»List istarskih emigranata »Istra«, tjednik koji izlazi u Zagrebu, spada u red naših najbolje uredjivanih novina.« — »Istarski su emigranti kroz »Istru« pokazali svoju jakost, svoju snagu.« — »Jugoslavenska Reč« — (Zagreb).
RA
rr	
»List »Istra« nije satno	važna karika
u aktivnosti emigranata	u Jugosla-
viji, nego on prestavlja	i važnu trt-
binu u obranu naših sunarodnjaka u	
Istri, Trstu i Gorici,« List« (Zagreb).	— »Jutarnji
		>
GLASILO SAVEZA JUGOSIOVENSKIH EMIGRANATA SZ JULIJSKE KRAJINE

FAŠISTIČKI APSURDI
Nema sela u Julijskoj Krajini, koje nije već doživjelo neku fašističku paradu. Tim paradama i ceremonijama želi se manifesto-vait u prvom redu talijanski (!) karakter naše zemlje. Lokalne fašisli-tke vlasti opsjenjuju u prvom redu sebe, a opsjenjuju i Rim. Svaki fašistički učitelj u našem selu utvara si, da će u par godina najviše sasvim italijaniziraii slavensko selo, ivaki karabinjerski brigadir ima iste ambi-sij#, a i novi talijanski svećenici sanjaju o takvim zaslugama. Pa se onda dogovore, u-priliče neku feštu, pozovu par »uglednih« svjedoka iz glavnog grada provincije, neko dijete pred njima deklamira fašističke tekstove, zapjeva se »Giovinezza«, a puk se dovede pod kundacima pod slavoluke Pošalje se telegram Duceu ili najmanje generalnom sekretaru fašističke stranke i čekaju se odlikovanja, promaknuća u rangu Ud. To su dani puni najvećeg poniženja za našu čeljad. Po skromnim prozorčićima naših slavenskih kućica vise ko da im se neće talijanske zastave, a ljudi moraju da se obuku ko u svetački dan. Takvih parada ima u svakom našem selu čak i po nekoliko puta godišnje. I ko bi to sve regisirovao.
Ali onu paradu, koju je 8 o. mj. doživjela Premantura, naše selo na krajnjem jugu Istre, moramo ipak da zabilježimo. Ne samo zato, jer je to bila tipično fašistička parada po svojoj sadržini i po svojoj spoljašnjosti. po svom nasilnom karakteru i po načinu organizacije, nego i radi nekih naročito interesantnih detalja, radi nekih momenata, koji osvjetljuju na poseban način fašizam- u Julijskoj Krajini.
Najprije: zašto je ta parada upriličena? Imala se proslaviti 300 godišnjica postojanja crkve u Premontar i. Taj je čisto crkveni jubilej proslavljen na čisto fašistički način: datum tristo godišnjice, »da bi ostao što dublje u sjećanju pučanstva« proslavljen je svečanim predavanjema zastave karabinjersko) četi, a zastavu je za tu priliku »darovala« fašistička pokrajinska federacija u Puli. Dakle već ova prva činjenica od velikog ie značenja. Pokazuje jasno jedno: da je ale čija fašizma i akcija talija n s k ih svećenika u Julijskoj Krajini harmonična i složna. Zar talijanski svećenik u Premanturi nije mogao da nadje neki drugi način za proslavu tri-stogodišnjice postojanja crkve?
To je prvo našlo smo htjeli da upozorimo. Stvarno nije u Istri bilo još nikada slučaja da je crkva nastupila s fašizmom ovako intimno vezana u nekoj svečanosti ili javno! manifestaciji U Premanturi je bilo pravo bratimljenje talijanske crkve i fašizma To se može sasvim lijepo da razabere iz izvještaja, koji je štampan u puljskom »Corriere Istriano« i u tršćanskim fašističkim listovima.
