KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 81 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Februara 1930.
PATENTNI SPIS BR. 6685
Schauberger Viktor, šumar, Purkersdorf kod Beča.
Postupak i uredba za donašanje drva plavljenjem u umjetnim ili naravnim vodenim to-kovima sa istodobnem upotrebom suhih žljebova ili bez njih.
Prijava od 19. januara 1927.	Važi od 1. juna 1929.
Žljebovi ili korita za plavljenje drva, kako se več odavna upotrebljuju imaju tu manu, da se mogu upolrebljavali samo za kratka drva, a ako se njima pokuša dugo drvo plaviti, zatrpaju se ti žljebovi obično na zavojima. Isto je tako za poslužbu tih žljebova potrebno vrlo mnogo radnika, jer naplavljena drva plivaju nejednakom brzi-nom, pa se time nagomilaju i često oštete žljebove, što opet zadaje vrlo mnogo rada oko popravaka. Ako su ti žljebovi sa vodenim tokom strmi, teče u njima voda sve večom brzinom, pa se time debljina vode-nog toka u prorezu sve više umanjuje, dok konačno drvo ne ostane ležati na dnu žlje-ba i nasedne na suvom. Pokazalo seje da-kle, da je taj do sada običajan način gradnje žljebova sa vodenim tokom u koliko je moguče ravnom pravcu i sa po moguč-nosti blagim zavojima, neispravan i neupo-trebljiv.
Postupak za plavljenje drva, kojeg obu-hvača predmet ovog izuma, oslanja se u prvom redu na opažanje, da u veštačkim koritima ili u prirodnom toku vode, koji dolazi za tu svrhu u obzir, voda obično teče u obliku neke šarafne črte, koja je podvržena premenama prema padu.
Upoznalo se je, da je to kretanje uzrok, da-drvo nasrtava na stanovitim mestima napram obali i da biva izbačeno na obalu. Prema pronalasku se to zapreči time, da se tik pred onim mestima, vodenog toka, na kojima bi bila drva izbačena na obalu, izgradi oblo-
ga obale u donjoj trečini dubljine vode koliko je moguče rapavo, što se n. pr. može postiči uloženjem grana, rapavog kamenja, pletiva i t. d. Gornje se dve trečine napram torne izgrade što više moguče glat-ko. Time se odvrača napram obali upra-vljeno strujanje toka više napram sredini vodenog toka, pre nego je stiglo zajed no sa drvima do obale i usled toga se uzdrži drvo u sredini žljeba.
Ako uzrnemo da vodeni trak stupi u zavoj žljeba na desno savinut, onda nastane sledeče: voda se u dolnjoj trečini osetljivo zaustavlja; zaustavljeni sloj vode zaokružu-je se odma napram površini i potiskuje gornje dve trečine vodenog traka na spo-ljašnju stranu, dakle na levo. Usled glatko-sti gornjih dviju trečina stena sledi gornji dio vode odma torne pritisku, koji dolazi od dna i odma nastupi delovanje sisanja, k oj e pospešuje okretanje vode, pa se cela partija vode za jedan trenutek docnije začne okretati oko vlastite osi, čime se je po-stigia svrha. Drvo koje sledi, kreče se sa težnjom napram desnoj strani (postrani pri-tisak zavoja vode) u zavoj napram obali. U tom trenutku, kada drvo stigne na mesto pregiba, uhvati ga sisanje gornjih dviju trečina vodenog toka sa leve strane; od de-snog kraja dolazi pritisak u okretu na levo, pritiskajoči sa desnog boka, drvo juri usled svoje žive sile još neko vreme napred, o-krene se sledeči delovanju više sile na levo i time je postignuta željena svrha. Na
Din. 40.
bledečem levom spoljašnjem zavoju opetu-je se laj poslupak u obratnom smislu.
Time je ujedno uklonjen inače silan pri-tisak vode na razmerno slabe stene žljeba, koje ne trpe pod njim i drvo se nikada ne dotakne obale.
Bitnost ovog pronalaska sastoji se dakle u prvom redu u torne, da se zapredi pri-mjerenim zavojem koji se dade dotičnom delu vodenog toka, nasrtaj drva proti obali. Drugi, uvodom napomenuti uzrok obusta-vljanja i nagomilanja drva, leži u različiioj brzini toka vode i drva, kao i u nejedna-kom rastenju jedne i druge brzine.
