Poslarina plaćena u gotovu
Cena Din 2
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog »Solcolslfa "Prosveta«
Sod. III. - Krof tl.
LJublfana, lO. marla
1932,.
Mazi svakog četvrtka O Godišnja pretplata 50 Din 6 Uredništvo nalazi se u Učiteljskoj tiskan, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2177, uprava u Narodnem domu, telefon broj 2543 — Ljubljana e Račun poštanske štedionice broj 12.943 © Oglasi po ceniku © Rukopisi se ne vračaj u
(Jzgojna moč sokolske Ideje
Tyršev narodni program
U »Rozhledyh« napisao jc godine, 5895 brat K. Sokol ovc reči: »Neza-boravnog Tyrša su davno zaboravili i zaboravljaju ga ponajviše oni, koji naj-češče uzalud čitaju njegovo ime«.
Mi jugoslovenski Sokoli nečemo da budemo medu tima, tako osudi-vanim čitaocima Ty rševa imena. Uvek smo nastojali, da proniknemo do srži toga što se za tim imenom skriva i što to ime znači velikog i Ie-pog. U ovim danima čujc se Tyrševo iine po svem kulturnom svetu. Razume se, to najprc po slovenskom, a zatira takoder i po ostalom, gde je Tyr-ševo životno delo naraslo u ceni svoje unatarnje vrednosti, k a o što sc jc medu Slovenima trajno i bivstveno spojilo sa značajem, delom i životom naroda.
Od pred navedene godišnjice pa do dana današnjega — u to doba sko-ro četrdesetih godina — gore izrečena osuda oslabila je u svojoj ostrini jer su je pobile činjenice slovenske isto-rije. Veliki svesokolski sletovi pre svega u Pragu i onda u meduvremenu ili istovremeno po drugim središtima slo-venskog življa Evrope i Amerike, me-dunarodna telovežbačka takmieenja, na kojima su se sokolski borci uvek sve odluenije sa svojom jedinstvenom izvežbanošču odvažno i smelo probijali na prva mesta, sve to više su poterta-vali i naglašavaii slavni i puni zvuk Tyrševa imena. To ime su ostvaranjem idejne strane njegove tvorbe i uvek sve to večim stupnjevanjem idealizovanja Stručnog kalupa realnosti te tvorbe kao « eelikom U granit klesali u istoriju na-' Va’,c,jc se zastave vijale s vencem pobede sokolske misli!
Kad a je Masaryk kao mlad profesor stigao u Prag, upoznao se jc i više puta sastajao s Tvršem, razmišljajuči 'V11,11,0 Položaju naroda i o zadaeima • okolstva. U Tyršu jc sve vrelo i kipelo. J fteo je tla diže barikade, hteo je revoluciju, da snagom oružja, kojc je kovao u svesti sokolskih duša, spasi narod od propasti. Masaryk je bio protiv nasilne revolucije. Čekao jc na mirni razvoj dogadaja. A što sc je dogodilo u godinama svetskog rata?
lyrš je več godine 1878 rekao: i L moraš da ustraješ uz zastavu dobre i napredne stvari, da ustraješ u narodnoj stvari u najboljem značenju reči. (J nijednoj priliei ne smeš da odustaneš, otstupiš pred nerazumnim i natražnjačkim predrasudama, uvek ustraj na tomc, što je zametak bolje
i.	srečnije budučnosti«.
Svi znamo, da sc je sadanji pret-sednik Čehoslovačke Republike dosledno i neumoljivo ravnao po tomc nauku te jc — kada je usud naroda tražio konačnu odluku — sam počco da diže barikado te sc jc svom svo-jom ogromnom moralnom i državni-čkom moči predao revoluciji, u borbu svih protiv svima, u taj vihor, koji je obuhvatio eco svet i u kojem jc Tyr-ševa sokolska ideja primila u punom značenju reči svoj krvavi krst tc se ponosno i pobedonosno razmahala iz< nad svega i preko svega na vodeče mesto u budučem životu naroda.
U najkritičnijem času istorijc svega naroda iskazao se jc u punoj meri i neokrnjenoj pravilnosti po svojoj ideji i po svojoj praktičnoj strani na-rodni program, koji jc udario Tyrš sokolskim uzgojnim delom. Tome delu dao je nutarnju vrednost i dubinu s idejom, a mogučnost udejstvovanja medu svim slojevima naroda obezde-dio mu je i ujemcio sa svojim sistemom: tlakle potpuna skladnost i harmonija velike, da, največe slovenske tvorbe u njenim sastavnim delovima, u njenoj bistvenosti, u njenim ciljevi-ma i sredstvima, u njenom obliku i u njenoj sadržini. A jedna prednost isti* če sc nad svim drugim, što bi htelo da tomc bude slično ili približno jedna-ko: da so put, koji pokazuje tvorba, nigde ne suzuje i ne završava, da to delo nikada ne prestaje. Ideja stremi uvek za širim i dalekosežnijim poletom napred, jer je njen temelj u moralu, u zdravi ju duše i tela, a njen konačni cilj je u savršenstvu i potpunosti, koji su samo obeleženi u našim težnjama, ali su u čoveejem životu nedostižni.
Tyrš je bio neobičan čovek, u mnogoeem daleko pred svojom doboni. Tako ga označuje njegov poznavalec brat .Tan Pelikan. Bavio sc jc filozofi
jom i estetikom, sarađivao je na Rieg-rovom znanstvenom rečniku, putovao j c po Italiji, Nemačkoj, Francuskoj, Englcskoj i Švicarskoj, zahvatio ga je živi tok nacionalne politike, bio je član mnogobrojnih umetničkih udruženja, univerzitetski profesor istorije umetnosti, urednik i umetnički kritičar. Več taj njegov život i rad imali bi pu-nu sadržinu, ali je Tyrš tomc radu i životu dodao najviše što jc mogao, znao i umeo, kada jc narodu osnovao Sokola (1862), kome je bio voda i načelnik preko 22 godine. Prvi sokolski slet (1882) bio je prva opča žetva svena* rodnog sokolskog uzgojnog rada. Tvrš je postigao vrhunac svoje tvornosti. Njegova fizička snaga bila je skršena i tražeči zdravlja u dolini Eca 11 Tirolu, dve godine za tim progutali su ga valovi reke Ahe.
U tom — rekao bi — vanjskom okviru tekao je i bogato se razvijao njegov unutarnji život, sličan njivi, ko-ju je očistio, obradio, posejao i oplo-dio sam gospodar: narodni orač i sc-jač, tako udubljen u rad, tako save-stan i dalekovidan u svojim osnovama i idejama, da je narodu pripremio bo-gatu žetvu, da su zašumeli svi češki lu-govi i gajevi od poja novog života i da su probile zdrave klice realne slovenske uzajamnosti po svim slovenskim zemljama. Sam pretsednik Masaryk jc prigodom VIII svesokolskog sleta u Pragu 1926 priznao, da iz ncbuloz-nosti slovenske ideje do »njeno« rcal-nog udejstvovanja vodi samo put sokolskog uzgojnog rada.
Tvršev narodni program je u svoj svojoj širini i u svim svojim granama osnovan na principima uzgoja pojedi-naca kao sastavnog dela narodne celine, na principima demokratizma, koji ne dopušta nijedno odvajanje nijed-* nog pripadnika naroda od tečevina tog uzgoja, jer svima i svakome pruža u jednakoj meri ista sredstva sa svojim telesnouzgojnim sistemom i svojom metodom, i kaže svima i svakome s istom uverljivom, iskrenom, otvore-nom i bratskom rečju i svojim vlasti-tim životom iste puteve rada, napora i požrtvovanja k idealima kreposti i vrlina.
Tvršev narodni program, koji sam po sebi iz preobilja njegovih ilelova izrazito udara na prvo mesto, je u svem opsegu i po neumanjenoj svojoj vrednosti savremen još i danas, iako su sc od njegovog doba do sada prilike medu Slovenima temeljito izmenile. »Tyrš je bio tvorac Sokolstva« — piše Jan Pelikan — »a svojim programom i svojim životom i radom, i to baš tim svojim radom, pripada svemu narodu, i njegove žive reči bi morale da postanu opča svojina«. — Češka nacionalna istorija često smatra Tvrša za posled-nieg češkog buditelja. Izradio je telo-vežbački sistem, koji do danas nijc niko premašio, a što je najviše i najbolje, jest to, da je u temelje telesne, duhovne i moralne kulture, gajene i pospešavane sokolskim uzgojnim radom, usadio koren narodnog progra-ma, koji znanstveno rasčlanjuje, čine-či ga svakome shvatljivim i dostup-' nim tačnošču i jasnošču svog genijal-nog duha. Delo duha jc delo za sve, kada ga prožima nacionalna svest i pregrejava rodoljubna krv.
Tyršev narodni program deli se u tri stupnja, koji izlaze jedan iz dru-goga i koji ne dopušta ju nrkakvog pre-skakanja i prebacivanja, naime: narod očuvati, narod ojačati i narod dignuti. Iz tih tri ju komponenata tek sastoji se kulturna višina naroda i one ujemčuju ovu visinu u najširem značenju tc reči. Samo tako mora da sc zida samostah nost naroda, njegova individualna i moralna moč, samo tako može da sc obezbedi normalni put razvoja njegove aktivnosti u svakom, smeru javnog de« lovanja, put razvoja i napretka njegove duševnosti. Samo tako može da prožme dušu naroda svest njegove vrednosti i snage, samo tako može narod da dobije veru u sama sebe, poštovanje prema samom sebi, da dodc do spoznajc sa-mog sebe i da postane ncovisan od stranih i neprijatejskih upliva, samo tako može da ceni svojstva, značaj i vrednost svojih fizičkih, moralnih i intelektualnih snaga, samo tako može da postane ponosan na svoju pripadnost narodu, koga 011 u njegovoj celini ] obogačiije bogatstvom svoga duha i
v. • .
mmmm
*4
Proslava 100 g^dišnjice Tyrševog rodenja u Beogradu (dvorana Sokola 1)
svoje zemlje te ga leči i čuva zdravljeni svoje krvi i svoga srca. Samo tako dolazi ponosna svest, koja usre-čuje: Držav! janin sam, nacionalista sam, Soko sam, čovek sam! — Ne iz vrha prema dole, več odozdo prema vrhu zida Tvrš naše sokolske domove: iz dubina nesvesti prema bleštavim višinama državljanskog ponosa .i radinog, kreposnog života!
Sada ćcmo dobro moči da shvati-mo lyrševe reči iz godine 1873: »Ali ono što odlučuje u borbi za opstanak, što nazivljemo životom, to je odlika celog značaja, zdravlje i sigurnost narodnog života, to jc uzgoj i s njim takoder i umetnost. Tu ništa ne vredi pomoč izvana, tu pre svega brani, čuva i pobeduje napor i vlastita težnja.«
Najpre moraš da budeš sam svoj tek onda postani svojina drugih — istina, koju ponavljamo također i na ovom mestu! Ne igračka i krhotina 11 rukama drugih, več izgraden značaj i eco muz u skupnosti svihi Ne pod niči-jom petom, več u istom redu sa svima, čiji korak vodi daleko k napretku! Ne prema zemlji oborenih očiju, več uzdig-nuta čela prema svetlosti i protiv vi-hora! Ne ponižno prignut u nesvesti za domačim plotom, več samosvesno us-pravljen hitajuči u širinu svega dobra, lepa. plemenita, da time što stečeš, ukrasiš i uzvelieaš svoj tlom! Da, kao što bi poštenim rukama zahvatio sunčane valove, da s njima pozlatiš svoju kuču od temelja do vrha — da s njima zagreješ, pozlatiš i rasvetliš svoje srce: izvor i svetište svog zdravog, kreposnog, veselog i krasnog sokolskog života!
Nikome sluga — svakome brat, nikomc robinja — svakome sestra!
Zato pak treba uzgoja, treba nc-prckidnog, napornog, do reči ustrajnog rada, treba borbe, teške. neiserpive, a ujedno borbe 'koja oživljuje, sa svim neprijateljima u nama samima i sa svima onima izvan nas!
Najprc očuvati, zatim ojačati i ko-načno dignuti narod! To jc program sokolskog rada.
' To je ona Darwinova teorija o pri-rodnom razvitku, koja sc vrši s bor-bom za život i koju je Tyrš preneo na život naroda: život pojedinca i naroda je borba za opstanak u takmiče-nju svih kulturnih i naprednih naroda gledom na sve tečevine kulture i civilizacije. Bar mi Jugosloveni ne može-mo bezbrižnO da gledamo, da bi nas drugi narodi prestizavali na putu opčeg napretka. Naša briga mora da bude da pazimo, kakovo 1 kojc čemo mesto osvojiti medu narodima Evrope. U prosudivanju položaja svih naroda izvan nas mi moramo da u interesu svoje države i u interesu ugleda svoga naroda pratimo napredak i razvoj vanj-skog sveta i uporedujemo s vlastitim napretkom i razvojem, ako hočemo, a i jer hočemo da u bratskim najužim vezama i odnošajima s ostalim slovenskim Sokolstvom u stalnoj istrajnoj pripravljenosti, da dodemo na mesto, koje odgovara našim snagama: hočemo u kulturnu zajednicu svega čove-čanstva!
Samo 11 tomc treba tražiti i samo tako moramo da tumačimo poznatu krilaticu, da naš put vodi od Jugoslo-venstva u Slovenstvo, od ovoga u čo-večanstvo. A na tom putu uspečemo jedino, ako nam budu kažiput Tyrševc reči: »Bež koncentracije snaga niko još nije postigao ništa znamenita« (1878).	— I ako 11 našem Sokolstvu
imamo več koncentrisan lep postopak narodne snage, svu tu svoju snagu moramo da usmerimo 11 pravilnu radi-nost, koju po Tvrševom nauku (1882) temeljimo na dva principa, koja obez-beduje svakome životu sposobnost i trajnost. I ta dva principa su sloboda i disciplina.
Ko jc uzgojen u sokolskom radu, taj priznava svoje pravo na egzistencu samo u narodnoj celini, te tome do« prinosi sam od sebe i po svojoj slo-bodnoj volji to, što mu jc dala sloboda u sticanju dobra i disciplina u čuvanju i deljenju stečenoga. On gradi, stvara, brani i usavršava: izvršuje u punoj sve«
sti odgovornosti Tvršev narodni program. On shvača Tyrševu reč, on po njoj živi: shvača ju da živi — živi, jer ju shvača.
Uzdržljivost od bezobzirne sebičnosti! S budučnošču naroda obogaču« jem budučnost čovečanstva, jer radim za njegov neograničeni napredak! Takoder i ja prihvačam borbu, koja nam se nameče proti svemu, što preči napredak. To je sveta borba protiv ledeni srca i tame razuma. Protiv svih zabluba i predrasuda diže se zastava pravde i večne istine!
I kada nam iz gore označenog ši-rokog okvira stupa pred oči svetli lik Miroslava Tyrša, kada slušamo šum sokolskih krila, koja se oko njega kupe da mu prenesu ime u Panteon besmrt-nika, kada gledamo, a još ne možemo da dovoljno ocenimo njegovo životno delo, koje je poklonio svim Slovenima, u dušu nam udara šum valova alpske reke, koja je ugrabila i ugasila taj veliki, lepi, čisti sokolski život!
Zla reko, što nam učini!
Je li moguče, da je s životom, koji je u tebi ugasnuo kao blesak zvezde u pustoš ernih oblaka noči, ugasnula takoder i uzgojna moč ideje, koja je uzavrela iz Tyrševa srca i prelila se u široke bregove njegovog narodnog programa?
Ne, to nije moguče, to se nije dogodilo!
Tirolska reka — što nam hoče ona! Bar to nije voda iz tirolskih planina, to je vrelo života, koje se preleva širom slovenskih zemalja — izvor života, u koji se jc slila Tyrševa duša, da postane naša zajednička svojina: velika po lepoti i plemenita, koja s nama i dalje živi u delima istine i pravde!
Zagrabimo duboko i napijmo se iz tog vrela života, da uzmognemo kao Tyrševi učenici živeti za sokolske ideale i za moč i veličinu Slovenstva!
£. Gangl
Trezvenosl u sokolske redove!
E. W. Foerster kaže, da se prava sloboda, kao i sve što jc veliko, stiče samo herojskom borbom. Požrtvova-nje, a ne uživanje i ugadanje je sim« bol života koji napreduje.
Jedan je uteg, što sputava let sokolskih krila, da se ona nc mogu po-sve snažno zaleteti u modre višine — a taj nesretni uteg na našem stremljenja letu, to je alkoholizovani život naše sredine na selu i » gradu. Talkav život čini od nas prave natragode, raku slične. Alkoholizacija jugosloven-skog društva bolesna je strana naše muške i u stoljetnoj borbi očeličane snage.
Sokoli su epski borci protivu po« roka i zala, štono okivaju istinu, do-brotu i lepotu, da sc ne inože 11 pravoj slici prikazati. Na Sokolima je dakle da budu generali u borbi s največim i najpodmuklijim neprijateljem pojedinca, njegove obitelji i svega jugoslos venstva. Sokoli neka budu prvoborci svete trezvenosti i bezalkoholne kul-
ture, koja jedino uvetuje potpunu i čistu našu narodnu nezavisnost. Pred-ratno Sokolstvo vodilo je od svog osnutka vatrcnu i smelu borbu s ugnje« tavačima i zavojevačima naše politič-ke slobodc. Taj zadatak ispunilo' jc ono časno i dolično kao kakova vojska iz biblije. Postankom naše ujedinjcne kraljevine Jugoslavije ispunjen je, u glavnim potezima, davni san naših predaka, provedena je primarna tačka progrania sokolskog — a sad treba iči dalje jednako smelo i borbeno, ne tu-rajuči glavu u pesak. Sve ujedno: Za« datak je Sokolstva, da ono, uz ostalo, bude i egzaltirani borac za trezvenost. Sokolstvo je onaj carcv sin iz priče, koji postepno i redom ubija aždaje, što traže krvavi tribut, danak u krvi od naše narodne celine. Nema časa ni dana, kada alkohol, taj knez smrti i mraka, ne zalkolje i ne strmoglavi po koju žrtvu živog našeg i nevinog narodnog članstva. Soko da to gleda i trpi skrštenih ruku, da mirno gleda i
ne bude veran sebi, svojoj inuškosti i viteštvu?!...
Borba s alkoholnim predrasudama, navikama, kobnim atavizmom, kao i s alkoholnim kapitalom, teška je i traži divske snage te evandeoske strpljivo-sti. Nijcdna negativna moč zablude nije tako uporna i jaka, kao što je moč alkoholne zablude. Ta zabluda ušla je u naše domove, obitelji, u fino tkivo našeg mozga i živčevlja i mišič« ja. Ta zabiuda ušla je 11 našu tradiciju, narodne običaje, pesme, priče i eelu folkloristiki!. Alkoholna zabluda prožima sav naš privatni i javni život, čak i u crkvi i na groblju i na javnim svečanostima svuda se alkohol ceri na nas i sipa svoj otrovni zadah. Alkoho-lizam je temeljno korenje svake bede i zla medu ljudima, on je pravi zemalj-ski palkao grozote i propasti. Onaj pak plameni mač u rukama andela, što ču« va vrata zemaljskog raja — taj se naziva čista trezvenost. Ni kapi alkoholnih pica! to je poklič nedostižni u borbi prekaljenog jugoslovenskog Sokolstva, (koje jc preglo da bude jedan od apostola apstinentskog pokreta. Sokol po svojoj biti treba za smeom let bistro oko, kojc neče zastirati alkoholna krvava magla, što survava u ponor propasti.
SLoVEN/Ko
/0K0L/TKO
Obrisi rasporeda svesokolskog slela
Poslednji broj »Vestnika Sokolskog« objavljuje provizorni program IX svesokolskog sleta u Pragu, koji će obuhvatati kako smo več i javili pred-sletske priredbe i konačno glavne slet-ske dane. Na mnogobrojna pitanja ob* javljujemo danas u glavnim potezima program sleta, kako je dosada ustanovljen.
Predsletski dani.
5 juna: pre podne pokusi; posle podne javni nastup dece praških os* novnih škola.
12 juna: pre podne pokusi; posle podne javna vežba sokolske dece i pre* mijera sletske scene »Tyršev san«.
16 do 19 juna: javni nastupi i tak-mičenja daka srednjih škola te prva repriza sletske scene »Tvršev san«.
26 juna: pre podne pokusi: posle podne javna vežba sokolskog naraštaja i sletska scena »Tyršev san«.
27 i 28 juna: takmičenja naraštaja-ca i naraštajka u igrama, šesteroboju, plivanju, veslanju i t. d.
g) juna: pre podne povorka naraštaja po praškim ulicama; posle podne javna vežba naraštaja i sletska scena po četvrti put.
Glavni sletski dani.
1 jula: takmičenja za prvenstvo Saveza SS.
2 jula: pre podne takmičenja višeg odeljenja članova i članica; posle podne vežbe praške sokolske dece i naraštaja.
3 jula: pre podne pokusi; posle podne javna vežba članova i članica, vežbe gostij u i stranaca.
4 jula: pre podne pokusi, takmičenja srednjih i nižih odeljenja članova i članica, takmičenja u plivanju, mačeva-nju, streljanju i jahanju; posle podne javna vežba, nastupi gostiju i sletska scena po peti put.
5 jula: pre podne pokusi, vojnička takmičenja, takmičenja vrsta Saveza $S, takmičenja u plivanju, veslanju, kanoistici, jahanju i mačevanju; posle podne javna vežba, vežbe gostiju i sletska scena po šesti put.
6 jula: pre podne povorka po ulicama Praga; posle podne vežba vojske i sokolske konjiče te poslednji put sletska scena »Tvršev san«.
Ovaj program smatra se u glavno* me kao definitivnih, te če eventualne promene biti pravovremeno objavljene.
Američkl Čehoslovaci I slel
Kako veliko zanimanje vlada za svesokolski slet u svim češkoslovačkim kolonijama Severne Amerike, vidi se iz toga, da se je dosada prijavilo za slet toliko ljudi, da če morati biti or-ganizovane četiri velike ekspedicije. Naravno, da če češkoslovačko ameriško Sokolstvo nastupiti i na ovom sletu i pokazati, da ne prelazi samo Ocean u velikoj masi, več da pored velike Iju-bavi prema otadžbini nosi sobom i mnogo znanja, što je znak da zaisra sokolski i deluje. Prvi deo uputiče se početkom maja s parobrodom »Evro* pa«, drugi deo poči če 14 maja s »Aqui-tanijom«, treči početkom juna s »Bre* benom« i četvrti polovinom juna s
.{Nastavak sa 1. strane.)
I ako je allkoholizam danas još ja* ka sila — on je ipak osuden na skoru propast, on nam se prikazuje kao pro-lažni fenomen u istoriji čovečanstva i njegovog napretka.
