PoŠtaJina plaćena u gotovu	Cena	Din.	1.—
g~CLA</NIR
GLA6ILO		5AVEZA GOKOLA KRALJtVINt JUG05LAVIJS		
Čuvajte .	lugoslaviju!		Izlazi svake subote <► Godišnja pretplata 50 din Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 Telefon uredništva 30-865 i 26-516, uprave 30-866 Račun Poštanske štedionice br. 57.686 Oglasi po ceniku Rukopisi se ne vračaju	Beogred, 26 juni 1937 God. Vlil ♦ Broj 20
Sokolski Vidovdan POD POKROVITELJSTVOM NJ. KR. VIS. KNEŽA NAMESNIKA PAVLA
V pokrajinski slet Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Skoplju
Danas počinju glavni sletski dani
Jugoslovensko Sokolstvo proslavlja ove godine svoj Vidovdan u Južnoj Srbiji, u gradu klasične naše slave — u Skoplju. Sokolstvo če o Vidovdanu biti sakupljeno u Skoplju, učestvujuči na petom pokrajinskom sletu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. Ujedno, Sokoli če prisustvovati Vidovdanskem pomenu u Hramu slave i u skopljanskoj Sabornoj crkvi, koji če se održati Vidovdanskim junacima.
Ovogodišnji Vidovdanski skup na-šeg Sokolstva u Skoplju ima naročiti značaj. Sokolski pokrajinski slet u Skoplju prireduje se u čast i slavu 25-go-dišnjice oslobodenja Južne Srbije i pri-pojenja njenog Kraljevini Srbiji. Naše Sokolstvo smatralo je za svoju duž-nost ca uzme aktivnog učešča u proslavi 25-godišnjice oslobodenja Južne Srbije) i to priredujuči svoj slet, posvečen slavi oslobodenja južnih krajeva nr-šeg naroda.
Jugoslovensko Sokolstvo svojim Vidovdanskim sletom u Skoplju želi da se pokloni žrtvama, prinesenim na oltar domovine od Kosovske tragedije pa do 1912 godine, kada je vojska sedoga Kralja Petra, pod vodstvom ta-dašnjeg mladog prestolonaslednika A-leksandra Karadordeviča, ušla u ove krajeve, oslobodila ih i definitivno pri-sajedinila majci Srbiji, a time i da-našnjoj našoj ujedinjenoj Jugoslaviji. Time jugoslovensko Sokolstvo želi u-jedno da se pokloni i velikoj, misio-narskoj ulozi male Kraljevine Srbije, koja je postepeno vršila svoju istorisku ulogu našeg postepenog celokupnog narodnog oslobodenja i ujedinjenja u jednu svoju nezavisnu i slobodnu dr-žavu, Kraljevimi Jugoslaviju.
Učestvujuči u proslavi oslobodenja Južne Srbije i priredujuči svoj slet, naše Sokolstvo želi da sa puno pijeteta u-kaže na one strahovito teške i veličan-stvene žrtve, koje su podnosile vojska i narod male kneževine a zatim Kraljevine Srbije za naše narodno oslobo-tlenje i ujedinjenje.
Mi vrlo dobro osečamo koje su bile te sile, koje su činile da se na ovaj način ostvaruje delo našeg narodnog ujedinjenja. Te sile ne spadaju u oblast materijalnog niti se mogu meriti i pro-cenjivati fizičkim metodama. One su se nalazile u moralnoj snazi jedne male zemlje, prožete duhom nacionalne etike i inspirisane mudrošču i istori-skim vrlinama narodnog epa. Samo je-dno takvo slobodno žarište nacionalne ideologije moglo je postati voda u etapnom ujedinjavanju celog našeg naroda.
U jednoj takvoj slobodnoj zemlji, kao što je bila Srbija, moglo se desiti ono što se dešavalo pre 25 godina: na poziv Kralja Petra Oslobodioca krenuo tako reči ceo narod — i vojni obveznici i oni koji to još nikad nisu bili — da odu na JugJ i učestvuju u oslobodenju Južne Srbije. U ratnirn pobedama srp-ske vojske učestvovale su, svesno ili nesvesno, sve one snage koje su se ua-lazile u tradiciji i osečanjima narodnim i koje pretstavljaju neku vrstu svetlog i toplog kandila u zajedničkim osečanjima narodne duše.
U svakom slučaju u ratnim dogada-jiina Srbije od pre 25 godina narod se ifije ni osečao ni ponašao kao o-svajač, več kao oslobodilac i ovo delo oslobodenja osetili su kao pripremu i za svoje oslobodenjc svi svesni Jugoslo-veni, koji su se tada nalazili u okviru Habsburške Monarhije.
Pod visokim pokroviteljstvom Nje-govog Kraljevskog Visočanstva Kneza Namesnika Pavla oanas pačinju u Skoplju glavni sletski dani V pokrajinskog sleta Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Pokrajinski slet u Skoplju največa je ovogodišnja prirgdba jugoslovenskog Sokolstva kojom ono proslavlja svoj Viaovdan. Proslavljajuči ujedno na o vome sletu i 25-godišnjicu oslobodenja Južne Srbije, ovo sokolsko slavlje dobija i svoj naročiti, nacionalno istorijski značaj.
Zato če se na pokrajinskom sletu u starodrevnom carskom Dušanovoin Skoplju ovih dana okupiti Sokoli iz svih krajeva naše otadžbine, a kojern če učestvovati i pretstavnici češkoslo-vačkog, poljskdgl i ruskog zagraničnog Sokolstva te Saveza bugarskih Junaka.
Sletski odbor V pokrajinskog sleta u Skoplju tim povodom izdao je sledeči proglas:
Braćo i sestre!
Nekaria, kroz pet vekova, Vidovdan beše dlan tuge i bola posle Kosovske narodne nesreče, ali ujedlnfo i dan velikih nada, tvrde vere i snažnih potstre-ka. Kroz vidovdanske molitve narodne iz tame se nazrevala svetlost, iz ropstva se naslučivala sloboda, iz žalosti — radost. Sada, posle našeg oslobodenja i ujedinjenja, Vidovdan je dan pobož-nog i zahvalnog pominjanja palih junaka za slobodu i jedinstvo i praznik zajedničke jugoslovenske radosti. Dva-dteset i pet godina posle onog, tužnog, pod tudinom, ovaj Vidovdan nas, Sko-fdjance i Južnosrbijance, dvostruko ra-duje: kao praznik nacionalne vekovne borbe, žrtava, pobeda i radosti, i kao slavlje tisuča jugoslovenskih Sokola koji su doleteli ovamo na svoj veliki V pokrajinski slet iz svih krajeva drage nam Jugoslavije.
Dostojno središte klasičnoga Juga, carsko Skoplje če ustreptati od radosti što su se u njemu okupila jata odušev-ljenih jugoslovenskih Sokola ne samo iz naše i okolnih župa, nego i iz onih najudaljenijih, sa severnih i zapadnih granica Domovine. Sem Sokola i So-kolica, u stari prestoni grad pohrlili su i <mnogobrojni gosti iz raznih mesta naše zemlje, da zajedbo sa So-kolima uveličaju ovaj slet kao značajno sokolsko slavlje i kao praznik snage i moči naše sokolske i nacionalne misli na Jugu.
Oslobodilački rat, koji je mala Kraljevina Srbija vodila 1912 g. na Jugu duboko je odjekivao kod Jugoslovena severno od Save i Dunava i na zapadu od Drine. Posle završenog dela oslobodenja Južne Srbije nastupio je čitav revolucioni pokret u jugoslovenskim narodnim masama Austrougarske Monarhije. Osetilo se da Jugosloveni i-maju svog vodu, koji je odneo pobede na bojištima Južne Srbije.
Tog vodu trebalo je uništiti, i to što pre. Тдко je i došlo do 1914 g. i do onog nečuvenog ultimatoma upu-čenog izmorenom narodu Kraljevine
Proglas Sletskog odbora
Retko koje mesto, osim Beograda, tako izrazito oličava sudbinu Balkana, koliko naše Skoplje. Ono je znalo za napreečak, kulturni procvat i šlavu, kao što je znalo i za strahote, nazadak i nesreče, za ciugo i mučno ropstvo. Uprkos nevoljama ropskog života, u njemu se nikada nije gasila nacionalna ijnisalov i kulturna snaga našega naroda, čak i pinda kada su, pod tudinskim u-diaircem, iščezle dragocene tvorevine Nemanjiča. Mesto koje je imalo tako retku sreča dii se u njemu Svetosavska crkva proglasi patrijaršijom a kra-ljevstvo carstvom, doživelo je da iz njega poteknp: i največa kulturna vrednost našega srednjeg veka, zakonik najvrsnijeg srpskoga vladara, cara Dušana. Svesni istoriskog udesa svoga rodnog mesta, rodoljubivi Skopljanci su svagda, i u najmučnijim (renutcima svoje teške prošlosti, postojano čuvali nacionalno-kulturne i moralne tradicije svojih vrlih predaka. I kao što su u patpji i iskušenjima ostali verni kosovskim zavetimla i svojim držanjem i bor-benošču doprineli da im grane sunce slobode sa kumanovskog bojišta, tako su Južnosrbijanci, svesni vrednosti nacionalne i političke slobode, umeli da svojim rodoljubljem, istrajnim radom i požrtvovanjem unaprede svoj rodni kraj i njegovo glavno središte, ponosno Skoplje, šta je sve nekadanje naše kraljevsko i carsko boravište preživelo tokom vekova, koliko potresa i nedkča, a šta je, ujedno, postiglo za minulih 25 godina i koliko su obilnim plodom urodili državni i narodni napori posle rata, pokazuje ne samo njegova spo-ljašnost, negfcj* i njegova kulturna i e-konomskja naprednost i svekoliki tvo-<1ački zamah. Nepokolebljivo rodoljub-Ije, svesrdna predanost zajedničkom do-bru i vera u snagu i moč narodne svesti dopDineče te če Skoplje i cela Južna Srbija još brže i osetnije napredovati, davši svoj dostojan udeo opštem blagostanju narodnom i dtžavnom. Vrline našega čoveka s Juga: skromnost, istrajna radinost, štedljivost, pobožnost, moralna čvrstipa i pouzdana nacionalna svest, blagotvorno sudeluju u izgradnji zajedničkog jugoslovenskog duha i dela.
Pored lepih tragova naše bogate kulturne prošlosti, pored nesumnjivih i vidnih znakova slobOdnog i stvaitalač-kog života, našim dragim gostima, i Sokolima i ostalim sunarodnicima, mi čemo pokazati ovih sletskih diana i snagu našeg još dosta mladog, ali odu-
Srbije od strane velike Austrougarske Monarhije. Pobeda Srbije na Jugu spremila joj je strašno opasnost sa severa.
Ali istoriska sudbina odredila je, da je ova pobeda ujedno odločila i sudbi-nom Austrougarske, donoseči oslobo-denje našeg naroda i njegovo ujedi-njenje sa žižoin nacije, Kraljevinom Srbijom.
Jednovremeno sa proslavom oslobodenja Južne Srbije proslavlja se 50-go-dišnjica oslobodenja Niša i prisajedi-njenja južnih okruga predkumanovskojj Srbiji. I ova značajna proslava izvodi
ševljenog i poletnog Sokolstva ope-vanog Juga. Punih 28 godina ono pre-cano i nesebično vrši svoju misiju i-skreno, u službi narodnoj slobodi i je-cinstvu. Zaslužno u nacionalnim na-porima i borbi pod tuđinom, ono je tako isto zaslužno i po svojoj kultur-noj i vaspitnoj ulozi u najširim narodnim slojevima posle oslobodenja. Sokolska misao u našem kraju neraz-dvojno je vezana za onu veliku misao nacionalne slobode i jedinstva, za koju su se tako pregorno zalagali naši naj-vrsniji pregaoci, narodno učiteljstvo, fcrkva i sveštenstvo, junačko četništvo, Narodna odbrana, naše rodoljubive že-na i ceo narod Južne Srbije.
Svesni svega toga, a poglavito istoriskog značaja sokolskog slavlja koje se ovako svečanjaf i mnogoljudno obav-lja u čast 25-godišnjice našeg oslobodenja i ujedinjenja sa Srbijom, pokažite se, dragi Skopljanci i bračo skopski Sokoli, dostojnim vaših velikih predaha i nastojte da radosno, od frca i fciluše, dočekate tisuče naših jugoslovenskih Sokola i Sokolica, cvet naše narodne mladtosti i snage, da im boravak u carskom i naprednom Skoplju ostavi neizgladiv utisak. Neka se jugoslovenski Sokoli odavde vrate svojim domovima puna srca i sa uvere-njem, da je Južna Srbija kulturno napredna, nacionalno svesna, sokolski o-duševljena, poletna i radina, i da je ona svim svojim bičem i močima za narodno i državno jedinstvo. Neka draga nam brača osete svu duševnu to-plinu i osvedočenu gostoljubivost na-šu i naših kuča.