Voda, koia ističe iz prikupnog korita, teče usled nagnutog položaja žljeba poste-peno sve večom brzinom, pa prorez njezi-nog toka u žijebu biva sve to manji. Nje-zina sila za nošenje drva biva dakle sve to manja, a sila pritiska i okreta raste sve više rastenjem brzine njezinog toka. Mora dakle da nastupi za kratko vreme takovo stanje, da je sila za nošenje tereta sasma izčeznula i da drvo začne strugati. Drva se zaustave i voda skače u visokom luku na njihovom stražnjem kraju u vis.
Poraste li dakle vertikalan luk odviše, t. j. ako je nagib toka odviše velik, lada se po ovom pronalasku tok vode i drva primere-no zaustavi. To se posiigne n. pr. time, da se namesti u horizontalnom pravcu pregib ili zavoj, koji razmerno odgovara nagibu žljeba. Zaustavljanje i regulisanje toka vode i drva upravlja se u tako gradenom žijebu samo od sebe.
Drva teku na to sama od sebe opet hrže nego li voda, usled toga rnoraju da isti-snu vodu, t. j. zaustavljaj^ se usled trenja u laganije tekučoj vodi. Cim se dakle voda zavojima više prevada u horizontalni pravac, tim biva laganiji njezin tok i tim se više zaustavlja tok drva. Pošto dakle pri tačnom ravnanju po prednjem pravilu, horizontalni zavoj mora da bude tim zama-šnije graden, čim je bio strmiji prelom pada, stvara se žeijeno izjednačenje zaustavljanja samo od sebe, te voda dobiva Srednju snapu za nošenje tere*a. U tako gra-denom žijebu ne mogu drva da ostanu ležati, jer u onom trenutku, u kojem bi sila vode za nošenje tereta mogla da se umanji usled strmog preloma tla, pojača ju odma povečana snaga pritiska. U obratnom slučaju, kada se brzina toka vode umanji, pasti če odma sila pritiska, pa če se time povečati snaga za nošenje tereta.
Na koncu žljeba nalazi se zaustava. Nje-zina je zadača da zaustavi brzinu toka vode i drva i da ju svede na ništicu. Tako gra-deni prevod nema vodenog jaza.
Na mesto zaustave može da se jazom ili proljevom luče drva od vode i da se drva
n. pr. dalje vode suvim žljebom. Na taj se dakle način zaustavi voda pre nego li se zaustave drva.
Za upravljanje brzine toka drva u tako-vim uredbama, poimence u suvim ili mokrim koritima vezanim sa vodenim žljebo-vima, predvidene su takoder uredbe za zaustavljanje, da bi se prvo moglo dovesti željenom brzinom u korito za prikupljanje, koje se nalazi na koncu cele uredbe.
Takove se uredbe za zaustavljanje sa-stoje n. pr. iz dviju čunjatih sa vrbovima jedan napram drugom položenih bodljikavih valjaka, koji se usled proiaza drva kre-ču te se to kretanje može po volji zaustavljati. Istoj svrsi služe i tako zvani noževi, koji se sastoje iz u koritu ili žijebu pričvrščenih željeznih klinova.
Pošto je istodobno plavljenje drva razli-čite duljine kao n. pr. stabla, grede, cepa-nice za gorivo i t. d. skopčano sa svakakvim poteškočama, jer teku drva različite duljine i različitom brzinom, pa brzo tekuča duga drva, prestignu lagano tekuča krača drva, osobito u zavojima, potrebno je, da se sor-tišu pri izlazu iz prikupnog korita.