Protivniei beskompromisne trez-venosti govore, kako če se uvek piti doklegod je čoveka, jer da je alkohol jedna razbibriga i nužno sredstvo uživanja nakon rada i teškoča, što nas snalaze. Ovi imaju 'krivo, jer mi ima* mo danas mnogo plemenitijih užitaka u voču i njegovim slatkim Sokovima, zatim u komforu kučnom, u športu, ritmičkoj telovežbi i svim lepim ema* nacijama kulture i civilizacije. Čove-čanstvo je ispravilo i istrebilo i druga zla u toku svoga razvoja pa če i s al* koholizmom obračunati na primeran način. Zar nismo imali izlaganje dece na Tajgetu, ubijanje staraea, ropstvo u starom veku i u novorn (crnaca u Ameriei), zatim mnogoženstvo, versku netoleraneiju, spaljivanje žena iza smrti muža i dr. Sada sc vodi borba, da se ratovi onemoguče i stave izvan zakona. Doči če vreme, kojem pretho-de Udružene Države Američke, da če se smatrati uživanje alkoholnih piča za zlo, kao što več i danas osudujemo kokainiste i morfinomane.
Kroz alkoholna piča: rakiju, vino i kroz pivo prolivene reke Ikrvi i suza naše sabrače vape za nama tla presu-šimo več jednom njihova vrela i su* stavimo njihov tok. To od nas traži svetački lik oca Sokolstva besmrtnog Tyrša — to od nas traži vapaj u alko-holnoj bujici nošene i davljene nevine dece i omladine otaca pijanica. Ne is-pričava nikog izgovor, da je on ume-
»Aquitanijom«. Slovaci če pak nakon sleta posetiti svoju užu domovinu.
Skupšlina ruskog Sokolstva u Jugoslaviji
Sredinom februara održalo je Rusko zagranično Sokolstvo u Beogradu svoju glavnu skupštinu pod pretseda-njem saveznog starešine br. Artamo-nova. Savez SKJ zastupao je II zame-nik starešie Saveza br. Dura Paunko-vič. Iz izvesta ja proizlazi, da najviše ruskih sokolskih društava ima na isto-ku i jugu naše kraljevine. Ruske so* kolske jcdinice postoje u Ljubljani, Zagrebu, Beogradu, Beloj Crkvi, Kru-ševcu, Borskom Rudniku, Zaječaru, Vranju, Zemunu, Kragujevcu, Nišu, Negotinu, Pančevu, Skoplju, Kumano* vu i Turskom Bečeju. Skupština se je bavila i pitanjem učestvovanja ruskog zagraničnog Sokolstva na sletu u Pra* gu. nadalje dnevnim redom pretsto-ječe skupštinc Sojuza u Pragu, na ko-joj če naše rusko Sokolstvo zauzimati jaku poziciju kao najkompaktnije iz-medu svega ruskog zagraničnog Sokolstva u Evropi.
Vodnici po Pragu za vreme sleta
Savez za unapredenjc prometa stranaca u Pragu prirediče posebne te-čajevc, u kojima če se izobraziti vod* nici, koji če za vreme svesokolskog sleta biti na raspoloženju strancima i gostima. Prag ima toliko raznih isto-rijskih, kulturnih i gospodarskih zna* menitosti, da če institucija vodnika naročite dobro doči ovc godine, kada če toliko gostiju posetiti kolekvu svega Sokolstva i središte češkoslovačke kulture i gospodarstva.
Sletska pisarna za informacije
Da se več sada omoguči svim po-setnicima sleta davanjc raznih informacija, C O S otvorila je u.palati Živ-nostenske banke u Pragu na Pfikop.ma svoju pisarnu, gde če sc pored informacija moči da dobiju takoder progra* mi sleta i drugih priredaba te da se naručuju i ulaznicc za sve sletske priredbe. Na ovo upozoravamo naročito one, koji nameravaju da kupe sedala u ložama, da ih pravodobno nabave.
Delegat japanskog mmistarstva prosvete otpulovao na svesokolski slet
Dne K) fubruara otpotovao je iz Tokia načelnik odeljenja za telesni uz-goj u japanskom ministarstvu prosvete g. Yoshihiro Takata, koji putuje preko Marseille. Gospodin Takata posetiče razne evropske države, da prouči stanje i organizaciju telesnog uzgoja kod pojedinih evropskih naroda, a juna meseca doči če u Prag, da kao zvanični delegat japanske vlade prisustvuje sle tu. Tom prilikom pokloniče se također pretsedniku republike Tomi Masaryku, kojemu če predati počasne barjačiče sportskih udruženja i to: Udruženja mladih muževa Japana, Udruženja mladih žena Japana i Udruženja japanskih skauta, koje če organizacije g. Takata i zastupati na sletu.
O putu g. Takata donco je članak veliki japanski dnevnik »Kokumin«.
renjak i da sc nilkad nc opija. Takav »umereni« je zavodnik, manji ili veči ortak pravog krvavog ubojicc koji se zove »piče«.
Treba uzeti novine, i dnevno čete čitati posvuda i na svakoj stranici o strašnom tributu u životima, sreči i blagostanju, što ga društvo čovečje pla* ča opojnim užicima. Umerenost niko-ga ne opravdava, a najmanjc SoLkola — jer je umerenost najlkrači put te prava podloga pijanstva. Sve pijanice bili su iznajpre umerenjaci. Samo pot* puna apstinencija daje čoveku jamstvo, da ga alkohol neče sur vati, ili bilo u kojem slučaju nanositi štetu.
Prigovoriče nam se, da su trezve-njaci neke askete, koji propovedaju trapljenje tela, uzdržavanje od užita* ka. I to ne stoji, jer trezvenjak če uvek nači puta i načina, da se na drugi do-ličniji način iživi. Ko često i stalno pije vino, može se nazvati opravdano allkoholičarem, koji kao kakav lažni epikurejac, slabije jede, odeva sc i slabije se kulturno neguje trošeči od* više energije i zarade na piče. Alkoho* ličar je zapravo asketa u onoj bednoj i čoveka nedostojnoj formi. •
Možak ljudski, to je pravo zračenje nebesa u nama — ta j možak čini nas gospoda rima ove planete — a po-malo i zvezdanog neba oko nas. Alko* hol, to je pak izraziti živčani i možda-ni otrov. A što znači Soko bez jakih živaca? Nije li on slabiji i plašiji.vi.ji od vrapca, koji ne sme iz šikare oko kuče?!
Soko, koji živi u dosluhu s alkoholnim pičem, gubi pravi polet, smio* nost, neovisnost od okova mesa, on se hrani truležem poput gavrana, njegov
isprva jasni sunčani poklič pretvara se u vrtoglavici od žestokog piča u hrapavo graktanje i gakanje. Sokol prežet trezvenošču t. j. borbenošču za bezalkoholni život — to je pravi os-
IX svesoRolsUi slet u Vragu
U okviru priredaba, koje če pri* rediti sletski odbor u proslavu stogo-dišnjice rođenja osnivača Sokolstva dr. Miroslava Tyrša, održače se u Pra* gu za vreme sletskih dana i grandiozna izložba ogromnog rada, koji je Sokolstvo izvršilo (kroz 70 godina svoga postanka. O tome izjavio je uredniku pomenutog lista pretsednik izložbenog otseka, brat dr. Karel Šauer, medu ostalim sledeče:
Delo, koje je Sokolstvo do danas izvršilo, tako je veliko, svestrano i op-sežno, da nam se je nametalo kao dqž* nost da pokažemo kulturnom svetu baš u toj jubilarnoj godini piramidu našega stvaranja, kome je udario temelje dr. Tyrš. Iz toga vidika može da se posmatra takoder i program sokolske izložbe i sokolskog sajma. Proizla-zimo iz ličnosti dr. Miroslava Tvrša i oko njega sc dakle prostiru polja naše delatnosti. Izložba i sokolski sajam uzoraka, što če se smestiti u industrij* skoj i strojno j palati, rasporediče se na sledeči način:
Srednji trakt industrijske palate biče ureden kao Tvršev Panteon. Na sredini stajače Tvršev kip, a okolo njega pak biče rasporedani svi predmeti, koji su s Tvršem bilo u kak voj ve* zi; pre svega tu če biti njegovi znanstveni i sokolski radovi, dalje njegove sl.kc, dela (spisi) o Tyršu i njegovom radu u životu, slike osoba koje su bile Tyršu blizu i koje su na nj imalc izve-stan upliv, u prvom redu slike Fiignera i Renate Tvrševe, istorijske uspome-ne, koje su u posedu Praškog Sokola i konačno slike iz vremena Tvrševog rada (Narodno pozorište, Palackoga most i t. d.).
Desni trakt industrijske palate biče rezerviran za samostalnu izložbu Saveza Slovenskog Sokolstva i njego* v;h pojedinih članova. U skupnom odeljenju biče izloženi svi dokumenti o pretšasnicima današnjeg SSS iz pred* ratne dobe. nadalje komparativni prikaz izmedu pojedinih Saveza, dakle zmedu COS, Saveza SKJ, Saveza poljskog i Saveza ruskog Sokolstva, nadalje prelazni darovi za prvenstvo SSS, fotografije pobednika na takmi-čenjima SSS. Svaki savez pak u dr ur e n u SSS, iinače i još svoju posebno iz* ložbu.
ČOS prirediče naročito veliku izložbu. U sredini dvorane nalaziče se ogromni zemljo vid Čehoslovačk; Re* publike, do sada jedan od največih na svetu. Na njemu če biti posebno označeni teritoriji pojedinih župa, njihova
Pretsednik češkoslovačkog ureda za promet stranaca dr. Eugen Pštros izjavio je o pripremama za svesokolski slet u Pragu uredniku »Prager Presse« izmedu ostalog sledeče:
Priprave Praga za slet počele su več u godini 1931, kada je na zamolbu sletskog odbora ČOS sazvao Urcd za promet stranaca konfercncu, da bi se u ovom pogledu posavetovali svi odnosni faktori. To savetovanje bavilo se je mobilizacijom cele javnosti grada Praga za slet. Koliki je opseg te mobilizacije pokazujc učešče na konferenci: pored zastupnika raznih ustanova za promet stranaca i članova sletskog odbora ČOS, ovoj konferenci prisostvovali su takoder zastupnici presidi-ja tchničkog odeljenja grada Praga, za* stupnici gradbenog odeljenja, odeljenja za nasade, clektričke cestne željeznice, gremija praških trgovaca, saveza društva za polepšavanje i t. d.
Celokupna akcija za priprave Praga deli se na aktivnu i pasivnu. Pasivna strana obuhvata otstranjenje svih ne* prilika estetskog i saobračajnog značaja. U to spada što hitnijc izvršenje svih započetih radova na gradnjama kao i ulica, zatim uredenje ulica, otstranjenje svih drvenih objekata koji spreča-ju promet i nagrduju izgled grada, uredenje slobodnih parcela u sredini mc-
U poslednje vreme za naše selo počeli su sc mnogi interesovati, tim vi* še u jeku današnje opšte krize. Teži se da se naše selo, kao gro naše nacije, materijalno oporavi, da pod povoljni-jim uslovima radi svoju ckonomiju, da pod higijenskim uslovima živi, da se fizički jača i da mu se i dalje održava
mejak raja, komad neba našeg jugo* slovenskog, što ga svojim primernim životom svakom otvara i otkriva.
Franjo Piha — Sušine-Đurđenovac.
sedišta i sedišta pojedinih jedinica sa zorno izradenim zgradama, u kojima se vežba (sokoiski domovi, škole, naročite dvorane, letnja vežbališta i t. d.). U sredini zemljevida, na onom mestu gde se nalazi Tyršev dom, se-dište ČOS biče označeno stupom. Od sedišta svih 52 župe biče napeti i za ta j stup povezani trakovi, a otuda pak kao kazalo opet ovi trakovi vodiče k pojedinim odeljenjima, u kojima če biti izložbe pojedinih župa. Izložba svake župe obuhvatače oficijelni deo, koji če statistički, tabelarno i grafički prikazivati njen razvoj, porast, broj pripadnika i rad (telovežbački, prosvetni, zdravstveni) te individualni deo, u kojem če biti izloženi spomen* predmeti, slike, trofeji, diplome i t.d. U torn traktu biče takoder i posebna izložba same ČOS.
Levo krilo namenjeno je naertima i modelima vežbaonica, lopti za vežba-nja i to od najprimitivnijih do najsa* vršenijih, dalje načrti za letnja vežbališta, igrališta i stadione. Pored te izložbe biče u pojedinim odeljenjima razvrstane izložbe pojedinih dobavlja* ča telovežbaokih sprava, krojeva i t. d. Naročito če zanimljiv biti gospodarski prikaz, koliko upotrebi Sokolstvo godišnje gradbenog materijala, robe, struje i t. d.
U strojnoj palati pak biče smešten sajam uzoraka. Izlagači biče isključivo samo članovi Sokola. Svrha toga sajma je da sc pokaže i druga strana sokolskog rada. produktivna, i da se ujedno pretstavi samopomoč time. da sokolske potrebe treba pokrivati i na* micati iz redova svojih pripadnika. Po če ujedno biti i parola toga sajma, koji če imati naziv: Sokolsko bratstvo u gospodarskom životu.
Celokupni izložbeni prostor obu* hvata u toj palati 4000 m2, a da je ta j sajam umestan, dokazuje i činjenica, da je taj prostor več sav izdan.
Obe izložbene palate dakle pruža-ćc vrlo interesantnu sliku rada i stvaranja Sokolstva, a takoder i u propa* gadnom, informacijskom i u gospodarskom pogledu bez sumnje je da čc uroditi 'korisnim plodovima. Okolo palate pak več od ranog jutra do noči sve če vrveti i kipeti životom i zaba-vom; priredivače se pučke veselice, takmičenja pevačkih društava i glaz* ba, izvađati narodni plesovi svih slovenskih naroda u njihovim nošnjama, pozorišne pretstave na otvorenom, a što če bez sumnje biti naročito privla* čiva atrakcija.
sta, otstranjenje osušenih .stabala i nasada i t. d.
Aktivna strana pak obuhvata me* du ostalim raspis nagrada za najlepše dekorirane trgovačke izložbe, prozore, balkone te iluminaciju i t. d. Na sa-stanku bio je izabran uži odbor, koji ima da provodi odnosnu propagandu i to putem novina, radia i kinemato* grafa. U tome svemu pomoči če tako* der i štampa.
Postoji naravno još mnogo deta-lja, čija bi izvedba koristila vanjskoj slici mesta, n. pr. drveni skeleti na novogradnjama mogli bi sc prikladno maskirati i oblepiti s reklamama u posve-ma estetskom izgledu. Na stupovc električne željeznice mogli bi se postaviti lonci s cvečem, što bi odavalo za* stalno prijatan izgled.
Konačno bi trebalo taj veliki priliv stranaca takoder izrabiti i u propa* gandne svrhe, te ih upozoriti priklad* nom reklamom na češku industriju, kupališta i istorijske znamenitosti i t. d.
Ako ovome odboru pode za rukom da povoljno reši sve ove zadače, Prag če svakomc pružiti svojim izgledom nezaboravnu sliku. Grad čc biti ukra-šen s tisučama i tisučama zastava i zastavica, cvečem i zelenilom, a večernja iluminacija pojačače svečani izgled te če na svakoga učiniti najdublji utisak.
s vest o ljuba vi prema Kralju i Ota* džbini. Staranje o svemu ovomc pre-uzcla je na sebe država i razne ustanove. Jedna od tih je i naše Sokolstvo.
Rad Sokolstva na našem selu uzeo je velikog zamaha. Tu,;svoju misiju Sokolstvo vrši preko svojih sokolskih četa. Do 1925 godine nije postojala
Izašla je 9 sveska „Sokol, knjižnice":
DR. NIKO MRVOŠ:
Pogledi i misli dr. Miroslava Tyrša
Primerak stoji 3 — D i n
Neophodno potrebno za Tyrševe proslave Porudžbe prima i izvršuje
Jug-oslovenska Sokolska Matica
■вашавиијитицдмииидиим
LJUBLJANA, Narodni dom
nijedna sokolska četa. Od 24. maja 1925 god. počele su se iste obrazovati i to prvo u mostarskoj Sokolskoj župi, tako da ih u 1932 godini ima 751. To nije mali broj. To je uspeh na koji treba da se obrati pažnja, tim više sada, kada je veči deo našeg sela obuli vačen današnjom krizom. Svakako, da naše selo u Sokolstvu vidi mnoga dobra, te sc tako naglo organizuje u sokolske čete. Na tako odličan odziv i naše se Sokolstvo trudi da opravda nade našeg sela, što ga od Sokolstva očekuje. To pokazuju razni tečajevi po pojedinim društvima i župama. I ona skromna materijalna sredstva, sa kojima raspolažu naša društva i župe, večim delom ulažu se za održavanje ovih točajeva. Materijalne su žrtve skromne, ali trud društvenih i župskih funkcionera i volja seljaka tečajevaea čini, da su uspesi preko očekivanja. Na ovim točajevima nc predaju se samo sokolske stvari, več i to što je našem selu od životne potrebe, kao: za* drugarstvo, stočarstvo, mlekarstvo, si* rarstvo, pčelarstvo, živinarstvo, vočar-stvo, vinogradarstvo, povrčarstvo, ra* tarstvo i drugo. Tako reči sve što je tesno vezano uz život našeg sela.
Šta za sada nedostaje našem selu tako organizovanom u sokolskim četama, pa da njihov rad normalno teče? Po mome mišljenju: tehnički spremno vodstvo i sokolane sa potrebnim spravama i uredajima.
O pitanju spremanja voda sokolskih četa, ja sam pre kratkog vremena Savezu Sokola kraljevine Jugoslavije podneo jedan »Projekat za osnivanje vojničke prednjačke škole, u kojoj bi se obrezovali prednjači sokolskih četa«. (Vidi str. 3 i 4 »Sokolskog Glasnika« br. 8 o. g.) Ovaj projekat dostavljen je nadležnim na rešenje. Na osnovi ovog podnetog projekta gospo* din Ministar vojske i mornarice sa DBr. 1919 od 3 februara 1932 godine naredio je da se svake godine obrazuje »Škola za obuku vojnika za vode so* kolskih četa«, gde če se spremati voj-nici na otsluženju kadrovskog roka za vode sokolskih četa. Škola če redovno trajati od 1 decembra jedne do 31 marta sledeče godine, gde če se redov* no održavati dva do tri tečaja od 6 do 8 nedelja. Ove godine škola če početi odmah i trajače do 10 jula ove godine. Škola čc u disciplinskom pogledu stajati pod gospodinom Ministrom vojske i mornarice, a u nastav-nom pod Savezom Sokola kraljevine Jugoslavije. Na ovaj način pitanje teh* ničkog vodstva sokolskih četa rešeno je na vrlo pogodan i dobar način kako za Sokolstvo, tako i za samu državu.
Naravno, da če u početku rada ove škole biti teškoča, kao što to obič-110 biva u svakom početnom radu. Ali sa ulaganjem volje i truda, ova škola ima da da odlične rezultate. Ona ima da bude rasadnik Sokolstva za naše selo. Naše selo može očekivati od ove škole ne samo pouke za svoje fizičko vaspitanje, več i pouke za njegov čisto stručni rad. Na ovaj način što vojska, zbog dosta skračenog roka i obilnosti vojničke nastave, nije mogla u potpunosti da vaspita naš^ narod i _u ovom pravcu, putem ove škole dače mu i ovo vaspitanje udruženo sa So* kolstvom. Što se tiče sokolana sa potrebnim spravama i uredajima, u tome pogledu postoje takoder znatne teško* če 'Vi.še dobre volje i truda pa se i ovo pitanje može rešiti sa minimalnim ma-terijalnim žrtvama.
Rad po sokolskim seoskim četama mogao bi se podeliti na dva perioda: letnji i zimski. Za vreme letnjeg perioda moglo bi se vežbati i van sokolana — na letnjim vežbalištima. Letnja vežbališta na selu ne stvaraju velikih teškoča. Čistina oko škola i crkava, njive ili kakve zgodne bašte u selu; opštinske ili privatne, vrlo dobro bi mogle da se iskoriste u ovu svrhu. Verujem, da če i sopstvenici ovih imanja vrlo rado ista ustupati sokolskim četama za njihove svrhe. Najprimitivnijc zgrade od dasaka ili takozvane brvna-re, koje bi Sokoli sami izradili, mogle bi' korisno da posluže za svlačionice i čuvanja potrebnih sprava. Pa i same sprave za ova letnja vežbanja nebi stvarale velikih teškoča. Vratilo, raz* boj, uže, lestvice, greda, razne prepo* ne, kugla, disikos, motka za skok u vis, palice, buzdovan, drveni 'konj, iopta i drugo, mogle bi se kupiti, ili dobiti od sokolskog društva dotične čete, a koje su njemu nepotrebne, ili pak i na selu
Prag mobilizira za svesokolski
slei
Podi zanj e sokolskih domova
na selu
Grandiozna izložba sokolskog
rada
delom izraditi pod uputstvom nekog Sokola. Sem vežbi sa i na ovim spravama, moglo bi se još vežbati: skok u vis, skok u daljinu, treanje, bokso-vanje, skupine, Strojeve, proste i druge vežbe, ko j e i sokolska društva vežba-ju na svojim letnjim vežbalištima. Nista lepšeg i zdravijeg od ovakvog vež-banja na čistom vazduhu. Na ovaj način pitanje vežbanja u letnjem periodu bilo bi rešeno bez velikih teškoča, sem što bi se trebalo postarati da ova let-nja vežbališta dodu u vlastništvo sokolskih četa. No pri ovome jedno ne treba zaboraviti, da je naš seljak u ovom periodu vežbanja vezan svojim poslovima, te bi na vežbanja mogao polaziti jedino praznikom i nedcljom. Sasvim drugojače stoji sa vežbanjem u zimskom periodu vežbanja. Zimski period bio bi sav iscrpljen sa radom u sokolani, jer je tada naš seljak mno* go manje zauzet svojim radom no leti. Sokolane nebi se iskoristilc samo za vežbanje Sokola, več i za razna pre* davanja o: higijeni, poljoprivredi, sto-čarstvu, živinarstvu i drugo. U soko* lanama bi se mogle obrazovati seos'ke čitaonice, instalirati radio. Sokolane bi bile rasadnik svega onoga što je dobro i korisno za naše seljake. Sokolane bi imale najzad i glavnu zadaču da privuku naše seljake, da u njima pro-vode veči deo svoga slobodnog vremena, bilo da slušaju predavanja i radio, bilo da čitaju knjige i novine i posmatraju vežbanja svoje dece.
Pa na koji bi se način mogle po-dizati sokolane na selu uz minimalne novčane izdatke? Poznato mi je, da u Savezu Sokola kraljevine Jugoslavije postoji projekat da se sokolane po po* jedinim društvima i sokolskim četa*
ma prave od drvene konstrukcije. Nema spora, ideja vrlo pohvalna i ko-risna. Ne treba li se zadovoljiti samo ovim projektom? Nebi li se moglo ra-diti i u drugom praveu? Zar se nebi mogle izgraditi sokolane i njene uz-gredne prostorije sa izgradnjom osnovnih škola? Gde bi se korisnije mogao zamisliti rad u ovom praveu od sarad-nje škole i Sokolstva?
