P&sferina plač e na u goto
Cena Din 7—
SOKOLSKI GLASNIK
GUsilg SAVE ZA SOKOLA KRALJ E V I Ul JUGOSLAVIJE
MESEČNI PRILOG -SOKOLSKO SELO*
_  .___________.	љмжџ*
f Tr:' V^» ;.ДЈ-
V
Cuvafie
Jugoslatviju !
Izlazi svakog petka - Godišnja pretplata 50 Din - Uredništvo i uprava nalaZl se u Učiteljsko,j tiskari, Frančiškanska ulica broj 6, telefon broj 2177 — Kacun poštanske štedionice broj 12.943 — Oglasi po cenik« — Rukopisi se ne vracaju
m
u
Ljubljana, 25 januara 1935 God. VI — Broj 5
Naši uzori
Povodom 700-godišnjice smrli Sv. Save
nag: s?"jeni od divi jih Varvara, stari Soli ži'n' bežali su da samo spasu Unij '?*• ^ubili se u ruskoj stepi, to-Se ц karPatskim provalijama, davili tih cj °nskim močvarama. Jedan deo Drav«°cena .Pognan je čak i preko ko га’ Уе.i Dunava. Prikovani su ta-2a Vrllnežni Triglav, za kršnu Dinaru, a nu obalu modrog Jadrana!
Plačan Za ^»^u stopu nove domovine tečim Se danak u krvi. Latini, po bijaii .Suslara »stare varalice« — do-Grcj	r°bljo	za svoje galije.
bijaj’ “ štorije priznati trgovci — do-6 ™tni z*cl za odbranu njihovog
“alkan i zm za oaoranu njmovog tako r i. novih osvajača. Naše pleme ialfA j uip drugom, trpi muke svako-' Unački trpi i bije se. Bije se iz
Jake,
\’eka r|* ^an> iz godine u godinu, od n.jište h Ve^a- I bitkom sebi stvara og-živj Al- ,na njemu časno i dostojno vija' k I1 isto tako žudno traži i raz-te Se “ltu.ru, oplemenjujc dušu svoju, nat0(ji“ Clvilizaeiji takmiči . sa ostalim nad Sv	Veru Hristovu, stavlja iz-
i pooin	na svetu, pa je svaki gotov
žlatnuc( U|1, za »krst časni i slobodu skog f' U Pravoslavnom delu Sloven-koji j ^ to je bio Rastko Nemanjič, temelje crkvenoj samo-H* n *• Rastko Nemanjič, u kaluder-8lašpr,azvan Sava, a posle smrti pro-
KohkSvet?« Savu‘.
Ц ПаЈп žnačninn voliki kstavlja
dave i -u'
^adni111 ost — sve ostavlja i ide u
da spa pastir da navuče ernu rizu,
*amen « zemlji, da stavlja studeni
Za У Slavu decu
1 značajno veliko i svetlo ime
V Ц1Л.1/ i J v v. » iv *4*v
»»toriji! Sin močnog Nemanje, '?ve. mi!jajlle dvore, ostavlja lov, za-
?*la s„,Cl.CCu — da bi im se lepše ure-Nžu u.X«»a f lika u mladu dušu /■— aluder- • ' kako jednog dana dodoše °.^0eu' -l5V?Yete Gore, pričahu Rastku niima ћ VHristu, te se on odluči i sa fije či*,j . e u manastir. Za nas sta-'Oia tri -n,Ce drukčije kažu. Nemanja % dnin1113' Jcdnom če dati svoj prc-A s,. Som može dati Zetu kraj mora.
eceni? Imao je on braeu. vodio i ■'»novi8 . borbu, pa ne bi hteo da i« ni®S°vi liju bratsku krv. I od-" ' ' '
'»jima če dati vlast nad "•uati Gradovima, a mlademu ec ^danil^u amanct duše svojih dobrih ljrkvii j-- Mladi zato treba da pode <S’ a u njo j spremi najpre svoju *avi mVEi. a cl°la u teško stečenoj _ P^lnš'o^ Rastko ec poslušati oea, Sedati u ZaPovest potrebe. Sav ee se Grč.u ristn, veri i — nauči! Lutače C° sela °'1’ Po staroj Vizantiji. Gleda-^jadi v.Sradbve, ljude. I ceo njegov Чегђ »ot biče ispunjen posmatra-чОЈђј’ 'enjem, raz»»žljanjem i — ra-
Л Ir
Г te§]nau -0ca ni'e yiše bilo u životu ?aha « ‘3ri^a izbrazdala je čelo mo-
S na^0n treba da miri braču- da
,u4io an od Propasti, da bj time is-t^jem1апе^ oca Simcuna. On treba ■ v°Ju Cru 1 Oploma ti iom da oslobodi "šije pd tutorstva istočne patri-«	i J°i sc više progonili o ze-
ћ ^ 4ehnV i st a »nanje brinuli o ear-> 'tičk;	On	treba da pregovara
.4!НЦ.- а Madžarima, Bugarima iVi-n5vHa u , л treba da zaustavlja dr-f'1 .ic tai-3 .ad Sod podu nizbrdo — da! 0 i čuvar i spasitclj svog na-
fnt seb
■, ni't?a^ su to največa dela Sa SeKr,	samo	veličina	njegova.
L ^‘bo ~ u	veličina
S! ^alka/a nar°d svoj, za sudbinu cc
%К.	/Л«	:	_y.;	.
'°m ,‘»una> °n je postigao značaj u u,
ђа-u s,»je,
bC&no,. delu.
n ata Ciin °m rod. Sku Л,1(> i Metodi j f i-ku lenima
k
ad
nije Stc činiroatijfila’ 1 nc s^š»še je. I ie i ta Пт,1-	141	v	,z zemlje provire,
t>a ^ansi--N u,krvi utopljena. I kad ђј',1 kad j U- 'ac lomio rebra narod
Ц. •
Je
snagu tr^lii 4.°.iu
slo mi svaki
vere,, išla je i snaga to lil svoinJiU U opct Sava posejao u £	««složan.	ш
ana provodi
shvate samo oni, koji još nisu trošili sVoju snagu u razbijanju pomrčine ko-ja satanski, uvek, više ili man je, vlada nad masom svakog naroda. Sveti Sava je sebe celog dao toj narodnoj masi, celog bez štednje i bez računa. Dao je sebe i upio se u svaki živac svoga naroda.
I sad, u ovoj svetosavskoj godini, u godini sedamstogodišnjice Savinog ulaska u večnost — mi Sokoli imamo i prava i dužnosti da stanemo pred ikonom njegovog prosvetiteljskog lika. Da stanemo i da se duboko zamislimo: koja beše ta stihijska sila, koja nas održala u minulih sedam stoleča? I koja če nas sila voditi i dalje kroz sve vekove našeg narodnog bitisanja?
Več sedam vekova nema Svetog Save, a njegovo delo živi. Još ee mnogi vekovi proči — ono če živeti. Večno če živeti. Naša sokolska duša treperi od radosti kad oseti uticaj toga dela u sebi i u dušama svojih bližnjih. Treperi, jer smo vazda spremni da to delo uveličamo zbirom naših ukupnih naprezanja. A osim toga, Sava je kao čovek. do našoj sokolskoj ideologiji, oličenje rasnog ponosa. Jest, čitao je on molitve, pisao crkvcna dela i biografije — bio je sav srce i duša. Ali je znao pojahati i konja, znao je prevaliti daleke pute kroz šume, gudurc i kroz tamu! Znao je da ude u kučice siromaha, da tamo unese svetlost rečju,
Hristos je d!ao i, čovečanstvu, predali su tu diVk 1"ima- Sveti Sava je istu u »ko ukorenio od dvora do n,® Је (ijo* ^’J’anjićkoj državi. Ukore-’ "a siT n. j ,om snagom. Grozna vre-_aclolazila, i ne srušiše je.
. tvoiae lomio rebra naročijo tatagan sekao po vraHu -
i ništa je ne poseče. nov udarac — nova
SC0 ђаро\numu Г- PPOSvcčenosti
^0 1-U, Posli, ^1 n0c' 1 L,ana PrOVO liko !Jubavi n	Podizanja škola i
e to te?tar<^	Prema školi. Ko-
° i naporno, nc mogu da
savetom i poukom! Znao je da bude čovek od mesa, krvi i kostiju — i da bude čovek od duha i razuma!
Takvi ljudi su naš sokolski ideal. Takve ljude da stvaramo i vaspitavamo — upiremo i svi mi Sokoli svoje malene sile. Uz delo Boga, Tvorca Vasione, dužni smo da doprinosimo —- koliko' je kome dato da može doprinositi sve boljem savršenstvu čoveka, pa onda naroda, i najzad eovečanstva. Sveti Sava je i nama pokazao put, na koji treba da iznesemo svoj doprinos, bez obzira na eventualne razlike u veroispo-vesti pojedinaca. Sve tc obzire brisao je Sveti Sava i mirio svuda jednokrvnu braču. A njegovim stopama išli su i poglavari katoličke Hristovc crkve Štrosmajer, Rački, Maksimiljan Vrho-vac, Učelini i drugi, svi drugi, kojima je »brat mio, ma kojc vere bio«.
Tim stopama idemo i mi Sokoli.^ I dalje čeme iči. Zar ima nešto lepše nego služiti pravdi Boga živog?J Zar ima nešto čovečnije nego telo bližnjeg oprati od svih bolesti, a dušu očistiti od zloec i svake nevaljaštine? Zar ima što dostojnije čoveku, nego razum brata svog izvesti iz guste tame da bi ugledao sjaj Sunca, beskrajnost Neba, i lepotu Zemlje?	_
Tim idealima, celim svojim bičem, služio je naš jugoslovenski Otac Sava, te ee u našoj čisto j sokolskoj duši pri svakom našem sokolskem poslu u ovoj svetosavskoj godini odjekivati prve reči svetosavske himne:
»Uskliknimo s ljubavlju Svetitelju Savi!«
Prof. M. Stanojevič, V. Bečkcrek
Sahrana
pokojno g brata Vincenca Sljepanka
Sahrana pok. brata Vincenca štje-panka, tajnika Saveza slovcnskog Sokolstva, obavljena je u Pragu dne 17 o. m., i to, prema vla-stitoj želji pokoj-nikovoj, bez naroeitih pogrebnih svečanosti, posvc tiho u Strašnicama, u novom praškom krematoriju.
Toga dana, oko jednog sata iza podne, u posebnoj žalobnoj dvorani krematorija okupili su se prctstavnici Sokolstva: starešina Saveza SS i COS br. dr. Bukovski, načelnik Saveza SS i ČOS br. dr. Klinger, prvi zamenik starešine <>OS br. Truhlarž, br. Havel, nadalje prvi zamenik starešine Saveza SK.J br. Gangl, koji je stigao u pratnji br. Poharca, nadalje i u ime ruskog Sokolstva br. A. G. Viničuk i drugi. U ime češkoslovaške vojske bio je pri-sutan general br. Vobratjilek, a došao je i bivši pretsednik eeškoslovačke vlade br. František Udržal, zatim zastup-nik jugoslovcnskog poslanika, sekretar poslanstva br. dr. Ribarž i sekretar bugarskog poslanstva.
Tu je ponajpre br. Gangl izrazio u ime cclokupnog jugoslovenskog Sokolstva, kao i u ime svoje, najiskrenije saučešee pokojnikovoj udovi.
Na dani znak zvonca prisutni su se uputili u veliku žalobnu dvoranu, koja je bila več prepuna Sokola i Sokolje;', te. ličnih prijatelja pok. brata Stje-
panka. Malo zatim rogovi su intonirali žalobni koral, i u tom času rastvorila se je zavesa, za kojom je na katafalku fitajao kovčeg s posmrtnim ostancima dragog pokojnika, prekriven državnom trobojkom, na kojoj je bila položena krasna kita tamnoervenih karanfila, kao poslednji dar pokojnikove supruge.