Na dan te manifestacije došli su u Premontarli pretstavnici svili vlasti, a na čelu svima bio je prefekt istarske pokrajine Foschi s gospodjom, koja je bila kuma nove karabinjerske zastave. Bio je prisutan i Belli, sekretar istarska fašističke federacije, podsekretar Padrone, puljski načelnik Biìu-caglia, nekoji admirali, kveslor puljske policije Carusi viši oficiri karabinjera Ud. U crkvi je održao propovijed o postanku pre-manturske crkve dr Odorizzi, koji je iznio historijat Premanture i njezine crkve od početka do danas. Otpjevan je svečani »Te Deum«, a zatim je obavljen blagoslov zastave. To je obavljeno u crkvi, a kad je karabinjerski zastavnik preuzimao zastavu, u crkvi je s vir an a fašistička himna »Giovinezza«, u kojoj dolaze stihovi: »Col pugnale il fiero lampo«« i slične »krščanske i humane misli«. Govor je održao i premanturski župnik, a govorio je i centurijon milicije De Cicco, koji je došao iz Medulina. gdje mu je sjedište. On jo govorio o značenju tog »dara«, koje premantursko pučanstvo preko fašističke federacije u povodu 300 godišnjice crkve po-klania karabinjerima u znak velike zahvalnosti. Medjutim u fašističkoj štampi propušteno je da se kaže na koji je način došlo do toga »dara« i s kakvim je srcem narod davao velike novčane priloge da se kupi sastava Ti karabinjeri, kojima se zastava »poklanja u znak velike zahvalnosti«.
V svojim su kundacima prijetili onima, koji su se ustezali da dadu svoj prilog, da oikinu od ustiju i posljednju koru kruha za tu zastavu. De Cicco je u svom govoru naprotiv imao Icaraže, da kaže čak da je narod u ovom kraju sretan i zadovoljan pod Italijom jer vidi oko sebe »tante opere di bene ch e V 11 alia va ovunque largendo...« Poslije De Cicca govorio je kapetan karabinjera Bruno, koji je rekao, da če nova zastava biti garancija talijanstva na ovoj granici Istre i Italije, na ovoj zemlji, »koju želi da ugrabi jedan barbarski narod preko mora...« Zastava karabinjera biti če garancija, da je Premantura za uvijek talijanska, kao što je bila u prošlosti...
Ne ćemo se osvrtati na daljnje detalje te ceremonije, na daljnje govore i momente te parade, koja je bila javni dokaz o a-lt] an s i i sporazumu iz m e d j u ta-
Mxioxbm fašističke res?®£isešie u Rimu
Trst, januara 1933.
Povodom desete obljetnice fašističkog »Pohoda na Rim« otvorena je velika izložba, tzv. »izložba fašističke revolucije« (Mostra della Rivoluzione Fascista). Glavni organ fašističke stranke u Julijskoj Krajini »Popolo di Trieste« piše, da izložba »naročito stranim posjetiocima pokazuje neprekidan konstruktivan rad fašističke Italije«. Više hiljada »dokumenata, oružja, fotografija, letaka«, i drugih uspomena predočuje historijsko postajanje i učvršćivanje »fašističke vlasti«. Sabrani materijal, koji se odnosi na razdoblje od početka svjetskog rata od godine 1914 do »pohoda na Rim« u oktobru 1922 izložen je u dvadeset i pet dvorana. Posebno mjesto zauzimaju na izložbi nove provincije, Južni Tirol i Julijska. Krajina. Posjetiteljima predvode se medju ostalim i »djela talijanskih iredentista« iz stare Austrije, koji su kod buknuća svjetskog rata »išli preko granice«, da se u redovima talijanske vojske bore protiv Austrije. Zatim slijede slikoviti prikazi bojeva D’Annunzia cko Rijeke i ogorčenja fašista zbog toga .sto nije_ došlo do aneksije Dalmacije Na izložbi — naglašuje list — »ne manjkaju ni fotografije svih lavova sv. Marka«, koji su uzduž dalmatinske morske obale preostali kao znakovi venecijanskog suvereniteta.
»EPSKE BITKE U PODRUČJU GORNJE ADIGE«
U nekoliko dvorana izložbe izneseni su dokumenti i slike, koje se odnose na djela fašista u područjima manjina. Tu se medju ostalim pokazuje velika »kaznena ekspedicija«, koju su fašisti poduzeli u aprilu godine 1921 pod vodstvom današnjeg generalnog sekretara stranke Achilia Staracea u Bozenu. 24 aprila imao se u glavnom gradu Južnog Tirola svečano otvoriti proljetni sajam za oek: ljavanje trgovinskih odnosa sa inostran-stvom, a naročito sa ostalim provinci-'ama Italije. Vlada je za priredbu sajma dala svoj pristanak. Pozvani su bili pret-tavnici svih civilnih i vojnih vlasti. Talijanska zastava lepršala je medju osta lima na izložbenoj zgradi. Velika povor ka južnotirolskih narodnih nošnja u po čast gostiju imala je otvoriti svečanosti Skupljanje tako brojnih njemačkih stanovnika zemlje u svrhu učestvovanjr kod povorke narodnih nošnja u Bozenu smatrali su fašisti uvredom Italije, pa su zaključili da nasilno spriječe svečanosti. Inicijativu za taj postupak dao je, kako se priznaje u djelu Talijana i fašističkog historičara Chiurca »Povijest fašističke revolucije«, fašistički savez u Bozenu, kojemu je »pripadalo i više oficira kraljevske Vojske«. Medju ovima nalazio se i kapetan Placido Tiseno, koji je — kako se kaže u djelu — »pretstavljao vezu izmedju fašista i kraljevske vojske«. Vjerni pristaša bio je nadalje »vrijedni karabinjerski narednik« Mitolo, nazvan »papa fašista«, koji je crnim košuljama stalno dojavljivao tajne službene odredbe, što su ih izdavali njegovi pretpostavljeni.
