PoŠtarina plaćena u gotovu
M. 1936
Cena Din 2'—
SOKOLSKI C LASNIK
glas i i o saveza sokola kraljevine juccsiavije
Čuvaje Џџ^тџ i
i
Iziazi svakog petka e Godišnja pretplata 50 Din e Uredništvo i uprava nalazi se u Učiteljsko] tiskari, Frančiškanska ulica 6 e Telefon broj 2177 • Račun Poslanske štedicnice br. 12.943 e Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vraćaju
Ljubljana, 27 marta 1936 God. VII • Broj 13
NA 41
DOBROVOLJCI
Istorija naših oslobodilačkih bor-®a. kojc su bile skoro neposredno na-s‘avak balkansko« rata i koje su imale l-jnogo dalekosežniju svrhu i mnogo ■uealniji eilj, beleži toliko primera skrajnjeg požrtvovanja r bezgraničnog Junaštva, da to nije moguče predočiti u tesnom okviru jednoga članka. Pa *° u ostalom i nije naša svrha. Ovde samo želimo da ukažemo na značajan Pokret, koji se pojavio tako reci sponko, a Ji koji je odlučno i pobedonos-jj° posegao u svetski rat, koji je imao konačno da odluči o sudbini našega J’aroda i naše domovine, o našem života ili smrti, o našem uskrsnutu ili pro-Pasitii. I medu te dve skrajnosti proti-Cali su potoči krvi, koji su napajali iz-Ir>uČenu i opustošenu zemlju i koji su napili do neba. s koga je imala da za-rudi zlatna zora novoga veka.
Dosta često se medutim i kod nas “ogada da zaboravljamo na velika dela Prošlosti, koja su u toliko j meri pripomogla stvaranju temelja naše sadaš-njosti. Tvrdoglavo držimo se poslovili da je nezahvalnost plača sveta. I ?aš radi toga smatramo još večom svo-|°rn dužnošču da se danas setimo po-^etka pomenutog pokreta, koji se po-|avio pred dvadeset godina, kada su Jugoslovenski dobrovoljei, formirani u pirvu srpsku dobrovoljačku diviziju, JUrnuli u borbu na Dobrudži.
Prvi sličan pokret, ali u manjem °Psegu, iako ne i u manjem idealnom 1 2anosu, ali zato svakako u težim okol-nostima, koje su sprečavale veče i trajne uspehe, opažamo u borbama našega naroda za oslobodenje i ujedinjenje več mnogo godina pre svetskog rata. Bio je to nevesinjski ustanak, kada je god. 1875 pukla prva ustaška puška iz redova dobrovoljaca, koje je oko sebe sabtrao Petar Mrkonjič, kasniji prvi kralj Jugoslavije — Petar I Veliki Osloboditelj. Slavni i junački rod Ka-radordeviča dao je inicijativu da se formiraju prvi jugosl’ovenski dobro-voljoi', koji su se tom neustrašivom junaku i borcu pridružili iz svili krajeva našeg slovenskog juga, a koji je tada tudinska i nepirijateljska sila trgala i CePala na različite političko-upravne Jelove, da bi mogla što lakše i; bolje te neusmiljenije tlačiti i uništavati naše dedove i očeve. Pred dobrih šezdeset Modina niije bilo nikakvih modernih Prometnih sredstava, pomoču kojih bi se mogli pod Mrkonjičevu zastavu br-
2o	mobilisati svi oni sinovi našega naroda, koji su imali toliko nacionalne svesti, da su bili pripravni odazvati se Pozivu tog legendarnog viteza mača, demokracije i piravde. Istina, takvih niodernih sredstava tada nije bilo, ko-Ja bi te junake povela na junački jnegdan; ali je tada zato odjekivao krik uništavanog, tlačenog i poroblje-nog naroda, koji je prodirao iz hercc-govačko-bosanskih mučionica i očajno dozivao na pomoč i obranu. Taj očajni krik umiručeg naroda, koji je Petru Mir konjiču utisnuo u ruke ustašku pu-Kku, odjekivao je kao glas zvona i po-zivao oduševljene muževe širom naSe sadanje domovine, da su ostavili svoja ognjišta i pošli da se bore pod sjajem Karadordcve zvezde.
I četrdeset godina kasnije najsjaj-n>ja zraka te zvezde plamtela je več J* duši tadašnjcg prestolonaslednika Kraljevine Srbije i vrhovnog zapoved-jrika srpske vojske, našeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja, koji nastavio delo svog velikog Oea i Pobedonosno ga priveo koncu. I kada J,e boirba za biti i ne biti bila u najlju-Ccm razmahu, kada je Aleksandrova v°jska krvavila iz tisucu rana, koncem 4'eseea avgusta 1916 god. krcnula je dobrovoljačku divizija na bojne polja-llc Dobrudže pod vodstvom tadašnjcg 1 likovnika Stevana Hadžiča, kasnijcg generala i ministra vojske i mornarice, Sada pokojnog. To je bio za našu isto-oslobodilačkih borba odličan junački i svetao čin, koji ne sme da pre-‘r'je plašt zaborava. S tom dobrovo-
jiačk.
br
om divizijom su jugoslovenski do-
ovoljci prvi put nastupili organizo-. ani u veču bojnu jedinicu, da s oruž-JClTl u ruei svesno i disciplinovano uda-»a udruženog nemijatelja našeg na-t°da. Iz Aleksandrove duše sinuo je ‘lda plamen viteštva i junaštva i za-
Pripreme za X svesokolsk! slel u Pragu 1938 g.
kojim če se proslaviti 20~godišnjica Češkoslovaške Republike U okviru ovoga slela, koji će bili najgrandiozniji od svlh dosadanjih, Medunarodna gimnasllčka federacija prirediće i medunarodna iakmičenja
Češkoslovaeko Sokolstvo proslavi-če dvadesetgodišnjicu opstanka Če-škoslovačke Republike svojim jubilar-nim — desetim — svesokolskim sletom. Značaj ovoga sleta biče istaknut još i time, što je Medunarodna gimnastička federacija rešila, da se u okvir tog sleta uvrste i medunarodna telovežbačka takmičenja.
Več jesenje zasedanje ČOS stavilo je u dunžost pretsedništvu ČOS, da obzirom na karakter ovoga sleta odmah pristupi prvim sletskim pripre-mama, pa se je pre nekoliko dana or-ganizovao izvršni sletski odbor, koji je ovog puta najviši sletski organ. Pret-sednik tog odbora je starosta ČOS br. dr. Stanislav Bukovski, a kao prvi za-menik pretsednika brat Jožef Truhlarž, prvi zamenik starešine ČOS. Odbor nadalje sačinjavaju još dva 'zamenika pretsednika, tri tajnika, od kojih je prvi brat Evžen Kepi, tajnik SSS i član pretsedništva ČOS, načelnik, načelnica i prosvetar ČOS, zatim svi članovi pre-sidija ČOS i pročelnici pojedinih slet-skih odbora. Prema rešenju glavne skupštine češkoslovačkog Sokolstva, ovomc izvršnom sletskom odboru dane su slobodne ruke za sve sletske po-slove.
Pojedini sletski odbori, koji če voditi rad u svojim strukama i biti kao pomočni organi izvrsnog sletskog odbora, več su se organizovali, a u najkra-če vreme organizovače se još sledeči:
finansijski, gradevinski, gospodarski, umetnički, glazbeni, lekarski, pomočni -sanitetski, propagandno - obaveštajni, biografski, scenski, izložbeni, redatelj-ski, saobračajno - železnički, nastanbe-ni', prehranbeni i odbor za inostranstvo.
O	vaj poslednji ima još i svoje podot-seke: američki, slovenski i inostranski (za ostale neslovenske narode). Reda-teljski odbor imače pored svog užeg iz-vršnog odbora još i podotsek za pri-premu sletskih svečanosti. Posve samo-stalno ulogu imače ovog puta propagandno - obaveštajni odbor, koji se deli na otseke: za propagandu, novinarski, informativni i studijski otsek. Naj-veči i najodgovorniji rad čeka načelni-štvo, koje mora pripremiti sve za za-jednički nastup svih kategorija na sle-tu. Pomišlja se i na to, da bi na ovom sletu nastupilo na sletištu najedanput do 30.000 vežbača. Posebni nadzorni odbor, kojemu je na čelu brat Vaclav Doktor, direktor Zemaljske banke, kao pretsednik, te brat Pluharž, direktor glavne kontrole, kao potpretsednik, vršiče nadzor nad gospodarsko - ekonomskim i finansijskim poslovanjem sletskog odbora. Kao posebni forum osno-vače sc još i počasni odbor, sa protek-torom sleta i počasnim pretsedništvom te ostalim članovima počasnog odbora. Rad je več započeo i još tokom ovc godine pokazače sc prve konture gran-dioznog X svesokolskog sleta, koji ima da nadmaši sve dosadašnje sletove.
Pripreme češkoslovačkog Sokolstva za Berlin
Iako je češkoslovačko Sokolstvo ovc godine posve zaokupljeno za veliki pohod, čeških i moravskih župa u Slovačku, slovačkim župama, zatim pri-premama jednog dela koji če učestvo-vati na pokrajinskoin sletu jugoslo-venskog Sokolstva u Subotici na Vi-dovdan, kao i na svečanostima rumun-skih gimnastičara početkom jula u Bukureštu, ono se ipak intenzivno sprema i za olimpijske igre u Berlinu. Tako če se dne 19 aprila održati druga izlučna takmičenja češkoslovačkih sokolskih takmičara za Berlin, a koje vodi načelnik ČOS brat dr. Klinger. Ova izlučna takmičenja izgleda da če prenositi i praška radio-stanica, jer za nje vlada u češkoslovačkim sokolskim kao i vansokolskim redovima veliko zanimanje. Kao što je več javljeno, na berlinskim igrama nastupiče takoder i
veči broj češkoslovačkih Sokolica, i to u vežbama s čunjevima.
Češkoslovački takmičari i takmi-čarke otputovače u Berlin 5 jula, gde če održati pre nego što javno nastupe nekoliko pokusnih nastupa. Sa svojom posebnom tačkom češkoslovačko Sokolstvo na berlinskim igrama nastupiče na velikom olimpijskom stadionu dne 7 jula u 18 časova. Povratak češkoslovačkog Sokolstva iz Berlina u Prag predvida sc, da če uslediti 12 jula.