Oko katafalka stajala jc počasna straža od 6 Sokola u svečanoj odori s isukanim sabljama, a s desne bila je zastava ČOS. Sprcda katafalka bili su porazmešteni mnogi prekrasni venci, medu kojima su se naročito isticali venci: Saveza SSS, ČOS, Saveza SKJ, venac poljskog Sokolstva i venac br. Zamojskog, kome mogučnosti nikako nisu dopustile da i lično ueestvuje poslednjem ispračaju brata Štjepanka, nadalje venac bugarskih Junaka, venac nameštenika tvornice »Pev«, kojoj jc br. štjepanek bio direktor i t. d.
Nakon uvodnog korala zasvirale su orguljc tužaljku iz Dvoržakovog »Novog sveta«, koju je pevao muški hor Narodnog djivadla. Nakon tužalj-ke, prvi je održao govor starešina br. dr. Bukovski, koji se je oprostio od pokojnog brata u ime Saveza SS i ČOS. U svome govoru starešina br. dr. Bukovski, iznašajuei u glavnim^ potezima opširan sokolski rad brata Štjepanka, rek:>o ie. rored ostalo'J. i ovn-
— Brata Štjepanka vezala je za Sokolstvo ljubav, za koje je pozitivno i neumorno radio, svladavajuči tom ljuba vljti sve prepreke, koje su se ispolja-vale u tom njegovom radu. U času ka-da se opraštamo s telesnim ostancima pok. brata vežu nas s njim i posle njegove smrti nedeljive veze, veze ljubavi i ideja, kojima je služio, jer tok ideja, koji nijc ovisan ni o vremenu ni o materiji, vlada tim vremenom i tom ma-terijom. Sokolska je ljubav izražaj ži-votnog cilja, ona je čista, nesebična i pozitivna, ona je ponosna i odvažna, a pri tome neovisna i bez zlobe. Sokolska je ljubav iskrena, verna i ne podleže stranačkim strastima u nemirnim vre-menima naroda, kao što ne podleže m vlasti ni uticajima političkim. kada se radi o Slovenstvu. I ovako poimano Sokolstvo prožimalo je njegov nacionalni rad, takvo Sokolstvo bilo je sadržina njegovih divnih i realnih nastojanja za Siovenstvo, to Sokolstvo bilo je njegov životni i svetovni nazor. I kako je po»-mao život i svet, tako je pole. brat Stje-panek skromno ali uspešno i s toliko inicijative kao tvorac radio u svim gra-nama i pravcima sokolskog delovanja, počam od društva pa preko župe do pretsednika COS i SSS. Njegov rad bio je inicijativan j plodan u vežbi, u idejnim i organizacionim pitanjima, u no; vinarstvu, u sokolskom gospodarstvu » t. d. Iz ovog svestranog interesovanja iz sposobnosti te iz njegovih stvaralač-kih snaga, kao ujedno i iz njegove od-lučnosti za najteža dela nikli su i počet''! niegovih nastojanja za slovenska uzajamnu saradnju, kojoj je bila temelj najpre saradnja Čehoslovaka i Jugoslo-a čemu su se kasnije pridružili i braća Poljaci i Rusi. Brat Štjepanek, nadalje, dočekao je još radosna srca ispunjenje svojih nastoiana i u tome. Sto su u redove SSS pristupali i brača Bugari. Sokolstvo če stoga vemo raditi na onim istim idejama, koje su bile » ideie vodilje velikog i dragog nam brata Štjepanka. —
Nakon starešine br. dr. Bukovskog, duboko dirnut oprostio se je od pokojnika u ime jugoslovenskog Sokolstva I zamenik starešine Saveza SKJ br. Gangl, koji je održao sledeči govor:
— Što smo ti učinili, dragi brate Vincencu Štjepaneku, da si nas tako naglo ostavio? Ta tek mesec dana je od toga, od kako smo se našli zajedno u bratskom krugu ovde u Pragu, radu-juči se več unapred našem ponovnom videnju. Razumne se, da smo tom pri-likom govorili samo o Sokolstvu i ba-vili se osnovama za svoj buduči zajed-nički rad na dobro svih slovenskih naroda, koji su s nama udniženi u Savezu slcvenskog Sokolstva.
I sada, kada bi trebalo da se s osnova prede na dela, otišao si od nas a da nismo mogli da Tj za oproštaj stisnemo bratsku desnicu, da bi Ti bar jedanput još zagledali u Tvoje blago bratsko oko, na kome se je odražavala Tvoja lepa i plemenita duša. Otišao si od nas, jer je tako htela kruta sudbina, koja Te je istrgla iz naše sredine, ra-nivši time duboko naša srca. Žalosni smo, što Te više nema medu živim tvorcima budučnosti Slovenstva.
mm
V •
Sa komemoracije br. V. Štjepanka u Tirševu domu u Pragu dne 17 o. m.
Zahvala N{. Vel. Kraljice Majke
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije primio je na ruke I zamenika sta rešino br. Gangla od Ministra Dvora sledeču zahvalu:
Po nalogu Njenog Veličanstva Kraljice — Majke, čast mi je izjaviti Vam zahvalnost na izrazima vernosti i odanosti, koje ste podneli u ime Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije i u svoje o danu rodenja 9 o. m.
Ministar Dvora: Milan Antič, s. r.
Tiho j pobožno pristupam Tvorne odru, da se sa suzama u očima, koje lije bratska ljubav, teško oprostim od Tebe, žaleči a ujedno i počaščen, što mi je dana ta tužna zadača. I sada, kada odilaziš u večni mir, poslušaj otkucaj svih jugoslovenskih sokolskih srca, koja Ti preko mene izrižu duboku bratsku zahvalnost za veliku Tvoju ljubav, koju si gajio prema nama.
Mrtav živečeš i dalje u našim dušama!
U ime ruskog Sokolstva oprostio se jc od pokojnika br. A. G. Viničuk.
Zatim je mešoviti hor otpevao »Žalobni koral« od kompozitora Piche, a na koncu rogovi su intonirali »Gdo domov muj«. U tom času otvorila su se u <dnu dvoraine vrata i katafalk se je neeujno pomicao u susednu prostori ju, obasjan svetlom reflektora. Vrata su se zatim zatvorila, zavesa se spustila, svetla su ugasila, a telo pok. brata bilo je predano vatri...
Komemoracija u Tirševu domu
U večer toga dana, u 7 sati, odr* žana je u večnici Tirševog doma komemoracija, kojoj su prisustvovala ista lica, koja smo več spomenug kod krc-macijc.
Na pretsedničkom istolu, gde je svojedobno za vreme svoje funkcije kao zamenik starešine ČOS sedeo br. Štjepanek, bila je nameštena njegova slika, pred kojom je gorelo svetlo iz kandila u obliku sokolskog srca. Stolica pokojnikova bila je prekrivena s črnim florom. Večnica je bila d up kom puna. Tu je bila i počasna sokolska straža, kao i zastava ČOS u črnini.
Brat Havel, elan prctsediništva i načelništva ČOS, koji je vodio sahranu pok. brata Štjopancka, dao jc znak za početak ovc žalobne svečanosti. Najpre su rogovi intonirali koral, a zatim je muški hor Praškog Sokola otpevao »Žalobnu pesmu« od Richlika, koja je do sada bila pevana samo prigodoin smrti br. dra Šajnera i zatim prigodom smrti br. dra Vanjička. Nakon što je bila ova žalostinka, uzeo je reč prvi zamenik starešine ČOS br. Truhlarž, koji se, ganuta srca, jer je pokojniku bio i intimni prijatelj, održao dirljiv govor o ličnosti pok. brata Štjepanka. Izmedu ostalog, br. Truhlarž rekao je i sledeče:
Svima nama brat Štjepanek može da posluži kao svetao primer požrtvov-nosti, radinosti, skromnosti i ijubaz-nosti. Mnogo je bilo funkcija, koje je cn obavljao .u Sokolstvu, ali u svakoj od tih on se je pokazao na svonte mestu. Brat Štjepanek ie neprestano radio, te s jednog rada prelazio na drugi, novi. Nikada se cn nije ljutic zbog preopterećencsti, nikada njegovo srce nije poznavalo razočaranja zbog пега-hvalnosti, jer mu je Sokolstvo bile idc-jom vodiljcm njegovog čitavog života javneg i privatnog. Ideje radi, kojoi jc ve*no predano * požrtvovnp s.uzjo do pcslednjeg daha svog plemenitog živo-ta nije bic kader sg iinljuti na *.]U-do. Sokolstvo i Slovenstvo to je bila njegova velika životna ljubav, njegova plenienita strast. U Sokolstvu pak naj-toplijc je osečao. za Jugoskviju i za niezino Sokolstvo. Za vreme izmeoje-nih političklh prilika 1929 godine u Jugoslaviji, on je bic prvi koji je p:.hi-tac u Jugoslaviju, da na licu mesta prouči nastale dogadaje ; nove prilike. 1 on jc bio takeder prvi, koji je. upo-znat s tim novim prilikama, s dubokhn uverenjem branio jugoslovensko Sokolstvo i pružio mu svoju bratsku ruku
SLOVENSKO
SOKOLSTVO
Nekoliko podaiaka o Moravsko-šieskoj župi
Na krajnjem severoistoku Moravske i Šleske radi vrlo uspešno u ogrom-nom ugljenom industrijsko m reviru Moravsko-šleska župa, koja jo danas največa župa u toj pokrajini Češko-slovačke Republike. Još bi bila veča kad se pred nekoliko godina ne bi razdelila u dva dela: na Tješinsku župu Jana Čapka i Moravsko-šlesku. 1 po-red toga Moravsko-šleska župa je po broju svojih pripadnika na sedmom mestu izmedu 52 župe ČOS i broji 12.471 članstva. Na njenom području radi 517 prcdnjakar koji se brinu o pravilnem telesnom uzgoju velikog broja vežbača i to: 2022 članova. 1073 naraštajca i 3439 dečaika. Po broju muškog naraštaja ova je župa na pr-vom. mestu u ČOS. a glede muške dece na šesto m. I u pogledu vežbanja članica mogu da se pohvale, jer imaju 336 prednjakinja. S 835 devojčica na tre-čem je mestu, a po broju ženske dece (3912) na sedmom mestu u ČOS.
Razumljivo je, da društva nema ju mnogo svojih vežbaonica, jer se njihovo članstvo rekrutira večinom iz rudarskih redova i industrijsko^ radni-štva, koje je prilično siromašno: una-toč pak gospodarskoj krizi sakupili su pripadnici tih društava dovoljno sred-stava i podigli 23 sokolska doma: je-dinice imaju 56 letnjih vežbališta. Najlepši sokolski dom ima društvo Moravska Ostrava I. U župi jc 21 smučarski otsek i 4 jahačka. Nadalje jc 19 hazenskih otseka, 4 za tenis, 13 za stolni tenis, 30 za odbojku j 1 za mače vanje.
Takmičenje članica ČOS u 1935 g.
Ove godi ne morače u Češkoslo-vačkom Sakolst vu članice da apsolvi-raju čitav niz takmičenja. 1935 god in u možemo uopšte da smatramo nekak-vom glavnom medusletskom godinom, kada ČOS prireduje uz takmičenja za prvenstvo i opšta medusletska takmi-čemja i to u nižem odeljenju, koje je ve/bačima najpristupačnije. Razume se, da če uz opšta takmičenja biti 1 čitav niz posebnih.
Članice ČOS imaju ove godine na dnevnom redu takmičenja u nižem odoljenju i to 2 ili 9 juna, za koje se misli da če biti vrlo dobro posečena. Ove utakmice obuhvatače redovne vež-be (nove, slične vojničkim), proste vežbe, 2 sastava na spravama, skok u daljinu, bacanje lopte oberučno s om-čom i trčanje na 60 m. Takmičarke če izvoditi vežbu na spravama tek pred samo takmičenje. Stoga če se morati svestrano pripraviti, budu li htele da kostignu zadovoljavajuči uspeh. Za najbolje vežbaeicc biče 29 septembra prvenstveno takmičenje. Svoje dosa-danjc prvenstvo morače da brani sestra Djekanova. Nadalje je žensko na-čelnrartvo mišljenja, da obim ovim tak-mičenjima prid<ruži i prosti troboj, koji če obuhvatiti trčanje na 100 m, skok u daljinu i bacanje lopte s omčom jednoručno. Ovo bi bile opštc, utak-nice.