’ Budući da je prepad na povorku narodnih nošnja bio namjeravan kao ve-lika protesna manifestacija protiv poli-, Janjina, koju je provodila rimska vlada u Južnom Tirolu, pa je prema to-me imala biti politička akcija velikog stila, zatražili su fašiste u Bozenu za to odobrenje pretsjedništva stranke u Mi-
I naredne manjine
lanu. Oni su tražili — kaže se u spomenutom djelu — stranačkog vodju Benita Mussolinija, ali ga nisu našli, jer se nalazio »na propagandističkom putu« izvan Milana. No zato su dobili odobrenje stranačkog vodstva, koje je upravilo »okružnicu sekcijama u Brescii, Veroni i Trientu« sa odgovarajućim uputama. Prvi koji je dao »svoj oduševljeni pristanak« na ovaj pothvat, bio je Augusto Turati, kasniji generalni sekretar stranke. (To je onaj isti lurati, koji je nedavno bio isključen iz stranke). Tako su 24 aprila brojne fašističke navalne trupe iz Brescie, Verone, Rovereta, Mezzolombarda i Clesa stigle u Bozen pod vodstvom Achilia Staracea. Došli su oboružani palicama, revolverima i bombama u miroljubiv grad, a da ih odgovorne vlasti nisu u tome smetale. U zatvorenim redovima prošli su kroz ulice, mahali svojim toljagama i urličući izazivali prolaznike. S jedne kuće skinuli su željeznog tirolskog orla i nosili ga naokolo kao trofeju. Kada je u 2 sata poslije podne prolazila povorka nošnja kroz dupkom pune ulice prema Voćnom trgu, udarili su fašiste u divlje urlanje, mahali su tirolskim orlom nesmetano preko glava prolazećeg mnoštva, da ga izazovu, ali im to nije uspjelo. Na to su počeli pucati iz revolvera i bacili su medju bezazlene učesnike svečanosti bombe. Medju mnoštvom nastala je strašna panika. Za vrijeme prepada bilo je — kako navodi citirani fašistički historičar — 66 osoba djelomice teško ranjeno. Franz Innerhofer, učitelj iz Marlinga htio je izvući dva dječaka iz opasnosti pa ih je odveo u susjednu ulicu. Fašiste su poletjeli za njim i prosvirali mu tane kroz ledja, tako da je preminuo. »BOMBA BILA JE SAMO PRVA OPOMENA«
Ovaj zločinački napadaj prema njemačkoj manjini pobudio je tada ne samo u Italiji, nego i daleko preko granica kraljevine, najveću senzaciju. Vodja fašističke stranke Benito Mussolini odobrio je u svom organu »II Popolo d’Italia« bez rezerve ovo nasilje. »Ako se Nijemci s ovu i s onu stranu Brennera ne pokore« — pisao je Mussolini 25 aprila 1921 — »onda će ih fašiste prisiliti na pokornost. Možda misle Nijemci, da su svi Talijani Credarovog kova (Credaro je bio civilni guverner i za Južni Tirol). No oni se silno varaju. Ako Nijemci moraju biti isprebijani i zgaženi da dodju k pameti, neka im, mi smo spremni. Mnogi su Talijani vješti tom poslu«.
Dan iza toga izjavio je Mussolini u »Popolo d’Italia«: »Bozenska bomba bila je samo prva opomena .. «
Službeni telegrafski biro »Agenzia Stefani« požalila je živo krvavi prepad U Bozenu i tvrdila, da »krivci i suodgovorna lica moraju biti kažnjena«. Mussolinijev »Popolo d’Italia« od 26 aprila 1921 označio je taj komunike vlade »naprosto jadnim« (semplicimente miserabile) te je svoj sporazum sa atentatorima izrazio ovim riječima: »Fašistima iz Božena šaljemo uvjerenje o našoj bratskoj oduševljenoj solidarnosti«.