ZBOR UREDNIKA ČEŠKOSLOVAČKIH SOKOLSKIH LISTOVA
Urednici češkoslovačkih sokolskih listova, koji se redovito sastaju dva puta godišnje, u jeseni i proleču, odr-žače svoj ovogodišnji proletnji sasta-nak dne 2 i 3 maja u Pragu.
Pripreme našega Sokolstva sca olimpijske igre u Herlinu
Sokolski olimpijski dinar
Da bi se obezbedilo učešče i nastup jednog večeg broja sokolskih vežbača i. vežbačica na ovogodišnjim olimpijskim igrama u Berlinu, a u koliko je to u snagama samog našeg Sokolstva, Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije, na predlog saveznog načel-ništva, zaključio je da osnuje sokolski olimpijski fond. Za ovaj fond obvezan je svaki Soko da uplati najmanje po jedan dinar.
Pirinosom svog sokolskog olimpij-skog dinara naša brača i sestre na taj če način svakako mnogo pripomoči, da naše Sokolstvo, kao jedina naša organizacija koja se bavi svestranim i su-
stavnim telesnim vaspitanjem, dostojno reprezentuje naš narod i našu dr-žavu na olimpijskim igrama u Berlinu, gde če se nači na okupu pret-stavnici svega kulturnog sveta. Na ovim igira-ma naše Sokolstvo svojim nastupom imače prilike da se ponovno afirmira na polju medunarodnih takmičenja u duhu svojih svetlih sokolskih tradicija i svog u svemu svetu uvažavanog i čaščeno g sokolskog imena.
Stoga je dužnost svakog našeg bi ata, kao i sestre, da u tu svrhu kod svojih jedinica, društava i četa, prilo-že taj svoj sokolski oboi, a na koju dužnost ne smeju nikako da zaborave.-
Godišnja skupšlina Pokrajinsko^ saveza ruskog Sokolstva
u Jugoslaviji
Pokrajinski savez ruskog Sokolstva u Kraljevini Jugoslaviji održao je dne
21	i 22 o. m., u sokolani Ruskog doma u Beogradu, svoju petnaestu redovnu godišnju skupštinu. Skupštini su uče-stvovaii delegati iz 22 ruska sokolska društva od njih 26, koliko ih ima u Jugoslaviji. Delegati društava održali su u subotu dne 21 o. m. pretkonfcrenci-ju, kada su otpočele rad i skupštinske komisije.
Skupštini su prisustvovali, pored pretstavnika ruskih kulturnih i nacionalnih udruženja, izaslanik Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije brat dr. Milorad Feliks, potpukovnik, od Strane prosvetnog odbora Saveza SKJ br. dr. Tihomir Protid i u ime Sokolske žu-pe Beograd brat dr. Miro Stojanovič, kao i mnogobrojni prijatelji Rusa i nacionalne Rusije.
Skupštinu je prvi pozdravio starešina Ruskog sokolskog saveza brat Roman Drajling, a zatim je govorio starešina Pokrajinskog saveza ruskog Sokolstva u Jugoslaviji brat Viktor Ar-tamonov. U svome govoru brat Arta-monov najpre je odao poštu seni ncu-mrlog Kralja - Viteza Aleksandra I Ujedinitelja, a zatim uputio pozdrave Nj. Vel. Kralju Petru 11, Nj. Kr. Vis. Knezu - Namesniku Pavlu i Kraljev-skom domu, davajuči izraza- najlepšim željama i zahvaljujtiči se ujedno brat-skom jugoslovenskom narodu na brat-skoj ljubavi. Nadalje je pozdravio i sve prisulne izaslanike udruženja, a naročito izaslanike bratskog Saveza SKJ i Sokolske župe Beograd. Na pozdrave odgovorila su brača dr. Feliks
i dr. Stojanovič, koja su lepim rečima istakla vredan i istrajan rad ruskih Sokola u Kraljevini Jugoslaviji. Od naro-čitog interesa bio je pozdrav upučen skupštini od jednog ruskog seljaka, koji je tek nedavno prebegao iz Sovjetske Rusije i nastanio se u Jugoslaviji, te koji je doznavši za postojanje i nacionalni rad ruskog Sokolstva u Jugoslaviji uputio brači najlepše pozdrave i želje u ime ruskih seljaka.
Sa skupštine odaslani su pozdravni telegrami Nj. Vel. Kralju Petru 11 i Nj. Kr. Vis. Knezu - Namesniku Pavlu, što je od svih prisutnih bilo popra-čeno burnim odobravanjem.
Skupština je bila zaključena u 11 časova. Posle zajedničkog ručka svih delegata u Ruskom ofieirskom domu, održano je plenarno zasedanje skupštine, na kojoj su podneseni i primlje-ni izveštaji svih saveznih funkcionera i skupštinskih komisija. Tom prilikom podeljena je savezna prelazna nagrada, srebrn pehar, za najbolji rad u toku minule godine 1935 Ruskom sokolskom - društvu u Zemunu.
Izmedu ostalih pitanja o pretstojc-čem radu Pokrajinskog saveza ruskog Sokolstva odlučeno je, da Savez što brojnije učestvuje na pokrajinskom sletu jugoslovenskog Sokolstva u Subotici na Vidovdan o. g.
Prilikom izbora nove savezne uprave izabrani su: za starešinu br. Viktor Artamonov, za prvog zamenika starešine i prosvetara br. Vladimir Poljanski, za načelnika br. Aleksandar Gan i za načelnicu sestra Nina Suk.
hvatio tisuče duša mladiča i muževa, koji su svoje živote bili postavili na kocku.
S aktivnom borbom na Dobrudži ova d9brovoljačka divizija je pokazala našim tlačitcljima pod bivšom Austiro-Ugarskom Monarhijom, njeniim savez-nicima i svemu svetu, svoju čvrstu, od-luenu i nesalomljivu volju, da nema svesnog J ugosfovena — osobito medu tadašnjom omladinom —- koji bi hteo da i dalje robuje pod tudim jarmom i da svojom krvlju napaja pijaviice jugo-slovenskcg naroda. Mnogo i premnogo je još danas naših ljudi, koji niti zna-du, a još manje mogu da procene, što su sve pred dvadeset godina žrtvovali tadašnji austro-ugarski Sirbi, Hrvati i Slovenci — zarobljenici « Rusiji — ka-da su od sebe odbacili sve potodične, materjjalne i druge obzire i kada su se kao revolueionarci prijavili za do-brovoljce u tadanju srpsku vojsku. Ot-scv KaradoTdeve zvezde je iz Aleksandrove duše več bio zahvatiio junačke grudi tih viteških sinova našega naroda, koji su po imenu bili zvani dobro-voljci, ali koji su se po svome srcu več priznavali za svesne vojnikc one Jugoslavije, koja je več bila izgradena u njihovim sanjama i u njihovim težnjama. Odvažno i neustrašivo poleteli su oni u borbu, da poglcdaju smrti u oči.
Nije inače bilo apsolutno sigurnih uslova za pobedu našega oružja, pa stoga ni za uspeh tog podviga naših dobrovoljaca, jer je Srbija bila izda-jom poražena, a ccntralne vlasti su od-nosile pobede na svim frontama. Ju-goslovcnske dobrovoljce je dakle zbila u organizovanu formaciju neka viša sila, a ta sila bilo je čisto junaštvo, koje je proizviralo iz najkrepkije jugo-slovenske nacionalne svesti. Obuzeti tom šilom i prožeti tom svešču, naši su dobrovoljei ju muli u smrt, da bi pomogli Srbiji u njenim najtežim ča-sovima, kada se je ona svijala u sa-mrtnim grčevima, i da bi se zajedno s proredenom i desetkovanom srpskom vojmičkom elitom, koja je prelazom preko Albanije pr oživela svoju Gol-gotu, borili p roti v zajedničkog nepri-jatclja, da bi se borili toliko časa i do zadnje kapi krvi, dok se ne osio-bod'i Srbija i dokle se s njomc ne oslo-bode i sve jugosloveneke pokrajine od Austro-Ugarske Monarhije.
I na Dobrudži meseca avgusta 1916 god. diglo sc 20.000 pušaka, koje su sokolske oči jugoslovcnskih dobrovoljaca uperile u neprijateljske redove, nagoveštajuči im neizbežnu i za nje strašnu istinu, da su dani n.jihovog go&podstva iizbrojcni.
Ali pobeda jugoslovenske misli i našeg oružja je također i na našoj stra-
ni imala obilnih žrtava; bojne poljane pokrilo je tada 760 mrtvih oficira i vojnika, a preko 7000 ih je bilo ranjenih i izgubljenih. Od tih ranjenih velik deo ih je docnije podlegao. Ove prve ogromne žrtve naših dobrovoljaca, ovenčanih krvavim vencem slave, utrle su triumfalan put slobodi u našu jugoslovensku državu. Taj put s mukama su utirale tolike žrtve smrti, pali junači, kao i one žrtve, koje su iz tih borba izišle kao večiti bogalji i osakačenici. Taj put naše slobode utirali su vitezovi i naši junači dobro-voljci, koji su svoje kosti ostavili pod dobrudžanskim poljima, na Vetrniku, Dobrom Pdju, Ceru i Kajmakčalanu. 1 na, tu veliku slavu, koja je pred 20 godina zasjala na pragu našeg narod-nog i državnog jedinstva, gledaju s ponosom još danas kroz sjaj Karador-deve zvezde i mrtve oči našeg sokolskog brata potpukovnika Luje Lovriča, koji sada stoji na čelu Saveza rat-nih dobrovoljaca Kraljevine Jugoslavije ...
Medu tim jugoslovenskim dobro-voljcima bilo je 95% predratnih Sokola, koji su tu veliku moč — moč junaštva i jugoslovenske nacionalne svesti — stekli u sokolskim vežbaonica-ma, gde su se kresalc iskre požrtvovne domovinske ljubavi i gde su se kovali čvrsti, kremeniti značajevi narodnih
boraca za istinu i pravdu. Tako obo-ružana naša brača zbila su se u dobro-voljačke legije i na bojnim poljanama dokazala, a mnogi i mnogi medu njima i svojim ranama i svojom junačkom smrču potvrdili .svoj divni i zanosni jugoslovenski nacionalizem. I zntim. kada su izvršili svoju najvišu patriot-sku dužnost, koju su sami sebi naložili, nisu sc vratili u mirno zatišje, da bi počivali na lovorikama bojne slave, več su se opet javili u naše sokolske jedinice, da tamo u našem brat-skom krugu s neumanjenim idealizmom i jednakom požrtvovnošču opet služe idcalima, kojima su se napajali i koji su im zagrejavali njihove juna-.čke grudi.
