SOKOLSKI
соколски
iISHIK шш
ZVANIČAN ORGAN SOKOLSKOG SAVEZA SRBA, HRVATA I
SLOVENACA.
1ЧАН"ОРГАН СОКОЛСКОГ САВЕЗА СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАДА.
Plfc
Ilc’
- '
i
№
• -
m
■El!
c--h-
i
1919 r-^ШВ 1919 G.
Kr
БРОЈ
BROJ
11.? 12.
ГОДИНА |
GODINA
Sadržaj 11. i 12-og broja: Садржај 11. и 12-ог броја:
Strana
Kralju Petru Karađorđeviću  ..................................453
Problemi ujedinjenoga jugoslavenskoga sokolstva . 454 Вежба ослобођења и уједињења ...... 457,
Pravila Sokolskog Saveza S.	H.	S.	.	.	.	.	,	.	473
Pravila Sokolskog društva	.	.	.	,	.	.	.	.	481
II.	seja starešinstva Sokolskog Suveza SHS .	.	487
Reforma sokolskog odela .	.	.	.	.	.	.	. 50o
Писмо уредннштву од јеДног обпчног сокола . 503 Prve obavesti za praški slet	.	.	,	.	.	.	.	.	510
:Л-	V	‘
Coicohctbo (вежба) .	.	.	.	.	.	.	.	.	.	513
Referat sestre Adele Milčin^vid	.	.	.	.	.	.	.516
Бвлешкз .	.	.	.	.	.	.	.1 .	.	_	• 51 ^
REDAKCIJA: DR. L. POPOVIČ, ŠENOIN A ULICA 17./H-РЕДАКЦИЈА: ДР. Л. ПОПОВИЂ,ШЕНОИНА УЛИЦА 17./H-ADMINISTRACIJA: T. JANJANIN, ŠENOINA ULICA 17/И-АДМИНИСТРАЦИЈА: T. ЈАЊАНИН, ШЕНОИНА УЛ. 17/11.
List izlazi svaki mesec, stoji godišnje 24.— Krune, pojedini broj K Лжс* нааааи еваки мееец, стоји годишњв 24.—Круве, појвдинн број К 6’—;
Tisak Hrvat, žtamparskog zavoda d. d.
Kralju Petru Karađorđeviću
osloboditelju S r b a, H r v a l a i Slov e n a c a. Posveta vežbe oslobodjenja
:&4' r.
Ne, Ti nisi svoga ostavio roda,
Kad je cma sila stala da ga ruši,
Sa vjerom u srcu, sa nadom u duši Vodio ga stazom, gdje zori sloboda!
Lomna staža bila i teška i tavna,
Najveći je orkan rušio nad njome,
Ali Ti si stao na poprišlu svome,
Da svoj narod bodriš na herojstva slavna.
Uz njega si bio u patnji i muci,
Dijelio si s n j ime i žalost i suze;
Kidao si lance naše teške uzc Sa plamom u oku, sa mačem u ruci.
Padale su redom okrunjenc glave,
Ali Ti si osto velik poput d i v a,
Da Ti do tri brata spasena i živa
Kru ne sveto čelo lovor-granom slave!
Rikard Katalinič ,1 eretov.
Ovu pesmu poslao nam je naš brat i pesnik Rikard Katalinič Jeretov, kad je video vežbe oslobodjenja, koje je izvadjao u Zagrebu Soko II. Vežbe su odredjene za svesokolski slet u Pragu god. 1920.
Sokolski Olasnik.
32
Problemi ujedinjenoga jugoslavenskoga sokolstva.
Počinjemo sa faktom ujedinjenja. 28./VI. o. g. jugoslavensko sokolstvo je u Novom Sadu provelo zvanično i javno svoje ujedi-njenje. Zovemo sokolstvo i pre ujedinjenja jugoslavenskim, što nije tačno. Pre ovoga sokolskog sabora postojale su težnje. Ove su dovele do sabora. Na saboru je ujedinjenje legalizovano. Dakle je od 28./VI. o. g. sokolstvo jugoslavnskim, j er je jedno. Jugoslavenstvo je za nas pojam više jedinice i potpune celine. Tek u jediniei sokolstvo postaje jugoslavensko sokolstvo. No i to nije tačno. Ujedinjenje od 28./VI. bilo je formalno i spoljno. Unutrašnje ujedinjenje ima da poslane. Ono postaje, sbiva se, dešava se, raste i jača. U tome postajanju leži veliki jedan problem ujedinjenoga jugoslavenskoga sokolstva. I to je osnovno pitanje naše.
Sa oznakom jednoga pojma nije uvek označen i sadržaj. Ujedinjenje jugoslavenskog sokolstva je takav jedan pojam. Ne radi se možda o bitnim, silnim i nepremostivim razlikama shvatanja. Možda je cela nejednakost ideologije u pitanjima: kako, kojim putem, koliko i kad! Moramo to da ispilamo i da to tačno znamo. Jedno su ci-ljevi finalni, drugo je sadašnje stanje kretanja i postajanja, treče je omer snaga koje su angažovane. Cela je stvar i suviše ozbiljna i teška, da bi se sa nekoliko reči ili gesta dala pripitomiti i smekš^ti. Sem teoretskog osmatranja valja da su nam praktične prilike poznate. Najposle godinu dana trajanja imamo za sobom. To nam daje pravo i dužnost, da pokušamo videli istinu do dna.
Zašto je sokolstvo? Radi održanja, jačanja i usavršavanja na-rodnog zdravlja, u pravcu moralnom, intelektualnom i fizičkom. Jugoslavensko sokolstvo ima isti cilj. Teren je: jugoslavenski narod, ili narod Srba, Hrvata i Slovenaea. Kod starog, plemenskog izde-1 jen ja jugoslavenskog naroda u 3 grupe, staro, plemensko sokolstvo imalo je za svrhu šlo je i gore istaknuto. Ta se svrha ispoljavala u opčem slavenskom idealu, u idealu narodnom kao plemensko j grupi posebnoj, pa dakle i u medjuplemenskoj borbi sve tri grupe medju-sobno. Na slavenskoj budučnosti nema šta da se menja. Pomerena je narodna perspektiva, proširena je, podignuta je, rasvetljena je.
I medjuplemenska utakmica sve tri grupe medjusobno dobila je drugi vid, izgled, oblik i smernicu.
Jedinstvo slavenskog pogleda na svet, pre, za i posle rata, daje samo od sebe tvrdoću i čvrstinu zajedničkog kretanja i rada sokolstva, kako pre rata u malim plemenskim četama, tako još više posle rata, u velikoj i silnoj legiji, kako je danas prestavlja jugoslavensko sokolstvo. Ovde smo izvan problema i iznad krize! Novrazme-štaj u ustrojstvu ideala odnosi se na pravac narodni, — u koliko je ovde veče višine i šire širine gubi stara duša plemenska naviknuti oslonac, oseća se nesigurnom, osamljenom, izloženom i izgubljenoni,
to je psihološki fakt jcdnog velikog napretka na putu novom, i odnosi se na medjuplemensku utakmicu, čiji je stari način nestao na-jednom, čiji je smisao naprasito izgubio sav razlog. U kratko: u no-voj jedinici formiranja našeg na putovanju u čovečanstvo, u jugo-slavenskoj jedinici, promenuo se jedan ideal, došlo je jedno novo shvatanje, narod je naš veliki i nov, i taj veliki i novi narod naš je jedan i zajednički svima nama, razdeljeni delo vi učinili su meha-nički zbir, u bitnosti da se potpunim mešanjem izjednače, a sve me-djuplemensko izgubilo je pravo na opstanak. Dakle na jednom se mestu traži više snage, dok je na drugom mestu jedna snaga postala slobodnom. Kad bi se to, taj gubitak s jedne i dobitak s druge strane, izjednačavalo, — kao u jednoj formuli, — nastavilo bi se sve naše dešavanje i zbivanje bez potresa i bez nemira.
Moramo stvoriti, dati i imati novu snagu, to je snaga plemenske ljubavi koja je postala narodnom, velikom, jugoslavenskom. Moramo videti više, hteti i voleti više, moramo sreču života nači u veličini, koja nam se pruža, i iči napredi Odakle da taj suvišak i novi izvor nadjemo, kada je i nas ral ostavio u rekonvalescenciji i debi-litetu? .ledino odande, gde gotova naša snaga, ostavši bez cilja i svrhe, napuštena čeka, čarni i troši se, jedino iz snage naše inedju-plemenske utakmiee i konkurence. Valja da sakupimo snagu našeg medjuplemenskog nadmetanja i da je okrenemo u pravac zajednice i celine našeg naroda.
Ujedinjeno jugoslavensko sokolstvo mora poznavati i znati svoje nove i velike puteve, a snagu potrebni! za pokret mora crpsti iz oslo-bodjenja od medjusobnog trvenja i hrvanja. Na taj način ima da se /hude unutrašnje ujedinjenje jugoslav. sokolstva. Kolikogod če to zbivanje trajati jasno je da če se morati i dovršiti. A to dovr-šavanje ni je moguče zato predskazati" na rok, jer su u starim, plemenskim sokolstvima obe snage, o kojima se radi, bile nejednako razvijene i negovane. I onom plemenskom sokolstvu biče najteže koraknuti u novu i svetlu budučnost, kod koga je snaga medju-plemenske borbe bila najviše jaka. A i taj slučaj nije ni malo tra-gičan. Kada računamo sa vremenom, kada računamo sa a komodi ranim tempom, kada uzmemo u obzir, da ujedinjeno jugoslavensko sokolstvo u svojoj transformaciji nije usamljeno, nego je delom jedne zajedničke i velike transformacije, koju u kulturno-političkom pogledu proživljuje danas celo društvo naše.
I kolikogod je dobro, da je ujedinjeno jugoslavensko sokolstvo u kolu narodnog preporodjaja, napretka i obnove, sa tom zajedni-coin nastao je medjusobni odnošaj svili delova toga kola, pa če se prenositi i delovati opčom vrednošču kako dobre, tako i zle težnje, sretna i nesretna stanja i raspoloženja, i makar koliko sokolstvo sta-jalo na gledištu osobenosti i svojstven osti, — realno uslovljene dog-mom slavenstva, — ne če moči odoleti tima utecajima spolja, rea-girače nesokolski, trpiče, stradati i napredovati vezano sa celinom, sve dotle, dokle ojačano ne bude sposobno, da u smeru jugoslaven-
' skog jedinstva ne preuzme vodeču i dominantnu ulogu slobode i sa-mostalnosti, te odlučivši se i gotovo za veliku akciju, ne organizuje i ne koncentriše u jugoslavenskom smislu novu našu odbranu.
Naš jugoslavenski nacijonalizam traži svoj izraz, svoje pravilo. Bez oblika nije moguče hteti. Pre dela bude reč, i onda reč postaje delo. U toni vezivanju ne može biti iznimke. Ideologija našeg jugo-slavenskog nacijonalizma nije gotova, ona se gradi i postaje. Stožer ove ideologije je jedinstvo jugoslavenskog naroda. Oko toga stožera se vrstaju i grupišu komplicirani delovi reparacije narodne, odbrane narodne, kulture narodne, izraženo kako oficijelnim predstavnicima tako uzburkanom, i uznemirenom masoin celoga društva. A iznad ■ avog uitotrašnjeg vrenja vide se figure nemilostivih i teških poli-tičkih sudara, iza čije grmljavine i treska če tek da dodje blagostanje, dan i mir vedrine, koje smo svi toliko željni.
Ideologija ujedinjenoga jugoslavenskog sokolstva vezana je za ideologiju novoga jugoslavenskog nacijonalizma. Osnovna je misao *u i to je jedinstvo, — kod naroda njegovo, kao sokolstva sokolsko. U brzoj meni svega, što se zbiva, ono je fiksna tačka! Za sokolstvo je dosta čvrstine i jasnoče! Ako nesokolski uplivi idu za tim, da po-remete u sokolstvu osnovnu misao, ima sokolstvo da reaguje formiranjem zaštitnih i pomočnih pozicija. U ovom slobodnom i samo-stalnom kretanju mora sokolstvo iči bez ustezanja. To okupljanje može sokolstvo da izvede odmah, i načini nisu daleko i nisu teški. Ta nova narodna odbrana bila bi odbrana jedinstva jugoslavenskog naroda svugde i svakud.
U isto vreme sa formiranjem zaštitnih i pomočnih pozicija, u borbi i u radu kako za sokolsko tako i za narodno jedinstvo, mora sokolstvo proširiti i svoje specifične oblike organizacije, te prečistiti postoječe grupe svoje od svega nesokolskoga. U trostrukom pravcu bi se dakle krenulo sokolstvo na posao! U velikom postajanju, što čovečanstvom vlada, sudeluje i naš novi narod, u ovom deluje narodno sokolstvo, ali i sudelovanje i delovanje mora biti aktivno, sa-mostalno i slobodno, ako će postići lepote vrednosti. A lepota vrednosti je u stvaranju višeg iz nižeg, općeg iz separatnog, većeg iz manjeg.	T	s
Bilo bi nepravedno nenaglasiti da je sa svim time u vezi i naš novi položaj u slavenstvu, kakp naroda, tako i sokolstva. Došavši jednom do ujedinjenoga jugoslavenskoga sokolstva došli smo do prave snage i pravog oblika našeg sudelovanja u slavenstvu. Mali, sitni, zdrobljeni, posvadjani i nemočni — igrali smo u slavenskom sokolstvu ulogu slabog, dalekog, i više iz milosti trpljenog rodjaka, morali smo da se ograničimo na pažl jive, prilježne i vredne učenike, da budemo indiferentnom količinom štafaže i drapiranja ideja, koje nisu uvek bile i naše. Sad je to za uvek prešlo. Jugoslaven je tu! On može da bude mlad, može da bude i lud, ali on je snažan, močan i silan, i kad on ustane sasvim na noge videče se jedan gorostas! U slavenstvo ulazi jugoslaven i traži svoje mesto jednako sa prvima
Жх ^iy:“rra-'л' ‘ -v-
feш°„ПЉ,П ^renem° P«Sa,esvarm0 " ,u slavena! 1 ak„ Šlo ; 1 СП] °§a sokolstva, kr>;-	,e prevalili kada u težnji
lurHn S ’ensfv°. što	,х11. U problemu našem sadržan
torne ^Dolm10/3 1	-Je	Је	danas postavljeno pred pitanje:
^ućnos*:	jc 1° slavensko sokolstvo! Sve konstrukcije
xuetnji oborene su u prah. Polje je slobodno. Na se razdeliti sokolstvo prošlosti od sokolstva bu-
•.i.
Taj veliki razdel razdeljuje nas jedne od drugih, i razdeljuje nas u nama samima, i čini od nas biča raskrsnice. Sve je na ras-krsnici, pa i sokolstvo, celo sokolstvo i svi delovi njegovi! Ne treba iči daleko i nije nužde tražiti mnogo, sve se to vidi, sve se to oseča, svaki dan i svaki sat, u svakom i najmanjem znaku života našega, kako opčeg, tako sokolskog. Zato se radost i žalost našeg doba mora meriti merilima novim, merilima tragičnim. Nikad nije sve što se zbivalo bilo tako važnim, toliko vrednim pamčenja, toliko čudno-vatim, kao danas što je. Celokupnu lepotu i dostojanstvo te tragike nam je dato da doživimo, čudnovato je, nerazjašnjeno, bez upo-redjenja je sokolovanje naše. Trenuti, koje večnost ponavlja, neče se nikad ponoviti.
U silnom traženju, sumnjanju i uskolebanju, čovek se u skri-venom kulu duše pita: da li sokolstvo ili ne, i ako sokolstvo da li to staro ili ne, i ako novo onda kako, kada i gde! Borba zastoja i po-kreta sokolskog ima svoj spoljašnji d unutarnji vid. I nije nepojmljiva struja sokolska, koja se tvrdoglavo i kruto hvala za dogmu i za pravilo, stvoreno kada su dedovi naši bili mladi, kao danas mi. Bezlično raspoloženi sve možemo videti i sve možemo znati. Ali iz mešavine i zbrke moramo van, iz mraka i lame moramo u svetlost! Naše pokolenje nosi sobom tugu pogleda u ono, što se više nikad neče vrat iti, i radost snage, što če da stvara kao Bog!	^	Dr.	Laza Popovič.
Веџба оелобођења и уједињења.
Предлог за засебну тачну Сокол. Савеза C. X. С. у Прагу 1920 год. саставио Ф. Хофман.
O с н о в н ii е т а, в : став спетни — руке доле — леснпце отворене прсти пружени. палци напред; (етав ..мирно") P а з м e р в p е м е н а : 4/4 (1, 2, 3, 4).
Иввођоње: обцчно (уз музику или на бројање).
С в a n и се облик п о н а в љ а четири и л и осам пута.
H a n o m e n e :
Ова je вежба симболична, сваки став и покрет има свој нарочцти значај. Зато треба ући v дух те вожбе и прилагодитп ее свим ставовима и покретима и цзво1^ењем истих изразити све оно што значе — у кратко : дати овој вежби живот.
Ако се друкчије нарочито не каже, руко с у у в е к опрЈжене, песнице о т в o p е н е, прсти пружени — палац (тачно) уз кажипрст у једном правцу. Ако је рука састиснутом песницо м, палац је увек превијен преко средњег чланка осталих прстнју.
Исто тако, ако се друкчије не — каже, покрети рукама и ногамаврше се најкраћим путем. Када се каже (код покрета руку): c n p е д а, то значи, да руке пролазе положајем на-иред : ако се каже : еастране, то значи да руке пролазе положајем у страну. Сви коси положаји руку су 45° ако друкчије није обележено.
I r-Затварање или отварање песнице, даље промена поло-жаја руку (из положаја палца у положај длана и .слично) увек се врши у тренутку када је извршен и покрет руку. У противном нарочито се обележава.
0 к p е т и и п о к p е т и р у к а м а треба да су лепи, правилни и да се изводе тачно према обележеном правцу. У издржањима (у — ставовима) руке п цело тело мора имати п р и-р о д н о д р ж а њ е и л e п о т у.
Ако су руке у положају „г o p e" а друкчије се не каже . глава је увек мало подигнута и поглед горе у правцу руку: Тело пак у плећкама треба да је увек довољно и лепо увијено.
Кад се каже : н o г а н a n p е д; у с т p а н у и л н н а-з а д, то значи: да је нога увек н о д и г н у т а и o п р у ж е н а. У противном случају сваки други покрет ноге нарочито се обележава.
Ако се каже : н o г а напред, у с т p а н у и л и н а-з а д на прстима, то значи да је нога око 50 cm. удаљена (напред, у страну, или назад) од ноге, која је остала на месту, увек j e o п р у ж е н а и n p с т п м а л а к о д о д н р у j е з е м л. у. Тежина тела је на нози, која је остала на месту и на стопалу. (Овај став значи бившн назив : став предножни, одножни, за-ножни)
Ако се каже : ноганапред, у с т p а н у, и л и н а з а д на стопалу, то значи : да је нога око 60 сга. удаљена (напред у етрану нли назад) од ноге. која је остала на месту; увек је o п р у ж е н а и н a с т o п а л у. Тежина тела је на обим но-гама. (Овај став значн бивши назив : став предкрочни, од-крочнц ц закрочни).
Ако се каже : с т а в искорачни (ногом) н а п p е д у страну и ли назад то значн : да је нога која лскорачи
увек настопалу, а нога која остаје на месту н a n p с т и-м а. Обе су ноге опружене.	t-.
Сви ставови: усправни, савијени и убојнички (бори-лачки), треба да су довољно чврсти и да тачно и потпуно од-говарају својим захтевима, о п и с у и л е ii о т и. Ако друкчије није обележеко, сви испади треба да буду увек до-вољно велики, тело право, груди напред.
Ако се друкчије не захтева: поглед је увек напред; глава лепо примерено подигнута и увек у једном прав-цу са телом ма у којем ставу било.
Покрети који су дељени на а) и б) раздељени су зато да би се чистије, одређеније извршили и изразили према опису. Иначе треба их сматрати и вршити као један непреки-д а н п о к p е т.
После свршетка сваке вежбе прелази се у став : „н а м е-с т у в о љ н о”, лева нога је напред, руке прекрстити на кр-ста, На први такт сваке предцгре прелази се у основни став. После свршетка пете вежбе прелази се у став : „м н р н о,; до даље заповести.
ОБЈАШЊЕЊА ЗА I. ОБЛИК.
Значи : Угрожена слобода народа у Србији 1914. год.
I.	и II. такт престављај у:	Народ у миру игра
своје омиљено коло „Србијанку", у које улаже све разумевање и целу душу својуза ово лепо народно весеље. — Према томе треба се прилагодити покретима ногу и држању целог тела — како ова игра захтева. — По-крети ногу у а) и б) треба везати као целину, ставови су већином на прстима (у пропињању). Тело као да се стално диже на прстима и спушта опет на стопала — љуљајућим но-кретом горе и доле.
Искорачни ставови десном цли левом ногом у страну треба да су 45 сш. велики од пете до пете (унутрашња мера); тако да при свршеном I. такту 4. — обе ноге стоје у сре-дини између значака. — При свршетку II. такта 4. — десна нога стоји на другој значки на којој и остаје до свршетка целог облика.
III.	такт = преставља утисак чувене ау-стријске нотс (23. VII. 1914):
1 = Овај покрет и став преставља нагло преки-,дање народног весеља аустријском нотом; која се тако неочекивано појавила (Дисхармонија). Став треба да је огорчеу обранбен : тко је тај
који (•(! осмелио прекидати мир и живот до-маћих обичаја ?
4 ~ овај став преставља лримање ноте са не-поверењом, пгго ее изражава и у држању Десне руке, увек спремне за обрану.
4 = значи објављење ното у народу.
IV. такт = з н а ч n п о н и ш т а в a ј у ћ у c а д р ж и н у н о т е : .
1 = нреставља постепени притисак којим је хтела ‘2 = Аустрија довестд Србију у потпуно ропство. 4 = енергичним и луковитим покретом леве руке престављена је народна свест и одлучност : up поппзнти се и покорнти се неоправданим *	захтевима	непрнјатеља	— овим покретом
каже цео народсвоје свесно н одлучно : ,,не” !
I.	ОБЛИК.
V I. а) став искорачни десном (45 em) у страну у мало про-пињање (обе су ноге на прстима) — руке у страну доле (косо): длан од десне руке назад, 'длан од леве напред — и
б) привући леву ногу (до досне) у отав спетни (обе ноге на стопалима) — руке издржати — п
? а) став искорачни дееном (45 cm.)y страну у мало про-пињање (обе су ноге на прстима) — руке издржати —и б) спојено : лева нога напрод унутра (нога је опружена и пета се налази над прстнма десне ноге, стопало пружено у правцу ноге н прстима 5 ега. над земљом) — спустити десну ногу на стопало — руке издр-j^. жати — и —
3. а) став искорачни левом (45ега.) у страну у мало про-
пињање (обе су ноге на прстцма) — руке издржати i ~	, — и
б) спојено : десна нога напред унутра (нога је опру-' " - -,ч жена и пета се налази над прстима лове ноге стопало пружено у правцу ноге, и прстима 5cm. над земљом) š'.v	сцустити	леву ногу на стопало — руке издржати
^ -	...	. тгг- и
4. а) став искорачни десном (45 cm.) у страну у мало про-
пињање (обе су ноге на прстима) — руке издржати л	— и
б) привући леву ногу (до десне) у став спетни (ноге на стопалу) — и
3.
4.
UL 1.
2.
3.
4.
IV. 1.
o
j	—	као	у	I.	такту	2.	a)	н	6) --
j	=	као	у	I.	такту	3.	а)	и	б) —
|	=	као	v	I.	такту	4.	а)	и	б) —
|	=	као	у	Ј.	такту	2.	а)	и	б) —
став искорачни левом (60 cm.) напред (десна на пр-стпма) — тело уздигнуто (пз кукова) и мало нагнуто напред — лева рука напред горе (косо) шака ус-правно, длан напред — десна рука згрчена назад са стиснутом пееницом, длан горе — из држати
спустити десну (ногу) на стопало у став лева нога
напред на стопалу (лева. нога остаје на меету) ______
лева рука напред, длан горе — десна рука издр-жати —	‘h
окрет на десно круг (на петама; стопала на месту_) у став лева нога назад на стопалу — руке горе (лева најкраћим путем, десну избацити право горе и песницу отворити, дланови напред — поглед горе — постепено и полако : лева| се нога савија (стопала ^наместу, десна нога опружена) — савијање тела на-пред (90°) — руке се спуштају напред: десна рука у правцу, прстима (тачно) ка прстима десне ноге, лева рука упоредно и за ширину рамена са десном руком, дланови доле — поглед за рукама — издржатц —
брзим усправљањем тела и леве ноге (лева се нога јако одбацц) окрет на лево (на прстима десне) и привући леву ногу (до десне) у став спетни — руке : лева: (снажним) горњим луком (пролази тачно по-ложајем : напред, горе п после окрета у страну) — десна најкраћим путем (обе) доле — (основни став) —
ОБЈАШЊЕЊА ЗА II ОБЛИК.
Преставља : Бој — 1914 год
1.	такт = преставља о д б и j а њ e а у с т р и j с к е н ° т е.
1. = овај став зпачи свест народа, који је свестаи својих
ирава —
2. ) значи: одлучно одбијање ноте (ставовц треба
3. Ј да томе одговарају).
II. такт = преставља мобилизацију:
■ луковити и кружни покрети руку и окрети вначе
= позив обвезаницима за обрану отаџбине против насиља—
3. =з значи спремност за обрану —
III. такт = преетавља одступање и заустав-
Јвање непријатеља:
1. = привучсње леве ноге до десне значи деломцчно
одступање наше војске пред вишебројним не-пријатељем — нападачки покрети и положај руку значи удар и постепено задржавање непри-јатељског продирања у Србију.
2. = испад десном ногом назад значи још одступање
а покрет и положај руку значи истовремено за-устављање и спас пред падом. —
3. = значи : непријатељско је продирање заустављено
и наша извидница из заклона пажљиво мотри непријатељске позиције. —
IV. такт = преставља избацивање неприја-
теља из отаџбине:
1. = овај покрет н став значи скоро опорављење наше
5 војске спремне за нап&д (став треба да претставља одлучност и снагу)
2. = женијалном етратегијом и вештим ударцем не-
пријатељ је погођен, разбијен и избачен ван граница.
3.	=	враћањем на исто место (прву значку) представљен
|е повратак у ослобођене крајеве. —
II.	ОБЛИК.
Т. 1. згрчити руке у страну (испред рамена): предлактице спреда прсти на средини прсију и додирују се; над-ланице напред — лактови у страну и у висини рамена.
2. окретом на лево (на левој пети и прстима десне) десна нога назад на прстима (стопала на месту) — лева рука у страну доле (косо) длан доле — десна рука згрчена напред унутра : стиенута песница налази се за ширину од два прста пспред левог рамена и у истој висини са истим (длан доле) лакат у висини десног рамена —' мало савијање тела у лево — поглед десно (преко ра-мена). —
3. став искорачни (десном у страну, лева на прстима) —• лсва рука издржати — десна се (снажно) избаци у стра-ну горе (косо) песница отворена, длан доле — поглеД у десно у правцу десне руке — (руке су у једном косом правцу — тело издцгнуто из кукова) —
4. пздржати. —
II. 1. окретом на лево (на прстима) десна нога назад на пр-
стима — руке горе (десна луком доле, пролази поред тела и после окрета наставља спреда у одређени по ложај — лева истовремено са њом најкраћим путем) — палци назад. -—
2. окретом на десно круг (на прстима) десна нога напред на прстима — круговима напред руке горе (руке стално у упоредној ширини рамена пролазе положајем доле (поред тела) и после окрета спреда у одређени положај) палци назад.
3. испад десном (ногом) назад (90 cm) у средину између значака) -— десна рука назад (пролази положајем на-пред и доле поред тела) са стиснутом песницом, палац назад — лева рука згрчена напред унутра : стиснута песница налази се за ширину од два прста испред дес-ног рамена и у истој висшш са истиц, длан доле — ла-кат у вцсини левог рамена — горње тело окренуто је полу десно и нагнуто мало назад (лева нога и тело у једном прарцу) -— поглед напред преко левог рамена.—
4. издржати. —
III. 1. исправљањем тела и десне ноге (тело се окрене опет
натраг полулево) привући леву ногу до десне у став спетни — руке: лева се избаци напред горе (ударом) десна доњим ударом (пролази доле поред тела) обе у положај напред горе (косо) песнице отворене шаке усправно, дланови напрод. —
2. испад десном (ногом) назад (90 em на другу значку) — руке назад изван (пролазе положајем доле, поред тела и после се рашире), шаке водоравно, дланови доле (прсти у правцу са руком) — мало савијање тела назад (тело и лева нога у једном (косом) правцу) ■—
3. стопала на месту — потпор клечке десиом ногом и дес-ном руком : десна се нога спусти на колено — десна рука опире се (лако) прстима о земљу у истој равнини са прстима леве ноге и испред десног колена — лева рука згрчена је у страну горе (шака испред чела) длан доле : падац се налази за ширину од два прста испред и у средкни чела, лакат у страну i^ope, предлактица водоравно — глава подигнута — поглед напред. —
4. издржати. —	—
IV. I. усправљањем (хитро; нагло) тела на левој нози — десна
нога назад ■— згрчити руке назад са стиснутим песни цама, дланојЈи горе — (тело је мало нагнуто напред, рамена назад; груди што више напред). —
2.	окретом на лево (на прстима леве) испад десном у стра-ну (90 cm на основну значку) — руке (после окрета
ница отворена. длан долр 1_'т У Л°Ле (косо)> пес-(тело, лева нога ц лева nvKa МаЛ° нагиУТ0 У Десно досна рука водоравно) поглед ^necHoT*1 "РаВЦУ ~
4,;Г»аТн(-МНИ ™f-	Г
ОБЈАШЊЕЊЕ ЗА III. ОБЛИК Праставља: , »аД»„ћ„ИТ(| „епријатеља l8ljj f
г a p К)Ј' “ ” 4	11	* ® “ P ; H e m Ц «>■
1. h 2. = 3. =
OBii покрети ir ставови пока.-’	*
теља, ko j ii служећи ce p-	*■£	У	’
ствима хоће, да ca-	■*-	-T
овај став пр-
И одговор’'	-УЈУ	правац	неприја-
и ор"'	.хлдмоћношћу и свим сред-
-.да покори целу Србију. —
'	х.сставља	тешко време размцшљања
^iiocTii које су на вође народа пале : да •o,j критичан тренутак буде решен, ваљано и часно за цео народ и савезнике. (Прелаз у овај етав треба да буде меканији према свом значају — дакле не одсечен. —
1.	такт — преставља јуначко p е ш е њ е: „не п р е-д а т и c е и н о в у б o р б у”. У време кад су очи целог света биле уперене на Србију, како he се репгати у овом најтежем тренутку, којн је значио : остати верно уз савезнике и изгубити отаџбину или cna-еити њу и цео народ од патње великих мука и жртава и предати се вољи и невољи непријател>а. И ово је грозно искушење српски народ часно решио, упустивши се јуначки у бој са неприспО' добиво моћнијим непријатељем.
1. = овај покрет рукама и главом казује правац не
пријатеља са две стране. —
2.	=	казује	обранбени став	против непријатеља, који
је већ	почео да напада	(северни фронт).
3.	=	значи	обранбени удар	против северног фронтИ;
и истовремено обранбени став против ју®н°г фронта (Бугари).
III.	такт = преставља наставак борбе и т е п1' ког рањеника:
1.	= покрет десном руком значи обранбени удар пр°' тив непријатеља, који је напао иза леђа (»У
гари) а покрет левом у страну значи обранбени удар у правцу сједињеног непријатеља са Бу-гарима (источни фронт). —
i.	= преставља тешког рањеника, који се у над* човечној борби против непријатеља са свију страна једва одржава на ногама од добивених рана и грозног умора у јуначкој обрани напад^ нуте отаџбине — и којем се даље није могуће борити.
IV.	такт = прест. авља приморано одступање и пут преко Албаније;
1.	— овај став пун страдања и измучености и као цзнурен покрет десне руке казује правац, као једини излаз, којим се једино спасити може одступајућа и јуначка наша војска, 'рањеници II остали народ, који није хт£о, да добровол.но падне под јарам непријатељски и више воли да бира трновити и пун грозоте пут, коме у историји нема равног. А овај тешки, и пун огромних жр-тава пут била је Албанија. Прелаз у овај став и сам став треба да буде меканији пун бола, да би довољно изразио своје значење.
3. = Прелаз у основни став и сам став треба да буду
цсто тако меканији и да одговарају суштини целог IV. такта.
4. = на ову добу треба прећи у чврсти основни став
(испрсити се).
III.	ОБЛИК.
[. 1. десна нога назад на прстима — лева рука напред, длан доле, десна рука подбочи се. —
2. окретом на десно круг (на левој пети и прстима десна нога напред на прстима — руке у страну, дланови доле (лева водоравним путем а десна после окрета ее избаци у страну.)
3. испад десном у страну — савијање тела полу десно напред — десна рука : лакат се ослања на десно колено и то тако да је предлактица у правцу напред и горс (косо) а глава се ослања лако на десну руку (десна је рука лако стпснута, у пола) у песницу а прстима (зглавцима) лако додирује слепо око десно) надланице доле — глава је окренута полу лево — лева рука, подбочи се —
4. издржати —
II.	1. а) исправљањем тела и десне ноге окрет на десно (на прстима десне) и привући десну ногу до леве у став
спетни — руке : обе избацити у страну (најкраћим путем) песнице отворене, дланови доле — поглед у лево (за левом руком).