Srečni što če naše jugoslovensko sokolsko slavlje u carskome Skoplju u-veličati svojim prisustvom i posebna izaslanstva bratskog čehoslovačkog Sokolstva, bugarskih Junaka, poljskog i ruskog zagraničnog Sokolstva, mi vas, dragi Skopljanci, pozivamo da braču Sokole i sestre Sokolice iz slovenskih zemalja dočekate svesrdno, bratski i sestrinski, s ljubavlju i onakvom paž-njom, s kakvonv i oni nas svagda do-čekuju.
Verni zavetu neumrlog Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitetfa i ponosni što razdtagano koračaju kroz slobodno carsko Skoplje i pored hučnog Vardara, što gledaju dtrevne zidine Dušanova gTada, i u daljini opevanu šaru, jugoslovenski Sokoli rađosno i bratski pozdravljaju Skopljance i plemenitu Južnu Srbiju, želeči im svako dobro i
se na največi i najsvetiji nacionalni praznik, Vidovdan.
Udružujuči tako Vidovdansku prosla-vu u Nišu: i Skoplju, naše Sokolstvo, nalazeči se okupljeno na jugu naše drage domovine, želi da svojim sletom oda zahvalnost žrtvama i velikoj mi-sionarskoj ideji Srbije, koja je svojom istoriskom ulogom oniogučila naše jugoslovensko narodno ujedinjenje.
U torne duhu zahvalnosti i priznanja prireduje se ove godine u Skoplju V pokrajinski Vidovdanski slet Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Dr. Milorad Dragič
SLET SOKOLSKE ŽUPE BEOGRAD
Na slehif je svečano osvečcna i tazvijena zasfava, dat- Nj. Veh Kralja Pelra II a pršsmsfvii KraSjevsfcog Namesmka brala dr, Ive Peroviča, kao zasiupmka visokog darovafelja le ministra dr. J. Rogiča
Učešćem braće bugarskih junaka Vifoške oblasti, slcf se pretvorio i u snažnu manifesiaciju
jugoslovensko-bugarshcct bratstva
sreču u močnoj narodnoj i državnoj zajednici.
Uz neizmcrnu zahvalnost Pokrovite-telju sleta Nj. Kr. Visočanstvu Knezu-Namesniku Pavlu, zaslužnom i nepo-kolebljivom Čuvani narodne tekovine, pozdravimo, dragi Skopljanci, jugoslo-vensko Sokolstvo i poželimo mu sve veče zamahe, sve jače polete i sve vid-nija dostignuća za sreču dragog nam mladog Kralja Njegovog Veličanstva Petra II, našeg dičnog Starešine, za svetlu budučnost i blagostanje ujedi-njenog naroda i za nepobedivost i večnost Jugoslavije!
SLETSKI ODBOR V S9KOLSKOG POKRAJINSKOG SLETA U SKOPLJU
Program glavnih slefshih dana V pokrajinsko# sleta u Skopijo
Subota 26 juna
1. Preko celog dana dolazak i sme-štaj Sokola i gostiju.
2. U 2U časova zbor župskih načelnika i načelnica u Sokolskom dpmu.
3. U 21.33 čas. sastanak društvenih i četnih načelnika i načelnica sa na-eelništvom njihovih župa.
4. U 21.33 časova bakljada kroz varoš i vatromct.
5. U 22 čas. završetak bakljade i povečerje sa terase Oficirskog doma.
Nedelja 27 juna
1. Od 5—6 časova pregled vežbi po župama.
2. U 6.15 čas. generalna proba za javni nastup.
3. U 8.30 čas. probe za akademije u Narodnom pozorištu i Sokolskom domu Matice.
4. U 10.30 čas. u Narodnom pozorištu svečano pozdravljanje gostiju.
Po podne:
U 15.30 časova svečano otvaranje sleta: a) donošenje buktinje sa kumanov-skog bojišta; b) odavanje pošte svima herojima palim za čast i slavu Otadž-bine; c) pozdrav zastavi i sokolski pozdrav Kralju, Narodu i Domovini.
1. Proste vežbe članova.
_... 2. Proste vežbe članica.
3.	Proste vežbe sokolskih četa i sta-rije brače.
4'. Proste grane (laka atletika) i bojne utakmice izvodi članstvo i vojska.
5. Vežbe Kraljevske mornarice.
6. Vežbe na spravama uzornih ode-ljenja Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije i članova i članica na spravama.
7. Karusel i viteške igre — izvodi sokolska konjiča društva Skoplje — Matica.
8. Vežbe s oružjem — izvode voj-nici-regruti skopskog garnizona.
9. Istoriska scena: Krunisanje cara Dušana.
Ponedeljak 28 juna
Pre podne:
1. U 8 čas. odlazak pretstavnika Sokola u sabornu crkvu i u Hram slave na Vidovdanski pomen.
2. U| 9 časova svečana sokolska povorka i pozdravi Sokolima sa terase Oficirskog doma.
Po podne:
1. U 16 časova na stadionu proste vežbe sokolskih četa i starije brače.
2. Proste vežbe vojske skopskog garnizona.
3. Proste grane (laka atletika) i sprave — izvodi članstvo.
4. Vežbe Kraljevske mornarice i vežbe vojničke sa oružjem.
5. Vežbe na spravama uzornog ode-ljenja Sav. Sokola Kraljevine Jugoslavije (takmičari za Kraljev tnač).
6. Proste vežbe članova i članica.
7. Sletska scena.
Uveče:
1.	U 9 časova na stadionu sokolsko veselje i vatromet.
Utorak:
Izleti i ispračaj gostiju.
Nagrade iz Kralfevog fonda
Medu sokolskim jedinicania koje su ove godine nagradene iz fonda bja-ženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I (Ujedinitelja, a o čemu smo več izvestili u jednoin od prošlih brojeva našega lista, nalazi se i Sokolsko društvo Blato na Korčuli, koje je dobilo nagradu od 2.500 Din.
Slet Sokolske župe Beograd, održan prošlih dana u Beogradu uz učešče le-pog broja brače bugarskih Junaka i na kome je na vrlo svečan način osve-čena i razvijena župska zastava, dar Njegovog Veličanstva Kralja Petra II postigao je pun i posvemašnji uspeh. Po svome opsegu, i po svome značaju ovaj slet prešao je daleko opseg jednog župskog sleta i pretvorio se u priredbu mnogo večeg stila —i u neku ruku u je-dan manji pokrajinski slet.
Dublji značaj ovome sletu dan je u prvome redu svečanim razvičem žup-ske zastave, koju je župi darovao i kojoj je kumovao Nj. Vel. Kralj u ličnosti Kraljevskog Namesnika brata dra Ive Peroviča. To je ujedno opetovano najviše priznanje jugoslovenskom Sokolstvu za njegov radj i za njegova uz-višena stremljenja.
Drugi pak pomenat, koji je naročito uveličao ovaj slet i snažno podvukao njegovu manifestacionu stranu, jest u-češče brače bugarskih Junaka sofijske oblasti koji su sada po prvi put u tako večem broju posetili naše zemlju. Njihovim učeščem ovaj slet pretvorio se u jednu veliku i sjajnu manifestacionu so-kolsko-junačkog i opšte jugoslovensko-bugarskog bratstva. A vrednost ovili zajedničkih manifestacija nije samo u njihovom ma kako sjajnom vanjskom izgledii i momentanom zanosu, več za-pravo u torne što one doprinose pro-dubljivanju i trajnom jačanju medusob-nim bratskih iskrenih osečaja i težnja, stvarajuči tako onu primarnu i jedino zdravu osnovu, na kojoj ima da se gradi stvarna saradnja u duhu brat-skog razumevanja i bratske sloge. 1 mi smo uvereni, da je i ovaj slet Sokolske župe Beograd u svojoj suštini, kada se ublaže svi spoljašnji efekti koji su ga okruživali, takoder dopri-neo lep udeo na stvaranju te zdrave u-nutrašnje baze, u dnu naših srdaca i naših duša, naime, da svi zajedno, oslo-bađajući se mnogih predrasuda i od-važno savladavajuči sve teškoče, bratskim osečanjem istrajno nastavimo da gradimo lepšu zajedničku budučnost.
Ovim sletom Sokolska župa Beograd, u poredenju, s njenim sletovima poslednjih godina, pokazala je veoma snažan napredak' i da ima mnogo uslpva da taj njen napredak bude stalan i sve lepši. Kad je reč o sletu, poglavito treba na-stojati da stvarna i esencijalna vrednost jednog sleta, koja poka/uje realnu sna-gu Sokolstva, njegov rad, njegovu svest i njegovu disciplini:,. — ima da bude javna vežba na sletištu, i po broju svojih učesnika, vežbača i vežbačica, kaoj i po kvalitetu. Tako bi se i postigao pravi razmer na mnogim našim sletovima, večiml i imanjim, izmedu sko-ro uvek sjajne i veličanstvene manife-stacione strane, čija je kulminacija u svečanim povorkama, i one strane stvarnog produktivnog i realnog so-kolskog rada i stanja, a koja se mani-festuje na javnim vežbama.
Potrebno je ovite napomenuti, da je slet beogradske župe i s organi/acione strane bio dobar i da je zadovoljio. Priredivači pak sleta, koji su uložili mnogo požrtvovanja, samopregora, truda i ljubavi, mogu da budu zadovoljni što je njihov trud1 i rad, u zajed-' nici sa svom bračomi i sestrama koji su učestvovali na sletu, nagraden zaista zavidnim uspehom, koji ide na lcorst zajednice — župe, a i svega našeg Sokolstva. —
Otvaranje sokolske izložbe
U subotu dne 19 o. m. u podne otvo-rena je svečano sokolska izložba ničnih radova i narodnih rukotvorina, koja je smeštena u vežbaonici Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, Prestolonaslednikov trg 34. Izložbu je priredila Sokolska župa u zajednici sa zadrugom za podizanje narodne radinosti „Ruko-tvorina” u Beogradu.
Svečanom otvaranju izložbe prisu-stvovali su zamenik starešine Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije brat E.
E. Gangl s članovima savezne uprave, starešina Sokolske župe Beograd i pretsednik sletskog odbora brat Staja Stajič s članovima uprave Sokolske žu-kolske župe, upravnik zadruge ,,Ruko-tvorine” g. Joksimovič i drugi učes-nici.
Izložbu je otvorio lepim prigodnim govorom profesor brat Stevan Stankovič, tajnik Sokolske župe Beograd.
Na izložbi je izložen velik broj raznolikih ničnih radova, ponajviše u glini, drvu i tkaninama. Lepi broj radova iz-radili su sami Sokoli. Izložba je zanim-ljiva i privukla je pažnju brojnih po-setilaca. Zamisao priredivanja ovakvih izložaba prigodom sokolskih sletova je za svaku pohvalu. Treba samo nastojati da se izložbe ovakvoga žanra prireduju zajedno s izložbom predmeta sokol-, skog značaja, da bi propagandistički cilj bio što potpuniji i za samo Sokolstvo svrsishodniji.
Doček bugarskih Junaka
Slet Sokolske župe Beograd bio je naročito uveličan i dolaskom brače bugarskih Junaka sofijske oblasti, koji su stigli u Beograd u subotu naveče u 19.30 časova. U sus»et brači Junacima pošli su do Caribroda izaslanici Sokolske župe Beograd, zamenik starešine župe brat dr. Branko čipčič i tajnik župe profesor brat Stevan Stankovič. Kako u samom Caribrodu tako i na svim stanicama do Beograda brači bu-garskim Junaci.ua bio je prireden veoma srdačan doček kako od strane Sokola tako i od naroda usputnih mesta.
Več mnogo pre nego što je stigao voz na beogradsku stanicu, koja je bila iskičena jugoslovenskim1 i bugarskim zastavama, kao također i trg pred sta-nicom te ostale glavne ulice, ogromno mnoštvo gradanstva od nekoliko hi-ljada duša čekalo je da pozdravi drage bugarske goste, zatim Sokoli i Soko-lice sa zastavama i gfazbom. Na stanič-nom peronu braču bugarske Junake do-čekali su članovi uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije na čelu sa za-menikom starešine bratom Ganglom, u-prava Sokolske župe Beograd1 i članovi sletskog odbora na čelu sa starešinom župe bratom Stajoin Stajičem, članovi Jugoslovensko-bugarske lige, pretstav-nici mnogih društava i udruženja i mnoštvo gradanstva.
Doček brače bugarskih Junaka bio vanredno srdačan, topao, bratski. Uz zvukove glazba neprestano su se prola-mali burni i oduševljeni poklici ju-goslovensko-bugarskom bratstvu. Brača bugarski Junači stigli su na slet u Beograd pod vodstvom starešine sofijske junačke oblasti brata Anastasova, sa zastavom svoje oblasti i svojoin gla-zbotn. Svega, što brače i sestara, sti-glo ih je oko 360. Največi deo Junakinja bio je u lepim bugarskim narodnim nošnjama.