Naši uzgojni činitelji po svim sokolskim jedinicama imaju sada povodom ovc znamenite 20-godišnjiee po-ili ke, da naše mlado pokolenje upozna-ju s tim istorijskim podvizima i uka-žu na primer naših dobrovoljaca, vernih shižbenika Kralja, naroda i otadž bine, da bi zrači sjaja Karadordeve zvezde ožarili mlade duše, kako bi se u r'ihovoj svetlosti pripravljali i usipo-sobijavali za velika dela! 1 neka niko od tih iz kojih struji i koje zahvata taj blagotvorni pfamen ne zaboravi, da nam ta zvezda sja dan i noč iz belog hrama na Oplencu!
ROSI JA - FONSIER • društvo sat osigoranfe $ reosiguranfe • BEOGRAD
-- -..■■■■hiti ........... ■muhi	iiiiummi	— iii — —иIII BIH II lin I —in—
Glavna skupština Sokolske župe Bjelovar
Sokolska župa Bjelovar održala je u nedelju 15 o. m. svoju redovitu glavnu godišnju skupštinu u prostori-jama Sokolskog doma II u Bjelovaru. Skupštini je pretsedavao prvi zamenik starešine župe brat dr. Mihajlo Vuko-bratović, a kao izaslanik uprave 5a-veza SKJ prisustvovao je br. dr. Oton Gavrančič, treči zamenik starešine Saveza SKJ i starešina Sokolske župe Zagreb. Osim njega prisustvovali su skupštini i sedniei od saveznog načel-ništva brat Miroslav Vojinović i sestra Pavič.
Interesovanje za ovogodišnju skup-župe bilo je kod svih jedinica veoma živo. Posebno valja spomenuti, da su na ovoj skupštini uzeli po prvi put aktivnog učešča i pretstavnici sokolskih četa uz ista i jednaka prava, koja su do sada pripadala samo sokolskim društvima.
Pire početka same skupštine održa-na je sednica zbora društvenih i četnih načelnika i načelnica pod pretse-danjem župskog načelnika br. Nikole Tataloviča. Odziv načelnika za ovu sednicu bio je upravo odličan, tako da je na njoj bilo zastupano 95% svih jedinica župe. Osim toga održana je i sednica plenuma župske uprave te su na obe ove sednice rešena mnoga važna pitanja i doneseni zaključci, ko ji če se kao predloži župske uprave staviti na raspravljanje glavnoj skupštini.
Pošto je brat dr. Vukobratovič, pred punom dvoranom učesnika, otvo-rio skupštmu govorom, u kome je uka-zao na prilike pod kojima se ražvijao rad u prošloj godini i na rezultate, skupština je uz burno odobravanje i klicanje usvojila predlog da se poša-lju pozdravni brzojavi Nj. Vel. Kralju Petru II i upravi Saveza SKJ, a zatim se prešlo na samo raspravljanje onoga, radi čega je skupština zapravo i sazvana.
Izveštaji sviju funkcionera u Zup-skoj upravi bili su več nekoliko dana pr e skupštine dostavljeni svima j edinkama na proueavanje te su na skupštini bez diskusije u celosti s odobravanjem usvojeni i prihvačeni.
U tim dzveštajima zorno je prikazan sav rad i župske uprave i područ-nih jedinica u prošloj godini, a naro-čito one poteškoče i -smetnje s kojima se sokolski rad tokom prošle godine na svakome koraku susretao. Konsta-tovano je, da najvažnije od tih smet-nja nisu još ni danas uklonjene te da če trebati još mnogo napora činiti, da bi se Sokolstvo u svojoj celini povra-tilo na svoju prijašnju vrednost i či-stotu. Nadalje je konstatovano znatno opadanje u broju sokolskih pripadnika i broj a sokolskih jedinica u ovoj župi time, da ovaj proces do danas još nije dovršen i da če sigurno još koj' mesec potrajati. No unatoč svemu torne bio je rad u prošloj godini ipak veoma obilan tako, da su neke njegove grane pokazale što više ioš znat-nije i veče uspehe nego ranijih godina.
Nakon raspravljanja o nekim važnim pitanjima i predlozima u vezi s budučim programom sokolskog rada u našoj župi, prešlo se na raspravljanje o predlogu Sokolskog društva Daruvar, koj i ide za tim, da glavna skupština donese rezoluciju i zaklju-čak, da se redovnim sokolskim i dalje redovnim zakonodavnim putem traži i ishodi potpuno dokidanje Zakona o usbrojstvu Sokola Kraljevine Jugoslavije, te da se savezno s time dade mogučnost slobodnog organizo-vanja sokolskog pokreta i da se pri-stupi najenergičnijem čiščenju sokolskih redova. Može se reči, da je zapravo ovaj predlog bio i glavni predmet raspravljanja ovogodišuje glavne skupštine, jer mu je od strane župske uprave i prisutnih delegata bilo posvečeno najviše i pažnje i vremena. Nakon što je predlog iznesen i po delegatu Sokolskog društva Daruvar bratu dr. Jovanu Pejoviču iserpno i doku-mentovano obrazložen, otvorena je po njemu duga i veoma značajna i interesantna diskusija, koja je potrajala či-tava dva sata. Pretsedništvo skupštine dalo je mogučnost, da se ovo pitanje zaista stručno i u detalje pretrese^ i proventilira i da u diskusiji uzrnu uče-šča mnogi govornici. Govorili su te svoja mišljenja o njemu izneli i obraz-
ložili najistaknutiji pretstavnici i župske uprave i pojedinih jedinica. Mora se zaista priznati, da je cela debata od početka do kraja bila na zavidnoj višini i da več odavna nismo prisustvovali raspravljanju sokolskih pitanja i problema s onoliko stručne spre-me i iskrene želje, da se u današnjim teškim prilikama pronade rešeni e, ko-je če po čistotu i dalnji život sokolji pokreta biti najbolje i najkoris-nije. Videlo se odmah, da su se govornici podelili u glavnom u dve skupine, od kojih je jedna zagovarala revizij u zakona o ustrojstvu Sokola Kraljevine Jugoslavije, dočim je druga skupina tražila njegovo potpuno dokidanje. Videlo se odmah i to, da ovo pitanje mišljenje imade uza se večinu prisutnih delegata i članova župske uprave.
Kada je duga rasprava bila zaključena, dano je na glasovanje jedno i drugo mišljenje te je nakon provede-nog javnog glasovanja konstatovano, da je večinom glasova zaista pobedio predlog Sokolskog društva Daruvar o petpunom dokidanju spomenutog zakona i o potrebi energičnog čiščenja sokolskih redova.
Usvojeni predlog Sokolskog društva Daruvar ide za tim, da se done-sena rezolucija dostavi upravi Save m, koja da je stavi na dnevni red sledeče glavne skupštine Saveza kao predlog Sokolske župe Bjelovar.
Zatim je na skupštini jednoglasno izabr-ana i nova župska uprava, u koju su ušli: starešina dr. Mihajlo Vukobratovič; zamenici: Franjo Pušic, ing. Vidoje Mihajdžič i ing. Josip Ambri-nac; tajnik Luka Rotkvič, prosvetar dr. Vasilij Tatalovič; načelnik Nikola Tatalovič; zamenici: Dušan Momčilo-vie, Nikola Šarič, Milan Bakič; načelnica Liduška Knitl; zamenice: Danica Vukelič, Olga Pavelič i Ankiea Milja-novk; blagajnik Nikola Vukovič; eko-nam Dušan Bjelajac; statističar Rade Prijk; ref. za soc. otsek Stevo Kade-tič’ ref. za sok. čete ing. Božo Naj-hold, lekar dr. Danilo Nikovič.
Odbornici: Fran Gregurek, Dimitrije Tomič, Vasjlije Dragaš, Vaso Vukobratovič, Dane Smičiklas, Vaclav Petr st., Nikola Latkovk, Vladimir Gold, Dušan Bujič,' Stjepan Gruber, Joco Kljaič i Svetozar Cvijanovič.
Zamenici odbornika:	dr.	JoNan
Pejovič, Kreško Heruc, Josip Petr ml., Stanko Gjunk, Nikola Zrrojevič i Го-mo Pureta.
Revizori: Ljubomir Ivankovič, Georgi) Fomer i Ivan Flego.
Zamenici .revizora: Stjepko Škalec i Ljudevit Denk.
Sud časti: Petar Bosanac, dr. Lazo Kovačevič .i Stjepan Martinčevič
Zamenici:	Slavko	Milk	i	Bozo
Abramovk.
Učesnici ove skupštine kao i delegati bratskog Saveza, razišli su se nakon toga, veoma zadovoljni tokom i ishodom skupštine, te su svi skupa odneli u svoje jedinice novi elan i još jaču volju, da u svome teškome radu ustraju do kraja, do potpune pobedc
Glavna skupščina Sokolske župe Ljublfana
Župa šteje v 79 edinicah 14.850 pripadnikov. — Lelos bo v Ljubljani župni zlet z razvitjem prapora
i novoga uskrsa pravih sokolskih načela i jedipog aspravnog Tiršcvog Sokolstva u našem narodu.
Dr. Vasilij Tatalovič.
Sokolska radio - predavanja
Radio sianice neograd — Zagreli — £jubl/ana
Sledeča sokolska radio-predavanja održavaju se:
dne 2 aprila predaje br. Bogoljub Krejčik, Beograd, o temi: »Prvi počeci telesnog vaspitanja«;
dne 5 aprila predaje brat dr. Bla-goje Markovič, Užice, o temi: »Pro-gres čoveka i čoveeanstva kao ideal Sokolstva« (popodnevno).
dne 9 aprila predaje brat Svetozar Bošnjakovič o temi: »Glavne misli i ideje Sokolstva I«;
Učesnici glavne godišnjc skupštine Sokolske župe Bjelovar
V sokolskem domu na Taboru je imela v nedeljo 22. t. m. dopoldne Sokolska župa Ljubljana zelo dobro obiskano glavno skupščino. Otvoril jo je župni starosta br. dr. Josip Pipenba-cher, ki se je po uvodnih formalnostih najprej spomnil nepozabnega prvega Sokola blagopokojnega Viteškega kralja Aleksandra I. Zcdinitelja, kojega spomin so zborovalci počastili stoje, potem je pa nazdravil mlademu kralju Petru II. med živahnimi klici »Zdravo«. Nj. Vel. kralju Petru II. je bila iposlana udanostna brzojavka, Savezu SKJ pa pozdravna. Starosta je iskreno pozdravil še zastopnika SSKJ br. Jožeta Smrtnika iz Celja, nato pa orisal položaj sokolstva v naši župi. Poročilo br. staroste je bilo z odobravanjem sprejeto, nakar je izrekel pozdrave SSKJ br. Smrtnik in želel župi kot matici našega sokolstva čim več uspehov. Sledila so poročila župnih funk-cijonarjev.
