora za puštanje u rad, i što se regulisanje prigu-šivanja može vršiti ručno ili automatski, kao funkcija kompiesije karbonizovane smeše. koja se uvodi u motor, koji se pušta u rad.
Adpatent broj 5595-
\
r?
‘z



■- - >
■ S..4

■■
. •.


•SV-	%	.
C-—	,:'W-