Nakon izmenjenih pozdrava formira-rana je velika sokolsko-junačka povorka sa zastavamjai i glazbama, koja je sa stanice krenula Nemanjinotn ulicom, Miloša Velikogl i Kralja Milana te oko Prestolonaslednikova trga do sedišta Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, oduševljeno i burno pozdravljana od gustog špalira velikog mnoštva gradanstva. Posle povorke brača bugarski Junači pošli su u prostorije Saveza SKJ, odakle su zatim bili razmešteni po svojim nastanbama.
Naveče toga dana u 21.30 časova Sokolska župa Beograd priredila je brači bugarskim Junacima večeru u hotelu „Palas”.
Bugarski Junači na grobu Neznanog Junaka na Avali
U nedelju ujutro, dne 23 o. m., delegacija bugarskih Junaka pod vodstvom brata Ivanova, tajnika tehnič-kog odbora Saveza bugarskih Junaka, i brata Bobeljskog sa troje brače iz Sokolske župe Beograd krenula je na Avalu, gde se poklonila grobu Nezna-
nog Junaka i na grob' položila lep ve-nac od svežega cveča s bugarskom tri-kolorom i s napisom: „Na padnelite heroji Jugoslavljani ot blgarskite Junači — Sofia”.
Druga grupa bugarskih Junaka o-bišla je bugarsko ratničko groblje.
Zvanične posete
Istoga jutra u 9 časova posebna delegacija i/. vodstva brače bugarskih Junaka sa starešinom Vitoške oblasti bratom Anastasovom pošla je u Dvor, gde se upisala u dvorske knjige.
U 10 časova članovi vodstva Vitoške oblasti na čelu sa starešinom oblasti bratom Anastasovom učinili su zvaničnu posetu Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije u sedištu Saveza na Prestolonaslednikovem trgu. Tu su braču bugarske Junake dočekali članovi svez-ne uprave na čelu sa prvim zamenikom saveznog starešine bratom Ganglom, koji ih je pozdravio s nekoliko srdač-nih i toplih bratskih reči.
Iza toga delegacija je posetila Sokol-sku župu Beograd, gde su je bratski dočekali i pozdravili članovi uprave župe na čelu sa starešinom bratom Sta-jom Stajičem.
U toku prepodneva vodstvo Vitoške junačke oblasti na čelu sa starešinom bratom Anastasovom učinilo je posetu Gradskom poglavarstvu, ministru za fizičko vaspitanje naroda g. dr. Josipu Rogiču te opunomočenom bugarskom ministru na našem Dvoru g. dr. Popovu.
Kroz to vreme ostala brača Junači i sestre Junakinje upotrebili su prliiku za razgledanje grada, posvuda susre-tani od gradanstva s največim simpatijama.
Akademija bugarskih Junaka u Narodnom pozorištu
U 11.25 časova počela je u Narodnom pozorištu svečana akademija bugarskih Junaka. Pozorište je bilo dup-kom puno. Akademiji je prisustvovao ministar za fizičko vaspitanje naroda, dr. Josip Rogič, bugarski poslanik g. dr. Popov, sekretar čehoslovačkog poslanstva brat dr. Bahtik, pretstavnici civilnih i vojnih vlasti i pretstavnici pravoslavne, muslimanske i starokato-ličke crkve, raznih ustanova i brojnih kulturnih i nacionalnih udruženja, članovi uprave Saveza SKJ na čelu sa za-menicima saveznog starešine bratom Ganglom i bratom Smiljaničem, članovi uprave Sokolske župe Beograd na čelu sa starešinom bratom Stajičem, bugarski Junači sa svojini vodstvom i veliki broj Sokolstva te ostalog gradanstva.
Pre početka same akademije izvedena je alegorična slika „Hej Sloveni”. Na pozornici iskupili su se pretstavnici Vitoške junačke oblasti sa svojom zastavom i pretstavnici Sokolske župe Beograd. U torne času glazba je otsvi-rala „Hej Sloveni”. Nato je starešina župe Beograd brat Stajič u lepoin govoru srdačno i bratski pozdravio braču Junake i sestre Junakinje Vitoške oblasti. Posle govora brata Stajiča glazba je intonirala bugarsku himnu „Sumi Marica”, nakon koje je nastalo burno i oduševljeno klicanje jugoslo-vensko-bugarskom bratstvu. Kada su se stišali poklici održao je lep i vanredno topao govor starešina Vitoške oblasti brat Anastasov, predavši ujedno tom prilikom Sokolskoj župi Beograd vanredno lepu i simboličnu plaketu u bron-čanom bazrelijefu, koja prikazuje jednog jugoslovenskog Sokola i jednog bugarskog Junaka pri stisku desnice. Predaja plakete bila je popračena od svili učesnika akademije neopisivim o-duševljenjem i burnim ovacijama Nj. Vel. Kralju Petru II, Nj. Vel. Kralju Borisu III te jugoslovensko-bugarskom bratstvu, dok je u torne času glazba intonirala „Bože pravde”.
Nakon toga otpočeo je program a-kademije. Kao prva tačka bio je uzo-ran čas, koji je izvelo 16 Junaka pod
SA SLETA SOKOLSKE ŽUPE BEOGRAD
Pretstavnici Sokola i Junaka u svečanoj povorci
Junači Vitoške oblasti u svečanoj povorci
jjfjgk »V
Na sletištu: Osvećenje zastave i predaja Kraljevog mača pobedničkoj vrsti
Kr. namesnik br. dr. I. Perovič s min. dr. J. Rogičem za vreme osvečenja zastave
t» »S' ;»>
-S.* ^ Vi« V *&'«?	^	•	.
Starešina Vitoške oblasti brat Anastasov pozdravlja zastavu
Vežbe muškog i ženskog naraštaja
Vežbe članova sokolskih četa
Vežbe muške i ženske dece
vodstvom načelnika brata N. Gladili-škog. Izvedba je bila vrlo dobra i na-ročito se odlikovala istrajnošču, živim tempom i disciplinom vežbača. U sle-dećoj tačci izvelo je 9 Junaka pod vodstvom podnačelnika brata Miceva skupine. 1 ova tačka izvedena je vrlo dobro i efektno. U trečoj tačci nastu-pile su Junakinje, njih 8, u ritmičkom sastavu „Prolečni valcer” pod vodstvom načelnika brata Al. Dimitrova. Prvi deo bio je pretežno baletnog karakte'a i tek u drugom delu bilo je više telovež-bačkih elemenata. Tačka je izvedena s odličnom izvežbanošču, elegancijom i gracioznošču. Četvrta tačka bili su narodni motivi, i to lep simbolični sa-stav „Žetva”, zatim narodna kola. Tač-ku su izveli Junači i Junakinje u živopisnim bugarskim narodnim nošnjama pod vodstvom načelnice s. P. Kolevc. Tačka je izvedena vrlo efektno, uz prat-nju bugarskog narodnog instrumenta „kaval” i „harmonike” sa solo pe-vanjem i odlikovala se folklornim ka-rakterom, snažnim rasnim obeležjem i
živim bugarskim temperamentom. Za vreme odmora svirala je junačka glaz-ba pod vodstvom dirigenta D. Božino-va. Zatim je nastupio ženski naraštaj pod vodstvom načelnice sestre A. Petrove, koji je izveo svoj uzorni čas, i to: pripreme za vežbu, vežbe s velikim loptama, različnosti i skokove preko sanduka. Tačka je bila odlično izvedena. Sledila je dalje tačka vežaba na razboju, koje je izvelo 5 Junaka. Svojim sigurnim nastupom ova vrsta — koja je svakako uzorna vrsta vitoške oblasti na spravama — pokazala je nekoliko lepih vežbi, koje otskaču iznad prosečnosti. Za njima je opet nastu-pio ženski naraštaj pod vodstvom načelnice sestre A. Petrove. Njih 10 na-raštajki izvelo je jedan lep ritmički sa-stav. Sledeča tačka bila je simbolična vežba „Rudari” („Minjori”), koju je pod vodstvom načelnika brata B. Vasi-ljeva izvelo 12 Junaka iz . rudnika Per-nik. Njihov nastup (koji smo videli i na sletu u Sofiji) za oko je veoma efektan. Nastupili su u rudarskom ode-
Kraljevski namesnik brat dr. Ivo Perovič, kao izaslanik visokog darovatelja i kuma župske zastave, Nj. Vel. Kralja Petra H, privezuje za zastavu kumovsku traku. Desno: ministar za fizičko vaspitanje brat dr. Josip Rogič
Starešina Vitoške junačke oblasti brat Anastasov pozdravlja s balkona Narodnog pozorišta Sokolstvo i građanstvo, zahvaljujuči se na srdačnom i bratskom
Sa svečane akademije bugarskih Junaka u Narodnom pozorištu:	Priiem“	rrircdenom	bugarskim	Junacima.	Desno:	miuistar	dr.	Josip	Rogič.
starešina župe Beograd brat Staja^Stajic pozdravlja braču bugarske Junake
Momenat vežbi na spravama pobedničke vrste m. naraštaja Sokolskog društva Zemun-Matica na župskom sletu.
Pobednička vrsta Ljubljanskog Sokola, koja je osvojila Kraljev mač
Svečana predaja prelazne naraštajske zastave pobedničkoj naraštajskoj vrsti Sokolskog društva Zemun-Matica
lu sa električnim svetiljkama nad čelom i s krampovima. Telovežbački e-lementi samog sastava nemaju baš u sebi snažnije simbolike koja bi nam do-carala teški rudarski rad i sve je o-graničeno na nekoliko jednostavnijih podreta. Ipak, tačka je izvedena veoma dobro i lepo. Kao poslednju tačku Junači i Junakinje u svojim narodnim nošnjama izveli su bugarske narodne motive, narodna kola i ručenicu, pod vodstvom načelnice sestre P. Koleve. To
je bila tačka čistog folklora, u kojoj dolazi do svog punog i najsnažnijeg 'zražaja bujni rasni temperamenat, vedrina i uz svirku razigranost osečaja duše i srca narodnog sa jednom finom erotskom natruhom. Tačka svakako vrlo privlačna, koja deluje snažno e-fektno i na oko i na osečaj gleda-°ca, dovodeči ga u razdraganost i zanos. To tim više, što su nam ovi motivi po mnogočemu tako bliski, srod-ni, te nam i oni pokazuju da smo jed-ne krvi.
U svojoj celini, kao i po svojim po-jedinačnim tačkama, ova akademija — i po dobrom sastavu svoga programa
—	imala je odličan uspeh i u mnogim niomentima ona je upravo entuzijazmi-rala gledaoce, koji su osečaje svog punog zadovoljstva i iskrenog odušev-Ijenja vidno i neštedimice manifesto-vali burnim poklicima i pljeskanjem. Glavno vodstvo akademije bilo je u rukama brata B. Vasiljeva, načelnika Vitoške junačke oblasti, a reditelj bio je brat K. Abadžijev, načelnik Sofij skog Junaka.
Nas iskreno raduje ovaj uspeh brače bugarskih Junaka s ovom akademijom u Narodnom pozorištu naše prestonice.
Banket Saveza SKJ u čast bugarskih Junaka
Posle akademije, u 12 časova, Sa-vez Sokola Kraljevine Jugoslavije pri-redio je u čast brače bugarskih Junaka u vrtu restorana „Kolarac” banket, ko-nie su učestvovali, pored brače bugarskih Junaka na čelu sa starešinom Visoške oblasti bratom Anastasovom, mi-nistar fizičkog vaspitanja naroda brat dr. Josip Rogič, bugarski poslanik g. <ir. Popov, sekretar čehoslovačkog poslanstva brat dr. Bahtik, potpretsednik Beogradske opštine g. Todorovič, pretstavnici vlasti, korporacija i ustanova, uprava Saveza SKJ sa zamenicima saveznog starešine bratom Oangloml i inž. Smiljaničem, članovi uprave Sokolske župe Beograd na čelu sa starešinom bratom Stajom Stajičem, pretstavnici štampe i drugi ugledni uzvanici. Za vreme banketa održano je više zdravica.
Toga dana popodne mnoga brača bugarski Junači bili su gosti pojedinih beogradskih sokolskih društava kao i pojedine naše brače i sestara.
Naveče održana je u Ruskom domu svečana akademija ruskih Sokola, koji su baš tih dana župskog sleta imali svoj kongres.
Svečana povorka Glavni sletski dan bio je zapravo u ponedeljak dne 21 o. m., kada je bila priređena i velika manifestaciona Povorka.