Župni tajnik br. Stane. Flegar je obširno poročal o delovanju župne uprave in sokolskih edinic. Uvodoma je ugotovil, da lahko imenujemo preteklo leto pričetek čiščenja sokolskih vrst, saj je polagoma odpadlo vse tisto, kar je prišlo v nje zgolj iz sebičnih ali drugih namenov. Obširno se je župna uprava bavila z znižanjem uradniških prejemkov in s premestitvami sokolskih delavcev. Po svojih delegatih se je udeležila glavne skupščine SSKJ v Beogradu in se pri tej priliki poklonila na grobu kralja Aleksandra na Oplencu. Ob prvi obletnici marsejskega atentata je bila na Taboru veličastna žalna svečanost ob obilni udeležbi članstva in ostale javnosti. Najvažnejši prireditvi, katerih se je župa udeležila po svojih delegatih ali v večjem številu sta bili zbor sokolskih čet v Mostaru in zlet bolgarskih Junakov v Sofiji. Važnejše prireditve v župi so bile: svečana predaja dečjega prapora Sokola Kr. Vinogradi iz Prage deci Sokola I na Taboru, ki mu je kumoval naš mladi kralj Peter II.; Sokol v Mengšu je razvil sokolski prapor ob kumovanju kneza namestnika Pavla, Sokol na Viču je odkril spomenik in zasadil spominsko lipo kralju Ale ksandru. Novi sokolski dom se je odprl v Medvodah, novopreurejeni letni telovadišči pa sta otvorila Ljubljanski Sokol in Sokol v Polšniku. Mnoga društva so proslavila obletnice svojega obstoja in se je župna uprava udeležila teh proslav v večjem številu. Ob zaključku svojega 'poročila je brat tajnik še sporočil, da bo letos v Ljubljani župni zlet, na katerem bo razvit župni prapor, darilo Nj. Vel. kralja Petra liki bo novemu praporu tudi kumoval Pozval je vse navzoče delegate, da se začno za ta praznik takoj marljivo pripravljati.
Poročilo načelnika je podal brat Lojze Vrhovec. Uvodoma j c omenil pomen prave sokolske vzgoje, ki se more vršiti po Tvrševih naukih edino le v sokolski telovadnici. Načelništvo je posvečalo vso skrb vzgoji prednja-štva v župnih edinicah. Urejene pred' njaške zbore je imelo 44 edinic, docim sloni vse tehnično delo v 35 edinicah na ramah ene ali dveh oseb. Po zadnjih podatkih je bilo v župi usposobljenih prednjakov 28 z župnim in -o z društvenim prednjaškim ispitom. Kamniško in dolenjsko okrožje ^ sta priredili okrožna prednjaška tečaja, katerih se je udeležilo 24 članov m 11 članic. Zanimiva je telovadna statistika. kjer je telovadilo v 41л4 urah лО tisoč 804 članov, v 3448 urah 4966 naraščajnikov, v 3303 urah 78.033 dečkov in v 262 urah 3228 starejših bratov, skupno je torej telovadilo v 11 tisoč 67 urah 177.067 moških pripadnikov.
Načelnica sestra Mica Kržetova je poročala, da ima 79 edinic^ ženske oddelke: članice 54 edinic, ženski naraščaj 47 in žensko deco 63 edinic. l e|o-vadna statistika pove, da je v -a>7 urah telovadilo 28.605 članic, v -869 urah 29.329 naraščajnic in v 3260 urah 73.200 deklic, skupno je tedaj telovadilo v 9066 urah 131.134 ženskih oseb. Prednjakinj v župi je 169, kar je odločno premalo. Spomladanski župni prednjaški tečaj se zaradi premajhnega števila prijavljenk ni vršil, pac pa je bil tečaj v septembru v Ljubljani. Članice so se udeležile tekem v prostih panogah, tekem v igrali ter zleta v Sofijo.
Predsednik ŽPO br. Janez Pohar c je poročal o delu 'ZPO, organiziral je tri medruštvene proslave, skrbel za radijska predavanja in nameraval prirediti župni prosvetni tečaj, ki pa je moral zaradi premajhne udeležbe odpasti. Uspešno je deloval lutkovni odsek pod vodstvom br. Lojzeta Kovača,^ ki je organiziral medžupni lutkovni tečaj. Za propagando sokolskega tiska in poročanje v sokolskem in dnevnem časopisju jc skrbel br. Janez Horvat. Stanje naročnikov na sokolske liste ni zadovoljivo in se bo moral sokolski tisk bolj razširiti med članstvom in mladino. Prosvetna statistika, ki jo
jc vodila sestra Macaničeva, nam pove, da so edinke priredile 558 predavanj, 893 nagovorov pred vrsto, 170 debatnih večerov, 172 raznih društvenih prireditev, 44 zabavnih večerov, 44 akademij, 166 svečanih proslav, 189 dramskih predstav, 40 lutkovnih iger, koncertov, 8 sokolskih razstav, 98 poučnih izletov. Lastne knjižnice ima 39 društev in 18 čet, javne čitalnice obstojajo v 18 društvih in 4 četah, dramskih odrov je 30, pevskih zborov 14, godbenih odsekov 10, lutkovnih odrov 7 in 21 socialnih odsekov. V tekočem letu bo ŽPO posvetil vso paž-njo sokolskim predavanjem in nagovorom, sokolsktynu tisku in poživitvi dela v sokolski telovadnici.
Blagajniško poročilo je podal blagajnik br. Anton Čotar, nakar je poročal gospodar br. Luce Štraus o finančnem položaju župnih edinic glede na težke gospodarske razmere. Dohodki župne uprave so se zmanjšali v bilančno izgubo do 30.000 Din tako, da je župna uprava težko zmagovala zlasti tehnično delo. Statističar br. Leo Čebular je poročal, da šteje župa 52 društev in 27 čet, ki štejejo 9427 članstva, 1592 naraščaja in 3816 dece, skupno vseh pripadnikov 14.850. Od leta 1934. pa se jc število pripadnikov zmanjšalo za 3905 oseb, kar moremo z veseljem vzeti na znanje, da sc sokolske vrste čistijo. Za gradbeni odsek jc podal izčrpno poročilo br. inž. Poženel, za zdravstveni br. dr. Franta Mis in za socialni br. Bogumil Kajzelj, kar je bilo z odobravanjem sprejeto. V imenu župnega nadzornega odbora je poročal br. Vinko Kocijan, ki je predlagal razrešnico, ki je biia soglasno sprejeta. Soglasno so bili potem sprejeti proračun za leto 1936. in predlogi župne uprave, dočim so bili predlogi nekaterih edinic sprejeti oz. odklonjeni.
Župni načelnik br. Lojze Vrhovec je poročal o župnem zletu, ki bo 14. ju-
nija v Ljubljani in na katerem bo ra ” vit župni prapor, darilo našega ga kralja Petra II. Soglasno je bu sprejet tudi delovni program nacelnistv , kakor tudi sklep, da prične z„uPa.,! dajati župno glasilo in mora 1. števil iziti pred župnim zletom.
Pri volitvah je bila izvoljena n slednja župna uprava: starosta dr. Henbacher, namestnika staroste m • Bevc in Krapež, načelnik Albin le, njegovi namestniki Lubej Stanko Trček in Jože Rus, načelnica Jelica Wazzazova, njene namestnice Mica Kržetova, Mara Staničeva Tatjana Krotkova, tajnik br. St Flegar, blagajnik br. Anton čotar, ni uprave bratje: polkovnik Mihaj
Bakic, mz. oianc јсзш, ш. -	.,
dare, dr. Franta Mis, Drago l o^c ,
Stanc Jesih, dr. bran МП' Drago Pogačnik,
Janez Poharc, inž. Albert P°ze^.’ France Slana, Lucc Strauss, names ki: bratje Ferdo Acetto, Andrej Anton Germek, inž. Zdenko КоШЈ. Lojze Lubej, Fran Vrečar, Л ^ nica, nadzorni odbor: Lev Franke, > ko	Kocijan, Janez	Lozej,	.	ur
dr.	Josip Kunc, častno razsodisce.	•
dr.	France Lokar,	Andrej Rape,
šan	Podgornik, tir.	Janko Rupnik,
mestnika: br. Josip Janša in Jan Miiller. Po volitvah se je razvila širna debata o splošnem položaju m sokolstvu.
Ispravi!
Sokolsko društvo Banatski
vac zamolilo nas je da ispiravmio, . , novi ministar fizičkog vaspitanja, di. Josip Rogič, nije starešina tog o. štva, kako je to bilo navedeno u , nosno) vesti u 11 broju našegilist* . 13 o. m., več da je jedan od su0? vača i najagilnijih članova toga
štva-	1-	Aa
Sokolsko društvo Gcspič moh ^
se ispravi njegov izveštaj u ?.r0^Und-
našega lista od 13 o. m., a koji s5tinU
nosi na društvenu glavnu skupst j
održanu 23 februara o. g., kojci J „
ime župe Sušak-Rijeka kao ir]i-
prisustvovao brat Bude Ružič,
štveni blagajnik, a ne brat dr.
Brankovič, kako je to bilo naveden
dotičnom izveštaju.
Sokolski dom Kralja Aleksandra L
v Slovestfgradcu
da je gradbeni odsek pomladi I
Ko je bilo po prevratu, leta 1919., v Slovenigradcu ustanovljeno Sokolsko društvo, je takoj začutilo živo potrebo po lastni strehi, kajti bilo jc navezano le na tujo gostoljubnost in je večkrat prav bridko pogrešalo lastnih prostorov. Tako se je pričelo s predpripravami za gradnjo lastnega doma že 1. 1920. Sklenjeno je bilo takrat, da se gradi »Društveni dom«, ki naj bi vzel pod svojo streho vsa slovenjgraška nacionalna društva. Vendar pa je bil ta sklep po daljšem razmotrivaniu ovržen in 1. 1926. je odbor Sokolskega društva skljcnil, da si zgradi lasten »Sokolski dom«.