б) у ставу и рукама издржати — окренути главу у десно (поглед за десном руком) —•
2.	получучање левом, десна нога у етрану на прстима — лева рука у страну доле (коео), длан доле — десну руку савити v страну над раменом, рука у песници, а длан напред — савијање тсла, у лево — (десна нога н тело у једном правцу) — поглед у десно —
3. псправљањом леве ноге и тела окрст на лево (на левој пети и прстима десне) и прелаз у испад десном наза-Д (стопала на месту, само се десна нога савије) — истовре-мено удар десном руком у страну у положај рука назад, песница, палац напред—лева рука згрчена над главом (покрит горњи), рука састиснутом песницом, длан доле (песница се налази за ширину шаке над средином главе), лакат у леву страну — тело мало нагнути напред —• поглед право. —
4. издржати. —
III. 1. исправљањем десне ноге прелаз у испад левом (ногом)
напред, (стопала на месту) руке: удар доњи десном (пролази доле поред тела), у положај напред, песница се заустави j висини браде —удар левом напред и у страну (водоравно) у положај, рука у страну, обс рукс са стиснутим шбсницама, палци горе — тело је нагнуто напред (десна нога и тело у једном правцу).
2. испарвљањем лсве ноге прелаз у испад десном назад (стопала на месту) — јако савијање тела назад (тако да је горње тело испод косог правца леве ноге) — тело је мало окренуто полудесно, глава мало спуштена назад, лева рука савијена у страну тако да се дланом налази на левој страни прсију (на срцу), предлактица водо-равно, лакат у левој страни — десна рука је спуштена (безвладно млитаво) право доле^ прсти мало савијени (у трећину песнице) надланице назад. —
3. издра{ати. —
4.
IV. 1. иеправљањем тела и десне ноге окрет на десно (на левој
пети и прстима десне) у став десна нога у страну на пр' стима (лево стопало на месту) — лева рука издржати — десна рука напред горе (косо и пролази положајем доле лоред тела), длан доле, прсти врло мало спуштени ■— тело је мало нагнуто напред — глава мало спуштена, поглед доле. —
2.	издржати. —
3. исправљање тела — привући десну ногу до леве у став спетни — руке доле (основни став још мскани) —
4. издржати — (само прећи у чврсти основни став — ис-прсиги се) —
ОБЈАШЊЕЊЕ ЗА IV. ОБЛИК. Преставља: подјармљену отаџбину 1916—18 године.
I.	такт = преставља народ у оковима:
1. = И ако у оковима, јунак који преставља цео на-
род не — губи наду, не смалакшава душевно. Али не-може ништа да учини јер су му везане руке. Само ћути и без речи презире непријатеље својим np-косним, гордим држањем тела.
2. = издржати. —
3. = Овај став показуЈе тугу (бол). Војска и велики
део народа налази се ван граница, у туђини и у осећају: „без отаџбине” — проживљава неиз-мерну тугу, бол над осталим народом, који у подјармљеној отаџбини бедно живи и страдава под неријатељем, који убија све што жцви и уништава имања и пљачка цслу земљу, према не-ограниченој вољи и цинизму. (Прелаз у овај став 1	и	сам став треба да је мекан и да збиља изражава
тугу, бол према свом значењу).
II.	такт = n p e с т а в љ а н a с и љ е тцранију н е-приј.атеља у отаџбини:
1. = овај став преставља варварски труд неприја-
теља којим хоће да притисне у прашину и да потпуно истреби из корена сав српски живаљ обичаје и права домаћина.
2. = издржати. —
3. = овај став преставља и ако је народ остављен
вољи и невољи непријатеља и приморан поко-равати се његовим наредбама од којих губе жи-вот мушкарци жене и деца и пропада сво имање
— ипак дух народа остаје недирнут несломљен (непокоран) и у своме ропству има наде обраћа се за помоћ у непознанство у нешто што је још праведно милосрдно и диже још руку за обрану.
— Цео став треба да изражава : ропство — наду
— јаку вољу — молбу и обрану.
III.	такт = преставља српски] црвени крст.
1.	= овај став казује вест о оснивању српског црвеног крста који ће помагати свој народ у окупираној отаџбини у ропству и интернирању. Ова вест прва доноси освежење улијева наду подјармље*
лдма да нису од својих ц савезника заборављенн и верују у ослобођење.
2. \ _ казује оснивање црвеног' 'крста ван отаџбино
3. | (преставља иокрет десне руке 'у 2. и леве у 3.)
и љегов плодан заслужан рад у корист подјармље-них.
IV.	такт = преставља p e o p г а н и з а ц и ј у ј у-гославенске'- (в о"ј с к ’ej ] у.> иностра н-> т в у.	'
. = казује позив свим Југославенима да се скуне под једну заставу за ослобођење својих' покра-јина.
2.	= преставља успех и успостављење нове заједнцчке војске (о којој се мислило већ, да но постоји) против непријатеља у Србнји (Солунски фронт) која је после помоћу савезника довршила дел<» ослобођења — (Покрет 2. а) и 2. б) треба спојити и извршити као један покрет — без прекида —
IV.	ОБЛИК.
1.	1. лева нога назад (60 em) на стопалу — извијање (горљег) тела у лево (90°) и мало савнјање (тела у лево (према гор-њсм телу) — глава се неокрећс и поглед је напред преко десног рамена —- руке доле : унутра, песнцце стиснуте, дланови телу (руке су укрштене у корену, лева иепред десне, песнице се налазе на левој страни тела (испред леве ноге) — руке су према томе у лактовима мало са-вијене. —
2. пздржати —
3. извијање тела натраг (у десно) — клечање левом (сто-пала на месту) (лево колено с леве стране и за ширину шаке до десне пете) — лева рука у страну, шака ус-правна (45° косо у страну горе) прсти пружсни палаД напред — десну руку згрчити напред унутра длан доле : лакат десне руке право је напред, предлактица је унутра савијена (90°) и упоредно (лово у страну) левом руком; шака н прсти мало спуштени (мекано, 45° косо доле) залактица и предлактица десне руке као И лева у водоравној су висини рамена). Мало савијан><‘ тела (45°) напред, тако да глава, која је мало спуштена; лако додирује челом предлактицу десне рукс — п°* глед доле —
4. издржати —
II.	1. стопала (прсти од ногу) и лево колено на месту — пот' пор клечке на савијеним рукама обема ногама и рукам^-тело спусти се чапред у клечање десном руке за ШИ'
рину рамена ставе се длановима на земљу и са стране десног колена (почетак длана (корен руке) налази се у једној равнини са десним коленом према томе дла-новиипрсти налазе се више напред)—тело је нагнуто што ниже (глава тако рећи до земље) руке су према томе савијене. —
2. издржати —
3. у клечаљу и савијању тела’ 'издржатц — окренути (горње) тело у лево (90®) у потпор клечке обема ногама и десном предлактццом ; десна предлактица стави се на земљу лакат за ширииу шаке испред десног колена,,
ч предлактица равно унутра, рука с песницом, палац горе — леву руку згрчити у страну испод рамена (према горљем телу), а рука с песницом која се налази за ши-рину од 3 прста над левим куком, надлактица напред (према горњем телу), лакат право горе — иоглед у лево n горе преко левпг рамена —
4.	издржати —
III.	1. стопала и колена на месту — окренути (хитро) горње тело натраг (у десно) — потпор клечке обема ногама и рукама: горње тело хитро се окрене и подигне тако да прсти (крајеви) од руку ставе се за ширину рамена лако на земљу и у једној равнцни са десним коленом, песнице отворене, руке и прсти опружене — глава по-дигнута поглед право —
2. одбацити се хитро рукама и окрет на лево (на десној пети и прстима леве, стопала на месту) усправљање тела у став лева нога у страну на прстима — руке : лева у страну, длан доле (пролази доле поред тела) — десна горе, палац назад (пролази положајем доле и одмах (после окрета) напред и горе —
3. став искорачни левом напред (десна на прстима) — десна рука издржати — лева водоравним путем (про-лази положајем напред) згрчцтн напред унутра (рука се у лакту савија тек у последњем тренутку): пред-лактица водоравно и у истој висини од рамена лакат испред средине груди, длан доле и палац додирује са стране десно раме — поглед горе —
4. издржати —
IV.	1. окретом на десно круг (на прстима) у став десна нога напред на прстима (стопала на месту) — десна рука издржати — лева нзбаццтд горс палац назад —
2.	а) унутрашњцм кругом (десна испред леве), руке доле, палци напрод (руке право доле) — савијање тола на-пред (90°) — получучање левом (стопала на месту лева се нога савије, десна је опружена) и
Sokolski Glasnik.
33
б) везано (безпрекидно: усправљање тела и леве ноге став лева нога назад на прстима (стопала на месту) и руке горе, палци назад (руке настављају без прекида а са странс у одређени положај горе) — поглед горе •—
3. привући леву ногу до десне у став спетни — са стране руке доле — (основни став) —
4. издржати —
ОБЈАШЊЕЊЕ ЗА V. ОБЛИК. Преставља: „Ослобођење југославије” II. половина 1918 г.
I.	такт = казује рад (акцију) наше солунске a р м и j е : 0 овој солунској акцији изражавали су се непријатељи само посмешно и никако је нису узимали озбиљно. — На једанпут је ова „мртва” армија оживела. — l.i= значе наступањс наше војске v заклону у борби 2.1— против непријатеља, —
3.	= проналазак непријатеља и места где треба про-бити фронт —
II.	такт	=	казује	решавајући	напад	наше
в o j с к е :
1. = преставља јунака у близини пред непријате-
љем и у замаху за бод копљем —
2. = последњи убод у срце непријатеља послекојегје
постигнуто
3. = пробијање фронта у који улазе наши јунаци —
III.	такт	=	преставља победу:	Јуначким	проби-
јањем бугарског фронта који је довршила наша солунска армија очишћени су не само родни кра-јеви у Србији од крута четири непријатеља који су у њој нечасно и крваво газдовали, али осло-бођене су и све остале југославенске покрајине које су до овог доба стално још стењале под јармом старе Аустро-Угарске —
1. = замах за. раскидање окова —
2.	=	раскидање	окова (покрет а) и	б) — треба	спојити
као покрет	један да се тачно	види како се окови
тргају —
3. = проглас (казује лева рука) и давање слободе на-
роду (казује десна рука) — који са одушевље-њем прима, опет своју народну власт и права —7
IV. такт = преставља весеље у o с л о б о ђ е н o Ј
Југославији:
1.	=	весело махање рукама и окрет преставља ра-
досно клицање
2.	=	народа који благодарсћи дочекује јуначког
ослободитеља
3. ' = отаџбине — нашу војску —
V.	ОБЛИК.
1. 1. кораком леве напрсд (90° још до среднне између зна
чака) потпор клечке десном ногом и обема рукама. прсти (крајевима) од руку ставо се за ширину рамена лако на земљу и у једну равнину са прстима леве ноге руке и ирсти опружени) — тело је према томе нагнуто напред глава подигнута, поглед право —
2. руке и лево стопало на месту, (у савпјању тела издр-жати десну ногу дрнвућу до леве у потпор чучке — глава и поглед издржати —
3. окретом на десно (на прстима десне) усправљање на ногама (горње тело у савијању издржати) и испад левом у страну (90 cm на другу значку — савијање тела напред (90°) —• лева рука у страну ; длан доле
— десну руку згрчити у страну пес^ица испред десног рамена (лакат у страну) стиснута песница, длан телу
— (лева рука и десна залактица у једном водоравном правцу) — погЛед за левом руком. —
4. издржати. —■
II.	1. у савијању тела издржати (90°) — окретом на лево (на петама стопала на месту тело остаје савијено, лева се нога опружи, десна се савија) прелаз у испад десном назад — десну руку цзбацити право назад у водораван положај, песница палац доле — леву руку згрчити доле (уз тело) унутра: предлактица унутра и косо горе, песница се налази за ширину од два прста испред десне снсе. длан толу — лакат (природно) за ширину двају прстију испред тела — глава подигнута — поглед напред —
2. руке и у савијању тела издржати — исправљање десне ноге и њу привући до леве у став спетни (тело остаје савијено, ноге опружене) глава подигнута, поглед напред —
3. а) испад левом напред — руке : избацити (снажно) напред унутра, руке са стиснутим песницама, палци горе (песнице се додирују) — тело је нагнуто напред (у једном правцу с десном ногом) —
б) у ставу издржати (тело стално нагнуто) — руке у страну (водоравним путем), песнице отворене, дланови доле —
4. нздржати —
III.	1. окретом на десно (на десној пети) усправљање тела и леве ноге и (левом ногом се одбацити) привући њу до десне у став спетни — згрчити руке горе унутра: руке су савијене унутра над главом и укрштавају се у корену десна испред леве, руке са стиснутим песницама дла-, нови напред, (песнице^нала8е се за ширину шаке над ;' средином главе) —
2.	а) чучање — руке цзбацнти (јако, касг'удар и руке су при томе још савијене) право доле^, унутра (рукс стално су још укрштене) мало савијање тела напред —
, руке са стиснутим песницама, надланице напред (десни : . лакат пролази поред десноги леви поред левог колена унутра) — поглед у правцу руку (за песницама) — и б) везано : усправљање/гела и ^ногу у пропињање у ставу спетном (стајање на"'прстпма) — са стране руке горе i~ (руке после удара доле одмах снажно раскидају и на^
■ стављају без прекида jope), песнице отворене, палци назад — поглед горе — (овај покрет а) и б) треба сп«-јити као један да одговара захтеву) —
Г|[3. окретом на лево (на прстима леве) став искорачни дес^ [ном у страну (лева на прстима) — руке : лева кругом 'челним унутра (пролази доле поред тела и са стране горе) у положај рука горе, длан напред — десна луком : у десно (пролази у страну и доле до тела и одмах на^ г пред) у положај рука напред длан горе — (обе руке истовремено с окретом иду луком на десно у полоЈкај г' доле и одавде без прекида — лева наставља челним , . "кругом и десна најкраћим путем обе у прописан по-ложај) — поглед право —
4.	издржати. —
J.V. 1. а) у ставу (телом и ногама цздржатн) — руке у страну [(десна водоравним^Глева најкраћим путем), дланови горе — и
б) став прекрсни, десна испред левс: десна нога (опрУ' жена) налази се прстима на земљи и за дужину 1 и а° стопала од лрстију леве ноге и у истој равнини с истим
— руке горе (најкраћим путем унутра : руке су опрУ' "жене и крајеви прстију лако се додирују, палци назаД
— поглед горе —
2. а) у ставу издржатн — руке у страну (најкраћим путем) дланови доле — поглед право —	^	Ј'
б) пропињањем : окрет на лево круг и на лево у став десна нога назад на прстима — руке издржати (пролазе чисто водоравним путем) —
3. привући десну ногу до леве у став спетни — руке Д°ле
— (основни став) —
4. издржати. —
Да би ове вежбе у целини иепале у свим положајима и ета-вовима што боље и што тачније, неопходно је потребно да сваки појединац буде што боље спремљен.
На ову појединачну обуку треба обратити што већу пажњу и радити сваког часа са разделом. Кад су сви положаји уливени вежбачу у крв; тек онда се може вежбати без раздела. Тако треба наизменично све понављати.
Поступак обуке мора бити строго методички — сваки тежи положај мора се засебно анализирати на пример : у У. облику I. такт 3 доба : најпре научити положај руку — после испад — затим савијање тела напред — а кад све то вежбач схвати, тек онда вежбати цео став наједанпут, или У. облик
III.	такт 3 облик : прво научи једном руком, па онда другом, затим обе заједно а тек онда споји с кретњом ноге.
На тај начин буде свака кретња лако схваћена и тачно изведена.
Овај начин учења олакша посао не само предњаку већ и вежбач није изложен непријатном „мучењу” при иоправљању — нарочито почетник, који не може одмах мало тежи став схватити. Осим тога резултат оваковог пажљивог, методичког поступка при обуци простих вежби мора бити одлучан.
Ако је обука површна и вежбач површно вежба. Све то зависи од спремноети предњака. Дакле употреби сваки најбољн начин спремања — спремај полако — али сигурно.	■	И
Предњак треба увек да чита опис, нека се не занаша на меморију, јер често заборави по неки положај па га криво учи, односно он га први пут добро покаже, али га вежбач после измени; прилагоди га себи, те ради друкчије, а да предњак и не примети промену.
Стога учи увек из описа и слике.
Слико ових вежби су већ у послу те fee изаћи концем ове године у наклади Гласника, стога се позивају сва друштва и појединци да наручбе шаљу одмах на администрацију Гласника, како би се знала одредити наклада ради лакшег установљења цене. Обзиром на скупоћу фотографррања, клишеа, тиска- и папира предвиђа се цена слике око 6 круна. Здраво !
Pravila
Sokolskoga Saveza Srba, Hrvata i Slovenaca.
Ime in sedež.
Čl. I. Savez se imenuje »Sokolski Savez SHS; sedež določa sabor za dobo od 5 do 5 let.
Namen.
Čl. 2. Savezu je namen gojiti in širiti telesne vaje v povzdigo telesnih in nravnih moči v ujedinienem narodu SHS.
Sredstva v dosego namena.
Čl. 3. Svoj namen dosega savez:
a) da združuje sokolska društva v župe in do vzajamne pod' pore zbližuje sokolska društva in sokolske župe;
b) da prireja shode, javne in tekmovalne telovadbe, slavnosti in izlete;
c) s predavanji in razpravami merečimi na povzdigo telesnih in nravnih moči v narodu;
d) da prireja tečaje za izobrazbo sokolskih vaditeljev;
e) da pošilja vaditelje in nadzornike k župam in društvam;
f) da gmotno in nravno podpira župe in društva;
g') da ustanavlja nova sokolska društva ;
h) da skrbi za pospeševanje šolske telovadbe;
i) da skrbi za uvedbo enotnega vadbenoga sestava in metode;
j) da ustanavlja zaklade v telovadne namene;
k) da izdaja spise o telovadnih stvareh in staitistike o stanju telovadnih društev in o telovadbi vobče;
1) da podpira zaslužna narodna nepolitična podjetja;
m) da uporablja vsa zakonita sredstva s katerimi bi se moglo prispeti v dosegi društven o ga namena;
n) da goji protialkoholno gibanje (pobratimstvo).
Prispevki.
Čl. 4. Savezno imetje se steka iz rednih denarnih prispevkov žup, iz katerih sestaja savez in iz prostovoljnih prispevkov. Redne prispevke določa glavna skupščina, plačati jih je vedno naprej in v celem letnem znesku naenkrat, najkasneje tekom pol leta za vsako upravno leto. Upravno leto se pričenja s prvim januarjem. Župa, ki vstopi med letom, ima za to leto plačati le delni prispevek od dneva vstopa.
'Razven tega morajo plačevati vsi člani vseh društev, kakor društva sama sokolski davek v oni izmeri, ki je določi glavna skupščina.
Članstvo.
Čl. 5. Savezni član mora biti samo sokolska župa, ki se je priglasila in bila za člana sprejeta po starešinstvu. Pred sprejemom m°F,a vsaJ<a župa starešinstvu poslati dva istisai svojih pravil, poročilo o času ustanovitve, o številu članov in o vseh stvareh, za katere vpraša starešinstvo.
Čl. 6. Savezni član prestane biti župa:
a) če na način, veljaven po njenih pravilih sklene izstop iz saveza *m to pismeno naznani starešinstvu;
b) če trikrat opomnjena, celo leto ne plača svojega rednega prispevka, vsled česar starešinstvu proglasi, da je izstopila;
j i .C,' ,^e. se Г19 s^eP starešinstva izključi iz saveza. Izključitev i, j veljavo. Izključena župa ima v teku treh mesecev P° vrocbi tega sklepa pravico, prizvati se na glavno skupščino, ki končno veljavno odloči.
Pravice in dolžnosti članov.
Čl. 7. Vsaka v savez sprejeta župa ima pravico, biti deležna vseh koristi savezne delavnosti, kakršno ima v mislih član 3. in se udeleževati vseh volitev na saboru in v savezu.
Čl. 8. Dolžnost vsake župe je vobče pospeševati v členu 2. označeni namen posebej pa:
a) redno in v pravem času plačevati prispevke, ki jih sklepa glavna skupščina;
b) udeleževati se savezne javne telovadbe in prirejati vsaj enkrat na leto skupne javne ali tekmovalne telovadbe v župi združenih društev;
c) pošiljati telovadce v savezni tečaj za izobrazbo vaditeljev ;
d) pošiljati ob določenem času starešinstvu poročila o svojem delovanju in stanju;
e) izvrševati vse odredbe Sokolskega Saveza SHS.
Savezna uprava.
Čl. 9. Zadeve Sokolskega Saveza SHS. urejajo sabor, javna skupščina in starešinstvo; tehnične zadeve oskrbuje savezni prednjački zbor.
Sabor.
Čl. 10. Sabor se sestaje vsako 5. leto, po potrebi tudi pogosteje na onem kraju, ki ga določi preidoči sabor in deluje po poslovniku, ki si ga sam določi; skličuje ga starešinstvo.
Čl. 11. Delokrog sabora je predvsem :
a) reševanje splošnih sokolskih vprašanj načelne narave;
b) določati sedež Sokolskemu Savezu SHS. za prihodnjih pet let.
Čl. 12. Sabor je sestavljen iz članov starešinstva in iz zastopnikov žup in društev. Vsaka župa pošlje po tri zastopnika, vsako društvo pa za prvih sto izvršujočih članov po jednega in za vsakih nadaljnih dvesto še po jednega zastopnika.
Glavna skupščina.
Čl. 13. Glavna skupščina je sestavljena iz zastopnikov žup. Vsaka župa pošlje ,iz svoje skupščine po jednega zastopnika za vsakih započetih petsto članov v župi združenih društev.
čl. 14. Glavno skupščino skliče starešinstvo vsako leto vsaj enkrat, dalje, kadarkoli smatra to za potrebno, sklicati je pa mora, če to zahteva tretinja v savezu združenih žup.
Glavna skupščina se mora najmanj mesec dni naprej, njen spored pa najmanj štirinajst dni naprej^ župam naznaniti.
Obravnave glavne skupščine so javne.
'Predseduje ji savezni starešina ali njegov namestnik (t. j. ^rv'* drugi pod starešina) če pa so vsi zadržani, po glavni skupščini sami zvoljeni predsednik. Pristop k glavni skupščini z razpravno pravico majo vsi člani sokolskih društev združenih v župah, pripadajočih savezu, glasovalno in volilno pravico pa
imajo samo izvoljeni zastopniki žup. Tem zastopnikom enako^ pravni so člani starešinstva.
Glavna skupščina je sklepčna, če je prisotna vsaj petina vseh zastopnikov žup in odloča ter voli z nadpolovično večino glasov navzočih zastopnikov. Ob enakem številu odločuje predsedujoči, ki sicer ne glasuje. Vsak zastopnik 'ima samo en glas. Pooblastila niso dopuščena. Za premeno pravil je treba dveh tretin glasov prisotnih zastopnikov.
Ako se ne snide zadostno število, se skliče z istim dnevnim redom druga glavna skupščina na (isti dan za eno uro poznaje, ki veljavno sklepa brez ozira na število navzočnih zastopnikov.
Vse volitve se vrše z glasovnicami, ki jih mora vsak župni zastopnik oddati osebno. Aklamacija je le tedaj dopustna, če jo sklene glavna skupščina.
Poslovnik si sama odobri.
Čl. 15. Glavna skupščina sme odločevati o vseh stvareh, ki se tičejo saveza. Pridržuje pa se ji:
a) odločevati o prizivih župe proti sklepu starešinstva, tičočega se izključitve te župe;
b) sklepati o premeni pravil, predlagani po starešinstvu ali po eni četrtini žup pripadajočih savezu;
c) odločevati o predlogih, ki jih stavi starešinstvo, župe ali društva. Predlogi žup ali društev se moraju najmanj štirinajst dni preje poslati starešinstvu, pozneje podani predlogi se pripuste v razpravi le tedaj, ako o tem sklene starešinstvo;
d) razveljaviti sklepe starešinstva, če se je najmanj tretinja vseh žup izrekla proti njim in naznani to starešinstvu; ta ugovor se mora najpozneje 30 dni po razglasitvi sklepa v saveznem glasilu starešinstvu pismeno naznaniti in v teku nadaljnih 30 dni predložiti glavni skupščini;
e) določati župne prispevke in sokolski davek;
f) potrjati poročila starešinstva in pregledovalcev računov;
g) izvršiti volitve:
1. Starešinstva ;
2. Nadzorstva;
3. Razsodišča;
4. Načelnika saveznega izobraževalnega odseka.
Starešinstvo.
Čl. 16. Starešinstvo sestoja iz 18 članov, od kojih polovica morajo biti telovadci in sicer: starešina, 2 podstarešini, vodja (načelnik) in dva zamjenika, 2 tajnika, blagajnik, 5 odbornikov, glavni urednik saveznega glasila in 3 namestnika. Vse te voli glavna skupščina, razven glavnega urednika, ki ga izvoli starešinstvo, za dobo enega leta.
Čl. 17. Starešinstvo je izvršilni in upravni organ saveza. Naloga mu je, pripravljati zadeve za glavno skupščino in sabor, izvrševati vse sklepe glavne skupščine in sabora, urejati in paziti
na izvršitev saveznh podjetj in zadev. Voditi mu je notranje in zunanje zadeve, v kolikor niso pridržane sklepanju glavne skupščine sabora, zlasti pa mm je :
a) odločevati o predlogih podanih po župah. Predlogi žup se moraju 8 dni poprej naznaniti starešinstvu. Pozneje stavljeni predlogi se prepuste samo tedaj k razpravi in sicer če s tem soglaša nadpolovična večina navzočnih članov starešinstva;
b) sprejemati priglašene sokolske župe v savez, odobravati sprejem društev v posamezne župe, ter prideljevati društva posameznim župam;
c) prirejati skupne javne in tekmovalne telovadbe vseh sokolskih društev, katerih čas, kraj in smer jim določi po predlogu prednjačkega zbora;
d) skličevati sokolske shode in prirejati skupne izlete;
e) prirejati vaditeljske tečaje in shode, kij jih je namen ze-znanjati s sokolskim vadbenim sestavom in metodo in z napredki v telovadni stroki, če treba pošiljati vaditelje k posameznim društvom poučevat telovadbo;
f) upravljati društveno premoženje, v kateri namen je samo njemu ali posebnemu, po njem ustanovljenemu odseku zbirati vse prispevke;
g) zahtevati vsako leto od žup poročila o njih stanju in delovanju in skrbeti za pregledno ureditev in objavo teh poročil; o svojih sklepih poročati v saveznem glasilu;
h) podajati koncem poslovnega leta skupno poročilo o svojem delovanju kakor o delovanju celega saveza sploh; poročilo je naj-dalje tri tedne pred razpisom novih splošnih volitev župam do-poslati pismeno;
i) sestavljati na podlagi pravil potrebne poslovnike;
j) razpisovati volitve starešinstva, nadzorstva, razsodišča in načelnika saveznega izobraževalnega odseka; k) uveljavati sklepe razsodišča;
1) vobče paziti na redno izpolnjevanje dolžnosti žup in društev;
m) odkazovati odločene naloge na podstavi pravil kakemu posameznemu društvu ali župi v izvršitev ali več društvom in župam v skupno izvedbo;
n) odločevati o prizivu društva o sklepu župe s katerim je bilo izključeno iz nje;
o)	voliti načelnike za razne odseke. Načelniki odsekov, ki niso člani starešinstva, imajo sicer pristop k sejam starešinstva z razpravno pravico, nimajo pa tudi glasovalne in volilne pravice. Njih poslovna doba traja eno leto ; p) izdajati glavno savezno glasilo; r) voliti glavnega urednika za savezno glasilo; s) ustanoviti centralno knjižnico in muzej; š) skrbeti za snovanje sokolskih knjižnic in čitalnic v župah in društvih ;
t) določati meje in sedeže župam sporazumno z tehničkim odborom;
u) določati čas in razvrstitev župnih prireditev po predlogu prednjačkega zbora.
Čl. 18. Starešina oziroma njegov namestnik zastopa savez v vseh vnanjih zadevah nasproti drugim osebam in oblastim. Listine s katerimi se savez pravno obvezuje, morata podpisati starešina oziroma njegov namestnik in tajnik. Listine druge vrste, dopise, razglase v imenu tsaveza podpisuje in prijavlja starešina ali njegov namestnik ali tudi tajnik sam, če se tičejo telovadbe, pa vodja.
Čl. 19. Namestnike članov starešinstva sklicuje v starešinstvo starešina, če se kak član starešinstva iz temeljitih vzrokov ne more udeleževati dela starešinstva ali če iz njega izstopi.
Nadzorstvo.
Čl. 20. Nadzorstvo sestoja iz treh članov, ki jih voli glavna skupščina za dobo enega leta. Ti člani pazijo na denarno gospodarstvo saveza, pregledujejo račune, poročajo o njih in stavijo predloge na glavni skupščini.
Savezno glasilo.
Čl. 21. Savezno glasilo je Sokolski Glasnik Sokolskoga Saveza SHS.
List urejata glavni urednik, ki mora stanovati v kraju, kjer list izhaja in urednik za tehničn del lista katerega določi tehnički odbor.
Savezni prednjački zbor.
Čl. 22. Člani prednjačkega zbora so načelnik, oba zamjenika, tehnični odbor saveza, vsi župni načelniki, dalje vsi načelniki naraščajevih in Vse načelnice župnih ženskih tehničkih odsekov, končn'o vsi načelniki naraščajevih in načelnice odsekov župnih tehničkih odborov — odnosno njih namestniki in namestnice.
Čl. 23. Prednjačkemu zboru je izročeno tehnično vodstvo saveza. Urejati mu je vse telovadne zadeve in izvrševati vsa z njim zvezana opravila, vršiti vse naloge saveza glede strokovne in telovadne izobrazbe ter napredka.
K sejam se shaja prednjački zbor vsaj po dvakrat na leto ; sniti pa se mora če to zahtevajo prednjački zbori vsaj jedne tretinje žup včlanjenih v Sokolskem Savezu SHS.
Prednjačkemu zboru predseduje načelnik, če je zadržan njegov zamjenik.
Tehnični odbor Sokolskega Saveza SHS. je poverjen z oskr~ bovanjem nujnih tehničnih poslov, z izdelovanjem vseh potrebnih načrtov in predlogov, iz nadzorovanjem tehničnega dela v savezu, z vodstvom prednjačkih tečajev in z izvedbo sklepov prednjačkega zbora i t. d.^ Njegovo poslovanje je urejeno po posebnem poslovniku odohrenom po prednjačkem zboru.
Prednjačkemu zboru samemu so pridržani načelni sklepi o popravah sistema in organizacije in določitev saveznih zletov in tekem.
Prednjački zbor sklepa in voli veljavno, če ste zastopani vsaj dve tretjini žup. Vsak član ima samo en glas. Odloča nadpolovična večina navzočih.
Prednjački zbor posluje po poslovniku, odobrenem po glavni skupščini.
Sokolsko sodišče. (Sud).
Čl. 24. Če bi iz saveznih razmer med1 župami kot člani ali pa med članovi starešinstva nastali spori, jih razsodi sokolsko sodišče proti koji odločbi 'ni priziva.
Sokolski sud sestoja iz 5 članov voljenih na glavni skupščini za dobo enega leta.
Vsaka stranka imenuje po jednega zastopnika.
Postopek sodišča prične :
1. Na željo starešinstva ;
2. Na zahtevo člana v lastni zadevi.
Prošnjo je vložiti pismeno na predsednika. V njej je navesti po možnosti tudi svojega zastopnika. Predsednik mora potrebno ukreniti, da imenuje vsaka stranka svojega zastopnika in odrediti razpravo. Ako tekom treh dni po pozivu stranka ne imenuje svojega zastopnika, ga ima starešinstvo pravico imenovati.
Sokolsko sodišče razpravlja tajno in posluje na podlagi svojega poslovnika. Sklepa se z navadno večino glasov, pri enakem številu odločuje predsednik, ki sicer ne glasuje. Svojo razsodbo mora poročiti obema strankama in starešinstvu v izvršitev razsodbe.
Kazni.
Čl. 25. Kazni, ki jih sme izreči starešinstvo ali sodišče so:
a)	opomin, b) graja, c) ukor, d) prepoved nošnje kroja na določen čas in e) izključitev.
Opća resolucija starešinstva Sok. Saveza SHS. pri seji dne 21. sept. 1919.
1. Za člana se sprejme vsak Slovan, ki je najmanj 18 let star, in ki je s svojim javnim in zasebnim življenjem in delovanjem dokazal svojo brezhibnost in značajnost.
Nihče ne sme biti član več sokolskih društev.
2. Kdor se prijavi za člana, prijavi točna in resnična svoja data, zlasti izpove, če je bil dosedaj član kakega sokolskega društva. Kdor hoče biti izvršujoči član, se javi pri društvenem vodji ali njegovem namestniku. Člane se sprejema na poizkušnjo za dobo 6 mesecev. Ako se v tej dobi izkažejo za vrednega in sposobnega, se sprejmejo kot člani. Šele nato'se mu izroči znak Sokolskega Saveza in legitimacija.
3. Člani se med seboj tikajo, ravnotako članice med seboj. Tikanje med člani in članicami je iz samega razmerja do Sokolstva prepovedano.
4. O izključitvi posameznega člana mora društvo obvestiti župo, ki to takoj javi Savezu; ta na predlog župe izključitev potrdi ali ovrže. V slučaju potrditve se izključitev objavi v Sokolskem Glasniku.
5. S tem, da vstopi društvo v župo, prizna in sprejme vse predpise Sokolskega Saveza in župnih pravil ter vse sklepe skupščine župe in Saveza.