Postupak za lučenje pojedinih vrsti osla-nja se na tu činjenicu, da drva različite debljine različito duboko tone i da se dakle, ako se otpusti samo nagornji sloj vode, najpre kreču samo manja, na površini plivajuča drva, dok se dublje ležeča dulja i teža, t. j. u dublje ležečem sloju vode pti-vajuča, kreču tek dubljim otvaranjem zaustave. Primerenim nameštajem zaustave dakle, koja leži najzgodnije na koncu kakvog, na prikupnem koritu priključenog izlaznog žljeba, upiju ili usišu se pojedine vrste drva u žljeb. Pri torne se može zaprečiti, da slede takočter dublje ležeča, veča drva time, da se zatvor zaustave privremeno po-digne, čime se zaustavljen tok privremeno potisne u protivan smer i time obustavi na-stupijeno neželjeno oticanje. Izlazom iz izlaznog žljeba luče se dakle pojedine vrste drva time, da plitko plivajuča manja drva padaju u strmom luku vodenog toka, ako se zatvor izlaznog žljeba nešla spusti, u na-suprot koritu primerno niže postavljen mokar žljeb, dočim, ako se izlazni otvor još više spusti, nosi vodeni tok, usled njegove veče pokretne šile, u blago zaokruženom luku veče i teže komade u poviše ležeči, za tu svrhu uredeni žljeb. U izlaznom žijebu nastane usled nejednake temperature, vetra i t. d. kretanje vode, koje se zapreči pomoču podužno smeštenih rebara u ula-znom žijebu, n. pr. paralelno napram osi toka pribitnim prečagama. Voda, koja ističe pada u odvodni jaz, koji je providen rešet-kom za hvatanje i prevadanje cepanica u za to odredeno korito. Cepanice i grede
dolaze na taj način u mokrom stanju u suvi žljeb, cime se po iskustvu povisi njihova puzivost za oko 8'/0, usled čega može da bude nagib žljeba mnogo manji. Olpuštena voda može se probitačno upotrebiti za pogon svakakih, dalje navedenih pomočnih mehaničnih sredstava i uredaba. Pošto se dragocena duga stabla obično ne mogu otpremafi u žljebovima, koji su ure-deni za grede i cepanice poradi preoštrih zavoja žljebova, to če biti probitačno, da se duga stabla izluče i da se postupa po ovom pronaiasku na sledeči način:
U primernoj višini (po prilici 2 m) iznad površine gornjeg vodenog toka, smeštena je povrh izlaznog žljeba prečka, n. pr. gvož-deno uže ili šinja u pravcu toka vode. Na loj se prečci nalaze pomakljive Skrinjice ili sandučiči, provideni sa klještama ili verigama. Nakon što se stabla na sličan način kao i grede puste t. j. od vode usišu u žljeb, podigne se zatvor izlazne zaustave, čim se odma zaustave straga sledeča i pritiskajuča drva, a stabla se ujedno postave tačno ispod prečke. Daljim raste-njem vode dignu se stabla nadalje za toliko, da se mogu lahko pričvrstit na prečci verigama ili klještama. Ako se na izlaznoj zaustavi opet spusti zatvor, otiče voda po-jačanim tokom i večom brzinom pa uzme sa sobom na prečci viseča stabla, koja se mogu od toka im saopštenom brzinom i na manje nagnutoj pruzi napred kretati prosto viseči, dokle ne stignu na mesto odre-denja ili mesto, od kojeg se mogu dalje transportovati vozom ili plaviti vodom u žljebu, koji je za to ureden. Snaga, koja se dobije po iskoriščenju i otpuštenju vode, može da se zgodno upolrebi za pogon te žične pruge, odnosno za povračanje san-dučiča u početni položaj, kao i za mehanično posluživanje zatvora zaustave ili za kakove druge pomočne svrhe.
Na priloženom je načrtu prikazan primer uredaja pruge za promicanje, transporto-vanje i sortisanje drva sa vodenim pogonom za plavljenje, po načinu ovog prona-laska, u izvodnoj formi.
Fig. 1 prikazuje uredaj takove plavne pruge u tlorisu i u uzdužnom prorezu, dok Fig. 2 do 7 prikazuju pojedinosti i izvodne forme i to Fig. 2 uzdužni prorez sa torne odgo-varajučim tlorisom jednog plavnog žljeba, Fig. 3 oblik u opšte i gornje lice zaustav-nog bodljikavog valjka (tako zvani zaustavni jež) dočim Fig. 4 prikazuje prevod sa jazom za otpuštanje vode sa strane i pogledom od gore. Fig. 5 prikazuje u poprečnem i uzdužnom prorezu, kao i od gore spreme za zaustavljanje drva u jednoj drugoj izvodnoj formi (t. zv. kočnica sa noževima) Fig. 6 prikazuje prelaz za sortiranje s pogledom
od gornje strane a Fig. 7 uredaj za sortiranje na prikupnem koritu u uzdužnom prorezu.