1929.
lahko oddal delo stavbnemu podjetn' ku Alojziju Kališniku iz Celja. .
Klub vsem prispevkom pa ni mogoče dograditi doma naenkrat, te več sc je gradil postopoma, tako, ‘ bo popolnoma dograjen še lc pomlad. Žrtve članstva in prijatelj Sokolstva so bile ogromne, saj je “n štvo dosedaj že lahko izplačalo 0 600.000 Din, vendar pa še znaša okoli 300.000 Din.	^
S ponosom zre društvo na bavo < sad dolgoletnega truda in požrtvo' nja vsega članstva, a tudi pozrtvo^ nja vseh nacionalnih ljudi Slovenj
Sokolski dom Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja u Sloven,
,jgradcu
Takoj po tem sklepu je šel odbor z vso vnemo na delo. Gradbeni odsek • se jc razširil ter podvzel vse potrebno, da se želja vsega članstva čimprei uresniči. Kupil je najlepše stavbišče v mestu, naročil je načrte, izmed katerih je po mnogih sejah, posvetovanjih itd. osvojil načrte arhitekta Ivana Ledl-a iz Ljubljane, ki je šel društvu v vsakem oziru in res vzgledno, požrtvovalno in nesebično na roko.
Podvzela se je živahna nabiralna akcija in s hvaležnostjo ter zadošče' njem moramo ugotoviti, da ni gradbeni odsek s svojo prošnjo za prispevke nikjer naletel na gluha ušesa, zlasti, ko je članstvo in tudi drugo nacionalno občinstvo videlo, da se gradba bliža uresničenju. Prispevali so vsi, ki so nacionalno čutili in s ponosom smemo trditi, da je naš Sokolski dom ros v pravem pomenu besede ljudski dom, kajti ni ga stanu, ki bi ne bil po svojih močeh prispeval za zgradbo. I ri-hajali so prispevki v gotovini, v lesu in drugem gradbenem materialu, tako,
ca in okolice. Je ta
le ta veličastna sta ^
kras mesta in najlepši Sokolski
ko‘
na meji proti Avstriji.
Zato pa jc dru&vo občuti ПЗ-svojo dolžnost, da se bo do>-_° šila otvoritev, ki bo meseca junija, počim najslovcsnejc. Zavedajoč yeS mena našega Sokolskega doma tjfl nacionalni živel j od Slovenj gr ,.ieI1ilo do bližnje meje, je društvo ^ se zaprositi za Najvišje dovoljenj■ , ncp0-Sokolski dom imenuje po	Alek'
zabnem Prvem Sokolu, Kra J bilP sandru 1. Ujcdinitelju.	nrošni1’
ugodeno, a ugodeno isto tas-o i glftV. da prevzame pokroviteljstvo p]af}0' nostno otvoritvijo sin VeliKe»» ^ pokojnika Nj. Vel. Krdj k dru**2®
stavbu
pravi praznik za ^se ^k°rCtlna Storilo bo vse, da bo ot\° Njajvišjc*\* Najvišjega odlikovanja m - a0kois-4° zaupanja v sokolsko delo zvestobo Kralju in Domovini.
2bor društvenih načelnikov in načelnic Sokolske župe Celje
V nedeljo, 8. marca ob 10. ur: do-POlane se je zbralo v Narodnem domu vc -	^ načelnikov in načelnic iz
.e. zlIPe. Svojih zastopnikov niso po-aia le nekatera manjša društva ozi-‘onia čete.
p ,.^0r 1° vodil župni načelnik brat oljsak Rastko iz Laškega, ki je uvo-,oma pozdravil saveznega načelnika r-dr Pichlerja ter zastopnike celjske , oko le k c župe starosto br. Smrtnika, ajmka br. Čepina in prosvetarja br. Virstov.ška.
Podčrtati je treba dejstvo, da je prvič v zgodovini celjske župe prisostvoval takemu zboru -savezni na-^Plnik, ki je nalašč za to prišel iz Beograda,
V imenu župne uprave je zbor Pozdravil župni starosta brat Smrtnik ■•oze,. ki je v navdušujočih besedah Pozival navzoče k vztrajnemu delu.
Po poTočilih načelnika in načelnice rcr raznih poročevalcev za odseke je zbor razpravljal o delu v letu 1936. So-Rlasno je bilo sklenjeno, da se vrši J’, junija župni zlet v Celju združen s tekmami vseh oddelkov; letos tekmuje tudi deca. Na predvečer bo slav-(K>stna akademija. Poleg raznih tečajev bodo še tekme v prostih panogah *0 igrah, ki jih župa prireja vsako leto.
Župo se je razdelilo v tehničnem oziru na 10 okrožij iz razloga, da se delo na ta način poživi ter omeji sodelovanje posameznih društev na manjši obseg.
Pri volitvah je bil zopet izvoljen za načelnika br. Poljšak Rastko, za I. namestnika br. Grobelnik iz Celja, za
II. namestnika br. Ver,k iz Sevnice, za
III. namestnika br. Klun iz Zagorja; za načelnico zopet s. Grudnova iz Celja, I. namestnica s. Klunova iz Zagorja, II. namestnica s. Juvančeva iz Sevnice in za III. namestnico s. Križrna-ničeva iz Gornjega grada
Pri slučajnostih sc je oglasil k besedi savezni načelnik br. dr. Pichler, ki je v svojem poročilu povedal mnogo in tako lepo, da si je pridobil simpatije vseh navzočih. V jedrnatih besedah je dal vsem novega impulza za sokolsko delo na deželi, ki sc bori s časovnimi težkočami.
Brat načelnik, tako se poglabljajo stiki in vezi najvišjega tehničnega sokolskega foruma z delom na deželi, zato je tudi uspeh če v naprej zagotovljen! Želimo Te še večkrat videti v naši sredi!
Nato sc je razvila dolga in stvarna debata, na kar je ob 14. uri zaključil br. Poljšak do sedaj eno najlepših sokolskih zborovanj v Celju.
Godišnfa skupšiina Sokolske zdravstvene zadruge na Palama
U nedclju 15 marta o. g. održana Je prva glavna godišnja skupština prve Sokolske zdravstvene zadruge u valima. Skupština je održana u pro-storijama Sokolskog društva »Domu črtava« u prisustvu velikog 'moja članova; prisustvovao je takoJer i velik broj nečlanova.
Skupštinu je otvorio pretsednik zadruge br. Božidar Savič, koji je kratkim rečima kgmcrirao smrt biaženo-Počivšeg Viteškog Kralja Aleksandra * Gjedinitelja, što je skupština prihva tila sa »Slava Mu«, a zatim je izražena podanička vernost N j. Vel. Kralju Petru II.
Potom se prešlo na podnošenje lz veš taja o radu zadruge i bilansa za Rodinu 1935. Izveštaji i bilans prim-’jeni su od skupštine jednoglasno, te je odboru data razresniea. Iz nodneše-uih izveštaja vidi se, da je rad zadruge bio plodoncsan i koristan za dobro naroda u ovim krajevima.
Nakon toga govorio je delegat Saveza zdravstvenih zadruga brat dr. Gakovič, koji je pozdravio skupštinu. On se u svom govoru osvrnuo na rad zadruge, te tom prilikom održao i vrlo
uspelo predavanje o zdravstvenom za-drugarstvu i zadrugarstvu uopšte, -po-zivajuči prisutne da nastave rad oko širenja zdravstveno« zadrugarstva, kako bi na ta j način pomogli narodu, j er je zdravstveno zadrugarstvo potrebno selu kao komad hleba.
Po pravilima zadruge ispadaju ko-ckom dva elana upravno« i dva člana nadzorno« odbora, te se pristupilo iz-vlačenju kocke i otpali su iz unravnog odbora brača D. Ilič i Ivan Raguz, a iz nadzornog odbora brača Novo Lučič i Vilotije Kočovie. Nakon toga skupština ponovno bira istu braču u upravni i nadzorni odbor.
Nakon toga razvila se diskusija o radu i potrebama zadru«c te su pri-sutha brača s velikim interesovanjem raspravljala sve potrebe svoje zadruge.
Zatim je pretsednik brat Savič zaključio skupštinu, koja je bila dokaz svesne sokolske i zadrugarske manifestacije i napora Sokola ovoga kraja da što bolje posluže za dobro Kralja i naroda. Posle skupštine prikazi-van je film o zadrugarstvu, kome je. prisustvovao velik broj naroda:	za
školsku decu prikazan je film »Afrika«.
Jedau uzoran primer Ijjubavi prema
Sokolstvu
Pre nekoliko dana umro je u Par-dubicama, u 75 godini života, brat Alois Jelinek, zaslužni sokolski radnik, du-Rogodišnji načelnik i zamenik starešine Sokola Pardubice I, veliki prijatelj našeg naroda. Brat Alois Jelinek stalno je učestvovao u svim akcijama na zbli-ženju češkoslovačkog i jugoslovenskog naroda, bio je oduševljeni propagator našeg mora, naše umetnosti i našeg Sokolstva i svake godine dolazio je na odmor u naše krajeve. Ali i smrt ovog Prekaljenog Sokola bila je takva, sokolska, da o njoj zaslužuje napisati nekoliko reči.
U češkoslovačkom Sokolstvu po-stoji običaj, da društva na svojim redovnim godišnjim skupštinama oda ju vidno prizhanjc svojim osobito zaslužnim i dugogodišnjim članovima. Ove Rodine tako imala su trojica brače u Sokolu Pardubice I da prime na skup-štini društvenu spomenicu u znak priznanja za svoj dugogodišnji požrtvov-ni rad u društvu. Medu njima bio je i brat Jelinek, koji je bio član društva Več punih 50 godina, obavljajuči u društvu kroz tolike godine razne funkcije.