Zar nebi isto tako bilo od koristi za naše selo od podizanja ovakvih so-kolana, kao što je od koristi i podiza-nje osnovnih škola? Osnovne škole na selu imaju za cilj prosvečivanje našeg seljaka. Isti cilj imaju i sokolane. Zar ovako podignute sokolane sa napred iznetim ciljem nebi bili najzad i na* rodni univerziteti na našem selu? Zar nebi za vaspitanje po osnovnim ško* lama i sokolanama na selu bio isti čo-vek — učitelj, potpomognut i od na* šeg spremnog seljaka za ovu svrhu? Za ostvarenje ovoga, neka nam poslu-ži primer naše prestoničke opštine, ko-ja je u osnovnoj školi »Prestolonaslednik Petar« na gornjem Vračaru predvidela i dvoranu za sokolanu, čije je osvečenje izvršeno 23. februara ove godine. Svakako da ovakvih primera ima još u našoj zemlji, što je od velike koristi za dotična mesta.
Podimo bar sada za ovim prime-rima u jeku podizanja osnovnih škola po selima.
Spremajmo vodstvo sokolskih seo* skih četa i podižimo škole i sokolane ujedno za naše selo i koristi od toga ubrzo če osetiti naša nacija.
Dimitrije S. Pavlovič, art. ppuk. Kra* ljeve garde — Beograd.
/АУЕ
II redovila glavna skupšlina Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije
sazivlje se prema zaključku uprave od 7 marta 1932 i u smislu poslovnika za nedelju 10 aprila 1932 u Beogradu u velikoj dvorani Saveza nabavljačkih zadruga, Poenkareova ulica br. 21.
Dnevni red
. 1- Izvesta ji: a) zamen, starešine, b) tajnika, c) načelnika i načelnice, d)
"	Z	Z UCIVVlJ&lvVj
Pretsednika prosvetnog odbora, e) ekonoma, f) blagajnika, g) statističara, h) pretsednika organizaciono-pravnoS otseka, i) pretsednika ozlednog fonda, j) pretsednika narodno=obrambenog otseka, k) urednika sokolske štampe Sa«
veza.
2. Predloži uprave Saveza.
3. Rešavanje o višini prinosa dru-štava Savezu.
4. Hitni predloži.
5. Predloži za održavanje sveso-kolskih i saveznih sletova.
6. Izveštaj revlzionog odbora.
Početak skupštine u 10 sati.
Verifikacija izaslanika izvršiče se od 9 do 9.45 sati u istoj prostoriji.
Raspored priprava za glavnu skup-štinu je sledeči:
I) U petak 8 aprila u 9 časova pre podne održaje se sednica zbora žup-skih načelnika u prostorijama savezne uprave.
II) Istoga dana u isto vreme sednica i zbor župskih prosvetara u dvorani jednog od beogradskih sokolskih dru« stava.
III) Popodne u 4 časa sednica plenuma savezne uprave u zajednici sa svima župskim starešinama i župskim načelnicima u dvorani Saveza nabavljačkih zadruga.
IV) U subotu 9 aprila u 9 časova pre podne početak poverljivog sastan-ka svih delegata za saveznu skupštinu u dvorani Saveza nabavljačkih zadruga.
V) Istoga dana u 2 časa popodne sednica kandidacionog odbora u prostorijama uprave Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije.
VI) U 4 časa popodne nastavak poverljivog sastanka delegata u dvora* ni Saveza nabavljačkih zadruga.
Zdravo!
Beograd, 7 marta 1932.
Uprava Saveza SKJ
-«38*~
XI sednica izvršnog odliora Saveza SKJ
održana dne 3 marta 1932 u Beogradu.
Brat Gangl konstatuje, da je re-vizioni odbor Saveza prema zaključku prošle sednice plenuma Saveza obavio superreviziju sletskoga poslovanja, kao i reviziju savezne blagajne. Temeljem obavljene revizije, revizioni odbor Saveza uputio je izvršnom odboru Saveza naročiti izveštaj zajedno sa zapisnikom sednice revizionog odbora, pa odreduje da brat tajnik pročita kako izveštaj tako i sam zapisnik.
Nakon pročitanih ovih izveštaja konstatuje se, da izvršni odbor nije kompetentan da raspravlja niti o jed-nom niti o drugom, jer dani mu mandat potiče od plenuma savezne uprave, pa da se s toga jedno i drugo stavi na dnevni red plenarne sednice i njoj da se prepusti odluka po čitavom predmetu. — Ovaj se predlog prima.
Ekonom brat Branko Živkovič po-najpre predočuje bilansu sleta i Saveza, kao i završne račune. Nakon danih razjašnjenja na pojedine stavke, zaključuje se da se bilanse podnesu na odobrenje plenarnoj sednici uprave, a prema njezinom zaključku imadu se otštampati u knjiži izveštaja za glavnu skupštinu Saveza.
Po tome brat ekonom podnaša is-crpiv izveštaj o gospodarskom poslovanju Saveza, kao i o finansijskom stanju s osobitim obzirom na pripo-moč države i pomoč banovina župama. — Njegov se izveštaj sa predlogom prima u celosti.
Na predlog župe Skoplje odobrava se da se sestra Rusa Vučidolac prima u saveznu prednjačku školu na trošak savezne uprave. — Na akt potraživa-nja tvornice za nabavu sokolskih sprava Adam u Pragu zaključuje se, da se imaju povesti izvidi i na sam akt za-tražiti pismeno mišljenje i očitovanje brače Miroslava Vojinoviča i Doke Iliča. — Jugoslovenska Sokolska Matica podnaša dopis kojim upozoruje, kako je na dosadašnjim svojim edicijama pretrpela deficite, a ti su toliki da če biti Matica prisiljena da obustavi svoj rad, jer nema kapitala za investicije
u sokolsku štampu. — Zaključuje se, da se od svake knjige »Sokolske knjižnice« otkupi po 1000 komada, a onda da se od župa zatraže spiskovi dru-štava i četa, kojima bi se ove knjižice besplatno podelile.
Predlog župe Varaždin, da se za ovu godinu odobri njezin razrez pore-za za pojedina društva i to samo s razloga što su njene jedinice počele stvarno raditi godine 1931, kada je župa formirana, prima se, ali defiitivna odluka prepusta se plenarnoj sednici uprave. — Predlog župe Osijek da se banovinske pomoči dele po broju je-dinica, isto upučuje se na definitivni zaključak plenuma savezne uprave.
Pretsednik umetničko - gradevin-skog otseka brat Momir Korunovič iz-veštava, da je na osveštenju zgrade tehničkog fakulteta zastupao saveznu upravu. — Sada radi na izradbi pla-nova za buduče sletište, kao i na izradbi planova za izgradnjo sokolskih domova. Kad ovi planovi budu odobreni po građevinskom otseku, on če ih predložiti na prihvat sednici savezne uprave. — Konačno izveštava, da je dr varsko preduzeee Sipad voljno da iz-raduje sokolske domove iz drvene grade. On je u posedu odnosne ponude, koju sada proučava, pa če o njoj izve-stiti na jednoj od narednih sednica. — Izveštaj prima se do znanja.
Temeljem predloga organizaciono-pravnoga otseka zaključuje se: U di-sciplinskom predmetu protiv brata Luke Piliča, člana Sokolskog društva Šibenik, potvrduje se osuda, kojom je taj brat osuden na ukor radi pitanja protiv društvenih interesa. — Predlog uprave župe Osijek, da se s obzirom na važnost funkcije blagajnika^ isti predlaže na društvenoj skupštini, zaključuje se, da se plenumu savezne uprave ovaj predlog iznese na odobrc-nje. U disciplinskoin predmetu protiv
bivšeg elana Cvetkoviča Radoslava iz
Ptuja isti se isključuje iz Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije a isklju-čenje se ima objaviti u »Sokolskom Glasniku«. — Konačno predlaže pravilnik o primanju pripadnika pokra-jinskog Saveza ruskog Sokolstva u kraljevini Jugoslaviji u ozledm fond Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije. Zaključuje se ovaj pravilnik uputiti plenumu savezne uprave na odobrenje i prihvat.	.
Prosvetni odbor upozorujc# da je pravilnikom otseka za štampu usta* no vi j ena »Sokolska agencija« sa sedi-štem u Beogradu, čiju ovganizaciju, za-datke i rad prepisuje član 22 do 26. Kako sc agencija ima odmah privesti u život, to prosvetni odbor predlaže, da se obavi i njozina konstitucija, pa se zaključuje, da se za šefa agencije imenuje tajnik Saveza brat Ante Hro-zovič, a za redaktora biltena brat dr. Milorad Dragič. Mesto sekretara agencije ne popunjuje se, več prethodno sve poslove ima da obavlja kancclarija Saveza. — češkoslovenska obec sokolska izveštava, da je i u ovogodišnjoj svojo j prosvetnoj školi, ko j a če se ob-državati od 15 do 27 avgusta, rezervi-
sala dva mesta za naše slušače. Savez-ni prosvetni odbor ima da izvrši izbor polaznika na osnovu natečaja, kao i prošle godine, pa o tome ima izvestiti izvršni odbor. Zaključuje se, da se odobrava koopcija brače za savezni prosvetni odbor: 1. dra. Maksa Kovačiča iz Maribora, 2. Jose Zidariča iz Ljubljane, 3. Slavka Roguliča iz Novog Sada.
Blagajnik brat Momčilo Brauovae-ki podnaša izveštaj o poslovanju savezne blagajne u mesecu januaru 1932 godine. — Izveštaj se prima do znanja.
Tajnik brat Brozovič referiše o te-kučim poslovima, kao i o glavnim go-dišnjim skupštinama župa te njihovim predlozima za skupštinu Saveza.
Predloži glavne skupštine župe Split glede preuredenog redovnog stanja članstva ne uvažuju se.
Predlog župe Osijek, da bi uprava Saveza poradila, da udruženja koja imadu sličan cilj i zadatak kao i Sokolstvo, likvidiraju, a njihov rad da preuzme Sokolstvo, ne uvažuje se.
Župi Pariz za priredbu svesloven* skog festivala pozajmljuje se pet kom* pletnih sokolskih odora.
Prima se do znanja zahvala poro-dice pok. dra. Josipa Scheinera na iz-raženoj sučuti.
Predloži župe Ljubljana za sniže-njc saveznoga poreza ne uvažuju se.
Predloži župe Tuzla delom izneče se pred plenum savezne uprave, a delom uputiti pojedinim otsecima na pro-učavanje za definitivno predlaganje glavnoj skupštini Saveza.
Izveštaj župe Mostar glede prilika u Sokolskom društvu Stonu prima se do znanja. — Konačno primaju se do znanja izveštaji brače Dure Brzakovi-ča i Momira Korunoviča o inšpekciji župe Banja Luka.
t
t ARISTIDE BRIAND MIRA.
APOSTOL
»Tant que je serai la il n’ y aura pas la guerre« — »Sve dok se ja budem nalazio na ovom mestu neče biti rata«, rekao je ove znamenite i proročanske reči Aristide Briand 11 septembra pr. g. na ansambleji Društva naroda u Ženevi. 1 zaista, kad je ovaj veliki čovek napustio areopag nacija sveta, tamo negde daleko zapušila se ponovno pro-livena vrela čovečja krv...
Dne 7 marta u Parizu usnuo je za* uvek naj veči mirotvorac sadašnjice. Ta vest ošinula je čitav svet, tim više, što je smrt ovog apostola svetskog mira došla iznenada. Umro je nečujno. Iako se više nije video na političkoj sceni i u šarolikom dekoru medu akterimn svetske politike, ipak se verovalo, da njegova uloga još nije završena. Mcdu-tim... Smrt Brianda velik je udarac za Francusku, velik je udarac i za sve narode, kojima iskreno na srcu leži
PROF. BOGOLJUB KREJČIK (Beograd):
Radio »leča j češkog jezika
(Nastavak.)
Dvadeset i drugi čas.
(Na Beogradskom radiu u petak 18. marta 1932. u 17 časova.)
3. Za prvi stupanj poređenja (komparativ) ima u češkom jeziku tri nastavka: -ejši (-ejši), -ši, T. Drugi se stupanj poređenja (superlativ) gradi od prvoga stupnja kad se ovome doda predlog nej- — naj-.
Primeri s nastavkom -eši, -ejši (-ejši): znamy — znamejši = poznat; moudry — moudrejši = mudar; bily — belejši = beo;
primeri s nastavkom -ši: chudjl — chudši == siromašan; vysoky — vyšši = visok; nizky — nižšl == nizak; blizky bližši = blizak; kratky — kratši = kratak; ridky — ridši = redak; uzky — užši == uzan;
primeri s nastavkom -i: lehky — lehči = lak; hezky — hezči = lep; vlhky — vlhči = vlažan; mekky — mekči = mekan; snadny —■ snažši (snadnejši) = lak (u poslu); zadnl — zazši (zad-nčjši) = zadnji.
4. Što se tiče promene prideva, pridevi se menjaju na dva načina prema tome da li se svršavaju na mekani ili na tvrdl suglasnik.
Kao što smo več spomenuli pridevi u češkom jeziku imaju obično samo određeni vid, a neodređeni imaju samo prisvojni pridevi koji se svršavaju na -uv, -ova, -ovo i -in, -ina, -ino.
Pridevi koji se svršavaju na mekani suglasnik imaju za sva tri roda kao što smo več videli samo jedan oblik (pčši, pfešl, pčši).
Ovako se menjaju pridevi koji se svršavaju na tvrdi suglasnik:
muški i srednji r. ženski r. Sg.	nom.	dobry	dobre	dobra
gen.	dobreho	dobre
dat.	dobremu	dobre
ak.	dobreho	dobre	dobrou
dobry	—	—
vok.	dobry	dobre	dobra
lok.	dobrem	dobrč
instr. dobrvm	dobrou
muški i srednji r. ženski r. (biče)
Pl.	nom.	dobri	dobra	dobre
(stvar)
gen.	dobre	—	—
dat. dobrych dobrych dobrych ak. dobrvm dobrym dobrym (biče)
dobri	dobra	dobre
(stvar)
vok.	dobre	—	—
lok. dobrych dobrych dobrych instr. dobrvmi dobrymi dobrymi
Neznama slovička:
Lažne = kupatilo; spechati = žu-riti se; koupati = kupati se; moc = mnogo; horko — vručina; plovati == plivati; stati = stajati (koštati); sni-dani = doručak; prati si = želeti; hlad = hlad; jidlo — jelo; žemle = žemička; rohlik -- kifla; cukr = šečer; vejce = jaje; prinesti = doneti; chutnati = prijati; vjrtečny,-a,-e odličan,-na,-no.
L&zne. — Kupatilo.
Kam ted’ spechate prosim vas?
Kamo sada žurite molim vas?
Jdu se koupat, je moc horko.
Idem da se kupam, velika je vručina.
Date si teplou nebo studenou lažen?
Idete li u toplo ili hladno kupatilo? Budu se koupati v rece.
Kupaču se u reci.
Nebojite se že se utopite?
Ne bojite li se da čete da se uda-vite?
Ba, ne, urnim plovati.
O ne, znam da plivam.
Co stoji jedno koupani?
Šta stoji jedno kupanje?
Ja nevim, ale myslim jen jednmkorunu. Ja neznam ali mislim samo jednu krunu.
Snidani. — Doručak.
Co, si prosim vas prejete? Šta želite molim vas?
Jsme po koupani, mame hlad, dejte nam neco k jidlu.
Po kupanju smo, gladni smo, dajte nam nešto za jelo.
Prejete si bilou kavu a žemle nebo rohlik?
Želite li belu kafu i žemičku ili kiflu? Pfineste nam čaj, mlčko, maslo, vejce a cukr.
Donesite nam čaj, mleko, maslac, jaje i šečer.
Jak vam chutna kava?
Kako vam prija kafa?
V^tečna je, ale je moc horka, nemftžu i> P1'4-
Odlična je, samo je mnogo vruca, ne mogu da je pijem.
Češke reči koje su slične po obliku našim rečima a imaju drugo značenjet
smely drzak (smeo); smčrny = skladan; snaha = težnja; snaživy = marljiv; snažna prosba = topla molba; soh = takmac; splav =*- žljeb; stalo se = dogodilo se; stan — šator; stopa — trag; stoupani = pen jan je, gradacija; stoupati - peti se; strana == politička stranka; stranka = strana u knjiži; strast = briga, bol; strava = hrana.
Dvadeset i treči čas.
(Na Beogradskom radiu u utorak 23. marta 1932. u 17 časova.)
Ovoga časa videčemo kako se menjaju pridevi koji se svršavaju na
mekani suglasnik, a zatim kako se menjaju prisvojni pridevi,
Pridevi koji se svršavaju na mekani suglasnik menjaju se ovako:
muški i srednji r. ženski r.
Sg. nom.	lepši
gen.	lepšiho	lepši
dat.	lepšimu	lepši
ak. lepšiho lepšihi lepši vok.	lepši
lok.	lepšim	lepši
instr.	lepšim	lepši
sva tri roda
Pl. nom.	lepši
gen.	lepšich
dat.	lepšim
ak.	lepši
vok.	lepši
lok.	lepšich
instr.	lepšimi
Prisvojni pridevi menjaju se ovako: muški rod
Sg. nom., vok. kraluv gen.	kralova
dat.	kralovu
(stvar)	(biče)
ak.	kraluv	kralovo
lok.	kralove ili	kralovu
instr.	kralovym
sred. r. ženski r.
Sg. nom., vok. kralovo	kralova
gen.	kralova	kralovy
dat.	kralovu	kralovž
j,k.	kralovo	kralovu
lok.	kralovč	kralovž
instr.	kralovjlm	kralovou
muški rod
(biče)	(stvar)
Pl. nom., vok. kralovi	kralovy
gen.	kralovych
dat,	kralovjhn
ak.	kralovy
lok.	kralovych
instr.	kralovymi
sred. r.	ženski r.
Pl. nom., vok. kralova	kralovy
gen.	kralovych
dat.	kralovym
ak.	kralova	kralovy
lok.	kralovych
instr.	krdlovjžmi
Ta ono to i ne zna ...
U tramvaj kod Masarikove stenice ulazi tipični seoski čika. Nosi poveliki sanduk na čijem gornjem delu su zakucane letvice, da bi u sanduk mogao da ulazi vazduh.
„Šta vozite u tome sanduku, či-ko?“ pita kondukter.
„A šta bih vozio? Vozim sisanče.“ „Pa da, čiko, ali sisančad ne bi trebalo voziti u tramvaju!"
„Pa ono to prase i onako neče poznati u čemu se vozi" odgovori dobronamerno čika.
Neznama slovička:
Vždyt — pa; nadraži stanica; nastoupiti = uči; venkovsky, -a, -e ~ seoski, -a, -o; stryc = čika, stric; ti-picky,-a, -e = tipičan,-na,-no; objem-ny, -a, -č = obiman, -na, -no; bedynka == sandučič; nahore = gore; laika = letva; vnikati = ulaziti; vzduch = vazduh ; vezti = voziti; bedna = sanduk; ptati se = pitati; podsvinče = sisan-če; pantata r čiko (familijarno); preče = ipak; elektrika == tramvaj; dobro-mjlslnč = dobronamerno.
Vždyt’ to ani nevi ...
Do tramvaje u Masarykova nadraži nastupuje tipick^* venkovsky stryc. Nese objemnou bedničku, nabore pobitou lafkami, aby do ni mohl vnikati vzduch.
„Co pak to vezete v te bednž, stryčku?“ pta se kondukter.
„A co bych vezi? Podsvinče vezu.“
„No jo, ale pantato, podsvinčata se preče nemaji vozit v elektrice.
,,Vždyt' ono to prase stejne .ne-pozna, v čem se veze" odpovčdčl dobromyslnč stryček.
Otizky.
Kdo nastoupil do tramvaje u Ma-sarikova nadršži ? Co nesi ten stryc r Cim byla pobita ta bednička? Proč ta bednička mela ty !at’ky? Co se ptal
•%
J*
■M
Učvrščenje svetskog mira, ali najveći jc udarac za samu ideju mira, koju je oličavao Briand i za koju se je on zala-gao upravo fanatičkom gorljivošču. Vidno priznanje za ovo njegovo plemenito nastojanje na opštu korist čo-večanstva bila mu je Nobelova nagrada, koju je dobio 1926 godine.
f Aristide Briand
Aristide Pierre Henri Briand rodio se 28 marta 1862 u Nantesu — dakle pre nekoliko dana bio je baš navršio svoju 70-godišnjicu. Roditelji su mu bili zemljoradnici, kasnije skromni go-stioničari. Po svršenim pravnim študijama posvetio se je advokaturi i žur* nalistici. Svojom ustrajnošču, talentom i vanrednom energijom popeo se do najviših položaja u državi, a u vanj-skoj politici kao diplomata postaje ubrzo centralna figura sa neodoljivom privlačnošću i najvećim auktoritetom. Po svojoj politiSkoj orijentaciji u mladim godinama bio je vatreni soci-jalista, kasnije pak pripadao jc socija-listićkoj umerenoj struji. Pre rata on sc naročito založio da Francuska u cilju svoje obrane što bolje usavrši i ojača svoju vojsku, pa je time mnogo dopri-neo francuskoj pobedi u svetskom ra-tu. Njegova je zasluga takoder, da su saveznlci uvideli potrebu i značaj da sc održi solunski front. Iza rata posvetio se svim silama učvrščenju svetskog mira i organizaciji Društva naroda, na* stoječi da podigne njegov ugled. U svojoj političkoj karijeri Briand je bio trideset godina narodni poslanik, jeda-naest puta ministar pretsednik, nadalje u raznim kabinetima kao ministar pro* svete, saobračaja, pravde i kasnije više puta ministar vanjskih poslova, na ko« jem je položaju izradio osnovu Pan-evrope, radeči oduševljeno na n jenom ostvarenju. Pored toga što ga sc ubra-jalo medu najsposobnije političare sa-vremene Francuske i diplomatom par excellence, bio je poznat kao briljantan govornik, upravo Demosthenes moder-nog doba.
Aristide Briand bio je uvereni i iskreni prijatelj našega naroda. To je
pokazao u najsudbonosnijim časovima naše nacije, a kao takav ostao je i do svoje smrti. Svojim velikim uslugama zadužio je naš narod, koji če ga radi toga sačuvati u trajnoj uspomeni.
*
Stogodišnjica rodenja dr. Koste Vojnoviča. Dne 2 marta navršilo se 100 godina od rođenja jednog od naj-večih jugoslovenskih političara i prav-nog istoričara dr. Koste Vojnoviča, oca našeg velikog književnika pk. Iva Vojnoviča i istoričara Luje Vojnoviča. Dr. Kosta bio je redoviti profesor ci* vilnog prava na univerzitetu u Zagrebu i pravi član Jugoslovenske akademije. Nadalje, bio je narodni poslanik u dalmatinskom saboru, a kasnije u hrvatskom saboru oko 20 godina, gde se je žestoko borio protiv Madžara za prava svog naroda. Bio je također i intimni prijatelj velikog jugosloven-skog vladike dr. Josipa Strosmajera. Umro je 20 maja 1930 godine.
Skupština Srpske kraljevske akademije nauka u Beogradu. Dne 6 marta održana je u prisustvu Nj. Vel. Kralja skupština Srpske kraljevske akademi* je nauka, kojoj je pretsedavao njen zaslužni pretsednik dr. Bogdan Gavri-lovič. Tajnik dr. Aleiksandar Belič po-dao je referat o radu u prošloj godini. Za redovnog člana Akademije primljen je prof. univ. dr. Ivan Gjaja, a takoder i nekoliko naših poznatib nauče* n jaka imenovani su dopisnim članovima. Nadalje su bile objavljene nagrade za pojedina znanstvena dela.