6. Sokolskih društev se ne sme ustanavljati tam, kjer niso' dani pogoji za njihov obstoj. Ako se namerava ustanoviti novo dtuštvo, se mora to javiti župnemu predsedstvu, da ono prej preišče razmere ter izda vsa potrebna navodila. Ustanavljati sokolska društva brez vednosti in dovoljenja župe ni dovoljeno.
7. Društva in žime, ki niso združena v Savezu, ne smejo nastopati pod imenom Sok. Saveza.
8. Zastopati Sokolstvo, združeno v Sokolskem Savezu SHS je upravičeno samo starešinstvo Saveza ali delegirani brat ali sestra.
Udeležba pri nesokolskih prireditvah je dovoljena Sokolstvu samo z dovoljenjem župe, oziroma Saveza.
Prepovedana je vdeležba na slavnostih kakoršnih koli organizacij, ki so sokolskim načelom nasprotne.
Nastop v sokolskem kroju je dovoljen samo z dovoljenjem društvenega odbora. Posamezniki ne smejo brez tega dovoljenja nikdar in nikjer nastopati.
9. Za večje prireditve Sokolstva, kakor žup je treba dovoljenja starešinstva Saveza.
10. Reklame za vse sokolske prireditve morajo biti dostojne, okusne in enostavne. Vse prireditve morajo biti v sokolskem duhu in morajo odgovarjati sokolskim načelom.
11. Sokolski kroj mora odgovarjati vsem predpisom. Zlasti verižice in drugi okraski in nakiti so kroju prepovedani.
Uporavljati kroj pri plesih, itd. namesto civilne obleke je strogo prepovedano.
Sokolskim godbam je prepovedano nastopati v kroju, razen pri sokolskih prireditvah.
Sokolstvu!
V prepričanju, da je le zdravi in neprestani razvoj vseh telesnih in zdravstvenih (sil naroda, Ikfi za njim Sokolstvo stremi, v skupno korist vsega našega naroda in da se v dosego sokolskih smotrov v javnem življenju lahko vspešno deluje, poživljamo vi, £ i ‘v ?estre ?°ко1>се, ki so člani zakonodajnih, šolskih fili kakršnih koli kulturnih javnih zastopstev ali uprav, da uravnajo vse svoje delovanje strogo in edino po načelih Sokolstva in da delujejo v pospeševanje in uresničenje teh načel in smotrov So-
Dolžnost vsakega člana Sokolstva je, da javno in zasebno živi po sokolskih načelih ter gmotno 'in moralno podpira vsa sokolska podjetja (knjižnice, čitalnice, gradbo telovadnic in telovadišč).
Sokolstvo mora v svojem delokrogu delovati za reformo vsega narodnega šolstva na temelju demokratizma, posebno
1. da se zakonitim potom primora gradba telovadnic in telovadišč,
2. da se uzakoni načelo, da je telovadba obvezna za vso šolsko mladino,
3. da se zakonitim potom ustanovi šola za telovadne učitelje po predlogu Slovenske Sokolske Zveze.
Sokolski Savez SHS.
Pravi'a
Sokolskog društva  ................................
§ 1.
Ime i sjedište društva.
Društvo se zove >Sokolsko društvo u..................................«,
sjedište mu je u..............................
§ 2.
Svrha društva.
Svrha je društvu, da podiže i jaea tjelesne i duševne sile narodne
§ 3.
Društvo postiže svrhu time:
a) da njeguje u društvu i u javnosti gimnastiku i da poučava omladinu u gimnastici;
b) da priredjuje izlete, svečanosti i zabave;
c) da drži predavanja i rasprave, izdaje knjige, listove i spise, ko ji se odnose na svrhu društva, da širi nauku o gimnastici u opče i da osnuje svoju knjižnicu i čitaonicu;
d) da osniva sokolske odsjeke;
e) da podupire zaslužne narodne ustanove;
f) da pristupi župi svoga okružja.
§ 4.
Sredstva za postiza vanje svrhe društva jesu:
a) društveno imanje, koje se sastoji od sprava za gimnastiku, pokućtva i ostalih pokretnosti;
b) upisnina i članarina članova;
c) dobrovoljni prinosi i čisti dohoci zabava i ostalih priredaba, koje priredjuje društvo sa ulazninom, zatim čiste dobiti knjiga i lis-lova, koje društvo izdaje i ostali slični ili slučajni dohoci,
§ 5.
Članovi.
Članovi društva jesu:
a) osnivači;
b) izvršujuči i
c) pomagači.
Osnivačem poslaje, ko jednom za vazda, ili u pet godišnjih obroka uplati osnivački prinos u iznosu od 1000 K, ili veei, koga če ustanoviti glavna skupšlina društva na predlog odbora.
Izvršujuči je član, ko plali upisninu i ptača odredjenu, gndišnju, četvrtgodišnju ili mjesečnu članarinu u svrhu, da sudjeluje u gim-liastičkom radu društva, ili u kom sokolskom odsjeku, ili da uopče u sokolskom društvu aktivno sudjeluje.
Pomagač je, ko plača odredjenu članarinu mjesečno ili četvrt-godišnje unaprijed
§ 6.
Članom može bili svaki Slaven, ko j i je navršio 18 godina, a ženske i sa 16 godina, ko je neporočan i koga odbor u članstvo primi. Odbor može pristup prijavljenih članova olkloniti a da za to ne navede razloga.
Ko se prijavi u članstvo, ima da naznači tačne i istinile podatke, a naročilo, da li je več bio članom koga sokolskoga društva. Ko lioče da bude izvršujuči član ima da se javi vodji društva ili njegovom zamjeniku. U članstvo se prima uvjetno za vrijeme od jednog mje-seca dana. Imena prijavljenih članova imaju se za vrijeme uvjetnog članstva izvjesili na ploči u društvenim prostorijama, da može svako podnijeti odboru kakove prigovore protiv koga od prijavljenih članova.
U to vrijeme nema član ni aktivnog ni pasivnog izbornog prava. Ako se za lo vrijeme pokaže valjanim i sposobnim, prima se u član-* sivo sa svim pravima, pa mu se izdaje sokolski znak i legitimacija.
Niko ne smije biti članom više sokolskih društava.
§ 7.
Članom prestaje bili:
a) tko odboru najavi svoj istup;
b) koga odbor isključi- radi povrede discipline ili časti društva;
c) koga odbor radi neplačanja članarine briše iz članstva, za slučaj da taj usprkos opomene nije platio članarine za tri ustanovljene periode. Odbor može siromašnim članovima vježbačima na predlog prednjafikog zbora članarinu sniziti ili ih sasvim oproslili od plaćanja.	*
Isključiti se može član i onda, kad to zaključi odbor zaključkom od dvije trečine svih odbornika sazvanih u tu svrhu. Isklju-čenje stupa na snagu smjesta, ali odbor župe ima pravo, da isklju-čenje uzme u pretres, ako isključeni član prijavi svoj priziv u toku 14 dana nakon isključenja odboru, ko ji je dužan, da priziv predloži odboru župe na riješenje.
O svakom isključenju Ireba izvijeslili glavnu skupšlinu i odbor župe.
§ 8-
Svaki primljeni član ima pravo:
a) na glavnoj skupštini birati, glasovali i predlagati; pasivno pravo glasa imaju samo izvršujuči članovi prema § 17. točka 3.
b) da sudjeluje kod svili društvenih priredaba i da se služi svim društvenim spravama;
c) da nosi društveno odijelo, kad zaključi odbor.
§ 9-
Dužnoti svakoga člana jesu:
a) da sa svojim silama pomaže svrhu društva.
b) da plača društvene prinose i sokolski porez;
e)	da čuva čast društva, i da se u društvenom životu pokorava svim ustanovama društvenih pravila, svim odredbama odbora i njegovih predstavnika.
§ 10.
Ženki odsjek,
Društvo ima svoj ženski odsjek, koji se upravlja po jedinstve-nom poslovniku izdanom sa strane Sokolskog Saveza SHS.
Odbor društva bira u smislu toga poslovnika 1 do 3 zastupnika u vodstvo ženskog odsjeka, a ženski odsjek bira 1—3 zastupnika u odbor društva. Broj obostranih zastupnika mora biti jednak, a prava i dužnosti njihove su jednake sa onima ostalih odbornika.
§ 11.
Podmladak i djeca.
U društvu se vaspita takodjer
a) podmladak, i to muški podmladak od 14—18 godina i ženski podmladak od 12—16 godina;
b) djeca, i to muška do 14 godina i ženska do 12 godina.
Svako, ko hoče da stupi u podmladak ili medju djecu, treba da
ima privolu roditelja ili skrbnika. Upisninu, mjesečni prinos • i ostalo odredjuje odbor.
§ 12.
Društvena uprava.
Društvenu upravu čini glavna skupština i odbor društva. Za zasebne dijelove društvenoga djelovanja osniva odbor zasebne odsjeke kao: kulturno-prosvjetui, zabavni, izletni, jašilački, biciklistički, pjevački i tamburaški i slične, koji se imaju upravljati po poslovniku, koga odbor ima da potvrdi.
§ 13.
Glavna skupština.
Redovita glavna skupština se mora sastati svake godine mje-seca januara na poziv odbora. Poziv se ima objaviti sa dnevnim redom najmanje 8 dana prije u dmštvenim prostorijama, novinama
ili takodjer pozivima. Izvanrednu glavnu skupštinu saziva odbor, kad drži, da je to potrebno, ili kad zahtijeva jedna pelina svili članova, koji moraju najaviti predmet o kom treba da rapravlja glavna skupština. Odbor saziva glavnu skupštinu tečajem 14 dana iza prijave.
§ 14.
U djelokrug glavne skupštine spada zaključivanje o svim društvenim pitanjima.
Naročito ima pravo:
a) da bira starješinu, podstarješinu, načelniku (vodju) na predlog prednjačkog zbora, a ako toga nema, na predlog vježbača, i ostale članove odbora i njihove zamjenike, zatim revizore računa i sokolski sud;
b) da bira zastupnike za glavnu skupštinu župe i sabor u smislu ustanova župskih i saborskih pravila;
c) da ispituje i odobrava rad odbora, naročito njegovo upravljanje sa imovinom društva, zatim izvještaj revizora računa o stanju imovine;
d) da raspravlja i zaključuje o promjeni pravila, no ti su za-ključci pravovaljani samo onda, ako je na toj skupštini prisutna jedna petina članova i ako obična večina glasuje za zaključak o promjeni pravila;
e) da odredjuje upisninu i perijodične prinose članova i da oboje eventualno povisi;
f) da raspravlja o razmiricama odbora i pojedinih članova.
§ 15.
Glavna skupština je pravovaljana, ako je prisutna najmanje jedna petina članova. Ako ne bi prisustvovao dovoljan broj članova u odredjeni sat, ima se pola sata kasnije održati glavna skupština i njeni su zaključci pravovaljani, ako je prisutna barem jedna desetina svih članova.
Glavna skupština stvara zaključke nadpolovičnom večinom bez obzira na broj prisutnih članova. Kad se glasovi raspolove, odlu-čuje glas predsjedatelja, koji inače ne glasuje.
§ 16.
Izbor se vrši naroči tim glasovnicama. Izbor je pravovaljan nat-polovičnom večinom predanih glasovnica.
Aklamacija je dopuštena, ako ju zaključi glavna skupština.
§ 17.
Odbor.
Društveni odbor sačinjava zajedno sa starješinom, podstarje-šinom i načelnikom8—18 odbornika. Osim odbora bira glavna skupština još 2—5 odborskih zamjenika i 2 revizora računa.
Izbor odbora vrši se redovno na redovnoj glavnoj skupštini za narednu godinu. Ako je tko izabran izvanredno u drugo vrijeme, to njegov mandat traje do redovne glavne sknpštine.
J
Svi odbornici moraju biti izvršujuči članovi, a najmanje polo-vina od njih vjcžbači. '
§ 18.
Odborske sjednice sastaju se najmanje jednom u mjesecu na poziv starješine. Ako dvije trećinc članova odbora pismeno zatraži saziv sjednice sa naznakom svrhe, ima starješina izvanrednu sjed-nicu sazvati u roku od 5 dana.
§ 19.
Za pravovaljano zaključivanje'odborskih sjednica potrebna je prisutnost najmanje apsolulne večine odbora. Kad odbor raspravlja o ličnm pitanjima kojega odbornika, onda ovaj ne smije sudjelovati u raspravi i glasanju, a ako ta j vodi sjednicu, ima predati vodjenje sjednice svom zamjeniku. Prisutni odbornici stvaraju zaključke večinom glasova a kod jednakog razmjera odlučuje glas predsje-datelia.
§ 2°.
Odbor bira izmedju sebe natpolovičnom večinom glasova tajnika, blagajnika, gospodara, voditelja zapisnika (zapisničara) i ako je potrebno ostale funkcijonare kao knjižničara, orudjara itd.
§ 21.
Odbor vodi unutrašnju i spoljašnju upiavu društva u koliko ta ne pripada djelokrugu glavne skupštine.
Naročito spada u djelokrug odbora:
a) da prima članove, preglasuje istup članova, ili ih isključuje.
b) da imenuje prednjake na predlog prednjačkog zbora ili da na njegov predlog preglasuje, da su prestali biti prednjacima;
c) da prima podmladak i djecu, pa da odredjuje upisninu i prinose članova;
d) da osigurava društvene proračune, diže zajmove za društvene svrhe i prima i izdaje novac;
e) da se brine za održanje reda i discipline i da vrši discipli-narnu vlast u društvu;
f) da odobrava poslovnike na osnovu društvenih pravila, kake poslovnik za odbor, tako za prednjački zbor i kulturno-prosvjetno odeljenje, te kučni red, pjevački red itd. Ima takodjer pravo, da prema potrebi sam sastavlja te poslovnike. Poslovni red za glavnu skupštinu ima da odobri sama glavna skupština;
g) da sazivlje glavnu skupštinu, priprema predloge za nju i da se brine za redovan društveni rad;
h) da priredjuje javne vježbe, nadmetanja, izlete i svečanosti, zabave i javne nastupe uz sudjelovanje prednjačkog zbora i poje-dinih odsjeka;
i) da bira odbornika i njegova zamjenika u odbor župe;
j) da potvrdjuje izbor barjaktara i njegovog zamjenika na predlog prednjačkog zbora.
Sokolski Glasnik.
M
Odborski zamjenici smiju prisustvovati odborskim sjednicama, ali glasuju samo mjesto odsutnih odbornika. Starješina poziva u odbor zamjenike stalno onda, ako koji član islupi iz odbora ili mu s kojeg drugog razloga ne bude moguće sudjelovati u radu odbora. Zamjenici dolaze na red po razmjeru broja glasova, koje su dobili na glavnoj skupštini. Ako je broj glasova jednak, odlučuje žrijeb.
§ 23.
Ako odbornik izostane redom od tri sjednice bez opravdana uzroka, smatra se, da je istupio iz odbora.
§ 24.
Odborske sjednice saziva starješina, a ako je zapriječen, pod-starješina, pa predsjeda sjednicama kao i glavnoj skupštini. On zastupa društvo u vanjskim prilikama prema ličnostima i oblastima. U odsutnosti obojice zastupa društvo tajnik. Djelokrug ostalih funkcijonara odredjuje odborski poslovnik.
§ 25.
Isprave, kojima se društvo pravno obvezuje, potpisuje starje-šina i tajnik. Na ispravama u inim pitanjima dostaje potpis starje-šine ili tajnika pdnosno onog odbornka u čiji djelokrug spada to pitanje.
§ 26.
Proglase potpisuje i objavljuje u ime društva starješina i tajnik; pi'oglase, koji se tiču gimnastike, potpisuje i objavljuje vodja.
V	§	27.
Revizori računa nadziru upravu odbora sa društvenom imo-vinom, pregledaju račune i knjige društvene, pa podnose svoje pri-jedloge glavnoj skupštini. Njihovo djelovanje počinje djelovanjem odbora.
§ 28.
Tehnički odbor.
Tehničko vodstvo pripada prednjačkom zboru, pa ima da rije-šava sva pitanja, koja se odnose na gimnastiku, a naročilo ima da vrši sva naredjenja u stvari izobrazbe i napretka u gimnastici.
§ 29.
Upravna godina.
Upravna godina društvenog djelovanja traje od redovne glavne skupštine do slijedeče, a računska godina о<1 1. januara do 31. decembra svake godine.
§ 30.
Odijelo i barjak.
Članovi društva imaju da prilikom javnih nastupa nose posebno društveno odijelo i društvene značke, koje bez odobrenja odbora ne smiju nosili. Prekršaje te odredbe lcažnjava odbor. Zastava se može nositi samo dozvolom starešinstva Sokolskog Saveza SHS.
S 31.
Sokolski sud.
U smislu § 21. riješava odbor disciplinarne prekršaje članova. Sokolski sud riješava lične sporove članova, nastale iz društvenih odnošaja ili prilikom društvenih nastupa, — i apelovanja.
Sokolski sud sastoji se od 5 članova biranih na glavnoj skup-šlini za vrijeme 1 godine. Svaka stranka imenuje jednog zastupnika.
Postupak suda nastaje na zahtjev člana u vlastitoj stvari.
Zahtjev treba usmeno prijaviti predsjedniku. Tu treba navesti po mogučnosti i svog zastupnka. Predsjednik treba da se pobrine, da svaka stranka imenuje svog zastupnika, a nakon toga treba da odredi raspravu. Ako koja stranka u roku od 3 dana ne imenuje svog zastupnika, ima odbor pravo, da ga imenuje. Sokolski sud ras-pravlja tajno na podloži svog poslovnika. Stvara zaključke večinom glasova, kod jednakog razmjera odlučuje predsjednik, koji inače ne glasuje. Svoju riješidbu ima saopčiti obim strankama i odboru o izvršenju riješidbe.
Proliv odluke sokolskog suda nema priziva.
§ 32.
Kazne.
Kazne, koje mogu izricati odbor i sokolski sud jesu: a) opo-mena, b) ponovna opomena, c) ukor, d) zabrana nošenja društvenog odijela za odredjeno vrijeme, e) isključenje.
§ 33.
Prestanak društva.
Sokolsko društvo ne smije istupili iz svoje župe ili se raziči bez prethodnog odobrenja Sokolskog Saveza SHS. Za prestanak društva je za slučaj dozvole potrebna na glavnoj skupštini prisutnost tri četvrtine članova. Za sluča j takva prestanka pripada društvena imo-vina Sokolskom Savezu SHS.
II. seja starešinstva Sokolskog Saveza SHS.
v Zagrebu dne 17. novembra 1919. v prostorih Hrvatskega Sokolskega Saveza.
I.	Navzoči bratje: Dr. Ivan Oražen, starešina, dr. Miloš Popovič, podstarešina, dr. Lazar Car, podstarešina, Stane Vidmar, načelnik; odborniki; dr. Laza Popovič, dr. Srdjan Budisavljevič, Bo-gumil Kajžel, Dušan Bogunovič, Fran Sušnič, dr. Milan Metikoš, dr. Janko Berce, Mika Kovačevič, Gj. Paunkovič, A. Bajžel, Mirko Buič za dr. Lavša, Tošo Janjanin, dr. Franjo Bučar, Franta Hofman in V. Mahorič, zamjenika načelnikova. Odsotriost dr. Fuxa in E. Gangla se oprosti.
il.	Otvoritev seje. Mesto za častno odsotnega starešine otvori sejo pcdstarešina dr. Miloš Popovič, pozdravi navzoče, prečita brzojavko novoustanovljene bačke župe in preide na dnevni red.
III. čitanje zapisnika. Zapisnik zadnje seje stareš'nstva se prečita m odobri.
IV. Poročilo načelnika. Brat načelnik poda natančno poročilo o dosedanjem delovanju prednjačkega zbora in o sklepih zadnje seje prednjačkega zbora v dneh 15. in 16. novembra v Zagrebu, ki se glasi:
V smislu sklepov novosadskega sabora sem pozval v mesecu avgustu sporazumno z obema zamjenikom br. Mahoričem in br. Hofmanom v tehniški odbor saveza bratje: Ahčin, Bajželj Ivan, Drenik Bojan, Kovačič Janko, dr. Milan Metikoš, Miklavec Žane, Pavlin Ivan, Svetlič Nande, Sulce Dragan. V svoji prvi plenarni seji dne 21. in 22. septembra se je konstituiral odbor sledeče: tajnik T. O. brat Miklavec Žane, blagajnik T. O. brat Drenik Bojan, načelnik odseka za naraštaj in knjižničar brat Bajželj Ivan. — Ljubljanski člani T. O. so se sestali večkrat na seje, da pripravijo tvarino za plenarne seje T. O. in seje prednjačkega zbora saveza. —• V prvi seji T. O. v septembru so bile na razgovoru osnovne točke 'poslovnikov, jednotno poveljavanje za redovne vaje in pa razgovor o vajah za posebni nastop našega saveza v Pragi 1. 1920. Za vaje je razpisal T O. prost natečaj z rokom do 15. novembra. — V svoji drugi plenarni seji 15. novembra t. 1. pa je predelal T. O. načrte poslovnikov za prednjački zbor društva župe in saveza, ter T. O. župe in saveza. Načrti brata načelnika so bili z inalenkostmimi dopolnitvami sprejeti in predloženi prednjačkemu zboru saveza v odo-brenje. Istotako je bil v polnem obsegu sprejet načrt prednjačkega tečaja izdelan po br. načelniku. Sklepanje o poveljevanju za redovne vaje se je prepustilo prednjačkemu zboru saveza. Prednjački zbor saveza je razpravljal v svoji I. seji dne 16. novembra t. 1. štiri glavne točke. Poslovnike, prednjački tečaj, jednotno poveljevanje za redovne vaje in določitev vaj za nastop v Pragi. Poslovniki so bili sprejeli v celem obsegu, jednako tudi načrt prednjačkega tečaja. Radi poveljevanja za redovne vežbe se sklene pozvati tehniški sa-vjet (br. Vidmar, Šulce, Mahorič, Ambrožič, Hofman, Bajželj, dr. Pivko), da izdela predlog za najpotrebnejša povelja. T. O. pa se pooblašča, da predloženo odobri odnosno spremeni in do 1. decembra ta povelja določi in vpošlje vsem društvom. Povelja so obvezna za vsa društva v savezu. Radi vežbanja štiri stopov se sklene sprejeti vežbanje po načinu vojske in se T. O. Zveze vseslovanskega Sokolstva naprosi za odobrenje te spremembe.
Od predloženih vaj se določijo, po dolgi burni debati za nastop v Pragi vaje brata Hofmana za člane in vaje brata Vidmarja za člane in članice. Sklene se pa da je nastop z obema vajama za člane obvezen. Samo z enimi vajami se nikdo ne pripusti na zlet.
Prednjački zbor sklene soglasno, poveriti za čas izrednih razmer, ko je sklicanje prednjačkega zbora zvezano z velimi težkočami in žrtvami, T. O. z posli predn jačkega zbora. T. O. sklepa torej pravomočno o vseh stvareh, ki spadajo v delokrog prednjačkega zbora.
O njegovom poročilu se razvije živahna debata; končni zaključki so sledeči:
1. Za predavanje o »anatomiji« pri vaditeljskem tečaju se poveča število predavateljskih ur od 6 na 12; predavatelja oskrbi brat starešina.
2. Natiska se toliko posameznih tehničnih knjig in brošur, kolikor jih je potrebno za sokolska društva; br. načelnik naj napravi proračun za neobhodno potrebne tehnične knjige.
Po izjavi br. Mahoriča preskrbi za prvo silo in pomoč take knjige Hrvatski Sokolski Savez.
3. Br. Paunkovič opozori, da je pri seji prednjačkega zbora pri obravnavanju komande pri vojski padla opazka, »da še nimamo enotne vojske«, da je torej potrebno, da so vsaj vaditelji zadostno podučeni v tem oziru in splošno, da se naj vzgaja v nacijonalnem in državnem smislu. Nasvet se smatra kot predlog in se sprejme.
4. Br. načelnik apelira na starešinstvo, da preskrbi za vaditeljski tečaj tudi nekaj hrvatskih in srbskih predavateljev, da ne bo zgledalo, da je tečaj samo slovenski. Sklep: pozove se Hrvatski Sokolski Savez, da preskrbi pri vaditeljskem tečaju za finančno stran, za kurjavo, hrano in stanovanje.
Ugotovi se, da je finančno kritje tu. Srbski Sokolski Savez da v ta namen 5000 dinarov in Skautska organizacija tudi 5000 di-narov. — Br. načelnik izjavlja, da morajo nositi stroške za potovanje in prehrano društva oziroma župe, kar se vzame na znanje.
Dalje javlja sklep tehničnega odbora, da odklanja nagrade za sestavo prostih vaj, kar se vzame na znanje, predlaga- pa, da se dovoli primerna nagrada za oba skladatelja.
Br. Paunkovič predlaga po K 1000 za vsakega, kar se sprejme.
Končno omenja, da je neobhodno potrebno poslati 3—4 člane v Prago za nekaj dni, da se natančno informirajo glede vseh telovadnih in organizacijskih zadev za zlet v 1. 1920., v ta namen je že dovoljena svota do K 6000, ki pa nikakor ne zadostuje in prosi povišanja.
Na predlog br. Paunkoviča da se dovoli kredit do K 12.000.—, br. Paunkovič obljubi, da bo pri češko-slovaškem poslaniku Kalini interveniral, da se tem članom nudijo v Pragi čim inožnejše udobnosti.
5.	Br. dr. Budisavljević stavi na pritrdilni odgovor, ali se načelnikovo poročilo samo na znanje sledeči predlog: Predloženi, da se ovaj dio izvještaja br. načelnika, koji govori o zaključku pred-njačkog zbora, po kome se imade na sletu u Pragu nastupiti sa dvije proste vježbe ne uzme na znanje s razloga, što je sokolski sabor u Novom Sadu na predlog tehničkog odbora zaključio, da se imade nastupiti sa jednom zasebnom tačkom. Poziva se s toga pred-njački zbor, da glede proste vježbe, koja se imade vježbali na sletu u Pragu donese novi zaključak, koji če biti u skladu sa spomenutim zaključkom Sokolskoga sabora. O tem predlogu se razvije daljša zelo živahna debata, v katero posežejo razni bratje. Predvsem izjavlja br. načelnik, da je ravno vsled te točke na seji prednjačkoga zbora nastala velika kriza, ki se je odpravila samo na ta način, da se je sklenilo kakor je poročal. Omenja dalje, da ženske članice hočejo na vsak način nastopiti, zlasti, ker zavzemajo tako veliko število v Sokolstvu. Izjavlja objednem, da odklanja vsako odgovornost za posledice, ki bi event. nastale iz pritrditve temu predlogu. V debato posežejo dr. Budisavljevič, Paunkovič, Kovačevič, dr. Miloš Popovič, dr. Oražen ki povdarja, da se morajo čuvati sklepi sokolskega sabora. Končno stavi br. Paunkovič kompromisni predlog v tem smislu, da se nastopi z jedno točko, ki pa obsegala a) naslop članov in b) naslop članov i članic; oba nastopa se izvršita neposredno drug ža drugim. Vsi člani pa morajo vježbati oba dela prostih vaj.
Predlog br. Budisavljeviča propade s 3 proti ostalim glasovom, in predlog Paunkoviča se soglasno sprejme.
V.	Poročilo tajnika. Za odsotnega brata tajnika poda tajniško poročilo br. dr. Berce. Poročilo glasi:
Vse sedanje delo Sokolskega Saveza stremi v prvi vrsti za lem, da se izvede čimpreje enotna organizacija Sokolstva. Izvršili smo vse zadnje sklepe seje starešinstva Sokolskega Saveza in poročati moram, da je bil poziv povoljen, in da je začelo v vseh krajih veselo in živahno sokolsko delo. Pozdraviti moramo zlasti z veseljem dejstvo, da se sklep sokolskega sabora glede ujedinjerfja sokolskih društev vrše zadovoljivo in prihajajo tozadevno zelo navdušojoča poročila. Upati je, da bode popolna fuzija vseh društev iri žup v kratkem izvršena. Tu se je pokazala zopet sokolska ideja kot ponosna zmagovalka vseh ovir in nasprolstev, ki se stavijo razvoju našega naroda in naše države. Vzlic najhujšemu političnemu nasprotstvu, vzlic vsemu beganju ljudstva gre Sokolstvo krepko po začrtani poti do popolnega ujedinjenja ne oziraje se na vsa mogoča nasprotstva. Kakor je stalo Sokolstvo ob času najhujšega pritiska avstrijskega in madžarskega absolutizma neupogljiv glasnik ujedinjenja, kakor je stalo ob prevratu s puško v roki na braniku svoje domovine, tako je tudi danes neustrašljiv glasnik jedinstva celokupnega jugoslovanskega naroda in glasnik njegove boljše bodočnosti. Kjer najdemo prave sokolske delavce, tam je tudi delo lahko. Našemu pozivu so se nemudoma odzvala sledeča društva: Bosansko-hercegovačka župa
nam je poslala poročilo, iz katerega je razvidno, da obstoji v njenem delokrogu 11 dvojnih društev, katerim smo poslali pozive, da se čim preje ujedinijo; 13 društev — katera so se ujedinila, 17 srbskih sokolskih društev in 6 hrvaških samostojnih društev. Pozvali smo vsa društva, da izvedejo čimpreje popolno likvidacijo — dosedaj poročil nismo dobili, v koliko je to ujedinjenje napredovalo. Značilen je slučaj v Derventi, ker obstoji poleg skupnoga društva, še hrvaški Sokol. Pozvali smo tega da likvidira in pristopi k skupnem društvu — odgovora še ni. Sokol v Mostaru javlja, da je likvidacija obeh društev v toku in da bude v najkrajšem času izvršeno. Sokol v Hercegovini javlja likvidacijo in fuzijo obeh društev.
Župa Krajiška poroča, da upa da se fuzija vseh društev izvrši do 15. decembra t. 1. V nekaterih krajih se pojavlja nasprotstvo proti ujedinjenju. Župa Zrinjski poroča, da v njenem delokrogu obstoje samo hrvatska sokolska društva, ki pa so v smislu zaključka sabora spremenila ime.
Srbski Sokol v Petrinji je sklenil likvidacijo ter pozval hrvaškega Sokola za ujedinjenje — pozvali smo ponovno obe, da izvedejo čimpreje enotno organizacijo.
Sokol v Brčki javlja likvidacijo in ujedinjenje. Hrvatska sokolska župa Strossmajerjeva je vrlo na delu za ujedinjenje, ter je izdala tozadevno vsa potrebna navodila za likvidacijo društev in žup. Sokol Bos. Novi javlja likvidacijo in ujedinjenje. župa Fruškogorska je poslala natančen pregled Sokolstva v Bački, iz katerega je razvidno, da se Sokolstvo tam zelo lepo razširja.
Sokol v Kotoru poroča združitev obeh društev.
Sokol v Zaječaru je začel s sokolskim delom in pošilja pozdrave
Sokol v Glini je izvršil likvidacijo — istotako je pridno na delu za likvidacijo župa Preradovičeva v Bjelovaru. ki je izdala lepa navodila vsem svojim društvam in je tudi ukrenila vse potrebno za likvidacijo župe.
Sokol v Škarama javlja likvidacijo. Ustanovilo se je sokolsko društvo v Subotici, Guštanju, Mengšu, Železni Kaplji, Pliberku, Radgoni, Škofljici, Medvodah, Radomljah in na Brezovici.
Jugoslovanski sokolski krožek v Pragi se je ustanovil med tamo-šnjimi dijaki.
Hrvatski Sokol v Novi Gradiški, je sklenil likvidacijo, od strani srbskega Sokola se ni še v tem oziru vzlic ponovnemu pozivu nič storilo. Pozvali smo ga ponovno, da se izjavi in da izvede likvidacijo. Kar se tiče likvidacije in reorganizacije slovenskih žup — poročam, da je ista v tiru in da mora izvesti tekom januarja 1. 1920. likvidacija Zveze se pa izvrši prve dni februarja.
Od ostalih društev in žup dosedaj še ni odgovora, pričakujemo ga pa te dni. ker je bil dan rok za odgovor 15. november. Ako do 20. t. m. ne pridejo vsi odgovori, bodemo ponovno zahtevali likvidacije. Zdi se mi pa potrebno omeniti, da bode Ireba v mnogih krajih osebne intervencije, o čemur stavim posebne predloge. Za uvedbe enakih
znakov je bil razpisan natečaj — a brez uspeha, ker ni nobenih ponudb. Prva naloga Sokolskega Saveza mora biti, da preskrbi našemu članstvu dovOljno število telovadne obleke in krojev. Storili smo v tem oziru vse, kar je bilo mogoče v tako kratkem času. Obrnili smo se na vse trgovce s telovadnimi oblekami na Češkem, obrnili smo se na sokolske župne organizacije v Ameriki s prošnjo, da nam v tem oziru priskočijo na pomoč in tudi z našimi trgovci smo v dogovoru radi uvoza potrebnega blaga. Vsaj do konca februara mora biti cela akcija izvedena, kajti če ne bodemo imeli v poletnom času dovolj oblek, je skoraj vsak nastop nemogoč. Ministerstvo financ nam je dovolilo carine prost uvoz vseh sokolskih potrebščin. V dogovoru smo tudi s češke tvrdke radi telovađnoga orodja in drugih potrebščin.
Ministerstvo saobračaja je v principu dovolilo polovično vožnjo Sokolstvu na vseh državnih železnicah pred gotovimi pogoji. Nevem ali vsled nesporazumi jen ja ali vsled česar je bilo za sedaj poverjeno ravnateljstvo državne železnice v Ljubljani, da izdaja ta dovoljenja in ni potreba več vlagati prošenj na ministerstvo v Beograd. Vložili smo že ponovno.prošnje, da se delegira v te svrhe tudi ravnateljstvo v Zagrebu, a rešitve še ni. Ker se medtem izvršile večje spremembe in pride ravnateljstvo iz Ljubljane v Zagreb, odpade tako potem rešitev te prošnje, ker je potem eoipso delegirano ravnateljstvo v Zagrebu.