Brat Jelinek neobično se radovao torne danu društvene skupštine, ali četi-ri dana pre same skupštine teško je oboleo i pozvani lekar konstatovao je, da če smrt nastupiti svakoga časa. Pu-na dva dana borio se brat Jelinek sa smrču pri punoj svesti, govoreči svojima, da ne sme umreti pre nego što do-čeka dan glavne skupštine, koji če biti največi praznik njegovog života. I za-ista, moč njegove odlučne volje održa-la ga je još na životu tla je dočekao i toliko žudeni dan društvene glavne skupštine. Toga dana naročita delegacija donela mu je pozdrav skupštine i uručila društvenu spomenicu. U tom času suze radosnice orosile su oči umi-ručeg brata Jelineka, koji je drhtavim rukama uzeo spomenicu, pažljivo ju pročitao i zatim sav srečan rekao pri-sutnoj braei: »Izručite svima moju ve-liku bratsku zahvalnost i zamolite ih, da dodu da se sa mnom oproste.« Još nekoliko časaka zatim sav srečan gla-dio je stranice spomenice obračajuči ih, a onda se najednom nagnuo i iz-dahnuo svoju plemenitu, sokolsku dušu.
Lužtčko~srpsko veče Sokola I u Zagrebu
U subotu naveče, dne 14 marta p- g. priredilo je naše Sokolsko društvo vrlo uspelo veče, posvečeno na-®9Ј braei u Srpsikoj Lužici. 1’oset je bio vrlo obilan, iako je ovo bilo u vre-•Лепи raznih drugih priredaba. Pripadnici naše« društva prisustvovali su skoro u punom broju.
Poeetioci su s na-ročitom pozorno-aču pratili svaku reč brata starešine kao j preda v a ča brata Uglješe Peliva-'Joviča, koji je u vrlo smišljenom predavanju ocrtao današnji položaj Luži-c.bili Srba, kao i njihovu kultura i isto-’iju. Svojim lepim tumačenjem brat ,e Pelivanovič upoznao sve naše pripadnike s glavnim problemima današ-uJe Lužice, a u istorijskom delu svoga bfedavanja upoznao ic slušače sa slavjem prošlošču ovog ostatka silnih Po-aPskih Slovena. Za svoj trud bio je bagraden obilnim odobravanjem. Je-miio Sto bi imali da primetimo predajanju brata Pelinoviča bilo bi, da je pcmalo obradeno vrlo važno poglav-le o radu Sokolstva u Srpskoj Lužici.
Tome poglavij u je brat Pelivanovič posvetio premalo pažnje. I vrlo uspela izložba brata Stankoviča zaboravila je na tu stranu života naših Lužičkih Srba. U buduče treba podvuči u pr-vom redu značenje Sokolstva za našu braču u Lužici.
Iza predavanja bio je koncertni dco. Na njemu su izvodeni komadi lužičko-srpskog preporoditelja Bjar-nata Krauca i zagrebačkog glazbenika brata Pr. Šidaka, koji je sam, uz brata Jakobčiča i sestra Dragiču Pitner, ot-svirao najviše kompozicija. Nakon toga prikazani su pomoču dijapozitiva lužičko-srpski krajevi kao i život ta-mošnjeg stanovištva. Veče je završe-no pevanjem lužičko-srpske himne »Rjana Lužica« i sokolske himne »I lej, Sloveni«.
Naredno slovensko veče biče u subotu, 4 aprila u našem Sokolu, a biče posvečeno brači Čehoslovacima. I za ovo veče vlada velik interes medu našim pripadnicima kao i medu prijatelj ima našeg sokolskog pokreta.
KONCERT Sokolske župe Kranj
Kakor vsako leto priredi tudi letos Sokolska župa Kranj skupen koncert, ki bo 5. aprila t. 1. popoldne v Kranju in ga bo spet oddajala ljubljanska radiopostaja.
Spored tega koncerta je sledeč:
D. Jenko: Bože pravde. Molitev. —• Združeni moški zbori (br. A. Koben-tcr).
Nagovor starešine in prosvetarja Sokolske župe Kranj br. J. špicarja.
D. Jenko: Vračara. — Združeni mešani zbori in orkestri (br. G. Ho-rak).
D. Jenko: Kosovo, uvertura. — Godba 1. pl. p. in sok. orkestri (kap. br. Grgič).
P. Jereb: O kresu; A. Schwab: Večer na morju. — Moški zbor Stražišče (br. Fr. Keržič).
E. Adamič: Od kod znam ljubiti; E. Adamič: Lisica. — Ženski zbor Radovljica (br. A. Kobenter).
A. Lajovic: Zeleni Jurij; E. Adamič: Mladi junak. — Mešani zbor Radovljica (br. A. Kobenter).
D. Jenko: Vabilc; E. Adamič: Trije robci; E. Adamič: Vse rožice rumene; F. Marolt: Soldaški boben. — Moški zbor Kranj (b. D. Matul).
A. Binieki: Iz mog zavičaja. — Godba 1. pl. p. (kap. br. Grgič).
V. Mirk: Katrica; A. Foerster: Gorenjci. — Moški zbor Radovljica (br. A. Kobenter).
D. Jenko: Tiha luna; M. Tome: Med cvetlicami; E. Adamič: Kdor je truden, naj gre spat; L. Puš: Dolenjske napitnice. — Mešani zbor Kranj (br. D. Matul).
J. Aljaž: Na straži. Občutki. — Moški kvintet Radovljica.
Z. Prelovec: Zapoj mi pesem, dekle; D. Bučar: Tam, kjer pisana so polja; O. Dev: Flosarska. — Moški zbor Škofja Loka (br. Fr. Babič).
E. Adamič: Budnica za mešani, moški in ženski zbor in simf. orkester združeni zbori in orkestri (br. G. Ho-rak).
Sokolska himna. — Združeni mešani zbori.
Iz sporeda je razvidno, da je koncert posvečen delno spominu Davorina Jenka. Kakor prejšnja leta. tudi letos domače prireditve v župnih edi-nicah ta dan niso dovoljene.
Isti dan dopoldne je ob 9. uri v Kranju zbor društvenih prosvetariev. ki je obvezen za vse prosvetarje župnih cdinic.
Godišnfa slcupštine našii} jadrnica
Glavna skupština Sokolskog društva Stara Pazova
Sokolsko društvo Stara Pazova održalo je svoju redovnu godišnju skupštinu dne 27 februara t. g. u pro-storijama Sokolskog doma. Ovogodiš-nji skupštmski rad u toliko je značaj-niji za društvo, što se idučom godinom navršava 30 godina od osnutka našeg sokolsko« društva. Sokolski rad u idu-čoj godini označiče se vidnije posvetom društvene i naraštajske zastave, kojc daruju društvu Kolo srpskih se-stara i Udruženje češkoslovačkih žena u Staro j Pazovi. — Posveta i predaja zastave izvršiče se prilikom okružndg sleta II okružja^ Sokolske župe Beograd. Za ovogodišnji javan čas okružja i posvetu zastave čine se velike pri-preme.
Uprava društva izdala je i ovom prilikom štampani godišnji izveštaj o radu, u kome su pojedini funkcioneri društva izneli detaljno celokupan pro-šlogodišnji rad društvenih otseka. Iz ovih opširnih izveštaja može se, bez večih zameraka, konstatovati obim-nost društvenog rada, kojim se ostva-rio gotovo ceo predvideni program; društvo je u stalnom napretku. Naro-čito jc napredovao tehnički rad u društvu. Iz izveštaja načelnika vidi se, da je na časovima vežbe bilo upisanih u 1935 godini 464 vežbača svih kategorija, godišnji broj časova vežbanja bio je: 646; ukupno ah je vežbalo na časovima vežbanja 12.677, prema čemu ih je prosečno vežbalo na jedilom času u godini: 159. Вгбј vežbača svih kategorija na kraju godine bio je: 343. Na opštem takmičenju II okružja: članstvo, članice, muški i ženski naraštaj društva zauzelo j<= I mesto u isvim ode-1 j en jim a. Na opštem župskom takmičenju postigii su članovi drugo mesto u župi. Na okružnim tekmičenjima u odboici zauzeli su I mesto u II okruž-ju: starija brača, m. članstvo, članice i m. naraštaj. Na župskim takmičenji-ma u odbojci postigla su starija brača prvo, a m. članstvo IV mesto u župi.
Delegati Sokolske, župe Beograd br. dr. M. Stevanovič i br. S. Stajic u lepim bratskim i sokolskim napome-muna priznali su napore ovog društva i potsticali na velike sokolske ideale, kojima moramo neustrašivo stremiti tražeči pre svega jedinstvenu, slobo-dnu i nezavisnu Kraljevinu Jugosla-viju.
Eosle primljenih izveštaja izabra-na je nova uprava društva i to: starešina br. dr. Kristo Grbin, I zam. starešine br. Karlo Dolinaj, II zam. starešine br. Mita Ječinac, tajnik br. Andrija Litavski, prosvetar br. Ignjat Karalič, načelnik br. Dimitrije Divljak, zam. nač. br. Vojislav Matič, načelnica s.
Vukica Dopuda, referent za sokolske čete br. Pavle Esapovič, ekonom br. .Tcfta Gambelič; članovi uprave brača: dr. Branko Čipčič - Bragadin, Branko Jovanovič, Proka Rapajič, Janko Ha-vran>, Žika Predojevič, Samko Babik, Katic Mijo, Branko Mušicki, Vladimir Ječmen, Stjepan Cajzl; zamenici: dr. llija Klašnja, Milorad Gutalj, dr. Georgije Mihajlović, Đorđe Suvačarski i Martin Faraga.	I.	K.
Glavna skupšlina Sokol. Cele Nova Bukovica
8 marta o. g. održala je ova četa svoju glavnu godišnju skupštinu. Skupštinu je otvorio brat starešina P. Bu-
janovič, sečajuei sc pri tom uspomenc Viteškog Kralja Mučenika, kome pri-sutni klicu: Slava! Svi prisutni funkcioneri čete podneli su svoje izveštaje
o	radu u četi iz kojih se vidi, da je četa na tehničkom i prosvetnom polju bila aktivna. Nakon toga jc staroj upravi dana razrešnica i birana jc nova, u koju su ušli: starešina br. P. Bu-janovič, zam. br. Lavoslav Bek, tajnik br. Z. Jelušič, blagajnik br. Stj. Ober-ški, prosvetar br. Ognjanovič, načelnik br. J. Mihuljec.
Sa strane matičnog bratskog društva P. Slatina prisustvovali su skup-štini brača Filipovič, Kovačič i Cera" linac.
Skupštinu je zaključio brat Buja-no vie, apeliraj uči na braču za što aktiv-niji rad u ovoj godini.
PRAVILNIK
gradeviiisko - umetničkog olseka
I	Opšte odredbe
§ 1.
