KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 87
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Juna 1927.
PATENTNI SPIS BR. 4308
Društvo „Ringfeder" sa ogr. gar, Uerdingen, Nemačka.
Gibanje.
Prijava od 2. decembra 1925.	Važi od 1. maja 1926.
Umrtvljivanje udara kod voznih sredstava ili oscilirajućih mašinskih delova vrši se isključivo pomoću opruga i gibnjeva ili sistema njenih koji sa svojim savijanjem me-njaju i svoju naponu silu. Ako na takav sistem sa gibnjevima dejstvuje kakva spolj-na udarna sila, koja sabija gibnjeve, onda, u isto vreme, povećani napon gibnja dejstvuje kao ubrzavajuća sila na teret obešen o opruge i pokreće isti teret u pravcu sile opruge. Obrnuti proces vrši se pri skidanju tereta sa opruge. Ova dejstva poznata su pod imenom vibriranja opruga, koji su neželjeni pratioci sistema za umrtvljivanje udara. Kako ove vibracije ugrožavaju rad, to se one moraju gušiti bilo unutarnjim trenjem opruga ili sličnim sredstvima. Ideal umrtvljivanja je sistem opruga bez svake mogućnosli vibriranja, te je to predmet o-vog pronalaska.
Ako predmet za vešanje o oprugu ima nepromenjenu težinu, onda se iz kombinacije poznatih vrsta opruga sa sistem opruga, može stvoriti dejstvo opruga, koje će obez-bedifi za svaki relativni položaj federiraju-ćih tačaka ravnomernu silu između tih ta-čaka.
U slici 1 nacrta pokazana je šematički jedna takva naprava.
Oko osovine o klati se dvokraka poluga c, koja ima paralelne površine a i b prema osovini o. Za ove površine vezani su člankasto vučni organi f, g pomoću alki e, d tako, da se ti organi valjaju po površinama a, b. Površina a je koncentričan krug, tako da o organ f viseći teret G vrši stalan obrtni momenat na dvojnu polugu c.
Površina b je iskrivljena tako, da se pri obrtanju c krak organa g stalno menja i to tako, da povećanju ili smanjenju napona opruga h vezane za g odgovara recipročno menjenju kraka organa g tako da je proizvod iz napona opruge puta krak, t. j. momenat sile opruge, tako reći konstantan u svakom položaju. Prema tome će u svakom visinskom položaju G vladati potpuno kompensiranje sila.
Slične naprave poznate su odavna kao kompensatori za težinu, ali nikada nisu u-potrebljavani za umrtvljivanje udara na voznim sredstvima. U primeni i iskorišćenju takvih elastičnih sistema leži novina ovog pronalaska kao i u napretku što su vibracije uklonjene.
Isto dejstvo može se postići prostije i celishodnije novim oblicima opruga. Ako sa V obeležimo zapreminu opruge, sa K naprezanje i sa A moć rada iste, onda važi opšta jednačina:
A = V. k2. c,
gde je c izvesna konstanta. Činjenice V i k promenljive su, pa se i njihovom prome-nom i menja dejstvo opruge. Svi današnji oblici opruga uvek se naprežu u punoj za-premini, t.j. faktor V ostaje konstantan, a menja se samo naprezanje k sa opterećenjem. Promeni k odgovara promena opterećenja. Ako je pak k stalno, onda je i opterećenje stalno, samo gibanje raste proporcionalno promeni zapremine. Ovo je novi, do sad nepoznati princip opruga. U slici 2, pokazana je šematički takva opruga.
