KRALJEVINA SRBA, HRVATA 1 SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 21 (7)
1NDUSTR1SKE SVOJINE
IZDAN 1. FEBRUARA 1927.
PATENTNI SPIS BR. 4072.
Patent-Treuhand-Gesellschaft für Elektrische Glühlampen m. b. H.,
Berlin.
Električna sijalica ispunjena gasom.
Prijava od 27. avgusta 1925.	Važi od 1. januara 1926^
Traženo pravo prvenstva od 18. marta 1925. (Nemačka).
Pronalazak se odnosi na električnu sijalicu sa svetlečim telom, koje se potpuno di većim delom sastoji iz volframa i ispune sa indiferentnim gasovima, čiji je pritisak izabran tako, da ovaj sprečava isparenje svetlećeg tela.
Sijalica po pronalasku sadrži pored ovih indiferentnih gasova n pr. azota, argona ili smeša istih još vodonik i gasna ili is-parljiva halogenska jedinjenja, naročito vodonik halogena. Količina halogenog vo-donika pri tom je mnogo manja nego indiferentnog gasa, a količina vodonika iznosi jedan procenat od količine vodonika nekog halogena. Ako je halogenski vodonik hlor vodonik onda je obično proporcija vodonika manja od 150/0 hlorovodonika. Podesna ispuna za jednu sijalicu od 60 vata 110 volti sastoji se n. pr. iz argona sa 400 m. m. živinog pritiska, oko 20 m. m. gas-nog hlor-vodonika i 2 do 3 m. m. vodonika. Dodatak hlor-vodonika i vodonika može u opšte kao i u svima drugim slučajevima biti znatno manji. Vrlo je preporučljivo manja količina ovog dodatka kod sijalica sa tankim žicama svetlećeg tela. Tako može n. pr. kod sijalice od 40 ili 60 vata 220 volti ispuna biti 400 m m. argona, 2 do 5 m. m. hlorvodonika i 0.2 do 0.7 vodonika.
Sijalica po pronalasku ima znatne koristi u poredjenju sa dosad poznatim, gasom ispunjenim sijalicama. Najupadljivija pojava leži u tome, što je kod dosedanjih
sijalica neizbežno variranje u trajanju istih, t j. što su sijalice istog tipa različito trajale, u mnogome otklonjena. Nova gasna ispuna ne dejstvuje tako da ona prekomerno kratko i prekomerno dugotrajne sijalice svodi na relativni kratak život, već cilja na to da sijalice postignu veliku trajnost, koju su dosad imale vrlo mali broj sijalica. Ovo preimućstvo je od velikog ekonomskog značenja, jer se ne mora pri izboru opterećenja voditi računa o kratkom trajanju sijalica. Ravnomerna velika trajnost može se po želji smanjiti povećanim ravnomernim opterećenjem.
Dalja dobra strana leži u tome, što se kod sijalica po pronalasku ispareni ili uprašeni svetleči metal prevodi u jedinjenja (halogenide), koja su na sobnoj temperaturi još gasna i koja se osim toga, pri razlaganju, talože na zidu čašice u provodnim slojevima. Prisustvo vodonika i hlorvodonika (halogeničnog uopšte) izgleda da smanjuje opasnost od kratke veze, koja se javlja kod sijalica gasom punjenih.
Od halogenskih vodonika najbolje se pokazao hlor vodonik.
Za izradu sijalica po pronalasku može se gotova smeša iz vodonika i halogenog vodonika dodati ispuni; medjutim ova se može uvodjenjem podesnih materija stvoriti u sijalici tek pri radu. Ako se n. pr. unese u sijalicu smeša vodonika i vol-framhlorida onda će se jedan deo vol-framhlorida razlagati u blizini svetlećeg
Din. 5.—
tela, pri čem se postajući volfram taloži na svetleče telo, pojačavajući ga pri tom, a hlor će se sa jednim telom uvedenog vodonika jediniti u hlorvodonik. Ova če reakcija trajati dotle dok se ne obrazuje smcša hlorvodonika i vodonika, koja odgovara uravnoteženom stanju.
Pre rada sijalice može se u ovu uneti samo hlolvodonik bez vodonika, onda če svetleče telo napadati jedan deo hlor vodonika uz obrazovanje čistog vodonika. 1 ovaj proces traje dotle dok se ne ustanovi ravnoteža. Dok kod unošenja volfram-hlorid-vodonične smeše zadebljava svetleče telo od volframa, isto će pri unošenju hlorvodonika opasti malo. U oba slučaja će pri upotrebi sijalice preostati ili postati izvesna količina volfram hlorida, koji se na svaki način mora obrazovati kao treći sastojak pored halogenskog i čistog vodonika, dakle i onda,ako se odmah počne sa tečnom smešom halogenog i čistog vodonika.