125=godišnjIca rođenja hrvatskog pesnika Toma Blažeka. Dne 7. marta proteklo je 125 godina od rodenja po-znatog rodoljubnog hrvatskog pesnika Tome Blažeka, koji se rodio u Petrijan-cu a umro u Varaždinu 1846 g. U nje* govu spomen otkrivena je dne 7 marta na njegovom rodnom domu spomen-ploča.
Proslave biskupa Dobrile. U spomen 50-godišnjice smrti velikog borca za prava istarskih Jugoslovena — bis* kupa Jurja Dobrile, vrše se po čitavoj našo j otadžbini proslave. Veliki biskup bio je Istranima to, što ostalim Jugo-slovenima vladika Strosmajer; ne samo duhovni pastir, nego i pravi voda i otac, te prosvetitelj svog naroda.
Jugosloven direktor opere u Brnu. Za sezonu 1932/33 imenovan je direk-torom češke opere u Brnu dugogodiš* nji direktor zagrebačke opere i poznati dirigent g. Milan Sachs.
Belgovskij posvečuje Tyršu dobar članak, a također lep je i članak br. Manochina pod naslovom: »Kako sam se upoznao s Tyrševim naukom«. — List nadalje donosi i jedan članak br. Ostrogorskoga i drugih. Ostali deo lista prinaša razne vesti iz organizaci* je, medu kojima takoder i izveštaj o razvoju ruskog Sokolstva u Jugoslaviji. Pri tome nam je nerazumljivo, za-što člankopisac nazivlje Jugoslaviju još uvek Srbijom. Vredno je ovde pri* pomenuti, da se je u Savez prijavilo takoder i rusko sokolsko društvo u Tiencinu .
»Naša radost«, list za sokolsku decu, u broju za mesec mart donosi sledeči sadržaj: Jindrich Fiigner. — Molba tužnih Sokoliča. — Smuške tekme malčkov. — Savezne smuške tekme. — Kako je Mile postao Sokolič. — Junaštvo. — Ob stoletnici Tyrševega
rojstva. — Smuške tekme v Timbuktu.
— Naš mali smučar. Ciganin u luku. — Najbolje kruške. — Postanek gore hi hribčka. — Cvetoč kostanj po zimi. — Moje carstvo od hartije. — Podajanje predmeta nad glavo, s tekanjem preko zaprek. — Kaj je to, vrtilno pismo?
— Šolski sluga Franc in vrabci. — List je ilustrovan sa lepim brojem vrlo us* pelih slika. Godišnja pretplata 10 Din. Naručuje se kod Uprave sokolskih li-stova, Ljubljana, Narodni dom.
»Biblioteka jugoslovenske škole«. Zagreb. Izdanje knjižare A. Čelap. — Broj 3 ima ovaj sadržaj: Dr. F. Sišič: Petar Zrinski i Fran Krsto Frankopan.
— I. Mitrovič: Pred moštima Zrinskog i Frankopana. — Kako nam nekad bi-jaše (odlomak iz »Urote Zrinsko* Frankopanske«), — D. M. Bogunovič: Metodske upute za školske priredbe.
— Muzički prilog.
»Sokolski vijesnik«, glasilo Sokol« ske župe Varaždin. Izlazi svaka tri me* seca na velikom revijskom formatu. Naslovna strana, koja prikazuje ptiču sokola, svojom stilskom modemom dekorativnom opremom deluje vrlo privlačivo. Od članaka list donosi: lep uvodnik br. Mladena Belčiča:	»Nal
dosadanji i buduči rad«, nadalje tako* der lep članak br. Z. M.: »Dr. Miroslav Tyrš«, informativni članak br. dr. Ota Šantela: »IX svesokolski slet u Pragu«, »Istra i Sokolstvo« od brata Matka Rubiniča. U ostalom delu lista nalazi se vrk> pregledan izveštaj o radu i stanju župe u godini 1931, proste vežbe dece za župski slet, red župskih takmičenja za 1932 it. d. U rubrici »Iz slovenskog Sokolstva« posvečen je članak pok. starosti dr. Scheineru, zatim članak o svesokol* skom sletu u Pragu i t. d.
»Ruski sokolski vesnik«. I broj organa Saveza ruskog zagraničnog Sokolstva donaša na prvoj strani u spomen stogodišnjice Tyrševog rodenja Tyrševu sliku, nadalje od br. Manochina, saveznog načelnika, spomen-članak
0 umrlom bratu ČOS i SSS dr. Schci-neru, kome je br. dr. Vergun posvetio
1 jecinu lepu pesmu. Br. Konstantin
12ШРАI
Na skupštini je pretresen program za seoske sok. čete i usvojen predlog župske uprave. Odredeno je, da se u tek. god. održe dva okružna sleta u Jajcu i Prijedoru, na kojima če sude-lovati sva društva ove župe. Važan je i skupštinski zaključak, da kod prire-daba gde sudeluju i seoske sokolske čete sve članstvo mora biti trezveno.
Smučarska takmičenja župe Celje: Polazak na takmičenja — Naraštaj pripravan za start.
Ž.upa Sanja Luka
ŽUPSKA SKUPŠTINA
28 februara održana je godišnja skupština župe, na kojoj je bilo za-stupljcno 18 društava od njih 21. Pri-sutnih delegata osim župske uprave bilo je 44. Skupštinu je otvorio brat starešina dr. Moljevič lepim govorom, istaknuvši važnost i značaj Sokolstva za naš narod.
Po tom su svi društveni funkcio-neri podneli izveštaje o radu u 1931 god., a skupština je sve izveštaje odobrila i primila. Nova uprava župe iza-brana jc ovako: starešina br. dr. Moljevič, I zamenik starešine br. inž. Markovič, II zamenik starešine br. Budi-savljevič Dušan, III zamenik starešine br. Šlajmer Fedor, prosvetar br. Grbić Uroš, načelnik odclj. ban. uprave, tajnik br. Puvači Zlatko, sudija, blagajnik br. Cisarž Rudolf, droger, načelnik br. Stefanovič Uroš, trg.; zamenici načelnika br. Puhalo Milan i br. Vujičič Rajko, načelnica s. Rakič Koviljka, za-menica s. Markovič Vera, učit., stati-stičar br. Cučkovič Slavko, sudija, referent za sokol, čete br. dr. P. Trumič; članovi uprave brača: deneral Lazarevič Milorad, inž. Vukčevič Radoje, Mi-Pero, učitelj, dr. Perenčević Jo-vo, sudija, Duča Drago, bank. cin., Stupar Vaso, trg., Šarič Drago, bank. čin., Pozderac Alija, trg., Markovič Marko, ekonom, Vukovič Jovo, trg.; zamenici: Mudrenovič Mile, Sjerikov Stefan, Malič Rajko, Vučak Franjo, Kneževič Ljubo; rcvizori: Popovič Lju-biša, Muratbegovič Hasib, Miloševič Momčilo, Radetič Pero, Bekič Edhem; zamenici: Petrovič Miodrag, Uremovič Pavle, Antunovič Berislav; sud časti: Lazarevič Milorad, dr. Dračevac Vin-
ko, Grubanovič Milan, dr. Barač Branko, dr. Perenčevič Jovo; zamenici: Bujatovič Mihajlo, Cisarž Rudolf, Ko-sovljanin Dušan, Bjegovič Dorde, Čuč-kovič Slavko.
kondukter stryčka? Co stryček od-povždel? Co na to reki kondukter? Co konečnč odpovedžl dobromyslne striček ?
Češke reči koje su slične po obliku našim režima a imaju drug d značenje:
Strhati se = premoriti se; sručny = kratak, zbijen, jezgrovit; stud = stid; styskati — žaliti, tugovati; tabor == miting, skupština; tSšiti se = rado-vati se; tiše = tiho; točiti = vrteti, okretati; toliko = samo; topiti = lo-žiti; touha = čežnja; toužiti = čez-nuti; trči == viri, strši; tfeba = makar; trehrany — trougaoni; tupiti — grditi, sramotiti; tužba = težnja.
Dvadeset i četvrti čas.
(Na Beogradskom radiu u petak 25. marta 1932. u 17 časova.)
Zamenice.
1. Od zamenica, koje se u prvom padežu razlikuju od naših treba spo-menuti: jeji = njezin; či? = čiji?; ten = taj; onen = onaj; kdo? = ko?; co? = što?; ktery? = koji?; jenž = koji; jež = koja; jež = koje.
2. Treba spomenuti rečice, koje se spajaju sa zamenicama pa im daju drugo značenje: kdosi = neko; cosi = nešto. Mesto -s/ može biti -s’: kdos’, cos’ = kdokoli, kogod; cokoli = štogod; kterykoli = kojigod; ledak-do(s), (leekdo) = kogod i t. d.; vše-likdo = kojeko; všelico = koješta.
Lične i pokazne zamenice menjaju se u jednini ovako:
Sg. nom.	ja	ty	—
gen.	mne	tebe	sebe
dat.	mne	tobe	sobe
mi	ti	si
ak.	mfe	te	se
mne	tebe	sebe
vok.	(kao	1 padež)
lok.	mnč	tobe	sobe
instr.	mnou	tebou	sebou
	m. r. sr. r	ž. r.
nom.	on ono	ona
gen.	jeho (ho)	K
dat.	jemu	K
	mu	—
ak.	jej i jeho, je	i«
	ho (-n)	—
vok.	(kao 1	padež)
lok.	nem	ni
instr.	jim	i»
nom.	ten to	ta
gen.	toho	te
dat.	tomu	tč
ak.	toho to	tu
	ten —	—
vok.	(kao 1	padež)
lok.	tom	tć
instr	tim	tou
	Prijateljice.	
Pre	kratkog vremena Manja	
verila. Biče to dobra partija. Ipak, kada je nedavno srela svoju najbolju prijateljicu, uzdahnu i reče: „Znaš, Emčo, samo bih htela da znam, da li če me Bohouš takoder voleti i onda kad budem stara i ružrm!“
Emča je pogleda veoma naivno i suvo odgovori:
„Pa to bi trebalo Ti več sada da
znasl
Nežnimi slovička:
Zasnoubiti se = veriti se; рекпу, -a, -6 = dobar, -a, -o; však preče = ipak; povzdychnouti = uzdahnuti; potkati = sresti; nejlepši, -i, -i = naj-bolji, -a, -e; ph'telkyne = prijateljica; viš = znaš; povidati = pričati, reči; všdčti = znati; zda-li = dali; miti rad = voleti; takć = takođe; ošklivy, -a, -6 = ružan, -a, -o; podfvati se = pogledati; velice = veoma; nevinnž = naivno; odpovždžti = odgovoriti; ted = sad.
PHtelkynž.
Pred kratkem časem Mana se zasnoubila. Bude to pčkna partie.
Preče jen, když nedavno potkala svoji nejlepši pntelkyni, povzdychla a po-vidala: „Vis, Emčo, jen bych chtžla vedet, zda-li mfe bude mit Bohouš rad take až budu stara a oškliv&!“
Emča se na ni podivala velice nevinne a suše odpovedSla:
„Ale, to bys mžla už ted vždžtl“ Otazky.
Co udelala Mana pred kratkym časem? Jaka to bude partie? Co udSlala Mana, když nedavno potkala svoji pritelkyni? Co povidala Mana? Jak se Emča na ni podivala? Jak Emča odpovedžla? Co Emča odpo-vedela ?
Češke reči koje su slične po obliku našim rečima a imaju drugo značenje t
Tužba = težnja, čežnja; tužiti se = jačati se; tvar = oblik; tvar = lice; tvarny = lep, oku prijatan; tvor = stvor; tvrdošijny = tvrdoglav; ubrati = oduzeti od nečega; ubrus = stolnjak; ubyti = ponestati; ubyvati = nestajati, smanjivati se; učennik = šegrt; udati = potkazati, denuncirati; uhoditi = pogoditi, navaliti; ukor = poniženje, sramota; ukrojiti = odrezati (hleba); unos (divči) = otmica.
Dvadeset i peti čas.
(Na Beogradskom radiu u utorak
29. marta 1932. u 17 časova.)
U prošlom času videli smo kako se lične i pokazne zamenice menjaju u iednini. Na ovome času ćemo videti kako se one menjaju u množini.
PL nom.	my	vy
gen.	nas	vas vam
dat.	nam	
ak.	nas	vas
vok.		(kao 1 padež)
lok.	nas	v£s
instr.	nami	vami
m. r.	sr.	r.	z. r.
Pl. nom.	oni (ony)	ona	ony
gen.	jich	(jejich)
dat.	jim
ak.	je
vok.	(kao	1 padež)
lok.	nich
instr.	jimi
Pl. nom.	ti (ty)	ty	ta
gen.	tech
dat.	tžm
ak.	ty	ty	ta
vok.	(kao	1 padež)
lok.	tfech
instr.	temi
Iz nemačkog pozorišta.
Praško nemačko pozorište imalo je jedanput (nekada) odiičnoga direk-tora. To je bio gospodin Angelo Najman, koji je umeo da postupa sa svojom publikom i sa umetnicima.
Jedanput su mu naturili mladu početnicu, kćerku bogatoga nemač-koga fabrikanta, kojoj je direktor morao da dopusti da se pojavi na pozornici. Imala	je	ogromni	uspeh,
zato što su pozorište	napunili večinom
sve sami poznanici.	Posle	pretstave,
doletela je majka u direktorovu kan-celariju, čestila je Najmanu na uspehu i najzad primeti:
„A kako če to biti sa honorarom, gospodine direktore?“
Na šta Angelo Najman s velikom gestom i s najučtivijim osmehom reče: „Naravno, milostiva da nećemo nikakav honorar da tražimol"
Neznama slovička:
Divadlo = pozorište; ktere — koie; zrovna = upravo; jednou = jedanput, nekada; vyborny, -a, -e == odličan, -na, -no; ktery, -a, -e = koji, -a, -e; umeti = umeti; zachazeti == postupati; umfelec = umetnik; vnutiti — nametnuti; debitantka — početnica; museti == morati; nechati = ostnviti; vystoupiti = istupiti; protože = zato što; znamy = poznanik; predstaveni'
= pretstava; prihrnuti se = doleteti; gratulovati = čestitati; podotknouti = primetiti; jak = kako; zdvofili, -a, -6 = učtiv, -a, -o; usmžv — osmejak;
samozrejme = naravno; žadny, -a, -6 = nikakav, -a, -o; požadovati = tražiti.
Z nemeckćho divadla.
Pražskž nžmecke divadlo melo jednou vyborneho feditele. To byl Angelo Neumann, ktery umel zachazeti se svym publikem i s umelci.
Jednou mu vnutili mladou de-butantku, dceru bohateho nemeck^ho fabrikanta, kterou musel reditel nechat vystoupit. Mžla ohromn^ uspech, protože divadlo naplnili vžtšinou sami znarm.
Po predstaveni prihrnula se mama do reditelny, gratulovala Neumannovi k uspehu a nakonec podotkla:
„A jak to bude s honorarem, pane rediteli ?“
Načež Angelo Neumann s velkym gestem a s nejzdvorilejšim usmevem odpovedel:
„Ale samozrejme, milostiva, že nebude žadny honorar požadovati."
Otazkv.
Co melo jednou Pražske nemecke divadlo? Kdo byl ten pan? Co umel pan Angelo Neumann ? Koho mu jednou vnutili? Co ji reditel musel dovoliti ? Proč ta slečna meta olu omny uspžch? Kam prišla jeji maminka po predstaveni? Co delala jeji maminka v reditelnč? Co nakonec podotkla? Co odpovždel Angelo Neumann s velkym gestem a s nejzdvorilejšim usmevem ?
Češke reči koje su slične po obliku našim večima a imaju drugo zračenje t
upis — revers, obligacija; upustiti
— odustati od čega, ostaviti nešto; uprava == priprava, uređenje; urednik = činovnik; uskok = lukavstvo; iis-lovi = moto, geslo; osouditi ~ osu-diti, dosuditi; ustati = prestati; ustav
— zavod.	(Nastavitce	sc)
Župa Sjdovar
SOKOLSKO DRUŠTVO DARUVAR
U nedelju 21 fcbruara održana je konferencija načelnika svih društava sokolskog okružja Daruvar pj> pozivu okružnog načelnika VI okružja brata Dušana Momčiloviča, na ko joj su bila zastupana skoro sva okolna društva i sokolske čete. Takoder su prisustvo-vali od Sokola Daruvar starešina br. dr. Latković i prosvetar Sosič sa za-menikom Miličem.
Na ovoj konferenci ji pretresana su pitanja sleta i sletskih vežbi, okružnog ovogodišnjeg sleta i trodnevnog tečaja za sva društva, kako bi se jed* noobrazno izvežbale sve praške vež-be, izvele pripreme za slet i dr. pitanja sokolskog značaja. Zaključeno je da se trodnevni tečaj VI okružja održi od 3—6 aprila u Daruvaru, a slet u junu mesecu u Uljaniku ili Dulavesu, ako se ta društva pripreme, inače če se održati u Daruvaru.
Na molbu Sokola Daruvar odnosno zemljišta za gradnju sokolskog doma rešilo je opčinsko veče, da se zem-ljište dade u bližini sadašnje sokola* ne. Ovime su pretstavnici opčine Da-ruvara pokazali sokolsko shvačanje i potpuno razumevanje za potrebe omla-dine svoga mesta, na čem Soko daje puno priznanje.
Širite sokoSfku štampu
„Sokolski Glasnik" „Soko" „Sokolic" i Našu „Radost"
Župa Cetinje
SOKOLSKO DRUŠTVO ULCINJ
Septembra 1930 god. pokušano je da se u Ulcinju, starodrevnom gradu i čuvaru plavog Jadrana i mutne Bojane, osnuje Sokolsko društvo. No ta-da je samo imenovana uprava a članova nije bilo. Tako je ostalo do augusta 1931, kada je na traženje veča nastav-nika ulcinjske osnovne škole — izvršena reorganizacija, upravo organizacija, ovoga društva. Na 15 augusta 1931 god. bilo je upisano 112 članova i toga dana izvršen je izbor uprave. — Več 6 septembra iste godine društvo je — zahvaljujuči predanom, nesebič* nom i požrtvcvanom radu načelnika br. Franete Marka, njegova zamenika br. Sikoparije Radoslava, zastupnice s. načelnice Kokalj Štefice, te pred-njaka brače: Pavloviča Iva i Bulato-vica Vlada — održalo prvi javni sokolski čas, koji je u moralnom i u materi-jalnom pogledu prevazišao svako oče-klvanje.
1 decembra društvo je dalo sveča* nu akademiju, koja je tako sjajno uspela da Ulcinj takvo što nikad nije video. Isti je slučaj bio i 17 decembra.
Na badnji dan (pravoslavni) društvo je uranilo u badnjake i uveče, pred sokolanom, starešina je, uz ogromno prisustvo Sokola i gradanstva, naiožio sokolske badnjake, po svim ovamoš-njim običaj ima.
Na prvi dan Bajrama, 7 februara
o.	g., društvo je, iz pažnje prema bra-či muslimanima, koji svesrdno potpo-mažu ovo društvo, priredilo svečanu akademij u.
Na svim akademijama održana su probrana predavanja.
Društvo je, blagodareči Kralj. Ban. upravi na pomoči od 2000 Din, gosp. ing. Pavlu Rozetu na obilatoj materi-jalnoj pomoči, kao i svojoj agilnosti, podiglo izvanredno lepu pozornicu. Sokolska dvorana smeštena je privre-meno u jednoj prostranoj, ali neure-denoj, opštinskoj zgradi. Društvo ima puno nade da če mu opštinska uprava dati na stalnu poslugu ovu zgradu. U ovogodišnji opštinski budžet uneseno je 10.000 Din na ime pomoči ^ruštvu za sokolsku muziku, za koju je društvo, u vrlo kratkom vremenu, uspelo upisati več oko 25.000 Din.
Danas društvo broji oko 300 članova; 115 članstva, 150 podmlatka i 30 naraštaja. Svečane odore ima oko 40 članova, svi naraštajci i sav pod-mladak.
Društvo je otrag nekoliko meseci dobilo vrlo agilnu i vrednu načelnicu, s. Milku Kemperle, učiteljicu.
17 januara t. g. održana je godiš-nja skupština. Izabrana je nova, odnosno potvrdcna dosadanja uprava i to: starešina Jakšič Boško, star. sres. ispost., zam. star. Hajdukovič Todor, učitelj; tajnik Drecun Velimir, učitelj; prosvetar Bulatovič Ljubo, učitelj; načelnik Franeta Marko, frizer; zam. nač. Šikoparije Radoslav, krojač; načelnica Kemperle Milka, učiteljica; zam. nač. Kokalj Stcfica. — Odbornici; Duva-škovič Vaso (blagajnik), opšt. činov.; Latifovič Mehmed (stitist); Resulbe-govič Selim, umir. oficir; Braci Đon, umir. oficir; Martinovič Damjan, tr-govac; Šurla Hušo, trgovac; Vujovič Vidosava, učiteljica; Vukičevič Vuko-sava, učiteljica; Vujovič Milo (revizor), učitelj; Vukičevič Milun (revizor), učitelj; Vukosavovič Milo (revizor), umir. oficir; Vujovič Ljubo (zam. reviz.), šofer; Đurović Andrija (zam .reviz.), mehaničar; Kokalj Ivo, mehaničar; Bem Adolf, žandarm. vodnik; Sadiko-vič Rizo, opšt. činov.; Pavlovič Ivo (prednjak), gradevinar; Mavrič Hasan, umir. muftija; Molabećirović Bečir, trgovac. — Sud časti: Popovič dr. Marko, sreski lekar; Alibegovič Cafo-beg, .opšt. kmet; Duranovič Blažo, opšt. kmet; Vuličevič Dušan, sveštenik; Vu-kosanovič Mirko, umir. oficir; zame-nici: Mirovič V. Nikola, opšt. delovo-da; Zec Joko, posednik; Resulbegovič Alija, pcnzioner.
Društvo ima četu u selu Salču, čiji je starešina Jovičevič Petar Gajov, učitelj, a tajnik Špadijer Jovan (Turo), učitelj. —	V.	D.
Župa Kragujevac
SOKOLSKO DRUŠTVO SVILAJ-NAC.
Jedno od manjih društava u ovoj župi ali po svojoj agilnosti i redu koji u njemu vlada može se uvrstiti u red onih, koja se smatraju kao prva. Na župskoj skupštini ono je pomenuto kao društvo, koje je svoje dužnosti vršilo kako treba. Prema tome vidi se.
biče podignut — staranjem i pregao-štvom velikih svilajnačkih patriota — »Sindeličev dom«, u kome če biti smeštena sva kulturna i humana društva ovog mesta. U planu je predvidena ugodna i prostrana vežbaonica sa potrebnim odeljenjima za sokolski rad. I tako če Sokoli dobiti svoje gnezdo u jednom lepom domu, koji nosi ime čuvenog resavskog junaka — Sokola Sinđelića.
iia*r
Dečja grupa Sokolskog društva Svilajnac
da možemo imati i u manj im mestnna vrlo dobra društva, samo kad se nadu dobri sokolski radnici u upravi.