Oko ose o’ kreće se poluga I, koja ima dve prema o’ paralelne i koncentrične kruž-
Din. 10.
ne površine 1, k. Sa površinom k vezana je u tačci m opruga n ma kakve dimenzije i proizvoljnog početnog radiusa krivine, tako da pri obrtanju u desno od i opruga n, budući da je sprečena da skreće usled kalema p, legne na površinu k. Ovim se na površini k ležeći delovi podjednako naprežu usled promene krivine i to pri svakom obrtanju odgovarajući deo zapremine opruge n. Sa obrtanjem i menja se i za-premina ali naprezanje u defovima opruge ostaje stalno. Ako P označava pritisak kalema p na oprugu n, onda stalno dejstvu-je i konstantan momenat Pr, gde je r krak sile P. Kako na površini 1 valjajući se organ g sa težinom G ima nepromenjeno odstojanje od o’, onda je i momenat G i-sto tako stalan, tako da u svim položajima vlada ravnoteža u koliko su opruga n i teret G podešeni u dejstvu jedan prema drugom.
Kako se takav sistem pri najmanjem slučajnom opterećenju ugiba, onda po kadkad može biti korisno, pri skretanju sistema iz srednjeg položaja, da se pusti da dejstvo opruge poraste za izvesnu malu vrednost, da bi se time postiglo stabiliziranje u srednjem položaju. Ovo se najprostije postiže odgovarajućim krivljenjem površine b (slika 1) ili pak odgovarajućim menjanjem preseka opruge n (slika 2 i 3) odnosno priključivanjem sasvim slabih opruga uz o-pisani sistem.
Međutim je teret za gibanje kod kola vrlo retko stalan; on se menja sa opterećenjem. Kad kad pritisak vetra i centrifugalna sila menjaju opterećenje opruge. Prema tome mora sa povećanjem tereta na oprugu automatski nastupiti odgovarajući smanjenje kraka težine g i to tako, da se momenat G stalno podešava sa momentom sile opruge.
U slici 3 i 4, pokazana je šematički takva naprava.
Kao i u slici 2, klati se oko tačke o’ poluga i sa prema o’ paralelnom i koncentričnom cilindarskom površinom k, za koju je u tačci m m utvrđena opruga n, koja se oslanja o kalem p. Na suprot tome u
slici 2, sila dejstvuje pomoću elemenata s, koji su s jedne stran vezani za kolski sanduk Kas druge za navrtku t. Ova je u-tvrđena za vreteno u, na kome se nalazi kočioni točak v. Na određenom odstojanju od i postavljene su na K opruge w, a na odgovarajućem odstojanju od z zupčasta poluga x, koje su u tačkama z vezane za K i potiskivane oprugama y o točak v. Ako se sanduk K optereti, onda se poluga i u-giba i leži na donju oprugu w, pri čem i-slovremeno donja zapinjača posle izvesnog puta na dole ulazi u točak v i obrće isti na šta se navrtka t pomera aksialno na vretenu i to ka tačci o’. Pri vožnji sanduk se dotle giba na donjem gibnju w, dok aksialno pomeranje navrtke t ne postane tako veliko, da sistem dođe u ravnotežu bez pomoći donjeg gibanja w. Prema ovome i na taj način sistem nevibracionog gibanja i, n automatski se podešava prema svakom opterećenju.
Naravno, mogu se za istu svrhu upotre-biti i druge naprave raznih vrsti, ovaj tip pokazan je samo kao jedan tip izvođenja.
Patentni zahtevi:
1.	Nevibraciono odnosno sa vrlo malim vibracijama umrfvljivanje udara kod voznih sredstava ili vibrirajućih mašinskih delova, naznačeno time, šio primenom podesnih sredstava ostaje stalna sila opruge, koja dejstvuje na teret za gibanje kod svih u-gibanja, ili se radi stabiliziranja menja u vrlo maloj meri.
2.	Umrtvljivanje udara po zahtevu 1, naznačeno time, što se stalnost dejstva opruge postiže time, što na suprot postojećim oblicima opruga naprezanje delova opruge ostaje apsolutno, ili sa proizvoljno pode-šavanom približnošću konstantno, dok se zapremina menja prema putanjama opruge.
3.	Umrtvljivanje udara po zahtevima 1 i 2, naznačen time, što se napadna tačka sile tereta za gibanje ili oslonca (o’) sistema pomera pri većem ili manjem opterećenju tako, da ravnoteža automatski nastupa između dejstva tereta i dejstva opruge.
c' ^
Adpatent broj 4-308.
''//////////////////s