Ujutro toga d a nji; u 7 časova održani su na sletištu pokusi za popodnevnu javnu vežbu. Na pokusima nastupilo je 440 muške i 275 ženske dece, 352 člana sokolskih četa, 41 član odeljenja starije brače, 381) muškog i 276 žen-skog naraštaja, 80 članova i 64 članice ruskog Sokolstva, 260 vojnika vaz-duhoplovnog puka i 72 podoficira, 25 članica u vežbama sa stalcima, 72 člana Sokolskog društva Beograd 11 te 256 članova i 44 članice u prostim vežbama. Ukupno bilo je na pokusima 2.800 učesnika.
Svečana povorka formirana je kod Sokolskog doma Beograd Matice, o-dakle je krenula u 11 časova prema Slaviji, dalje ulicom Kralja Milana, Prestolonaslednikovim trgom, Knez-Mihaj-lovom, Uzun-Mirkovom i Vasinom u-licom te preko Kraljevog trga, slega-juči se na trg pred Narodnim pozori-štem, gde je bio zbor. Povorku je pred-vodio načelnik župe Beograd brat Pe-tar čolovič, zatim su išli barjaktari sa 24 članske i 4 naraštajske zastave, za ovima stupala je uprava Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, na čelu sa zamenicima saveznog starešine bratom 'Ganglom i bratom Smiljaničem, člano-
vi vodstva Vitoške Junačke oblasti sa starešinom oblasti bratom Anastasovom, starešinstvo bratskog ruskog Sokolstva, uprava i sletski odbor župe Beograd na čelu sa starešinom bratom Stajičem, svih 75 na broju, glazba bugarskih Junaka, njih 44, zastava Vitoške junačke oblasti, 190 bugarskih Junaka, 88 Junakinja u narodnoj nošnji, 14 Junakinja u svečanoj odori, ruska glazba sa 24 glazbara, 8 ruskih sokolskih zastava, 130 ruskih Sokola, 104 ruske So-kolice, glazba Sokolskog društva Beograd VIII sa 49 glazbara, 320 Sokola u svečanoj odori, 28 Sokolica u svečanoj odori, 52 Sokolice u narodnoj nošnji, 144 u vežbačkom odelu, 289 članova sokolskih četa, 210 muškog naraštaja, 210 ženskog naraštaja u vežbačkom odelu, glazba Doma maloletni-ka sa 32 glazbara, 376 muške dece i 236 ženske dece u vežbačkom odelu, 32 dece sokolskih četa, 10 naraštajaca ko-njanika, 25 ruskih Sokola konjanika i
45	članova župske konjiče, 95 vodnika, 32 vodnice, 4 novinara, 10 članova saniteta i 40 redara u povorci. Svega u povorci bilo je 3.183 učesnika.
Velika svečana povorka prolazila je ulicama oduševljeno i burno pozdravljena od ogromnog mnoštva beograd-skog gradanstva, koje je pravilo gust špalir, obasipajuči povorku cvečem. I sa svih prozora i balkona kuča u u-licama kojima se povorka- kretala u-česnici povorke bili su najsrdačnije pozdravljeni i obasuti cvečem. Razumljivo je, da je beogradsko gradanstvo iskazivalo naročite simpatije i prire-divalo oduševljene ovacije posebno našim gostima, brači bugarskim Junacima i sestrama Junakinjama. Uz zvukove glazbenih marševa neprestano orili su se oduševljeni patriotski poklici Nj. V. Vel. Kralju Petru II, Kraljevskom Domu i Jugoslaviji, Nj. Vel. Kralju Borisu III, Bugarskoj, jugoslovensko-bugarskom bratstvu, bugarskim Junacima i Sokolstvu. Po svome uvreženom običaju, publika je svoje simpatije i osečaje najviše manifestovala frenetičnim pljeskom.
Kada je povorka stigla pred Narodno pozorište, gde se okupila u impo-zantan zbor, koji je pružao vanredno lepu i živu sliku, koju je kao jedan živi okvir unaokolo zatvaralo gusto okup-ljeno mnoštvo gradanstva, na balkonu Narodnog pozorišta več su se nalazili pretstavnici sokolskog i junačkog vodstva sa ministrom za fizičko vaspitanje naroda bratom dr. Josipom Rogičem, bugarskim poslanikom g. dr. Popovom, potpretsednikom beogradske opštine g. Todorovičem i ostalim odličnicima.
Prvi je pozdravio sokolsko-junački zbor starešina župe Beograd brat Staja Stajič, koji je sa ovog zbora uputio prve pozdravne reči starešini jugoslo-venskog Sokolstva, Nj. Vel. Kralju Petru II, našto je glazba intonirala dr-žavnu himnu, a zatim su se prolomili urnebesni poklici „Živeo Kralj!” U dalj-njem svom govoru starešina brat Stajič je najsrdačnije pozdravio braču i sestre Vitoške junačke oblasti, pa okup-ljeno Sokolstvo i beogradsko gradanstvo, izrazivši radost i blagodarnost što je prestonica ukazala ovako topao i bratski prijem brači bugarskim Junacima kao i našim Sokolima.
Nakon toga zbor je pozdravio mi-nistar fizičkog vaspitanja naroda brat dr. Josip Rogič, koji je izmedu ostalog rekao:
—	Osobito sam radostan, što na o-vome današnjem sletu i u ovom današnjem sokolskom racfu sudeluju u ve-likom broju naša brača bugarski Ju-naci i Junakinje. To je ujedno znak, da akcija zajedničke saradnje sokolsko-junačke jače napreduje, a zahvaljujuči učvrščenim odnosima izmedu naše dVe bratske zemlje na medunarodnom polju, što se vidno pokazalo u nedavno zaključenom paktu o večitom prijateljstvu, sigurno je i nedvojbeno, da če u budučnosti kulturna, a naročito so-kolsko-junačka saradnja, dostiči onakve razmere kakve mi svi skupa želimo u interesu naprefka i veličine naših bratskih zemalja. —
Zatim je u ime beogradske opštine i gradanstva zbor Sokola i Junaka pozdravio potpretsednik beogradske opštine g. Todorovič.
U ime Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije održao je tada govor prvi zamenik saveznog starešine brat Gangl, koji je plamenim rečima naglasio bratstvo i nerazdruživu vezu, koja veže ju-
goslovenske Sokole i bugarske Junake, kao i uopšte jugoslovenski i bugarski narod.
U ime Saveza ruskog zagraničnog Sokolstva pozdravio je lepim govorom okupljene Sokole i Junake starešina Saveza brat Drajling.
Na kraju održao je govor starešina Vitoške junačke oblasti brat Anastasov, koji se najtoplijim rečima zahvalio na bratskom prijemu priredenom u pono-snoj jugoslovenskoj prestonici, kako od strane brače jugoslovenskih Sokola tako i od strane beogradskog gradanstva. Svoj govor brat Anastasov završio je poklikom Nj. Vel. Kralju Petru II, Nj. Kr. Vis. Knezu Namesniku Pavlu i Kraljevskim Namesnicima, Jugoslaviji i celom jugoslovenskom narodu.
Tada je glazba otsvirala sokolsku himnu „Hej Sloveni”, koju su prihva-tili svi učesnici ovoga zbora, koji je time bio završen.
Banket Beogradske opštine
Nakon povorke i zbora pred Narodnim pozorištem, Beogradska opšti-na priredila je u podne na Dedinju u restoranu „Dedinje” banket u čast go-stiju. Banketu su prisustvovali ministar za fizičko vaspitanje brat dr. Josip Rogič, bugarski poslanik g. dr. Popov, potpretsednik Beogradske opštine g. Todorovič, upravnik grada Beograda g. Ačimovič, zamenici starešine Saveza SKJ brat Gangl i brat Smiljanič, savezni tajnik brat dr. Gradojevič, savezni načelnik brat dr. Pihler, članovi vodstva Vitoške junačke oblasti na čelu sa starešinom "bratom Anastasovom, članovi uprave Sokolske župe Beograd na čelu sa starešinom bratom Stajičem i ostali uzvanici.
Javna vežba i svečano osvečenje zastave
Posle podne u 16 časova održana je na igralištu sportskog kluba „Jugoslavije” javna vežba, kojoj je prisustvo-valo skoro 10.000 gledalaca.
Nešto pre 16 časova stigao je na sle-tište ministar brat dr. Josip Rogič u sokolskoj odori, koga su dočekali članovi sletskog odbora na čelu sa starešinom župe bratom Stajičem.
U 16 časova dovezao se zastupnik visokog darovatelja i kuma župske zastave, Nj. Vel. Kralja Petra II, Kraljevski Namesnik brat dr. Ivo Perovič, koji je bio u sokolskoj odori, u pratnji šefa svoga kabineta g. Spasojeviča. Kraljev-skog Namesnika brata d-ra Peroviča dočekali su na ulazu u sletište prvi zamenik starešine Saveza SKJ brat Gangl i starešina župe Beograd brat Staja Stajič s članovima sletskog odbora i uprave župe. Kraljevski namesnik tada je uveden u počasnu ložu. U ložama več su bili pored ministra d-ra Rogiča, bugarski poslanik g. dr. Popov, starešina Vitoške junačke oblasti brat Anastasov, komandant Beograda general g. Vojislav Tomič, zatim upravnik grada Beograda g. Milan Ačimovič, mitropo-lit g. Dositej, vladika g. Serafin, potpretsednik Beogradske opštine g. Todorovič, sekretar češkoslovačkog poslanstva brat dr. Bahtik i drugi odlični gosti, nadalje vodstvo Saveza SKJ, ruskog Sokolstva, Vitoške oblasti, župe Beograd, pretstavnici župa Novi Sad, Niš i tako dalje.
D tome času na sletište su nastupili vežbači župe Beograd s ruskim Sokolima i Sokolicama kao i odredi vojske, koji su učestvovali na sletu.
Tada je Kraljevski Namesnik brat dr. Ivo Perovič, kao zastupnik visokog darovatelja i kuma zastave, Nj. Vel. Kralja, s ministrom bratom dr. Rogičem i pretstavnicima sokolskog vodstva stu-pio na naročito podignuti podium, gde je izvršen crkveni obred osvečenja i razviče župske zastave. Osvečenje izvršili su sveštenici pravoslavni, muslimanski i starokatolički. U ime pravoslavne crkve zastavu je osvetio prota brat Ulje-vič sa još dva sveštenika, održavši nakon toga lep prigodan govor, zatim pretstavnik muslimanske veroispovesti i nakon toga u ime starokatoličke crkve brat dr. Kalodera, koji je posle osvečenja održao krasan govor.
Nakon osvečenja Kraljevski Namesnik brat dr. Ivo Perovič privezao je za zastavu kumovsku traku, uzeo zastavu u ruke i predao je starešini župe Beograd bratu Staji Stajiču uz sledeče po-pratne reči:
—	Brate!
Primi u svoje ruke ovu zastavu, koju poklanja tebi i brači Sokolima Nj. Vel. Kralj Petar II, da bi pod njom i u njenom okrilju bili stalno na okupu, spremni na sve za Kralja i Otadžbinu; spremni da uvek očuvate vrhovni narodni ideal: državno i narodno jedin-stvo. To je naš največi zakon, koji je nama ostavio u amanet, svima bez izuzetka, Blaženopočivši Kralj Ujedinitelj, Kralj Mučenik. To je ono jedino što je kadro da vodi Jugoslaviju i jugoslovensku naciju napretku i veličini.
Zdravo! —
Tada je Kraljevski Namesnik brat dr. Ivo Perovič poljubio zastavu i predao je starešini župe bratu Stajiču.
Primajuči zastavu, starešina župe brat Stajič obečao je, da če Sokolstvo uvek raditi na slavu i korist Kralja i O-tadžbine. Tada je starešina brat Stajič predao zastavu župskom načelniku bratu Petru čoloviču, a ovaj barjaktaru župe bratu Bogdanu Maksimoviču.
Zatim su proglašeni rezultati sa 11 saveznih medusletskih takmičenja više-ga razdela i rezultati sa župskih takmičenja.
Tada je pobedničkoj vrsti na savez-пцп medusletskim takmičenjima svečano predan Mač Nj. Vel. Kralja Aleksandra
I.	Kraljev mač uzeo je u ruke Kraljevski Namesnik brat dr. Ivo Perovič i predajuči ga načelniku Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije bratu d-ru Alfredu Pihleru rekao je sledeče:
—	Ovaj simbol od našeg Velikog Kralja predajem našem Ljubljanskom Sokolu — neka ga nosi sa slavom i čašču! —
Primajuči mač, savezni načelnik brat dr. Pihler rekao je da je Sokolstvo u-vek pripravno i da s mačem u ruci položi svoje živote za Kralja i Otadž-binu. Zatim je predao mač pobedničkoj vrsti Ljubljanskog Sokola, koja je nato pračena burnim poklicima prodefilovala mimo glavne tribine.
Tada je Kraljevski Namesnik brat dr. Ivo Perovič ukucao u koplje zastave spomen-čavliče, a za njim to isto i ministar brat dr. Rogič, nakon čega je burno pozdravljen Kraljevski Namesnik brat dr. Perovič s ministrom bratom dr. Rogičem pošao u počasnu ložu.