Prilike u ovom mestu, — koje se nalazi podalje od glavnih saobračaj* nih arterija i nije vezano železnicom za veče kulturne centre — nisu bile tako povoljne za Sokolstvo. Ali sve uprave — koje je prožimala velika Iju-bav prema sokolsfcoj ideji — savladi-vale su jednu teškoču i postizavale je-dan po jedan uspeh.
Jedna od največih teškoča, koja je stalno usporavala napredak ovog vrednog društva, bila je nemanje vež-baonice. Ali zahvaljujuči velikim na-porima i umešnosti uprave i te če teš-koče nestati uskoro. LJ aprilu ili maju
Možemo se od srca radovati, što če vredni Sokoli u Svilajncu dobiti ono, što im je najpotrebnije, i upravi izraziti topla bratska čestitanja, a najdublju zahvalnost upravi Sindeli-čevog doma na predusretljivosti prema Sokolima. — Đ.
Župa Kranj
ŽUPNI PROSVETNI DAN
Na lanskoletni prosvetni konferenci je župni prosvetar, br. Špicar, sprožil misel, naj bi župa priredila vsako leto vsaj en prosvetni dan. Kakor so poletni telovadni nastopi namenjeni v to, da se pokaže plod telesnovzgoj* nega dela, tako naj bo prosvetni dan
prireditev, pri kateri dobe vse sokolske cdinice, ki so včlanjene v župi, priložnost, da nastopijo s kako točko. To bi pomenilo plemenito tekmovanje v delu na moralni vzgoji naroda. Ob enem pa bi društva nastopila z goto* vimi točkami tudi skupno in tako pokazala medsebojno povezanost in enotnost. Ta misel je bila od strani župnih prosvetarjev z navdušenjem sprejeta, župni prosvetni odbor pa je takoj pri* čel razmišljati o uresničenju načrta. Prvotno se je mislilo, da bi včlanjene edinice nastopale s pevskimi, godbenimi in dramatskimi točkami. Ker pa se za prvi slučaj vse ni dalo spraviti v sklad, se je zadnje opustilo in je bil prvi tak nastop določen tako, da dru* štva nastopijo posamič le s pevskimi točkahii, skupno pa s pevskimi in godbenimi točkami.
Sedaj pa stojimo pred uresničenjem'tega načrta in se bi vršil prvi prosvetni dan na praznik, dne 19. t. m. popoldne na sedežu župe v Kranju. Kaj bodo izvajala posamezna društva, danes še ne moremo poročati, znan pa je spored skupnih nastopov. Zdru* ženi moški zbori bodo peli E. Adamičevo »Zdravico«, mešani zbori dr. Schvrabov pevski valček »Dobro ju* tro« s spremljevanjem orkestra. Združeni orkestri pa bodo zaigrali dr. Jos. Čerinove »Miljence«. Pred koncertom bo kratek nagovor župnega prosve-tarja.
Na to prireditev opozarjamo vsa v župi včlanjena društva s pripombo, da je sodelovanje ravno tako obvezno, kakor pri drugih župnih prireditvah. Društva izven okoliša naše župe pa obveščamo, da bo koncert oddajala ljubljanska radio postaja. Natančen spored objavimo v prihodnji številki »Sokolskega Glasnika«.
Župa Ljubljana
SOKOLSKO DRUŠTVO LJUBLJANA-ŠIŠKA
V soboto dne 27. februarja je priredil prednjačiki zbor sokolskega dru* štva Ljubljana=Šiška naraščajsko čajanko, radi medsebojnega spoznanja in poglobitve medsebojnih bratskih odnošajev. Ves pestri spored je izvajal naraščaj sam; na čajanko pa so bili povabljeni tudi starši in ostalo članstvo. Čajanka se je vršila v salonu pri Keršiču. Dvorana je precej velika, a kakšno je bilo naše presenečenje in veselje, ko smo videli, da je miz in stolov premalo, dasi smo obo* jega pripravili za 200 oseb. Takega obiska nikakor nismo pričakovali. Čajanke se je udeležilo mnogo staršev in članstva ter ves naraščaj.
Naj v kratkem podam program. Točno ob 20. uri se je spored pričel. Po otvoritveni koračnici »Izpod Tatre«, ki jo je izvajal društveni orkester, je govoril načelnik br. Zalokar. Pozdravil je vse udeležence in v jedrnatem govoru obrazložil pomen sestanka. Starši naj vidijo sokolsko vzgojo svo* jih otrok, naj zaupajo sokolskim vzgojiteljem, — naraščaj pa naj pokaže, kaj zna tudi izven telovadnice. Za njim se je zahvalil br. naraščajnik Papler v imenu vsega naraščaja onim, ki so pri« pomogli, da se jc naraščajska čajanka vršila. Prireditev se je nadaljevala z glasbenim programom. Po solo-točki br. Prinčiča, ki je zaigral na harmoni* ko potpuri iz opere »Traviata« in »Venček narodnih«, je koncertriral naraščajski zbor gitar; za njim pa je ognjevito deklamiral naraščajnik br. Kremžar pesem br. Gangla »Mi Soko-liči«. Izmed recitacij naj omenim zla* sti naraščajnico Klavorovo, ki je z Gregorčičevo: »Naš čolnič otmimo!« pokazala izreden talent. Za solo-točka-mi na klavirju, dvo* in štiriročno, kjer so nastopile naraščajnice in naraščajniki, je zapel kvintet par lepih pesmi. Omeniti je še naraščajnika Nastrana in Valentija, ki sta nastopila z orgli* cami in gitaro, žela navdušen aplavz ter pokazala, da glasbili sijajno obvladata. Z zahvalo br. Klavore, ki se je zahvalil prirediteljem in naraščaju v imenu staršev in zaključno koračnico društvenega orkestra, se j^ končal večer, ki je prinesel obilo moralnega uspeha.
SOKOLSKO DRUŠTVO BOROVNICA
V nedeljo 6. t. m. ob 3. uri popoldne je priredil dramatski odsek naše* ga društva kot uvod v proslavo Tyrše-vega leta akademijo, ki je uspela nad vsako pričakovanje.
Ker so baš pri nas nasprotniki sokolske ideologije zelo močni in aktiv* ni, rujejo stalno okrog naših vrst in nesmotreno kritizirajo naše delo, smo jim hoteli vnovič »pokazati in dokazafi, s čim se bavimo v našem domu. Vsi trezno misleči morajo tokrat priznati, tla smo uspeli in vsak naš nasprotnik, ki je prost tendencijoznih nasprotni-ških agitacij in hujskarij, bo sprevidel, da smo na pravi poti, da smo trdno oklenjeni idealnih stremljenj, za katere se je navduševal in boril naš veliki predhodnik br. M. Tyrš.
Na prireditvi je bila zbrana vsa naša sokolska družina in mnogo prijateljev. Nedeljska akademija je bila izvedena v glavnem v duhu mladosti, zato je bil tudi obisk šoloobvezne de-ce, ki še ni iz katerihkoli vzrokov v naših vrstah, velik
Slavnost je vodil naš agilni brat Engelsberger.
Ko so tamburaši odsvirali sokol* sko koračnico in se je dvignil zastor, ugledamo na odprtem odru okrašeno sliko ustanovitelja Sokolstva dr. Tyr-ša. Okrog nje je razvrščena moška in ženska deca. Br. Engelsberger pozdravi vse navzoče, nakar moška in žen* ska deca zapoje »Telovadsko«. Po končanem petju izstopi mala sestrica Ela Tomšičeva (ž. d.) in z ljubkim zanosom recitira Maistrovo »Dva kri« ža«. Zatem zopet zapoje moška in ženska deca »Zabučale gore«. Zastor pade. Nova slika. Zenska deca izvede rajalni nastop s petjem »Prišel je ciganček« z vso dovršenostjo. Sledi idejno globoko zasnovan govor brata Engelsbergerja o Tyršu, njegovem življenju, miselnosti in stremljtinju; predavatelj na kratko oriše borbe za ustanovitev prvega sokolskega gnezda na Češkem, dalje prvega sokolskega društva v Ljubljani ter se dotakne vseh glavnih točk zgodovinskega razvoja Sokolstva sploh. Po predavanju zopet prejšnji prizor. Moška in ženska deca zapoje »Gde domov muj«, sestrica Štrukljeva (ž. d.) recitira Eller* jevo »Zila«, nakar zopet petje dece »Vsak v sokolske vrste«. Končno od-svirajo tamburaši še češko narodno himno, katero poslušajo gledalci stoje.
Pohvalno moram omeniti sestro podnačelnico Mimico Zalarjevo in sestre učiteljice Paplerjevo, Chladeko-vo, Mazijevo in Kristanovo, ki so na* učile deco, da je izvajala svoj program z vso dovršenostjo in ljubkostjo, ki je je zmožna otroška deca.
Kakor rečeno, je bila ta akademija le del Tyrševe proslave, ki jo ima društvo v programu. Na belo nedeljo ima svoj dan naraščaj in članstvo. Po* kazati hoče vse svoje zimsko delo v telovadnici na telovadni akademiji, ki jo bo tega dne priredil tehnični odsek v dvorani sokolskega doma.
—ar.
SOKOLSKO DRUŠTVO MEDVODE.
Tyrševo lOOdetnico je proslavil naš mladi Sokol slovesno dne 5. marca zvečer z akademijo v društvenem lokalu v stari šoli v Preski. Prostorna soba je bila polna članstva in drugega občinstva, ki jc z zanimanjem sledilo posameznim točkam. Slavnost je otvo-ril moški zbor šol. upravitelja brata A. Kržišnika, ki je zapel »Slovenac, Srb, Hrvat«. Načelnik br. Bahovec je vzneseno prednašal slavnostni govor. Nato so nastopili vsi telovadni oddelki ter prav skladno izvajali svoje točke. Posebno številno je nastopila mo§ka deca. Vmes so se vršile deklamacije dece in petje moškega zbora. Slavnost je potekla nad vse dostojno in dvignila sokolsko samozavest pri članstvu, pri drugem občinstvu pa ugled organizacije.
V nedeljo, dne 6. marca t. 1. pa je uprizorila sokolska deca na novem društvenem odru, ki ga je pravkar lepo poslikala naša marljiva s. J. Prestorje-va, učiteljica v Preski, v njeni režici igro »Kralj Matjaž«. Igrica je zelo do* bro uspela, otroci so svoje vloge izborno pogodili. Obisk je bil — vkljub sla* bemu vremenu — obilen, telovadnica je bila natrpano polna. Sedaj, ko imamo po zaslugi agilne s._ Prestorjeve lasten oder, se je začelo živahno^ prosvetno delovanje. V pripravi je že Finžgarjeva drama »Veriga«, ki se bo igrala na dan sv. Jožefa in bo članstvo v njej pokazalo svoje zmožnosti. Sestri prosvetarici moramo k njenim lepim uspehom najiskrenejše čestitati.
vwwvwyywyvvyyyvW
Natečaj
SOKOLSKA ŽUPA^LJUBLJANA razpisuje še eno mesto ŽUPNEGA PREDNJAKA. Nastavitev bi bila le za nekaj mesecev. Prošnje je vložiti na župno načelništvo Sokolske župe Ljubljana do 15. marca t. 1. V prošnjah je navesti dosedanje sokolsko delovanje. Prednost imajo dobri telovadci z župnim prednjaškim izpitom.
МААЛАЛАДЛЛЛАЛАДЛАААЛ>
Župa Mostar
SOKOLSKO DRUŠTVO NEVESINJE
Na osnovu potpisanog zaveta trezvenosti brat Danilo Lažetič pre-kršio je isti. Presudom ovoga društva, koja je osnažena po Sokolskoj župi Mostar, a na koju presudu brat Lažetič nije uložio priziv, imade se njegovo ime objaviti putem sokolske štam-pe, što ovim činimo. — Uprava Sokol* skog društva Nevesinje.
Župa Maribor
SOKOLSKO DRUŠTVO SLOV.
BISTRICA
Sokolska akademija, ki se je vršila dne 5. t. m. zvečer v proslavo 100* letnice Tyršcvega rojstva, je zelo dobro uspela in je zaslužila boljši obisk. Po uvodnem predavanju prosvetarice M. Tičarjeve, ki je izčrpno opisala življenje in pomen ustanovitelja in ideologa današnjega Sokolstva, so se brez presledkov vrstili izredno dobro navežbani oddelki pod vodstvom ne-
umornega načelnika J. Stoparja, ki je tokrat ponovno dokazal svoje izred* ne zmožnosti in vrline. Prva je nastopila skupina dvanajstih »Amorčkov« v originalnih kostumih (žen. deca I.) pod vodstvom vaditeljice Hudričeve. Za njimi so se vrstili: dijaški naraščaj (6) s težkimi vajami na gredi, dvanaj« storica »kuharj ev« pod vodstvom V. Gumzejeve (žen. deca II.), 8 članov ■ simultantkami na dveh bradljah, sedmero članic pod vodstvom načelnice Komarjeve s precizno izvajanim baletom »Pomlad«, petorica izbranih članov na bradlji in 5 obrtnih naraščajnikov s prostimi vajami pod vodstvom vaditelja Pavliča. Višek večera pa so dosegli zadnji dve točki in sicer de-vetorica članov s simboličnimi vajami »Jadransko morje« ob spremljanju orkestra ter 12 najmanjših dečkov in deklic, nadvse ljubkih »Metuljčkov«, ki so izzvali dolgotrajno odobravanje. Sodeloval je domači orkester pod vodstvom br. V. Živka.
SOKOLSKO DRUŠTVO KRIŽEVCI PRI LJUTOMERU
Nedelja 6. marca je bil snežen zimski dan, pa bi se moglo misliti, da ne bo nikogar na našo proslavo 100 letnicc rojstva dr. Miroslava Tyrša združene z akademijo. Vendar je bil obisk še dokaj dober. Po napovedani uri je otvoril br. starosta Skuhala s pozdravnim nagovorom svečanost. Temu je sledilo predavanje p ros ve-tarja br. Beleča o dr. Miroslavu Tyršu in njegovi ideji.
Sledila je telovadba članov z ene prosto vajo. Člani so nastopili tudi na bradlji. Nastopile so dalje članice 2 eno prosto vajo. Nastop telovadbe je bil še zadovoljiv, le na skladnost in kritje bo treba bolj paziti. Tempo vaj je bil prehiter.
Med poedinimi telovadnimi točkami je bifo šest dcklamacij dece, ki so bile dobro izvedene. Med posamez* nimi točkami je nastopil tudi mladinski mešan pevski zbor, pod vodstvom br. prosvetarja, ki je zapel dvoglasno pesem »Za Tyrševim geslom«.
Kot zaključek je zapel pevski zbor Bože pravde.
Akademija je uspela dobro, kajti moramo upoštevati, da je društvo začelo zopet delovati šele po občnem zboru.
SOKOLSKA ČETA MALA NEDELJA
Dne 14. febr. t. 1. je bil ustanovni občni zbor Sokolske čete pri Mali Nedelji. Na občnem zboru sta bila br. A. Lukačič in F. Lubej izLjutomeriv kot zastopnika Sokolske župe Maribor in Sokolskega društva Ljutomer kot matičnega društva. V odbor sc . bili izvoljeni: starosta Čeh Ivan, pod starosta Špindler F., načelnik Kapur Vinko, prosvetar Prelog Janko ml. tajnik Nada Jenčičeva, blagajnik Sen čar Slavko, matrlkar Milica Kosi, revi zorja Prelog Janko st. in Lupša Ferdo Pristopilo je k četi takoj po občnem zboru 75 članov. — člani in m. nara^ ščaj že pridno telovadijo. Dramatski odsek pripravlja za belo nedeljo, 3. aprila 1932, svojo prvo igro Manicc Komanove »Krst Jugovičev«. Dalje ima na programu za binkoštno nede ljo akademijo, pri kateri bodo sodelovali člani, pevski in dramatski odsek; 4. septembra pa veliko tombolo. — Vsa sosednja bratska društva pro simo, da se pri določevanju svojih pri reditev ozirajo na dneve naših prhe ditev in nas posetijo v obilnem Ite^ vilu.
SOKOLSKO DRUŠTVO LOČE.
V petek, 5. februarja se je vršil
II.	redni občni zbor Sokolskega društva Loče, ki se ga je od 75 udeležilo 57 čl«; nov in članic. Zbor je otvoril in vodil starosta br. Janko Kržič. S kratkim nagovorom je omenil delo in zasluge *a Vselovansko Sokolstvo umrlega stare šine ČGS br. dr. Scheinerja. Iz poroči! društvenih činovnikov je^ razvidno, dt je društvo v tem letu povoljno delova lo. Načelnik br. Beno Kragelj je poro čal o telovadnem delu. Če tudi ni telo vadnice, niti telovadnega orodja, s< vežbali vsi oddelki. Članstvo in nara ščaj se je udeležilo vseh nastopov \ okrožju in tudi župnega zleta v Man
boru,	,	.	...
Društvo jc imelo svoj ртлп javm nastop 13. novembra 1931. Vsled hlad nega in deževnega jesenskega vremen? je bil gmoten izid manj zadovoljiv, \ moralnem oziru je pa nastop prav lepe potekel. Društvo ima tudi leposlovno knjižnico, ki šteje nad 160 knjig; h škoda je, da se tako malo čita. Str© kovna knjižnica se polagoma izpopol njuje.
Knjige blagajničarke s. Ruže David izkazujejo dohodkov 14.929-75 Dir in stroškov 13.615‘20 Din. Pri dohodkih je všteto tudi posojilo 3000 Din, ki št ni poravnano. Pri Sv. Jerneju je usta novilo sokolsko četo, ki prav lepo na preduje.	....
V novo društveno upravo so ђш izvoljeni: starosta Fr. Solar, podstaro eta A. Košir, tajnik A. Pirjevec, načel nik B. Kragelj, načelnica H. Uletova, blagajničarka R. Davidova, prosvetar ka M Pirjevčeva in ostalt odborniki Društvo pridobi letos Se tamburaški ir strelski odsek. Upajmo, da bo društve v novem poslovnem letu doseglo šc lepše uspehe. Naprej in Zdravo!
Str. в.
»SOKOLSKI GLASNIK«
Slemena
LJUBLJANA
fražite
Župa Novo mesto
IZ MIRENSKEGA SOKOLSKEGA OKROŽJA.
V nedeljo, 28. februarja so zborovali vsi društveni prosvetarji in načelniki (ice) v okrožju udruženih društev v Sokolskem domu v Mokronogu.
Dopoldne so od 11.—13. ure raz* pravljali o podrobnem prosvetnem delu po društvih prosvetarji ter izvršili mnogo zelo umestnih sklepov, obveznih za vsa društva okrožja tako glede poročanja v sokolsiko in dnevno časo* pisje, dalje o poročanju v stat. izvesta j ih, uredilo se bo enotno poslovanje naših knjižnic ter pospešilo ustanovi* tev novih. Vsa društva postanejo stalni naročniki vseh edicij naše Jugoslovanske Sokolske Matice, da si' z njimi dvignejo s sokolskimi knjigami svoje knjižnice. Kot temelj teh. so prejeli vsi br. prosvetarji za svoja društva br. Ganglovo brošuro: »Slovenska ideja«... Dvignil se bo tudi naš sokolski tisk, o katerem so bili izvršeni enako važni sklepi. Razgovor je tekel tudi o našem podeželskem dramatskem gibanju ter kinu in skioptikonih. Z veseljem je sprejel zbor na znanje, da se bo v najkrajšem času ustanovilo v Št. Janžu lutkovno gledališče, ki ga bo vodil pro* svetar br. R. Horvat. To bo drugo v naši župi. V splošnem je vsa seja potekla v največji harmoniji in zato do-nesla toliko umestnih sklepov. Zboru so prisostvovali tudi nekateri bratje in sestre načelniki, ki so s tem pokazali, da niso samo telovadci in je tudi to edino pravilno pojmovanje sokolskih nalog.
Popoldne se je istotam vršila seja tehničarjev okrožja, na kateri je brat Tratar kot predsedujoči razvil podro* ben načrt teh. dela v sokolskem letu. V nadaljnem so se razvile prav zanimive debate o vseh vprašanjih, znak, da je, le bratsfko razjasnjenje istih — ve* dno pozitivno za nadaljnje delo. Določili so se sporazumno datumi nastopov vseh društev v okrožju in tudi za okrožni zlet, ki sc bo letos vršil v št. Janžu m istočasno tudi I. okrožne tekme vseh oddelkov, kot predpriprava za župne tekme. Sklenilo sc je, da se vrši prihodnja seja sredi aprila v Št. Janžu, kjer se bodo obenem predelale vse vaje za Prago na godbo.
Oba zbora sta torej dala novih smernic in novih pobud in to bodi naš spomen*potklon učeniku M. Tyršu.
—ar.
im9a Novi Sađ
IZ SEDNICE ZBORA DRUŠTVENIH NAČELNIKA
Sednica zbora društvenih načelni ka i načelnica Sokolske župe Novi Sad održana je 21 februara 1932. Prisustvo-vali su: iz načelništva župe svi; iz T. O. župe svi * 58 načelnika i načelnica iz 43 društva župe. Nisu prisustvovali sednici'načelnici ovih društava: Bukin, Veprovac, Goepodinci, Durdevo, Irig, Pačir, Rumenka, St. Kanjiža, Tovari* ševo i Čerević.
Uzet je sa odobrenjem na znanje izveštaj brata načelnika župe o radu za godinu 1931, koji sc ima podneti glavnoj skupštim župe.
Za župski slet i svesokolski slet u Pragu načelnik župe izneo je i pono-vio sve dosada donesenc zaključke u pogledu spremanja i učestvovanja na ovim sletovima i upozorio je prisutne načelnike i načelnicc na tačno izvrše nje ovih zaključaka, što je uzeto na znanje. Ujedno je zaključeno da sc odustaje od zasebne tačke članica na sletu u Pragu.
Prema predlogu načelništva župe, primljen je i usvojen program rada za 1932 god. ii to:
a) za župu: priredivanjc župskog slcta; učestvovanje na svesokolskom sletu u Pragu i eventualnim utakmica* ma na ovom sletu; priredivanjc /tipskih utakmica u odbojci i u plivanju i učestvovanje na saveznim utakmica* ma u ovim granama; priredivanjc dva prednjačka tečaja, jedan za članove, drugi za članice; odašiljanje učesniika na savezne prednjačke točajeve; održavanje župskih prednjačkih ispita; uvodenje sistematskog vežbanja kod društava i četa prema propisanom programu vežbanja; uvodenje potpune discipline i tehničke organizacije; pri-
redivanje letovanja ako vreme i sredstva dozvole.
b) za okružja: priredivanjc okruž-nih utakmica u odbojci i u plivanju; priredivanje o'kružnih prednjačkih te* čajeva i održavanje prednjačkih ispita; odredivanje praktičnog vežbanja za načelnike i načelnice društava u se* dištu okružja radi jedinstvenosti u radu; vršenje nadzora nad društvima i četama u pogledu tačnog izvodenja propisanog rada.
c) za društva: vršenje rada na si* stematski način i po ustanovljenom programu župe; učestvovanje na okruž-nim i župskim priredbama i sletovima; priredivanjc javnih vežbi, akademija i izleta; održavanje društvenih prednjačkih tečajeva i ispita i učestvovanje na okružnim i župskim prednjač-kim tečajevima.