O priliki obletnice osvoboditve našega naroda pozvali smo vse Sokolstvo, da praznuje ta dan kolikor mogoče slavnostno. Kakor so dohajala poročila, sodelovalo je Sokolstvo povsod pri teh slavnostih. Ministarstvo trgovine in industrije namerava poslali nekaj otrok v kraje na Slovenskem, da bi se izučili razne obrti. Pozvali smo vsa sokolska društva, da podpirajo ministerstvo pri toj akciji, in sicer na ta način, da prevzamejo ona nadzorstvo in vzgojo te mladine, s čimur bi bilo omogučeno, da bi poslali vsake lete večje število dobrih vaditeljev v domovino. Dosedaj se še niso javila vsa društva — o uspehu te akcije poročam, ko bode izvršena.
Z Češko Obec Sokolsko smo stopili v najožje stike — upati je, da bodemo dobivali od sedaj naprej stalno redna poročila o pripravah za zlet. V okrilju Sokolskega Saveza SHS. se je ustanovil v Ljubljani dijaški sokolski agitacijski krožek, čigar naloga je širiti sokolsko idejo med dijaštvom, kar je zelo velikega pomena — kajti odkrito se moramo priznali, da je žalibog med našo inteligenco zelo malo sokolskih delavcev in zalo je nujno potrebno, da začnemo z vso vnemo s pravo sokolsko vzgojo pri mladini. Podobni odseki se naj bi ustanovili v vseh mestih, kjer biva dijašlvo in naj bi bili v stiki z osrednjim krožkom v Ljubljani
Glede sokolske pisarne mi je poročati, da je sedaj vsaj deloma urejena, ter da sta nastavljena dva stalna uradnika in slrojopiska in pisarniški vodja. Na vsak način je nujna potreba, da se nabavi čimpreje stroj za pisati in poseben razmnoževalni aparat. Dosedaj nam je izposodil stroj brat dr. Berce, katerega pa nikakor ne mo-
remo dalje obdržati. Prosil bi za to potreben kredit s katerim lahko razpolagam. Došlo je sedaj na Savez ca. 300 dopisov in skoraj v islem številu smo jih razposlali — brez ozira na razne okrožnice. Delo tajniške pisarne narašča od dne do dne — še tekom letošnje zime se bodo vršili tajniški tečaji za vse tajnike, da se uvede skoz enotno delovanje v celi organizaci ji. Treba bode samo več točnosti in resnosti v delu.
K tajniškemu poročilu se sklone:
1. Glede splošnega sokolskoga znaka, da se izroči večje število raznih sokolskih znakov umetnikom, ki naj nato izdelajo načrl za tak splošen znak za Sokole v civilu. Ako bo znak odgovarjal, se ga prevzame in Čehom je na prosto dano, če ga hočejo prevzeti ali ne.
2. Glede blaga za sokolske obleke napraviti oklic na društva in potem listov na narod, da po možnosti daruje Sokolstvu volno v poljubni množini. Volna bi se proti kompenzaciji odpošiljala na Češko; izvozna carina bi se na posredovanje odpisala.
Celo akcijo, kot ekspedicijo etc,. bi oskrboval brat Palčič, trgovec v Zagrebu. Ob tej priliki se dovoli temu imeti na svoji firmi napis »dobavitelj sokolskih potrebščin za Sokolski Savez SHS.« pod pogojem, da bo prodajal sokolske potrebščine samo z 20% zaslužkom in ob letnem zaključku, da Savezu 5%: čistega dobička. Poročilo se vzame na znanje.
VI. Poročilo blagajnika. Brat blagajnik poda poročilo, po katerem je bilo dohodkov 28.050 K, med temi darili neimenovanega K 20.000 in izdatkov K 2.894.75, tako, da je čista imovina znašala 15. XI. 1919 K 25.155.24. K temu poroča brat Janjanin, da izroča pri toj priliki še nadaljni pribitek iza sabora v Novem Sadu v znesku K 3782, za katero svoto se čista imovina poveča. Brat blagajnik prevzame navedeni znesek.
Brat blagajnik stavi 2 predloga:
1. Razveljavi naj se prejšnji sklep starešinstva, da se honorira proste vaje, kar se sprejme s 7 proti 4 glasovi.
Brat načelnik izjavlja pri tem, da natečaje za proste vaje sme razpisovati le tehnični odbor, ne pa starešinstvo.
2. Vsi večji izdatki raznih odsekov se morajo preje odobriti po predsestvu in odsekom se dovoli odprt kredit do gotove svote'. — Sprejeto.
Bratu blagajniku se naroči, da urgira iztirjevanje sokolskega davka.
Poročilo blagajnika se sprejme nato na znanje.
VII. Sokolski glasnik. Tozadevno poda br. Janjanin sledeče poročilo:
Kakor je bilo sklenjeno na seji zastopnikov Sokolstva v Zagrebu dne 26. januarja 1916 in pozneje na sokol, saboru v Novem Sadu, se izdaja jednoten sok. list »Sokolski Glasnik«, kot oficijelno glasilo Sok. Saveza SHS. Za glavnega urednika se je določil br. dr. L. Popovič in administracijo je prevzel poročevalec.
Sklenilo se je soglasno, da se list liska v 5000 izvodih, pri čemur se je računalo, da bode med Slovenci 1500 naročnikov, v Hr-vatski in Slavoniji 1500, v Bosni, Dalmaciji in Hercegovini 1500 in v Srbiji ter v vojvodinji okrog 1000 naročnikov. S tem računom smo se prevarili, kajti naročnikov ima list samo 1600, v komisiji se ga razproda okrog 400 in okrog tisoč izvodov se porabi za propagando in agitacijo. Naročniki se porazdele: Slovenija 116 največ, Novo mesto 28, Celje 22 in Ribnica 6, Bosna in Hercegovina 287, Dalmacija 100, vojvodinja 64, Srbija 173, Hrvaška in Slavonija okrog 800 naročnikov. Pripomnim, da ima Sokol I. v Zagrebu samo 50 naročnikov, a bi jih moral imeti z ozirom na svoje število članov vsaj desetkrat toliko.
Administracija je nekolikokrat opozorila v listu in v drugih listih brate Sokole in sokolska društva, da se kolikor mogoče naročajo na list, a vedno brez uspeha.
Po provizornem zaključku je blagajniško stanje 15. t. m.
sledeče:
Dohodki:
Naročnina	 22.978.27	K
Oglasi............................... 3.227,—	K
Prost, prispevki	  12.325.50	K
Komisija............................. 3.228.50	K
Skupaj	.	.	.	41.759.27	K
Izdatki:
Upravni stroški	in tisk	....	32.432.60	K
Oglasi........................ 550.—	K
Gotovina.................... 8.876.67	K
41.759.27 K
Bilanca izkazuje, da bo skoraj gotovo koncem leta uprava lista imela K 29.130 dolga, kateri dolg bi se pa dal poravnati ako bi se moglo razpečati še 1000 celih izvodov, ki so v zalogi.
Da bilanca izkazuje tak primankljaj ni krivda samo na članih in društvih, ki se na list niso naročili temveč glavno v tem, da se je tisk podražil od začetka Teta za dobrih 100%: nad prvotni proračun. Neobhodno potrebno je torej, da se društva župe in Sokoli funkcijonarji naroče na list, kakor je bilo sklenjeno na saboru v Novem Sadu, dalje da se po društvih agitira za list in končno, da se naročnina kakor cena posameznim številkam primerno zviša pri tiskanju 5000 izvodov.
Nato stavi dva predloga:
1. Župe in* društva se naj opozore na sklepe sabora glede obveznosti naročati se na Sokolski Glasnik. Sprejeto.
2. Letna naročnina se zviša od K 24.— na K 30.—. posamezna številka K 3.—. Sprejeto.
3. Br. Paunković predlaga, da se napravi na ministerstvo prosvete posebna vloga, da nakupi 1000 izvodov Sokolskega Glasnika po nabavni ceni za ljudske šole. Vloge je izročiti dr. L. Popoviču. Sprejeto.
4. Br. dr. Bučar omenja, da je Sokol I. v Zagrebu pričel izdajati lastno glasilo pod njegovim uredništvom izključno le iz razloga, ker je društvo veliko in se zelo razširja. Nima nikakega namena, nasprotevati s tem saveznemu glasilu.
5. Br. Bajžel omenja, da se mora dajati slovenske članke v Sok. Glasniku v korekturo osobi, ki dobro pozna jezik, ker kar mrgoli tiskovnih napak tako, da je večkrat nemogoče razumeti smisel stavka.
Poveri se predsedstvo, da naprosi prof. Kuščerja v Zagrebu, da prevzame te korekture.
6. Br. dr. L. Popovič slavi sledeči predlog glede organizacije sokolskega tiska v Jugoslaviji.
1. Sokolskom štampom upravlja Sokolski Savez SHS. Razlozi zato jesu: ekonomija sa materijalnoin i intelektualnom snagom Sokolstva, tačno prema potrebama Sokolstva, a obzirom na cijeli narod SHS.
2. Sokolsku štampu delimo na dvoje: na onu, koju ovaj statut zatekne, in na onu, koja če nakon ovoga statuta da vidi sveta.
3. Stara sokolska štampa:
a) sve plemenke u to j štampi nepriznaje se sokolskim, isto tako sve versko i staleško, odpada samo od sebe; postoječa štampa sa plemenskim verskim i staleškim oznakama ima da bude pozvana na bezodvlačnu likvidaciju; ovo se ima odnositi kako na časopise i novine tako na knjižice, kalendare i inače kakve edicije;
b) lokalna, župska, društvena ili pokrajinska sokolska štampa, — a bez pod a) označenih osobina — imade da bude pozvana, da na Sokolski Savez SHS, bezodvlačno podnese izveštaj, kako o in-tencijama osnivanja tako i o daljim namerama redakcija, sa spisom o broju predplatnika, o materijalnoin stanju, o saradnicama itd.; nakon toga ima Sokolski Savez SHS. da odluči o daljem;
c) od štampe koja se pokazala i pokazuje kao zdrava dobra i valjana u duhu ujedinjenoga jugoslovanskoga sokolstva, ima da se od strane Sokolskog Saveza SHS. izvede zgodan razmeštaj, raspo-dela i koncentracija i ima Sokolski Savez SHS. da javno stane u pomoč toj štampi, te da je proširi, pomogne i ojača;
d) zdravoj i valjanoj, ovakovoj, sokolsko j štampi mora Sokolski Savez SHS bar za prvo vreme i materijalnim sredstvima, da izadje na susret.
4.	Nova sokolska štampa:
a)	sve novo što se u sokolstvu štampom hoče, odnosilo se to ma na koju granu rada, ma ko j i deo sokolstva, i bilo ma gde u našem narodu, ima prvo da se predlogom obrati na Sokolski Savez SHS.; nakon odluke od Strane Sokolskog Saveza SHS. može da se radom počne; i na prvoj stranoj otiska ima ova odluka, da se objavi:
b) sve novo, što bi se štampom počelo, a bez odobrenja i znanja Sokolskog Saveza SHS. nepriznaje se sokolskim i ima Sokolski Savez SHS. za dužnost, da o tome obavesti celokupnu javnost, kako sokolsku, tako i ostalu;
c) načelno ima Sokolski Savez SHS., da se prema novoj štampi ravna u duhu točke 1.;
d) niti sam Sok. Savez SHS. ne može dozvoliti novu sokolsku štampu u duhu plemenskom, verskom i staleškom.
5. Upravljanje sokolskom štampom obavlja Sok. Savez SHS. preko svoje središne uprave u sporazumu sa redakcijom Sokolskog Glasnika SHS. Na svakoj saveznoj skupštini kao i na svakom sokolskom saboru ima savezna uprava, da o sokolskoj štampi pod-nese izveštaj. Predlog se soglasno sprejme in odkaže saveznemu kulturnemu prosvetnemu odseku v izvršitev.
6. Br. dr. L. Popovič, pročita predlog, ki se je predložil časnikarskemu kongresu v Zagrebu v dneh 16.—18. novembra 1919. Spomenica se naknadno odobri.
7. V zvezi s tem se ustanovi posebni korespondenčni odsek za sokolski tisk in sicer:
za Beograd (načelnik br. Paunkovič),
za Zagreb (načelnik urednik Sok. Glasnika),
za Ljubljano (načelnik br. dr. Fux).	*
VIII. Sokolski koledar. Br. dr. Bučar poroča: ponudilo se mu je s strani starešinstva glavno uredništvo Sokolskega koledarja, katero je prevzel. Obrnil se je takoj na razne tiskarne in najugodnejši olert je dobil od nadbiskupske tiskarne, katerega je prevzel. Po toj oferti bi stalo 2000 izvodov (15 pol tiska in 1 pola oglasov) 1 izvod K 8.50 in pri 5000 izvodih K 5.—. Predlaga, da se da natiskati 5000 izvodov — sprejeto.
Nato poroča o vsebini letošnjega koledarja (koledarski del, vladarska hiša, sabor v Novem Sadu, v vojni padli sokolski delavci, časopisi in knjige 1914 do 1920, razna pravila in poslovniki, načelni zaključki Saveza kar mora oskrbeti starešinstvo, Sokolstvo).
Skelene se na predlog br. dr. Budisavljeviča, da za letos odpade statistika, ker je ne moremo podati natančno.
Br. dr. L. Popovič predlaga, da mora biti spisan cel koledar popolnoma v duhu ujedinjenja in ne sme biti najmanjše sence, ki bi kazala na kaka separatistična stremljenja — sprejeto.
Glede anonc prevzamejo: za Zagreb br. dr. Bučar, za Beograd br. Paunkovič, za Ljubljano br. Kajzel. Naslov koledarju se določi: ^Jugoslovanski koledar«.
IX. Poročilo kulturno-prosvetnega odseka. Br. dr. Be^ce poda poročilo kulturno-prosvetnega odseka, mesto odsotnega načelnika brata Gangla: odsek se je konstituiral in predelal tvarino resolucij sabora v Novem Sadu in predlaga, da se v tem smislu razpošlje okrožnica na vse župe ozir. društva. — Sprejeto.
Poslovnike za savezne župne in društvene kulturno-prosvetne odseke je izdelal kulturno-prosvetni odsek združenih žup Krajiške in Fonove. Jednako je izdelal splošni uvod za kulturno-prosvetno delo, ki izide v Sokolskem Glasniku. Sklene se odstopiti ves tozadevni materijal saveznemu kulturno-prosvetnemu odseku, ki naj tvarino pregleda in poroča na prihodnji seji starešinstva. Ob tej priliki izjavlja br. Bogu novic, da je kulturno-prosvetni odsek imenovanih žup pripravljen sodelovati pri saveznem odseku, kar se z zadovoljstvom vzame na znanje. Sodelovali bodo sledeči bratje: Dušan Bogunovič, Zagreb, dr. Dane Trbojevič, dr. Joca Hadži, dr. Franjo Bučar, Mirko Došen, Josip Hanuš, dr. Laza Popovič, Milan Marjanovič, Juraj Demetrovič. Vse navedene bratje se povabi k prvi prihodnji skupni seji v Ljubljano.
X. Poročilo zastopnikov posameznih žup. Brat Buič poroča o Dalmaciji. Dve župi sta popolnoma v okupiranem ozemlju t. j. Zader in Šibenik; župa Hrvoja do Vg okupirana sicer pa'marljivo deluje; njena društva so vsa priredila javne telovadbe. Župa Gun-duličeva deluje pridno. V splošnem se sklepi sabora izvršujejo in je upati, da se likvidacija izpelje brez neprilik. Drugih župnih zastopnikov ni navzočih.
XI. Slučajnosti. 1. Brat načelnik predlaga, da se dovoli primeren kredit za tisk javnih prostih vaj za zlet v Pragi 1. 1920. Predsedstvo se pooblasti, da na podlagi prošnje s strani načelnika dovoli primeren kredit.
2. Brat dr. Bučar omenja, da se vrši 14. XII. 1919 v Zagrebu seja jugoslovanskega olimpijskega odbora za splošne olimpijade v Antverpnu 1. 1920 in bi bilo primerno poslati 2 delegata na ta sestanek. Soglasno se sklene in ugotovi, da je Sokolstvo samo tako silna organizacija, da lahko samostojno nastopi na olimpijadi, vsled česar se ne more podvreči športni organizaciji. Ne pošlje se torej zastopnikov, pooblasti se pa br. dr. Bučar, da v informacijo lahko poda na sestanku v tem smislu.
3. Br. dr. Bučar omenja anketo o raznih telovadnih sistemih in predlaga, da se napravi prošnja, da dobe sodelujoči primeren dopust, da lahko nadaljujejo započeto delo. V smislu sklepa sabora spadajo vsa tako vprašanja prednjačkemu zboru saveza, zato se predlog odstopi tehničnemu odboru saveza v rešitev.
4. Br. Sušnič izjavlja, da ima hrvatski sokolski savez zelo mnogo tiskovin, ki bi jih lahko uporabljal savez; Tiskovine se prevzamejo.
5. Br. dr. Lazar Car izjavlja, da hrvatski sokolski savez odstopa svoj pisalni stroj Sokolskemu Savezu, kar se vzame na znanje.
6. Br. dr. Lazar Car navaja slučaj br. Mahoriča, ki je med vojno izgubil svojo službo vsled sokolskega delovanja a današnja vlada, ki ga je sprejela zopet т službo neče všteti izgubljenih let т služ-
(bovanje. Sklene se, da sestavi Mahorič sam primerno vlogo, ki jo odpošije starešinstvo na pristojno mesto.
7. Br. dr. Miloš Popovič stavi sledeči predlog:
1. Da Sokolski Savez SHS. prim načelno i podesi opštoj organizaciji skautski sistem vaspitanja omladine do 18. godine u koliko več nije po dosadašnjem predstavljen u načinu obuke dece i podmladka.
2. Da dosadanji odbor za skautizam, društvo za zaštitu jugo-slavenske dece, preda podpuno upravi Saveza izvodjenje nastave i vaspitanja celokupnog podmladka. Sva dosadanja organizacija-glavni stan, oblasni i mesni stanovi postaju odseci za decu i pod-mladak u Savezu župama i društvima.
3. Odsek za decu i podmladak u upravi Saveza izradiče sporazumno sa tehničkim odborom pravilnik i uputstva za izvodjenje nastave.
4. Društvo za zašlitu jugoslavenske dece i društvo trezvenost ostaju u poslovnim vezama, prvo u materijalnim obvezama radi pomaganja ovog vaspitnog zadatka a drugo u suradnji širenja tre-zvenosti u Sokolu naročilo medju omladinom.
5. Da odmali ovu odluku objavi svima sokolskim župama i društvima.
Po krajši debati se sklene na predlog br. Paunkoviča:
a) skautska organizacija preneha in preide v Sokolstvo;
b) tehnični odbor izdela sporazumno s skautsko organizacijo natančen načrt za le vrste vzgojo mladine, ozirajo se pri tem na skautski sistem;
c) vsi odborniki pri skautski organizaciji, ako so sami Sokoli,, pridejo v odbore sokolskih društev oziroma žup v tozadevne odseke (odseki za naraštaj in dece). To razmerje je samo začasno. Zadeva se odstopi v izdelavo br. Bajželnu kot načelnika tega odseka pri Savezu.
8. Br. dr. Miloš Popovič predlaga: ustanoviti je pri Savezu gospodarski odsek, ki bo skrbel izključno za malerijalno in financi-jalno vprašanje.
Sklene se: brala dr. M. Popovič in Paunkovič sestavita do prihodnje seje natančen tozadeven načrt, premišljuje naj pa tudi starešinstvo o stvari.
9. Br. Buič omenja, da se naj načrti za telovadnice preje odobre po starešinstvu.
Br. načelnik predlaga tozadevno, da naj starešinstvo da napraviti tri razne načrte, ki bi bili obvezni za zidanje telovadnice.
Po krajši debati se sklene, da se pozove društva, ki nameravajo zidati telovadnice, da se preje obrnejo na starešinstvo, ki naj v vsakem pozitivnem slučaju skliče posebno stavbno-tehnično komisijo od kod.
10. Br. dr. Budisavljevič prečita za odsotnega dr. L. Popoviča štiri njegove predloge, ki se glase:
a) pređlažem Sok. Savezu SHS., da se sa ove sednice obrati prestavkom na predsedništvo ministarstva te na gosp. ministra prosvete u stvari br. Hofmana. Kako je poznato, br. Hofman je postao inspektorom za telesnu vežbu na srednjim školama i referent za Sokolstvo pri ministarstvu prosvete, no do sada o tome nije objavljen ukaz. Osim toga izgleda, da se u tom ministarstvo nije na čisto sa delokrugom rada br, Hofmana, pa se u prestavci i nato obzir uzetj ima. O važnosti svega ovoga držim, da nije potrebno, duže obraz-loženje. Svakako moramo stojati na stanovištu, da je neophodno nužno, da uopće pri ministarstvu prosvete postoji poseban inšpektor za telesnu vežbu i Sokolstvo, a osobito ako je to dobar soko;
b) predlažem Sok. Savezu SHS., da se sa ove sednice obrati prestavkom na predsedništvo ministarstva te na gosp. ministra voj-nog, u stvari us trajen ja posebnog vojnog inspektora za telesnu vežbu i Sokolstvo, a dodeljenog ministru vojnom. Kao najbolju ličnost za ovo mesto predlažem br. M. Kovačeviča podpukovnika komandanta zagrebačkog puka. Isto i ovdje držim, da ne treba veliko obrazloženje, jer smo složni, da vojska i Sokolstvo moraju biti i raditi u zajednici sporazumu i slozi;
e)	predlažem Sok. Savezu SHS., da se sa ove sednice obrati prestavkom na predsedništvo ministarstva te na gosp. ministra na-rodnog zdravlja ustvari ustrojenja posebnog inspektora za telesnu vežbu i telesno obrazovanje naroda pri ministarstvu narodnog zdravlja. I ovdje za sada može obrazloženje, da bude kratko, jer najbolja i najsigurnija sprema narodnog zdravlja jeste telesna ja-čina naroda, a ova se postiže najbolje telesnom vežbom, koju Sokolstvo vodi;
d)	predlažem Sok. Savezu SHS., da se na ovo j sednici stvori za-ključak o tome kako da se vladi podnese načrt zakona o obligatnom telesnom obrazovanju celog naroda SHS. Pod telesnim obrazova-njem smatram u glavnom Sokolstvo. Najbolje je, da Sokolski Savez SHS. izabere jedan odbor od 3—4 lica, koji da taj načrt u odre-djenom roku stvore, sastave i na idučoj sednici Sok. Saveza SHS. u Beogradu podnesu. Predložio bih da u taj odbor udje br. dr. Franjo Bučar i br. E. Gangl. Ako bi se iduča sednica Sok. Saveza SHS. držala u Beogradu od 6. do 7. januara 1920. onda je najbolje, da to bude i rok za podnašanje načrta o spomenutom zakonu.
Vsi predloga se sprejmejo.
Ad a) b) c) tozadevne vloge sestavi brat dr. L. Popovič in jih pošlje starešinstvu v Ljubljano;
ad d) v tozadevni odsek se izvolita br. dr. Bučar in E. Gangl, katerima se izroči načrt zakona, kakor ga predlaga br. Popovič v šludiranje in v predlaganje na prihodnji seji starešinstva.
11.	Prihodnja seja starešinstva se določi za prve dni januarja
1.	1920 in se vrši v Beogradu,
Zaključek ob % na 8 zvečer.
Reforma sokolskog- odela.
Bio sam dodijeljen odsjeku za spoljašnje jedinstvo na zadnjem Sok. saboru u Npvom Sadu, te sam tom zgodom predložio i novo odjelo za naš ujedinjeni sokol, ali koje nije bilo prihvačeno, pa za to hoču da ponovno istupim pred braču sokole u ovom našem glasniku sa mojim predlogom.
Spoljašnost (uniforma) našega sokolstva isto je tako važna, kao i mnoge druge prinake. Tempora mutantur et nos mutamur . .. stara je to poslovica i istinita. Svijet ide svojim putem dalje, a i sve ono što je na svijetu, ako i ne idu svi u istom tempu.
Predložio sam takodjer, da se izmjene surka i pantaloni sa mo-dernijim, ukusnijim, ali praktičnim dressom, kako bi to duhu sokolstva odgovaralo, a da ne gubi ništa na ljepoti. Svaki mi je stariji brat sokol rado priznao, da uza svu slikovitost crvene košulje pod surkom, ni malo nije ali praktično. Ali moram reči, da ni bivšu kapu, kao i pantaloni ne samo da nisu bili praktični, nego nisu ni lijepi. U sokolstvu mora i ovdje -iči sve usporedom one naše parole, da u zdravom tijelu ima bili i zdrav duh, — gajiti i praktičnost i Ijepotu.
Glavnu sam zaprijeku našao kod brače sokola to, što se teško dijele od svake tradicije, koja je sa sokolstvom spojena, pa tako i od surke. Za to na račun te konservativnosti moglo se zaključiti u odjeljenju za spoljašnost, da se u iznimnim, svečanim momentima može izači i sa narodnosnim zastavama, a ne u svim zgodama uvijek i samo sa jedinstvenom državnom jugoslavenskom (plavo, bi jelo i crveno), kako sam ju predlagao obrazlažuči time, da se tako od Mure pa do Vardara tim vanjskiin simbolom isticati ima naše cjelovito jedinstvo. Ako se samo sa jedinstvenom državnom zastavom u svim prigodama izlazi, to nipošto ne znači omalovaženje naših bivših na-rodnosnih zastava. Melnimo je za vječni spomen u naš b ud uči Panteon, a sada neka se sahrane u našim soikolanama na počasnom mjestu, da ih gleda i vidi naš podmladak sa onim poštivanjem, kako mi danas gledamo u buzdovane, sablje naših otaca izložene u našim domovima na prvim mjestima. Pa kako god su nam te uspomene drage, mi ih ipak ne skidamo, niti uzimamo kad se ide u boj, jer je mašinska puška bolja od demeškinje, — a ručna granata jača i si-gurnija od buzdovana, pa bio baš i od samoga Kraljeviča Marka. Duh vremena sili nas da idemo s njime. Mnogog se toga moramo odreči, što je od starine bilo naše, da izmjenimo sa onim boljim, što nije naše.
Civilizacija nam donosi dnevno novo i mi to usvajamo, što manje, što više ono, šlo moramo uzeti, da ne zaostanemo. Jer što-god se u civilizaciji naprednoga učini, pa bilo na kojem polju, svc-opče je čovječansko dobro, kojim se produktom mi imamo pravo po-služiti. Da ne činimo to i da nišu več naši oci i djedovi isto činih, bili bi tamo, gdje su nekad bili pred toliko tisuča godina naši
šukundjeđi, u močvarama, n pleterimu, bez ikakvog orudja i druge spreme.
A je li surka od iskona naša? Nije. Odgovor je obično od po-prečnog svijeta, da je to odjelo, kojim su se i naši predji služili. Jest. Ali od kada? Dobrom poznavaoeu povjesti kostima jasno je, da je ta surka mongolsko-tatarske prošlosti i pomješana sa bizantinskim ukusom. Dakle tatarsko-helenske provenijencije nama toliko naša, kao i svaka druga romansko-germanska. Provaloin Mon-gdla u 12. i 13. vijeku preko slavenskoga življa istočne Evrope, ostala je surka do danas kao vidljivi znak upliva, pod kojim su se naši predji nalazili mnogo stotina godina i to pod tatarskim i bizantinskim.
Ali kad ne bi samo to bilo, pitam ja, je li ta surka zaista tako 1 i j epa i praktična, da se ne bi moglo nešto boljega i ljepšega nači za sokol? Ja mislim da je svaki od nas imao dosta zgode kroz ovaj svjetski preokret vidjeti i odjevanje toliko raznovrsno, da se lahko možemo odlučiti, što bi bilo za sokol najpodesnije, da bude ne samo lijepo, nego u istinu i praktično.
Prije nego predjem detaljno u sainu stvar, hodu još i to istak-nuti. Evo naših pantalona. Zar nisu pantaloni produkat zapada? Naši oci nosili su uz surku samo usko nategnute hlače. Zašto taj kompromis — surke istočnjačke i pantaloni — zapadnjački? I naša crvena košulja, simbol je demokratstva, koje je izašlo iz franceske revolucije. Dakle jedan konglomerat feudala, buržuazije i revoluci-onarstva. U nacionalnom opet kompromis slavenstva sa tatarsko, bizantsko. franko-germanstvom.
Nacionalni zadaci našega sokolstva jesu u glavnom principu ispunjeni. Sada treba idi sa duhom vremena, te pored ostvarenog nacionalnog oslobodjenja treba to više istači i idi za socijalnim, još daleko neriješenim problemima, kojima ima i sokolstvo da služi i tako ispuni svoj potpuni apostolat u našem ujedinjenom narodu.
Ništa manje od važnosti je i to, da ovako uniformiranje bude ne samo jeftino, ved i u duhu prave demokracije, kako se to eminentno ima isticati u sokolstvu. Nije svejedno, da dosadanja sokolska oprema nije mogla se prilagoditi i onom stališu, koji je u nas najbrojniji, a to je seljaštvo. Dolame, kalpaci — nisu mogli steči one simpatije u našem seljaštvu, kako to njegova inteligencija zamišlja, a ni radnički svijet ne mari staviti na svoju glavu »pleme-nitaški« kalpak, kao znak nešto boljega. A bez seljaštva i radništva — ne može više opstati sokolstvo, ako hode svoju zadadu do kraja privesti. Nacionalni program je u glavnom sagradjen, sada je red, da se sokolstvo više posveti socijalnim problemima. Predlažem, da se za sada prihvacena šajkača ostaje onakovom, kakove sam i model načinio i poslao svesokolskom savezu kroz brata Dr. L. Popoviča. Jugoslavenska kokarda nad lijevim okom bez pera.
Po ovom modelu neka jedna tvornica učini za cijeli jugosla-venski sokol, da ne bude opet kojekakvih i neukusnih varijanta, bilo
Seietski Glasnik.
36
u formi, bilo u farbi. To islo ima se paziti i kod ostale uniforme, da bude tako jedinstvena, bez onih tolikih nijansah u raznim farbama od sivoga do smedjega, kako smo znali vidjevati kod dosadanjih
Slika /
naših sokolskih uniforma. Predlažem, da se mjesto dosadanje surke uzme sportski kaput, koji je ne samo ukusan, već i praktičan, kako sam u priloženoj skici učinio. U paradi sa šeširom, a u svim drugim nastupima sa šajkačom.
Pojas neka bude isto tako vezan sa jednim tankim remenom preko desna ramena, što je od velike važnosti radi toga, da pojas pa bio kako stegnut ne pada dolje. Ovu praktičnost su več tekom ovoga svetskoga rala prihvatili od Amerikanaca Englezi, Francuzi, Česi i Poljaci u svojim vojskam. Dva vanjska i dva unutarnja žepa samo na gornjem dijelu kaputa dostatna su, a da ne smeta, kada se kaput prebacuje preko lijevog ramena. Razumije se, da kod prebacivanja kaputa preko ramena dolazi pojas natrag izmedju crvene košulje i hlača (pričes). Ovaj isti kaput može se postaviti krznom i tako po-služiti i u zimsko doba.
Protiv kiše neka se uzme engleski oficirski ogrtač, koji je iz platna gumi jom impregniran, farbe je iste kao i naša sokolska uniforma. Praktičnost toga ogrtača sam zorno prikazao imajuči ga na sebi kad smo ulazili po največoj kisi u Novi Sad na svesokolski sabor.
Hlače neka budu t. zv. pričes. One su praktične i ukusne, a i razlike ne če biti izmedju sokolske pješadije i konjiče.
Za obuču neka se uzme visoke cipele sa vezivanjem. Ovo isto odjcvanje u cijelosti vrijedi i za sokolice, samo mjeslo pričes kratke suknje.
Distinkcije mogu se staviti na jedan trak na desnom ramenu (epoleti).
Župe, društva neka se po broju označe i broj dotične župe, kojoj sokol pripada, ima biti na vidljivom mjestu, spreda na ovratniku.
Odlikovanja neka se stave na lijevi rukav dolje, a ukinuti treba 'prigodne kolajne i one razne narodnosne vrpce, koje sliče više pobožnim hodočasnicima nego demokratskom sokolstvu.
Oton I v e k o v i č.