Različita drva i to obične grede i stabla, spuste se od mesta 1 na kojem se seku, strmim drvenim žljebom 2 u korito 3, koje obično leži u unutrašnjosti doline i priku-pljaju se u lom koritu 3. Da bi se pri torne izbeglo pre. naglom padu oštečenje drva, smeštena je u žljebu po jedna spre-ma za zaustavljanje 4 ili po više njih. Iz drvenog žljeba 2 padaju drvu prostim pa-dom bez ikakvog oštečenja u prikupno korito 3. Iz ovog se vode preko ruba poprečne zaustave 5 kratkim, na spoljašnjoj strani vodenog toka odbvojenim vodenim žljebom 6 i na ovog priključenim strmim drvenim žljebom 7 u vodeni tok 8, koji leži niže od prikupnog korita 3.
Zatvor vodenog žljeba 6 (Fig. 1 i 2) u pravcu prikupnog korita 3 sastoji se iz do-nje pregrade, koja se može spustiti u dno i iz gornje, ovoj nasuprot ležeče pregrade 9, koja se može podiči. Samosfalan se prelaz različilih drva iz korita 3 u vodeni žljeb 6 izvršava, u koliko se to nije več postiglo delovanjem donje i gornje pregrade u vodenom žljebu, pomoču jedne ili više cevi za sisanje 10, koje su smeštene u poprečnoj zaustavi, tik ispod njezinog ruba, u bližini vodenog žljeba.
Pronalaznik je našao, da te cevi propu-štaju u jedinici vremena više vode, nego li glatke obične cevi, ako su snabdevene sa poput šarafa savijenim rebrima, slično kao cev puške. Pronalaznik si tumači tu pojavu tako, da se stvaranjem neke vrste jastuka iz vode znatno umanji trenje na stenama cevi i pritisak na njih.
Zatvor na vodenom žljebu zajedno sa cevima za sisanje, omogučuje jednostrano spuštanje površine vode u prikupnem koritu i time privlačenje različifih vrsti drva, se nalaze u prikupnom koritu, do vodenog izlaznog žljeba. Time se ujedno postigne, da se odstrane drva, koja leže u vodenom jarku na koncu drvenog žljeba 2.
Na spoju vodenog žljeba 6 i drugog žljeba 7, nalazi se jaz 11 za otpust vode. Kratki žljeb 6 je obično ureden za skiga-nje n. pr. pomoču jednog na poprečnoj ustavi 5 smeštenog šarnira, da bi se zapre-čila navala vode u slučaju poplave preko poprečne zaustave i oštečenje vodenih žljebova, koji su na potonjoj priključeni.
Dalji transport drva u toku 8 do prikupnog korita 12, koje obično leži na izlazu doline, izvršava se pogonom vodenog toka, koji se po potrebi ispusti iz prikupnog korita 3, pomoču za regulisanje uredenog otpusnog otvora 13 na dnu korita. Tok me-
du obim koritima 3 i 12 sačinjava za pravo piavnu pragu. Ona može da bude raz-ličitog oblika, prema torne, da li i koliko je prirodan tok vode sposoban za transport drva iti nije.
Prikupno korito 12 je slično uredeno kao ono 3 (Fig. 1). U njemu se različito drvo po potrebi prikuplja i sortira. Ono se nalazi večinom prema mogučnosti blizu prikupnog ležišta drva 14, pa je potrebno, da je tako smešteno, da se može od toga korita voditi u primerenoj višini iznad i do kraja ležišta 14, vodeni žljeb 15 sa priključenim drvenim žljebom 16 i medu njima nalaze-čim se jazom za otpust vode 17, da bi se moglo različito drvo bez trošenja dalje ra-dne snage odložiti.
Ako ne bi bilo moguče, da se žljeb 15 vodi u primernoj višini iznad prikupnog ležišta 14 i svršava na koncu potonjeg, onda nije potreben niti žljeb 16. U tom slučaju treba da se vodi žljeb 15 u ravnicu ležišta 14, a za iskrcavanje drva služi u tom slučaju mehanička uredba za iskrcavanje.