Za tehničke funkcionere predlažu se skupštini župe dosadanji: za načelnika brat M. Teodorovič; za zamenika načelnika brat J. Totovič; za načelni* cu sestra Mil. Ilič; za zamenicu sestra Vasiljka Rakič.
U ispitnu komisij u za polaganje župskih prednjačkih ispita izabrani su:
J. Totovič, P. Daljev, Mil. Ilič, Sv. Marič i dr. Toma Jovanovič.
Uzeti su na znanje predloži i uput-stva brata načelnika župe u pogledu savesnog i tačnog vršenja rada, uva* danja discipline i vršenja dužnosti po sokolskim propisima.
SOKOLSKO DRUŠTVO SUBOTICA. Svečana akademija u slavu Tyrša.
Kao u stotinama sokolskih jedini-ca, 5. o. m. održana je i kod nas proslava 100-godišnjice rodenja oca Sokolstva. U ne tako punoj sali grad-skoga pozorišta prisustvovali smo jed-noj skromnoj, ali nadasve iskrenoj i spontanoj manifestaciji, kojom smo se prilikom opetovano setili osnivača i genija, naše velike i močne svcsloven-ske organizacije. Na programu smo imali 4 muzičke tačke, »Svečanu reč o jratu Miroslavu Tyršu«, i jedan sokolski skeč. — Sve muzičke tačke izvela je sokolska muzika odlično i na opšte zadovoljstvo prisutnih. Zaista se vidi, da svi članovi ovoga orkestra sa svojim vrednim kapelnikom zajedno ne prc-zaju ni od kakovih napora da bi do-stigli maksimum. Oni su nam izveli: »Marš Masarykove župe«; marš iz »Prodane Neveste«; potpuri: »Za moje prijatelje« od Sedlačeka i na zavr-šetku Sokolski marš.
Svečanu reč o Tyršu održao je br. dr. Čovič, zani. starešine, koji je go-vorio o Tyršu kao čoveku, kao Sokolu i kao filozofu. Ocrtao je njegovu go-rostasnu figuru i ogroman uticaj nje* govog delovanja na celokupno slovenstvo, a napose na čehoslovački deo ovoga.
Sokolski skeč: »Llspomene naše bake«, odličan jedan češki sastav, koji je preveden i malo podešen za naše prilike. Bakina priča bila je ilustrovana vežbama dece, naraštaja i članstva, te na kraju dvema živim slikama. Dcca su odlično vežbala za 12 drvenih kva drata na svakom e od ovih bilo j c po jedno »100« i po jedno slovo iz Tyr ševog imena. Deca su u vežbi redali ove kvadrate praveči sa njima razne skupine tako, da se uvek moglo pro citati »Tyrš 100«. Ovo je bila bez sumnje najbolja uvežbana tačka. Ženski naraštaj vežbao je dosta neskladno; nikako nisu mogle da sc slože u izvedbi, tek pred kraj bilo je malo bolje. Muški naraštaj je bio daleko uvežbaniji, no i oni su grešili; uvek na početku vežbe nesložno su počinjali, što svedoči o nedostatku dovolj ne pažnje, a i »klavirmajstor« bi mogao jasnije naznačiti kraj »uvoda« i prvi takt. U glavnom vežbali su skladno, pa čak i onaj, koji je »kopirao«, ali ipak tako vešto i jedva primetno. Članice su vežbalc bezprckomo, no mislim da je tempo vežbe bio veoma la-gan. — Članovi su isto vrlo dobro vežbali, iako su se trojica u 1—2 maha »opasno« zabunili. To ipak nijc neznanje, no samo nepažnja. Zatim je prikazana lepa živa slika. Cela priča sc veoma svidela i bila je toplo pozdravljena.
Jza ove tačke muzika je intoni-rala našu i čehoslovačku himnu. što je publika stoječi saslušala. — Iza još jedne muzičke tačke Sokolski marš je objavio kraj ovc lepe priredbe. Sa ovc skromne proslave otišli smo sa želj oni da se što pre svi nademo u /lat-nome Pragu. — M. R. N.
vič, Kvapil, Stanetti, Fišer, Komadina, Beara, Borbaš, Perbl, Pamberger, Fuhrman, Urban) stvorila je sledeče važnije zaključke: Na predlog redov* nc glavne skupštine društva Durdeno-vac od 10 januara o. g. i delegata žup-sike uprave imenuje se uprava za god. 1932 sa starešinom Radanovič Durom,
I zamenikom Pctaros Jankom, II za-menikom Horvat Josipom, pretsedni-com PO. Petaros Jankom, načelnikom 3ifl Dragutinom, načelnicom Čizmadi-ja Šteficom te tajnikom Deprato Dra* gutinom na čelu. — Prima se odobre-njem na znanje izveštaj načelnika da su vežbe i upute za natecanje članova i m. naraštaja za g. 1932 razaslane dru* štvima po 1 kom. a društvima u se-dištima okružja po 2 komada uz cenu od Din 15'— po primertku. Prima se na znanje izveštaj statističara sa kon* ferencije o uredenju statističkih otse-■ka kod župe i vodenju statistike kod društava i četa s tim, da če u najkra-čem vremenu potrebna uputstva biti dostavljena svim jcdinicama. — Po predlogu gospodara primaju se proračuni daljnih 15 društava i 7 četa. Prima se na znanje izveštaj o završenoj sabirnoj akciji za pasivne krajeve župe Mostar, u koju svrhu je prikuplje* no što u novcu što u hrani (pretvore-no u gotovinu) u uikupnom iznosu od Din 12.030*—, koji ze iznos šalje brat* skom Savezu da ga stavi na raspolože-nje bratskoj župi Mostar.
Imenovana uprava jedne nove jedinice
Aktom broj 2871 od 3. marta o. g. imenovana je uprava Sokolskog dru* štva čačinci sa starešinom Ferber Julijem, zamenikom starešine Maglaič Milanom, pretsednikom PO-a Paunovič Svetislavom, načelnikom Stanič Milanom i tajnikom Paunovič Svetislavom na čelu.
IZ NAČELNIŠTVA ŽUPE.
Na sednici načelništva župe, odr-žanoj 7 februara o. g., kojoj su prisustvovali i svi načelnici sokolskog okružja, zaključeno je, da se tokom meseca februara i marta održe u svim okru-žjima sednice načelnika društava i četa i ujedno pregled odnosno ispravak prostih vežbi za slet u Pragu. Sednice održače se: 13 II u Dakovu, 14 II u Slav. Brodu, 21 II dopodne u Don jem Miholjcu, popodne u Podravskoj Slatini, 28 II u Vinkovcima za okružja Vinkovci i Vukovar, 20 III dopodne u Osijeku, popodne u Našicama i 28 III u Slav. Požegi.
Ovim sednicama prisustvovače načelnik župe, a preflled vežbi vr&iče članovi T. O-a župe. Na sednicama če se raspraviti stanje svake pojedine jedinice, a naročito u pogledu t. zv. minimalnih uslova. Tom prilikom davaće se takoder potrebna uputstva za ovo-godišnje priredbe: župski omladinski slet i natecanje, te štafetno trčanje.
Izašlo je iz štampe II. izdanje knji* ge: V. Pergla: »Penjala, lestve, greda
i t. d.« u prevodu brače ing. Kvapila i ing. Kovačeviča. Knjiga, koja obuhvata 63 stranice i 450 šematičđđh slika, stoji samo 10 Din. Osobita vrednost knjige je u t. zv. sporednim spravama, koje detajlno obraduje i koje naročito po-četničko društvo ili četa lako mogu nabaviti. Osim toga omogučuje velika količina slika, jednostavnih ali neobič-no preglednih da se i prednjači i vodnici vrsta, koji još nisu upučeni u »tajne« sokolske stručne terminologije, vrlo lako mogu koristiti tom knjigom. Što jc konačno takoder veoma važno: početnici se mogu po ovim slikama učiti našoj ispravnoj sokolskoj termi-
iz 7—8 tačaka. Nastupalo se sa članstvom i muškom decom, članicama u živoj slici te sa tamburaškim zborom. Posao nije bio lak. Bilo je i tvrdc zi* me a katkad i blata, po kojem su se morale vuči i klupe i sprave te prevažati članstvo i decu. No držeči se one sokolske »Sokoli ne Žale trud« sa pes-mom se dolazilo i odlazilo iz sela u selo, a sve je bilo veselo, što su aka* demije uspevale iznad vakog oččkiva* nja u moralnom pogledu, a obzirom na teško stanje seljaika dobro je bilo i sa materijalne Strane. Može se reči, da je marno i odlično društvance Ben. Ma-gadenovac lepo iskoristilo ove zimske dane i ‘svetke pod vodstvom svojih agilnih voda: načelnika i prosvetara.
$
Sokolsko društvo Durdenovac u prošloj godini bio je uspešan. To se moglo ustanoviti iz izveštaja pojedinih funikcijonara na glavnoj skupštini. Broj članstva se je znatno povečao. Iako teškom mukom uspelo je organi* zirati sve kategorije muških i ženskih pripadnika naše organizacije, koje sa* da živo rade. Društvo ima svoj mešo-viti pevački zbor i diletantsku sekciju. Društvenim priredbama svečano je proslavljen Vidovdan, rodendan savez* nog starešine, Rapalski dan i dan Uje* dinjenja. Na Vidovdan priredilo je društvo javni nastup, a u proslavu uje-dinjenja svečanu akademija. Svojim odeljenjima nastupilo je društvo na javnim priredbama sok. društava i četa u Velimirovcu, Feričancima, Zdencima, Slatini, Orahovici i Koški te na žup. sletu u Vukovaru. Susretljivošču »Na-šičke d. d. došlo je društvo do svog letnjeg vežbališta, koje jc več ograde-no te če u ovoj godini uspešno posluži-ti svojoj svrsi.
Župa Split
GLAVNA GODIŠNJA SKUPŠTINA.
Dne 25 februara popodne održana je glavna godišnja skupština Sokolske župe u Splitu. Ujutro održana je skupština zbora društvenih prednjaka i prosvetara. Skupštini je prisustvovalo oko 70 delegata i članova župske uprave, te je bilo zastupano 29 sokolskih društava.
Skupštinu je otvorio starešina župe br. dr. Mirko Buič. U svom govoru iserpno je prikazivao razvoj radii župe u minuloj godini, koji sc je vršio u znaku Sleta Sokolstva na Jadranu. Podvu-kao je, da čitavu sokolsku delatnost trebamo razvijati s jasnim poglcdima na bit misli sokolske, koja je napredna, narodna i demokratska. Cilj jc Sokolstva da izraduje značajeve, jer se samo tako može uspešno raditi s narodom za narod. Svu snagu treba da crpimo prvenstveno iz nas samih i ono što sami svojim radom i vlasti-tim žrtvama stvorimo i izgradimo ima-če i svoju najtrajniju vrednost. Bez vlastitih, dobro izgradenih, temelja ne smemo se oslanjati na pomoč drugoga. Tko čeka da drugi za nj učini, taj nema uslova za život. Dobro je da se naš sokolski život počeo da krece u pravcu te spoznaje, to dokazuje život-nost i osigurava budučnost.
Toplim rečima seča se zaslužnog načelnika pok. prof. Ante Tommasea i nedavno preminulog staroste ČOS br. dra. Josipa Scheinera, pri čemu skupština ustaje i kliče im Slava!
Apelira na sokolske funkcionere da vrše savesno poverene im funkcije, jer jedino od marljivog i savesnog po-deljivanja rada može da se očekuje uspeha i rada u organizaciji. Napose
ma godini 1930 iznosi 478, 17 zastava,
У glazba, 5 vlastitih domova.
Ističe osobito pripremni rad te provedenje veličanstvenog Sleta Sokol-stva na Jadranu u junu 1931 u zajed-P1®* sa br. župama Šibenik-Zadar i Su-sa'k*Rijeka, a za koji se je splitska župa založila svim žarom i silama te sno-č U ,^avnorn sav ogromni teret rada tako da se u tome polučio upravo za-vidni uspeh i moralnom i nacionalnom pogledu i potpunom sokolskem duhu s povoljnim materijalnim rezultatom. Sudelovanjem brače Čehoslovaka i kumovanjem društvenoj zastavi sa Strane starešine poljskog Sokolstva br. Zamoyskog, odlično je triumfirala ideje sveslovanstva, koju Sokolstvo propagira kao svoj zavet. Slet je poklonio Nj. Vis. Prestolonasledniku Petru po-časnu plaketu. U izvešču se dalje na-braja podrobno rad raznih odbora kao nastambe, koja je priskrbila i nastanila preko 6000 Sokola i Sokolica; rad gradevnog odbora oko izgradnje sle-tišta, financijskog, prehrambenog, re-datcljskog, zabavno-umetničkog i t. d.. te kako sav taj golemi rad i izvedba sleta nisu zabeležili ni jednog incidenta.
Protokol uprave i T. O. iznosio je 4S36 spisa, a održano je 36 sednica uprave.
Referat župskog načelnika.
Načelnik brat Frano Lhotsky pod-neo je svoj izveštaj o tehničkom radu i kretanju u župi u minuloj godini. Slet Sokolstva na Jadranu bila je velebna nacionalna i sokolska manifestacija, koja je okupila na samom sletu preko 4000 članstva i naraštaja te je trebalo mnogo tehničkog napora, da se sve spremi i udesi kako bi slet što bolje uspeo. Sam slet delio se na tri dela i to: na dane srednjoškolske omladine, koji su se održali 13 i 14 juna kod ko-jih je sudelovalo oko 600 mušlke omla* dine i 40o ženske omladine. Dana 20 i 21 juna bili su dani vojske i mornarice. Uz razna natecanja, kod kojih je sudelovalo preko 120 natecatelja iz svih jedinica 2 armijske oblasti i na* ša mornarica, doneli su dobre rezultate. Glavni sletski dani bili su 27, 28 i 29 juna. Prvog dana obavljala su se natecanja sveukupnog članstva i naraštaja, a drugog dana bila jc prva javna vežba, ko j je dosta dobra uspela. Trc-čeg dana upriličena je svečana povorka kroz grad, 11 kojoj je sudelovalo preko 4000 članstva i naraštaja. Ovaj značajan slet Sokolstva na Jadranu za-vršio se s drugom javnom vežbom, koja je bila u glavnom posvečena .vežba-nju dece i naraštaja.
Da bi se što bolje spremila sva naša društva i čete, zaključeno je da se održc 11 god. 1932 župska natecanja 1 to svih naših jedinica prema broju svojih kategorija i svoje sposobnosti. Ova natecanja imadu da se obave po okružjima.
Za prednjake održala je župa od 10 jan. do 8 feb. župski tečaj, koji je pohadalo 25 članova i 4 članice. Načelstvo j c primilo i odgovorilo na 632 razna dopisa i upita. Održalo je 14 sednica načelništva i T. O. župe.
Izneseni su zatim statistički poda-ci o stanju vežbačeg članstva i prednjačkih zborova. U župi ima 68 članova prednjačkog zbora^ bez ikakvog tečaja; 46 članova s društvenim pred-njačkim tečajem odnosno ispitom; 39 članova sa župskim prednjačkim tečajem odnosno ispitom, a 6 članova sa saveznim prednjačkim tečajem odnosno ispitom. Od celokupnog članstva,
pak stavlja na srcc sokolskim pred-	vcžbača jc 755, naraštajaca-ki 890 i de
uv,,„	...._________________  -	.	njacima, da goje sa ljubavlju i što ve-	ce 2283.
nologiji. Knjiga jc propisana po upravi č0In pažnjom telovežbu kod svih kate- 1 Javne vežbe priredila su ne ko j n naše župe i za t. zv. minimalnu sokol-	,40rjja članstva, jer je to stožer sokol-	društva (25) te su u glavnom dobro
skoga rada, kome če i dalje župa pu-	I	Uigpe]e, Osvrčuči se u svom izveštaju
tem prednjačkih tečajeva^ posvečivati	na održavanje devetoga svesokolskoga
SY0j\j najviše mo^ucu pažnju. Konač-
_ - li.io exrim	1
sku knjižnicu, te ju treba da ima svafca jedinica naše župe.
Župa Osijek.
IZ UPRAVE ŽUPE.
Scdnica izvršnog odbora od 12 januara o. g. donela jc sledeče važnije zaključke: Odredeni su delegati župe na glavnim skupštinama društava. — Izveštaj načelnika Sok. okružja Vinkovci. da u mestu Deletovci ne posto-je uslovi za osnivanje sok. jedinice, uzima sc na znanje. Zaključuje se, da upravu župe na saveznoj konferenciji župskih prosvetara zastupa brat M. Komadina. Zaključuje se, tla sc dade u štampu knjiga »Penjala« od Pergla u izdanju župe.
sjt
Sednica izvršnog odbora, održana dana 27 januara o. g. (prisutni: Pctro-
IZ PROSVETNOG ODBORA ŽUPE
Na predlog PO*a župe dala je uprava župe u štampu lyršev plakat-blanket, kojim če se jedinice moči slu* žiti za sve svoje priredbe u ovoj jubi-larnoj godini. Plakat jc veličine 63 cm i 95 crrfc te nosi glavu Iyrševu, okruže? nu lipinim vencem sa napadno označenim godinama 1832—193— Ispod toga erteža jc natpis »Sokolska župa Osijek. Plakat je izraden po načrtu brata L. Šeterlajna, člana ZlO-a lito-grafijom te se jcdinicama prodaje po Din 1-75. Na taj način če naše jedini-cc doči do jedinstvenog, razmerno jef* tinog i veoma uglednog plakata za sve svoje priredbe u ovoj godini. Za vreme prvih šest dana raspačano je več oko 700 primeraka toga plakat*blan-keta.
IZ DRUŠTAVA I ČETA
Sok. društvo Vinkovci nam saop* čujc da je na predlog Sokolskog društva gradsko zastupstvo u Vinkovcima na svojoj sednici od 26 februara o a. donelo zaključak. da se jedna ulica kao i gradsko šetalište nazovu imenom Dra Miroslava Гугба.
*
Sok. društvo Ben. Magadenovac
razvija veoma agilan rad. U razdoblju od 26 XII 1931 do 17 1 1932, — dakle za 3 nedelje, — priredilo je to društvo akademije u ovim selimBeni-čanci, šljivošcvci, Radikovci, Golinci, Kučanci i Lacič. Raspored sc sastojao
no zahvaljuje svim faktorima i mesnoj štampi za bratsku susretnost u mnogim prilikama.
Pre prelaza na dnevni red prcdlo-žio jc odašiljanje pozdrava bratskom starešinstvu Sokola kraljevine Jugoslavije.
Referat župskog tajnika.
Zatim župski tajnik br. P. Mrklič podnosi tajnički izveštaj iz koga sc razabire, da je prošlogodlšnji župski rad bio daleko obilniji i uspešniji od onog pretprošle godinc, tc da se današnje stanje društava župe prikazuje u boljoj slici i napretku. To se ima zahvaliti osobito okolnosti, što je župa imala stalnog župskog prednjaka, koji je mogao izdržati glavni teret za župski slet i posvetiti se pregledavanju
rada društava.
Održan je bio lam 14 dnevni zup-ski tečaj u svrhu spremc za »Slet Sokolstva na Jadranu« te trodnevni odnosno 8 dnevni lakoatletski tečaj, a od župe su poslane bile 3 članice na veliki 6 mesečni savezni tečaj u Ljub-ljanu. Napominje zatim razne priredbe društava i okružne sletove, koji su se kroz prošlu godinu izveli (kao u Vranjici, Viru, Lukšiču i t. d.) ^Razvijanje novih društvenih zastava (Split, Solin, Vranjic, Vis, Komiža, K. I.uk-šič, Stari grad) i svečano otvorenje Sokolskog doma u Solinu, kao i novo-osnovana društva i sokolske čete. Zupa broji sada 39 društava i 7 četa sa ukup-no 7568 pripadnika tako da porast pre-
sleta u Pragu nada se, da če sva društva i čete izučiti u tančine poslate vežbe, s kojima če naše Sokolstvo na-stupiti u Pragu.
Referat župskog prosvetara.
Iz referata br. prof. S. Roce župskog prosvetara proizlazi, da je kroz prošlu godinu održano u /upi 180 predavanja, 244 nagovora, 160 razgovora. 40 akademija, 96 pozorišnih pretstava i zabava, 32 koncerta i 36 kinopretsta-va i 30 predavanja uz projekcije. Osamnaest društava ima svoje knjižnice sa oko 6843 zabavnih i poučnih dela, 438 sokolskih, 130 omladinskih i 586 na stranim jezicima. Istaknuti je knjižnicu Sokolskog društva Split, ko-in пп/rtvovno vodi bi. Pctai Mrkli Knii/nica ima danas 2300 zabavnih de-K ia. 230 sokolskih i 510 n, na stranim jezicima. Kroz 3 i po meseca prošle godine otkada je br. Mrklic knjižnicu prcuzeo, preudesio i ni o, bilo je 490 čitalaca, koji su proči-tali 1074 knjige.
Šesnaest društva ima svoje eita-onire deset kompletne glazbe, tri pe-v ička zbora, tri dečja pevačka zbora, tri dečja zbora, dva kina i 4 radioapa-rata. Osobito jc, župski prosvetar po-hvalio rad prosvetno-odgojnc sekcije za‘decu i omladinu u splitskom sokolskem društvu, koju vodi br- D- Mara sovič. Sekcija je održala 27 prireaaDa. Program svake priredbe bio je odgoj-no-nacionalnog karaktera nastavil e od deklamacija, pozorisnm igara, pe
Rosifa. - Fonsier + droštv© жеи osicjursunfe i reoslguranje ♦ Beograd
vanja, poučnih filmova, gimnastičkih tačaka i nagovora, Spomenuta je i agilnost sinjskog sokola, koji se istakao brojem predavanja i nagovora, konce-rata, 4>ozorišnih pretstava i raznim pri-godnim proslavama.
Sva društva proslavila su sokolski i državni praznik 1 decembra kao i rodendan N j. Vel. Kralja. Neko j a su društva proslavila sv. Savu, Strossma-jerov dan, Zrinjsko-Frankopanski dan, Natka Nodila, Rakovačku bunu i seti-la su se Rapalla, te Gortana i ostalih istarskih mučenika. Splitsko društvo proslavilo je na svečan način i dan oslobodenja naše braće Čehoslova4a i Poljaka. Sokolsko društvo u Kaštel-Gomilici proslavilo je 100 godišnjicu rodenja svoga meštanina A. K. Bako-tiča, auktora »Raje«. Sinjski Soko se-tio se obletnice A. Šenoe.
Župa Split izdaje več sedam godina svoj glasnik »Soko na Jadranu«, koji ureduje br. S. Vrdoljak. Ovaj Je list istodobno i glasnik župe Zadar-Ši-benik. I župa Sušak-Rijeka prihvatila je' list kao svoje glasilo.