Писмо уредништву од једног . обичпог сокола
Био еам присутан седницама предаачког збора' нашег Савеза, у Загребу, сада пре осам дана. Лепо је било видети сакупљену браћу са свих страпа где заједнички зборе и до-говарају се о т. з. „техничким стварима”. Што су то „техничке ствагри” о томе нећу да говорим много. То су одприлике оне ствари, — толико да се лично изјасним, — што се на веџбе, и на све тто је са тех. веџбом ближе везано, односе. Разуме се да се ради само о сиетему соколском. ! Гј ’	; f 1
Дакле на ткм седницама се расправљало и решило доста, лепих предмета. Највише ми импонују заједничка и једпака i. авила за сва-друштва и”жупе Сок.јСавеза СХС. у погледу
предњачких зборова и техничких одбора. Тиме 'је постављен приличан темељ како правоме тако и уједначеноме раду на-шега соколства. i !	-
Ho зачудило ме је двоје: прво да наши технички струч-њаци нису споразумно и сложно израдили основу једие, једнаке и заједничке соколске команде, а друГо, да јо већпна наших техничких стручњака, у дебати » приближавању и еквалн-зирању соколске н ерпске војне команде, — данас заједничке команде наше војске, — заузела становиште сепаратизма со-колства насупрот војсци ! —■ То ме није зачуднло зато, што сам мислио или што мислим, да је стварање заједничког и једног језика једна проста и лака ствар, па да су наши технички струч-шаци лакомислена. изоставили само да повуку консеквенције, него баш обратно, јер ће се тенденцнја племенских сепарати-зама нашлх највећом тврдоглавошћу скривати баш за највеће ситнице, и бити непопустљиве чак у питањима једнога слова, или знака на слову једном, и јор је то познато и нама соколима као и свима, и јер ми соколи, који идејно јединство имамо одавно за собом; морамо безобзирно и енергично успоставити пози-тивне базе потпуном провођењу јединства у соколству, — надао сам се и држао за сигурно, да ће наши технички стручњаци чији предмет деловања и рада има најмање да подлежи нечем сепаратистичном, кратким путем; једном одлуком, једном за-иоведи, И8 растегљивог, несноеног и опасног хаоса учинити потез одређености и јасноћп.
Тај потез одређености и јасноћи, та тежња за уснравља« њем на ноге, то кретање у смислу ослобођења и размршаја, сво то није морало бити, — и није ни очекивано да буде — нсшто апсолутно готово, савршено, неприкосновено; и скроз идејално, не, него само нека је створено у опће, нека је покушано у опће, приврсмсно, за сада, у први мах, по невољи; за нужду и по-моћ, из начела јединства^ демпнстративно, манифестацијоно, — па ипак није учињено ! Ннје учињено ма да је то био један принцицијелан закључак сок. сабора дне 28. VI. о. г. у Новом Саду, нијо учињено, ма да је то био закључак седнице савезне уираве у Љубљани месеца септембра о. г., није учињено, ма да је то било опће очекивано и опћа потреба !
Него је одложено, изабран је нов одбор који то мора да учнни, одрсђен је и рок доклс то мора да буде готово. Па и то је добро, имамо да причекамо. Вероватно да се више неће од-лагати, и та сметња, ма колико да је мала, склониће нам се испред ногу и са пута. Бар ће се она склонити, — ако ништа друго!
Тим поводом имам да изјавим неке своје погледе. Па јер држим да су потрсбни за отварање процеса расчишћавања у нашем новом соколству, изјављујем их отворено п јавно.
IIpс свега еам убеђен. да грађење наше јвдне и заједничке номенклатуре и терминологије, те команде, није н не може да буде чиста и одељена ствар једино нашпх техничких струч-њака. Моментано тражимо од њих једну и најмању привре-мену креацију у томе погледу за невољу. II друго ништа ! Тражимо од њих да у томе послу буду'објективни, споразумни, одлучни, дорасли времену, узнесени ивнад ситница, пријемчиви за све добре савете и сваку пружену стручну помоћ. Тражимо од њих да тај посао одмах и еврше и заокругле, макар и у нај-мањем обиму.
> -• Наставак акције припада управи Сок. Савеза СХС ! Овај има да сазове договор где би се ствар задубила. У позиву на тај договор ваља истаћи тачно што се хоће и о чему се ради. Позвати треба прво и опет нате техничке стручњаке, било да cv одликовани одборским местима или не; било да су соколи или не, а сем техничких стручњака епадају овамо сви познати раденици са тога поља.
■' Опћих закључака нс требамо више; јер ти су створзонп Хоћемо једно и једнако ! На детаљна питања имају да е даду практични одговори. Гласања су глупост и насиље!. Под енергичним вођством савезне управе имају да се одржс заједничке седпиде свлх tiix „стручњака”, и опет не у тоталном и најширем разврставању, него постепено и деломично.
Друго: при целом том подузимању савезне управе не сме и не може да се никако мимоиђе или изостави наша војска ! Доказа за то не требамо; ако мало соли имамо у глави ! Све-једно је хоће ли војска примити соколске предлоге, или ће еоколи прнмити војничке оломенте, нли he то обоје бити, — споразум, дослух и слога мора да буде; и то је главно.
Има нских предрасуда од којих сам приметио да пати наше сокзлетво, не да бол болује, то нећу да кажем, него напросто неће да се отресе и нећс да се ослободи од неких еме-тња, од нских противречија, п носи их, и добродушно их трпи у себи и на себи, као да је то свеједно било или не било свега. Ово хоћу да истакнем баш поводом и баш у вези са говором о нашим техничким стручњацима.
Приметио сам да наше соколетво тако тешко иде путе-вима својим и путевима самосталним. Ако сс предложи нешт(1 необичнога,, одмах се дигне граја о т. з. правом соколству, чешком соколству; словенском соколству, итд. Имаде слу-чајева; гдосето словенско и го.чршко узима као важније и као ближо, него оно југословенско, оно мсђусобно, оно ново и наше. И то се особито јако наглашује код наших техничких струч-њака ! Ствар нијо нимало комплицирана. 0 чешким заслу-гама за соколство нико не спори ! 0 словенеком гледању на свет сви смо једнодушни ! Па ипак ми морамо скинути тај
вечни 'пубертет ca еебе, стати, усправити се и протеглити по вољиј Ми смо школу свршили ! Ми смо један велики уједињен, слободанЈИ самосталан народ ! Ми нисмо колонија за преса-ђивање словенских .установа, ми нисмо ничији робови ! Нигде, па ни ,у соколству ! Нико паметан неће еумњати у чешке за-слуге и за наше соколство, бар за оно предратно, племенски расцепано, ако не толико за ово велик>, силно н југословенско. Слава и част први.м учитељима и великим учитељима нашим ! Али ми смо школу свршили ! Ми хоћемо слободу ! Како поли-тичку, просветну, економску, државну, финансијску, и тако даље, гако и соколску ! Напш (технички стручњаци су из-реда ђаци чешки. То је лепо, али је уједно оков и стега, који нас везује и смета нам. ^Смета нам у опће као сваки оков. Још нам више смета као ознака нека наше инферијорности, заоста-лости, подређености и слабости. Зашто да то трпимо » докле ? Зашто и докле да нам Чеси буду ближи, него ми сами себи ? !
Основна је погрешка да будемо колонијом чешкога со-колетва, основиа је погрешка да се стално крећемо и разви-јамо у нашем соколству по примерима и угледима, без иједне гесте слободе и самосталности ! А још је већа и грднија по-грешка, када се, везујући се у сталну и нопоколебиву паралелу са Чесима, везујемо ми данас који почињемо, са њима који су нам 50 год. унапред — бар у соколству — одмакли. Угле-дајмо се на Чехе, али угледајмо се слепо и глуво на оно велико време, када је код Чеха соколство постајало, и када је живео и стварао бесмртни Тирш ! Тамо упрљмо очи, тамо учимо што треба да чинимо, и ионовимо — ако всћ мора да буде понав-љање — оне бесмртне и славне покрете, које је учинио Тирш ! Та сетимо се само, браћо, како је то све онда било, како је то самостално, одлучно, безобзирно извео Тирш ! Без договора, без угледања, без о&зирања, устао је овај славни муж и без доказа пружио руку и рекао : овуда ћемо !
Стално нам ее цри сваком новом покрету шш новој жељи одговара : то нема код чешког соколства ! То je истина, данас је чешко соколсхво једна црилично изграђеца и финалисана. установа. Она више ае може да расте, она се само може да шнри. Наше сокодство не подноеи паралелу са данашњим чешким соколством, и шго је за нас за угледање код чешког соколства то јс визија Тирша, u једино угледајући се у њега ми имамо исто као и он да кажемо ; овуда ћемо !
А говорећи већ о чешком соколству не смемо нииошто заборавити, да ми и не знамо главне струје данас тамо, и да је питање преокрета у чешком соколетву питање, које ће брже са8рети него што се ми надамо ! То је пак кратка напомена, јер као што други немају права да се ллећу у наше соколство,
пемамо ни ми~]права — а без икаква позива — да се бринемо бриге туђе.
') ;8ато говоримо V> нама ! [Са пресађивањем готове установе ^колства, ма од куда а к нама, доводимо у сукоб наш развој ta тврдом и готовом формом. То двоје не може да иде заједно ! Не може ни онда, када би било могуће обуставити развој. i -a кад нам се метне на врат јарам туђе форме, и она почне ; а нам смета, онда се опет каже : то је идејално, то је освеш-тано, то је догма ! Могуће на другом месту, код нас али не ! IV Једна — од пресађених ствари — јесте раздељење сокол-ског рада на т. з. управни одбор (друштва, жупе, савеза) и на т. з. технички одбор („технички стручњаци”). Потпуно је до-бро и корисно да то раздељење постоји. Ради се само о мерилу, о дози, о количини раздељења. И узмимо наш данашњи слу-чај ! Технички одбор има да учини једну команду ! Једино је он позван за то, и једино је он компетентан. А знамо да се ради о нечем врло важном, врло тешком и врло осетљивом. Је ли за нас логично да се све остало соколско радеништво ивдели од овога, да му је препречен прилаз овоме за увек, или да се деградира на инстанцију другог реда и спореднију од „техничких стручњака” ? Зар није и стање нашег сокол-ства, као и тема^о којој се ради, зар није све то другачије него што је онде, 'одакле су‘форме пресађене ? V опће где је ту веза, где подлога за упоређење ?
Раздељење рада је^зато, да рад буде јачи, бржи и бољи ! Мора апсолутно постојати и управни одбор и техн. одбор. Али има задатака, чија је валшост или комплицираност такова, да се не могу одредити уЈобраду само једном или само другом одбору, него по природи ствари припадају обојим/ управо целини соколства. Ако код Чеха измена команде (или у опће номенклатуре и /герминологије) стаје у компетенциЈу' тех-ничких одбора, то Hiije исто с нама,, где се нешто ствара ! Јер промена 'није друг зидању из темеља ! Осим тога ми не смемо заборавити, да је висина образован )рти чешког технрчког вођзтва високо надмашила прилике у нас, и да смо ми према Чосима как) технички, тако и нетехничкв заостали.
Тј не к»нстату1емо зато, да изнесемо једву новину, пего ради гледања истини у*|)чи ! Мали смо да се раздељујемо, ма да ради даљег напредовања нашег соколства морамо да не-гујемо и техничке, као и културно-пр >светне, те побратим-ске одборе. Али у стању постајања темеља нашега соколства ми имамо да се отресемо свих форма и свих угледања, те да бу-демо сви једно коло соколског етварања, били ми у управним одборима, били у техничким, били у културним, или још каквимЈдругим. Права функција нашег соколства захтева то категорично ! И никад се погрешке не свете тако страшно
него када се неприметно у основу увуку. А једна je погрешка, n биће велика погрешка која ће нам се светити, ако делокруг свих разних одбора наших тако високо и тако чврсто огра-димо, да једни за друге и не знају.	кг1-
Наши технички одбори треба о свему овоме да промисле! Они нису позвани да „шверцују робу” из Чешке овамо. него да граде, стварају, оснивају, покушавају, у споразуму и стал-ном контакту са свим осталим нашим раденицима у соколству, све оно што је збиља најбоље, што је за нас најбоље ! Лако је рећи : овако је код Чеха. ! То нас се не тиче у првом реду ! Него нас се у првом реду тиче, како да код нас буде наЈлепше ! Па онда то није еоколство, — граквуће се одмах ! Па дабогме да није соколство ако је вама соколство само оно што Чеси имају. У тпме п јесте тешкоћа и величина нашега рада ! Ми смо народ који треба своје народно соколство. Када би наш и чешки народ били потпуно конгруентни и идентични, онда 6и могли директно од Чеха у соколству узети еве без предо-мншљања. Пошто смо ми један народ посебних одлика (и мана) и потпуно другачији, како од Чеха тако и од свих осталих народа, то наше еоколство мора да буде другачије него чешко (пољско или руско). А да не спомињемо размак напретка данашњег чешког и данашњег нашег соколства ! И да но спомињемо даље наше потпуно незнаље о томе, шта у опће соколство треба да буде у једном слободном народу ! И најпосле да не спомињемо како јс велико п замршено пл-сање о улози соколства у Словенству !
Па како да се организује у нас целокупни рад соколски ? Ми можемо покушајно радити подељени у управне, техничке и културно-прпсветне одборе. Учинимо огра^е између тих одбора малим, то je прво. Hi‘ заузимајмо становишта догматична, то је друго. Не примајмо за готов доказ нештх што је до-бро код других, јер то не мора да вредн за нас. то је треће.
Али ово је главно : Hanie соколствп има један засебан прин-цип. друга га соколства немају нити су га имала, и тај је прин-цип осиовни; велшш и главни, то је принцип нашег соколског јединства. Ш то никада не смемо да заборавимо ! Одлука ирвог нашег соколског сабора глаеи : уједињено соколство —-или не соколство ! Заиграли смо велико п озбиљно коло ! Све јо у нашим рукама и срцима, и једино у њима ! Нико нам овде не може да саветује много и да помаже ! Нов је тај иут, и ниједно соколство тим путем није ишло !
Истичући овај ochobiui, главни п велики принцип namer соколства ми морамо цели наш рад организовати тако, н једино тако; да не долази у судар с принципом јединства ! Нису само управнп одбори позвани да о томе бригу воде п да на то сталнп миел«, једнако cr то тичр и нашог техннчког
вођства, јкао*ј'и наше"Т] цултурно-просветне управе I Све * троје ради овде једну и исту ствар, толико једну и заједничку, да на тој ствари у опће не може ни једно од то троје да одељено ради, него само заједнички.
Хоћу да кажем : ако је задатак ма кога од тих одбора, макар само у вези и дотицају са. основштм принципом једин-ства нашега соколства, онда је тај задатак одмах заједнички и опћи, — и у таком случају одмах, п културно-иросветно вођство, и техничко вођство, и савезна управа, сачињавају једну целину и једну заједницу компетенције у одлуцп. То је то што је најглавније и најважније !
У овом часу уједињено југословенско соколетво долази у сукоб са три, разне, племенске, предратне, номенклатуре и терминологиЈе, те команде соколске, — и питање постаје врло великим и врл« озбиљним. Ако се наши технички струч-љаци устежу да предузму решење тога сукоба, мора се то и разумети, и у критици њвховог поступка бити врло уздржљив.
И ако им се замора. што на свом састанку у Загребу месеца новембра о. г. низу створили једну и заједничку команду за уједињено југословенско соколетво, не замера им се што нису имали свога Тирша да на херојски начин пресече овај чвор, него им се замера што нису ни десет речи моглц да даду и да створе, које би биле опће, заједничке, добре, те постале један начелан почетак за решење замршаја. Чак но би тих дееет речи морале бптЈт ни добре, него само да су пронађене и предложене за заједничке ! А после би се могло све наставити, — јер бев почетка јо немогући наставак.
Ствар је необично тешка и пре уласка у посао мора се у извесним правцима бити на чисто : 1. питање, да ли да остану три, разне, племенске, предратнс номенклатуре н термино-логије, те команде соколске, мислим да је за све јасно решено, т o n e ћ e ii о ;	2. питац>е, да ли да се за заЈеднлчку команду
узме нешто страно а славенско (н. пр. чешко, руско или пољ-ско), л то је јасно решено : т о н е ћ е м о ; 3. питање, да ли да буде једна и заједничка ксманда (говоримо у кратко), исто је јасно решено : т о х о ћ е м о ; 4. да ли дасе ово учини компилацијом, састављањем из свега што смо из прошлости. донели, да ли оригиналним стварањем, да ли да се при једном цли другом, или n једном и другом начину држимо начела већнне (племенске), да ли да — ради, „сигурннје слоге” — зовнемо у помоћ и друге културно-просветне раденике наше, како да дођемо у везу са војском, да ли да питање признамо опћим соколским, дакле у неком смислу „свесловенским", па да ургирамо једну свесловенску инстанцију за ово; и тако даље, — читав овај низ објашњавања не може да буде једним пресеком и прецизно решен са да или са не. Главно је да хоћемо
једну_ ‘команду, па макар како малу, цочетну и привремену, sa сад, заовај случај, специјално за наш југослов. поход у Праг.
7Ј ,’Стварje заједничка (и опћа, и тиче ce свију нас сокола. Природна је тешкоћа ове ствари, аашто да то тумачимо 1 Али ее снага унутрашњег уједињења нашег мора окушати 1 Мора' се видети и знати: шта вреди уједињено југословенско со-колство ! Мора се видети и знати : шта може уједињено југо-словенско соколство 1 i
Jobi посдедња напомена у ,овом ^дугом писму; где су ео-колски југославенски добровољци^ ! Чули смо да их има, и да их има много I Знамо да су се борили за ослобођење и за ује-дињење наше отаџбине 1 Зашто не проговоре и они,и не кажу: како су се споразумевали, како су се договарали, под каквим заповестима су _формирани у славне чете залагали животе за нас, и зашто нам и даље не помогну да цребродимо ово тешко стање утврђења и осигурања нашег уједињења? Гд су браћа југословенски соколски добровољци и Срби и Хрват нСловенди!	u	;;	;	гЛШ	;	"'J"	[	'	ј
Prve obavesti za praški^slet.
I poslj.dnjem broju'češkoga »Vestnika Sokolskog« od 7. novembra o. g. izašla je pod gornjim naslovom okružniea za sve sokolske vodje, koja ima služiti za uputu i ravnanje svim Sokolima i Sokolicama, pa ju stoga u glavnom ovdje donosimo.
Očekuje se silno učestvovanje, toliko, da ce posve promijeniti nutarnju organizaciju sletovskog pothvata. Zato treba za vremena informirati Sokolstvo, da ne buae razočaranja. Ponajprije treba naglasiti p o j a m učesnika sleta. Takvim če biti smatrali samo vježbač, vježbačica i brat u odori, a eventualno i sestra, uspije li i za nje uvesti sokol, odore (Ć.O.S. raspisala je sada natječaj za za ženske sokol, odore). Otpast če dakle sva brača, koja ne budu vježbala, ili ne budu u odorama.
Sve če se pogodnosti za članstvo na vježbalištu stegnuti na naj-manju mjeru, te če se po svoj prilici članstvu pridržati samo pravo prisustvovanja kod predpoldašnjih pokuša. Uslijed toga pridržala bi se čitava sletovska arena jedno dopodne iskijučivo za članstvo, kojeg če biti, kako se očekuje, toliko, da če napuniti sav prostor ogromne sletovske arene.
I karakter sleta razlikovat če se od dosadanjih sletova. Ne mo-žemo ovaj puta zvali braču u Prag k nikakvim svečanoslima, pruža-juči svim učesnicima uredno pogoščenje, dobro stanovanje i kakvu takvu udobnost, nego ih zovemo na rad, stradanje i žrtve. Ovaj svesokolski slet ne če biti svečanost u običnom smislu, negoviševelikompoljskomvježbom, kod koje se oče-
kuje od učesnika skrajnje naprezanje svih sila i največe pregaranje, a naprotiv toga pruža im se iek najnužnije. Valja sloga računati s time, aa če se do Praga voziti u zajedničkim vagonima (ne budemo li mi imali posebni jugoslav. sokol, vlak), da če sespavati na ilami, podšatorima, u š kola m a, a bude li trebalo i n a h o d n i c i m a, da če se j e s t i s a m o o n o, što si tko sa sobom donese, i slično. Nastanjenje če se prevesti po taborima, le če se zato u najbližoj okolici Praga podiči nekoliko velikih taborišta. Pre-n r a n a če biti samo skupna. Kuhat če se u kotlovima, ujutru kava, u podne jednostavan objed. Župe si imadu ustrojiti svoje posebne prehranbene odbore, dovesti iz svojih krajeva hraniva i opskrbit se svojim vlastitim kuhačima. Prag če im dali samo kotlove i gorivo.
Svaka župaimauPraguživitizasebnoiza sebe.
Razdijelit čemo zadače: j e dni čevježbati, drugi će Suvati stvari članstva u garderobama i na logori-štima, kuhati če, s prem ati, raditi: ukratko svakog če zapasti dio posla, le če bili brigom župe, da se u tom poslu izmje-njuju svi, koji učestvuju kod sleta.
Nitko nas ne smije ostati gledaocem. Navikli smo nalagali duž-nosti samo na vježbače; tako je bivalo kod dosadanjih slelova. Vjež-bae je bio upregnuo na vježbališlu od rana jutra do mrkle noči, a po-dupirajuči član bivao bi samo rediteljem ili gledaocem. Nu danas ima biti zasadom, da ne smije da bude razlike medju članovima sokol, d ruš tava.
Sa svih se strana javljaju sumnje o mogučnosti svesokol. sleta god. 1920. Mi ne sumnjamo, nego se uzdamo u čvrstu volju i neslo-mivu odlučnost svih onih, koji budu s nama. Mi iz Praga i okolice ne čemo sjediti čitave mjesece danju i noču, ne bojimo se ni motike ni lopate, upreči čemo se i pod kola, kako bi slet priredili; od ostale ■ brače i seslara ne čemo tražiti ni više-ni manje, nego bezuvjelnu disciplinu i pregaranje. Dokazal čemo, da možemo priredjivati sle-tove i uz najgore uvjete. Predstavimo si, da je Prag dubokom šumom, krasnim prirodnim zatišjem, u kom nema restauracija, ho-holela ni trgovina, le u kom hočemo sprovesti tri dana, i pripravimo se na to. A ne če to tako teško biti, jer je dosta odora, vjež-bačko odijelo, prtenica sa hranivom za tri dana, zdjelica za jelo sa priborom, biljac, ručnik i sapun. Dodje li svaki nas u Prag s takvim preduzečem, ne če priredjenje svesokolskog slela 1920. bili utopijom a ni hazardnom igrom, nego — zbiljom.
Možda ta zbilja ne če biti tako crna, kako je ovdje prikazana. Nu zapamlit moramo, da ne čemo u Pragu sami biti. Možda če cio svijel doči na slel u Prag. Doči če zaista, ma ne pravili nikakove reklame. Svijel teži, da bi upoznao državu, koju je dosele znao samo po rauu i djelima čehoslovačkih legijonaša, čezne da bi vidjeo Prag i upoznao Sokole, kojih je duh vladao u onim legijama,
kojima se je divio. Doči će on sigurno, — s Amerikom na čelu, koja več oglašuje do 50.000 učesnika. Zato ne če biti druge, nego računati sa Pragom, reči Bi, posjednutim — izjedenim.
Preveo dr. B. V i n k o v i č.
Поводом овпх „првих обавпјести”, нгто нам их наш бр. Божа шаље, испричаћу нешто, што можда млађа и иовија браћа наша неће одмах моћи вероватн.
!'jf| To je бпло гпд. 1912. након VI-ог чешког свееоколског елета у Прагу. Први мотиви југословенства у нашем сокол-ству зачели су се баш тада у Прагу на самом слету. Сећаће се тога нека браћа. Било јо то у хотелу једном, мислим да се звао Граф.у соби бр. 12. где су се на иницијативу српскпх сокола састали делегатп хрватског, словеначког и српског соколства. Учествовала је на том договору и југоеловенска академска омладина наша, колико се сећам репрезентована по бр. ђури Остојићу. И одлучивано je о првом југословенском свесокол-ском слету. којг је имао да буде год. 1913. у Београду. те уједно да то буде и први српски свесоколски слет., — јер, као што је познато, српско соколство није до тада приредило евојих све-сокол&ких слетова.
Доста то, говорило се онда, како да се тај први српски свесоколски и први југословенски слет изведе. И онда je у крилу српскога соколства било начелно закључено, — а на предлог једнога члана, — да се слет изведе као војни маневар, у облику логора n табора соколског, изван Београда, на пољу. Ма да се нмала једна велика варош са удобностима, начелно се хтело свесоколске слетове пзнети из вароши напоље у слободу. И ишло се у томе тако далеко, да се дебатовало чак и о томе, да ли да соколетво, — бар српско, ако не н цело југословенско,
— долази на елет возовима и бродовима, или пешачким мар-шевпма. А да ти маршеви добију још дубљи смисао, осим по-знавања своје отаџбине, осим стране физичке вредности, осим уништења кобне разлике у соколс.тву на господу ii на пук,
— евп ти маршевн били би организогани i; одређенк за ре-шење извесних тактичких и сгратегччких задаћа. А план логоровања био je предложен бага на длаку исти као овај у Прагу 1920 год.	(
Међутим дошло је д > балканскога рата v ерпско соколство је обављало cboj« задаће v томе рату, и то је онда бип npini српски свесоколскн слет.	јЛ-ј
Не спомињемо ово ради приоритета идеје, — јер чешка идеја данас говорц из невоље, а српска је говорила из чисте, ■•лободне л скроз самосталне одлуке, па би парба ради нри-орптета отпадала сама од себе. Него сада је друго нешто : питамо, не би лн се могле обе идеје спојитл, па да целокупно словенско соколство одреди уопће нови типус својих великих
слетова, а тај нови типус 'да, буде логор и табор, да буде ие-шачење, како је горе у кратко споменуто, и онда, када буде у нашим великим варошима и лукеузаг’и комфора ? !
Ово адресујемо на управу^нашег Савеза па га молимо, да на првим свесловенеким 'договорхша соколским потегне ово пн-тање. А до тих договора мора доћи, јер има много чега да се каже, објаенп, утврди ir закључи v широком крилу свесловен-скога соколства.
А ако смо код идућег чешког слета и код нашега Савеза, не можемо 'да не 'изразимо чуђење/ ^да наш Савез досада нијс издао никакву „обавест" о југословенском соколском судело-вању у Прагу 1920 г. Примљена је ’ Хофманова проста веџба. као наша заједничка за Праг. Примљена је и веџба Видмарова. Дакле за слет се спремамо са две веџбе, а Савез.није упутио своја наређења и своје директиве уједињеном југословенском соколству.
г Тешкоћа~]је била заиста’’у томе, што се према опћим гла-синама и у самом Прагу још колебало у тачним одлукама. Сад је ствар чиста, па се морамо и ми одредити ! II не пада нам ни на ум да посумњамо у енергичност и агилност нашег Савеза^те мирно очекујемо генералну заповест l~Ž' Мплили би наш Савез да не заборави на следећо : у ред<>-вима војске борили су се међу југословенским добровољцима и соколи, и колико иам загребачки одбор за сокол. добро-вољце саопћује/ 'имамо наших сокола добровољаца преко две стотине ; ићи у Праг на слет, а без ове наше дивне и прве со-колске браће, била би неправедна~'и ружна ствар ; па, би било добро, да Савез можда; по постојећем добровољачком списку, а преко јавности те преко свих друштава, позове сву ову браћу на слет, и формира од њих једну посебну чету.
А поводом ових првих обавеети V> слету у Прагу, мислимо да погађамо 'опћу 'жељу, ако дамо пуномоћ нашем Савезу, да поручи бр. Чесима, да се ми њиховом слету радујемп, да хоћемо да учествујемо, и да се не бојимо логоровања. У то име здраво !
Др. Л.
Соколство
ВЕЖБА
Мајор Божидар Путниковић, Сарајево.
Завршним радом Сарајевског Сокола на прослави Видов-дана о. г., који је био изражен у екудини-пирамиди, главна идеја је била :	„преставити скупином прво подвојност-
распарчаност нашег троименог народа C. X, С.; — затим његово уједињење у једну целину”.
Појединости су ове : — из I. д е л а : 1. Три равнокрака троугла”са основицама v поље, а врхпвима на центру има да представи сваки народ за себе, што се је видело по заетави-цама. — 2. Што су основице ових троуглова у првој радњи биле споља, хтело је се тиме представити, да је у много старијим датумима била. огромна већина далеко од помисли за централи зацију услед огромног притиска заједничког угњетача ; — а што су пак врхови били на средини, значило би, да је један незнатан део мислио на уједињење. — 3. Троугли cv бнли међусобно удаљени, а њихови врхови су опет били удаљени og центра, ма да су управљени на њему, што би значило : на-(1оди су међусобно распарчани, а заједничка им је жеља за цен-хрализацију била слаба. — 4. Ставови појединих редова ода вали су и то из : I. p е д а упућивање ванаја Богу са силно! угњетавања (руке у вис повијене, поглед у вис); — II. p е д ропска подчињеност (руке свезане на леђа, глава оборена, п -глед у земљу, — мали испад); — III. p е д а јача ропска по, -чињеност (јак испад, руке косо доле напред ближе к земљи, као кад се пада од силног терета) ; — IV. p е д а отресање терета, са узајамном потпором (мали испад руке горе у страну
— унутрашње у додиру); — V. реда тражења. спаса (јак испад, руке косо горе напред, поглед напред); — VI. p е д а пад и пружење руку за везивање (у клену, руке напред); — VII. p е д а — пад али народ ипак живи (леви потпор на земљи, десна рука уздигнута у вис са барјачетом). — Родови су ја-чине r I. од 7; — II. — 6; — П1. — 5; — IV. — 4; — V — 3;
— VI. — 2 n VII. — 1 вежбач.
Из II. д е л а : 1. Сада су основици триЈу равнокраких тро-углова унутра, што значи, да је свест сваког народа о потреби свога живота поеебно развијена, док је незнатни део (врх тро-угла споља) у неслагању. — 2. Троугли су и у пвом делу удаљени од центра, а и међуеобно, јер свест о централизацији свих група — нарпда још није развијена, већ само за посебну.
3. Ставови И8 појединпх редова одавали су и то из : I. p е д а
— изненађеност са буђења национално свеети (потпор за ру-кама на земљи) ; — II. реда одобравање поступка вО' ћине (јак испад, руке косо горе напред) ; — III. р.е д а захвал-ност Богу (у клеку, руке на колено склопљено); — IV. p е д а журење на зајодници (јак испад, руке косо горе напред); —• V. p е д а одавање своје верностп (мали испад^ лева рука v вис, десна шаком на прса); — VI. p е д а слабије јединств^ (раскорак, руке косо горе у страну; унутрашње се доднрују);
— VII. p е д а јаче јединство (раскорак до додиру ногу; рук косо горе у страну, унутарње ое додирују . — Редови су ia-чине 'обратно јив'1. дела.
515
з III. д е л a : 1. Два слаба револверска пуцња означују Видовдански атентат. — 2. На та два пуцња И8 сва три тро-угла журе се^и^окупљају око еаставе. — г3. Комешање је рат, борба за идеју ка пентрализацији. — 4.r Образу]е~се Гравно-страни троугао т. ј. једна целина од сва три дотле подвојена народа C. X. С. — 5. Ставови из појединих редова одавалн су и то из : I. p'e да, и они заостали'у'идеји sa уједињење^журе, те у журби падају на руке (потпор на рукама на вемљи)« —
flOO, 00 0 0
'O О t 1 О о
OD
0 0
О"о °°"0 UD \
О О....И Д đ а Q_£ii
32.3
Скице појединих делова.
II.	p е д а — маннфестују јединство (клек, руке косо горе у страну, унутрашње спојене, у спољним су увдигнуте ваставнце) j — III. p е д а — јака журба на центру (јак испад, руке косо горе напред, унутрашње спојене)» — 1У. p е д а — манифеста-дија солидарности (слаб испад, руке косо горе напред мало рашпрене, унутрашње спојене, у спољним су ваставице); — V. p е д а —■ једни у клеку омогућавају мањима, да боље виде апред тиме, што се ови пењу на њихова колена, чије су руке
напред косo rope); — VI. p e д a — да бц ce што чвршће др' жала уздигнута 1 застава C. X. С. једни клекну, а други ее п$њу на њихова рамена и опруженим рукама придржавају ohv тројицу, што држе заставу C. X. С. ; — свима су осталима руке узајамно спојене, — заставице крајних укрштају се : Српска са Хрватеском; — Хрватска ća Словеначком, а Слове-начка са српском ; — VII. p е д а — сви поклекну (узајамно чврсто епојону), да се три малишана попну на њихова рамена зржећи се за заставу C. X. С. ; — поклекнути се затпм лагано дздпжу у став стојећи, малишани полако издижу заставу, му-иика свнра Југославенску химну. — Редови су јачине : I. — 1;
— II. — 2; — III. — 3; — IV. — 6; — V. — 6; — VI. — 7 ;
— VII. — 6 н VIII. — 1.
. Застава је за сво време у средини, а поред ње један стални чувар у Соколском свечаном оделу. —• Три малишана издижу заставу C. X. С., јер је садање поколење нашег троименог на-рода изражено у њима кроз будућност, која је на њима, док доњи представљају основу у прошлоети. — По евршетку слике игра се коло од свнх око заставе. — Цела је слика представ-љена у три дела, јер је и уједињеиа од 3 народа. — Јачина сваке групе : 14 Сокола ; — 4 Соколице 5 — 6 из подмладка и 4 из дечије групе свега 29, а'укупно 84.	1	Гу'	^
SESTRE!*
Dozvolite, da vam kao delegatkinja zagrebačkih sokolica rek-nem nešto o našemu radu.
Kad se Ijetos o Vidovdanu sastao prvi sokolski sabor u Novom Sadu, olišli su Sokolovi i Sokolice u Subotiču k braći Bunjevcima i Srbima. Dodjoše im u zgodan čas, upravo kad su Madjari opet (lizali glave i širili glasove, da kroz malo dana odilazi srpska, a do-lazi madjarska vojska. Naša tek domala oslobodjena braća zastre-jiiše pred progonima i mučil ima, koja im pre’.iše. Malodušniji klo-nuše, povukoše se, hrabriji se priprernahu na borbu. Ali gle! Jednoga dana zalepršaše na kučama trobojke, a ulice se zaervenile ervenim sokolskim košuljama i maramama na glavama Sokolica. Beskrajna povorka od 700 Sokolova i oko 200 Sokolica Slovenaca, Hrvata i Srba prolazila je subotičkim ulicama. Sa olvorenih se prozora i balkona sipalo cviječe, dok su iza zatvorenih kapaka škripali zubi, grčile se nemočne neprijateljske pesti.