Sve jedno je, da li za takovu piavnu pru-gu 8 služi naravni tok vode, ili je umetno napravljen, na svaki način mora da bude tako uredena, da je uvek sposobna za rad takoder u slučaju manje vodene snage i s obzirom na zavijanje vodenog toka, kao i različite brzine kretanja drva i vode. U Fig. 2 prikazuje se odnošaj medu uzdužnim prerezom plavne pruge i njemu odgovarajučem tlorisu.
Ako se u žljebu, koji je početkom slabog nagiba pa prelazi postepeno u sve strmiji tok, plavi različito drvo, te če bili, kako je to več opisano, lok drva i vode počelkom sve to bržim a prorez vodenog traka sve to manjim. Pri torne, kako to iskustvo po-kazuje, premašuje brzina gibanja drva, br-zinu vodenog toka. Na slanovitom mestu strmog pada, zahvali se drvo na dnu žlje-ba, pa ostane ležati. Da bi se to zaprečilo, treba da se na duljoj pruzi tok razdeli na sistem od po više različito strmih pruga, koje slede izmenice jedna za drugom i to tako, da se prelom toka 19 (Fig. 2) izmenično približuje težištu i od njega opet u-daljuje, a da zavoji leže u prelomima 20 uzdužnog profila. Iz toga proizlazi, da za jednim strmim nagibom 21 brzo sledi blagi nagib 22. Kod 22 zaustavlja se voda usled slabog nagiba i stvarajuče se protustruje. Stvara se tako zvana vodena ustava ili koč-nica. Prorez vodenog toka je veči, odnosno duljina je vode veča na tom mestu. Voda dakle može opet da nosi drvo prije nego li nasedne na dnu.
Potrebno je dakle, da se izbegava upo-trebi po mogučnosti ravnih i jedinstvenih plavnih pruga, kako su se upotrebljavale
obično do ssada, ako se želi, da bude žljeb za veče udaljenosti upotrebljiv. Ovakovim izmeničnim regulisanjem pravca i strmosti toka, nastane korito, koje leži u prostorno zavijenom zavoju. Taj imade oblik pružene šarafne črte, koja je s jedne strane tim oštrija, čim je strmiji tok korita, a s druge strane približava se ravnom pravcu, ako je nagib blag.
Kako je več početkom napomenuto, ulo-žene su u vodenom žljebu na primerenim mestima uredbe za zaustavljanje vode, da se time zapreči okretanje vodenog traka i odvrati nasrtaj drva na stene žljeba. Na na-ertima nisu prikazane takove uredbe.
Fig. 3 prikazuje oblik i pogled od gornje strane na spremu za zaustavljanje 4 tako zvanog „ježa“, koja je smeštena u žljebu 2 (Fig. 1). Ta se sprema sastoji iz dvostru-kog, poprečno na dnu žljeba smešlenog željeznog čunja, koji je na površini previden čvrslim koničnim šiljatim klinovima 24. Taj dvostruki čunj počiva na osovini 25, a ova opet stoji u vezi pomoču poluge 26 sa bilo kakvom drugom poznatom jedno-stavnom uredbom za zaustavljanje. Delovanje „ježa“ sastoji se u torne, da se njegovo okretanje manje ili više zaustavlja kočnicom, sa kojom je u vezi, kada preko njega u žljebu prolazi stablo, šta prouzro-čuje, da na dvostrukom čunju smešteni že-ljezni klinovi zaustavljuju prema potrebi brzinu pada drva.
U Fig. 4 prikazan je način uredbe tako zvanog vodenog jaza sa pogledom sa strane i od gore. Taj se jaz smesli na prelazu vodenog žljeba 15 u kakav suhi žljeb 16 i sastoji se iz ulaznog rova 27, koji je predviden na dnu sa postranim otvorom, sposobnim za zatvaranje 28. Ulazni je rov za-tvoren željeznom rešetkom 29, da se zapreči ispadanje prolazečeg drva. Postrani otvor na dnu ulaznog rova, koji se može zatvoriti, omogučuje, da se može priključeni žljeb 16 po potrebi upotrebili za vodeni pogon ili u suhom stanju, čime je nadalje omogučen transport različite vrsti drva u istom žljebu.