Za 14 iula kane da u Pragu prire de takmičenje u veslanju u dvojicama na 800 m, četvorkama i osmerkama S kormilarcm na 1000 m, nadalje kano ističku utakmieu dvojica u brzini. Izbirne u'takmice u odbojci, košarci, ha-zeni, prcskocima i tenisu moraju da zavrže do konca meseca juna, dočim če zaključna takmičenja biti u septembru. Smučarske ženske utakmice pred vratima su; održače sc 26 i 27 o. meseca u Banjskoj Bistrici u Slovač koj. To još nije svršetak ženskih uiakmica. U februaru o gleda ec svoju suagu i spretnost one sestre, koje se
bave klizanjem pa ledu. U jeseni bice takmičarski pozorišni nastupi u prostim vežbama i vežbama sa spravama i na spravama.
Iz ovoga se vidi, da je žensko na-čelništvo priredilo svojim članicama vrlo bogat takmičarski raspored.
Sline vesli iz slovenskog Sokolsiva
70-godišnjicu opstanka slaviče ove godine Sokolsko društvo u Slanom kod Praga.
Vodstvo praške župske skupine preuzela je za 1935 godinu Jungmano-va župa, koja če 20 tek. meseca prirediti za praško Sokolstvo smučarska takmičenja u Zlatoj Olešnici. Ол7® godine izvršiče vodstvo praških župa deobu igrača pojedinih grana u dva razreda i registrirače svoje igrače.
Na župkkim takmičenjima osvojio je prvenstvo u telovežbi na spravama poznati medunarodni takmičar br. ing. Efenberger.
Ukrajinski Sokoli u Poljskoj iz-daju svoje glasilo »Sokilski visti« prilično redovito. Iz zadnjeg broja se ra-zabire, da je ukrajinsko Sokolstvo za-počelo vrlo snažnim radom i da pokušava raznim tečajevima za prednjake, vodnike naraštaja i t. d., da sa po-pne na onu visinu, na kojoj je nekada stajalo. Uspeh lavovskog III pokrajin-skog sleta dobar je temelj za buduči rad. Savezno vodstvo je s novim godi-štem uvelo u »Sokolskim vistima« i te-lovežbački prilog, gde su započeli s objavljivanjem raznih vežaba na spravama i t. d. Poseban članak je posvečen i smučanju. Uopšte izgleda, da je lavovski det dao jakog zamaha sokol-skoj organizaciji u Ukrajini. Nova je rubrika o radu ukrajinskih Sokola; u tudini, 'gde imaju namčito u Češko-slovačkoj više društava kao n. pr. u Pragu, Libercu, Pardubicama i t. d.
S.	Renata Tirševa izabrana je za pretsednicu u poznatom češkoklovač-kom humanitarnom društvu »Češko srce«.
Takmičenja u sklizanju na ledu za članove i naraštajce ČOS biče 2< januara u Plznju.
Sokolska predavanja o Masariku, koja su bila 5 i 6 januara u Pragu u Tirševu domu, a koje su odi'žali eve-učilišni profesori dr. Tvrdi, dr. Žiilka, poslanik dr. Krofta i mmistar vanjskih poslcva dr. Eduard Beneš, posetilo je 250 slušača iz 36 sokolskih župa.
U Nuslama u Pragu, gde je dugi niz godina bio društveni načelnik br. dr. Klinger, sedanji načelnik ČOS, ustanovili su dečju »sokolsku filhar-moniju«. U n jo j sudelu ju deea_— uče-nici glazbenih škola. Na društvenim nedelj n im poslepcdnevima u zadnje-vreme ta filharmonija najuspešnije deluje.
Poljski sokolski savez izdao je nova pravila za svoja društva, koja su u načelu slična pravilmi.a ostalih slovenskih sokolskih društva, članovi odbora bi lajn se na t ri godine, ali svake godine 'su naknadni izbori za jednu trečinu odbora, tako da sc Sačuva bo lii kontinuitet društvenog rada.
Slovačko Sokolstvo u Americi ima-ee svoju glavnu skupštinu 28 i 29 januara u Pert Amboju. U svih 18 župa biče glavne skupštine 20 januara. Njihov organ »Slove,nsky Sokol« objav-1 ju j e u zadnjem broju zanimiv članak
o	Jugoslaviji, o pok. našem Vrteškom Kralju Ujedmitelju i našem Sokolstvu.
Pred kratko vreme proslavio je 60-godišnjicu svog_ života načelnik Srednjo-moravske župe br. Josip Polarne, član načelništva ČOS i jedan od najustrajnijih boraca i sokolskih radenvka u Sredn joj Moiravs:koj, koji imatoč svoje starosti uspešno vodi župu Prerovu od uspeha do uspeha.
go je pripadao redovima onih radnika, coji za svoj rad nikada ne traže priznanja, pohvale ili nagrade. Za vreme rata neustrašivo je branio interese Sokolstva, saradivao s Mafijom, a nakon rata on je opet bio onaj, koji ide s mladima, pokazujuči nove puteve. Njegova največa nagrada bilo mu je unutar-nje zadovoljstvo, kada je mogao da oseti i da kaže. da je opet izvršio svoju dužnost. Nije mislio na sebe, več na druge, za koje je i radio. I zato če ime pokoj nog brata Štjepanka ostati u trajnoj uspomeni češkoslovačkog Sokolstva, koje če i slediti njegov svetao primer. —
Nakon brata Truhlarža oprostio se je od. pokojnika u ime župe Bara-kove njen starešina br. Mašek, iznevši u lepim rečima veliko zasluge pokoj-nog brata Štjepanka za župu Baralco-vu, -na čijem je čelu bio kroz toliki du- . gi niz godina kao starešina i pod čijim I je vodstvom župa odlično pokročila u svome napretku.
U ime jugoslovenskog Sokolstva oprostio se je od pokojnika br. Gangl sledečim govorom:
— Naš sadanji put iz Jugoslavije u Prag bio je pun žalosti i britkih ose-ćaja, koja je potresla naša srca, kada smo došli ovamo da iskažemo posled-nju počast našem dragom bratu starešini Vincencu Štjepaneku.
Teško nam je bilo, kada smo do-šli da se oprostimo od staroste br. dr. Josipa Šajnera i od načelnika br. dra Jindra Vanjička, a najteže nam je sada, kada &e s dubokim bolom u duši klanjamo onome, koji se je od te trojice sokolskih prvaka i boraca kao poslednji tako nenadano preselio u večnost.
Brat Štjepanek bio je posve naš. Uvek je bio uz nas s dušom ; srcem i s dobrom reči. Na njegovo bratstvo uvek smo se mogli da oslonimo. Što god smo ga molili, ništa nam nije od-rekao. Nema još ni 14 dana od toga, otkada je u svome poslednjem pismu izrazio želju da bi bar mesec dana proživeo medu nama, gde da bi se ot-počinuo te zatim telesno i duhovno osvežen vretio ponovno na svoj rad. Ta njegova poslednja želja nije mu se ispunila, Živa veza, koja je proticala od duše do duše — izvor i sok života
—	pretrgana je na njegovoj strani, tako da je samo ostala uspomena na ovog našeg dragog brata i u toj uspomeni ostao je i njegov posmrtni život i naša ljubav prema n jemu.
Nebrojeno puta bio je medu nama pre i iza rata. Poslednji puta po-radovaii smo se njegovoj poseti na našem pokrajinskom sletu meseca avgusta prošle godine u Zagrebu. Ali ga nismo mogli zadržati kod sebe, jer je morao da hita kuči, gde ga je očekivao rad. Tako je i tem prilikom pokazao, kako je savestan u izvršavanju svojih dužnosti. Svojim životom dao nam je primer neumoljivosti u izvršavanju dužnosti. Ljubio nas je sve, mislio je na nas sve, a zaboravljao je na samoga sebe. Poslednji je bio za odmor, a pr-
vi na radu. Mislio je na sve, samo na sebe nije mislio nikada.
Prešao je i upoznao skoro svu na-šu zemlju j sav naš narod, koji je ljubio s velikom, iskrenom, zaista brat-skom ljubavlju. Sečam se njegovih do-lazaka k nama od god. 1904 pa dalje. Punih 30 godina bio je naš — brat medu bračom, radostan u našoj radosti, žalostan u našoj boli. Ljubljana, Beograd, Zagreb, Novi Sad, Skoplje, Novo mesto, Primorje naše i još toliko drugih krajeva gde se on posvuda ose-čao kao kod svoje kuče, kao brat medu bračom. koji je delio s nama zajedno sve naše radosti kao i sve naše boli. Poznavao nas je, ljubio nas je, razu-mevao nas je. Video je i znao je, da pravilno shvačamo Tirševu ideju i da ju pravilno prenosimo s našim sokolskim radom u naš nacionalni život.
I minulo je pet godina od tada, otkada smo dobili novi oblik i u koji smo udahnili svoj stari duh sokolske svesti i slovenskog sokolskog bratstva, i tada se je naš dobri, plemeniti i verni brat Vincenc oslonio na nas, da nam izreče svoju reč, punu topline i pot-streka, punu poverenja i ljubavi.
I tako smo pokročili u svome radu napred, te junački i viteški razvili barjak Tirševog Sokolstva. Radii smo, rušili prepreke, zidajučj lepi i veličan-stveni hram nove misaonosti, neiserp-nog požrtvovanja, slovenskog mišljenja i državljanske svesti. Brat Štjepanek bio je naš posmatrač i naš sudija, koji je znao da oceni plodove naših nastojanja s bratskom uvidavnošču, stoječi uvek u službi istine i pravde. Hvala Ti, iskrena, bratska Ti hvala, dragi naš brate Vincencu!
I	baš njegovom inicijativom pozdravili smo po prvi put u našoj zemlji god. 1922 naraštaj ČOS, za kojim su tada pošli naši mladi borci u zlatni Prag i za njima opet Vaši k nama i naši k Vama. Tako je počeo br, Štjepanek da piše novi »Dnevnik mladoga čoveka«, počevši ga pisati u mlade duše i u mlada srca. I sada, kada toga pisca nije više medu nama, te mlade duše i ta mlada srca nastaviče to delo tamo, gde je prestalo njegovo pero. Naša mlada pokolenja pisače novu is-toriju budučiiosti Slovenstva, koje se razvija i koje prožima duh slovenskog sokolskog bratstva.
Hvala Ti dragi, mili, dobri i veliki naš brate i prijatelju, hvala Ti iz bratskih jugoslovenskih sokolskih srca, koja su Te primila u se, da u njima ostaneš medu nama u svojoj ljubljeno) domačoj grudi. Hvala i poslednji Ti naš pozdrav.
Nakon brata Gangla oprostio se je od pokojnika za rusko Sokolstvo br. Manohin, a u ime ukrajinskih Sokola br. ing. Cisarž. Tada je pevački hor otpevao Fersterovu tužaljku »Iz ruku sudbine«, nakon čega je ova dir-ljiva komemoracija bila završena him-nom »C!de domov moj«, koju su otsvi-rali rogovi. Pre nego što su se brača razišla, upisala su se još i u spomen
knjigu. —	J.	P.