U ime Vitoške junačke oblasti ukucao je spomen-čavliče uz krači prigod-ni govor starešina oblasti brat Anastasov.
Posle toga je načelnik župe brat čolovič predao vrsti muškog naraštaja Sokolskog društva Zeinun-Matica, koja je pobedila na župskom takmičenju, pre-iazni dar — pobedničku naraštajsku zastavu. Sledilo je dalje dodeljivanje po-bednicima u takmičenjima raznih drugih nagrada, kao pehar „Pravde” itd.
Posle toga počelo je izvodenje programa same javne vežbe pod vodstvom župskog načelnika brata čoloviča i načelnice sestre Vučkovič.
Kao prva tačka bile su proste vežbe muške (378) i ženske dece (285), te nadalje proste vežbe članova sokolskih četa (312) i starije brače (36), zatim1 tačka igara i preskoka članstva, naraštaja i dece (88), proste vežbe muškog (412) i ženskog (250) naraštaja, vežbe ruskih Sokola (85) i Sokolica (64), vežbe na spravama članstva i naraštaja (42), vežbe vojnika vazdu-hoplovnog puka (260), vežbe članica sa stalcima (20), posebna vežba članova, članica, muškog i ženskog naraštaja Sokolskog društva Beograd II (72), vežbe podoficirske škole (72) i na koncu proste vežbe članova i članica, (svih 428). Ukupno je na sletištu nastupilo 2.809 vežbača i vežbačica.
Medu najbolje izvedenim vežbama bile su proste vežbe muškog i ženskog naraštaja, a naročito proste vežbe članova sokolskih četa. Buru pak odu-ševljenja izazvali su kao i uvek nastupi naše dične vojske, koja je svojom sjaj-nom izvedbom zadivila sve gledaoce. Takoder i efektna i lepo izvedena tačka ruskih Sokola i Sokolica iza-zvala je opšte dopadanje i burno o-dobravanje.
Posle prvog nastupa vojske Kraljev-
ski namesnik brat dr. Ivo Perovič burno pozdravljen napustio je sletište.
Uspeh ove javne vežbe bio je po sve-mu vrlo dobar, samo je broj vežbača ipak mogao da bude i veči.
Treba pripomenuti, da je na počet-ku javne vežbe trebalo izvršiti podi-zanje državne zastave i odavanje počasti istoj, kako je to sada uvedeno u našem Sokolstvu.
Vežbe je pratila dobro glazba Sokol-skog društva na Belim Vodama, a na-stup vojske vojna glazba.
Naveče održano je u Topčideru sokolsko veselje.
Primarije u Bugarskom poslanstvu
U utorak dne 23 o. m. bugarski poslanik g. dr. Popov priredio je u čast bugarskih Junaka i vodstva jugo-slovenskog Sokolstva prijem, a nakon toga glazba bugarskih Junaka priredila je na Kalemegdanu koncerat.
Dne 20 o. m. održana su u Beogradu druga savezna medusletska tak-mičenja višega razdela za Mač blaženo-počivšeg Viteškog Kralja Aleksandra 1 Ujedinitelja. Glavni deo takmičenja o-držan je na letnjem vežbalištu Sokol-skog društva Zemun-Matica, a takmičenja u trčanju održana su na igrali-štu sportskog kluga „Jugoslavije”, gde je održam i slet Sokolske župe Beograd.
Takmičenja, u kojima je učestvovalo
7	vrsta i 53 pojedinca, je vodio savezni načelnik brat dr. Pihler. Sudije bila iu brača: dr. Stanko Tončič iz Zagreba, Lojze Vrhovec, Jože Rus i Franjo Lubej iz Ljubljane, Mladen Ža-kič i Sava Kantardžič iz Novog Sada, Mirko Skovran, Branko Polič, Franjo Žic, Emil Vukotič, Stevan Šujica, Zdenko Pavič, Janko Kavčič, Ivan Sedla-ček iz Beograda i Josip Bogner iz Osijeka. Prizivnu komisiju sačinjavala su brača: savezni načelnik dr. Pihler, zamenik saveznog načelnika Miroslav Vojinovič i France Ahčin iz Lju-bljanskog Sokola.
Takmičenja su počela u 6 sati izju-tra dizanjem i odavanjem počasti dr-žavnoj zastavi uz sviranje himne. Nakon toga je savezni načelnik brat dr. Pihler otvorio takmičenja lepim prigod-nim govorom. Zatim se pristupilo tak-mičenjima prema utvrdenom vrsnom redu.
Takmičenja na letnjem vežbalištu završena su u 15 sati, nakog čega su u 18 sati održana takmičenja u trčanju na igralištu sportskog kluba „Jugoslavije”.
Po zavrženim takmičenjima na i-gralištu „Jugoslavije” takmičari su se vratili ponovno u Zemun na letnje vež-balište, gde je uz pevanje sokolske himne „Hej Sloveni” odana počast držav-noj zastavi i izvršeno spuštanje zastave.
Takmičenja su izvršena u potpunom redu i pokazala su lep uspeh kako u broju tako i u kvalitetu.
Ova takmičenja, koja su vršena u
10	grana telesnih vežbi, zahtevaju od vežbača svestranu izvežbanost. Takmi-čar koji u dve grane ne postigne bar 60% od postizivih bodova, nije zado-voljio. Tako vidimo da takmičari koji su postigli više od 800 bodova (8O0/0), a koji su u dve grane postigli uspeh manji od 60°/o, ne dobivaju priznanje u vidu velike diplome, iako njihov zbir bodova premašuje bodove drugih takiničara.
Odlazak bugarskih Junaka
Bugarski Junači napustili su Beograd u utorak naveče u 12 sati u noči posebnim vozom.
Pri odlasku brači bugarskim Junaci-ma bio je prireden vanredno srdačan i bratski ispračaj, kako od strane Sokolstva tako i od beogradskog gradan-stva, koga je na ispračaju bilo oko 5.000.
Pre svoga odlaska, Junači Vitoške oblasti svečano su privezali na novu župsku zastavu u ime svoje oblasti spo-men-traku u nacionalnim bojama. Ovaj akt izvršen je na Vilsonovom trgu u prisustvu velikog broja Sokola i mnoštva gradanstva. Kratko posle toga brača bugarski Junači otputovali su u svo-ju domovinu, ispračeni najlepšim bratskim osečajima, željama i ljubavlju svoje jugoslovenske sokolske brače i sestara i s najtoplijim pozdravima svoj brači bugarskim Junacima i bratskom bugarskom narodu. —	S.	Č.
u svakoj pojedinoj grani. Sa ocenom „slab” ocenjuju se oni takmičari koji nisu postigli opšti zbroj 60%.
Prilikom ovih takmičenja videli smo vrlo lepih pojedinačnih rezultata koji ot-skaču iznad prosečnosti. Tako n. pr. u skakanju postignut je jedan rezultat od
175 cm, u bacanju kugle 12.60 m, a u trčanju na 100 m u 11.2 sek. Pored toga 22 takiničara skočila su iznad maksimuma (150 cm), t. j. 155 i 160 cm, a 10 ih je skočilo 150 cm. U bacanju kugle pak uspesi su nešto slabiji, na-ime, pored pre pomenutog, 6 takmi-čara bacilo je kuglu preko 10 ml, a u trčanju na 100 m postignuto je 18 rezultata ispod 13 sek.
Pobednička vrsta Ljubljanskog Sokola na ovim je takmičenjima po če-tvrti put osvojila mač Nj. Vel. Kralja Aleksandra I, stalni prelazni, najčasniji dar i najviše priznanje.
Prva takmičenja za ovaj mač održana su 1925 godine u Beogradu, zatim 1930 takoder u Beogradu, a 1933 u Ljubljani.
Takmičari s odličnim uspehom dobivaju veliku diplomi/ s vencem, s vrlo dobrim veliku diplom'Uj a s dobrim u-spehom malu diplomu.
Uspeh vrsta:
I Ljubljanski Sokol	5.813.5	92%
II Ljubljanski Sokol	5.362.	85%
lil Sokolsko društvo Beograd V	5.340.5	84%
IV Sok. društvo N. Sad	5.133	81%
IV Sok. društ. Zagreb II	4.730	75%
VI Sok. društ. Beograd I	4.593	72%
VII Sok. društ. Zagreb I 4.422	67%
Uspeh pojedinaca:
I	Odličan uspeh — velika povelja s vencem:
1. Janez Maknarič — Ljubljana	965.5
2. Josip Kujundžič — Novi Sad 944.5
3. lvko Pustinšek — Ljubljana 925
4. Jože Rumenčič — Beograd V. 921.5
5. Boris Gregorka — Ljubljana 910.5
6. Danijel Župančič — Ljubljana 904.5 H Vrlo dobar uspeh — velika povelja;
1. Edvard Antosijevič — Lju-
bljana	927.5
2. Miloš Stergar — Beograd V 914
3. Petar Vukičevič — Zagreb II 900,
4. Dimitrije Merzlikin — Beo-
grad V	891
5. Oto Vildman — Ljubljana 889.5
6. Marko Vilic — Novi Sad 881
7. Jure Buda — Beograd! I 872
8. Rade Mihočinovič — Beo-
grad I	859
9. Vladimir Kravs — Ljubljana 839
10. Dorde Jaroševič —	Beo-
grad V	837.--
11. Milan Potokar — Ljubljana 836
12. Bojan Šega — Ljubljana	824.5
III	Dobar uspeh
(povelje ne dobivaju, jer imaju više od jedne ocene ispod 60 bodova)
1. Edo Slanina — Ljubljana 889.5
2. Miro Longika — Ljubljana 889
3. Miloš Skrbinšek — Ljubljana 873
4. Dragutin Jelič — Zagreb I 861
5. Marijan Skrbinšek — Ljubljana 842
(ima iz trčanja samo 34 b.)
6. Ivan Jelič — Zagreb I	834 Od ostalih takmičara postigli su do-
voljan uspeh njih 23, a slab uspeh 6 takmičara.
Nacionalne i softolsfie svečanosti u Visofiom 20 o. m.
II savezna medusletska takmičenja višega razdela za Mač Nj, Vel. Kralja Aleksandra I
Mač Nj. Vel. Kralja Aleksandra I osvojila je vrsfa Ljubljanskog Sokola
Ovim se naime načinom takmičenja ne želi isticati samo prvog kao takvog, več svakoga onoga koji je udovoljio takmičarskim uslovima i uslovima tak-mičarskog reda, t. j. da je u svakoj grani postigao više od 60% inogučih bodova. I zato se takmičari ocenjuju po grupama, i to s ocenom „odličan” oni koji su postigli više od 90%, s ocenom „vrlo dobar” oni koji su postigli više od 80% i s ocenom „dobar” oni koji su postigli više od 60%. S ocenom „dovoljan” ocenjuju se oni koji su postigli ukupni zbroj bodova više ■od 60%, ali taj procenat nisu postigli
Svečano otkriče spomenika Viteškem Kralju Aleksandru I Ujedinitelju i os večen j e zastave Sokolskog društva,
koju je poklonio i kojoj je kumovao prefsednik Kr. vlade g. dr. Milan Stojadinovič
Toga dana razvijene su u Visokom još četiri zastave sokolskih četa
Svečanosti su održane u prisustvu izaslanika Nj. Vel. Kralja i Kraljevskih Namesnika i u prisustvu pretsednika vlade g. dra M. Stojadinovica
je prireden vatromet, a zatim je pred opštinskiin domom formirana velika ma-nifestaciona povorka s bakljama, koja je, nakon pozdrav nog govora koji je održao pretsednik opštine g. Esad Oruč„ prošla kroz Visoko. Zatim je u 9 ča-sova održana u Sokolskom domu svečana sokolska akademija posvečena u-spomeni blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja.
Sutradan, uz učešče velikog broja naroda, počeo je u 10 časova u pravo-slavnoj crkvi pomen Viteškom Kralju Ujedinitelju. Oko četvrt časa docnije stigli su u Visoko iz Sarajeva pretsednik vlade g. dr. Stojadinovič, mi-nistar g. dr. Kaluderčič, ban g. Lukič i generali g.g. Tomič i Zarič. Njih je dočekao ministar g. dr. Behmen s narodnim poslanikom visočkog sreza g. Živkovičem i pretsavnicima vlasti, ustanova i udruženja) i mnoštvo naroda. Odličnike pozdravio je tada dobrodoš-licom pretsednik odbora za podizanje spomenika g. dr. Džananovič. Nakon toga je pretsednik vlade s ministri-ma i izaslanicima krenuo u crkvu na pomen.
Posle pomeni i nakon što je prota g. Boškovič održao prigodan govor, pretsednik vlade g. dr. Stojadinovič s o-stalim odličnicimia i pratnjom pošao je na trg gde je podignut spomenik Bla-ženopočivšem Kralju, zauzevši mesto na podignutoj počasnoj tribini.