Povoljno sredstvo dodatka halogenog i čistog vodonika proširuje se i na druge gasom ispunjene električne sijalice na pr. na zatvorene električne lučne sijalice sa volframskim elektrodama.
Sto se tiče objašnjenja načina dejstva ove nove primese, mogli bi reći da tu vero-vatno dejstvuju više uzroka, koji daju povoljan rezultat. U sledečem daćemo jedno moguće objašnjenje, pri čem pak suština ovog pronalaska nije tangirana tačnošću tog objašnjenja.
Metal, koji usled pulveriziranja ili isparenja odlazi sa svetlećeg tela, prevodi se u sijalici (po ovom pronalasku) prisutnim halogenim vodonikom na običnoj temperaturi u isparljiva volframska jedinjenja. Ova se mogu stalno nalaziti u dodiru sa svetlečim telom i učestvovati u tok reakcija. Time se u sijalici održava stalno protiv pritisak isparljivih volfromovih jedinjenja, koji d^jstvuje protiv težnje svetlećeg tela da isparava i pulverizira.
Kao što je poznato, na svetlaće telo električne sijalice najštetnje utiče vodena para čije se prisustvo čak i u najmanjim tragovima, smatra za neuklonjivo. Vodena para prvenstveno napada najvrelija mesta svetlećeg tela obrazujući volfram okside i vodonik, usled čega ova mesta postaju tanja i vrelija, tako da se to štetno dejstvo pare antomatski povećava. Uz to se obrazovani volfram oksidi, koji svi nisu na običnoj temperaturi isparljivi, talože na
zidove sijalice. Pri razlaganju pare oslo-bodjenim vodonikom, koji se nalazi u atomnom obliku, redukuju se oksidi na zidu sijalice i time ponovo obrazuje vodena para. koja može ponovo štetno delovati na svetleče telo. Ovaj vrlo škodljivi proces suzbijen je po pronalasku znatno jačom reakcijom svetlećeg tela sa halogenim vodonikom, koji je zbog toga mnogo manje škodljiv, jer se automatski sprečava reakcija protivpritiskom isparljivih volfram-haiogenih malerija.
Zatim je dalje utvrdjeno, da halogen vodonici različito napadaiu vrelija i manje vrela mesta svetlećeg tela. Odavde je razumljivo poveljno dejstvo na trajnost svetlećeg tela i ravnomernost istog. Ova razmišljanja mogu se i teoriski razvesti. Ako se po Nernstovoj toplotnoj teoremi proračuna ravnoteža za proces napadanja vodene pare na volfram onda će se dobiti, da se ravnoteža pomera mnogo sa porastom temperarure i to tako, da na volfram vodena para jače dejstvuje ako je temperatura veća. Sličan proračun koeficienta temperature za napad halogenog vodonika na volfram, na pr. hlor vodonik, dosad nije izveden, a nebi ni bilo mogućno učiniti ga. pošto nije poznata to plotna obrazovanja volfram heksahlorida, Eksperimentalno je ova toplota od izves-nih pronalazača ocenjena na 150.000 cal. Ako se primeni ovaj broj onda će se videti da se ravnoteža za reakciju izmedju volframa i hlorvodonika vrlo malo pomera sa temperaturom, Otuda je jasno da u prisustvu hlorvodonika vrelija mesta svetlećeg tela ne daju povoda za povećano he-mijsko dejstvo i štetno habanje.
Kao što se vidi nova primena halogena naime u vezi sa vodonikom nema ničeg zajedničkog sa gasom ispunjenim sijalicama oiln. nikakve sličnosti sa dosedanjim primenom halogena u sijalicama.
Patentni zahtevi:
1.	Gasom ispunjena električna sijalica sa svetlečim telom, koje se potpuno ili većim delom sastoji iz volframa, naznačena time, što pored običnih indiferentnih gasova za ispunu n. pr. argon, azot ili njihove smeše sadrži još i vodonik i gasna ili isparljiva halogena jedinjenja.
2.	Sijalica po zahtevu 1, naznačena time, što ona pre svega stavlja u rad pored običnih gasova ispune sadrži samo halogen-ski vodonik i to hlor vodonik.