Izbirna lakmlčenja SKJ u smučanju
(Nastavak s 1 stranice)
iskreno na pomoč. Brat Štjepanek bice upisan u istoriji Sokolstva, gde če zau-zeti odlično mesto, osobito pak u po-glavlju o slovenskom Sokolstvu. On je bio ujedno i čovek zlatnog srca, dubo-kog socijalnog osečaja, čovek apsolut-no čistih ruku, koji je ljubomorno ču-vao svoju sokolsku čast. Nikada i nig-tie nije bio običan statista, uvek je radio, i to aktivno, inicijativno. A voleo
je ovaj teški, nezahvalni, sitni, nepri-metljivi svakodnevni rad Pa niko nikada od njega nije čuo: »Ne mogu ovo ili ono, nemam vremena«. Obavljao je mnogo funkcija i stečenim poverenjem zauzimao je odlična mesta, pa ipak je pri svemu tome ostao tih, skroman, pri-prost, jer je bio čovek demokrata, ko-jemu je demokracija bila prirodena, jer je bio idealista, nacionalista i Soko, kako su ga zamišljali "Tirš i Figner. Lično nije bio egoistički ambiciozan, ne-
I x I š a o je Is šiampe
Album
O
O/
so 60 odlično reproduJ<ovani(> slika na umcinlčkom Itarion-papiru s poslednjim snimcima
VitešKog Kralja Aleksandra I Ufediniielfa i sa snimcima prenosa Kralja-Mučenilca ix Marsel/a u otadčtbinu. te sa poslednfeg ispraćafa ix Splita, Zagreba, Beograda do Kralj. xaduibine na Oplencu Najelegantnije i tefiničlct najdoieranije ixdanje
Cena Din lOO—•
Saruču/e se kod;	_	».<?«/■	к?	k	st-rrs'r:
JVGOSCOVESSKE SOKOLSKE MATICE
Ljubljana, Narodni dom
Dne 19 i 20 o. m. bilo jc u Zagorju izbirno smučarsko takmičenje Saveza SKJ za sastav naše takmičarske vrste, koja če učestvovati na smučarskim takmičenjima ČOS u Bansko j Bistrici u Č ešk o s 1 o v a č k o j. Takmičenje, koje jc bilo prvotno odredeno za Škof ju Loku, moralo se je u zadnjem momentu prenesti u Zagorje, jer u Škofjoj Loki gotovo i nema snega. Sneg i u Zagorju nije bio najbolji, ali ga je ipak bilo toliko, da se je 'takmičenje u svim ras-pisanim takmiearskim granama moglo izvršiti u redu. Za izbirnu utakmieu prijavio sc je iz župe Celje, Kranj, Ljubljana i Maribor neobieno velik broj takmičara i takmičarki, tako da je u svim takmiearskim granama nastopilo 74 brače odnosno sestara.
Takmičenje je započdo s takmice-njem pojedinaca na 16 m. na koje in su nastupila 22 takmaca od 23 prijavljenih. Na cilj ih je stig-lo 18 lstupila su četvorica. Naporna staža bila jc tes-ka, jer je imala 395 m visinske razlike. Najbolje vreme (1.12.48) postlgli su brača Lovro Žcmva, Gorje, i Zdravko Šporn, Koroška Bela. Drugi je bio Ione Petrič. Ljubljanski Sokol, s vremenom od 1.14.51 i treči Ivan (’erne; Gor-je, sa 1.14.06. Staža za takiničenje po-jedinaca u smuku bila jc dugacka J.* kilometara i imala je 480 m vismske razlike. Prijavila su se 24 takmičara, nastupilo ih je 23, na cilj ih J c stiglo 19. Prvi je bio br. Rudolf Stopar Ma-ribor-matica, s vremenom od /.јз*/r„ drugi brat Pavao Lukman, Jesenice (7.40), tredi Miran Cizelj, Maribor-ma-tica (8.48-7r,).	,	,
U takmičenju pojedinaca u Skokovima, koje je bilo na novo urcaenoj skakaoniei Sokolskog društva u Zagorju, nastupilo je od prijavi tenih takmičara 10 njih. U skokovima ,ie bio prvi brat Jože Jcšc, Rflovlj.ca, koji je oba puta skočio po -0 i Po-stigao 212 točaka. Drugi br?t . c17 denik, Kranj, kkočio ie 16.D m i (180.9 točaka), treči brat Rudolf Stopar, Maribor-matiea, skočio je lo m t 20 m (142.4). Najdulji skok ‘mo ie -SJ metara, što je za skakaonicu na -joj se mogu izvesti skokovi od 3.	-
tera, malo. Tomc čc biti, P° ,SV,°J • lici krivo to, da jc bio na s‘^' sneg slab i da je večina takmičara Ц dana prvi put skakala ove zime.
Saučešče br. Adama Zamofskog,
siarešine poljskog Sokolsiva, povodom smrii brala Sljepanka
Starosta poljskog Sokolstva brat Adam Zamojski uputio je pbvedom srmti brata Vincenca Štjepanka, taini-ka Saveza slovenskog Sokolstva, starešini SSS i ČOS bratu dr. Bukovsko® sledeče brzojavno saučešče:
Dubcko dirnut bolnim gubitko® zaslužnog brata Štjepanka šaljem iZ' raze srdačnog saučešča bratsko j COS. u ime poljskog Sokolstva i u ime svoje. «
Drugi brzojav br. Zamojskog SP1); čen Savezu slovenskog Sokolstva glaS!'
Slava uspomeni velikog Sokola 1 neprežaljenog brata Vincenca Štjepf®' ka, koji je svojim plemenitim srcem družio u velikoj sokolskoj ideji sve Sokole i kojeg zbog toga Sokolstv° nikada neče zaboraviti.
U ime Saveza poljskog Sokolstv®
i u ime svoje	.	.
Zamojski
Sekakki
jtadia-juMkm
RADIO STANIČA BEOGRAD
Dne 3 februara predaje brat koviič Boško, Sremska Mitroviča, o mi: »Štrosmajer i Jugoslovenstvo« (P podnevno).
U buuuče večerni a predavanja Pr|-ko Beogradske radiostanice održava*-’ se svakoga četvrtka od 18.55 do 1уч časova, a ne kao ranije od 19.10 19.30.
Popodnevna predavanja i nadalj® če se održavati svake prve i treče n delje u mesecu od 15.15 do 15.30 c sova.
RADIO STANIČA LJUBLJANA
Sledeča sokolsku radio-predava1«3 održaju sc preko radiostanice Ljinw na:
dne 30 januara predaje brat Fr^ njo Lubej, član STO, Ljubljana, o *
mi: »Sokolstvo i šport«.
dne 6 februara predaje brat Jaflc?'
Poharc, predsednik ŽPO, Ljubljana temi: »Uspomene na brata Vince11 Štjepanka«.
Sokolska radio - predavanja P1^ ko Radio - stanice Ljubljana održav« se svake srede od 19 do 19.20 časo
'
Ш
skokovima se je, nažalost. desila ne-obična nesreča i to da je brait France Prešeren iz Radovljice nakon lepo us-pelog skoka, kad je hteo da se zaustavi prelomio nogu. U sastavljenom takmičenju (16 km skokovi), nastupilo je u svemu 7 takmičara, koliko se ih je prijavilo. Najviše je točaka osvojio brat Ivan Čeirnc, Gorje, i to 382.8, drugi je bio Lovre Žemva, Gorje, sa 342.5 točaka i treči brat Jože Selan, Kranj, sa 280.2 točke.
Članice su taknričile u smuku na
2	km i u takmičen ju na du-ljini od 6 km. U takmičenju pojedinki na 6 km nastupilo je svih 6 prijavljenih takmičar-ki. Prva jc bila s. Zdenka Ažmanova, •Kranj, koja je presmučala, stažu u 32.54, druga sestra Jožica Černetova, Kranjska Gora (37.01) i treča sestra Ivanka Ra.vnikova, Jesenice (42.36).
U takmičenju pojedinki u smuku na 2 'km, koje j c imalo 160 m visinske razlike, nastupilo je svih 6 prijavljenih ■takmičarki, između kojih jc jedna, zbog ozlede na nozi. istupila. Prvo jc mesto osvojila i ovde sestra Zdenka Ažmanova, Kranj, s vremenom od 5.104/з, d'ruga jc bila sestra Jožica Černetova, Kranjska Gora (5.173/s i treča sestra Ivanka Ravnikova, Jesenice, s vremenom od 5.43.
Prema postignutim uspesima na-čelništvo Saveza sastavilo jc našu tak-mičarsku vrstu ovako: brača Ivan Černe, Gorje (ž. Kranj), Jože Ješč, Radovljica (ž. Kranj), Pavao Lukman, Jesc-nicc (ž. Kranj), Anton Petrič, Ljubljanski Sokol (župa Ljubljana), Zdravko Šporn, Koroška Bela - Javornik (župa Kranj), Rudolf Stopar, Maribo'r-matica (župa Maribor), Ivan Zupan, Jesenice (župa Kranj) i Lovro Žcmva, Gorje (župa Kranj) te s. Zdenka Ažmanova, Kranj (ž. Kranj).
штшттшшшшштттштшштшшшт
»VEZE«
U broju 3 našega lista od 11 jan. pod rubrikom »Knjige i listovi«. a u prikazu dela »Veze« poljske književ-nicc Pannenkove, pogrešno je štampa-no »Walka Gdinji z centralizmem \vi-edenskim« (»Borba Gdinje s bečkim centralizmom«) dok medutim pravilno mora da stoji: »VValka Galicji...« (»Borba Galicijc ...), a što molimo da se ispravi.
KRC NIKA
Propagator naše kulture u slovačkoj. U red onih Čehoslova koji su nc samo odani i verni prija . našega naroda, nego koji za naš na državu i kultura vrše propagandi1 „g, du svojim zemljaeima, spada i dn huš Vibiral, direktor muzeja u ^ moucu, koji mnogo prevodi iz ”-e0 književnosti. U poslednje doba P; z3. je da i brojnim predavanj ima sin nimanje za našu zemlju i kul tuf u, . ko da je od lanjske godine, ka«a boravio u našoj zemlji, pa do n°vc godine održao u raznim gradovima . škoslovačke 26 predavanja. U _rert govih najbolj ih — može se reci nih — predavanja spada tema: »•* j.,, slavija, zemlja i narod«. O nasei^^., dranu održao je takoder niz predaj tc
uranu OUIZUU je
s dijapozitivima. O inašim prilik31"^
o	našem kulturnem životu stalffo	f
pisuje u sledeče češke listove: »j?	^
(Olomoue), »Narodnji novini« (-D »Moravsko-šleski denjik«.
Jubilej zagrebačke češke у.,$т£'
Zagrebački Češi udruženi su u j*tvo bu u »Češkoj besedi«. Ovo cl^onal-
spada medu najstarija češka^na . te.
na i kulturna društva izvan ces ^teritorija. Ovih je dana zagrebacKa ška beseda« proslavila šezdes^ j.^1-njicu svog opstanka i rada. ,v . gfi-turno društvo nije ostalo sal?°iwril0? nieama svog užeg n a c i o n a I no-: к u j 0 i čdškog programa, nego_ 0'e fr )\>.£0, podupiralo zbližavanje Čeha » slovena, — postalo jc veza K«
nastojanja Slovenskog Severa
Medu naročite prijatelje fce® .ijn«111/ de« spadali su u predratnnn t . r$o-odlični zagrebački javni i киИ^' Jvfl1! niei: gradonačelnik Ivan \ one Kukuljcvič, Avguist Šenoa. «'• i drugi.	^	pu.
Jubilej ruskog naučnika » ^ji-brovniku. Ovih dana slavi -• , pr° '
cu svog plodno g naučnog 1 V:vJi H Sergije Vladimirovič Stain, ak^L stos Puškinovog doma KuS sa . tnijc znanosti i umetnosti, .^ц. ' c živi kao emigrant u Dubrovn^ u ranoj mladosti pokazao -	;st<>^.
Štajn kao odličan poznava *	^	>J
književnosti slovenskih n •
govi rad o vi na toin P°lJ Uj„cC,irt»
govi rauovi na шш p«-,	-
su, da jc bio imenovan za o ^anas jevskog univerziteta u 1 ar
HOSIJ A - FONSIEH • društvo so osiguranfe i reosiguranfe » Beograd
n-. Svečar bio je jedan od glav-«*anfcatora petrogradske »Slo-j sice besede«, koja jc imala zadaču,
*	uP9znaje Ruse s ostalim slovenskim j. ima i njihovom kulturom. Pre-®?Je medu ostalim i naše pisce te Ppf-H d me^u njima najviše pesme ra Preradoviča. Za o vaj jubilej pri-prema izdan je tri ju velikih dela: 1) Cr-nogorski vladika Petar I, 2) Medu ru-П1? prPateUima Južnih Siovena i 3) Uubrovnik i Rusija.
nr ?a^ne kulturne vesti. Dne 15 o. m.
osiavio je pedesctgodišnjicu svog Piodnog života prof. dr. Miloslav Hi-„ 4 cuvcni češki literarni historik te P resor češke književnosti na Karlo-i j univerzitetu. Njegovo prvo vcče j 0.Jp “Književna Moravska od 1849 »p - . ; Gel ostalih dela poznata su ЈоГСгеС1--^^^с kritike«, monografija o etu Kajetanu Tilu, popularnom dra-j Icaru j pesniku autoru himne »Kde domov muj« i t. d.
na; ?Veckki Parlamenat spada u red sv t Г1Д^- demokratskih ustanova na n ; u- .Ovih dana proslavljena je na jsveeaniji način, u prisustvu kralja m	*	syih	članova	kraljevskog	do-
nov t? ?0c!’^njica tc znamenite usta-koja je bila po prvi put otvorena B°dme 1435.