* Referat sestre Adele Milčinovič na jugoslavetiskom ženskom kongresu u Beogradu ove godjne meseca oktobra.
Preko dva sata prolazila je povorka glavnim ulicama gradskim i širokim cestama na periferiji, gdje živi sam naš svijet.
A oni priprosti ljudi gledali nas, i začudjeno i milo i pošli uz nas, da čuju odakle smo i što smo. I neki je stari Bunjevac pristao uz nas i kritički nas promatrao, a onda de braći:
Je li, braćo, vi ste došli da nam pokažete, da nam bez reči reknete: Ne bojte se! Evo, koliko je nas, a još nas ima i više, svi smo mi uz vas. I kad ustreba, svi demo mi uzeti puške i doci da branimo vas i ovu zemlju našu. Ja to razumem i fala vam, brado! Ali ne razumem, našto nam sokolice? Za boj nisu ... A mnogo ih je . .. I Iijepo ih je vidjeti. Samo — našto su nam? . . .
A brada se nasmijaše torne pitanju i odgovoriše:
»To su sestre naše i matere dece naše. I dok su one uz nas jedna misao, jedna duša, mi demo biti dvostruko jaki.«
Često sam se vračala torne pitanju Seljaka iz Subotice. I vjero-vatno je, da ih je mnogo, koji bi isto tako pitali.
Svi znamo, da su sokolska društva osnovana, kao odbrana protiv neprijatelja slavenstva. I da je krajnji cilj sokolstva bio: iz-vojevati slobodu svome narodu. »Narodna vojska« — tako se zovu. Slaveni se oslobodili, istjerali su tudjina i ugnjetača sa svoje grude, ali narodna nam je vojska i te kako potrebna, ako hočemo, da zadržimo tu slobođu, jer naši su neprijatelji brojni, — oko nas i u nama samima. Tragovi osamstogodišnjega ropstva ne daju se tako lako izbrisati.
Zadaca sokolstva u ovom novom vremenu slobode velika je, mogude još i veda, nego što je bila prije, Samo treba sačekati dok se smire duhovi, razbistre pojmovi i kristalizuje ona sveta misao, koja je kroz deseti ječa držala budnom nacionalnu svi jest u Slavena i koja je rasločila austro-ugarsku vojsltu i dokrajčila taj užasni ral, koji je kroz četiri godine gutao snagu našu, našu krv.
Sokol je jedino društvo, koje stoji izvan svih političkih stra-naka. Društvo, koje je samo nacionalno i u toj je riječi sadržan ceo program.	.	W\\-Q
Ženski odsjek Sokola je jedino društvo u kojem su se našle žene svih staleža i u kojem su sve žene jednake. Sve su sokolice sestre i sve si govore »ti«. I ona mala radnica iz tvornice i proda-vačica u dudanu i švelja i studentkinja i žena profesora i doktorica — sve su one sestre. I s kojega god kraja došle: iz Češke, Slovenije, Poljske ili Rusije — sve su one sestre i onaj »ti« je ko neki tajni zalog misli, koja ih sve veže u čvrstu zajednicu. Pojam Sokolice za mene je identičan s pojmom masonstva. I kao što je masonstvo .jaka muška organizacija cijeloga svijeta, tako bi žensko sokolstvo imalo biti jaka ženska organizacija cijeloga slavenstva.
Tjelovježba je samo sredstvo za posLignude cilja. U zdravom telu stanuje zdrav duh i samO zdravo telo kadro je podneti duševne napore. Samo zdravo telo kadro je odoljevati nepogodama života. Sto su manje naše telesne potrebe, to smo slobodni.ji. Ljudi velikih Sokolski Olasnlk.	yg
potreba brinu se u prvom redu o sebi, a u drugom tek o narodu i domovini. Telovežba je za Sokolice onaj lijep, koji ih spaja i drži na okupu.
Sokolice su sada posle rala ponovno započele svoj rad. Zagre-backe su Sokolice sudjelovale ovoga ljeta na javnim vežbama u Čakovcu, Novomsadu, Subotici, Beogradu, Karlovcu, Brešcima, Ivaničgradu, Belovaru, Radeoama, Pakracu i Celju — sama mjesta gdje je tudjinski: madjarski i njemački žival j veoma jak; ili hrvat-ski, ko ji voli tudjinu, nego bratu. — Po nekoliko su sati vježbale i stupale po najžarčem suncu, gologlave, hrabro su marširale novosadskim ulicama, dok je po njima pljuštila kiša i križale munje. Prokisle do kože čekale su nekoliko sati na ulici, dok ih ne poraz-mjestiše po stanovima i ni jedna ni je obolila, jer ih je bodrila sveta misao sokolska, da rade za narod.
Oduševljenje za taj rad dalo im je snage, te nisu osječale ni . umora, ni žege, ni vlage. A to nije tako samo kod odraslih, tako je i kod naših malih Sokolića. Ako im bude nešto preteško ili im se ne dopadne, treb? samo reči: Kakav si ti Soko! Kakva si ti Sokolica! Tada ide sve. Ime »Soko« ne smije da se sramoti nigdje.
Ljeto je prošlo. Naš propagandistični rad je dovršen. Dolazi vrijeme, da radimo na izgradnji nas samih, na izgradnji svih nas 'J svake pojedine.
Dolazi vrijeme naših sastanaka i sijela, doba predavanja i intimnih zabava, na kojima čemo da se upoznajemo, da medju-sobnim drugovanjem razvijemo lijepe sposobnosti, a ugušimo mane i poroke, bez kojih nitko nije.
I poslije nekoliko godina našega rada u novoj državi, u novoj slobodi, ne če zacijelo nitko više moči pitati:	»Našto su nam
SokoHr!« \
Белетке.
ЗАНЉУЧАК С0К0ЛА H. У ЗАГРЕБУ (ГФУЗИЈИ.
' ^Дана 1. новембра о. г. одржао je Соко II. v Загребу своју вапредну главну скупшттну’ на. којој је' донио једногласно слиједећи 1 ’ 1 "
^	Закључак.
Изванредна главна скупштина закл.учује, да Соко П. у Загребу у^извршењу закључака Видовданског Сабора у Но-вом Саду имаде ликвидирати те се ујединити са Соколом I. у Загребу у ново Соколско друштво.
Ликвидација друштва повјерава се^ досадашњем управ-ном^одбору, 'коме се ставља rv дужност, да имаде заједно са братским управним 'одбором Сокола I. учинити све што да се сазове конституирајућа, главна (гк^птптина	сокол-
ског друштва.
Друштвена имовина Сокола II. са свим активама и паси-вама прелази у ново друштво.
На скупштини, која је била ванредно бројно посјећена, попраћен је овај закључак једнодушним одобравањем, што је доказ дубоке и искрено схваћене соколске свијести чланова.
Тим јхисторијским моментом прекинут је континуитет живог и истрајног рада Сокола II. у Загребу, да сада заједно са братским^ (Соколом I. настави нов заједнички" живот, који ће бити кадар, да оствари све идеале новога доба нашега народнога и соколскога програма.	^гј
Pripravljalni odbor za žensko sokolsko organizacijo. Na saboru v Novem Sadu je bilo odgodeno žensko sokofeko vprašanje. O njem se ni moglo razpravljati, ker je rešitev tega vprašanja brez sodelovanja žen brezpomenbna; naše ženstvo pa se do sedaj žali-bog ni dosti zanimalo za to. Da nas sabor v prihodnje zopet ne prehiti, se je v Ljubljani osnoval 's pooblastitvijo Sokolskega Sa-veza »Pripravljalni odbor za žensko sokolsko organizacijo«, ki ima nalogo izdelati predloge za žensko organizacijo, širiti pravilno pojmovanje sokolske ideje med članicami, sploh obravnavati zadeve ženskih odsekov in predlagati njihove težnje Sokolskemu Save-zu. V odboru 'so zastopane članice vseh ljubljanskih sok. društev. Volitev v odbor izven Ljubljane stanujočih članic ne bi imelo pravega pomena, ker ne bi mogle prihajati k sejam. Odbor vabi vse sestre, ki bi se na dan seje mudile v Ljubljani, da se je udeleže. (Dan seje je vedno objavljen v Slov. Nar.). Da bo odbor mogel poročati o svojih sklepih in predlogih vsem žen'skim odsekom, je naprosil vse župe za naslove ženskih odsekov. Razven obeh ljubljanskih žup, je odgovorila samo gorenjska župa. Na sestanku članic v Ljubljani, dne 17. julija t. 1. je bila soglasno izrečena potreba po upeljavi kroja. Odobren je bil princip, da pridejo pri kroju v poštev le tiste barve, ki so že upeljane v Sokolstvu. Odbor je poslal vsem župani dopis, naj pošljejo do L avgusta t. 1. predloge za kroj. Izmed došlih predlogov so bili izbrani trije športni kostimi, različni po kroju in barvi. Soglasno je bilo sprejeto, da mora kroj odgovarjati praktičnf, kakor tudi reprezentacifjskli strani. Prvi kostim iz volnenega blaga, drap barve, nijansa kakor jo imajo obleke amerikanskih častnikov. Bluza iste barve, samo iz lažjega volnenega blaga, fazona odprte moške srajce z rdečo kravato. Nogavice temnorjave, čevlji visoki, temnorjavi. Pokrivalo čepica iz črne svile s trdim navpičnim robom in mehkim nabranim zgornjim delom. Drugi kostim drap barve, nekoliko temnejše nego jo imajo sokoli. Rdeča bluza z ležečim ovratnikom. Nogavice črne, čevlji črni, visoki. Na glavi šaj'kača s peresom. Tretji kostim temnomodre barve z modro bluzo z belim ovratnikom in rdečo kravato. Nogavice črne, čevlji črni, visoki. Pokrivalo kakor pri prvem predlogu. Odbor je napro'sil estetičnega kritika g. I. Zormana, da blagovoli pregledati vse tri predloge. G. Zorman ie to obljubil in je izjavil, da bo kroje tudi naslikal.
JUGOSLAVENSKI SOKO — PRAHA. Sve zdravo i plemenito, još nedegenerisano, odseva u mladim dušama; jer, ako mladost nije onaj centrum, odakle sa svih strana bije rumena svetlost dana zore, onda i ceo svet misaonih pokreta ne prestavlja onu opažanu istorij-sku liniju revolucionarnog zakona — ka progresu stvari. AH mladost to jeste. I zato je ona ujednačena smernica nove vere čovekove, utelovljene konzekventnim principima rada, odraženog borbom i to
— nekom p r om i s n om, neslomljivom i krufom.
Jugoslavenska revolucionarno-nacionalistička omladina pre, a i za vreme svetskog rata, uspela je da delotvorno i očilo dokumentu je gore obeležene i kratko nabačene definicije mladih pokoljenja. Spe-cijalno sada, kad je trebalo sokolskim duhom, otporom, da se mani-festuje misao jugoslavenskog nacionalizma i etatizma, ta inkarni-rana, idealizirana, i to — duhom široko jugoslavenskim, — mlada generacija bila je — kao niko — jedan od jačih pobornika sokolske misli. Što je glavno, a to se mora da akcentuje, taj mladi narodni pojas sokolskih apostola, beše u srži, kosti, nervu svom, celokupno sokolsko-ideološki, a to znači: jedinstven — jugoslavenski, delotvorno jugoslavenski, delotvorno revolucionarni. I mislim, da de faeto, bez ika'kvih neobjektivnih dokumenata, možemo da konsta-tujemo, da je taj bučni renome dobila savremena omladina na grobu, tamnici svojih najboljih drugova i prijatelja. A ko je hteo da ovako sokoluje, držimo, da je bio jedini i objektivni interpretator sokolske misli koja je, pre i za vreme svetske tragedije morala da uvidi da je tačno ono što br. Lazo Popovič pisaše: »Sokolska misao je deo narodne misli«. Ovu poslednju revolucionarnu posvetu našeg prvog ideologa i učitelja sokolskog, omladina je potpuno akcepto-vala, po njoj delovala, — po njoj ulazila u život na mala vrata, da bi — učinivši tamo dela bogova, prošla kroz veliki pobednički luk u
— večnost buduče sokolske istorije..
Posle desetkovanja, upolovljenja, svedenosti na jedan grozan numerički minimum, u vremenu svetske borbe — danas se ponovno stari omladinac Soko pribire, i počinje da dela. Razume se, Praha je njegova sokolska duša. Tu se~priljubljuje; tu se obnavlja duh volje i ljubavi sokolske. Jedna primetna atrofija aktiviteta sokolskog koja je morala uslediti posle prenapete borbe, danas opet dobija svoju primarno-normalnu funkciju. Ona se odrazila na prvoj sok. skupštini 30. oktobra, gde su nekolicina starih sok. organizatora po-vela i formalnu sok. organizaciju rada. On je precizno razumljiv. Mi smo jugoslavenski propovednici plemenske unifikacije; mi smo sveslavenski nosioci luče svetla, koje obasjava bratstvo velike pan-slavističke koordinacije rada; mi smo izvan uskosti šovenskog nacionalizma, t. j. mi smo svetski, svečovečanski mironosci, to znači: pobednici čoveka nad čovekom, bratstva naroda nad nebratstvom, slobodnog čovečanstva nad neslobodnim, i na kraju mi smo: smisao volje, koja je smela, kadra i voljna, da se založi za sav ideal našeg novog sna, vere u budučnost
Ova ideološka opštost ima da se realizuje socijalnim zakonom sokolskog morala rada; a, prema prilikama u kojima živimo, ude-šavamo i melode same akcije.
Obnova ka sokolskom demokratizmu, koji u sebi uključuje i sve socijalne probleme etičke i moralne, kulturne i materijalne prirode, razvijače se s posebnim nacrtima radnih sekcija, kao refleksu, uvelu našeg sokolskog uspeha. U koliko čemo se harmonizirati sa celom našom sredinom sokolskog rada, zavisiče od ljudi, koji — shvativši istorijske momente našeg društva, budu voljni da prilivate naša načela, taktike — časovite i vremenske — samih podhvata, mlade sokolske energije. Bez obzira, ma ne znam, ko to bio, ako neko pokuša da bezrazložno, prosto, ludo razbija ideje — možda i sokolsko-programatične levice, taj de biti dočekan šakom organizo-vane mlade sok. generacije koja če hteti i umeti da pobedi. Ali mi Verujemo, barem prema površno skiciranim zaključcima Sok. Sabora u N. Sadu, da če privremene diferencijacije nama zvaničnog Sokolstva biti minimalne, a to naš tera ka veri u kooperacioni blok akcije sa starijim našim bratskim sokolskim drugovima.
Svi formalizmi same skupšline protekli su u potpunom redu i. j. likvidirala su sva predratna postoječa sok. društva, kao slo-venački sok. kružek, .a zatim se prešlo izboru odbora novoosnovanog jugoslavenskog sokola. Pre samog izbora, predratni starešina slo-venačkog sokola, br. Anoš Brilej i vodja, br. Perko, položili su račun rada cele slovenačke organizacije, a posle njih, br. Vaso Ka-pamadžija, kao starešina lanjskog omladinskog sokola, daje reč br. čubriloviču, koji razvija program ovogodišnjeg sok. rada i — posle kratke debate — u kojoj su učestvovali nekolicina brače — novi program je primljen jednoglasno. Značajan je govor br. Perka, koji je iserpno razvijao ideje Tiršovog sokolovanja i pozivao omladinu za sokolovanje.
Izbor je sledeči: Starešina: br. Šandel; z. st.: br. Vaso Kapa-madžija; voda: br. Nace Perko; z. vode: brada Žarko Kapamadžija i Vlajko Cvetic; tajnici: brada Branko Čubrilovic, Viktor Vičič i sestra Darinka Žmavec; blagajnik: br. Srečko Žagar; revizori brača Vuko Jovanovič i Vladimir Juranovič; gospodar (ekonom); br. Mirko Lindtner.	r
Br. Starešina zauzima mesto i u lepom govoru razvija sokolske ideje i njihov značaj po cio naš narod; poziva na istrajan rad i — posle iscrpljenog programa skupšline — raspušta zbor. Uspehe rada javljačemo, a dotle Sokoli cele Jugoslavije — Zdravo!
Tajnik: Br. Č u b r i 1 o v i č.	Starešina: Šandel,
Kakovom čemo vježbom istupiti 11 Pragu 1920.? Na 6. XII. pri-
redio je Soko II u Zagrebu akademiju, koja se digla nad nivo naših dosadanjih običnih akademija. Ovaj uspjeh nema se pripisati izva-djanju raznih teških i kompliciranih vježbi sumnjive, al’ na oko efektne vrijednosti, nego dobro promišljenom, jednostavnom i valjano izvedenom programu, koji je osim tehničke savršenosti imao i svoj polučeni viši cilj, 'koji je bio poipuno i postignul.
Program je sastojao iz prostih vježbi članstva, koje je naše srp-sko sokolstvo na raznim sletovima do sada izvadjalo, te iz prostih vježbi članica, odredjenih za praški slet 1920. Zaslužilo bi, da se na ovo lijepo izvadjanje sestara pobliže obazrem, no buduč je druga svrha mojih redaka, ističem samo toliko, da mi, koji smo prvi put pratili njihovo izvadjanje, bili smo potpuno oduševljeni.
Glavni uspjeh akademije leži u dubokom značenju prostih vježbi članstva, osobito zadnjih br. Frante. Jeste li vidjeli one prve dvije? Lijepo su bile izvedene, pa recimo, da su bile savršeno lijepo ali ono su bile vježbe bez duše, bez života, slika, koje odmah nestajt i koja nakon onog časovito bliještečeg efekta potpuno izčezava u zaborav.
Valjda su braea Srbi imali isti utisak, pa oni ne htjedoše više, da oponašaju tudje — i njihovoj duši tudje, nego stadoše da u mehanične tjelesne kretnje malo po malo život ulivaju, narodnu dušu udahnjuju. A jeste li vidjeli treču, četvrtu, a navlastito petu? Duša, život, onaj vreli, junački život i slavna prošlost je u njima. Ove vježbe sugestioniraju nas, koji gledamo i vježbače, koji ih izvadjaju. Naše grudi su prepune i na koncu zanosno klicanje i pljeskanje je spontani prolom onog nečeg velikog i zanosnog, što nam je grudi do zadnjeg kutiča ispunilo.
Več iza prvog balkanskog rata mi opojeni pobjedama naše slavne brače, gledamo u njima naše skorašnje osloboditelje. Ime srpsko, do nebesa proslavljeno, budi naše ropske duše, a pojam slo-bode poči maju da slivačaju i žude i najšire mase. Ko se ne spominje onog oduševljenog dočeka srpskih sokola god. 1914. u Novom mestu i Ljubljani? Jest, bili smo tamo još i Hrvati i Slovenci, ali onaj narod nije vidio ni Hrvata ni Slovenaca, nego u deliriju ushičenja pozdravlja srpske sokole, koji pred kratkim oslobodiše svoju braču u Staroj Srbiji i Makedoniji i koji če i nas skoro osloboditi!
God. 1914., premda još izmorena, trga Srbija mač i javlja nam naše oslobodjenje. I opet slavna djela srpske vojske pune vjerom srca zgažene raje s onog kraja Dunava i Drine! Pa i teških dana su vidjeli lovorom ovjenčani junači. Ali oni ne smalaksaše i ne popu-stiše. Ni mač Azijata iza ledja, ni bolest kod kuče i u progonstvu, ni albanski klanci jadikovci ne skršiše heroje nad herojima, nego oni odahnuv, pojačani četama u pomoč pritekle jugoslavenske brače, razbijaju front, oslobodjavaju braču s obe strane Drine, i eno ih gdje i sada još spremni čekaju na Jadranu i Krasu, da obraču-naju s pomahnitalim neprijateljem i doprinesu zadnju žrtvu na oltar oslobodjenja.
Ovaj rat za oslobodjenje prikazao nam je brat F. Hofman u zadnjim prostim vježbama. Tačno i vjerno kako su se dogadjaji vrstali.
Vi moji ispačeni, prognani i utamničeni istarski sokolovi, naj-veči obožavatelji kosovskih junaka, vi iste sudbe bračo neoslobo-djene Dalmacije, Krasa dolje do mora i preko Soče, da Vam je bilo
u ovom času gledati i osječati, što smo mi gledali i osječali ove večeri! Iz dna duše bi Vam želio, jer bi u Vaše moguče več klonule duše ušao novi život, tinjajuča vjera i nada rasplamsala bi se nanovo.
Jedino oni, koji u ovim vježbama traže samo savršene i zamr-šene tjelesne kretnje, neče ostati moguče s njima potpuno zadovoljni. I još oni, koji su velike dane oslobodjenja prospali ili nijesu ih u njihovoj pravoj veličini shvatili, neče osječati ono, što je ona gledajuča publika u Bogovičevoj ulici ove večeri osječala, pa stoga i neče nači u njima bog zna šlo.
Da se sokolstvo što više popularizira medju širokim masama, ove če vježbe silno doprinijeti. Da se dokumentira naše jedinstvo i napram vani i iskaže donekle pošta i zahvalnost onima, koji najviše svojim životima dopriniješe, da dodjemo do slobode, neka jugo-slavensko sokolstvo u Pragu istupi s ovim vježbama.
S. Vrdoljak.
Sokolski vjesnik, glasilo zagrebačkog sokola I. Dobili smo prvi broj ovog glasila, koga uredjuje br. dr. Fr. Bučar, isti onaj, koji u ime Sok. Saveza SHS uredjuje i naš jugoslavenski sokolski koledar za g. 1920. — pa boljeg jamstva nemarno za dobar pravac ovoga glasila, nego što je ličnost samog urednika! Da je ovo tako, svedoči zapisnik XXV. sjednice upravnog odbora zagrebačkog sokola I., od 18. X. o. g., iznesen u ovom broju, gde stoji: da br. Bučar ponovno predlaže, da se sa izdavanjem ovakog lista pričeka do fuzije oba zagrebačka sokola i tek onda povede akcija. No na predlog br. Bu~ čara nije se uzelo obzira, i zaključeno je da se sa izdavanjem baš zato odmah započne, jer predstoji fuzija, pa je potrebno, da članstvo zagrebačkog sokola I. bude obavešteno o radu i stanovištu zagrebačkog sokola I. u pitanju fuzije. Inače je svrha izdavanja ovog lista označena u prvoj reči uredništva, gde stoji: >svrha izdavanja (sokolskog vjesnika) jeste, da bude naše mnogobrojno članstvo upu-ceno u društveni rad, koji se vrlo raznoliko i lijepo razvija, te da bude upučeno u sveopči sokolski život, koji počinje sad ponovno da se .razvija novim i jakim životom«. O ujedinjenom jugoslavenskom sokolstvu istaknuto je u istom odeljku ovo: »napose naše jugosla-venslco sokolstvo, koje se je stopilo u novi sokolski savez Srba, Hrvata i Slovenaca, nastupa u novi život i novu organizaciju, koju treba i našoj brači što točnije prikazati, i uputiti ih, da se naše narodno jedinstvo i medju našom bračom sokolima što prije i što uže provede.« —■ Sadržaj prvog broja je ovaj: 1. Naš društveni časopis, — od uredništva; 2. Hrvatsko sokolstvo u vrijeme rata, — od I. Ha-nuša; 3. Proslava obljetnice narodnog oslobodjenja od Madžara i Nijemaca, i to a) svečana sokol, akademija od 28. X. o. g. u 20 i pol sati; b) svečani sokol, komers od 29. X. o. g. u 21 sati, — od dra. Dečaka; 4. Zaključci sokol, sabora u Novomsadu; 5. Društvene vi-jesti; i to a) izvadak iz zapisnika XXV. sjednice upravnog odbora održane 18. X. o. g.; b) sjednica zagreb. sokola I. i II. za fuziju,
od 15. X. o. g. (desetak redi); c) iz zapisnika prednjačkog zbora (brojčani izvešiaj o slelovima i javnim vežbama od 29. VI.-24. VIII.
0. g.); d) izvešiaj fanfare sokola I. u Zagrebu; e) izvešiaj o daro-vima za lisi (skupljeno ukupno 3718 K); f) beleške o sokl. akademiji od 22. XI. o. g.; 6) Različite vijesti, a) ispit za učitelje gimnastike za srednje škole; b) VII. sveslavenski sokolski slet u Pragu g. 1920. (sigurno zabuna jer je slet češki svesokolski VII. a sveslavenski II.), c) šport. 7. Književnost, a) liigijena tjelovežbe od dra. P . Tichva, u prevodu I. Hanuša, kao XXI. svezak sok. knjižnice;
b) sokolski glasnik, zvaničan organ sok. saveza SHS. br. 8., 9. i 10.;
c) jugoslav. sokol, koledar za 1920. g. (objava). — List če donositi i našu domaču športsku rubriku, pošto se je šport poslednje vreme kod nas vanredno razvio. — List izlazi zasada jedanput na mjesec. Prema zakjučcima sokol, sabora u Novomsadu imaju plemenski razdeljena sokol, društva da obave svoju fuziju u nova, zajednička, jugoslav. sokol, društva do 31. XII. o. g. Na tom stanovištu stoji i zagreb. sokol I. i zagreb. sokol II. Prema lome ovaj list postače za-jednički uskoro. I to če biti najbolje.
»Vijesnik« sokolske župe Preradovič. Broj 10. U Bjelovaru dne
1. XI. 1919. Obu stava »V i j e s n i k a«. Brado! Obustavili smo dalnje izlaženje »Vijesnika« (tiskanog), jer nemarno sredstva, da tiskaru plačamo. Društva primljene brojeve ne plačaju, župska blagajna isto novaca nema, a potpisani nažalost kao javni činovnici tro-šak izdavanja tiskanog »Vijesnika« ne mogu namiriti. Molili smo, upozorili smo čalc i zaklinjali, da se primljeni brojevi odmah plate, no uzalud; moralo je doči do obustave. Sramota je to, bračo, tim veča, što izdavanje tiskanog lista upravo našoj župi, koja je na glasu kao jedna od prvih u pogledu organizatornog rada, ne uspi-jeva i to ne krivnjom potpisanih, več krivnjom župskih društava.
Likvidacija župe Preradovičeve. Sokolski Savez Srba Hrvata i Slovenaca dostavio je župskom starešinstvu dvije svoje odredbe povodom kojih se odredjuje likvidacija naše župe kako slijedi:
Prva odredba glasi: Bratsko starešinstvo! Na sokolskom saboru u Novom Sadu dane nam zadače zauzeti če sve naše sile te če zahtjevati od nas potpune ljude, ako ih hočemo izvršiti. Sa ustro-jenjem Sokolskoga Saveza S.H.S. u našoj državi postali smo največa i najmočnija organizacija preuzeli smo najvažnije dužnosti — jačati i uzgajati naš narod. Ako hočemo izvršiti tu zadaču, moramo si biti svjesni svojih dužnosti, pa če u prvom redu biti zadača župa i nje-zinih funkcionara, da tomu radu posvete svu svoju pozornost. Medju-sobno bratstvo i ljubav prema narodu nas mora voditi kod svakog našeg djela. Ne tražimo koristi i slave — svi smo radenici svoga naroda, komu moramo služiti.
Sokolski Savez S. H. S. izvršiti če svoju dužnost samo onda, ako budu sve župe i sva društva svjesna svojih dužnosti. Obračamo se s toga na Vas sa molbom, da nas poduprete kod tog teškog rada sa svima silama.
'Svi zaključci ili odredbe Saveza neka se izvrše točno i bez odlaganja. Očekujemo, da ne če biti nužno neprestano naganjati na rad i opominjati radi nedostataka. Sva izvješča neka budu kratka i jasna. Od svojih društava zahtjevajte isto točnost. Naša organizacija mora biti zdrava i jedinstveno provedena. Sve odredbe Saveza, koje če u tom praven izači, moraju se izvršiti točno. Kod provedbe naše organizacije moraju biti mjerodavna jedino sokolska načela, što je s time u protuslovlju, mora da neslane iz naših redova. Svaki nesokolski istup če Savez odmah odstraniti te one, koji budu takovo skrivili pozvati na red i odgovornost. U našim načelima nema kompromisa. Sokolstvo je samo jedno. Izgovori sa lokalnim prilikama i t. d. ne vrijede, te ih ne smijemo nikada da priznamo.
Bračo, na posao! Svaki Sokol, svaka Sokolica neka budu na svojemu mjestu i neka izvršuje svoju dužnost. Svi skupa činiti čemo nesavladivu vrstu, izvršiti čemo veličajno djelo, s kojim čemo privesti naš narod do moči i blagostanja.
Bračo, podupirajte nas u našem radu, vršite svoju dužnost, a uspjeh neče izostati. Veličanstveno djelo, koje nas čeka sa reorga-nizacijom našega sokolstva, mora biti izvedeno u roku od godinu dana. Ne odgadjajte i ne zakasnite! Bratska- starešinstva molimo, da nam točno izvješčuju o svemu, što se zbiva i radi u župi, a podjedno Vas molimo, da nam odgovorite na naše pozive točno i brzo. Bračo, na posao! Zdravo! Starješinstvo Sokolskog Saveza Srba, Hrvata i Slovenaca. U Ljubljani 14. listopada 1919. Dr. Ora-žen v. r., starešina. Dr. A. Fuks v. r., tajnik.
Druga odredba glasi: Bratsko starešinstvo! U smislu zaključka sokolskog sabora u Novom Sadu, moraju sve župe likvidirati, jer če se ustanoviti nove župe. Pozivljemo Vas, da to izvedete čim prije, jer je u interesu Sokolstva i naše organizacije. U smislu zaključka sokolskog sabora u Novom Sadu i zaključka starešinstva od 21. rujna o. g. izvedite likvidaciju na slijedeči način:
Svaka župa neka što prije sazove glavnu skupštinu, na kojoj neka se zaključi likvidacija. Stari odbor (gdje su dvije župe — odbori obiju župa skupa) neka iza toga izvrši zaključenu likvidaciju, te neka izruči svu imovinu i sve spise novom župskom odboru, koji se u to vrijemč ima izabrati.
Sjedišta novih župa su slijedeča:
1.	Osijek, 2. Varaždin, 3. Podgorica, 4. Mostar, 5. Sušak, 6. Zadar, 7. Split, 8. Gospič, 9. Glina, 10. Zagreb, 11. Bjelovar, 12. Banjaluka, 13. Sarajevo, 14. Tuzla.
Nova župa se zove: <Sokolska župa u....................«
Molimo Vas, pozovite takodjer sva vaša društva, da se u roku od 14 dana izjave, u koju od gornjih župa žele pripasti — i to s obzirom na to, da imadu sva društva sa svojim župskim središtima koliko je moguče dobre sveže. Na podlogi društvenih izjava, koje nam pošaljite najkasnije do 10. studena, odlučiti če starešinstvo djelokrug i podruČje župe, našto če se lahko obaviti i razredba u novu župu.
Molimo Vas, braćo, izvršite to sve tako, da dospiju sva očito-vanja točno do odredjenog roka. Zdravo! Starešinstvo Sokolskog Saveza S. H. S. Dr. Oražen v. r., starešina. Dr. Fuks v. r., tajnik.
* * *
U smislu odredaba Saveza u prošlom broju i novom broju od-redjuje starešinstvo sokolski župe Preradovićeve slijedeče:
1. Pošlo u jednom mjestu može postojati samo jedno društvo, to se pozivi ju upravni odbori Hrvatskog Sokola i Srpskog Sokola u Bjelovaru — bez svakog direktnog pismenog poziva obzirom na kratkoću vremena — da svaki izabere uži odbor od 4 lica, kojemu će biti svrha, da uz starešinstvo župe u roku od 8 dana obavi nužne priprave za likvidaciju obaju društava. Odbori su dužni odmah nakon svoga izbora javiti pismeno župi svoj izbor, a starešinstvo će kratkim putem odrediti sjednicu.
2. Bratska društva u Koprivnici, Križevcu, Vrbovcu, Sv. Ivan Žabnu, Grubišnom polju, Gjurgjevcu, Pitomači, Čaznii, Virovitici, Suhopolju, Slatini i Daruvaru imadu u roku od 8 dana javiti župi, dali žele ostati u vezi ove župe sokolske u Bjelovaru. Ako društvo do 10. studena o. g. ne jave župi, smatrat če se, da pristaju na to.
3. Sva bratska društva, navedena pod točkom 2. pozivlju se ujedno, da do 10. novembra obave formalnu likvidaciju, i da o obavljenoj likvidaciji odmah obavijeste župu, da se uzmogne Savez izvjestiti.
4. Radi likvidacije sokolske župe Preradovičeve i osnutka sokolske župe u Bjelovaru sazivlje starešinstvo župe izvanrednu glavnu skupštinu župe za dne 30. studena 1919. u Bjelovaru sa ovim dnevnim redom:
1. Izvještaji župskih funkcionara o dosadanjem radu.
2. Izvještaji pojedinih društava o obavljenoj likvidaciji.
3. Likvidacija sokolske župe Preradovičeve.
4. Osnutak sokolske župe broj 11. u Bjelovaru.
5. Eventualija.
Prema § 10. župskih pravila imade pravo prisustvovati i ras-pravljati na glavnoj skupštini župe svaki izvršujuči član svakog u župi spojenog društva. Pravo glasovanja imadu samo župski starešina, podslarešina, tajnik i blagajnik i vodja te po tri člana iza-brana po upravnom odboru pojedinih župskih društava kao delegati.
Eventualni prijedlozi na točku 5. dnevnog reda imadu se pod-nijeti župskom starešinstvu pismeno najkasnije do dana glavne skupštine.
