KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 10 (3)
ENDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Februara 1926.
PATEHTNI SPIS BR. 3398
Dr. Carl Gustav Schvvalbe, profesor, Ebersvvalde, Nemačka.
Postupak za vlažno ugljenisanje biljnog materijala, naročito drveta.
Prijava od 20. juna 1924.	Važi od 1. marta 1925.
Traženo pravo prvenstva od 25. juna 1923 (Nemačka).
Kod uobičajene suve destilacije drveta neizbežno je, da usled rdave toplotne sprovod-Ijivosti drveta, a još više vazduha između pojedinih deliča drveta, nastupi pregrejanje drveta i tela, koja iz njega postaju. Pretvaranje drveta u ugalj uspelo je i u važnom me-dijumu, ali samo uz pripomoć visokih pritisaka od 100—200 atmosfera.
Nađeno je sad, da se može izaći na kraj sa mnogo manjim pritiscima, sa od prilike 8 — 15 atmosfera i manje, kad se celulozni biljni materijal koji treba uglje-nisati zagreva u rastvorima soli, dodajući po potrebi male količine kiseline. Usled ovih mera moguće je, da se izvede na pr. ugljenisanje drveta na temperaturama između 180—300°, pri čemu se pritisak može održavati na 8—9 atmosfera. Čak i na 150° več se može pri dužem zagrevanju primetiti početak ugljenisanja. Pri ugljenisanju na 180— 300° od prilike ne dobija se katran, več samo vodeni destilati, koji su bogati u sirčet-noj kiselini i metil-alkoholu. Od ovih tela
dobijaju se randmani koji daleko prelaze one što se dobijaju pri suvoj destilaciji drveta. Na taj je način moguće, da se sve vrste biljnih otpadaka pretvore u ugljenisane supstan-ce, dobijajući pri tome organska tela od velike vrednosti. Taj je postupak podesan naročito za preradu drvenih otpadaka u treseta u drveni odnosno tresetni ugalj.
Dovoljno je na primer da se drveni otpat-ci potpuno natope rastvorom neke soli, na primer kalijum-hidroksida, hlor-kalcijuma i t.d., dodajući po potrebi male količine kiseline (na primer l0/0 od težine drveta) pa da zagrevanje u autoklavu dovodi do gore opisanog ugljenisanja.
Patentni zahtev:
Postupak za vlažno ugljenisanje biljnog materijala svake vrste naznačen time, što se materijal, koji treba ugljenisati, natopi rastvorima soli, dodajući po potrebi neznatne količine kiseline, pa se u autoklavima zagreje na temperature od 150 — 300° od prilike.
Din. 5.

/' ■)

f


. .
r.
■







' '
■
■
[f. .it^iKib-T/


; ;v ■'
i ".A-f/ib u!>r<piq us oi iun -ili i ,	:	KIS.'
:tv' f.fi si Ofitk)
\

' 'S
				
• :;-:K				
		' /'v-:		; .
				
.				
		'		■
.				
		: , .		
:				
-		'	.	
	.		:	
j , '	.	. i) ![<•'/<	,i.5]	■ ;
.
, ■ ;	•	. k'.-i.i	.	■:	;	- - . ' '
' '	. .' r.: ;	:	■ , ■■ ■	■ ■

• >



•J'