Harvardski univerzitet, ko ji je
najpoznatiji i pored Kolumbijsko g univcrzitcta i najbolji amerioki univerzitet, proslaviče početkom naredne go-dine 300 godišnjicu svog opstanka i rada. Tom univerzitetu, koji sc nalazi u gradu Kembridž kod Bostona i koje se je najpre nazivao Kembridž-univer-zitet, darovao je 1640 puritanski sve-štenik Harvard svoju bogatu knjižnico i 780 funta šterlinga, cime je bio rad univerziteta osiguran i postavljen na solidnu bazu. Lepom primeru ovog plemenitog darovaoca eledeli su kasni-jc i drugi. U zahvalu za pomenutu pomoč, koja je osigurala daljni opstanak ovom univerzitetu, nazvan jc kasnije Harvard univerzitet.
Ove godine navršujc se 300 godi.ua od smrti Lopa de Vege, čuvenog špan-jolskog dramatika i pesnika, koji spada u red največih svetskih pisaca — klasika. Ali on se ne takmiči samo po kvalitctu svojih mnogih dela s najve-čim klasicima književnosti, nego i po broju svojih dela, jer je od sviju po-znatih velikana — književnika naj-piodniji. Samo drama je napisao sko-ro 2000, a pored toga još i mnogo pe-sama od kojih je najpoznatija zbirka »Autos«.
II H AS IH 2U PA PHU S TAVA i C ETA
Župa Beograd
c , ŠAŠINCI. — Glavna skUpština.
kolska četa održala je svoju godiš-Ju skupštinu kojoj su učestvovali s vi ^anovi i članice. Skupštinu je otvorio at načelnik P. Kadijevie prigodnim ^»govorom. Zatim je govorio br. Udi->, delegat matičnog društva Sr. Mi-a°Vlca, o zadacima Sokolstva uopšte, uaposc danas. Iza toga prešlo se bi-fj nlu nove uprave, koja glasi: stare-rln3’ ,*ar Kadijevie; zamenik: S. Ra-nij®_a^ljevič; načelnik: Miloš Latas, taj-j:e;.rm- Janič; blagajnik: P. Radosav-prosvetar: I. Vukašinovie, te ~ °dbornika.
Župa Bjelovar
štin Ml°KOVICEVO. — Glavna skup-
v	a’ Sokolsko društvo u Miokoviče-ara°io a^° ie u ncdel)u dana 13 janu-je l., 3 svoju glavnu skupštinu, koja uila vrlo dobro posedena.
VutSKupštinu ie otvorio br. starešina p0 ,asbi Popovič prigodnim govorom, funt • B°vora brata starešine pojedini
0 r ?loner* podneli su svojo izveštaje izv*' .cjru^tva u prošloj godini. Iz ovih se	a nai>očito načelničkog, vidi vil’ da je društvo u prošloj godini raz-
0	lak i smišljcn rad. ner J °sle izveštaja pojedinih funkcio-t; a stara je uprava razrešena, a za-(jnj-Se Prešlo na izbor nove uprave za ,i(,.'ио 1935. U upravu su izabrana slc-Dnf , rača: starešina Popovič Vukašin, B starešina Sudar Mihajlo, načelnik Jri aiaac Đuro, zamenik načelnika B	Franjo,	tajnik Dobraš Mile,
nik R°|ar ^losbruker Stjepan, blagaj-l-n ^slta Ivam, barjaktar Bosanac Goj-K°' stariji, te 13 odbornika.
SIGOVA G RADINA. — Glavna Pa J 'v”4?1 Sokolska četa Nova Gradi-pu ^аЦ je dne 13 I 1935 svoju glav-izasi disnju skupštinu. Prisustvovao je br	roatičnog	društva Virovitica
•	or. Dunič.
eiinm pTr?vni odbor izabran je aklama-ievič M odbor su ušli: starešina Ziro-Šenl лг.Г zamenik Beatovie M., tajnik Vg-n , m a. načelnik Kasavica Rado-Pik ’ „zarn„crbk Osmokrovič M., naeel-Kasa\craS -Senadič P., blagajnik slav' 'fa ■ .ya, prosvetar Šepl Večc-^lani,o St*ear Šepl Vilma .zastavnik bič 1? . ’ ^evizori: Govedarica S. i Rc-•’ gospodar Osmokrovič M.
Žup« Celje
—	Občni zbor. V nc-
Pavzn,-. januarja, je br. starosta ob redni nuf1? 36 elanov(ic) otvoril XVI. ^aaično« n<v z^OT- Ko SC je spominjal
1 ial s Ba ). oktobra, je nato razprav-tajnje p° Potrebi lastnega doma. Brat godkji a 'P je poročal o važnejših do-Pikov m v Pštvu in o stanju pripad-Г°еа1а r fc,n^ca s- Šušteršičeva jc po-
b sni' l Ovadncm obisku in o uspe-oddelkc0 V. odala je poročilo za vse ?cden0 T •' j° oiesto načelnika neza-ie j ovoj dobro uspeli javni nastop delov^0 društvo 24. junija 1934; so-
V	s 1 to 3 krat. Poročilo so podali ??sPo 11 ■ 11'>S r\ *! 1!k 11 ’ brata blagajnik in u*:0' n im.,' P®tv° 'ma lastno stavbi-lahkn Pa.S,c zadostniii sredstev, da r°tna Kl„Pnfc!° 2 gradnjo doma ozi-'adnice. V upravo so bili iz-
voljeni: starosta Dermdj, nam. Dobovšek, načelnik Vanič B., mam. Podlipnik C., načelnica Šušteršič Mara, nam. Zalašček Mici, prosvetar Fakin Drago, tajnik Fakin Iva ter 10 članov uprave in njih namestnikov, nadalje nadzorni odbor in razsodišče.
Ob koncu je občni zbor razpravljal še o ustanovitvi sokolskega strelskega odseka.
DOBRNA, — Ustanovni občni zbor. V nedeljo, 13. januarja 1935 se je vršil v osnovni šoli na Dobrni ustanovni občni zbor Sokolske čete Dobrna. Župo jc zastopal župni starešina brat Smertnik.
Skupščino jc otvoril brat Štravs s pozdravom došlima župnima odposlancema. Brat Smertnik jc v imenu župe pozdravil zborovalce in govoril o pomenu sokolske organizacije in o njenih ciljih. Zborovalci so se zedinili za naslednjo listo: starosta: Štravs Milan, učitelj, podstarosta Kokalj Riko, zdraviliški kontrolor, načelnik Zupanek Jože, učitelj, načelnica Rožanc Helena, učit. abit., prosvetar Vogrinc Mara, blagajnik Miklavc Stanko, žand. narednik v pok., odborniki:	dr. Štcr
Fran, ravnatelj zdravilišča, Okrožnik Franc, lesni trgovec, Prešiček Maks, šofer, Schuar Josipina, kljuearica zdravilišča, Voršie Toni, učiteljica, Gabrič Ivan, pekovski mojster; revizorja Dr-gajner Ivan, Schmidt Albin. Nova četa pripada matičnemu društvu Vojnik.
Po končanih volitvah je spregovoril še brat dr. Štcr o važnosti nove Sokolske čete v zdravilišču na Dobrni in končal z željo, da bodi vse tlelo nove čete usmerjeno v to, da bomo čuvali Jugoslavijo. H koncu je spregovoril še brat Riko Kokalj, želeč novi edinici mnogo uspeha in da naj bo Sokol kliear boljše slovanske in vseslovanske bodočnosti.
KRŠKA VAS. — Občni zbor. Dne
6.	januarja t. 1. sc je članstvo sestalo k rednemu občnemu zboru. Vseh udeležencev je bilo 42, tedaj skoraj polovica. Izmed poročil društvenih funkcionarjev omenjamo načelniško, ki navaja, da je bilo vpisanih telovadcev 31. m. n. 15, m. d. 20. Doseženi so bili lepi uspehi, četudi si jc moralo društvo preurediti gospodarsko poslopje, za skromno telovadnico. S. načelnica izkazuje 5 članic, 8 ž. n. in 12 ž. dece. Društvo je izven kraja sodelovalo 6 krat, svoj nastop je imelo 17. junija 1934. Med letom sta so priredili 2 gledališki predstavi, 5 predavanj ter prireditev 1. decembra. Društvo šteje sedaj poleg naraščaja in dece 70 članov in 20 članic. Izvoljen je bil po večini stari odbor z bratom Martinom Horvatičem. kot starosto, nam. Ajster Anton, načelnik Piltaver Frane, nam. Ši-bilja Rudolf, načelnica Horvatič Marija, nam. Horvatič Anica, prosvetar Lovko Joško, nam. Štibert Milan, tajnik Bevk Rado, nam. Zakošek Jože, blagajnik, Habe Anton, stat. Bole Rudolf, nadalje 4 člani uprave in 3 nadzornega odbora.
VOJNIK. — Občni zbor. Istočasno kakor ustanovni občni zbor na Dobrni sc je vršila redna glavna skupščina Sokolskega društva Vojnik. — Župno upravo je zastopal župni prosvetar brat Zdenko Verstovšek. Na skupščini je bila z večino glasov sprejeta naslednja lista: starešina Šinigoj Julijan, 1. podst. Zupanek Rudolf, II. podst. dr. Mikuš Rudiolf, načelnik Zor-
ko Anton, nam. Oplotnik Karol, načelnica Kvac Marija, nam. Miilleret Ci-ta, prosvetar Rebernik Drago, tajnik Jankovič Pero, nadalje 6 odbornikov (ic), 3 nam., 3 člani nadzornega odbora in 3 namestniki.
Sokolsko društvo Vojnik je uvedlo zbirko za sokolski dom in ima poseben gradbeni fond. Novo upravo čakajo važne in velike naloge. Prepričani smo, da jih bo zmogla.
Ž.upa Karlovac
BOJANCI. — Glavna skupština.
U nedelju dne 13 januara o. g. održa-lo je naše društvo svoju redovnu go-dišnju skupštinu u prisustvu izaslani-ka župe br. G. Kostjukovskog. Iz izveštaja pojedinih funkcionera vidi se, da društvo postepeno napreduje. Rad društva bio ' je obilatiji nego ikada. Izabrana je promenjena stara uprava s br. Stevom Vrliničem, na čelu. Pro-menc su nastupile radi toga što su neka brača i pored važnih funkcija, koje su zauzimali, pokazala da ne žele da rade. Tim se ujedno i prečistilo pitanje sukoba i društvu stvorena mogučnost da dalje uspešno radi.	V.
t.upa Ljubljana
KOMENDA. — Uprizoritev »Domena«. Sokolsko društvo v Komendi se je udeležilo okrožnih tekem, za okrožno oziroma župno prvenstvo z narodno igio »Domen«. Igra je kljub temu, da so nastopili skoro s samimi novi igralci prav lepo uspela. Goto-
vi	igralci so prav častno rešili svoje vloge.
FARA OB KOLPI. — Občni zbor.
S svojo tretjo redno glavno skupščino stopa naša četa v novo leto pozitivnega ustvarjanja. V dvorani br. staroste je bil dne 23. decembra 1934. obračun plodonosnega dela v preteklem! poslovnemu letu. Pri otvoritvi skupščine je br. starosta pozdravil navzoče. V ganljivih besedah se je dotaknil tragične smrti Viteškega kralja Aleksandra I. Ujcdinitelja. Sledilo je poročilo br. staroste, ki je v izčrpnih besedah podal velik napredek čete v 1.