Zadatak je gradevinsko-umetni-čkog otseka (GUO) da sc u saradnji s načelništvom Saveza stara o svim poslovilna gradevinske prirode u Savezu, župama, društvima i četama Sokola Kraljevine Jugoslavije.
§ 2.
Gradevinsko-umetnički otsek je pomočili organ savezne uprave i kao taxav. stoji pod njom pa jc njoj i od-govoran za svoj rad. On sprema predloge za izvršni i upravni odbor Saveza, koji donosi konačnu odluku.
Otsek jc nadiežan i konačno odlu-čuje samo o pitanjima strogo grade-vinsko-umetničke prirode, za čije re-šavanje je potrebna naročita stručna sprema.
§ 3.
Zadatak je otseka:
1) da propisuje norme i tipove za izgradnju sokolana, sokolskih vežbali-šta i sokolskih vežbaonica;
2) da propisuje norme i tipove za izgradnju sokolskih sletišta, koja če služiti za savezne, pokrajinske i žup-ske sletove;
3) da propisuje oblik i izradu svih sokolskih zastava;
4) da propisuje oblik i izradu svih sokolskih povelja i odlikovanja;
5) da predlaže upravi Saveza, koje potrebne stručne knjige i uputstva treba izdati bilo neposredno bilo putem Jugoslovenske isokolske matice;
6) da izraduje osnovne elaborate za izgradnju sletišta za savezne sletove ;
7) da odobrava uslove za raspisi-vanje natečaja, idejnih skica za izgradnju sokolskih domova i sletišta:
8) da odobrava elaborate za izgradnju sokolskih domova (načrte, tehm-čke opise, predračune, planove finan-siianja i t. d.);
9) da odobrava elaborate za izgradnju sletišta za pokrajinske i žup-ske sletove (načrte, tehničke opise, predračune, planove finansiranja i t. d.;
10) da odobrava načrte za značke i plakate saveznih, pokrajinskih i žup-skih sletova;
U) da daje inicijativu za gradevinsko-umetnički rad i osnivanje otseka u župama i društvima kao i vodenje; da moralno i materijalno pomaže i nadzire ta j rad;
12) da daje uputstva za izradu pravilnika gradevinsko-umetničkih otseka, župa i društava;
13) da odobrava pravilnike grade-vinsko-umetniokog otseka župa:
14) da daje mišljenje upravi Saveza o svim pitanjima, koja se odnose na gradevinsko-umetnička pitanja:
15) da organizuje i vodi evidenciju
i	statistiku sviju sokolskih domova, sletišta i drugih gradevina;
16) da sprema stručne i informativne članke za sokolsku štampu i širu javnost o gradevinama za sokolsku potrebu;
17) da sistematski prati svetsku stručnu literatura i događaje s obzirom na podizanje gradevina za telesno vaspitanje;
18) da saraduje sa saveznim struč-nim odborom, u kome če GUO zastu-pati pretsednik ili tčljtm koga otsek odredi.
Ni jedna sokolska jedinica ne može podiči bilo kakvu gradevinu bez odobrenja saveznog gradevinsko-umet-ničkog otseka i savezne uprave.
§ 4.
Uprava, odnosno izvršni odbor Saveza, može odobriti po predlogu saveznog GUO pripomoe, odnosno po-zajmice za izgradnju domova i sletišta samo onim župama. društvima i četama, koje osim ostalih propisa udovo-ljc i sledečim uslovima:
a) da je savezni GUO odobrio uslove natečaja za izradu skica, ukoli-ko se natečaj održao;
b) da je elaborat putem župske uprave (gradevinsko-umetničkog otseka) odobrio savezni GUO;
c) da jc dotiena župa kojoj pripada društvo, odnosno četa, stavila Savezu na raspoloženje svekolike celokupne elaborate domova i drugih gradnja koje su več izgrađene ili se nala-ze u gradnji. Isto ic tako dužna župa podneti godišnji izveštaj o stanju gradnja na njenoj teritoriji.
Savezna uprava, odnosno izvršni odbor, odobrava pripomoč prema predlogu saveznog GUO.
Isto tako neče savezna uprava, odnosno izvršni odbor, dati bilo kakvu preporuku za podizanje bilo kakve građevine, bez predloga GUO i ako nije udovoljeno prednjim uslovima.
§ 3.
Župske uprave mogu dodeljivati potpore, odnosno odobravati pozaj-mice ili preporučiti potpomaganje samo onih gradnja, za koje je u celosti udovoljeno uslovima prepisanim u tj 4.
Župa koja se ne bi pridržavala tih propisa gubi na godinu dana pravo na bilo kakvu pripomoe ili pozajmieu za sebe i za sva svoja društva i čete. Kod ponovnog slučaja gubi sc to pravo kroz 3 godine. ,
II	Organizacija
§ 6.
Gradevinsko'umetnički otsek sa-činjavaju; pretsednik, potpretsednik, tajnik, 4—8 članova, savezni načelnik, savezni prosvetar, odnosno njihovi zamenici i gospodar.
Pretsednika GUO odreduje savezna uprava izmedu svojih članova.
Potprctsednika, tajnika i po ootre bi ostale funkcionere bira GUO iz medu sebe.
Članove GUO imenuje uprava Saveza izmedu sebe ili iz sokolskih redova, na predlog pretsednika GUO. Ona ih i razrešava te dužnosti.
§ 7.
Pretsednik stoji na čelu GUO i on rukovodi celokupnim njegovim ra dom i odgovara za njega saveznoj upravi.
Pretsednik povremeno izveštava saveznu upravu, odnosno izvršni odbor, o poslovanju GUO, a jedanput godišnje podnosi iserpan izveštaj o ee-iokupnom radu.
Sa zamenikom starešine i tajnikom pretsednik potpisuje spise opšte savezne administracije a građevinsko-umetničke prirode.
Potpretsednik zamenjuje u svemu pretsednika, kad je ovaj sprečen, a ovoga odredeni član GUO.
Delokrug ostalih funkcionera odre-diče GUO.
§ 8.
GUO ima svoj zaseban delovodnik i svoju zasebnu arhivu, koji su sa-stavni deo opšte savezne administracije.
GUO ima svoj pečat, koji je oblika i veličine pečata savezne uprave, a nosi napis »Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije — Gradevinsko-umetnički otsek«.
III Rad
S 9.
Sednice GUO saziva pretsednik najmanje tri dana unapred, uz nazna-čenje dnevnog reda. Redovne sednice održavaju -se najmanje svaka dva meseca.
§ 10.
Za donošenje punovažnih zaklju-čaka potrebno je da je prisutna najmanje polovina članova GUO.
Rešava se večinom prisutnih članova. U slučaju da su glasovi jednako podeljeni, odlučuje glas pretsednika.
S 11.
Tok sednice i na njoj donesene zaključke beleži tajnik u naročitu knji-gu. Zapisnike potpisuju svi prisutni članovi GUO.
§ 12,
Tekuče poslove svršava pretsednik, te o torne izveštava otsek naknadno.
§ 13.
Za pospravljanje vrlo važnih gra devinsko-umetničkih (pitanja može se po odobrenju izvršno« cdhora, sazvati konferencija župskih gradevinsko-umetničkih referenata.
Rezolucije koje se donesu na tim konferencijama imaju se podneti na odobrenje GUO, odnosno saveznoj upravi, odnosno izvršnom odboru Saveza ukoliko prelaze nadležnosti GUO. *
Ovaj pravilnik prihvaeen je i odobren od izvršno« odbora Saveza SKJ
i	stupa na snagu objavem u »Sokol-skom glasniku«.
Stogodišnjica beogradske narodne biblioteke. Ovc godine proslaviee sc na svečan način stogodišnjica beogradske narodne biblioteke. Od njenih saradnika valja spomenuti Josipa Majz-ncra, rodom iz Oeške, koji je blo punc 24 godine njen bibliotekar, od godinc 1869 pa sve do svoje smrti 1893. Za vreme revolucije 1848 Majzner bio je kao nacionalista voda študentske legije, koj a je zatvorila austrijskog car-skog namesnika. Nakon ugušene po-bune morao je bežati. Došao je u Zagreb, gde je stupio u redove vojske bana Jelačiča i postao adutant generala Zaha, takoder rodom Čeha, koji je kasnije prešao u Srbiju i postao os-nivač srpske vojne akademije. Posle veoma burnog života, provevši neko vreme zatim i u turskoj vojsci pa i kao zarobljenik u Rusiji, Majzner se nase-lio u bugarskom gradu Šumla, gde je postao čak direktor gimnazije. Odavle je opet morao zbog svog nacionalnog rada da pred turskim vlastima pobegne natrag u Srbiju, gde godine 1869 postaje pomočili bibliotekar narodne biblioteke. Kao bibliotekar bio je duša narodne biblioteke i mnogo je doprineo njenom napretku. Naslcdio ga je sin Atanasije, koji je bio takoder bibliotekar, i to punih 38 godina.
f Rudolf Strohal. U subotu 21 o. m. umro je u Zagrebu poznati filolog i književnik dr. Rudolf Strohal, direktor gimnazije u penziji i dopisni član Jugoslovenskc akademije te Staroslovenske akademije u Krku. Pokojnik rodio se 1856 u Lokvama, kao potomak doseljene češke familije. Gimnazij u svršio je na Rijeci, a klasičnu filologiju u Zagrebu. Službovao je u Osijeku, Rijeci i Rakovcu, a kao direktor gimnazije u Bjelovaru, Karlovcu te Zagrebu. Več kao študent sabrao je zbirku narodnih pesama, koju je onda izdala Matica Hrvatska, a sam je izdao tri knjige narodnih pripovedaka i pesama iz sela Stativa u ozaljskom srezu. Na-pisao je brojne rasprave iz filologije i književne istorije te više folklornih študija. Izdao je i neke glagolske spomenike u knjigama te nekoliko monografija (grad Karlovac, Vlaška ulica u Zagrebu, Severin na Kupi i t. d.).
Rad dr. Bohuša Vibirala za Jugo-slaviju. U Olomoucu živi i radi bibliotekar univerzitetske biblioteke dr. Bo-huš Vibiral, koji spada u red najodu-ševljenijih propagatora naše zemlje i naše umetnosti u Češkoslovačkoj. On stalno prevada iz naše književnosti na češki razna tlela, piše i predaje o Jugoslaviji, njenoj istoriji, kulturi, umetnosti i t. d. Samo lane održao je dr. Viri-bal 37 predavanja po raznim grado-vima Češkoslovaeke o raznim temama (o Nušiču, Sv. Savi, staroj srpskoj kul-turi, o jugoslovenskom Sokolstvu i t. d.). Profesor Vibiral je i 'oduševljcni Soko i jedan od istaknutih radnika u češkoslovačko-jugoslovenskoj ligi. On svake godine poseeuje našu zcmlju u svrhu študija.