5.	Sokol u Bjelovaru se umoljava, da se pobrine za osiguranje nočišta za delegate i goste na skupštini. Usljed toga se upućuju sva društva, da imena delegata i gostiju jave najkasnije 8 dana prije skupštine župi i Sokolu u Bjelovaru, da im se osigura nočište i hrana.
6.	Sokolski Savez Srba, Hrvata i Slovenaea zamoljen je prešno da pošalje načrt novih, po saboru primljenih pravila, te čim ista stignu, biti če isti objelodanjen u »Vijesniku« i dostavljena dru-štvima.
Starešinstvo župe očekuje, da če sva društva ove odredbe izvršiti točno, da naša župa i u ujedinjenom i reorganizovanom Savezu izvrši svoje dužnosti. U to ime bratski: Zdravo! Dr. D. Kvaternik, starešina. D. Gerbl, vodja. D. Novak, tajnik.
IZJAVA. Pošto sva nastojanja potpisanih u pogledu tehničkog i organizatornog rada ne nalaze odziva kod župskih društava, to iz-javljuju, da če povjerene im agende voditi samo do izvanrednei glavne skupštine, koja če se obdržavati dne 30. studena 1919. >— Novak Dragan v. r., tajnik. Gerbl Dragan v. r., vodja.
TRI ODLIČNA ISTUPA »SOKOLA« U KARLOVCU.
»Sokol« u Karlovcu slovio je kao ponajbolji medju jugoslaven-skim sokolskim društvima. Tom njegovom dobrom glasu nije na-šikodilo ni petgodišnje prisilno ratno pauziranje, što više, kao da je nakon rata, a u suncu naše mlade slobode pregnuo, da nadoknadi sve ono, što je za vrijeme rata morao zapustiti. Dokazuju to njegova tri odlična javna istupa od augusta do oktobra o. g. Istini za volju mora se priznati i naglasiti, da je uvelike lomu doprinjeo uz požrt-vovnog vodju br. Vlad. Lisca i učitelj br. Josel žluva, mladi, vrlo agilni i inteligentni Čeh, koji se je nastojanjem brače Lisca i Mil. Tadiča, koje je karlovački »Sokol« u mjesecu februaru o. g. poslao u Prag na sokolsku naobrazbu, stalno nastanio u Karlovcu. Prvi odlični istup >Sokola« u Karlovcu bila je njegova javna vježba
3.	augusta o. g. Ovako lijepo, dapače uzoruo aranžirane, a u teh-ničkom pogledu višega stila javne vježbe nije dosele nijedno društvo u Jugoslaviji dosele priredilo. Treba samo napomenuti, da je uko-načenje i jeftina prehrana mnogih stranih Sokola i Sokolica bila besprikorna i uzorna, a udesba vježbališta sa Iribinama takva, ka-kova se samo na sokol, sletovima vidjeva. Vježba je počela točno u 15 sati popodne vježbanjem šezdesetero djece sokol, podmlatka. — Odjel od 8 srednjoškolaca izvadjao je vježbe Šved. sustava, droga dva odjela dječje igre, a ostali natjecanje sa skokom preko užeta te provlačenjem kroz šuplje lagviče, što je izazivalo grohotan smijeh i razhudilo silnu veselost kod silnog opčinstva. Iza njih su 22 nauč-nika nastupila odmjereno i ozbiljno, predvodjeni prednjakom br. Tobom, te točno i sa razumijevanjem izveli vježbe štapovima u 4 slike. Poslije njih izvelo je 28 karlov. Sokolica vježbe sa malim lu-kovima. Izvedba je bila laka i valjana, tek bi mjestimice točnije pokrivanje bilo dalo još bolju i ljepšu sliku. Zatim su vježbali karlov. Sokoli na spravama: preči, ručama, stolu, kozliču i na dva konja. Vježbalo se je dobro. Prvi dio javne vježbe zakjučiše 24 zagrebačke Sokolice velikim bijelim i crvenim lukovima. Nastup i izvedba bi-jaše vrlo dobra. Poslije odmora vježbao je odjel zagreb. Sokolica na
ručama, a medju inim teškim vježbama i prilično dobro izvedene stojeve, ma i uz pripomoč prednjaka. Poslije njih vježbali su pred-njački odjeli: iz Novog Mesta (preča), Mellike-Černomlja (ruče), Zagreba (preča), Ogulina (preča) i Karlovca (visoke ruče s otskoč-nom daskom), koji se natjecahu sa što težim i elegantnijim vježbama. Nakon njih dolazi na arenu sokol, bojišta brzim i lakim korakom 13 karlovačkili Sokolica, da izvedu ženske proste vježbe za svesokolski slet u Pragu 1920. Vježbe započimlju i teku bez Stanke i odmora. Mnoštvo svijeta se uozbiljilo i gotovo dah usteglo. Glazba još pojačava silni dojain vježbi, te ti se čini, kao da gledaš naj-Ijepši čin jedne narodne drame. Gledaš preozbiljnu pozu vježbačica, što uzornim vježbanjem prekrasnih vježbi bez odmora i stanke prikazuj u svu bol i težinu, štono se bila survala na češki narod, njegove patnje i stradanja, borbu za opstanak, te napokon postignuće slobode. Umjetnik nije mogao vještije i slikovitije zamisliti čitavi narodni češki proces, nego li ovim vježbama, koje su karlov. Soko-lice osobitom ljubavi i požrtvovnosti naučile i krasno prikazale. Čast im i hvala! Kada su svršile, urnebesno klicanje orilo se nekoliko ča-saka, a rijetko koje oko da nije bilo suzno. Nadalje je nastupio karlov. prednj. odjel vrlo teškim vježbama na karikama, koje je iz-veo velikom vještinom, a osobitom ležernosti, te nije škodio ni ma-leni lapsus jednoga vježbača, koji neka mu hude opomenom za dal-nje vježbanje. Napokon je poslije trosalnog vježbanja zaključena javna vježba prostim vježbama izvršujucega članstva (domačega i gostova), odredjenim za buduči svesokol. slet u Pragu. Vježbe su izvedene dobro i skladno, a bilo bi i još bolje, da se nije išlo za čim večini brojem vježbača (98). Nakon toga Sokoli, oduševljeni vanrednim uspjehom, digoše u zrak svog učitelja br. Žluva, a medju opčinstvom nasta urnebesno klitanje, na što br. Žluva progovori o značenju sokolstva u narodnom životu i kliče svima: »Zdravo!«
Ova se je javna vježba na sveopče zahtjevanje Karlovčana obnovila (dakako bez gostova) 10. augusta s istim sjajnim uspjehom.
Drugi odlični istup »Sokola« u Karlovcu bio je njegov skupni izlet na Plitvička jezera 15., 16. i 17. augusta o. g. Svrha je toni izletu bila, da članovi, kojim se ne če tako lako i skoro nadati prilika, spoznadu ovaj biser naše otadžbine, a ujedno, da se ličkim »Sokolima« dade pobude za što intenzivniji rad. Zato je tom zgo-dom održana 17. augusta javna vježba na Plitvicama, koja bi svojim programom odgoyarala i župskom sletu, pogotovc točkama Karlovčana i Karlovčanki. Prvi su vježbali proste praške vježbe za slet 1920., koje su postigle vanredan uspjeh i silno oduševljenje. Osim toga vježbao je jedan kombinovani odjel (Gospič i.Korenica) na ručama i ubrao mnogo priznanja. Uspjele su i vježbe obručima, koje su izvadjale Sokolice iz Otočca, te proste vježbe Sokola iz Otočca. Manje su uspjele vježbe čunjevima Sokolica iz Bihaća, i to ne zna se, da li uslijed krivog shvatanja tih vježbi ili usljed pomanjkanja originalne glazbe, koja je za te vježbe odredjena. Te su naime
vježb* izvedene u obliku izdržaja, a ne u neprekidnom kružanju. To ali neka ne smeta požrtvovnih Bihačkih Sokolica, koje su baš ovim istupom dokazale volje i sposobnosti. — Poslije javne vježbe b:o je u ljetnikovcu starješine karlov. »Sokola« dra. B. Vinkoviča sastanak svih prisutnih starešina i ondje sabranih vodja sokol, dru-štava, i to hrvatskih i srpskih, ko ji je pokazao, da če — zasada uz malo zaprijeka — doći i ondje do fuzije svih naših »Sokola«. — U svemu je kod ovoga sleta sudjelovalo preko 200 Sokola i preko 50 Sokolica iz Karlovca, Korenice, Gospiča, Otočca, Bihača, Plaškoga, Vrhovina, Ogulina i Zagreba (5), te toliko svijeta iz čitave Like, koliko ga Plitvička jezera još ne vidješe na okupu. A sav taj svjet — hrvatski i srpski — sproveo je ondje vrijeme i rastao se u slozi i bratskoj ljubavi, česa takodjer još ne vidješe Plitvička jezera. I tako je »Sokol« u Karlovcu velikom požrlvovnošću poradio tom zgodom koli na sokolskom polju u smjeru tjelovježbe, toli na polju idejnom, narodno-uzgojnom, identificirajuči zadaču Sokolstva strogo s inte-resima naše mlade države. Ne ima sumnje, da će ovaj slet i izlet svakom učesniku ostati u vječnoj uspomeni te uroditi vrlo dobrim plodom za našu narodnu stvar.
Treči je odlični istup ovoga »Sokola« na svečanoj akademiji, priredjenoj u proslavu našega narodnoga oslobodjenja 29. oktobra
o.	g. samo za članstvo i pozvane, te 2. novembra samo za sokolski podmladak, i to oba puta besplalno. Program je bio biran, te sjajno izveden. Najprije je starešina dr. Božo Vinkovič govorio prigodni govor, prikazavši (cio govor trajao 7 minuta) glavne momente našega robovanja i oslobodjenja le slavio polučenu slobodu. Nakon toga nastupa 9 djaka, 9 sokolica pod vodstvom prednjaka br. Bogoviča u posebnom bijelom dresu sa črnim pojasom, te vježba proste vježbe podmlatka za svesokolski slet u Pragu 1920. i to precizno, te im se je u očima čitalo, 'kako se trse, da im izvadjanje bude korektno. Nastup, odstup i elegantno isticanje svake kretnje — vrlo dobro. Zatim izvadjaše 9 Sokolica ženske praške ritmičke vježbe salonskom ženskom elegancijom i dražesti uz ukusno rasvjetljivanu dvoranu u raznim bojama. Nakon njih nastupiše dječaci (15) u bi-jelim odijelima, te izvadjahu ritmičku dječju igru (češku) uz pje-vanje (»Miel je Adam sedam sinov«) i pratnju glasovira. Izvedba je bila vrlo točna, djelomice majstorska (prednjak mali Ferkovič) i nadasл'e dražesna. Iza toga dolepršaše u dvoranu vrlo lijepe i ukusno odjevene leptirice (jedanaest gimnazistkinja, pripravnica, učenica trgovačke i više djev. škole), koje ritniičkm vježbama sa preskočnirn užetom izntnadiše i začaraše mnogobrojno opčinstvo. Letite, skaku-čite, lijepe djevojčice, vaše je sada doba! Doči čete i Vi na naša mjesta, odakle čete motriti svoje leptirice! Napoleon je nastupilo 9 Sokola te izvelo t. zv. »deveterostup«, naime jubilarne proste vježbe. Praškoga Sokola. Vježbe su vrlo komplicirane i naporne, u kojima svako udo i svaka mišica dolazi u djelatnost. Iz trokratne trojke prelazi vježba u zvjezdanu kombinaciju s takvim raspletom, da gle-
daoca drži u osobitoj napetosti. Sokoli su ju izveli lijepo i skladno-. Time je »Sokol« u Karlovcu proslavio prvu obljetnicu našega na-rodnoga oslobodjenja. I ovaj krasni aranžma je zasluga neumornoga brata Žluve. Ovo su ona tri odlična istupa »Sokola« u Karlovcu, koja mu mogu služit na čast i diku.	B.
»SOKOL« U JASTREBARSKOM. U Jastrebarskom postojao je »Sokol« več od god. 1906., 110 več je god. 1911. prestao sa svojini djelovanjem. Razišli su se ljudi agilni i zauzeti za solcolsku stvar, a »Sokol« se raspao i nestalo ga. Nadošao je rat, koji nam je i ono par zauzetih ljudi povukao u vojsku, a kako je »Sokolstvo« za vri-jeme i'ata moralo uopče mirovati, nije se ni u Jastrebarskom mogla pomišljati na uskrišenje »Sokola«.
Kad je prestao rat i kad se je Sokolstvo razmabalo novom sua-gom, pokrenuli su mladji ljudi akciju, da se osnuje »Sokol.« — Mjeseca kolovoza sazvana je konstituirajuča skupština, na kojoj je izabran upravni odbor i bi zaključeno odmah započeti sa radom.
U upravni odbor izabrana su slijedeča brača: starosta br. Stanko Prahir, podstarosta br. Ivan Bankovič, tajnik br. Ljubomir Novakovič, blagajnik br. Zvonimir Sintič, odbornici: br. Čeh Ivan, br. Haraminčič Branko, br. Kralj Ferdinand, br. Matkovič Stjepan, br. Lovreček Vladimir, vodja br. Durbešič Vladimir.
Moramo na žalost istaknuti, da je skupštini prisustvovao vrlo malen broj članova bivšeg »Sokola« i vrlo malen broj ovdašnje inteligencije. No »Sokol« se nije dao time smesti, nego je neobazi-ruči se na neshvačanje mnogih, koji bi morali shvačati zadaču sokolstva i proturivši sretno mnoge spletke i neprilike malomještan-skih okolnosti započeo živahnim radom.
Sada broji naš Sokol: 5 članova utemeljitelja, 45 podupirajučih i 30 izvršujučih članova. Osniva se ženski odio.
Vježbe za članove obdržavaju se tri puta nedelj no, a priredjuju se takodjer teoretska i prosvjelna predavanja o ideji i zadači Sokolstva. — Zdravo!	Starešinstvo.
Hrvatski Sokol u Suhopol ju. Dne 24. kolovoza 1919. obdržavalo je društvo svoju III. javnu vježbu sa pučkom zabavom u perivoju kod kolodvora. Uspjeh vježbe bio je povoljan obzirom na vrlo kratko vrijeme vježbanja i poleškoče usljed djelovanja protunarod-nih elemenata, koji na svaki način nasloje, da rad sokolskog društva omeču.
Društvo je nastupilo sa 12 vjcžbača članova na spravama, 12 vježbačica kod proste vježbe sa štapovima i koturima. Podmladak 16 članova sa zastavicama (8 na spravama) nadalje pobratimstvo Pčelič i Borova 12 članova, koje pobratimstvo je društvo Suhopol je za župne crkve pripravilo. Ukupno 52 vježbača.
Kod vježbe je sudjelovalo cjelokupno članstvo bratskog sokola Virovitice 40 vježbača i 20 vježbačica, koje je sa suhopoljskim članstvom sve proste v ježe zajedno izvadjalo, a ženski od jel i na spravama.
Zabava je bila vrlo dobro posjećena. Čisti prihod iznosi 3153 K.
Pošto društvo nema u eijelom mjestu veće prostorije, nije moglo druga bratska društva iz daljnih mjesta pozvati, pošto ih ne bi moglo kamo smjestiti niti zabavu 11 slučaju nepovoljnog vremena gdje pod krovom nastaviti.
Društvo bratski sokol iz Virovitice u svakom pogledu najpri-pravnije podupire.
Društvo se pripravlja, da sa cjelokupnim članstvom kao i pobratimstvom Borova, Pčelić prisostvuje javnoj vježbi u Virovitici dne 7. rujna 1919.
Sokolsko društvo u Pakracu. Ovo mlado društvo nakon ujedi-njenja pokazuje znakove jačega rada i akcije. Ko poznaje Pakrac i političke strane, taj se čudi da su duše mladih ljudi bile tako jake i prešle preko grehova svojih otaca. Svesno vremena i budučnosti naroda, to je društvo jedno od prvih, koje je proglasilo ujedinjenje. Ali težište rada toga društva leži u tome, da u sedištu mesta nalazi se srpska mešovita preparandija, koja vaspita buduče školske i prosvetne radnike naroda našega. Dobijemo li tu omladinu sokolski vaspitanu, koja će se danas sutra razletiti i u sela i u gradove, — budućnost je sokolska. Ovo mlado društvo ima i svoje prosvetno-kulturno odelcnje, koje deluje u okolici samoga grada i osniva sokolska odelenja po selima. Društvo ima i svoju fanfaru. — Dne 22. novembra kao na dan krsne slave (Sv. Dimitrije) dačke družine) »Karadžić« društvo je priredilo »Sok. Veče«. Pozvalo je brata Dušana Bogunovića iz Zagreba da održi predavanje »Obnova Sokolstva«. Br. Bogunovič (Klržao je na slavi predavanje đacima o »Idealizmu rada«. Posle podne u 4 sata pokazao je i objasnio »Simbo-ličnu vežbu Oslobodenja«. Pred gradanstvom održao je predavanje »Obnova Sokolstva«.
JUGOSLAVENSKI SOKOL U TROGIRU.
Okupacija Trogira sa strane Talijana.
U jutro rano dne 23. rujna dodje okolo 4 i pol sata prijaviti starje-šini brat Blaž Novak, da su Talijani okupirali grad.
Pošto se je tek u 8 sati moglo izaći na ulicu, svijet je počeo izlaziti, da vidi čudovište tih div junaka.
Sa sviju strana su se vidjali oni od naše narodne garde, kako ponosno stupaju sa puškom o ramenu, dok su talijanski vojnici većinom stali na mjestu, pa dok se ovi nekako plašljivo ogledavali, naši gardiste junački su se isprsili i izazivali gdje su mogli. —
Bio je pročitan »bando«, koji lokali mogu biti otvoreni, a do kojega se sata može ostati vani, i do kojega izači, te još nekoliko odredaba.
Doznalo se, da su ujutro iznenada ušli Talijani, na broju od 82, sa jednim kapetanom i porunčikom u grad, predvedeni od conte Nina Fan-fogna, te najprvo provalili u mjesnu komandu. gdje su zaplijenili sve oružje i zabranili posadi izlaz.
Vee u 7 sati su dopratili u grad gospodju Medini i supruga joj, ali Mi ih odpiah p ti sl i I i čekajm'i val'da dok se udomače.
Vojniči su bili smjestili dvije strojne puške na trgu, jednu ispred opčine na putu, jednu na sjevernom ulazu u grad, a jednu na obali, te več sve pripravili za slučaj potrebe.
U 9 sati bili su pozvani svi poglavice ureda, te im bilo saopčeno, da uredi imadu dalje uredovati.
Odmah je bio imenovan diktatorom Conte Nino Fanfogna a sinda-kom dr. Lovro Lubin, koji je imao preuzeti opčinu.
Talijanska zastava je bila dignuta u 9 sati uz grobni muk a uz gorke suze pučanstva, a panika, koja je bila nastala več u jutro, još se više povečala.
Medjutim se več nekoji počeli dogovarati, kako bi se noču oboružalo jednu stotinu ljudi. Ali otkuda pušaka? Od te neprilike nas izbavi pojava amerikanskog čamca, koji se je bio zauslavio pred ulazom u luku. Tada se odvažiše br .Ivan Ciciliani, br. Vinko Lebedina, dr. Petar Senti-nella i profesor Marin Katalinič da sa gospodjom Medini, koja poznaje engleski, sa jednim čamcem podju do ladje amerikanske. To im je us-pjelo, ali im na ladji bi odgovorčno, da oni ne imadu naloga doči pod grad. Nu tada opaziše, da je sa zapadne Strane prispio jedan ameri-kanski križar sa još jednim čamcem, te se brže bolje povratiše. Ovaj zadnji čamac pristane uz obalu, a svjetina pohrli njemu, te tu stađe vikati protiv nasilja, klicanje Americi. Wilsonu, kralju Petru, Aleksandru i Jugoslaviji.
Junači se odvažiše, da če raspršiti svjetinu, ali na prvi otpor odu-staše. U tom prispije nekoliko jugoslavenskih barjaka, te se uz pjevanje davorija nastavilo klicanje. Br. starješina uz g. Marina Lušiča te br Vicka Madirazzu držao je svjetinu na okupu i pazio, da se ne bi sto ne-smotrena počinilo, dok se ne vidi, što če da bude.
Kada se je povratio zapovjednik amerikanskog krstaša sa opčine, zamolio je, da se svijet umiri, jer da če biti sve dobro, ali još se za to ni je niti doznalo na trgu. kada starac Ivan Sentinelta zaviče: »Dolje sa krpom* i uz poklike »dolje«, profesor Marin Katalinič poleti na opčinu te stade spuštati talijansku zastavu. Jedan vojnik naperi na njega pušku, ali u jedamput se dohvatiše pušaka brača Ivan Cicilijani i Vinko Lebedina, te dr. Petar Sentinella, Marko Vanjaka, Marko Gulišija, te najedamput uz pucnjavu razoružaše desetak vojnika, a stari Ivan Sentinella baš kad su htjeli da stave u kretnju mašinsku pušku, razoruža 4 vojnika i zaplijeni im mašinsku pušku, te 4 puške. Na trgu je bilo zapli-jenjeno okolo 50 pušaka.
Marko Gulišija pak odmah poleti kao razjareni lav na obalu te stade pucati, na što se junači od Caporetta brže bolje pokupiše, te po-bjegoše sa automobilom. Ovaj automobil kašnje zaustavi sam dr. Petar Sentinella, te ga zaplijeni, premda je bilo u njemu 15 vojnika.
Nastade vika, zapomaganje, vapenje milosti sa strana Talijana, koji stadoše bježati glavom bez obzira tko u uličice a tko u dvorišta, neprestano vapeči milost. Na dnu obale još se nije niti doznalo za ovaj do-godjaj, jer je to išlo takvom brzinom, da nije bilo moguče pomisliti brže. pa nije moguče ni opisati. Onaj trči za vojnikom. ondje ženska Anka
Katalinič zaustavlja vojnika, te mu otimlje pušku i bajonetu, a vojnik pita milost! Naši se domači junači posakriše kojekuda, a nekoji se ukr-caše u automobil. Drvodjelac Cotič razoruža jednog ofieira, a malo za-tim još i dva vojnika. — Dva automobila, koja su bila blizu mosta, iz-makoše bez obzira, a za njima nastade pucnjava, le kuršum mora sva-kako da je učinio svoju. Nije se moglo nista opaziti, jer je bio sav za-tvoren. — Ono odjeljenje, Sto je bilo išlo do mlinice Puovič, kada je čulo pucanje, pobježe glavom bez obzira. Ostaviše na putu oba automobila te sve što sobom imadjahu, i pobjegoše u goru.
Ostaviše u svemu G mašinskih pušaka, okolo stotinu običnih voj-ničkih pušaka, nekoliko stotina bomba, više stotina aaboja i jedan automobil u gradu.
Poslije podne sokolovi, koji su lakodjer kod toga tko više tko manje sudjelovali, preuzeše služba garde, te su vrebali na domače izrode i lijepi ib broj pozatvarali.
СОКОЛСКА ЖУПА БАЧКА.
Дана 16. новембра 1919. одржана je констит. скупштина соколске жупе бачке.
Да би сама скупштина што достојније протекла одржала је у еуботу после подне предконференција свих изасланика, на којој је постигнут слоразум у свим питањима, која су се имала на екупштини изнети. Већ на тој лредкопферелцлји опазила се једнодушност и велико одушевљење за соколски рад.
У педељу скупише се сви изаслалици у 8 сати v јутр<» ла броју 13 друттава, а 3 се испричаше.
Пре лего је почео рад техничког одбора показао је и р$-стумачио нове Хофманове вежбе изаслалик Сок. Савеза СХС. брат Јанко Љуштина, које су побудиле код свих присутлих велико одушевљење и видело се како им са лица сија радост. Завршетак тумачења бр. Љул1типе био је полраћел бурпим одобравањем и са „Живио наш Фралта”.
Затим је брат Милал Теодоровић отворио седннцу техлич-ког одбора и колстатовао да čy приеутна ова друлггва : Новн Сад, Мол, Сомбор, Ст. Врбае, Петрово село,, Ковиљ, Kah, Тител, Суботица, Ст. Футог, Паланка, Товаришево, Жабаљ, док се испричаше : Србобран, Ст. Бечеј и Кула; износи ладаље свој извештај о стању друштава, која ће припадати овој жупи. Ове податке скупио је пригодом свога обилажења друштава као изасданик Соколскога Савеза C. X. С. Према томе извје-штају има у жупи 718 члалова вежбача, 187 чланица вежбачида, 543 подмлатка и 130 деце основне школе, свега 1573.
Нови Сад истиче се као најбоље друштво, које је заолугом добре воље свих чланова а ларочито технички спремног и оду-шевљепог сокола брата Јовапа Тотовнћа постигло неочекивале успехе, што се видело и ла соколској вечери која је одржапа у почаст изасланицима на жупској екупштили.
Sokolski Olasnii
37
Досле Новог Сада долази по врсноћи Сомбор. Остала друш-тва немају толиког успеха v техничком раду, ради тога што немају справа, па обзпром. да је у свим друштвима велико одушевљеље и воља за рад, моли се Савез преко свога изасла-нпка бр. Јанка Љуштине нека се побрине да друштва добију бар оне справе. које се налазе по разним мађарским школама.
Брат^јТеодоровић^износи систематички 'распоред вежбања, који се прима.
Техничкн одбор закључуЈе да се I. жулски слет жупе бачке има одржати у Сомбору. За вођу жупе бира техн. одбор брата Јована Тотовића из Новог Сада, а за љеговог замјеника брата Радића из Сомбора. Осим тога бирају се и 3 жупска иадзорника и т<Г'бр. Радић,1 ‘Кирјаковић и ГГаја Даљев.
Тиме је технички одбор завршио свој рад па брат Живко Бајазет као сазивач овс скупштине отвара седницу жупе. По~ здравља пзасланика Соколског Савеза C. X. сва присутна друштва као и сестру Зору Туцић од техничког одбора жонског, ‘*^*Лепим речима тумачи соколску мисао и износи исторнјат соколског рада у бившој Мађарској пре рата7 којисе нијемогао тако рећи ни мало развијати, а сада кад нам нашисоколови донесошо сдободу. нрегнућемо свим силама на, лосао, ми који волемо рад, који волемо друттвеност, који волемо свој народ и^који водемо своју — крвл»у натопљену отаџбину.
Моли у име скупштине брата Анту Бешлића из Суботице да руководи скупштином. а брата Алимпију Поповића да водц записник. Брат Алимпије Поповић констатује да је присутно 29лизасланнка н 26 замјеника, затим чГита правила жупе; која се прнмају.
Прелази се на избор часника. Скупштина. бурним „живио брат Бајазет" бира једногласно за, старешину брата Живка Бајазета, Нови Сад, замј. старешине бр. др. Јосо Прћић, Су-ботица, тајника бр. Алимпија Поповића, Нови Сад, начелника бр. Јована Тотовића, Нови Сад, благај. бр. Косту Кгшамаџију,, Нови Сад, за ревизоре рачуна бирају се : Бранко Дамјановдћ, Лаза Вукотић, Тоша Јовановић, за одборнике жупе решоно је да свако друштво јави накнадно своје одборнике. 1 г гГледе жупског слета решено је да се пма одржати у Сом-бору”а цела припрема препушта се управном и техничком од-бору Жупе. Исто се решава. и за Праг.
•ЧРешено је да се има чимГприје’одржати предњачки курс. Бр ат Ж. Бајазет закључује скупштину, лозЈтвасва друштва па неуморан рад а Соколски Савез C. X. С. да овој жупи бар за почетак обрати што више пажње, јер они желе бити први у Савезу C. X. 0. Здраво !
Доносимо ради занимљивости овај позив наше браће у Мо-стару на заједничку главну скушптину.
SRPSKI I HRVATSKI SOKO MOSTARSKI
održaće
u nedelju dana 23. novembra ov. g. tačno u 10 sati u dvorani hr-valsko? glarbenog i pevačko« društva »Hrvoia« ЗАЈЕДНИЧКУ ГЛАВНУ СКУПШТИНУ на коју ce сва браћа и сестре (чланови свију врсти из оба друштва) братски позивају.
Дневнн p е д:
1. Извјештаји управнлх одбора о имовини друштава.
2. Закључак скупштине, којим се закључак овогодишњег соколског сабора Срба, Хрвата и Словенаца о уједињењу друштава имаде безодвлачно извршцти.
3. Izbor novog upravnog odbora.
4. Eventualni predloži i zaključci.
N a p o m e n a. Svaki brat i sestra neka ovu pozivnicu na skup-štinu ponese, jer ista vredi kao legitimacija. Ako ko nije nehotično pozivnice primio, a član je bilo koje vrsti jednog ili drugog društva, ne'ka se obrati na bilo koga člana društvenih odbora.
Здраво !
У Мостару, 12. новембра 1919.
Zamenik starešine »Srpskog sokola«:
Dr. Pero Mandič s. r
Старешина „Хрватског сокола” : Др. Бариша Смољан с. р.
Sokolski put u Sarajevo. 24. novembra poslan sam u Sarajevo od Saveza radi toga 1. da intuiram sokolski rad Saveza, kao da i s ve radnje i misli saopštim našim sokolskim radnicima u Sarajevu i stupim s njima u ličnu vezu. 2. da pokažem novu vežbu odredenu za siet u Pragu 1920. i da dodem u bliži dodir sa vežbačima. da održim predavanje »Obnova Sokolstva« gradanstvu.
Veza u radu i medju ličnostima za sok. uspeh i napredak neob-hodno je potrebna. Živa reč kao i sve pojedinosti, koje se doga-djaju u unutrašnjem radu Saveza ne mogu se pismeno prikazati kao kad se vodi razgovor. Na taj način dobivaju oni sokolski rad-nici izvan Saveza pojam o unutrašnjem radu Saveza i tako se članovi izvan Saveza vežu sa životom i radom u Savezu. U vremenu prelaza u novo Sokolstvo i najmanje sitnice čine u vanjskom životu razloge, da se pojedince hvataju za njih, n. pr. izdavanje »Sokol-skoga Vesni'ka«, onda naziv Soko I. i II. u Zagrebu dalo je razloga raznom tumačenju, a pojedincima razloge protiv ujedinjenja. Pri-kazavši unutrašnji rad kao i daljnje namere Saveza, dalo se jačega značenja sokolskoga rada. U vremenu, kada našu omladinu obu-zima misao športa, raznih društvenih shvaćanja bilo društva ili politike, dalo se tačno objašnjenje o odnošaju Sokolstva prema športu,
politici, ostalim prosvetno kulturnim društvima. Slupilo se u vezu sa prestavnicima ostalih prosvetnih institucija i označilo vezu So-kolsva sa tim prosvetnim radnicima. Stupilo se u vezu sa tamoš-njom vladom u pogledu moralne i materijalne pomoči Sokolstvu. Stvorio se zaključak, da se svim školama u kotaru pošalje po jedan primerak »Sokolskoga Glasnika« da ih pojedini učitelji proštudi-raju, saopšte svojim drugovima u selu, uhvate veze u mislima, i počnu misliti o sokolstvu. Vlada če u tom pravcu otkupiti neki deo »Sokolskoga Glasnika«. Rad na skupljanju podataka za istoriju »Sokolstva« približava se kraju. Pojedinim vežbačima pokazane su nove vežbe za slet u Pragu, a isto tako i pred gradanstvom uz rad i tumačenje. Tom prilikom protuinačena je gradanstvu razlika našega vaspitanja tela od ostalih gimnastičkih društva. Jaka reč i pravilan rad napravio je utisak shvačanjakod gradanstva za naš rad, kao i poimanje razlike našeg rada od drugih. Predavanjem »Obnova Sokolstva« pred gradanstvom, koje je održano u dupkom punoj dvorani »Trebevič« postignut je uspeh, da se gradanstvo obavesti o celokupnom radu Sokolstva. Predavanje bilo je opisano u svim sarajevskim novinama kao i vežbe, a s tim se zatalasalo javno mnenje i javnost. Skupljeno je radova za »Jugoslovenski Sokolski Ka-lendar«. Stvoren je plan o razmeštaju prednjaka po pojedinim me-stima za učenje proste vežbe, obezbedena je materijalna pomoč za te vežbače. Stvoren je zaključak o stvaranju sokolsko-pobratim-skoga lista« za Bosnu i Hercegovinu. Stupilo se je u vezu sa prestavnicima pobratimske misli, te stvoren plan da se pobratimska misao raširi medu Sokole. Upoznalo se je sa čitavim sokolskim radom u Sarajevu i videlo se da ima sokolskih radnika dosta, samo ti sokolski radnici nisu povezani, i za to nam naš rad nema jačega zna-čenja. Stvoreni su još mnogi zaključek
Veza izmedu eentara sokolskoga rada kao i ljudi neobhodno je potrebna — a za dokaz ovoga bit če uspeh ovoga pula u Sarajevu, koji če se u najkrače vreme osetiti. Zdravo!
Dušan Bogunović.
Soko u Mostaru javlja, da je dana 23. o. m. održana zajednička glavna skupština Srpskog i Hrvatskog Sokola u Mostaru i da su se oba društva sjedinila u smislu zaključka ovogodišnjeg Sokolskog Sabora u jedno društvo pod imenom Soko u Mostaru. Na toj sikupšlim izabran je sljedeči upravni i nadzorni odbor: Upravni odbor: Starješina: Dr. Pero Mandič, advokat. Zamjenik starje-šine: Pero Musa, trgovac. Tajnik: Milivoj Jelačič, trgovac. Blagajnik: Dragutin Barišič, željeznički činovnik. Vodja: Dragutin Reti, državni odvjetnik. Odbornic i: Čedo Milič, trgovac. Niko Pinjuh, dnevničar. Nikola Miličevič, bravar. Angjelko Vlaho, strugač. Ljubomir Crnogorac, privatni činovnik. Risto Doder, bankovni činovnik. Josip Vindšnurer, oficijal kod suda. Z a m j e n i c i odbornika: Tanasije Samardžič, bankovni činovnik. Ivo Jakopič, krojač. Branko Šinikovič, bankovni činovnik. Nadzorni od-
bo r: Ljubomir Jurkovič, trgovac. Gjorgjo Perin, trgovac. Vladislav Kojo, oficijal kod kotarskog ureda. — Zdravo! — Odbor Sokola u Mostam.