1934.	Iz drugih poročil jc razviden lep inapredek neumornega dela na polju Sokolstva. Poročilo br. blagajnika izkazuje zelo velik promet v letošnjem letu. Poročilo načelnika in načelnice je pa jako razveseljivo radi živahnega tehničnega delovanja. Bilo je šest oddelkov s povprečnim številom 80 telo-vadcev(kinj). Četa se je udeležila s številnimi zastopniki javnega nastopa v Kočevju in Novih Selih in sodelovala z 2. oddelkoma pri javnem nastopu v Čabru. Priredila je smučarske in druge tekme. 15. julija pa je četa javno nastopila. Ker jc bila -s. prosvetarica odsotna je podal njeno poročilo brat tajnik, ki izkazuje lepo število govorov in predavanj ter napredek knjižnice. Po poročilu br. gospodarja iska-zuje četni inventar vrednost 3000 Din, kar je zelo veliko za ta kraj. Po izjavi poročila br. revizorja je dobila uprava razrešnico. Sledile so volitve nove upra' ve, ki je bila soglasno sprejeta in to: starosta br. Mojetie Leopold, nam. staroste br. Gorjan Rudolf, tajnik — začasno jc ostalo mesto prazno. Blagajnik s. Oeanie Marija, prosvetar brat Knol Janez, načelnik br. Papež Martin, načelnica s. Mojetič Ivanka; revizorja: br. Grum Ivan in br. Jakšič Ivan. Po zahvali br. staroste je bil predlog, da se ustanovi smučarski, pevski in dramatični odsek. Izvolijo se takoj tudi predsedniki posameznim odsekom. Br. Žagar, del. matič. društva Kočevje, poživlja vse brate in sestre na še nadaljnje delovanje v četi. Brat Smole Franjo, delegat mat. društva in referent za čete, sc zahvali vsem za plodno delovanje v preteklem letu in obljubi, da bo, kakor v tem. tako tudi v novem poslovnem letu pomagal četi.
LJUBLJANA. — Občni zbor Sokola III. Sokolsko društvo Ljubljana III je polagalo v nedeljo 20. t. m. obračun svojega dela na glavni skupščini. Ob pol 10. uri je otvoril starosta br. Danilo Šaplja glavno skupščino, toplo pozdravil vse navzoče. Po uvodnih formalnostih se je najprej s pijeteto spomnil blagopokojnega Viteškega kralja Aleksandra I Zedinitelja, ko-jega spomin so zborovalci počastili s »slava«, nato pa zaklicali mlademu kralju Petru II trikratni sokolski zdravo. Brat starosta je nato omenil zadovoljive uspehe v minulem letu, ustanovitev godbenega odseka, darilo mestne občine — letno telovadišče v izmeri 16.200 kv. m., zato izreka zahvalo mestni občini, dalje kr. banski upravi in banu br dr. Marušiču, kakor tudi vsem dobrotnikom in podpornikom društva. Zborovalci so se nato še s »slava« počastili spomin 'pokojnikov, nakar je prosvetar br. Ferdo Kokot prečital novoletno poslanico Savcza SKJ.
Tajniško poročilo br. Andreja Pristova izkazuje izredno živahno delavnost društvene uprave in njenih odsekov. Pregledno jc navedel vse važnejše dogodke milulega leta, uspešno delovanje socialnega odseka, ki se je izkazal velikega dobrotnika za Miklavža in n božičnih praznikih.
Izredno zanimivo je bilo načelniško poročilo br. Stanka Jurjevčiča. Telovadbo vseh oddelkov je vodil pred-njaški zbor v 8 oddelkih. Delo v telovadnici je bilo posvečeno v prvi vrsti društvenemu nastopu ter pokrajinskim zletom v Sarajevu in Zagrebu. Izredno agilna sta bila smučarski in jezdni odsek. Odsek je priredil smučarsko tekmo, ki jc bila lepa manifestacija za smučarski pokret. Jezdni odsek šteje 38 članov, ki se je udeleževal vseh prireditev v svojem okolišu in pri teh izletih prejahal 210 km ali povprečno 26 km na izlet. Prednjaški zbor ima knjižnico, ki šteje 74 knjig. Stanje te-lovadečega članstva, naraščaja in dece koncem leta je bilo 237 oseb.
Pregledno prosvetno poročilo jc nato podal prosvetar br. Ferdo Kokot. Prosvetni odbor je priredil 9 predavanj, žalno komemoracijo za Viteškim kraljem, proslavo 1. decembra, v novejšem času pa sc je ustanovil lutkovni odsek. Najbolj agilen jc bil društveni salonski orkester.
Za gradbeni odsek je nato poročal br. Ferdo Acccto. Glavna pridobitev za društvo je bila podaritev parcele v izmeri 16.200 m”, kjer si bo društvo uredilo letno telovadišče in pozneje sezidalo prepotrebni Sokojski dom.
Blagajniško poročilo br. Šetinca izkazuje 38.656 Din dohodkov in 34.901 Din izdatkov, dočim znaša društveno premoženje 103.535 Din., kar jc v svojem izčrpnem poročilu pojasnil še gospodar br. Jugovič. Društvena statistika s. Jeraje izkazuje 348 članov in članic ter nad 200 sokolske mladine. Po poročilih funkcionarjev jc v imenu nad’ zornega odbora poročal br. Janez Zorec, ki jc predlagal upravi razrešnico med odobravanjem vseh zborovalcev. Ko sta bila sprejeta še proračun za 1.
1935,	ki izkazuje 47.840 Din dohodkov in toliko izdatkov, ter članarina so sledile volitve nove uprave ter je bila izvoljena naslednja lista: starosta Danilo Šaplja, podstarosta Janko Blaga-nje. načelnik Stane Jurjevčič, načelnica Mila Šetinčeva, prosvetar prof. Slavo Kolar, tajnik Andrej Pristov, odborniki Robert Šetinc, Ruža Jerajeva, Jurij Jugovič, Dušan Gorazd. Fredo in Anita Accetto. Hraboslav Sever, dr. Edvin Suher, Vlado Ličen, Oton Farnik, namestniki SvitovkI Avsec, Avgust Sulič, Cihlarž Tončka, Joško Lutman in Jožefa Steiner, nadzorni odbor Lojze Urbančič, Viktor Smerdu, Alojzij Klo-futar, namestnik Josip Koren ter častno razsodišče, pod predsedstvom dr. Bogdana Kurbusa.	—at—
DOLENJI LOGATEC. — Občni zbor. Sokolsko društvo v Dolenjem Logatcu je imelo 6. t. m. svojo redno letno glavno skupščino. Skupščine se je udeležil kot odposlanec br. župne uprave br. Smole Ivan, prisostvovalo pa ji je približno 80 bratov in sester. Iz poročil društvenih funkcionarjev je razvidno,da se manjši del članstva sicer trudi doprinesti čim največ v prid skupnosti, vendar bi lahko dosegalo društvo v svojem delovanju še vse lepše uspehe, ako ne bi slonelo delo le preveč na ramah pocdincev. Prednjaški zbor jc opravljal svojo nalogo kljub nekaterim oviram vestno in marljivo, kar jo dokazal z zadovoljivim moralnim uspehom na društvenem letnem nastopu 1. julija. Telovadne vrste so sc udeležile 'tudi okrožnega zleta v Cerknici in društvenih nastopov v Ži-reh, Gorenjem Logatcu in v Rovtah. V polni pripravi je bila akademija za 17. december, pa se je morala opustiti zaradi narodne žalosti. Telovadni oddelki, jedro in bistvo Sokolstva, so z ozirom na število članstva prešibki.
Društvo si je nabavilo v preteklem letu novo zvočno aparaturo za kino. Obveznice, katere so bile izdane v to svrho, ec bodo izplačevale članstvu po žrebanju. Posct predstav je relativno dober. Huda stvar jc le še visok dolg na domu.
V	novo društveno upravo so bili izbrani in po konstituiranju na I. redni seji predlagani br. župni upravi v potrditev sledeči bratje in sestre: Starosta Petrič Emanuel, nam. staroste Lenarčič Ciril, načelnik Kunc Stanko, načelnica Dcžclova Davorinka, I. zam. nač. Jernejčič Ivan. II. nam. nač. Molj Aloiz, I. nam. načelnice Šemrov Ivanka, II. nam. Žigon Nada, prosvetar Guček Janke, tajnik Vrbovšek Jože, blagajnik Gogala Vladimir, statiističar Sar-tori Milan, gospodar Lederer Erhart; člani uprave: Anžeček Anton, Korenčan Franc, Legat Uroš, Mislej Ema. Mi-stej Gviiton; namestniki: Hodnik Ivan, Jerman Remigij, vet. Pavšič^ Marijan, Tešar Vladimir, Vidmar Frančiška; nadzorni odbor: De Gleria Anton, Tršar Gregor, Petkovšek Anton, Jereb Boris. Namestniki: Plečnik Franc star., Lukančič Jakob, Podlogar Alojzij; častno razsodišče: predsednik dr. Gregorin Alojzij, elani: Šebenik Janez, Mihevc Franc, Žitko Stanko; namestniki: Malovrh Jernej, Jerina Franc, Žibert Franjo.
Župa Mostar
HUMAC. — Glavna skupština.
Dana 13 januara o. g. naša jc četa održala svoju godišnju glavnu skupštinu, kojoj jc učestvovao velik broj članstva. Matično društvo Ljubuški zastu-pao jc br. dr. Ivo Vuličevič i br. Teo-
Skupštmu je otvorio starešina dre štva pozdravivši izaslanika matično-društva i svu prisutnu braeu. Nato ji komemorirao Viteškog Kralja Ujedini telja. Brat tajnik pročitao je poslanic: Saveza. Zatim su pojedini četni funk cionari pročitali svoje izveštaje za prt; šlu godinu. Osobito opširan je bio iz veštaj načelnika čete, koji ističe, da j. naša četa sa svojim vežbačkim član stvom u roku od pola god. postigla od lične rezultate, sudelujuči na pokrajinskim sletovima u Sarajevu i Zagrebu kao i na svim priredbama okolnih je dinica.
Prisustvovala jc zadušnicama 7x blagopočivšeg Viteškog Kralja Alek sandra I Ujcdinitelja a i proslavi Pr-vog decembra.
Četa je takoder nabavila i razde lila medu svoje članove 5 kg »Sokolski repe«, a putem bratske župe od Kr banske uprave u Splitu, 261 komad oraha badava, 261- trešnju, 87 višanj:
i	87 jabuka, a od Šumskc uprave e Ljubuškom 2000 komada cimpresa, bo rova, akacija i pinjola.
Pošto su s vi izveštaji odobreni data razrešnica starom- odboru preši« sc na izbor nove uprave, koja glasi starešina Pavao Kovač, zamenik Mar ko Šimic, tajnik Mirko Jelic, blagajni:. Anton Galič, načelnik Jakov Milas. prosvetar sestra Joscfina Prodeš, a zs odbornike brača Inrc Aliloviet Mark« Šore, Nikola Grgič i Mato Šorc. 1 nadzorni odbor Jožo Kovač i Mato Pehar.
Posle toga skupština jc raspravlja-la pitanje o gradnji četnog doma.
Pošto je dnevni red bio iscrpljen brat starešina jc zaključio skupštinu
KORČULA. — Društveni prednja čki tečaj na izletu. U našem sc dru štvu več 3 sedmiec održava prednja čki tečaj. Svih 14 kandidata i 10 kan didatkinja marljivo ga pohaitaju i uče
U našoj Sokol, četi P upirat održa-vala se je 13 1 tromesečna, a ujedne
i	glavna godišnja skupština. Prednja čki zbor rešio je da sudelujc toj skup štini sa svim tečajcima, a njima su s. pridružili referenti za čete i 16 članova upravnog odbora. Krenulo se je zo rom. Pošto jc ovih dana palo d ost snega, što je za naš otok velika ret" kost, put do Pupnata, inače naporan prošao je u veselom raspoloženju, igr
i	grudanju. Svcga je sudelovalo 26 hra če i sestara.