Mussolini se s time medjutim nije zadovoljio. Kada je idućeg mjeseca bio izabran narodnim poslanikom, te je 21 juna prvi puta u talijanskoj komori uzeo riječ, govorio je iscrpivo i o položaju u Južnom Tirolu. Kod toga izrazio je priznanje za dogodjaje u Bozenu, dakle za
sva nasilja izvršena od fašista, kao za usmrćen je učitelja Inerhofera i za oz-ijedjivanje preko 60 osoba. »24 aprila« — rekao je — »došlo je u Bozenu do prvog sukoba sa fašistima. Za taj čin preuzimam svoj udio u moralnoj odgovornosti.«
Kažnjavanje krivaca, koje je obećala vlada je Izostalo 1 svi uhapšeni fašiste pušteni su na slobodu ...
Fašistička Italija se još i sada ponosi tim djelom i iznose se dokumenta I trofeji iz te »kaznene ekspedicije«, i na velikoj fašističkoj izložbi, neka stranci vide, kako Italija Mussolinijeva postupa »humano« s manjinama.
»PLEBAGLIA SLAVOFILA TUTTORA POSSENTE...«
Značajno pismo pretsjeđnika fašističkog parlamenta Giuratija Francesku
Giunti u povodu Risolove knjige.
Trst, januara 1933.	— Fašistički
list »II Popolo di Trieste« objavio je pismo, koje je Francesku Giunti uputio Giovanni Giurati, bivši generalni sekretar fašističke stranke, a sada pretsjed-nik fašističkog »parlamenta«. To je pismo Giurati pisao u oduševljenju zbog knjige Michela Risola »II fascismo nella Venezia Giulia« o kojoj je u posljednjem broju »Istre« bilo opširno govora. Risolo opisuje u toj knjizi vjerno fašistički terorizam protiv Jugoslavena u Julijskoj Krajini, a naročito vjerno prikazuje ulogu Giunte. Giurati kaže u svom pismu, da je ta knjiga bila potrebna i da je odlična, jer dokumentu]e historiju fašizma u Julijskoj Krajini. Giurati kaže, da je poslije aneksije bila naročito teška borba fašizma s organizacijama komunizma, ali još teža bilo je drugo osvojenje, tako reći idealno osvojenje Trsta od »lokalnog balkanizma«. To je bilo veliko i teško osvajanje, a fašisti su bili oni, koji su ga izveli, pa treba, da to ostane zapisano i dokumentovano za historiju. Tu borbu sa Slavenima Giurati nazivlje »grande battaglia«. U svom pismu Giurati kaže, da je potrebno, da se uvijek spominje, da je bio jedan čovjek (Giunta) koji je došao Iz rata i koji je u Ime Ducea (nel nome del Duce) uzeo tešku zadaću (compito tremendo) da Trst oslobodi iz ruku boljševizovanih i slavenofilskih masa.
Giurati kaže:	»plebaglia slavofila
tuttora possente...« To znači, da je slavenstvo Trsta i danas jako. Kako to najedamput? Stalno se tvrdi, da smo nestali, a sad u ovom pismu pretsjed-nik fašističkog parlamenta kaže, da smo »possente«. U tom pismu, koje nosi datum 20. decembra, a objavljeno je u »Popolo« od 1. januara, Giurati kaže, da je požar Balkana bio »rogo pprifica-tore«.
VOJAŠKE NAPRAVE
Ilirska Bistrica. , januarja 1933. Vsled mraza in zime so prenehali z delom pri vojaških napravah v gozdu pod Snežnikom. Tem hitreje pa napredujejo dela vojašnice v Trnovem. Ko je zadnjič neki višji častnik vršil inšpekcijo, je odredil, da se bodo vsa dela nadaljevala takoj, ko bodo gotova pečarska dela in se bo lahko kurilo v prostorih. Tudi ta vojašnica mora biti zgotovljena v najkrajšem času, tako, da se bodo s 1 majem lahko vselili vojaki. (Mos).
lijanskog svećenstva u Julijskoj Krajini i fašizma, dokaz o jednom jedinstvenom rimskom planu, po kojemu se provodi akcija italijanizacije Julijske Krajine, nego čemo samo s obzirom na talijanstva Premanture iznijeti neke podatke, koji nam mnogo kažu. Mi bismo zapravo mogli da iznesemo čitavu historiju tog našeg sela, ali da budemo sasvim objektivni ponovit ćemo u kratko i popratiti s par riječi našeg komentara neke detalje, koje smo našli u članku, koji je u povodu manifestacije donio puljski »Corriere Istriano« od 8 o. mj.