Razne kulturne vesti. Ovc godine proslavila je svoj zlatni jubilej podružnica družbe Sv. Cirila i Metodi j a kod Sv. Petra u Ljubljani, koja je do sada sakupila za narodno odbranbene svrhe preko 1,000.000 dinara. Jubilej je proslavljen svečanom akademijom u so-kolskoj dvorani na Taboru pod protektoratom Nj. Vel. Kraljicc-Majke.
Ove godine proslavite se u Češko-slovačkoj stogodišnjica smrti velikog lirskog pesnika Karla Hinka Mahe, koji je bio savremenik i poznanik našeg pesnika Prešerna. Njegova najlepša zbirka pesama nosi naziv »Maj«. Umro je u Litomjeržicama, a u Pragu podig-nut mu je u parku pod Petršinom lep spomenik.
Novine javljaj u, da je teško oho-lio čuveni ruski pisac Maksim Gorki, koji je jedrni još od poznatih ruskih velikih pisaca na životu. Gorki je bio uvek socijalistički cirijentiran, to je nakon dolaska boljševlka na vlast (otvoreno prešao u njihove redove.
Deški športni čeveljček iz močnega usnja z neraztrgljivim gumijastim podplatom.
4944-03
Dekliški čeveljček iz govejega koksa z lepim okrasom.
2967- M800
Nenadomestljive sandale za toplejše dni, z usnjenim podplatom in gumijasto peto.
Močan in praktičen čevelj iz govejega boksa z elastičnim gumijastim podplatom.
Za deco čeveljček iz najboljšega laka.
Lakast čeveljček z okusnim okrasom iz kačje kože.
6622*44709
Za živahne dečke iz najboljšega telečjega boksa z usnjenim podplatom.
2695*16
Za pomladanske izprehode naše udobne in moderne troter-čeveljčke.
1637-44742
NAJNOVEJŠI MODEL, čevelj iz najboljšega telečjega boksa s perforiranim okrasom in širokim robom.
MALE VESTI
IZ NAŠIH JEDINICA
CETINJE. — Obilazak sokolskih četa. Uprava Sokolskog društva Cetinje stavila je sebi u zadatak, da u ovoj godini razvije što intenzivniji sokolski rad na selu. Društveni funkeioneri obilazc sada pojedine čete, držeči im razna sokolska i druga korisna predavanja, zatim etručne tehničke časove i dajuei im uputstva za telovežbeni rad. Pri ovim obilascima četa vode sc i razgovori o potrebama sela, tkao i o načinu delatnosti privatne inicijative u svrhu ekonomskog i kulturnog po-dizanja sela.
CETINJE. — Masarikova proslava. U nedelju 8 o. m. Sokolsko društvo Cetinje priredilo je naročitu svečanost u čast 86 rodendana biv. pret" sednika Češkoslovaeke Republike Tome Masarika. Svečanost, koja je bila vrlo lepo posedena, otvorio je prosve-tar Sokolskog društva br. prof. Nikola Doriamedov. O životu i radu T. G. Masarika govorio je br. prof. Simeun Nikčevič, koji je izložio Masarikove napore za stvaranjo češkoslovaeke države i njegove veze s Jugoslovenima. Na kraju je ocrtao Masarika kao Sokola. Posle toga prikazivan je film: Sastanak Kralja Aleksandra i Kralja Borisa u Beogradu, kao i neke slike iz češkoslovačkog Sokolstva i športa. Na kraju prikazan je i film: »Borba pro-tivu tuberkuloze«.
CRVENKA. — Akademija Sokolskog društva i Češkoslovačke besede.
Sokolsko društvo u zajednici s Češko-slovaekom besedom »Komenski« u Cr-venki priredilo je veoma uspelu sve-
VEŽBE ZA AKADEMIJE!
Tekst — note — slike 111 serija (11—15) »Vežbe« Din 25'—
Čekovni račun kod Poštanske štedionice u Beogradu broj 56945
Adresa:
ŽIC FRANJO, BEOGRAD
Zrinjskoga 4
Br. 11—12 I. Kovač: »Iz bratskog zagrljaja«, simbolični telovežbeni sastav po pesmi P.
S. Vilhara, »Slovenac, Srbin, Hrvat« za članove.
Br. 13 a) A. Žic - Marčič: »Vežba maramicama« za žensku decu. b) L j. i D. Jankovič: »Narodna kola«.
e) M. A. Vasic: »Kiča i Leka sokoliči«, prikaz za lutkarska pozorišta.
Br. 14 a) I. Sedlaček: »Oj Sloveni« simbolički sastav za muški naraštaj, b) S. Polšak: »šestica« za mušku dccu.
Br. 15 a) S. Vučkovič: »Humoreska«, ritmički sastav za članice.
b) L. Gogbačevska: »Mornarska igra«, ritmički sastav za ženski naraštaj. Vanredno izdanjc »Vežbe«: Rakar France: »Jekleni krog«, telovežbena skladba za skupinu od 8 članova.
čanu akademiju u čast 86 rodendana T. G. Masarika. Akademija je otvorc-na jugoslovenskom i češkoslovačkom himnom, koje su otpevala češkoslova-čka deca pod vodstvom učitelja br. Vanje. O životu i radu Masarika govorio je starešina br. Jakovljevič, koji je istodobno pročitao telegrafsku če-stitku Masariku i telegrafski pozdrav uzvišenom nam starešini, Nj. Vel. Kralju Petru II. Zatim je održano predavanje uz projekcije o br. Masariku, koje je održao br. F. Kadlec. Nato je sledilo nekoliko biranih tačaka vežaba m. i ž. dece, te članova i članica. Kao poslcdnju tačku otpevala su deca češke škole »Hold Masariku«. Posle programa sledila je igranka.
DOBRIČA. — Sokolska priredba.
Sokolsko društvo imalo je u nedelju 8 III 1936 god. večernu priredbu, čiji je čist prihod išao u korist zidanja sokolskog doma. Celo veče bilo je ispu-njeno zabavnim programom.
GLAVI N A. — Glavna skupština.
Naša četa održala je svoju četvrtu glavnu godišnju skupštinu dne 16 II 1936. Skupštinu je otvočio starešina čete brat Dušan S. Kadijevič. Posle pročitanih izveštaja izabrana je nova uprava i to: starešina brat Шја I. Kadijevič, zamenik starešine brat Duro P. Kadijevič, tajnik Jovan S. Kadijevič, načelnik llija D. Kadijevič, prosve-tar Jovan S. Kadijevič, a za revizore brača Duro R. Kadijevič i.lbja N. Kne-ževič. Skuoština je zaključena klicanjem Nj. Vel. Kralju Petru II, Jugoslaviji i Sokolstvu.
KRALJICA. — Sokolska zabava.
Sokolska četa u Kraljici održala je da' na 27 februara o. g. vrlo uspelu zabavu. Sve tačke programa izvedene su s uspehom i na opšte zadovoljstvo sviju prisutnih. Posle izvedenog programa nastala je igranka.
LOVAS. — Sokolska četa u Lova-su priredila je dne 23 II akademiju. Na programu bilo je: 1) »Gde nam je spas?«, od br. Branislava Dumiča; 2) »Leptiriči«, vežba s pevanjem od s. Jelene Dumič; 3) »Na potoku« od M. Grubarove — vežba s pevanjem ž. deca (obe); 4) »Muva«, šala u 1 činu, od B. Nušiea; 5) »Postolar i vrag«, šala u 4 slike, od Širole; 6) Proste vežbe sokolskih četa za 1936, izveli članovi. Program je izveden na opšte ^zadovoljstvo. Prisotno je bilo oko 170 osoba.
MALA NEDELJA. — Delo v četi.
Sokolska četa Mala Nedelja je v 1. 1936. zopet začela z živahnim delovanjem. Po dobro uspeli veseloigri, priredi na praznik 25. t. m. ob 15. url Sokolska deca Materinsko proslavo z vprizoritvijo mladinske igre »Sirota Jerica«, s pevskimi točkami. Dramat-ski odsek pripravlja ljudsko dramo »Testament«, ki se bo vprizorila v nedeljo 3. maja. .
PETROVGRAD. — Prednjači tečaj Sokolskog društva Petrovgrad-matica. Od 17 februara do 8 marta održalo je Sokolsko društvo Petrov-grad-matica večernji prednjački tečaj, koji je polazilo 6 Sraee i 3 sestre. U toku tečaja predavano je celokupno gradivo, koje su polaznici dobro savla-dali tako, da je na koncu održan i
prednjački ispit za prednjačke pom<>c' nike, koji su sva brača i sestre oolo-žili s dobrim uspehom. Predavači bua su brača: Alojz Pogačnik, načelnik zu-pc, Stcvan Bukač, prednjak župe i l‘r-Bogdan Popovič, društveni lekar.
S B
VRANJE. — Akademija. Sokolsko društvo Vranje priredilo je 7 1TU1,r’ ta ove godinc svoju akademiju. Pos« pozdravne reči brata starešine Dbt* Krstiča održao je brat prosvetar P' Stevanovič predavanje »o nacionalnim zadacima Sokolstva«. Za ovim su vedene razne vežbe u kojima su na* stupale sve kategorije. Vežbe su odlično izvedene. Bilo ih je 15. Posl® svake vežbe publika je nagradila vc?' bače burnim aplauzom. Akademija Jc bila odlično posečena i uspela je u svakom pogledu.
IZRADJUJEM po propisu sve vrste sokolskih zastava, kao i sve vezove sa zlatom i svitom« Prodajem zlato za vez.
NIKOLA IVKOVIČ
NOVI SAD
56—7
57-13
✓ o
Izdeluje diazo-amoniak-papir »JASNIT«, za kopirali® načrtov, ki je edini 100% domač izdolek te vrste v drza
Izdol« Sovez Sokola Kraljevine Jugoolavll« (E. Songi) • C10.nl I odgovorni uradnik Stjepan Celar • UmdluJ. R«d.kol|.kl otsok • Tlok. IKItolJaka tl.k.ra (pratatavnlk Franci široke® - IJutrlJ*"*
KRONIKA