Obe skupštinc prošle su u zamer noj disciplini, te jc na koncu izabran,-nova uprava čete. Društveni reteren za čete održao je krači govor o zivače nju i radu Sok. čete, a nakon toga ji otpevana svcslovenska himna.
Z. P.
ZA VALA. — Glavna skupština. Naša Sokolska četa održala je svoj« godišnju skupštinu dne 13 januara, ko ju je otvorio prigodnim govorom četa starešina br. Nikola Pcndn. Nato s; ostali funkcioneri podneli svoje izve štaje. Iz ovih izveštaja razabirc sc, da je u 1934 god. bilo vidna napretka n podizanju našeg sela i Sokolstva. Po sle toga bilo je na dnevnom redu bi ran je nove uprave u ko ju su ušli: starešina Nikola Penda, zamenik Ristu Kovač, tajnik Vasilj Gašič, zameni1, tajnika Damas Primorac, blagajnik To ma Srbič, zamenik blagajnika Boško Salata, načelnik Mirko Gašič, zamenik načelnika Milan Pcrotič, povercnik z z. poljoprivredu Obrad Korač, prosveta« Dragoslav Mičevič, povercnik za šted-nju Mato Primorac, pročelnik za trez-venost Ščepan Vujič, gospodar Ai.dri ja Andrič. Nadzorni odbor: Risto Ba tinie, Dušan Pcrotič i Danilo Peš:;. Nakon izbora brat starešina pozdravit jc sve prisutne. Posle je br. Gašič pre davao o Sokolstvu i zašlo smo Sokoli, s cime je skupština završim,a .
tupa Sušah - Hijeha
BAKAR. — Glavna skupštinu.
Sokolsko društvo Bakar održalo je svoju glavnu godišnju skupštinu 13 janu ara o. g. Nakon pozdrava brata staroste, pojedini funkcioneri upravnog odbora izvestili su o radu u godini 1934 Osobito sc opaža napredek i rad pro-svetnog odbora, koji je za 50% bolji r.cgo Ii u godini 1933. Rad se razvija« neprekidno i za vreme velikih školskih praznika. U pored o s prosvetnim ra-dom ide i tchnički rad. Brat Brusič, kao član akcionog odbora za gradnja Sokolskog doma, izvestio je da društvi raspolaže sa svotom od 1 <>0.090 Din V* zgrade Narodnog doma (kao s--, vlasnici) tc treba nastojati da se dodt do ostalih suvlasničkih delova.
Nakon podnetih izveštaja dan jr apsolutorij starom odboru, te je bira-novi odbor s neznatnim promenama j to: starosta br. M. Jelenčič, prosveta! br. Savič, tajnik s. Z. Grohovac. na čelnik br. D. Borčič, blagajnik br. V Skoko. Iza toga brat starosta ponovm pozdravlja i zahvaljuje prisutnima n« pažljivom saslušanju
Jesam U poslao pretplaiu Q za sokolske listove •
CRIKVENICA. — Dve glavne skupštine. Naše Sok. društvo održalo je ove godine dve glavne skupštine i to: Izvanrednu glavnu skupštinu 6 I, a godišnju glavnu skupštinu 13 I 1935.
Na izvanrednoj glavnoj skupštini, osim uprave bilo je prisutno 65 braće i sestara. Na toj skupštini podnesao je iscrpni izveštaj pročelnik i tajnik gra-devnog odbora, te blagajnik finansij-skog odbora. Izveštaji su primljeni s odobrenjem j odboru dato odobrenje za dalnji rad na gradnji Sok. doma. Iza izveštaja pretvorila se glavna skupština a članski sastanak. koji je pretrcsao pitanje nove uprave i sastavljena je lista, koja je iznešena na redovnoj gl. skupštini, koja je održana 13 I 1935.
Na redovnoj gl. skupštini, osim uprave, bilo je 103 elana i članica. Brat starešina otvorio je glavnu skupštinu lepim patriotskim govorom i pozdravno .sakuplieno članstvo. Zatim je pročitao poslanieu bratskog Saveza, koja je vrlo pazljivo saslušana.
Svi funkeioneri društva podneli su svoje izveštaje, koji su primljeni s odobravanjem i nagradeni burnim pljeskom. Najintcresantniji izveštaj bio je sestre prosvetarke, koja je iskreno iznela od srca sve što tišti naše društvo, ali i pohvalila ono što je zaista trebalo pohvaliti. Njezin izveštaj bio je »od srca k srcu«.
Iz izveštaja svih funkcionera vidio so je ogroman rad u minuloj godini i napori koji su uloženi, da društvo po-stigne što bolji uspeh i napredak. Uspeh nije izostao, kada pogledamo naš novi Sok. dom, koji je pod krovom, a za koji mesec biče i gotov, te biti ponos ne samo našeg društva i Crik-venicc, nego i eitavog Primorja. Ako istaknemo, da je tokom minule godinc u naše društvo pristupilo 68 novih članova, te na natecanjima osvojilo prvo, treče i deseto mesto u župi, da naša Sokolana ne može da primi sve kategorije vežbača od 4—10 sati naveeer, on-da vidimo da je uspeh u minuloj godini bio ogroman i da se su svi članovi uprave vršili svoju dužnost kako treba.
To priznanje dala je jednoglasno i glavna skupština, te u odbor izabrala i.stu braču i sestre, koji su bili i prošle godine na čelu s br. dr. Kuntaričem.
DRENOVA. — Glavna skupština.
Dne 9 januara 1935 održala je naša četa glavnu skupštinu. Skupštinu je ot-vorio brat starešina Jehsej Josip s kratkim pozdravnim govorom. Nato su izveštavali redom br. tajnik, blagajnik i prosvetar. Prosvetar je u svom oduljem govoru naglasio potrebu sloge i jedinstva medu nama na Jugu te Slo-venima uopče. Istaknuo je više žalosnih i veselih doživljaja na našem Jugu od davnih vremena pa sve amo do dana današnjega. Po odobrenju rada staroga odbora odabrao se novi odbor u kojem ostadoše malo'ne sva lica, koja sači-njavahu stari odbor. Novi starešina čete je brat Roman Štefan.
RAB. — Osnivanje Sokolske čete u Supertarskoj Draži. U poslednje vreme počela se znatno širiti sokolska inisao na otoku Rabu i pored svih smet-nja. Tako se 13 januara u Supertarskoj Draži skupila sva omladina ovog na-prednog sela, a medu njom bilo je dir-Ijivo videti i veči broj -starijih i sedih kršnih pomoraca Supetrana. Od Sokol-sikog društva iz Raba došli su načelnik društva br. Ante Bačič, prosvetar br. Emanuel Bačič, učitelj, Vjeko Legac i još nekoliko br. članova. Omladinu je okupio tamošnji učitelj br. Jakov Perovič.
Prisutnima je u kratkim potezima prikazao br. Emanuel Bačič zadatak, vrednost, cilj i rad Sokolstva. Iza toga je s nekoliko rodoljubivih reči br. načelnik A. Bačič pozvao sve prisutne da sa svom voljom i ljubavi prigrle Sokolstvo i da ostanu uvek verni čuvari p!a-voga Jadrana. Na koncu se prešlo na konstituisanje privremenog odbora u koji su ušli: Ante Vidas, Franjo Kr-stina. Petar Gulič, Ante Gvačič, Miroslav Tariba, Frane Dumič i Jakov Perovič, učitelj. Odmah se upisalo 86 čla-tova i 12 naraštajaca.
Sokolska ideja na otoku Rabu i Pagu počela se vrlo brzo širiti, i upravo divljenja je vredno slušati same seljake kako su oduševljeni za sokol-sku ideju. Što jc najvažnije kroz Sokolstvo .se leče sve scoske trzavice, nesloge i svade.
Ovo je \reč 3 scoska četa matičnog društva Rab.
SENJ. — Glavna skupština. Sokolsko društvo u Senju održalo je svoju redovitu godišnju glavnu skupštinu u nedelju 13 januara. Skupština je odr-žana u Sokolskem domu. Od 120 članstva prisustvovalo je skupštini 80. Skupštinu je otvorio starešina br. piof. Zgorelec, direktor gimnazije. U svojem pozdravnem govoru naglasio je bolan udarac koji je pretrpeo eco naš narod, naša Kraljevina Jugoslavija i sve naše Sokolstvo gubitkom blagopo-kojnog Viteškog Kralja Aleksandra 1 Ujedinitelja. Iza pozdravnog govora pročitao jc Savcznu poslanieu. Izveštaji funkcionera društvene uprave: tajnika, 'dagajnika, prosvetara, načelnika, rna-ličara, ekonoma, pa nadzornog odbora primljeni su jcdnoglsno na znanje, kon-statirajuči, da je u svakom pogledu rad u prošloj godini naptedovao naročilo u tehniekom pogledu pod vodstvom telmičkog, odbora na čelu s načelni-
kom br. Majcanom, a uzorno i s uspehom vodila je blagajnu s. prof. Ku-čera. Jednoglasno izabran je novi odbor, po predlogu tehničkog odbora, u koji odbor ušli su: direktor Zgorelcc, kao starešina, dr. Marijan Tomašič, za-menik starešine, tajnik Vjekoslav Ke-kini, načelnik Ivo Majcan, prosvetar Ivo Balabanie, te 10 odbornika sa ze-menicima, pa nadzorni odbor i sud časti. Sokolsko društvo Senj imade svoje prostorije u državnoj zgradi, koja pot-pada pod Ministarstvo za fizičko vaspi-tanje naroda, ali kako je u lošem stanju ukazuje se potreba za temeljiti po-pravak iste. Dužnost je novog odbora da nade načina, da se ova zgrada temeljito popravi, preuredi da bude od-govarala potrebama Sokolstva. Skupština je u potpunom sokolskom redu i miru prošia.
Župa Šibenik - Zadar
ROGOZNICA. — Glavna skup: ština. Sokolsko društvo u Rogoznici održalo je 13 I t. g. svoju glavnu godišnju skupštinu, koju je otvorio pozdravnim govorom starešina brat Nikola Lušič. Zatim je proeitana poslanica br. Saveza i brzojavi, koji su se odaslali Savezu SKJ i banu Primorske banovine br. Jablanoviču i Sokolsoj žu-pi Šibenik. Nato su društveni funkcio-rneri podneli svoje izveštaje, koji su prihvačeni s odobravanjem. Osobito treba istaknuti iserpan izveštaj referenta za čete, koji je ukratko upoznao braču s pohvalnim radom čete Sapina, Doca i Jarebinjak. Zatim je sledio izveštaj Odbora za gradnju doma, ko-jim su brača članovi bili vrlo zadovoljni unatoč raznim poteškočama na koje nailazj sa Strane neprijatelja Sokolstva. Nakon dulje diskusije oko ovog važnog pitanja, prešlo se na hiranje nove uprave. Nova uprava pozdravljena jc burnim aplauzom. a sastavljena je ovako: starešina Nikola Lušič, tajnik Rudolf Koštre, prosvetar Sergije Nakič, načelnik Ivo Radič, za-menik Rudolf Bego, II zamenik Lovro Lušič, načelnica Mara Lušič-Šaran, za-menica Drenka Lušič, blagajnik Mate Proič, statističar Martin Maleta, referent za čete Ivo Goič, pročelnik mu-zičke sekcije Zaharija Živkovič. rcvi-zioni odbor: Josip Klamuš, Ivo Delale, Marin Lovrič, zamenici Ante L. Ranko, Marko Lušič; sud časti: Josip Sekso, Ante Miletos, Krsto Ukas, zamenici Ivo Radič, Križan Lovrič, Ivo Delale, odbornici: Ante Daniel, Sekso Josip, Marin Ranko, zamenici Špiro Devič, Ante Dekovič, Blaž V. Živkovič, Ive /ircegovič Josipov.
ZABLAĆE. — Glavna skupština.