Ti su podaci karakteristični i u vezi s fašističkom akcijom o promijeni prezimena, jer se njima ujedno pobija fašistička teza, da je Austrija preko svojih svećenika mijenjala prvotna talijanska prezimena na slavenski oblik. Poznato je, da je to osnova zakona o promijeni prezimena. U posljednje vrijeme izašla su o toj temi u našem listu dva interesantna članka, koja se u-potpunjuju ovim podacima.
U spomenutom članku »Corriere Istriano«, kaže da su 1585 bile u Premanturi o-vo slavenske familije- Marko konte O-b r ad Radošinovii, Simun M ii o v i ć, Mihovile Milovič, Toma Radivojnič,
Jakov Drinč ič, Mihovile Stipanovi ć, Petar Crnogorac, Rosanda S li p š e-vić udova Martinova. (Njezin je muž ubio jednog svog prijatelja, pa je zato bio osu-djen na smrt u Šišanu, a njegovi su se sinovi odrekli njegovog imena i po materinom imenu prozvali se po prezimenu Rosanda). Te familije brojile su ukupno 53 člana. U istom se članku spominju god. 1598 još neke familije u Premanturi, pa tako Marko Slipševič, Mikula Vratković i Ivane Markovič, pa Ivan Rad o šinović. Oko 1625 postojala je nedaleko Premanture jedna manja crkvica posvečena Sv. Nikoli, a pripadala je župi Pomer gdje je bio plovan Pre Anton Crnobori iz Premanture, Kako se konstatovalo, da je selo prešlo 10 stanovnika, pa da je sposobno da ima prema kanonskim propisima crkvu, sagradili su ti Radošinovići, SUpševići, Stipanovići, Miloviči itd., svoju crkvu, koja je bila posvećena Sv. Lovri mučeniku. Kako kronike onoga vremena kažu, ta je crkva bila sagradi ena rnanuelnim radom stanovnika, njihovim doprinosima u novcu, žitu, marvi Ud. 2 marta 1632 posvetio je tu crkvu puljski biskup Giulio Saraceno. 16 januara 1633 dobila je Premantura svog piovana a lo je bio Pre Mihovil Slipševi*
Sve to donosi, kako već rekosmo, puljski »Corriere Istriano« u povodu proslave fašističko-crkvene, na kojoj se svim mogućim frazama pokušalo prikazati selo kao ćisto talijansko. Medjutim ovim podacima fašistički je list pokazao kako je apsurdna bila čitava ta ceremonija, kako su prazna bile fraze, koje su tamo izgovorene i kako se u sasvim jednom drugom smislu imala slavili tristo godišnjica premanturske crkve.
Prošlost se ne da izbrisati. Zastave su prolazne i do sto godina niko se neće ni sjećati, da su jednom u našim selima postojale karabinjerske čete, kojima je narod morao da poklanja zastave. Možda će se dekretom promijeniti i sva naša prezimena, kao što je već veliki dio u Premanturi i promijenjen, ali u sjećanju i u starim papirima (koje citira čak i puljski »Corriere Istriano«) ostat će dokumenta o slavenstvu tog našeg kraja. Najljepša slavenska prezimena i krsna imena u Istri (Vitvila, Rosanda ...) može da dokumentuje baš Premantura i to neće nikakvi dekreti da izbrišu. Ni krv se ne može dekretom mijenjati. To je selo uskočke herojske tradicije, koja je sada pod kundakom, ali koja će se jednog dana probuditi A stresti jaram sa sebe. —
PROMJENE NA VODSTVIMA PREFEKTURA
U JULIJSK&JP KBAJIKI
Porro je stavljen na raspoloženje, a Tiengo je postao tršćanski prefekt.
V IMENU TISOČLETNE CIVILIZACIJE
KNJIGE MOHORJEVE DRUŽBE ZAPLENJENE. — TUDI ALOJZIJEVISĆE V GORICI V FAŠISTIČNIH ROKAH. — KDO BO GORIŠKI NADŠKOF?
