KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 10 (5)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Februara 1931.
PATENTNI SPIS BR. 7685
Socićtć Anonyme D Ougrće—Marihaye, Ougrćk, Belgija.
Postupak za dobijanje, polazeći od uglja, jedne vrste koksa, koji naročito može da
služi direktno za proizvođenje elektroda.
Prijava od 13. jula 1928.	Važi od 1. maja 1930.
Traženo pravo prvenstva od 9. augusta 1927. (Francuska).
Do danas upotrebljavane elektrode u e-lektričnim pećima moraju biti sastavljene od uglja, koji je koliko je moguće više o-slobođen od pepela, jer sagorevanjcm e-lektroda odvojeni pepeo prelazi u elektro-litičko kupatilo i mineralne materije sadržane u njemu uvlače se najvećim delom u prerađeni metal. Na primer, pri abrikaciji aluminijuma, silicium oksidi i gvožđe iz pepela ulaze u istopljen metal i tamo čine nečistoče, koje škode osobinama pomenutog metala.
Da ovaj metal bude što je moguće čistiji, mora isto tako biti i elektroda i fabrike za elektrolizi! mogu uzimati kao sirovinu, koja služi za fabrikovanje elektroda da samo ugljene produkte, koji sadrže manje od l" 0 pepela, i manje od 1" 0 sumpora. Proizvodi, pogodni da dadu ovu sirovinu, koja je koks, bili su do danas os-taci destilacije katrana kamenog uglja, lignita i petroleuma. Ovi gusti katrani i ove smole, zagrevani u zatvorenom sudu pre trpe krakovanje, koje ostavlja u aparatu krt sunđerast koks, sastavljen iz amor'nog uglja koji sadrži još 5 do 10° „ i sparljivih materija. Ovaj sunđerasti koks mora da pretrpi novo sagorevanje na visokoj temperaturi da bi se sadržina isparljivih materija svela ispod jedinice. Ova poslednja radnja vrši se uopšte u fabrici elektroda, u pećima grejanim do 1500 stepeni C.
Ovaj pronalazak ima za predmet proiz-
vođenje koksa koji je izuzev sitnjenja, gotov za upotrebu abrikovanja elektroda, jer daje sve tražene karakteristike, t. j. sadrži manje od l"/n pepela, sumpora i isparljivih materija. Ovaj proizvod dobija se kokso vanjem, u jednoj vertikalnoj ili horizontalnoj peći čistog uglja ili mešavine čistih ugljeva, ili mešavine čistih ugljeva i jednog aglo-merata, kao što je katran, koji čini da se ugalj zgusne; ovaj aglomerat se upotrebljuje u maloj količini, recimo 10o/o-
Dobro ie da se ovde posebno naznači, da pod čistim ugljeni pođrazumevamo običan ugalj, kao što je onaj, koji izlazi iz ugljenog majdana, i koji je prečišćen bilo mehanički, bilo fizički, ali ne hemiski.
Za postupak koksovanja, peć se može napuniti ugljeni, koji je prethodno aglome-rovan u brikete, koji se izlažu dejstvu nekog jako preg ejanog gasa, kao što je vodena para ili azot, ili se može sama peć pregrejati, a ugalj se tretira bez prethodnog briketiranja. Temperatura karbonizova-nja varira između 1200 i 1400 C. Ona će u stvari bili koliko je moguće viša, izbega-vajući opasnost da se briketi u peći ne razmekšaju pod dejstvom toplote.
Postupak čišćenja, kome se izlaže ugalj pre koksovanja jeste isključivo fizičkog karaktera, i ako se mogu upotrebiti razne metode, pogodnije je da se upotrebi metoda plivanja koja je opisana i zaštićena u patentu br. 7706.
Din. 5.
Isparljivi produkti, koji se oslobađaju za vreme koksovanja mogu se hvatati ili ne,, i tretirati u fabrikama za destilaciju kalrana.
Takav kakav izađe iz peći, proizvedeni koks je za upotrebu, izuzev sitnjenja. Njegove osobine su daleko iznad osobine koksa od petroleuma, jej je mnogo tvrđi, kompaktniji i više je grafitiziran, blagodarećl visokoj temperaturi, kojoj je bio izložen. Ova grafitizacija je međutim dokazana njegovom kaloričnom moći, koja oscilira između 7900 i 7925 gram-kalorija. Prema tome on daje manje sagorljive elektrode, koje imaju veće dielektrične osobine nego elektrode, koje se proizvode od petroleumskog koksa.
Na primer, čist ugalj. koji ne sadrži više 0,6 pepela i 0,72% sumpora i 23.5% ispar-Ijivih delova, posle koksovanja, dao je sjajan koks, u velikim komadima, jednostavan, koji sadrži 0.8% pepela, 0.65% sumpora i 0.50°/o isparljivih delova. Ovaj koks upo-trebljen za fabrikaciju elektroda dao je u jednoj fabrici aluminiuma bolje rezultate od rezultata dobivenih sa elektrodama, fabri-kovanim pomoću koksa iz katrana petroleuma.
Još bolji koks po izgledu i homogenosti dobiven je mešanjem prečišćenih ugljena od 0.6°/, pepela i 25% isparljivih delova sa ugljevima od 0.65% pepela i 17.5% ispar-
ljivih delova, sve to tucajući i koksujući kao gore, dobio se kompaktan, pravilan, metalnog izgleda i bez naduvenih mesta, koji sadrži 0.84% pepela i 0.60u/o isparljivih delova. Mešajući pre tucanja ugalj od 0.53% pepela i 25% isparljivih materija sa jednim jdrugim ugljem od 0.78% pepela i 13% isparljivih delova, dobio se koks sa 0.8% pepela i 0.95% isparljivih materija. Ovaj vrlo kompaktan koks sadrži znatnu proporciju gratita.
Mogu se takođe pomešati sa ugljevima, koji nemaju dovoljnu moć zgrudnjavanja, pogodni aglomerati, na primer 10% kalrana, koji će zapustiti zgrudnjavanje celine i dobijanje kompaktnog koksa.
Patentni zahtev:
Postupak za proizvođenje koksa dclimič-no grafitovanog u kome je manje od 1%) pepela, manje od 1% sumpora, manje od 1% isparljivih materija, a koje se neposredno može upotrebiti u industriji alumi-nijuma, naznačen time, što se ugalj za koks ili smeša ugljena, koji sadrže manje od 1% pepela, i manje od 1% sumpora koksuje bilo u struji pregrejanog gasa posle brike-tovanja, ili bez briketovanja u pregrejanoj peći za koksovanje dotle, dok sadržaj isparljivih materija ne spadne ispod 1%.