Соколсни рад у Високом. Сва наша друштва су у почетку рата од стране бивших аустријских власти распуштена. Имо-вина је била конфисцирана и током рата уништена. Чнм смо се ослободили, почели смо радити да ева друштва оживимо. Имали смо три српска друштва и то : Српског Сокола, пјевачко друштво „Милутиновић” Ji Српску Читаоницу. Нас Срба у Високом има врло незнатан број. Ова сва друштва су се фу-зионирала у једно под именом „Српски Дом”. Ово друштво има четири секције и то: соколску, пјевачку, побратимску и читаоничку. Ово учинисмо овако ради тога, јер, како рекох има нас мало, ua се неби доспјело на еве стране. Свака је сек-ција еамостална и има свог прочелника. Чланом друштва може бити оваки Србин ii Хрват. Хрвата у Високом нма мало. Нај-вишр има Муелимана, али до сад немамо ни једног члана. С ра-дом смо отпочели почетком фебруара 1919. Од свих секција понајвпшо јо раднла соколска секција. До сад смо иступали гаест пута јавно.
Трећи дан Ускрса на 22. априла Соко је направио излет на Илијашу код црквеног збора међу тежачКим евијетом. Вјеж-бала се је српска проста вјежба, тр скакање и бацање камена.
Први дан Духова 8. маја ириредили смо волику забаву уз судјеловање Сокпла из Сарајева. Забаву је пссјетио еоколски првак бр. Стеван Жакула. Вјежбало се је: српска проста вјеж-ба, српска вјежба палицом, вјожбе на разбоју, те дјечији под-младак : вјежбе за заставицама, које су се свим присутким ссо-бито допале.
На народној свечаности на Видовдан иступио је дјечији подмладак са иростим вјежбама и вјежбама са заставицама.
На 3. авг. иступили смо у облнжњем љечилишту на Ки-сељаку са разним вјежбама. Забава ова је била у корист инва-лида. Свако године о Вел. Госпојини је у Високом велики цр-кврни збор, трсмо и ту прилику употријебили, да се покажемо међу тежачким свијетом. Осим разннх вјежба изводиле су се и двијо пирамиде.
0 Малој Госпојини ппзвао нас је Соко у Зрници, да с њима у зајрдници дадрмо јавни ча<*, Позиву смо се одазвали, тв су рвн извршујући соколи отишли. Јавни час јв успио. Соко ив Високпг јр освјотлао образ Височаннма.
Да Соко успјрва највише је заслуга вријрдног омладинца бр. Мирка BvKojPBiiha, који јв прочрлник и вођа. Чланова вржбача има 20 и дјечијег подмладка 30 чланова. Укупно 50. Здраво !	Душан Савић.
„Соко" у Требињу јавља, да је Српски и Хрватски Со к о ф >рмално ликвидираз и да су се обадва друштва уЈединила у једно Соколско друштво, према правилима израђеним на со-колском сабору у 'Новом Саду.
Ha 19. октобра 1919. одржала се је- конституирајућа скупштина, па ie том приликом изабран једногласно слиједећи :
а) Управни > д б o р : Старјешина: Милош Вроћа. Замјен. старјешине : Стјепан Селак. Вођа : Ј1ука Келез. Тај-ник: Владимир Поповић. Благајник: Паво Прека. I. Одбор-ник :^Стеван Дучић. II. Одборник : Хамдија Елозовић. III. Од-борник : Томо Јеремић.
б) Надзорни пдбор: Предсједник: Стјепан Мрду-љаш. I. Одбориик: Стеван Вујичић. II. Одборник: Хуснија Шеховић.
Приликом одржавањах горње скупштиие уписало се је укупно 40 чланова. За што више прикуцљање чланова ради одбор пуном nap im. — ЗдравЈ! — Старјешина : ^Врећа. Тај-ник : П повић. t i.'r,
Соколско вече у Новом Саду. Поводом конституисања со-колске жупе бачке одржао је новосадскн соко'дана 15. новембра 1919. соколско вече са игранком. >
Ово друштво доказало је ов<т забавом, да је достојно, да буде цонтар ове нове велике жупе. Састави свих вежбц били су врло лепи а изводени су обзнром на краткотрајни рад управо одличцо.
Лепу комбинацију всжби са цалицом извело је 48 чланова подмлатка складно. Оделење сестара које је предводцла сестра Зора Туцик извело је на потпуно задовољство вежбе на разбоју.
Чешко просте вежбе за Ilpar 1920. изведене су у главном добро, премдасо опажало ту и тамо, да се код учења вежби није ишло систематски т. ј. да со најпре сваки поједини став ва-љано научн, а онда истпм да се вежба спаја. Посебно ваља ис-гакнути и вежбу са палицама које *су однеле буру аплауза.
Узорно одолење новосадског предњачког збора било је »аиста узорно. Видела се ту права чешка школа, коју је брат Јован Тотовић умоо вешто да пренесе на добре ученпке.
Похвално се мора иетакнути судјеловање тамбурашког жбора новосадскр акад. омладине, који је врло всшто извео једну тачку програма.
На здравствену страну вожбаонице врло мало се пазило. То је велика погрегака а кривњу носи приређивачки одбор оаме забаве. Исприко нсма, прашшга се могла‘уклонити.
Забавнн дсо је био врло анцмнран као што само могу напш весели бачвани. Здраво I	Јанко	Љуштина.
„Српски Соко” у Брчком. Братском уреднипиву „Сокол-ског Гласника” у Загреб. — Част нам је извјестити Вас, да смо
прсма закључку Соколског Сабора у Новом Саду нроввли уједнљење Српског и Хрватског Сокола на 26. јула о. г. и нзабрали заједнички одбор н то : Старјешина: Брат Данило Мајсторовић. Замјеник брат Мато Јернчевић. Вођа : брат Др. Млрко Кудрначек. Замјеник: брат Цветко Дамјановић. Тај-ник : брат Иетар Жакула. Благајник : брат Јово Хаџнћ-Ата-нацковић. Економ : Милан Видовић. Одборници : брат Фрањо Дасовић, бр. Урош Елаковић, бр. Нико Ељдуповић u сестра Вука Симић. Рев. одбор : Брат Др. Иво Кслбе, бр. Јово Петро-вић и бр. Томо Пантић, те Вас братски умољавамо да ово објелоданите у „Соколеком Гласнику”. — Братски Вам поз-драв Здраво! Старјешина: Мајсторовнћ. Тајнпк: П. Жа-кула.
Соко ђеновић. Мјесни српски соко у ђеновићу одржао је главну годишњу скупштину, провео закључак Соколског Са-бора у Новом Саду и нзабрао управу за 1920 годину, и то за старосту: Дупина Црногорчевића, за цодстаросту Милана Пет-ковића, 8а тајника Јсвана Пеаковића, за благајника Максима Муштура, за вођу Душана Марића и ва барјактара Тому Д. Муштура. Здраво !	Управа.	j	.
CohOi у Зеленики. Ha скупштини за оснутак соколског друштва на Зеници (Бока Которска) дана 9. XI. 3919. у прц-суству бројног опћинста, бива једногласно изабрана следећа управа: Старјешина Јово Вуковић, замј. старјешиие Видо Радмиловић, вођа Тодор ђуровнћ, тајник Рико Корчуланин, блгггајник Драго Перишић. Одборници: Благоје Мичуновић, Стјепо Гебауер; Мато Марић, Мирко Марић, Франц Шпилер, Мило Перпшић; Нико ђебашиновић. Замјеници: Франц Том-шић, А. Томанек, Томо Ожсговнћ. Надзорни одбор : Марко Раповац, Крсто Мршић, Адам Песторић.
Друштво стоји на становишту правилника Сок. Савеза C. X. С., који присутним бива прочитан из Соколског Гласника број 6. и 7., год. I., која се једногласно примају. Скупштина се разишла уз пјевање југославенске химне.
Извршујућих чланова пријавило се до сада 40, потпома-гајућнх 95, соколског тамбурашког збора 12, мушког помладка 18. Те се моли горља управа, на даљне упуте, те да нас оба-вјестите, којој жупи припадамо. Подједно молим да ово доне-сете у Сок. Гласнику. Здраво !
Староста:	Тајник:
Јово Вуковић.	Korčulanln	Rlko.
Iz sokolskog života za vrijemc rata. Pod ovom rubiikom donosit ćeino razne važnije zgode, koje su se desile za vrijeme rata u našim sok. društvima. Doznat ćemo za njihove progone, i koliko je brade poginulo na ratištu ili nestalo u domovini od prekog suda te ljutih rana sa bojišta ili nesretnih epidemskih bolesti. Hrv. Sok. Savez bio
je poslao upite na sva svoja društva tražeči od njih statistiku koli krvnih žrtava toli i ratnih dogadjaja. Dosada su se tom pozivu oda-zvala tek neka društva, pa molimo, da nam se što prije odazovu i ostala društva redom, da stvorimo što jasniju sliku velikih patnja, koje je i naše sokolstvo pretrpilo za vrijeme rata te koje je žrtve doprinijelo za naše cjelokupno narodno ujedinjenje.
Dr. Bučar.
Soko u Milni na otoku Braču prestao je za nastalog rata djelo-vati, te je politička oblast zatvorila nekoliko članova starješinstva, jer su odviše širili jugoslavenstvo. Odmah se je počelo propagan-dom, da se iz austrijske vojske desertira, te je dapače i nekoliko brade za bijega ustreljeno. St. Aiite Filipič bio je tri godine radi veleizdaje za tvoren i poslije poslan na frontu do sloma.
Hrv. Sokol u Bregiina širio je potajno za vrijeme rata slavensku ideju oko ujedinjenja S. H. S. Na ratištu su poginula brača: Ivan Mlinarič i Petar Matica.
Jugoslavenski Sokol u Vranjicu bio je početkom rata odmah optužen i to po izbačenom članu Mati Groziču, da radi o narodnom ujedinjenju. Društvo nije bilo raspušteno no pod strogom kontrolom a tajnik Luka Grgič bio je odmah zatvoren poradi sokolske ideje.
Hrvatski Sokol u Stobreču bio je proganjan, te je odmah na po-četku rata uapšen zamj. st. Mate Plosne a desertirao je u Italiju iz austrijske vojsike br. Luka Plašne. U Srbiji je poginuo br. Tomo Blaževič.
Hrvatski Sokol u Gospiču. Nekoja brača bila su članovi dobro-voljačkog srpskog korpusa u llusiji, od ko j ih se je osobito istaknuo br. Marko Helman, koji je poginuo u Dobrudži.
Hrvatski Sokol u Krapini. Pobudom tajnika br. Bleska sasta-jala su se preostala brača za vrijeme rata kod br. Aleks. Krsnika na br. sok. domjenak, prateči i raspravljajuči sve zgode i nezgode rata i uopče sokolstva te slavenstva. Blagajnik je morao napustiti svoje djelovanje, uslijed pretnje oblasti, te je istu potajno preuzeo tajnik br. Blesk, koji je vodio cijelo imučstveno poslovanje do novog doba. Br. Jakob Beloševič poginuo je u ratu, a dvojica brače još i danas čame u talijanskom zarobljeništvu.
Hrvatski Sokol u Makarskoj. Za rata prestalo je svako djelovanje. U ralu poginuše br. dr. Janko Vranjican, Ante Matulič, Jo-akim Pirak, Bartul Grle i Juraj Puhovčič. Br. Klement Ribarevič, Jožo Antunovič i Marko Sršič prebjegoše več g. 1914. Srbima, te su se s njima borili za narodno ujedinjenje. Osobito se istakoše br. dr. Vranjican, koji je poginuo od austrijskog zuluina 30. I. 1915. u Sarajevu, te br. Antunovič, koji je nakon sretno pretrpljene ratne he-volje poginuo u Novom Sadu od ubojničke ruke 8. Vlil. u Novom Sadu.
Hrvatskj Sokol u Sisku. Sokolana je bila pretvorena u bolnicu Grvenog križa; Od brače pali su na ratištu: Drag. Trauber, i na-vodno Ivo Klaič u ruskom ropstvu, dok je inž. Vlad. Maravič za-
dobio na ratištu neizlječivu bolest i umro u Sisku. Ranjena su bila br.: Sij. Vinkovič, Kazimir Zlatarič i Gjuro Marakovič. Polftička oblast zatražila je pismeno da mu se uruči cijela društvena iinovina.
Sokol u Solinu. Sarajevski atentat zatekao nas je kod gradnje sokolskog doma. Isti dan bili smo na sletu srpske sok. župe na Pri-morju na dalmatinskem Kosovom polju kod Knina. To je bilo do-voljno, da mnogi od nas dospješe odmah na početku rata u tamnice. Društvo izgubi starješinu Grubića, koji je bio uvojačen i neprestano kano p. v. progonjen, a u najveći grijeh upisaše mu protivnici, da je bio naš starješina. Br. Petar Parač, Miho Grubić i Ante Ivic bi-jahu utamničeni, a prvi bude dapače interniran u Mariboru, odakle se izbavi tekar iza 2 godine kad bude unovačen. Br. Ante Srdar pre-bježe preko Soče u Italiju te vodi još g. 1916. veliku agitaciju i pristopa u Jugoslavensku legiju, gdje se je junački borio kao obični vojnik kod topništva, dok se nije nakon 2 god. povratio u oslobo-djeno gnijezdo. Br. Marinu Barišiću i Anti Paraću bi proglašena za-pljena imanja radi bjegunstva k neprijatelju. Za vrijeme rala sva su brača vjerovala u pobjedu srpskog oružja, te su se medjusobno bodrila dopisujuči si neprestano preko br. tajnika Ante Grgiča. Naš današnji st. dr. Mate Petranič odlikovan je redom Sv. Save za svoje patriotsko djelovanje kano pukovnijski liječnik auslrijske vojske, jer je mnogoj našoj brači život spasio. Čim budu bolje prilike, nastavil čemo odmah s dogradnjom našeg sokolskog doma.
Ispit za učitelje gimnastike za srednje škole položili su u je-senskom roku Heruc Vladimir iz Zagreba, Jankovič Milan iz Bjelo-vara, Pichler Alfred iz Osijeka te Potkonjak Milan iz Gospiča. Dvojica su osposobljeni s dobrim a dvojica s veoma dobrim uspjehom. Pismeni zadaci bili su ovi: Iz povijesti: Razvoj i zadača sokolstva kod južnih Slavena; iz anatomije i fiziologije: a) koje mišice i koji zglobovi dolaze u glavnom kod mačevanja u obzir, b) kakova se ne-zgoda može desiti kod mačevanja, i kako čete pružiti prvu pomoč? Iz teorije gimnastike: kako če učitelj pobuditi u mladeži interes za racionalnu gimnastiku i koja sredstva smije upolrijebiti za držanje nužne discipline? Tko se žanima za ove ispite, neka preda molbu na zemaljsku vladu, povjereništvo za prosvjetu i vjere u Zagrebu. Molbi mora dodati svjedodžbu zrelosti koje srednje ili učiteljske škole, liječničku svjedodžbu, da je potpuno zdrav, te dokazati sposobnosti iz gimnastike, koje je stekao ili u školi ili u Sokolu. Ispitnu komisiju sastavljaju: srednjoškolski nadzornik Franjo Krema kao ravnatelj, prof. dr. Franjo Bučar, prof. Ivan Trstenjak i dr. Franjo Vitauš kano ispitači. Slijedeči ispit bil če u prolječu, čim se prijavi nekoliko kondidata.	Dr.	B.
Srpsko Kolo (kalendar). Poznati radnici narodne prosvete Milan Grčič i Adam Pribičevič izdali su kalendar »Srpsko Kolo«. Kalendar je ispunjen najboljiin radovima naših pisaca, stručnjaka i prosvetnih radnika. Kalendar sadrži dva članka sokolskoga rada i to: »Pobratimstvo« od br. Dr. Riste Jeremiča (Tuzla), i »Sokolska
Misao« od br. Dušana Bogunoviča (Zagreb). Cena je 2 dinara (6 kruna), za Ameriku pol dolara. Ko poruči pojedince mora dodati 90 filira za pošlarinu. Rasturivačima daje se ovaj popust: 10 do 100 komada 10 po sto; 100—200 komada 20 po sto; 200 pa dalje 30 po sto. U vreme kada naše Sokolstvo hoče da putem rasturivanja sokolskih i ostalih narodnih knjiga medu narod diže na taj način svest naroda svoga, sokolska je dužnost ovaj kalendar rastu-rivati medu narod. U radu za dobru narodnu stvar Sokoli treba da su na prvom mestu. Sve naručbe prima: »Srpsko Kolo«, Zagrebli.
Ispravak na zapisnik. U »Sokolskom Glasniku« broj 8., 9. i 10. str. 298. in fine stoji ovo: »Brat dr. Milan Dečak pita da H de se Pobratimi posebno organizovati od Sokola. Ujedno se protivi, da se alkohol ukine za vreme vežbe«. Treba da stoji ovo: »Brat dr. Mian Dečak protivi se, da se prihvate predloži pobratimskogn odbora s razloga, jer nameču Sokolstvu takve dužnosti, koje ono sada ne može kod nas da izvrši. Brat Dečak istaknuo je, da je največi protivnik opijanja članstva i da se u Zagrebačkom Sokolu isklju-čuju svi oni članovi, koji se za vreme sokolskih priredbi opiju.«
Dr. M. Dečak.
Ispravak. y »Sokolskom Glasniku« broj 8., 9. i 10. str. 393. stoji »Sokolstvo i žena«. Referat sestre M. Dušice na Sokolskom saboru. Treba da stoji: Prevod sestre M. Dušice članka »Sokolstvo a ženy« od sestre O. Taborske.
Uredništvo »Sokolskog Glasnika«.
Iz uprave. Bratskim Sokolskim društvima! Za nekoliko dana
1.	j. koncem ove godine svršava se prva godina, kako je počeo izla-ziti naš »Sokolski Glasnik« kao oficijelni organ našeg ujedinjenog Sokolstva. Več početkom njegovog izlaženja štampan je isti u 5000 primjeraka, jer se predmnijevalo, da če za pretplatu biti mnogo bolji odziv, dok faktični broj pretplatnika kod 30.000 Sokolova još ni danas nije 2000 prekoračio. Od vanjskih društava najbolje su pretplačena društva: Sarajevo, Mostar, Novi Sad, Tuzla. Split, Novomesto, Celje, Belovar, Djakovo, Glina, Gospič, Otočac, Bos. Novi, Prijedor, Virovitica i St. Pazova.
Prvi broj druge poslovne godine izlazit če i dalje kao mjesečnik sa 2—3 tabaka več početkom injeseca januara 1920. jednako čiri-licom i latinicom, pa je za upravu lista od velike važnosti, da več sad ustanovi, koliko če se primjeraka za slijedeču godinu moči i morati štampati. Zato se bratska društva mole, da po primitku ovog dopisa sve korake poduzmu i broj pretplatnika ustanove, te na priloženoj naručbenici što prije upravi jave.
Društva trebaju da izaberu po jednog agilnog povjerenika, koji če safcupljati pretplatnike, voditi iskaz, ubirati pretplatu i preko starešinstva slati upravi lista, te konačno voditi brigu o razdiobi lista na pretplatnike.
Za sve izvršujuče članove valja list po broju komada (sumarno) naručivati, jer pojedince poslani brojevi stižu na odredište obično minirani, a i izgube se lakše. Osim toga je kod ovako naručenih primjeraka i otprema mnogo jednostavnija. Za članove pomažuče i one izvršujuče, koji to izričito žele, može se list pojedince naručivati, t. j. da im se postom i izravno u stan šalje, ali u tom slučaju valja upravi lista tačnu adresu prelplatnika navesti.
Drušiva, koja su več fuzionirala, a i ona, koja stoje pred fuzi-jom, trebaju da naručbu za list sporazumno sastave, te prijašnje (ovogodišnje) pretplatnike kod obadvaju drušlava u obzir uzmu. Članovi jednog i drugog društva, koji su list dosad izravno dobivali, mogu ga i dalje izravno dobivati, jer ih uprava več kao slalne pret-plalnike vodi, te če im isti i dalje izravno slati. Ove pretplatnike nije potrebno ponovno prijavljivati.
Na Sokolskom Saboru u Novom Sadu 28. VI. 1919. zaključeno je, da se mora nastojali, da svaki Soko bude pretplatnikom, dok župa, društvo, društvena biblioteka, prednjački zbor, svaka sekcija i svaki član upravnog odbora mora biti pretplatnikom lista. (Vidi »Sok. Glasnik« br. 8—10, strana 297.). Sloga se bratska društva mole, da nastoje što više prelplatnika sakupiti, jer samo na taj način možemo eksistenciju listu osigurali i jeftinije do lista doči.
Cijena listu za dojduču godinu: kod pretplate unapred za cijelu godinu K 36.—, a pojedini broj K 4.—, pošto je sad izdavanje lista za 100% skuplje nego u počelku. Zdravo!
T. Janjanin.
Добровољни прилози за ,.Сок. Гласник” : Брат Перо Бекић трговац, Двор К 100.—, брат Милош Шљивић, Чачак, К 6.— Брат Милутин Ловрић, ПГабац К 8.—. Брат Илија Вурдел>а трговпц Загреб К 300.—. Брат Др. Ранко Зец адвокат К 20. Бр. Мика Ковачсвић п. пуковпик Загреб Дип. 20.—. Брат Јанко Љуштина Загреб, сакупио К 10.—. Брат Богдан Ковачић апо-текар Чаковец К 50.—■. — Хвала и Здраво ! — T. J а њ а н и н.
Прзтплата за „Сок. Гласник” за год. 1919. Братека со-колска друштва, те браћа изравни претплатници, који још нису досад претплату за лист за ову годину послали, моло се, да иету шго прије пошаљу, јер нас чекају плаћања рачуна за штампу, итд. Управа је све дулшике поеебном дописницом опомеиула. — Здраво ! — T. J а њ а и и н.
DRŽAVNA \ v UU3UANI/
Nat je čaj
za društvenog učitelja.
Hrvatski Sokol uBjelovaru raspisuje ovime na-tječaj za učitelja i prvog prednjaka uz nagradu. Dužnost učitelja je obučavanje muškog i ženskog podmladka i to tjedno: Onog niže pučke škole
2 sata, niže gimnazije 2 sata, više gimnazije 2 sata, šegrtskog odjela 2 sata, članica 3 sata, članova
3 sata i prednjačkog zbora 2 sata. Zahtjeva se, da je reflektant u Sokolskom i tehničkom radu posve izobražen, da je spreman za taj rad metodički i pedagogički.
Natjecati se mogu samo članovi Saveza Sokolstva S. H. S. ili Češke obec Sokolske. Reflek-tanti neka vlastoručno pisanu molbu podnesu uz naznaku svojih zahtjeva u pogledu nagrade i drugih stvari starešinstvu Hrvatskog Sokola u Bjelovaru-Dodaje se, da je obuka od 5 sati poslije podne dalje i da je učitelju slobodno baviti se i drugim poslom kroz to vrijeme, ali samo u toliko, koliko ga nebi priječio u izvršavanju dužnosti učitelja.
Gornje molbe imadu se predati najkasnije po 15. siječnja 1920.
HRVATSKA POLJODJELSKA BANKA D. D.
CENTRALA U ZAGREBU.
Podružnice: Rijeka i Sarajevo. Ispostave: Bribir, Čabar i Hreljin. Dionička glavnica K 5,000.000,— Pričuve K 2,275.000.— Ulošci preko K 29,000.000.-
Bavi se svim poslovima, koji spadaju u bmkovnu struku. Kupuje i prodaje dobra za parcel ciju i kolonizaciju. Dobavlja sve vrsti gospodarskih Strojeva i različitih drugih gospodarskih potrebština. Upravlja zem. svilogojstvom (odsiek I.) — U sveži je sa bankom Središnji savez hrvatskih seljačkih zadruga.
□=
Ha сједници Соколског Савеза C. X. С. одр-жаној у Загребу дне i’j./n. 1919 добио сам дозволу за отворење нарочите еоколске трговине еа насловом »Добављач соколских потребштина Соколског Савеза Срба, Хрвата и Словенаца«.
Предбјежно ћу имати на складишту само вјежбаће потребштине т. ј.: Трико-хлаче (чакшире) памучне и вунене, мајице у свим величинама те ципеле ниске и внсоке, као и соколсгсе значке разгледннце и све остале потребштине, потребне за јавне наступе.
Свечана, односно излетна одијела почети hy изра^ивати иочетком идуће године.
Препоручам се братсиим друштвима са: Здраво!
Б p a H K O II алч И ћ, Добављач сон. потребшткна 3 а Г П вб, ——  Соколсног Савеза C. X. С. 1 l
Гундулићева улица број 23.
NAROČITA TRGOM SOKOLSKIH РОШВШ
Na sjednici Sokolskog Saveza S. H. S. održanoj u Zaercbu dne 17./11. 1919. dobio sam dozvolu za otvorenje naročite sokolske trgovine sa nasluvom »Dobavljač sokolskih potrebština Sokolskog Saveza Srba, Hrvata i Slovenaca«.
Predbježno ću imati na skladiš u sam > vježbaće potrebštine t. j.: Triko-hlače (čakšire) pamučne i vunen*1, majice u svim veličinama, te cipele niške i visoke, kao i soko’ske značke razglednice i sve ostale potrebštine, potrebne za javne nastupe.
Svečana, odnosno i/.Jetna odijela početi <fu iz-radjivati početkom iduće godine.
Preporučam se bratskim društvima sa:
Zdravo!
Branko Palčič, ?°Sli?sSk,r‘seb“” Zagreb.
Gunduličeva ulica broj 2З.
Hrvatski Sokolski Savez, Zagreb,
Gundulićeva ulica broj 29.
ima na prodaju:
Hrvatski Sokolski koledar za god. 1906.,
1907., 1911., 1912. i 1913- uz cij. od K 1 — po godištu.
Hrvatski Sokol, časopis, potp. godište
1906. i 1908., pojed godište uz cij od „ 5-— SPOMEN SPIS I. hrv. svesok. sleta
god. 1906....................nevezano	„ ,v—
uvezano „10'— SPOMEN SPIS II. hrv. svesok. sleta
god. 1911	nevezano	„	—
uvezano „ 10- -Muhvič: Glazba za proste vješbe (za glasovir) zall.sletgod. 1911. kom. po „ 8‘-Vj.sveslimazasletuPragu 1911.(tekst) „—-20 Vježbe s ukrašenim Iukovima (slike) ,. E— sčunjevimazaSokoliceodll.sIet
u Zagrebu (slike).....................„ 1'—
Vježbe s čunjevima za članstvo pet sa-
stava (slike)............................ 1*—'
Proste vježbe članstva za god. 1912.
slet u Pragu), slike..................„ 1 —
Razglednice umjetničke od Crnčiča, Ive-
koviča komad..........................„— 40
Razglednice sokolske (od sleta) komad „ - 20 Iskaznice i otpusnice komad po .	. „ — 05
Sokolske značke (Hrv. Sok.Saz.) kom. „ 2 Uspomena na I. hrv. sokol- slet 1906-
(kolajna) komad ......................„ 2 —
Uspomena na II. hrv. sokol, slet 1911.
(kolajna-značka) komad .	.	.	.	„ 2'—
Sokolska brzojavka (za zabave) kom. „—02
Molimo braču, kaja imadu stare hrv. sok. koledare od godi e 1908 . 1909. i 1910., te 1914., da ih poklone saveznoj knjižnici-
Оетрамл . Соколицама и браћи „Сокоиима1* нрепоручујемо ce ва модгрннзпр^њг. бојадмгање n чишћсњс свнх Hpi тн жен-сипх n мјшкнх шсшпра. — tMF~ Лепа и брва иврада.
1Т'
Tvornica šešira „Ideal”
— Siirpi'rt. Илица up. 63. —
HRVATSKA
NAHODIM КЗШ
ZAGREB, Jelačičev trg;
Preporučuje se cijenjenom općinstvu i Sokolima. Dnevno koncert prvorazredne glazbe. Cijene umjerene. podvorba solidna
ZEULAU BUH 0.0.
Zagreb, Beograd, Crikvenica, Kar-lovac, Nevi, Osijek. Subotica, Varaždin i Vukovar.
Potpuno uplačena dionička glav-
nica.................K	50,000.000.-
Pričuve .... K 37,000.000.-
Obavja sve po .love k oj spadajo o bankovnu i mjen aiku stroku. Osniva i finansira: s.akovrsna industrija!na
i trgovatka poduzeća. Podeljuje sve vrsti hipotekarnih zajmova na nepo-kretna dobra, grud er ne veresijete komunalne zajmove gradovima. seoskim opčinam i. Kupuje i p'odaje oepokretoa dobra na svoj i tudji rafun, piovadja parcelacije i kolmzac je.
Za prekomorski promet p„držaje pos boo od tljenle.
DNEVNA SVEŽA SA AMERI KOM-Stručn]aika mni|en|a u srira narodno gospodarskim pitaajtma da|e STakomc beipiatno.
Иреноручујем сљедеће одлбрпне КЊИГЈЕ:
'ов. Ц, Јовановић, Наполеов и Југосиавевв, Кирилица . . К 650 Др. Јован Скврлић, Еоји о хрв,-
‘‘pri. питању, иативвца. . . . К в — ДаворивТрстељлк, Дарвпнивнм у уагоју, латиница . . . . К 4’— К*ут Хамсун, 1Јод јесењим виев-
дама. лат	К	З-—
• беи. JKfва исоцвјлдвааи лат. К 5'— Thoma- Сћаг1у1е,Фр нцускаре-
волуција I LaB stille . .	.	К	8‘—
Војвоввћ, Лавлрево васкрсе&е К 4'80 Иво Војноввћ, Гераиум, иат. К б’— Сима ,андуроввћ, Оковави сло-
го»и лат............ . . К 5'—
Maeterlinek, Smrt...............K	5'—
Mažutanič, Smrt Smailage Čen-
giča..........................K	2*—
I ! J « |И , Cj J i *C-f JIIJ
рат...........................K	9‘—
Skitaljec, Stara Rusija ... K 1*— Doetojevski, Veliki inkvizitor K 1-— Д. Бојвовић, Кшижевии часови,
лат...........................К	6*—
фсрвивони, Српска Драма од октобра 1915. до марта 1916.,
кирилвцом................  .	К	9‘—
Мвлош Ђурић, Смрт Мајк* Ју-
гови)>а, лат	К	6'—
Smiles, Pomozi sebi .... K 2 —
КЊИЖАИА J.
5 50 5-50
*•—
O. S Marden, Samopouzdanje
vodi k pobedi.................K
O. S. Marden, Volja i uspjeh . K N. Machiaveli, Knez .... K T. kooseveldt, Što je demokratizem f.........................K 5-—
Tolstuj, Hadi Murat uvez. . . K 4-— Stankovič, Nečista krv ... K 4-— J. J. Roussenau, Druitveni ugovor ............................K 5’—
Strindberg, Sin služavke .	. K 6-—
Fjodorov, Kamenje .... K 4•— Delage. Teorija o razvoju . . K 7-— Dora Dunckerova: Marquiza
Pompadour....................K12'—
Vojnović I, Akordi .... K. 5'— Vojnov č L, Književni časovi K 6-— Merežkovski, Car Aleksander . K 9 — Merežkovski, Julian Apostata . K 6-— Oskar Wilde, Mladi Kralj uvez. K10-— Saltikov Ščedrin, Gospoda Go-
lovljovi.....................K 8—
Verne J., Cma Indija .... K 3'— Чеда Mi.jaroBiih, Светв Јовав
Крститељ.....................K 8’—
A. Доде, Нума Руместав . . K 7’ — Prevost M., Poludjevice ... K 4•— Šeringer, Riječnik tudjih riječi K 5’— Vojnovič, Pad Dubrovnika I./1I. K12-— Dostojevski, Brača Karamazovi K 14-— Dostojevski, Idiot..............K12'—
IlETPOBIfliA, ТУ3.1А.
DiKiafoni
Strojevi za umna-žanje
kao i sve potrebštine ?.a pisaće Strojeve.
Rabljeno
blagajne
u svim veličinama, kao i rabljeni pisaći Strojevi uz vrlo jeftine cijene.
Amerikanski namje-štaj tvoriva
„JERRY“
amerikanski stolovi, ormari i kartoteke, stolči, fotelji.
Dvorana amerikansklti uredskili nani|ešta|a
Notter i drug
Iliča 25. (nad kavanom „CORSO“
Preporučuje pisaće Strojeve raznih sustava sa latini-com i čirillcom I to: Smith Premier, Kontinental, Adler, Underwuod, Remington, Royal i druge, kao I sav pribor. Vlastita me-hanička radiona za popravke.
Blagajne
raznfh tvorin®: Arnheim, W	Langhammer,
"ertheim, _ Tiskaia za TMese itd. nekasetesi-
‘‘opiranie ruc trj j ^га(Јј|,
8urne proti va
Prva hrvatska veletrgovina svih pčelarskih sprava i košnica Wittma-novog sustava.
Preuzimam potpuno uredjenje pčelarstva, od najmanjih i naj-jednostavnijih, do najvećih i najluksurloznijih.
Brzojav: Paar,Varaždin -Telef.inter.br. 13