Sokolska četa u Zablaču održala je glavnu godišnju skupštinu 6 I 1935. Četni funkeioneri izložili su vrlo lepo i iserpno svoj rad u 1934 god. Tako je naša četa učestvovala na župskom na-tecanju, održan je 61 govor, 33 predavanja, 10 svečanih proslava, 5 akademija, 4 izleta, 12 debat, večeri i 12 četnih večeri, 7 sela. Štednja je vrlo razvijena. štedi 90 sokol, dece; 60 ima-
ju sokol, štedne knjižice, a 30 njih imaju uložne knjižice Pošt. štedionice. Ceta je kroz 1934 prisustvovala sleto-vima u Kninu, Mandalini, Drnišu, Zagrebu. Zablače radi na gradnji Sokol-skog doma i na osnutku sokol, glazbe. Radi se vrlo živo i na osnivanju za-drugarstva. Nakon referisanja funkcionera pregovorili su delegati matičnog društva Šibenik, koji su se vrlo laskavo izrazili o radu i napretku naše čete. Nakon toga brat Jankovič održao je lepi govor »O sokolskom duhu«. Zatim se je prešlo na hiranje nove uprave u koju su ušli: Antalos Mate, starosta; Matijevič Miro, tajnik; Bego Stipe, 'načelnik; Matura Marinko, statističar i matrikar; Leoni Ive, blagajnik. Pret-sednik PO Vladimir T. čolovič i još 6 članova. Revizori Ljubič Bare i Cice Jakov.
Sa skupštine odaslan je pozdravni brzojav Nj. Vel. Kralju Petru II, što je popraeeno s burnim odobravanjem.
Župa Tuxla
RAŽLJEVO. — Godišnja skupština. Dne 13 ov. m. ova je četa održala svoju redovnu godišnju skupštinu, kojoj su prisustvovali svi članovi, kao i delegati matičnog društva iz Brčkog.
Pre otvorenja skupštine starešina čete br. V. Panič, pozvao jc sve članove, da odaju postu Viteškom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju s trokratnim klicanjem: »Slava Mu«. Iza toga jo nastalo klicanje Nj. Vel. Kralju Petru II. Zatim je otvorio skupštinu i pozdra-vio br. delegate, nakon čega je uzeo reč delegat društva br. dr. Seid Buljina, koji je izručio pozdrave matičnog društva i izrazio zadovoljstvo nad radom čete u 1934 god.
Najpre su podneli pismene izveštaje svi funkeioneri čete, što su svi članovi primili velikim zadovoljstvom i aplauzom. Zatim se nastavilo s hiranjem nove uprave, našto su svi članovi jednoglasno uzeli i potvrdili staru upravu i to: starešina Vcselin Panič, zamenik Pantelija Sirniki-', tajnik Darinka Popovič, načelnik M. Dukič, zamenik B. Kisič, blagajnik R. Lukič i Vid Simikič, knjižničar D. Lukič, revizori: Bojko Vidovič i Novak Pajič. Iza toga uzeo je reč načelnik matičnog društva br. Zrelcc, koji je u svom pri-godnom govoru izneo važnost tehničkog rada i dao daljna uputstva.
Nakon tog starešina čete zahvalio se i zaključio je skupštinu.
Župa Varaždin
MALI BUKOVEC. — Glavna skupština. Sokolsko društvo u Malom Bukovcu održalo je 13 januara o. g. u zgradi Drž. narodne škole svoju V redovnu glavnu godišnju skupštinu. Od strane bratske župe Varaždin prisust-vovao je ovoj skupštini kao delegat brat Vladimir Deduš, pretsednik PO. Starešina društva brat Dragan Lajncr otvorio je skupštinu pozdravivši sa-kupljeno članstvo kao i župskog izasla-vjika.
* Posle govora brata starešine, pročitana jo savezna poslanica, a potom su društveni funkeioneri podneli izčrpne izveštaje. Iz ovih izveštaja vidi se marljiv rad i lep napredak Sokol, društva u godini 1934. Svi su izveštaji saslušani s največom pažnjom i po skupštini jednoglasno odobreni.
Da je dosadašnja uprava savesno vršila poverene joj dužnosti, najbolji je dokaz taj, što je na predlog brata Kuzmiča Franje, za godinu 1935 ponovno jednoglasno izabrana stara uprava: starešina Lajner Dragan, zamenik Kuzmič Franjo, tajnik Gregurek Tomo. blagajnik Zadravec Ivan, prosvetar Damic Miho, načelnik Damič Miho, zamenici Zadravec Ivan i Sekelj Franjo, članovi odbora: Potočnik Filip, Pom-per Josip, Habek Drago, zamenici: Sekelj Drago, Šidlof Drago, Kranclbinder Viktor, revizori: Vajs Gustav, Kolenko Josip, zamenici: Štenberger Kolman i Štokan Janko.
Ž.upa Vel. Bečlirerefc
TOMAŠEVAC. — Sokolska priredba. Dana 8 januara 1935 god. ovo Sokolsko društvo održalo je svoju so-kolsku priredbu, koja jc bila izvedena po sledečem programu: »Sokolski po zdrav«, pevao je mešoviti zbor Sokol, društva, pozdravni govor održao je br. Alferov Aleksandar, Državnu himnu, pevao je mešoviti zbor Sok. društva, dečja deklamacija »Čuvajmo Jugos'a-viju«, deklamovala je Mihailovič Vida, Dečje vežbe, izvodio je muški podmla-dak, pesma »Domovini«, izvodio- je ženski zbor Sok. društva, vežbe članova »Oslobodenje« izvodili su članovi društva, »Oj Sloveni«, pevao je mešoviti zbor Sok. društva, pesma »Dodi mi...«, izvodio ie mešoviti zbor Sok. društva i pozorišni komad u jednom činu »Greh za greh« od Branislava Nu-šiea. Sokolskim borom upravlja" je br. Butaš Jovan, horovoda.
Na ovoj priredbi bio je postignut uspeh kako moralan tako i materijalan.
iupa Zagreb
GREĐANI. — Glavna skupština.
Sokolska četa Gredani održala je dne 19 januara o. g. svoju glavjiu godišnju skupštinu uz prisustvovanje članova i članica ove čete. Starešina br. Mile Besjedič otvorio je skupštinu i pozdra-vio prisutne. Zatim su čitani izveštaji odbora o njihovom godišnjem radu u četi. Skupština je pažljivo saslušala izveštaje. Zatim je izabrana uprava kako sledi: starešina br. Mile Besjedič, zamenik starešine br Mile Keser, tajnik sestra Nada Kolakovič, blagajnik br. Milan Vorguca, načelnik br. Dušan Stojčevič, zamenik načelnika br. Dragan Brnič, prosvetar br. Ilija Jovanovič, revizori: br. Branko Brnie i Jefto Keser. referent za knjižnicu br. Dimi-tijc Brnič.
SELA. — Glavna skupština. Sokolska četa u Selima kraj Siska održala je dne 13 januara o. g. svoju IV godiš-
nju glavnu skupštinu. na kojoj su po-jedini funkeioneri:	tajnik, blagajniK,
načelnik, prosvetar i revizori podneli opširnc izveštaje o radu u 1934 godini. Nakon što su izveštaji po prisutnoj brači i sestrama pažljivo saslušani primljeni su do znanja i odboru P*>" deljena odrešnica.	|
Zatim se prešlo na izbor nove uprave za 1935 godinu te su izabrana sledeča brača: za starešinu Cetin Matija, za potstarešinu Domitrovič Maro, za tajnika Kozelka Ivo, zai blagajniM Curič Ivo, za načelnika Bilega Stj©P*®| za prosvetara Dumbovič Ante, za re-vizore: Cetin - Brajenič Matu i Serti Mihovila.
Po to m je novo izabrana uprav predložila prisutnima, da se bratu st -rešini maitičnog društva Sisak, a saoa i Ministru za fizičko vaspitanje nar da — dru Ljudevitu Aueru u ^<>žra' du. pošalje pozdravni telegram, što J jednoglasno prihvačeno uz poku bratu Ministru.
Skupština je zaključena u 5 satl? podne s poklikom »Čuvajmo Jug°s . viju.« »Živeo Kralj Petar II!« . ,	,
Kralju Aleksandru I Ujedinitelju.« ' »Zdravo!«
ZAGREB VII. — Glavna
ština. Baš danom 31 decembra navrsj se šost meseci od osnutka ovog dog društva od koje i. se csečaik P® treba u Gornjem Gradu. Ono Је/је sebe o kupilo veliki h:ro j članstva koj. intenzivno radi na sokolsikoj n3'iVl kroz kratko vreme pokazalo lepe r zultate. Pored članstva ono okuplja s koliski podmladak i narašt'aj. Nekou^ stotina dece iz osnovne škole, ve^ pod vodstvom iskusnih prednjaka, * i veliki broj mladih šegrta.	■'
ima svoju glazbu, koja lepo napreduj ’ imaće i fanfaru kao i pevački otsek konjički otsek.
Sve ovo podvukao je tajnik br ' mič na glavnoj godišnjoj ^kupsn ' koja se održavala 13 januara. Od sj.r nc br. župe prisustvovao jc staresi brat dr. Gavrančič i brat Valadzil . ^ koji su obodrili upravu na rad i , ^ težak položaj u kojemu se Sokclst -nalazi smrču Viteškog Kral ja Aleksa dra I. Pošto je zam. starešine, brat va Nečak otvorio iskupštinu i prod poslanieu Saveza, a svi funkcio11^ podneli iserpna izvešča, prešlo se biranje nove uprave. S aklamfldH^ su izabrani: za starešinu br. Savo ~ čak, za zamenika br. Rupčič Josip ^ tajnika br. Slavko Dumič. za P'r?s?L tara br. Svetozar Nečak, za načo№ . br. Vidovič Nikola, za zamenika n. br. Hotko Stjepan, za načelnicu S. L' Leban - Klemenc Stana, za blagajn’ br. Narančič Milan, za odbornike ca: Božič Fran Luka. Lcvai Marin, ' lič Vladimir Bcndiš Ivanko. Klcm^ Franjo, Koljanin Ante, za zamenJ, brača: Hiršl Mihajlo, Agbaba dr. mo Topolčič Rudolf, Fiolič Toinis' ’ Panjkovič Ivanko, Mihordin J°^’ w rcvizore brača: Ilankovič Josip. SrPS. Slavko, Voplatka Franjo. U sud c birani su: br. Troj er Ivan, Hiršl J0^.^ Živič Ivan. Pokrajac Stijepan. KerP kenji dr. Zlatko i Batinič Zlatan.
a
K
<*>
i
s
O
o
•S,
S5
&
t
&
>2
s
O
I
ncy$etidmjie
laifARNACTDEU
ЧШЦАНА-ВМ1ШИ10УдИ
Oglasufle
iiiiiiiiiiiiiniiiiifiiiiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii
u Sokolskom
iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii
glasniku
▼
Vse tiskovine za,sokolska društva, potrebne knjige za sokolske knjižnice, vabila, letake, lepake za sokolske prireditve Vam izdela Učiteljska tiskarna. Tiska šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige, časopise, revije, vizitke, bloke, račune, jedilne liste, posmrtnice in mladinske liste. Ilustrira knjige v eno- in večbarvnem tisku. / Lastna tvor« niča šolskih zvezkov. Knjigoveznica. Oddelek za učila z veliko zalogo slik naših velmož
KNJIGARNA
V LJUBLJANI FOD RUŽNICA
V MARIBORU
Tyrševa ulica štev. 44
UČITELJSKA
TISKARNA
V LJUBLJANI, FRANČIŠKANSKA 6
i
JUGOSLOVENSKA
SOKOLSKA
u Ljubljani
r gislrovana zadruga s ogtaničenitn jamstvom
16-5
opskrbljuje u smislu čl. 2 svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje programa i za postignuće ciljeva našega Sokolstva. Izdaje i raspa-čava tiskanice, knjige i brošure sokolsko-programatskog, uzgojnog i propagandističkog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimaci-cije i muzikalije
Prodaja odora sviju kategorija
Naslov: Jugoslovenska sokolska matica, Ljubljana, Narodni dom Poštansko čekovni račun Ljubljana: 13.831 Telefon broj 23-43
Zahtevajte cenik!
lILe Save* Sokole Kraljevine Jugoslavije (E-Gangl) • Glavni i odgovorni urednik Sljepan Celar • Ureduje Redakcijski olsek • Tiska Učiteljska liskama (prelsiavnik Francć Štrukelj); svi u U»