Fig. 5 predočuje nam jednu drugu vrst izvodne forme kočnice ili spreme za zaustavljanje drva, mesto u Fig. 3 prikazanog „ježa“. Ta, tako zvana kočnica sa nožem, prikazana je u poprečnem i uzdužnom prerezu, kao i sa gornje strane. Ona se sastoji iz jednog u pravcu prolazečeg drva postav-ljenog noža 37, koji ima oblik klina, ili iz više fakovih noževa, pričvrščenih solidno šarafima na stenama drvenog žljeba. Ti noževi narežu grede i dulja stabla, koja preko njih prelaze po duljini, ali ih ne oštete dublje u jezgri, več samo na njihovoj po-površini tako, da to nije ni najmanje štetno
za njihova vrednost, a ipak se time posti-gne znatno zaustavljanje brzine pada drva.
U Fig. 6 prikazan je u pogledu od gornje strane prelaz za sortiranje, koji se može u horizontalnom pravcu pokretafi a može bili takoder ureden prema potrebi, da se može dizati i spuštati. S obiju strana uzdužne osi drvenog žljeba smeštene su na izvan izbočene stene za vodenje 39. Drvo, koje dolazi iz čvrsto stoječeg drvenog žljeba 38, izbaci se u pravcu a, ili b ili c, prema torne, da li se pretinac 40 providen sa izbočenim stenama 39 postavi u položaj a, b ili c. Prelaz se postavi u željeni položaj pomoču postrance od žljeba smeštene, šemalično prikazane poluge ili ruče.
Sprema za sortiranje drva kod izlaza iz prikupnog korita, prikazana je u Fig. 7 u prerezu.
Na prikupnom koritu 41, koje služi za šahiranje sa različitih strana u njeg spu-štenog ili žlebovima dovedenog drva, priključen je kratak izlazni žljeb 42 sa nagibom od po prilici 0,5 na hiljadu.
Duž žljeba 42 postavljena je podloga za radnike 43. Za zatvaranje žljeba 42 služi pregrada 44, koja se dade u prorezu 45 pomicati gore i dolje; ta pregrada 44 diže se pritiskom vode i time zatvori žljeb 42. Za podupiranje snage pritiska vode, koja učinkuje na dizanje pregrade 44 mogu se još uzeti u visinu delujuči uteži ili pera i t. d. (nije u načrtu), da bi se time osigu-ralo samostalno zatvaranje žljeba. Da bi se mogla pregrada 44 lakše pomicati, nalaze se na njoj ili prorezu 45, koturi 46. U do-njem delu pregrade 44 pričvrščeno je uže 47, koje je vodeno preko korita 48 i 49 i omogučuje pomoču poluge 50 upravljanje pregrade 44 sa radničkog stajališta 43; položaji I, II, III uz polugu 50 da se mogu na njima pričvrstiti, zalim se odgo-varaju lukovima vodnog toka sa istim oznakama. Na pregradu 44 odnosno na prerez 45 nastavlja se otpustni rov 51, koji ima takovu širinu, da može primati vodu i u lom slučaju, ako bi bila pregrada 44 sasma spuštena.
U rovu 51 priključen je nešto ispod dna 42 mokar žljeb 52 za grede. Prinrereno niže priključen je žljeb 55 za cepanice, u koji se dovada drvo pomoču rešetke 54, koja leži poprečno preko rova 51. Nad žljebom 42 smešteno je teretno uže 55, na kojenr se porniču koturi 56, provideni verigama 57 za pričvrščivanje stabala.
Patentni zahtevi:
1.	Uredba za donošenje različitih drva plavljenjem veštačkim ili prirodnim vodenim tokovima, u stanovitim slučajevima pomoču istodobne upotrebe suvih žljebova
označena time, da se izravna očevidno sa-vijeni tok vode ulaganjem prema pravcu vode na desno ili na levo opravljenih krivulja, odnosno da ustrojenjenr zaustava vode na prikladnim mestima vodenog toka potenji izravna i pravac toka tako reguliše, da drvo ostane u sredini vodenog toka.