U tome času vojna glazba intonirala je državnu himnu, nakon čega je prota g. Boškovič održao govor, kojim jc veli-čao ličnast i dela Blaženopočivšeg Kralja i u komte je izneo i istorijat podi-zanja ovog spomenika.
Posle govora g. Boškoviča izaslanik Nj. Vel. Kralja Petra II i Nj. Kr. Vis. Kneza Namesnika Pavla, general g-Tomič otkrio je brončani spomenik, koji je bio zavijen u državnu zastavil, rečima: „Neka jc slava Viteškom Kra-
Dne 20 o. m. Visoko je imalo dve velike svečanosti nacionalnog i sokol-skog značaja, naime svečano otkriva-nje spomenika blaženopočivšem Viteš-škom Kralju Aleksandru I Ujedinite-(ju i osviečenje zastave, koju je Sokolskom društvu Visoko darovao i kojoj je lično kumovao pretsednik Kr. vlade g. dr. Milan Stojadinovič. Osim toga toga dana osvečene su: i još četiri sokolske četne zastave.
Za ove svečanosti čitavo mesto bilo je iskičeno državnim zastavama, a u glavnoj ulici bilo je podignuto više slavoluka, iskičenih zelenilom i zastavama.
Ove svečanosti održane su u prisustvu izaslanika N j. Vel. Kralja i N j.
Kr. Vis. Kneza Namesnika Pavla generala g. Milisava Tomiča, Kraljev-skog Namesnika g. dra Radenka Stankoviča zastupao je ministar pošta i telegrafa g. dr. Branko Kaluderčič, Kra-ljevskog Namesnika g. dra Ivu Peroviča ministar bez portfelja g. dr. Šefkija Behmen, Kraljevsku vladu pretsednik vlade g. dr. Milan Stojadinovič, ministra vojske i mornarice general g. Dura Zarič. Nadalje su svečanostiina prisustvo-vali ban Drinske banovine g. Lukič, iza-slanici skoro svih ministarstava, pret-stavnici svih vlasti, raznih ustanova, društava i udruženja iz mesta i ostalih krajeva te veliko mnoštvo naroda iz mesta i okoline.
U subotu uveče, uoči svečanosti, bio
Pretsednik Kr. vlade g. dr. Milan Stojadinovič razvija zastavu koju je darovao Sokolskom društvu Visoko
lju Ujedinitelju!” — što je prihvatiio sve prisutno mnoštvo.
Nakon što je glazba otsvirala državna nimnu, a zatim Srpsko pevačko društvo otpcvalo „Iz bratskog zagrljaja”, na spomenik su položeni brojni venci 1 mnogo kita cveća. U ime Kr. Vlade venac je položio pretsednik g. dr. Sto-jadinovfć.
Odmah zatim pristopilo se i jednoj dfugoj svečanosti, naime osvečivanju i 1 razvijanju zastave, koju je darovao Sokolskom društvu Visoko i 'kojoj je i kumovao pretsednik vlade g. dr. Milan Stojadinovič.
Nakon što je otpevana pesma „Čuvajte Jugoslaviju” izvršeno je osvečenje zastave,, koju je zatim razvio sam pretsednik vlade g. dr. Milan Stojadinovič
I koji je predavajuči je starešini Sokol-skog društva Visoko, bratu Mirku Vu-kojeviču, održao sledeči govor:
„Kao pretsednik Kraljevske vlade i ttiinistar spoljnih poslova, i kao član velike sokolske zajednice, darujem ovu zastavu bratskom Sokolskom društvu u Visokom.
Ovim želim da pokažem, koliko cenim rad, kako Sokolskog društva u Visokom, tako i celog Sokolstva u na-Soj zemlji. Sa ovog mesta i u ovom svečanom trenutku pozivam braču i sestre Sokole, da produže rad za dobro Kralja, za slavu otadžbine, za veličino jugoslovenskog naroda! Vas, prisotne, Pozdravljam sa našim kratkim, a sr-dačnim i bratskim sokolskim Zdravo!
Da živi Nj. V. Kralj Petar Drugi!
Da živi Nj. Kr. Vis. Knez Namesnik ^avle!
Da žive Kraljevski Namesnici!
Da živi Kraljevina Jugoslavija!”
Reči pretsednika Kr. vlade g. dra Stojadinoviča bile su popračene odušev-Ijenitn i dugotrajnim patriotskim po-Idiciina.
Primajuči zastavu, starešina društva Prat Vukojevič obečao je, da če Sokoli j dalje požrtvovno, ustrajno i neustra-sivo produžiti svoj rad na slavu i korist Kralja i jOtadžbine, a zatim je zastavu s prigodnim rečima predao barjaktaru društva bratu Neziru Sirječi.
Posle toga razvijene su i četiri zastave sokolskih četa, od kojih je Sokolskoj četi Kraljevat darovao brat Jo-so Plavšič iz Visokog, Sokolskoj četi Čekrčič darovao je brat Radoslav Živ-kovič, narodni poslanik, Sokolskoj četi Radovlje brat Ibrahim-beg Zečevič, a Sokolskoj četi Dobrinje darovao je brat Dion i.ije Plavšič.
Tada je nakon razviča zastava u ime Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije i Sokolske župe Sarajevo govorio brat Husein Brkič, koji je u svom govoru i-stakao značaj nacionalno-sokolskih svečanosti ovoga dana.
Zatim je formirana velika povorka, koja je prodefilovala kraj spomenika, a
II kojoj su na čelu išli Sokoli sa sokolskom glazbom iz Sarajeva, zatim vatro-gasci te razne korporacije, 'društva i ndruženja. U povorci je učestvovala i glazba muslimanskog društva „Zajed-nica” iz Zenice i odred vazduhoplovnog P uka s vojnom glazbom iz Sarajeva, koji je pri otkrivanju spomenika ispalio Počasnu salvu. Za vreme svečanossti Pad Visokim kružila je jedna eskadrila aviona vazduhoplovnog puka iz. Raj-lovca.
Nakon toga je u trpezariji konvikta Ranjevačke gimnazije bio prireden banket. Za vreme banketa održali su zdra-v'ce: pretsednik odbora za podizanje spomenika g. Džananovič, koji je na-zdravio Nj. Vel. Kralju Petru II, kome Je odgovorio izaslanik Nj. Vel. Kralja general g. Tomič, zatim narodni poslanik brat Radoslav Živkovič, koji je aazdravio predsedniku Kr. vlade g. dr. Milanu Stojadinoviču. Tada je pretsednik vlade g. dr. Stojadinovič održao sledeči govor:
Želim da se najtoplije i najsidlačnije *ahvalim na upučenim pozdravima. Moje bavljenje ovde vrlo mi je prijatno, ■sto onako kao što mi je bilo pre mesec dana kada sam ovuda prolazio. Budite uvereni da ču opet doči u vašu Sredinu. Naročito mi je prijatno što sam Se našao medu vama danas, kada ste °tkrili spomenik Blaženopočivšem Vinškom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju 1 kada ste osvetili sokolske zastave. Te dve svečanosti upravo se dopunjuju.
. Život pokojnog Kralja Aleksandra bio 10 ceo ispunjen jednom borbom1 i spomenik koji Mu danas podigoste pot-
seča nas na te borbe, jer su one vezane sa borbama celog našeg jugoslovenskog naroda radi njegovog oslobodenja i ujedinjenja. Život pokojnog Kralja protekao je u stalnoj borbi. Borba je (bila i londa kada je ratovao na ratnim bojištima; borba je bila i onda, kada je sa srpskom vojskam prešao albanska golgotu; borba je bila i onda, kada je na čelu legija srpskih Vojnika i jugoslo-venskih dobrovoljaca pošao sa Dobrog Polja da oslobodi Otadžbinu; pa ako hočete borba je bila i onda, kada je ukinuo Ustav, i najzad i to je bila borba, borba za mir i Jugoslaviju, kada je izrešetan kuršumima pao na ulicama Marselja. Sve je to bila borba za stvaranje ove države i za njenu veličina. A šta nam je ostavio kao svoj amanet pokojni Kralj? To su one dve reči, koje ste vi urezali i na vaš spomenik i koje glase: „Čuvajte Jugoslaviju!”
Kako čemo sačuvati Jugoslaviju?
Jedan od tih načina i metoda da čuvamo i sačuvamo Jugoslaviju na-lazi se ispisan i u načelima, kojšma se rukovodi jugoslovensko Sokolstvo u svom radu. Mi svi taj patriotski rad Sokola treba da pomažemo. Osobito me veseli što je sokolska ideja uhvatila tako dubokog korena u Visokom i u celom srezu visočkom, najviše medu bračom muslimanima, koji su sakolsku ideju tako svesrdno prigrlili. Kao sta-rog, predratnog Sokola, mene ova pojava naročito raduje.
Najzad, meni je vrlo prijatno što ste za ovaj naš zvanični banket, za naše mesto ovog trečeg sastanka, posle pravoslavne crkve, posle spomenika Vi-teškom Kralju, izabrali ovaj katolički konvikt. Ovo mesto me potseča na jed-no pitanje sadašnjice, koje mi državnici i političari moramo da rešavamo. Verujte mi da sam malo kada ovako du-boko osetio sav značaj one narodne izreke: „Brat je mio koje vere bio,” kao baš u ovom momentu pod svodovima ove velike zgrade. Ja vidim za ovom velikom trpezom zastupljene sve tri glavne vere našeg naroda. 1 ova atmosfera potseča me na potrebu da se poštuju podjednako sve ove tri veroi-spovesti. Nijedna od njih ne sme biti podvlaščena, niti jedna druga povlašče-na. Ravnopravnost medu verama mora da postoji radi mira ove zemlje, radi njene budučnosti, šta više radi njenog samog opstanka. Meni je vrlo prijatno što sam mogao da konstatujem celoga današnjeg dana, na svakom koraku, ovu ravnopravnost kako naše tri vere, tako i naša tri plemena.
Ove današnje nacionalne manifestacije, ova naša bratska sloga, najbolja su garancija za učvrščenje položaja naše zemlje, kako ovde tajklo* i u inostrastvu. Vi koji ste putovali po svetu u poslednje vreme, mogli ste primetiti koliko je porastao ugled naše zemlje na strani. Vi ste mogli svuda s ponosom da se pokažete kao Jugosloveni. A vi koji niste imali prilike da putujete, vi ste, či-tajuči novine, mogli da primetite kako je naša prestonica Beograd, da se izrazim muslimanskim načinom govora, po-stao neka vrsta diplomatske čabe za evropske diplomate. Ti razgovori i pregovori obezbeduju nam mir na svima našim granicama. Mi, uostalom, ne tražinio ništa tude, ali ne damfo i ništa šta je naše.
Varoš Visoko bila je u srednjem veku sedište bosanskih kraljeva, koji su ovde potpisivali povelje i upravljali zemljom. Visoko je onda bilo jedno od vrla važnih ekonomskih centara Bosne. Bilo je napredno u svakom pogledu. Moja je želja da Visoko ponova trgovački i e-konomski procvate, da bude ono što je nekada bilo. Kraljevska vlada td če potpomoči na taj način što u celom ovome bazenu, od Zenice do Sarajeva, podiže velika industrijska preduzeča ko-ja če biti naš Rur, centar železne industrije i osnovica narodne odbrane. I Visoko i ceo ovaj kraj imače od toga nesumnjive koristi. A vi svi moči čete onda da se još predanije posvetite velikom radu za dobro Kralja i o-tadžbine. —
Govor pretsednika vlade g. dra Stojadinoviča bio je često kao i pri koncu popračen burnin| i oduševljenim odobravanjem.
Pretsednik vlade g. dr. Stojadinovič s ostalim gostima otputovao je iz Visokog u 15.45 časova.
U 16 časova Sokolsko društvo Visoko priredilo je veoma uspeo javni čas, a
naveče u Sokolskom domu održano je posela s koncertnim programom uz sodelovanje pevačkog društva „Milutinovič”. Na selu održali su predavanja o
U danima od 11—13 o. m. održan je u Tuzli slet Sokolske župe Tuzla spojen sa župskim takmičenjima. Takmi-čenja, koja je otvorio prigodnim govorom župski načelnik, održana su 11 i
12	o. m. na vojnom vežbalištu. Takmičenjima je oba dana prisustvovao i delegat Saveza SKJ na ovom sletu, brat Miroslav Vojinovič, zamenik saveznog načelnika.
Na ovim takmičenjima postignuti su kod članova i muškog naraštaja sledeči rezultati:
Vrsta članova srednjeg razdela društva Zvornik postigla je 3424 tačke ili 67,1 »/o, a vrsta članova nižeg razdela društva Kreka 3.277 tačaka ili 64,2%.
Kao pojedinci postigli su malu di-plomu u srednjem razdelu brača Čiz-mar Branko sa 664 tačke i Mustafič Mustafa sa 612 tačaka, oba iz Zvor-nika. U nižem razdelu postigao je ve-liku diplomu brat Glavočevič Ivan — Lukavac sa 673 tačke, a malu br. Korošec Franjo — Kreka sa 524 tačke.