Sokolsko društvo u Splitu održaje i tečaj češkog jezika napose za članove a napose za članice. Poučava g. prof. Borčič.
Izveštaj o likvidaciji »Sleta na Jadranu«.
Ovaj izveštaj podnio je detaljno potstarešina br. M. Grgič, kao pret-sednik financijskog odbora, koji je skupština jednoglasno s odobravanjem primila na znanje.
Izveštaj blagajnika.
Zatim je župski blagajnik br. Ante .Skarič izneo detaljan izveštaj o minu-loj poslovni godini.
U župskoj blagajni bilo je prometa dinara 507.733 22, a zaključena je godina gubitkom od Din 2.485-55.
Kada se ima u vidu, da su sva društva ovc župe iz veoma siromašnih kra-jeva, koji moraju da se bore za svak-dašnjicu, nije nikakovo čudo da se u prošloj godini, koja je inače bila jedna od najprometnijih, jer su bile velike pripreme za slct i održanje istoga, može sa zadovoljstvom konstatovati, da je gubitak bio minimalan.
Za narednu godinu predložen je predračun koji previda Din 126.300'— prihoda, a isto toliko izdataka, te je taj jednoglasno i prihvačen.
Slet Sokolstva na Jadranu radi po-jednostavnjenja administrativnog ra-t	y°den P°sve deljeno od žup-
I	te	’lnao Prometa Din
i,-SU.34r50, a u konačnim računima is-kazan je dobitak od Din 74.920-80.
Kako slet tako je i blagajna žup-skog glasila »Soko na Jadranu« vodena za sebe. Prometa je bilo Din 230.353-60, a zaključeni su računi gubitkom od Din 5.005-54.
Zatim su o župskom glasilu »Soko* la na Jadranu« podneli izveštaj br. urednik S. Vrdoljak i administrator br. P. Ligutić.
U otvorenoj diskusiji o svima re-feratima učestvovala su br. J. Vrcan, dr. Avelini, prof. Kastropil, dr. K. Puharič, R. čulič, J. Mimica, sudija M Marič, Josip Boko, dr. Rančič, inž. T. Vukovič i toliki drugi.
Priznanje br. dru Buiću.
Nakon što je skupština odobrila izveštaje svih funkcionera te po predlogu revizijskog odbora izglasala s odobravanjem apsolutorij celokupnoj župskoj upravi, župski potstarešina br. V. Pera u ime članova župske uprave i sletskog odbora predložio jc da se starešini župe br. dr. M. Buiču zapis-nički izrazi priznanje i zahvala za njegov neumorni, inicijatorni sokolski rad oko priredbe i izvedbe prošlogodišnjeg sleta Sokolstva na Jadranu, pa mu je u ime istih poklonio Meštrovičevu brončanu sletsku plaketu s posvetom. Govor i predlog br. V. Pere skupština je aklamacijom i odobravanjem prihvatila.
Izbor nove uprave.
Na predlog kandidacijskoga odbora, bila je jednoglasno birana ova uprava:
Starešina dr. Mirko Buič, tajnik Trg. Obrt. Komore; zamenik I Pera Vinko, sudski savetnfk; II zamenik Grgič Mirko, financijski savetnik; Načelnik Lhotsky Frano, priv. činovnik; 'I zamenik Juraj Vrcan, bank. ravnatelj: 11 zamenik Murat Zvonimir, činovnik samouprave; načelnica Dobrila Čulič, priv. činovnica; I zamenica lvan-čevič Milena, nastavnica gimnastike;
II zamenica Kraljevič Dordina, nastavni ca gimnastike; prosvetar Roca prof. Stjepan;^ tajnik Krešimir Lovrič; blagajnik Škarič Ante, bank. činovnik; urednik Vrdoljak Stipe, penzioner.
Odbornici: Pavičič Petar, veterinar; Orgič Ante, priv. činovnik, Solin; Ligutič Pavo, priv. činovnik; dr. Petar Tripalo, advokat, Sinj; Mikačič Marko, trgovac; Didera Šime. otpremač; Celic Ante, činovnik samouprave; dr. Josip Škarič, šef Higijenskog zavoda; ing. arh. Ivačič Ivan; Mrklič M. Petar. Zamenici: Maričič Aleksandar, učitelj:
Radonič Mate, savetnik; dr. Sergije Machiedo; Koščina Josip, advokat, Trogir; Bučič Jerko, bcležnik, Hvar; Puharič dr. Kleme, advokat, Makarska; Josip Lebedina, učitelj; dr. Mate Beroš, opč. lečnik, Šestanovac; Mrklič Nikola, priv. činovnik; Kenk Boris, starešina suda u Supetrn. Revizori: Aljinovič Frane; arh. Dane Žagar; Bonačič dr. Ivo, bank. direktor; Marovič dr. Mi-ljenko; Jakel Gustav, priv. činovnik D. Kaštela. Zamenici: Trebotič Frane, upravitelj škole, Milna; Politeo dr. Bal-do, opč. lečnik, Starigrad; Bradanovič Marjo, obrtnik, Vis; Petrič Šimun, upravitelj škole, Komiža; Markič Petar, Sinj. Časni sud: Majstrovič Dr. Ivo, advokat; Stanger dr. Ulikse, advokat; Mikačič Duje; Čulič Mate, trgovac; Zavoreo dr. Frane, drž. tužilac. Zamenici: inž. Tripo Vukovič; Kalebič Bonifacije, učitelj; Ostrič Zvonko, sudija.
Predloži za skupštinu Saveza.
Glavnoj godišnjoj skupštini Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije upučeni su od skupštinc sledeči pri-, hvačem predloži:
1. Sokolstvo kako je bilo uredeno u našim zemljama pre osnutka Sokola K. J. iz vlastite pobude dalo je ne-brojeno žrtava i svetlih primera oda-nosti i neotstupanja od visokih cilje-va, koji su vodili potpunom ujedinje-nju i jedinstvu jugoslovenskog naroda u vlastitoj državi.
Sokolska glavna skupština župe Split smatra da če Sokolstvo moči vršiti mnogo uspešnije i sa više požrtvo-vanja daljnju svoju veliku misiju u jugoslovenskom narodu, bude li se svom patriotskom radu posvetilo slo-bodno u demokratskim načeljma i iz vlastite pobude.
2. Da se organizacija članstva reformira na način, da se uvede 1) redovne ili izvršujoče članstvo; 2) poma-gajuče članstvo i 3) članovi dobrotvori, jer se smatra, da je jedino tom po-delom prava i dužnosti članstva mogu ec podržavati punu disciplinu.
O tome su nas uverile prilike, ko-je danas vladaju u našem Sokolstvu, pa smatramo apsoiutnom potrebom
ako hočemo da tu našu visoku zadaču provedemo zatražiti od br. Saveza da uloži svu moč, da se Sokolstvu povra-ti prvašnje demokratsko i jedino pra* vo sokolsko uredenje.
Raspravljeno je nadalje o učestvo-vanju na sletu u Pragu, na kom če župa brojno učestvovati. U pogledu žup-skih okružnih sletova povereno je teh-ničkom odboru da izradi detaljan program. Nakon što su kod eventualija pretresena razna tekuča pitanja, starešina br. dr. Buič zaključio je skupštinu zahval ju juči u ime celog starešinstva župe na poverenju te je pozvao prisutne na daljnu još jaču i još inten-zivniju saradnju.
Župa Sušalc - Rifelca LEP NAPREDAK SMUČARSTVA.
Smučanje hvata polagano korena i u našim društvima. Meseca novembra pr. g. osnovana je medu prvima smučarska sekcija u društvu Sušak-Rijeka, koja ukupno broji 28 članova, što naraštaja, što članova i članica. Otkako je po Gorškom Kotaru i na Sniježniku zapao prvi sneg, članovi su skoro svake nedelje na Platku ispod Hrv. Sniježnika ili u Delnicama, gde su vrlo zgodni tereni za taj šport. Ve* selu i raspoloženu grupu Sokola-smu* čara odveze kamijon rano ujutro do Kamenj aka, od Ikuda se peške nastav* lja do lugarske kuče na Platku. Tu sc razvija sve do kasna popodneva treniranje u lepoj uvali oko kuče ili se prave manje ture u okolicu, a navečer se izmprena, ali osvežena mladež vrača autom opet kuči — na more. Neko-licina članova proboravi na Platki više puta i po nekoliko dana zajedno, uživajoči zimsku krasotu tog divnog kuta. Druge skupine polaze sa ostalim planinarima-smučarima u nedelju ju* tro brzim vozom do Delnica, gde se sastaju sa drugim smučarima iz gor* njih krajeva i Kotara. Jedna je samo šteta, što naši članovi na željeznici nc uživa ju isti popust kao planinari, pasu stoga izleti u Delnice za naše marljive skijaše u materijalnom pogledu puno osetljiviji nego oni na Platak. Bilo bi vrlo potrebno, da bratski Savez što pre ishodi pogodnosti na željeznici, koje uživaju članovi planinarskih društava, pa če nakon toga naši izleti leti i zimi biti mnogobrojniji i zato korisniji na naše članstvo.
Dne 31 januara o. g. priredena je u Delnicama po zagrebačkom Zimsko-sportskom podsavezu utakmica za prvenstvo Savske banovine te je na istoj prvi put uzelo učešča 5 članova sušaSke sokolske sekcije i to brača Ar-čanin Ivo, Šuštar Adej, Križanec Viktor, Mini Hektor i Arčanin Krsto. Po-lučili su za prvi put na pruzi od 18 km (od ukupnih 88 natecatelja) posvema zadovoljavajuče uspehe. Izmedu njih je najbolje prošao brat Ivo Arčanin sa 2.16.13 na 25. mestu od 44 seniora. Pri*
redbi samoj prisustvovalo je ukupno 20 članova sušačkog otseka.
Medutim je Sokolsko društvo u Delnicama osnovalo svoj smučarski otsek, koji je več dne 21 februara isto tamo priredio veliku utakmicu za prvenstvo Gorskog Kotara i za prvenstvo Sokolškog goranskog okružja. U ovoj poslednjoj nateealo se od suša* čke sekcije več 14 članova, a od otseka u Delnicama 9 članova, dakle uku p* no 23 Sokola, što naprama ukupno 70 muških i 9 ženskih natecatelja poka-zuje lepi razmer. Mladeži od 8 do 14 godina startalo je 46. Pruga za seniore i juniore bila je ovog puta 16 km i vrlo zanimiva, ali jc bura dosta smetala, no natecatelji pokazali su se unatoč toga na svom mestu! Naši bolji takmi-čili su se opet sa skijašima Gorskog Kotara i Zagreba te su razmerno i ovog puta postigli povoljna mesta. I naši početnici došli su svi na cilj. Prva najbolja trojica od Sokola u seniorima su brača Kezele Juro i Turk Anton \x Delnica te Žlender Eligije iz Sušaka, na 15, 16 i 19 mestu od seniora. Najbolja sokolska trojica u juniorima: Šuštar Adej, Križanec Viktor i Zidarič Drago iz Sušaka, 15, 18 i 19 mesto od 29 juniora. Od subjuniora (6 km pruga) najbolja sokolska trojica: Orle Andrija, Majnarič Nikola i Kezele ■Ivan, svi iz Delnica, 4, 5 i 6 mesto od 17 njih. Najbolja vremena postignuta po Sokolima: Kezele — senior 1.55 13; Šuštar — junior 1.45.5; Orle — subju-nior 45.37. — Odredene su i naročite sokolske nagrade. Samoj utakmici pri* sustvovali su mnogobrojnr članovi sušačkog i delničkog Sokolškog društva, na čelu sa starešinom župe bratom Ivom Poličem. Tehnički voda utakmi* ce bio je neumorni brat ing. klaič iz Delnica, stari planinar, smučar i organizator sličnih priredbi. Njemu uz ra* me agilni brat ing. Kajfež, tajnik delničkog Sokolškog otseka. Od sušačke sekcije prisustvovala su 22 člana.
Interes za tu granu zimskog športa razvija se uvek jače pa irnade nade, da če narodne godine naši članovi moči stupiti li borbu i sa istaknutijim smučarima iz Zagreba i od drugde. Bratska župa izišla je u susret smučarima po društvima, nabavivši za vez-banje nekoliko parova smučki. Ide se zatim, da sc organizuju i po ostalim društvima smučarske sekcije pa je za* moljen brat ing. Klaič, da poradi na razvitku tog zdravog športa u goran-skim društvima. Početak je tu, a na* stoj ati ee sc i sa drugih struna da u tome pokropimo napred. Trebamo dobrih krmara Sokola pa če biti stoga potrebno, da nekolicina marljivih čla* nova ide u tečajeve ili da se u Gorškom Kotaru priredi ta kav tečaj, jer tamo ima za tu svrhu podesnog terena.
SOKOLSKO DRUŠTVO RAB.
Naše jc društvo imalo prošle godine značajnih uspeha, a što je sve istak-nuto na ovogodišnjoj skupštini, na kojoj je članstvo dalo .priznanja svojoj upravi, koja j c sem malih promena iza-brana da vodi društvo i kroz ovu godinu.
Sokolski dom je sagraden tako, da sn predvidene i zadovoljene sve teh* ničke i higijenske potrebe te je zato iskoriščeno prizemlje, dok je polukat i I. sprat podignut radi unajmljenja, kako bi se prihodima isplatilo dom.
Uprava društva uložila je sav trud dok je uspela da iznajmi polukat i I sprat te.se 1 januara u sve te prosto-rije uselio Kotarski sud.
Zadnjih dana postiglo je društvo i drugi lepi uspeh, zaključivši jedan amortizacijoni zajam, iz ikog če se is* platiti verovnike, koji su dobavili dru* štvu materijal za gradnju doma, te je na taj način obezbedilo sebi trajan rad i napredak. Kroz malo godina društvo če iz najma isplatiti zajam, čime je zajamčena društvu lepa budučnost.
S druge strane prednjački zbor radi marljivo sa svim kategorijama na tehničkom polju. Osim Tyrševe proslave sprema se da 23 aprila proslavi dan oslobodenja Raba od talijanske okupacije. Sprema se i za IX svesokol-ski slet u Pragu, za koji čc se prihodima od akademija potpomoči siromaš-mje vežbače, koji če nastupiti u Pra* gu. Da bi se omogučilo što veče učešče vežbača, koji su isključivo radnici, a obzirom na današnja teška vremena, zaključilo se na poslednjoj sednici uprave, da se osnuje potporni fond za slet, u koji je več upisano nekoliko hiljada dinara.
Prosvetni odbor je kroz mesec januar i februar održao predavanja o sv. Savi, rimskom paktu, o dr. Miroslavu Tyršu i biskupu J- J. Štrosmajeru.
Mogučnosti su sve tu, pa sokolski rad neče ostati bez uspeha u našem mestu, koje je od svog celokupnog sta* novništva 25% u sokolskim redovima. Našem pravom smeru i cilju radeči u duhu velikog osnivača neče prečiti ni* kakve zapreike.
SOKOLSKO DRUŠTVO DELNICE.
Naše Sokolsko društvo, iako nije još prošlo godinu dana od njegovog osnutka, lepo se razvija, te je osnovana i smučarska sekcija, koja je priredila dana 21 februara o. g. smučarsku
utakmicu, te se od Sokola prvi plasi-rao Juro Kezele. — Pročelnik smučarski je brat ing. Klaič Aleksandar.
Osnovana je takoder četa starih vežbača, koji vrlo marljivo i nadasve zdušno vrše svoju dužnost.
U najnovije vreme u osnutku je i streljačka sekcija, kojoj je pročelnik br. potpukovnifc Obradovič. Za uspeh iste jamči nam ličnost br. pročelnika.
SOKOLSKO DRUŠTVO NO VALJ A
Ovo je društvo dana 16 januara
o.	g. održalo glavnu godišnju skupštinu. Posle izveštaja pojed.nih funkcio-nara izabrana jc sledeča nova uprava: starešina dr. Ivo Markovina, zamenik st. Crnkovič Andrija, pok. Jose, prosvetar Ivan Vuikov, upravitelj škole, tajnik Nevenka Crnkovič, učiteljica, načelnik Andrxič Ivo, opč. tajnik, /a-menik Ham Anton, šofer, načelnica Bodlovič Nada, učiteljica, zamenica Kamenarovič Nada, učiteljica, blagaj* nik Vitezica Maksim, brijač.
Od početka ovc godine opaža se u društvu sve živi ji rad na svakom polju. Vrši se redovito vežbanje članova, naraštajaca i dcce u prostoriji Sokolškog društva. Broj se novih čla* nova povečava. Osnovan je prosvetni odbor, koji drži predavanja svakog meseca. U opsegu istog osnovalo se pozorišnu diletantsku sckciju, koja jc več davala na 1. 1. o. g. igru »Školski nadzornik« od Nušiea, a sada marljivo vežba novi komad, koji se sprema za uskrsni po-ncdeljak. U tu svrhu ureduje se ovih dana pomična pozornioa. Stavljeni su ozbiljni temelji za osni* vanje tamburaške sekcije i to na taj način, što če svaki imučniji član nabaviti o svom trošku po jedno glaz^ balo te ga darovati društvu. Pošto svi ovdašnji nastavnici saraduju u društvu, to če se sav školski rad van škole na narodnom prosvečivanju voditi upo-redo i zajednički sa sokolskim, pa tako Sokolsko društvo sve to više postaje glavno i jedino stečište celog društvenog života u mestu, Najvažnije je još, da društvo nabavi nekoliko glavnijih gimnastičkih sprava. Obzi* rom na našj slabe ekonomske prilike i na važnost ovog društva u tako izlo-ženom pograničnom mestu nadamo se, da čc nam nadležni ti tom pogledu po* moči.
SOKOLSKO DRUŠTVO ZAMET-KANTRIDA
f Brat Valentin Vicko
1.	111. t. g. umro je naš vredni du* gogodišnji član br. Valentin Vicko nakon duge i teške bolesti. Pokojnik bio je pravi rodoljub, a kao nacionalista javno se isticao za vreme onih mučnih dana italijanske okupacije ovog kraja. Pogrebu je prisustvovalo mnogo brače i meštana, otprativš: ga tako do večnog počivališta na groblju u Ka-stvu.
Kako je usled njegove duge bolesti zapala pokojnikova obitelj u veliku bedu, br. Sokolska župa Sušak* Rijeka sakupila je pred nekoliko dana medu članstvom uprave Din 530’— i pomogla tako siromašnu obitelj.
Sokolsko društvo Zamet»Kantrida umesto venca darovalo je takoder Din 200'— pokojnikovoj obitelji.
Godišnjica oslobodenja Zameta
Sokolsko društvo Zamet-Kantrida proslavilo je i ovc godine 28 M osmu godišnjicu oslobodenja Zameta sveča* nom akademijom uz sudelovanje br. Sokolškog društva Marinič i Jugoslovanske čitaonicc Srdoči. Sve tačke programa bile su lepo izvedene, što je zasluga »društvenog načelnika i načelnice. Kako je ovo društvo na samoj granici, gotovo u predgradu grada Ri-jelke, opaža se, da je kraj svih teških ekonomskih prilika vrlo aktivno. Oso-bito se uz tehnički rad ističe i prosvetni. Svakog meseca održavaju se pred članstvom predavanja i govori pred vrstama, a u zajednici sa društvom Narodnog prosvečivanja iz Sušaka i po nekoliko javnih predavanja uz film* ska prikazivanja, koja su uvek odlično posečena. Ovakav rad na nacionalnom i prosvetnom podizanju naroda na ovoj izloženoj granici nagraduje i naše nacionalno stanovništvo svojim ve* likim posetom, tako da jc velika so-kolana gotovo premalena da primi to* liki broj posetilaca.
Župa Varaždin
GODIŠNJA SKUPŠTINA ŽUPE.
U nedelju 28. februara o. g. odr-žala je Sokolska župa Varaždin svoju prvu redovnu godišnju skupštinu, na* kon skoro godinu dana otkako je os* novana. Od 24 društva bila su zastupa-na 22 društva sa 42 delegata. SkupštU ni je u ime Saveza prisustvovao član savezne uprave brat Branko Živkovič. Kako jc ta skupština imala svečani značaj prisustvovali su istoj, u ime Okružnog inšpektorata sekretar istoga brat Mitrovič, u ime vojnih vlasti de-neral br. Miljkovič, gradonačelnik br. Novakovič i u ime sreza br. Josip Rupčić.
Skupštinu jc otvorio svečanim govorom starešina župe brat Mladen Bel-
čič, koji je prvim rečima pozdravio N j. Veličanstvo kralja Aleksandra I, starešinu Saveza Nj. Visočanstvo pre* stolonaslednika Petra. Setio se je teš-kog gubitka, koji je zadesio čitavo slo* vensiko Sokolstvo smrču brata dra Scheinera, a zatim se je sa mnogo pie* teta setio brata dra Mergenthalera te brače i sestara, koji su tokom godine umrli na teritoriju ove župe. U nastavku svog govora dao jc bilansu rada župe, koja je bila u prvo j godini u stadiju stvaranja, jer je veči broj jedinica tokom 1931 god. osnovan, pa sav or-ganizatoran i propagandistički rad, koji je imao vidnih uspeha, jer se jc u svim jedinicama naišlo na lep broj idealnih saradnika, napose onih iz nastav* ničkih redova. Pozvao je prisutne na daljni rad osobito u ovoj godini kada se prireduje prvi župski slet i kad se održaje deveti pohod u Prag.
Iz izveštaja župskih funkcionara, koji su štampani u prvome broju »So-kolskog Vjesnika«, pa zato nisu poseb* no čitani, razabire se, da je rad u svim smerovima bio intenzivan. U izveštaju tajnika brata Šifmana opisan je histo* rij at stvaranja župe te sav rad uprave oko osnivanja društava i četa, održa-vanja raznih priredbi, sudelovanja koti raznih manifestacija i t. d. Župski načelnik brat Stare izvestio je o tehničkom radu u župi. Održano je 8 dru* štvenih prednjačkih tečajeva, 1 župski i v.še nekoli'kodnevnih tečajeva kod četa. Župskom taicmičenju pristupila su 23 društva i čete sa 198 natecatelja. Vežbača ima: 1292 člana, 180 članica, 669 muškog naraštaja, 583 ženskog naraštaja, 2414 mučke dece i 1604 ženske dece; ukupno 6742, Javnih vezbi bilo je 47, akademija 37 i saradnja 158. — Pretsednik prosvetnog odbora br. dr. Z. Milčetič izvestio je o prosvetnom radu u župi. Održana su dva zbora prosvetara, razaslano 6 prosvetnih okružnica. ŽPO objavio jc u štampi 3 članka i 259 vesti, održao više predavanja uz filmdiapozitive i raspačao 374 knjige. Župska knjižnica ima 10c> so* kolskih knjiga, zbirku isečaka sa 459 komada i album fotografija. Rad u dru štvima i četama, na osnovu priposla-nih godišnjih prosvetnih izveštaja od 20 društava i 28 četa, je sledeči: održana su 444 predavanja i 673 govora pred vrstom, 30 pretstava, 37 akademija, 58 društvenih i debatnih večeri. 4‘) zabava, 54 svečanih proslova i 93 izleta. Za naraštaj i deeu posebno: 76 izleta, 2 sela, 18 akademija i 6 svečanih proslova. Održano je dakle svega 453 priredbi. Prosvetnih škola i tečajeva je održano 7 sa 280 polaznika. Knjižnica ima u 19 društava i 26 četa sa 1148 knjiga. Propagandna nedelja sokolske štampe priredena jc kod 46 jedinica te je pri tom sakupljeno 138 novih prctplatnika na sokolske listove, Proslavu 1 decembra održale su 52 jediniee sa 21 akademijom, dok su ostale imale samo svečane sednice. Kod svečanih sednica bilo je prisutno 7493 osobe, a kod akademija 9348. Citaom ca ima 15 sa 66 novina. Jediniee su objavile u štampi 463 članka i vesti. Zbirku novinskih isečaka ima 16 jedi* niča, a fotografija u 7 jedinica. Postoji stalno 1 pozorišni otsek, 2 tamburaška zbora, 1 pevački zbor i 2 glazbena otseka.