2.	Uredba po zahtevu 1 označena ulože-njem u vodenom toku smeštenih prikupnih korita.
3.	Uredba za donašanje i prevoz razli-čite vrsti drva iz prikupnih korita u plavnu prugu, poimence za uredbe po zahtevima 1 i 2 označena time, da je plavna pruga priključena na slemenu poprečne zaustave prikupnog korita i da su niže površine vode cevi za usisavanje, providene rebrima koja su u obliku šarafa savijena i primereno u takovoj dubljini smeštene, da se njihovim otvaranjem privremeni pad površine vode na poprečnoj zaustavi postigne, bez da bi se pri iome gibala površina vode, več samo dublje ležeči sloj, na kojem počiva drvo
1	time ujedno postigne gibanje drva u pravcu plavne poluge.
4.	Uredba za potpuno zaustavljanje vode kod prelaza drva u mokre ili suve žljebo-ve osobito kod uredaba po zahtevima 1 do
2	označena vodenim jazom (27) preko ko-jeg leži rešetka (29) za prevadanje dola-zečeg drva u priključeni žljeb.
5.	Uredba za zaustavljanje tekučeg drva po zahtevima 1 do 2 označena time, da se u žljebu nalazi valjak, koji se sasloji iz dviju, jedan napram drugog ležečih čunje-va sa bodljikama (23) i sa uredbom za zaustavljanje.
6.	Uredba za zaustavljanje u žljebovima tekučeg drva kod uredaba po zahtevima 1 do 2 označena time, da se ista sastoji iz noževa u obliku klinaca, smeštenih u žljebu kojim prolazi drvo.
7.	Uredba za sortiranje, poimence uredbama 1 do 2 donošenih vrsti drva označena time, da je zadnji pretinac žljeba u primerenoj višini ureden za pomicanje.
8.	Postupak za lučenje različitih vrsti drva jedne od druge pri plavljenju označen time, da se pojedine vrste, koje tonu raz-ličito duboko, usišu različitim postavljanjem pregrade i da ih se prisili, da ulaze prema postavljenoj višini pregrade i pomoču potenje odredenim, različito strmim lukom izlazeče vode, u priključene žljebove, smeštene u različitim višinama.
9.	Izvod poslupka po zahtevu 1 označen time, da se drvo usiše u svrhu lučenja najpre u izlazni žljeb, priključen na prikupno korito, pomoču primerno postavljene pregrade ili pomoču u različitim višinama smeštenih otvora za usisavanje.
10.	Izvodni oblik postupka po zahtevima 8 i 9 označen time, da se kod plavljenja greda, za plavljenje nesposobna duga sta-bla dizanjem pomoču pregrade približe za toliko nosiocima kakve mehaničke uredbe, pregrada spusti i voda, koja otiče velikom brzinom uzme stabla sa sobom te ih prenese prosto viseče na uredbu za transpor-tovanje (uže ili slično).
11.	Uredba za izvočtenje postupka po zahteva 8 do 10 označena time, da je na prikupno korito (41) piključen izlazni žljeb (42), koji je na svom izlazu zatvoren lahko pomičljivom pregadom (44), pri čemu se dizanje potonje može probitačno podu-pirati prema potrebi mehaničnim pomočnim sredstvima u s vrhu zatvaranja.
12.	Uredba po zahtevu 11, označena ti-
me, da je kratki izlazni žljeb (42) providen sa rebrima u uzdužnom pravcu.
13.	Uredba po zahtevu 11, označen time, da je na strani izlaza pregrade smešteno po više žljebova (52, 53) u različitim višinskim položajima tako, da prema obliku vodenih lukova (I, II, III), koji odgovaraju različito postavljenim položajima pregrade (44) izlaznog otvora prelaze različite vrste drva u pripadajuče žljebove (52, 53).
14.	Uredba po zahtevu 3 i 4, označena time, da je nad izlaznim kratkim žlje-bom (42) nameštena mehanična sprema (55, 56) za transportovanje dugih stabala u takvoj višini, da se pri potpuno vodom napunjenom žljebu stabla dignu u blizinu nosioca (57) transportne uredbe.
Adpafenfbrcj6665
Adpatent broj 6685.
-JfJzgfrS






■ ’
A d patent broj6685.

«m < » » » * O' i . -1

















■
;
” ,
.



,