Vrste muškog naraštaja u nižem razdelu postigle su sledeče rezultate: Lukavac 3.877 tačaka ili 76,0% Zvornik 3.588 tačaka ili 70,3% Kreka I 3.197 tačaka ili 62,7% Kreka II 2.987 tačaka ili 58,6%
Kao pojedinci dobili su dpilome: Maršalek Leopold — Lukavac — ve-liku s vencem sa 780 tačaka, Jeftič Krsto — Zvornik — veliku sa 709 tačaka, Hofman Valter — Lukavac —, malu sa 638, Mustafič Alija — Zvornik — malu sa 591, Marič Franjo -Lukavac — malu sa 580, Selmanagič O.
— Zvornik — malu sa 546, Glavočevič Franjo — Lukavac — malu sa 544 tačke.
Od osam vrsta četa prva tri mesta za-uzele su čete:
I Osječani — Doboj sa 2.793 tačke, U Kožuhe —• Doboj sa 2.581 tač-kom,
III	Husina — Kreka sa 2.205 tačaka.
Kao pojedinci zauzeli su prva mesta Ibraća: I Blagojevič Simeun — Osječani
— Doboj sa 494 tačke, II Božič Obrad
— Osječani — Doboj sa 485 tačaka, III Kovačevič Petar — Ljubače — Kreka sa 458 tačaka.
Rezultati takmičenja članica i žen. naraštaja uisu poznati, jer još nisu izračunati.
Takmičare članove i muški nara-štaj dala su od 27 društava samo četiri društva, i to Zvornik, Kreka, Bu-kinje i Lukavac, a od 83 čete samo 8 četa. lako je takmičarski red prilično težak, ipak se ne može opravdati izo-stanak 23 društva i 75 četa. Po ovome se vidi da se brača načelnici nisu ozbilj-no spremali za takmičenje, a otpada i izgovor da su vežbe kasno došle, jet kad su se mogla ova četiri društva spremiti, onda su mogla i ostala, da je bilo dobre volje.
Članice i žen. naraštaj dalo je 5 društava: Zvornik, Kreka, Tuzla, Lli-kavac i Teslič. Društvo Zvornik je jedino koje je postavilo po vrstu od sve četiri kategorije. Ne možemo sebi ra-stumačiti zašto nisu bila zastupana naša najjača društva: Brčko, Bijeljina, Tuzla, Doboj, Teslič i Derventa?
Broj od 137 takmičara svakako je ma-len za župu koja broji 110 jedinica. Spremanje takmičara po novom takmi-čarskom redu svakako iziskuje od pred-njaka mnogo volje i istrajnog rada da valjano spreme takmičare. Po ovome redu takmičenja onaj koji dobije diplomu taj ju je stvarno i zaslužio i to služi na čast i prednjacima koji su ih pripremili. Kao obično što se mi na novine teško privikavamo, biče ne-što i tu sa novim redom takmičenja, pa se nadamo da če druga godina biti bolja.
Dne 12 o. m. navečer održano je u Sokolskom domu sletsko pozorišno veče sa komandom „Pod maglom” od Šantiča. Osim toga nastupilo je 6 članova društva Kreka sa tačkom „Panta
— Rhci” od L Kovača uz recitaciju brata Bogdana Maksimoviča.
Dne 13 o. m., u 8,30 časova, počeli
rudnom bogatstvu Visokog i okoline docent univerziteta dr. Milenko Filipovič, inž. Josip Frančič, profesor fra Kruno-slav Mjsilo' i inž. Branko Vukanovič.
su pokusi za javnu vežbu, koji su trajali do 10,30 časova.
U 11 časova formirala se pred Sokolskim domom i bližnjim ulicama svečana povorka, koja je obišla glavne u-lice, lepo iskičene zastavama. Na čelu povorke išla je glazba 15 peš. puka, zatim načelnik župe, 7 zastava sa žup-skom, sletski odbor i starešinstvo župe, starešine društava i četa, članovi u svečanom kroju, 8 četnih zastava, za ovim članovi četa, vatrogasna glazba i četa vatrogasaca iz Tuzle, 3 naraštajske zastave, muški naraštaj, načelnica župe, članice i ženski naraštaj u vežbač-kom odelu. U povorci je bilo 613 učesnika. Članovi u graclanskom odelu i deca bili su razmešteni po ulicama ko-jima je povorka prolazila. Povorku su pozdravljala jedino deca, a članovi i naraštaj u građanskom odelu kao da ih nije ni bilo. Jedino su dve glazbe, koje su svirale koračnice davale veseli ton povorci.
U 17 časova počela je javna vežba nastupom svih vežbačkih kategorija, ko-jima je starešina župe brat Petrovič progovorio nekoliko prigodnih reči i pozdravio prvog Sokola, Nj. Vel. Kralja Petra II. U torne času je vojna glazba zasvirala himnu. Posle je br. starešina pozdravio izaslanika Saveza br. Vojinoviča i ostale pretstavnike vlasti. Posle brata starešine brat Vojinovič se zahvalio na pozdravu, uputivši članstvu nekoliko bratskih reči da ustraje u sokolskom radu. Iza brata Vojinoviča govorio je brat Danilo Markovič.
Za vreme otstupa sve su kategorije pozdravile državnu zastavu i sokolske zastave koje su se nalazile sa za-stavnicima pod tribinom.
Zatim su nastupili članovi društava, njih 62 na broju. Da je bilo ravnanja i pokrivanja, vežbe bi bile mnogo efektnije. Inače to je bio i s.u-više malen broj za jedan župski slet, jer taj broj rnože da da jedno jače društvo. Vežbači su bili iz 12 društava, po 3—4 iz svakog, pa čak ni iz mesnog društva nije ih bilo više. Večinu su dali tri obližnja društva.
Kao treča tačka nastupile su članice, 22 na broju, što je još žalosnije nego kod članova. Njih je bilo iz 6 društava. Vežbe su odvežbale dosta dobro, samo je pokrivanje bilo slabo.
Posle članica nastupilo je 340 članova četa. Ova je tačka trebala da bude najbolja, ali nas je nada izneverila, jer od tri struje koje su nastupile samo je desna skladno vežbala, dok druge dve nisu mogle nikako da se slože. Razlog je bio taj, što je pre podne na pokusima nastupilo 180 vežbača, a posle podne bilo ih je 60 više, i radi ovih, koji nisu bili na pokusima, pokvarena je skladnost kod ove tačke.
Iza četa sledio je nastup starije bra-če, njih 24, koji su svoje vežbe od-vežbali vrlo dobro, ali se ipak kod nekih opazila nesigurnost. Vežbači su bili večinom iz Tuzle, nekoliko iz Bukinja i jedan iz Lukavca.
Zatim su nastupila muška i ženska deca, 220 na broju. Deca su vrlo dobro vežbala, a naročito je bio zgodan završetak vežbe, veseo, s pozdravljanjem i mahanjem kapama i rupči-čima.
Kao sedma tačka nastupilo je 6 članova društva Kreka sa posebnorn tačkom „Pahta — Rhei” od brata Kovača uz recitovanje br. Bogdana Maksimoviča, koji je ovu tačku i uvežbao. Tačka je vrlo dobro odvežbana. Svakako bi bila mnogo efektnija da je nastupilo više ovakvih skupina.
Sledeča tačka je bio nastup 12 mu-ške i 12 ženske dece društva Lukavac na dva razboja. Deca su izvela vežbe od Erbena, koje su bile više kao skupinske vežbe. Tačka je vrlo dobro uvežbana i odvežbana, pa su deca pobrala zasluženi aplauz.
Kao zadnja tačka bio je nastup na spravama. Nastupile su dve vrste članova na vrqtilu i razboju i vrsta muškog naraštaja sa preskocima preko konja uzduž i u širinu. Četiri-pet članova su svoje sastave izveli dobro, o-
Slef Sefeolske župe Tuzla
održan je u Tuzli dne 11—15 c. m.
stali nisu bili kakvi naročiti vežbači, i videlo se da nam nedostaje vežbača na spravama. Naraštajci su izvodili smele preskoke i u početku su ih izvodili vrlo dobro, ali pri koncu, pošto su is-crpeli ono što su uvežbali, počeli su sa raznolikostima. Videlo se da su slabo uvežbali odbočku, jer su je neki radili i previse sklonjeno. Bolje bi bilo da su ove odbočke izostavili.
Na javnoj vežbi nastupilo je ukupno 763 vežbača, t. j. 40% manje nego 1935 godine.
Sletski kao i stručni odbor župe videli su prilično toga što n i je bilo dobro za vreme nastupa i same organizacije sleta, pa iz toga treba da za bu-duče sletove izvulm pouku. Načelnici i načelnice društava opet su videli kako su shvatili svoju dužnost. Nedostaje dobre volje i požrtvovanja. Kad naše jedinice budu poklanjale više pažnje svome župskom sletu, onda če i mnogo bolje uspevati.
III slet IX okružja Sokolske župe Petrograd i osveće-nje zastave Sokolskog društva u Srpskom Ifebeju
Dne 20 juna, na prvi dan Duhova, održan je okružni slet našeg IX okružja i osvečenje zastave Sokolskog društva u Srpskom Itebeju. Ovo naše veliko mesto leži daleko od železniške oruge na severoistočnom delu granice koju proseča plovni Begejski kanal. Tu je pred nekoliko godina čvrsto usaden naš sokolski barjak, koji ponosno leprša na predstraži, oko kojeg se okuplja brojna sokolska porodica.
Nakon dugog iščekivanja osvanuo je konačno ovaj veliki dan, kada se je u ovom mestu imala obaviti jedna od najznačajnijih priredaba, koja če za du-go vremena ostati svima neizbrisiva u-spomena u ovome kraju.
Več rano izjutra odjekivala je sokolska truba najavljujuči dolazak Sokola iz obližnjih mesta Ninčičeva, Jaša Tomiča, Srpske Crnje i drugih koji nisu žalili velikog truda da prisustvuju ovoj značajnoj proslavi.
U 8 sati formirana je velika povorka, koja je pošla na begejsko pristanište da dočeka ostale Sokole, koji su sa odredom vojske 25. peš. puka i vojnom muzikom dolazili ladom iz Petrovgrada.
Neobičan prizor razdragao je sva srca, kada se lada pojavila u daljini uz zvukove muzike izmešane sa sokolskim poklicima „Zdravo” na koje se sa obale isto tako odgovaralo uz vihorenje hiljade zastavica oduševljene sokolske omladine. Nakon pozdrava, kojim je starešina domačeg društva brat dr. Milovan Mošorinski pozdravio goste, pošla je povorka kroz mesto i zaustavila se na vežbalištu, gde je Sokolstvo pozdravljeno od pretsednika opštine. U isto vreme stizala su na slet još mnoga društva, a naročito veliko oduševljenje bilo je kada je došlo Sokolsko društvo Karadordevo u povorci sa 70 kola pre-punih podmladka, naraštaja i članstva.
Od 10—12 sati održani su pokusi, a zatim banket u Kasini, na kojern je starešina brat dr. Milovan Mošorinski po-digao prvu zdravicu Njegovom Veličanstvu Kralju Petru II. Iza toga održan je niz pozdravnih govora pretstavnicima vojske, crkve ,brači četnicima, vatro-gascima, pretstavnicima opštine, ško-•le i domačini sokolskim radnicima, koji su od osnutka društva stalno prednjačili u radu.
L! 4 sata posle podne otpočelo je na vežbalištu pred svrstanim Sokolstvom, vojskom' i uz ogromno učešče naroda osvečenje zastave. Zastavi je kumovao izaslanik Sokolske župe Pe-trovgrad brat Stevan Žeberan, tajnik župe. Zatim je otpočela javna vežba, koju je vodio prednjak župe brat Stevan Bukač iz Petrovgrada. U nizu vežbi, koje su bile odlično izvedene, nastupilo je oko 600 mušike i ženske dece, 80 muškog naraštaja i 120 članova. Odlično je uspela vežbla s oružjem, koju je izveo odred vojnika 25 peš. puka iz Petrovgrada. Zatim su sledile vežbe na spravama kombinovanih vrsta društava iz Petrovgrada-Matice, Srpske Crnje i Srpskog Itebeja. Pred završetak vežbe nastalo je veliko nevreme, koje je na-
žalost prekinulo ovu odličnu javnu ve-žbi| i tako omelo izvođenje još nekoliko najlepših tačaka programa. Usled toga otpala je i akademija, koja se imala održati u parku. Umesto ove održana je zabava u Kasini, koja je jedva mogla primiti veliku m asu Sola i gostiju, koji su se sa nezaboravnim utiscima u toku noči postepeno razi-lazili svojim domovima. Između velikog broja gostiju bili su prisutni na osvečenju zasta(ve i javnoj vežbi pret-stavnik vojske pukovnik g. Franjo Do-lački, novi komandant mesta, i sreski načelnik g. Živojin Petrovič, koji su na ovaj slet stigli iz Petrovgrada.