Iz izveštaja blagajnika brata Mr. Vančka proizlazi, da su_ prihodi /upe u prošloj godini bili 127.539'87 Din, a rashotli 94.116*10 Din. Društva i cete duguju župi 5556-50 Din.
Prema izveštaju statističara brata Škarpe, bilo je na 31 dec. 1931 25 društava i 39 četa sa 8873 pripadnika. Porast od dana osnutka župe za 3 društva i 33 čete sa 3263 pripadnika, Muških prednjaka ima 38, ženskih 8 i_8 voda scoskih četa. Muških odora 276, ženskih 25, zastave 2, fanfara 5, sokolskih domova 1, gombaone 2, iznajmljenih gombaona 6, školskih prostorija^ 40 -i 42 šikolska dvorišta. Preča 18, tuča 13, karika 10. konja 7 i 4 kozliča.
Nakon primitka tih izveštaja, kao i izveštaja revizionog odbora, prihvačen je budžet u iznosu od 162.500 Din. Župski porez je ostao 8 Din.
Uzevši reč, izaslanik Saveza brat Živkovič vrlo je lepim rečima pohvalio prve i neočekivanc uspehe najmlade župe potstreknuvši prisutne na isto ta-kav rad u ovoj godini.
Brat Šifman referirao je skupštini o župskom sletu i razviču četnih bar= jaka, a brat dr. Šantl govorio je o praškom sletu, pozivajuči delegate da po* rade u svojim društvima i četama th članstvo u što večem broju sudeluje kod te velebne manifestacije.
Pod pretsedanjem brata Stjepana . Novakoviča izabrana je jednoglasno ova nova uprava župe: starešina Mia* den Belčič, I. zam. starešine dr, Oto Šantcl (Lepoglava), II. zam. starešine dr. Milenko Svoboda (Čakovec), tajniK Dragan Šifman, blagajnik Mr. Franjo Vanek, pretsednik prosv. odbora dr. Zvonimir Milčetič, načelnik Joža Stare, zam. načelnika Lacko Zirna, 'Ivan Musič (Ludbreg), Miroslav Iskra (C.a-kovcc), načelnica Marija Stcch zam. načelnice Štefica Madanc (Ludbreg) i Marija Gudel (Čakovec), odbornici: Vladimir Deduš, dr. August Engclhart, Milan Kaman, dcneral Milenko Miljkovič, Stjepan Novakovič, Viktor Pon-
gračie, Matko Rubinič, Viktor Šuligoj, Ivo Skarpa i Lacko Zima. Zamenici: dr. Ivo Hercezi, dr. Makso Dimič (Lud-brcg), Lovro Gudlin (D. Kraljevec), Mr. Stjepan Milčetič (Vinica), Vladimir Rožič (Ivanec), Viktor Stegnišdk (Var. Toplice), Franjo Jelačič i Matija Macdkovič (Čakovec), Kečkeš Feliks (Prelog) i Tomo Barulek (Kotoriba). Revizori: Nikola Bosanac, Rudolf lir* šak, Mihajlo Kovačevič, Robert Kro-nast i Albert Lieberman; zamenici: Antun Matasovič (Čakovec), dr. Minko Marič i Đuro Novak. Sud časti: Viktor Pongračič, Zvonko Šuligoj, Lacko Zima i dr. Franjo Tropper; za* menici:	Herman	Haller, dr. Zvonko
Milkovič i Lacko Žirovčie.
Nakon izbora nove uprave zahva-lio se je starešina br. Belčič u ime sviju izabranih na poverenju, obečavši da če i nova uprava sve sile uložiti oko napredka Sokolstva u ovim krajevima.
Župa Zagreb
KAKO JE USPELA PROSLAVA
1.	DECEMBRA.
Sokolska društva u pojedinim me-stima ne obuhvačaju baš velik krug ljudi Sto se tiče broja. Snaga Sokol* stva bila je uvek ne u broju nego u kvalitetu njegovih članova, i u požr-tvovnosti članstva i agilnosti vodstva. Ipak, kada se sakupe pojedinačni napori sokolskih radnika u pojedinim mestima zajedno, onda se vidi, Sto znači sokolska organizacija, i kako velik upliv može Sokolstvo da vrši na svoje članstvo, a i na ostalo pučan-stvo. Proslava 1. decembra na podru-čju Sokolske župe Zagreb održana je u 52 društva (od njih 55), i u 36 četa (od 73). Mnoge su od tih četa slavile proslavu zajedno s matičnim društvom. Predavanja bilo je ukujJho 120, koje je slušalo oko 31.000 ljudi. Sokolski zavet položilo je 1970 članova i članica. Održano je 26 akademija, 16 zabava i 8 posela, a celokupan čisti prihod društava iznosio je oko 110 hilja-da Din. Na žalost, za pogranična društva nije vršeno sakupljanje knjiga ni novca. Možda je to zbog preobilnog programa, pa je ova veorna važna naša zadača propuštena. Trebalo bi po-sebnu priliku za to upotrebiti, kada če se čitava pažnja moči na tu stvar da koncentriše.
TYR.ŠEVA PROSLAVA.
Tyrševa je proslava u Zagrebu proslavljena naročito svečano. Sva su zagrebačka društva izvršila »duhovnu pripremu«, a dne 5. o. m. održana su članstvu predavanja o Tyr.šu. Tri su društva priredila i zabave s programom, te su sve vrlo lepo uspele. No to su bile interne, intimne proslave.
Svečana proslava za uzvanike i ši-ru javnost održana je u nedelju 6. marta u Malom Kazalištu, a priredila su je zajedno sva zagrebačka sokolska društva. Proslavu je otvorio lepim govorom starešina župe brat dr. Oton Gavrančič.
Današnja slava, naglasio je on, za-jednička je svim Sokolima, to je prava narodna slava. U zadnje doba usledili su česti, ali ničim opravdani napa-daji na Sokolstvo. S izvesne Strane napadano je Sokolstvo zato, što stoji na principu verske snošljivosti. Pred-bacivalo nam se, kao da je naš stav protuverski.
Naprotiv, Sokolstvo se drži one Kristove, da treba ljubiti i nepri jatelje svoje, a kako onda, da ne ljubi rode-nu braču, ma koje vere bila. Taj naš princip verske tolerancije osnovan je i na bratskoj zajednici. Kod nas ne može da napreduje ni jedna instituci* ja, koja je osnovana na isključivo ver-skoj bazi. Sve napadaje, koji su na nas upereni, moramo u ime Sokolstva da odbijemo. Daleko je od nas svaka pomisao, da vodimo kakav kulturni rat. Sokolstvo je mirno i na sve svoje proslave poziva i onu crkve-nu organizaciji!, koja je u dotičnom mestu najjača. U stanovitim krugovi-ma, koji nas napadaju, veli se, da oni osuduju Sokolstvo zato, što sledi nauku dra. Tyrša. A svi vi znate, da je nama uspomena na dra Tyrša mila i draga zato, što je on osnivač Sokolstva. I kad mi slavimo njega, onda slavimo uspomenu na osnivača Sokolstva, a ne na filozofa. Mi ga slavimo ne zato da izazivamo, nego da se odužimo tradiciji osnivača Sokolstva.
Govor je završio, pročitavši pret-stavku, koju je Sokolstvo grada Zagre* ba ponelo zdgrebačkom gradskom za-stupstvu, a koja glasi:
Slavnom
Gradskom zastupstvu kr. i slobodnog grada Zagreba
Zagreb.
Ovc godine navršava se 100 godi-na od rodenja dr. Miroslava Tvrša, osnivača velikog slovenskog sokolskog pokreta. U celom slovenskom svetu proslaviče se uspomena na tog velikog muža, koji je svojim genijalnim duhom dao Sokolstvu njegovu ideologijo, svojim neumornim radom učvr-stio i podigao sokolsku organizaciju do opče slovenske ustanove, a svojim bogatim znanjem dao mu je čvrste temelje.
Uloga koju je Sokolstvo — njegovo delo — vršilo u životu pojedinih slovenskih naroda i čitavog slovenstva, velika je. Sokolstvo je u danima slovenskog robovanja tudincu bilo organizacija najboljih narodnih snaga i naj-boljih narodnih ljudi. U danima herojske borbe za narodno oslobodenje i ujedinjene Sokoli su bili oni, koji su podnosili največe žrtve za opču stvar, jedni stradajuči po tamnicama, drugi boreči se u dobrovoljačkim legijama, a treči radeči u narodnim oslobodila-čkim organizacijama. No tek u slo-bodnim nacionalnim slovenskim državama moglo je Sokolstvo da dade pun zamah svom pravom radu: podi-zanju svih telesnih i moralnih sila slovenskih naroda do najdosežnije gra-nice savršenosti. Uzgajajuči narod telesno i moralno, nacionalno, demokrat*
ski i napredno, Tyrševo Sokolstvo je postalo pokret, koji je zadobio priznanje onih narodnih slojeva, a takoder i odlučujučih faktora u svim slovenskim državama. Ono je i na medunarod-nom takmičenju sebi neosporno pri-bavilo prvo mesto medu svim organizacijama, koje telesno uzgajaju narod.
Sokolski je pokret, nošen Trševim idealima porastao do milijupske snage.
Tradicije Sokolstva u gradu Zagrebu jake su. Več godine 1874 osnovano u Zagrebu prvo sokolsko društvo — Hrvatski Sokol, koje postaje matica celog hrvatskog Sokolstva.^ i grad Zagreb več 1905 postaje sedište Hrvatskog Sokolskog Saveza, radeči pod vodstvom Tyr§evih sledbenika.
U Zagrebu je g. 1900 osnovano i Srpsko sokolsko društvo i Zagreb postaje jak centar srpskog Sokolstva.
Uloga Sokolstva grada Zagreba velika je u celom slovenskom svetu, a njegov udeo u radu jugoslovenskog Sokolstva od bitne važnosti. Tu na hi-storijskom tlu grada Zagreba sastaju se g. 1911 na drugom svesokolskom sletu po prvi puta sve slovenske sokolske organizacije.
Posle velike tragedije rata opet se prvi puta sastaju slovenski Sokoli u Zagrebu g. 1924. I danas Sokolstvo u gradu Zagrebu živo želi da očuva i da se uzdrži na višini dostojnoj svetlih tradicija.
I sada, kada se u čitavoj Jugoslaviji i u celom slovenskom svetu slavi uspomena dr. Miroslava Tyrša, zagre-bačko Sokolstvo, okupljeno u pet sokolskih društava, kao i svi gradski za-stupnici, koji su članovi sokolske organizacije, mole da gradsko zastup-stvo oda počast uspomeni velikog osnivača sokolskog pokreta dr. Miroslava Tyrša, i prozove jednu od znatni-jih zagrebačkih ulica njegovim imenom.
Nakon toga pročitao je brat Stiep-ko Debeljak, prosvetar Sokola I, odlično predavanje brata dr. Nikole Mr* voša. Ovo predavanje bilo je saslu-šano od članstva i publike s velikom pažnjom. Brat dr. Mrvoš prodro je u samu bit Tyrševog shvaeanja Sokolstva dublje nego iko. Danas, istinu govoreči, pored brata dr. Murnika, br. dr. Mrvoš najbolji je poznavalac Tvrša u našoj državi, j er ga on zahvača u celoj njegovoj veličini. Bratu Mrvošu je uspelo, da direktno, na samom izvoru, u originalu, iznese ličnost i ideje Tyrševe i da obori one površne, a cesto i smešne i tendenciozne kompila-cije raznih brošurica o Tyršu.
Vojna	muzika	izvela	je	zatim
Muhvičevu »Sokolsku uvertiru«, pod dirigovanjem samog kompozitora. Iza toga su članovi Sokola I iz veli jedne starije vežbe, iz ranijeg vremena, i kao kontrast jedne suvremene proste vežbe. Isto su za ženske vežbe pokazale članice Sokola II, dodavši na koncu još kratku	ritmičku	študiju	kao uka-
zivanje smerova, u	kojima	se	kreče
naš pokret	telesnog	vežbanja.
Sviranjem sveslavenske himne za-vršena je ova sokolska svečanost. -rb. —
SOKOLSKA ČETA DONJA KONJ-ŠĆINA.
Dne 28 februara održana je u selu Donjoj Konjščini sastanak u svrhu osnivanja sokolske čete. Inicijativa je učitelja br. Viktora Brosija i trgovca Dvorščaka Rudolfa, da je došlo do toga narodnog zbora. Zbor je otvorio br. delegat dr. Mohr iz Zlatara. U upravu sokolske čete birani su: starosta br. ing. M. Tihomir, zamenik starešine i tajnik br. Brosig Viktor, učitelj, načelnik br. Dvorščak R., *г£о-vac, blagajnik br. J. Svaljek, prN- či-novnik, prosvetar br. dr. Cenkič, revizori br. D. Jagušt, trgovac i br. N. Hanžek, posednik.
SOKOLSKO DRUŠTVO PAKRAC.
Sokolsko društvo Pa'krac, odajuči postu osnivaču Sokolstva dr. Miroslavu Tyršu, svečano je proslavilo stogo* dišnjicu njegova rođenja 5 marta o. g. u sokolskom domu. Predznaci da bi proslava zaista mogla u punom smislu odgovarati duhu Tyrša, opažali su se i po tome, što se je u sokolani na nekoliko dana pred samu proslavu užur-bano radilo na programu kojim če se ta j dan proslaviti.
Starešina društva neumorno obila* zeči sokolsku dvoranu, kao i pojedine članove funkcionare koji su imali za-datak da jzvedu poslednje pripreme za proslavu, vodio je računa o svakoj sitnici da dode na svoje mesto, kako bi sama proslava imala što svečaniji ka* rakter. Program proslave bio je zaista udešen tako, da je odavao pravo ma* nifestiranje jugosloveniske misli. Sama proslava počela je nešto posle 8 sati na veče, s pevanjem slavonske himne, koju je skladno otpevao muški pevač-ki zbor. O životu i radu dr. Miroslava Tyrša govorio jc brat prosvetar društva M. Sučevič, koji je u neiserpnom izvoru prikazao život i rad Tyrša. Ostali deo proslave sastojao se iz ne* koliko tehničkih tačaka, koje su sa puno volje i sokolskog poleta izvedene, zvanični deo proslave završila je društvena fanfara sviranjem čehoslov. himne, posle čega je nastalo pravo sokolsko veselje uz zvuke društvenog orkestra pod vodstvom neumorne sestre A Kamenar, koja je duša svih na* ših priredaba.
SOKOLSKA ŽUPA NOVI SAD.
Da bi sva bratska Sokolska društva odnosno njeni članovi mogli što Jakše naučiti proste vežbe za IX. slet, načelništvo Sokolske župe Novi Sad izradilo je i umno-žilo slike pojedinih stavova i položaja prepisanih prostih vežbi članova a koje je načelništvo Saveza pregledalo i odobrilo.
Cena je slici 1C dinara koje pri narudžbi treba poslati župi Novi Sed da bi se izbegli nepotrebni poštanski izdaci.
Nove Knjige
Telovadba je pot k zdravju in Kreposti!
V dopolnilo strokovnih knjižnic.
Priporočamo nabavo novih stro* kovnih knjig iz svetovne literature:
Nova pota telesne kulture. (Nem.) Spisal prof. E. Preiss. — 4. izdanje.
111 podob in velika slikanica. Poudarek važnosti pravilne telesne vzgoje.
— Broš. Din 97'50, vez. Din 120’—.
Svobodo telesu! Spisal katol. teolog. (Nem.) — 3. izdanje. 10 slik. So* dobna razprava o gibanju na zraku. Cena Din 15'—.
H. Suren: Človek in solnce. Soln* čna kopel krepi in utrja telo. (Nem.)
75. izdanje. 142 prirodna posnetka. Splošno zanimanje. — Broš. Din 75'—, vez. Din 90’—.
H. Suren: Šola telesa. (Nem.) Knjiga za oba spola vseh starosti. 144 pri-rodni posnetki, 18 anatom, risb, 16 slik, dvobarvna dvojna tabela, 5 učnih tabel s 60 slikami. Kažipot k telesni moči. — Broš. Din 120'—, vez. 157'50.
H. Suren: Gimnastika dihanja. —
37. izdanje. — 98 prirodnih posnetkov, dvojna tabla v barvotisku. Važnost pravilnega dihanja. — Broš. Din 75’—, vez. Din 97 50.
H. Suren: Gimnastika zamahov.—
3.	izdanje. 147 slik. Izpopolnilo vsake telesne vežbe. — Broš. Din 105’—, vez. Din 120-—
H. Suren: Telovadba z orodjem. Železna krogla, krogla z ročajem, krogla za met, kladivo. 75 učuih slik v kartonu. — Din 90-—.
FI. Suren-lierman Heterer: Gimnastika v dvojicah. 3. izdanje. 70 slik.
— Broš. Din 60'-—, vez. Din 75'—. Vaje posebno priporočljive za dom.
Za žene in deco:
Dora Menzler: Telesna vzgoja žene. I. del. — 36. izdanje. 50 prirodnih posnetkov. Broš. Din 45'—. Navodila, kako doseči zdravje in lepoto.
Dora Menzler: Lepota tvojega telesa. Zdravstvena in umetniška vežba telesa. 24. izdanje. 96 slik. Broš. Din 90'—■. vez. Din 109'—.
Aliče Bloch: Telo deteta. Telesne vežbe za deco. Priporočljivo vsaki materi. 20. izdanje. 125 prirodnih po* snetkov. — Broš. Din 6750, vez. Din 82-50.
Psa naročila izvršuje točno io želji:
Učiteljska knjigama -
a* ШпГдл? иииппгштапчмжждастистдм———тшшштшшшшшт
Ljubljana, Frančiškanska 6
TELEFON 33*97.
Jesam ii poslao prelplalu /a sokolske lislove •
Hotel - Pension
V lastit o kupalište
„JADRAN" SUŠAK
potpuno renovirano
Pod novom upravom
Preporučuju se vlasnici
/ M. V. KUNDIĆ
©lil
N
A
J
N
I
Ž
J
E
C
E
N
E
ati
najSetidmfše KLIiARNA VIDEU
ЦЦ Ч.ТАКАР AIMATIAOVAH
UČlTIUtKA
TISKARNA
V LJUBLJANI
Je najmoderneje urejena In IzvrSuJe vsa tiakareUa dela od najpreproatejiega do najmodernv j Sega.
Tiska šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige. - llustr.knjigeveno-barvnem in večbarvnem tisku. Brošure in knjige v malih in največjih nakladah.
— Časopise, revije in mladinske liste.
Okusna oprema ilustriranih katalogov, cenikov In reklamnih liatov.
LASTNA TVORNICA ŠOLSKIH ZVEZKOV
Šolski zvezki za osnovne, mešč. In srednje Sole. Risanke, dnevniki in beležnice.
Vse tiskovine za druitva in šolo (lepake, letake. Izpričevala Itd.) dajte v tisk Učiteljski tiakarnll
UČITElitKA KNJIGARNA
Irna v zalogi .Galerijo naših mož”: 1. Trubar, 2. Vodnik, 3 Slomšek, 4. Prešeren, 6. Levstik, 6. Stritar, 7. Jurčič, 8. G regoi Čič, 9. Aškt rc, 10. Tavčar, 11. Levec, 12. Erjavec, 13.Jenko, U.Cankar, 16.Gangl, 16 Parma, 17. Kersnik, 18. Maister, 19. Župančič, 20. Strossmayer. Slika 10Dln-
Tvornica gimnastlčkih i = eportskih sprava =
J.Oraiem
Dobavljač Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije
O
j ib
Ribnica, Dolenjsko
izradjuje sve sokolske vežbače sprave, opreme čitavih društvenih i školskih vežbaona, sportske potrepštine za laku atletiku, sprave za letna vez-bališta, kupališta i bašče lju-ljanke, sprave za decu itd. Izrada savršena i elegantna, poslužba najsolidnija, cene najumerenije. —	11 u s t r o-
vani cenik besplatno.
H OSNOVANA 1881. GOD.
Cenik nalazi se u Sokolskom Kalendaru 1932.
Telefon št. 2016 in 2616
LJUBLJANA, PREŠERNOVA ULICA ŠT. 3 je največja regulattvna hranilnica v Jugoslaviji
Ima vlog nad 480,000.000 D i n
Za vse vloge jamči ljubljanska mestna občina z vsem svojim premoženjem in z davčno močjo
Vse naložbe obrestuje kar najbolj ugodno - Posojila dovoljuje na posestva, menico in vrednostne papirje cim najceneje
Za n.nle trgovce In obrlnike ima posebno kreditno društvo, u pgj • naložbo pa sodni depozitni oddelek. - Za varčevanje mladn.c lzdaia . domače hranilnike, zn pošiljanje denarja po posh pa svoje položnice
Pošt. ček. račun št. 10.533
Uradne ure za stranke so od 8. do 12 30 9
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREPŠTINA
Branko F^aiclc	TariMi6
Dobavljač Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije
Brzojavni naslov: „Trikotaža" Zagreb Jf’ Telefon interurban 26-77
L
Izradjujem sve vrsti sokolskih potrepština za javni i izletni nastup svih kategorija našega članstva i to tačno prema propisu Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije Slike u originalnim bojama propisnih odijela nalaze se u knjiži .Organizacija Saveza SKJ“. — Zahtjevajte ejenike i prospekte. Cijene vrlo ——...........   '	—	———'	umjercne, a za točnu i solidnu izradbu jamčim.
JU GO SLOVENSKA SOKOLSKA
U LJUBLJANI
F E GJ ST ROVA N A ZADRUGA S OGRANIČENIM JAMSTVOM
opskrbljuje u smislu člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje orograma i 'in postignuče ciljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjige i brošure sokolsko - programatskog, uzgojnog i propagan-dističnog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije. Komisijska prodaja odora sviju kategorija
NASLOV: JVGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA. NARODNI DOSI TELEFON BROJ 25-43. — POŠTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA:	13.ti JI
ZAHTEVAJTE CENIK
Za upravu i oglase odgovara Mica Košieva
izdaje Savez Šakala kraljevine Jugaslavlle (E. Gangl) a Glavni I adgavarnl urednik Sijepan teter a Urednje BedakcIjaM adsek
Tiska Učiteljska tiskarna (predstavnik Franci Slrukelj), svi н Ljubljani