Ovaj okružni slet i osvečenje zastave uspeo je odlično, te može našem Sokolstvu zaista služiti na ponos, a naročito domačem društvu, koje nije žalilo truda ni troška da ga priredi na zadovoljstvo kako Sokola tako gradan-stva i gostiju.
Iz naših župa
Javna vežba u Lugu. Sokolska četa Lug održala je svoju javnu vežbu 6 juna. Program je bio sledeči: proste vežbe muške dece (23), proste vežbe ženske dece (39), proste vežbe muškog i ženskog naraštaja (24), tak-mičenje članova u skoku u vis, proste vežbe članova seljačkih četa (14), proste vežbe članova društava (12), proste vežbe članica (8), vežbe ženskog naraštaja s veslima (12) i vežbe članova na vratilu. Na javnoj vežbi su pored domače čete uzela učešča sa svojim vežbačima društva Kneževi Vinogradi i Darda, te četa Jagodnjak. Uspeh javne vežbe i u moralnom i u mate-rijalnom pogledu bio je dobar. — T. A.
Javna vežba u Podolju. Sokolska četa priredila je u nekfelju 6 juna o. g. javnu vežbu uz sudelovanje matičnog društva Kneževo, društava Kneževi Vinogradi i Popovac, te čete Branjina. Program javne vežbe sastojao se iz 7 telovežbe-nih tačaka, od kojih su tri bile lako-atletska takmičenja i to: u bacanju kugle, skoku u vis i u skoku s motkom. Program je dobro izveden, pa je četa javnom vežbom postigla lep uspeh.
D. S.
Radni okružni zborovi u Sokolskoj župi Petrovgrad. Uprava Sokolske župe Petrovgrad predvidela je u svom radnom programu za ovu godinu da obilazi svoje jedinice, kako bi se na licu mesta upoznala sa njihovim ra-dom i stanjem u kojem se nalaze. Ovaj obilazak izvršava se u obliku radnog okružnog zbora, na koji treba da svaka jedinica iz toga okružja izašalje jed-nog od funkcionera iz izvršnog odbora. Ovaj funkcioner treba da uzme učešča u večanju prigodom zborovanja o raznim tekučim pitanjima i sa-vetovanjima o stanju jedinice kojoj je poseta učinjena, a isto tako i u večanju o stanju drugih jedinica u o-kružju. Svaki od ovih izaslanika ili od članova domače jedinice može posle zborovanja održati jedno predavanje pred prisutnim izaslanicima i domačim članstvom.
U vezi sa ovim planom o obilasku jedinica održan je u nedelju dne 13 o. m. okružni radni zbor u Sokolskom društvu Elemir. Na ovaj zbor stigla su iz Petrovgrada brača: dr. Miša Matič, starešina župe, Miloš Stanojevič, prosvetar, Strahinja Rajič, zam. načelnika, Stevan Bukač, prednjak župe, Bora Cvetkov, blagajnik, i još nekoliko druge brače. Prema dnevnom redu zbora obavljen je pregled vežbačkih o-delenja Sokolskog društva Elemir, koje je pozdravio starešina župe, zatim je obavljen pregled prostorija za rad. Posle toga je održana sednica, na kojoj su funkcioneri domačeg društva podneli izveštaje o radu i stanju društva. Iscrp-ni izveštaji pojedinih funkcionera pru-žili su starešinstvu župe jasnu sliku o stanju društva, koje posle svoje reorganizacije dobro napreduje. Starešinstvo župe je posle toga iznelo svoje gledište po mnogim pitanjima u ovom društvu i dalo mu smernice za buduči rad. Nakon sednice je prosvetar župe
brat Miloš Stanojevič prisutnoj brači i sestrama održao veoma lepo predavanje.
Zbor je zaključen izletom na Tisu, kojem su se priključili i članovi domačeg društva. Sa održavanjem ovih zbo-rova nastaviti če se u toku godine po svini okružjima župe. S. B.
Sokolsko društvo Ljubljana I —- Tabor. Za uvod) v svoje jubilejne svečanosti ob 301etnici je Sokol I, Ljubljana — Tabor v nedeljo, 13 junija t. 1. priredil društveno javno telovadbo, ki se je raz-razvila v veličastno manifestacijo ju-goslovenske in sokolske nacionalne misli. Na tej prireditvi na Taboru so svobodno zadihala tisočera prša. Velika tribuna je bila okrašena, na častnih mestih sol z veselim očesom in z rado-stjoj v srcu sledili nastopom Sokolov in Sokolic zastopnik divizionarja polkovnik živanovič, brigadni general br. M. Popadič, komandant 16. artileriskega polka polkovnik Lukane, inž. polkovnik Golovič, podstarosta SKJ br. Gangl, senator dr. Albert Kramer, narodni poslanci Rajko Turk, dr. Fuks in Milan Mravlje, bivši podban dr. Pirkmajer, zastopnik bana svetnik Podboj, zastopnik župana svetnik Andrejka, savezni pod-načelnik br. Jeras, zastopnik ljubljanske župe br. Kajzelj. zastopnik mariborske župe br. Hren in številni drugi stari in preizkušeni sokolski borci, veliko število oficirjev in več oddelkov ljubljanske garnizije.
Ob navdušenju, ki je kipelo iz src vseh, so prikorakali ob zvokih sokolske koračnice na telovadišče vsi telovadni oddelki, ki so počastili državno zastavo ob zanosni državni himni, nakar je občinstvo s Sokoli in Sokolicami zapelo pesem sokolskih legij. Pesem je prišla kakor iz enega srca, in je bila izraz, ene misli in ene volje.
Ko so se ovacije polegle, je prikorakala na telovadišče ženska deca. 64 sokolskih deklic je ljubko in skladno izvajalo župne proste vaje. Sledila je splošna orodna telovadba. Posameznim vrstam se je občinstvo za lepe točke neprestano zahvaljevalo s ploskanjem. Zopet je godba Sokola I. zaigrala koračnico in nastopila je moška deca. Strumno je 54 dečkov izvedlo proste vaje. Posebno pozornost so vzbudile proste vaje naraščajnic. 20 jih je nastopilo z venčki. Narašajnice so žele navdušeno odobravanje. Pri igrah dece in moškega naraščaja smo občudovali spretnost, navdušenost in vnemo sokolskih otrok.
Krasen je bil nastop 27 članic s skop-ljanskimi prostimi vajami. Občinstvo ni moglo štediti z odobravanjem, ki se je ponavljalo od točke do točke, tako pri preskokih članstva in naraščaja kakor pri odličnih prostih vajah 52 naraščajnikov. Sokolski fantje so pokazali izredno uvežbanost. Kritje, skladnost in izvedba so bile na višini. Lep užitek za vse so bili nastopi vzorne vrste članov in članic na drogu, na krogih, na dvovišinski bradlji in visoki gredi. Vrsta članov na drogu in na krogih je bila deležna ne-navodno prisrčnega odobravanja in prav tako vrsta članic za svoje prekrasne, skladne, občutene in dovršene izvedbe.
Ko je prikorakalo na telovadišče 58 članov, je doseglo navdušenje vrhunec. Sokolska množica je vzklikala jugoslovanskemu Sokolstvu, kralju, vojski in domovini. Občutila je, da so nam vsem jeklene mišice Sokolov, vedra in zdrava sokolska srca in njih velika misel jamstvo za našo boljšo bodočnost. Množica je občutila, da so Sokoli nosilci velike ideje, za katero so dali največji sinovi našega naroda svoje življenje, za katero se še vedno bore, za katero so vedno pripravljeni žrtvovati svoje življenje. Po lepem razstopu so člani izvedli tri Murnikove sestave za prvi jugoslovanski vsesokolski zlet v Ljubljani. Ob zvokih triglavske koračnice so naposled prikorakali na telovadišče vsi telovadni oddelki in se postavil s svojimi ,prapori in z državno zastavo pred glavno tribuno, nakar so sokolske legije in z njimi čuteča in misleča množica zapeli zanosno sokolsko himno „Hej Slovani”. Zopet so se ponovile patriotične manifestacije za kralja, sokolstvo in domovino.
Po nastopu se je množica s sokolsko disciplino razšla. Tako disciplinirane morejo biti samo vrste, ki vedo, kaj hočejo in imaju zavest, da je bodočnost njihova, vrste, ki ne klonejo za nobeno ceno, ki se ne boje nikogar in ki kljubujejo še tako črnim silam, čestitamo vsem oddelkom, posebno pa vaditeljskima zborom^ z načelnikom br. Poličem in z načelnico sestro Kržetovo na čelu. Sokoli, le naprej pod sokolskim praporom, s katerim bomo zmagali in premagali vse. — at.
Sokolsko društvo Ljutomer. — Z
društvenim telovadnim nastopom je v nedeljo, dne 20. junija t. 1. popodne, ljutomerski Sokol predložil širši javnosti račun svojega plodonosnega in uspešnega dela. Bil je to izredno lep sokolski praznik v metropoli Prlekije. Izredno lep obisk zlasti starejših Sokolov in Sokolic je viden dokaz, da je ravno v sedanjih časih, ko preživlja Sokolstvo v dravski banovini težko borbo, potrebno zopet tesno strniti vse vrste in pokazati moč Sokolstva onim, ki mu hočejo v lastni domovini streti krila.
2e ob dopoldanskih urah je prihajalo številno telovadeče članstvo radi skušenj, ki so se vršile dopoldne, s popoldanskimi vlaki pa je trumoma prihajalo še ostalo članstvo in pa Sokolstvu naklonjeno občinstvo, ki se ni strašilo preteče nevihte, v tako lepem številu, da se je po prihodu gornjeradgonskega in murskosoboškega vlaka razvila prav lepa povorka od kolodvora pred Sokolski dom. Žal, da letno telovadišče radi zadnjih povodnji ni bilo u-porabno tako, da se je moral nastop vršiti na veseličnem prostoru, ki je vkljub svoji prostornosti bil premajhen tako, da del članstva ni mogel nastopiti.
Po zboru in vkorakanju vseh oddelkov v krojih (po številu 286) na telovadni prostor je društveni starosta br. dr. Marko Stajnko v lepo zasnovanem govoru orisal cilj, naloge in delo Sokolstva. Svoj govor je zaključil s krepkim „Zdravo” prvemu starosti Nj. Vel. Kralju Petru II, na kar je ob igranju državne himne bila dvignjena državna zastava na za to pripravljen in lepo o-krašen drog. Nato je vso članstvo in občinstvo ob spremljanju ljutomerske mestne godbe zapelo še sokolsko himno „Hej Slovani”, na kar je sledil javni nastop pod vodstvom okrožnega načelnika br. Slavka Stoparja ter društvenega načelnika br. Pohl-a in s. načelnice Severjeve.
Nastopila je prvo moška in ženska deca s predpisanimi in dokaj skladno izvedenimi prostimi vajami po številu 90, ker za več ni bilo prostora. Vodila sta br. Regoršek in s. Severjeva. Sledili so nato naraščajniki in naraščajnice
46	po številu pod vodstvom br. Ber-ceta in s. Škofove. Pri orodni telovadbi je razven naraščaja nastopila članska vrsta na drogu, ker je del programa bil skrčen radi neuporabnosti letnega telo-lovadišča. Kot posebna točka so nastopili: moška deca z vajami na gredi, petorica članov pod vodstvom br. Pohl-a, kojih izvedba in skladnost gimnastične vaje je zadivila vse gledalce, ter
8	naraščajnic polkin ples „Baruška”. Spored je bil zaključen z nastopom članov in članic po številu 96, ki so s skladno izvedbo predpisanih prostih vaj želi laskavo priznanje in odobravanje vseh gledalcev. Ob zaključku nastopa je bila državna zastava zopet sneta ter se je nato razvila prijetna prosta zabava.
Nastopu je prisustvovalo lepo število občinstva, med katerim je bilo opaziti tudi odlične goste kakor narodnega poslanca g. Augusta Lukačiča, predstavnike nekaterih uradov itd. Da je nastop v vsakem pogledu izredno lepo uspel, gre zasluga marljivemu vaditeljskemu zboru ljutomerskega Sokola.
Sokolsko društvo Beli Manastir namerava ove godine na svome letujem vežbalištu podiči nekoliko tuševa i na vežbialište dovuči nekoliko vagona peska. Time če urediti za svoje članstvo neke vrste nialu plažu, čega inače nema u Belom Manastiru.
Izdaje za Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije Đ. Paunkovič, Romunska 56 • Glavni i odgovorni urednik Stjepan Čelar, Jovana Rističa 6* Uredjuje redakcioni odbor
Štamparija Drag. Gregoriča, Strahinjiča Bana 75. — Beograci