Potniki iz Gorice poročajo, da je tamkajšnja kvestura (policijska uprava) zaplenila koledar Goriške Mohorjeve družbe. Zaplenjena je bila tudi »Pratika«, ki io je izdala književna založba »Sigma«. O zaplembi ni bil izdan nikak dekret, tako da ni mogoče ugotoviti, kateri so bili spisi, ki su dali povod za zaplembo.
♦
Zaplemba koledarja Goriške Mohorjeve družbe je postala že tradicionalna. To je že tretjič, <ja sedanji goriškj prefekt Tiengo zapleni koledar, ki je izšel s privoljenjem oblasti samih. Cenzura najprej natis knjige dovoli, potem pa da prefekt ukaz. naj se koledar zapleni, in sicer navadno takrat, ko so ga razdelili že med kmete. Namen teh zaplemn je ta. da se povzroči med priprostim prebivalstvom strah in zbeganost Kmetje naj bi se na eni strani zavedal', da so naročili knjigo, radi katere bodo pred političnimi oblastmi slabo zapisani, na drugi strani pa naj kmet izgubi gotovost, da bo naročeno in plačano knjigo res tudi prejel. Glavni namen pa je ta, da bi se število naročnikov knjig Mohorjeve družbe čimbolj znižalo in da bi bila družba primorana prenehati s poslovanjem in z izdajanjem knjig- Fašistična oblastva nikakor nočejo te cerkvene bratovščine, ki je pod pokroviteljstvom vsakokratnega goriškega nadškofa, razpustiti, da ne bi direktno prišla v konflikt s konkordatom, pač pa jo hočejo uničiti po drugi poti. To je tista znana taktika fašističnih oblastnikov: Na eni strani vse kulturne in gospodarske pridobitve slovenskega in hrvatskega naroda uničiti, na drugi strani pa ne pustiti nobene pravne listine, iz katere bi bilo razvidno to res barbarsko pustošenje.
*
Goriško Alojzijevišče je italijanska vlada definitivno iztrgala pravim lastnikom ter ga poitalijanila s tem. da ie izgnala vzgojnega vodjo Jožka Bratuža ter izročila vodstvo vladnemu komisarju Marcelu Aratonini-ju. To je nov dokaz da pod Italijo ni za Slovence pravice ne milosti, vse ie izročeno samovolji fašistovskih satrapov in njihovih nevrednih pajdašev. Zavod je bil postavljen z slovenskim denarjem in trudom, z namenom, da se dečki z dežele pripravljajo za gimnazijo. To je bilo zdaj še posebno važno. odkar je vsa javna šola izključno le laška in so uspehi ljudskih šol tako kla-verni, da otrok pri 10 letih ne zna dobro ne materinščine ne zveličavnega državnega jezika. Alojzijevišče ie hotelo slovenskim dečkom s pametno metodo pomagati do tiste mere znanja, da bi mogli v gimnaziji z uspehom slediti pouku. To delo je sedaj uničeno na škodo kulture in našega ljudstva. premoženje pa »iz državnih ozirov« pouzmano.
*
Širijo se zopet govorice, da bo v kratkem objavljeno imenovanje goriškega nadškofa. Nekateri hočejo vedeti, da bo imenovan odličen prelat iz Vatikana, drugi pa menijo, da bo neki prelat iz Lombardije. To bi značilo, da so odklonjene vse domače kandidature, predvsem od državne vlade, ki upa od prelata notranjščine več čuta za sveto Asimilacijo, ali drugače rečeno manj objektivnosti. Za sedaj seveda le beležimo te govorice. »Sl_oyenee«.
PRETEPAL JE NAŠE LJUDI IN DOBIL ZLATO MEDALJO
Grahovo, januarja 1933. Iz naše vasi se je poslovil brigadir Sarra, ki je vladal pri nas 6 let po mili volji. Znano je. kako je pretepal naše ljudi, a znano je tudi. da je vodil vojaško špijonažo proti Jugoslaviji. Ljudstvo se )e oddahnilo. Da bi se pa izkazali hvaležne svojemu paši za dolgoleten trud so morali na predlog župana »prostovoljno darovati« v denarju za zlato medaljo v znak hvaležnosti za zasluge, ki jih je pridobil itd. Venoar njega ni več. medaljo pa naj le ima! (Mos).
VZPLAPOLAL JE OGENJ...
Prem. januarja 1933. Dne 29 pr. m. ob 9 uri zvečer je vzlapolal ogenj v gospodarskem poslopju last Ivana Počkaj (Blažek) v Smrjah. Ogenj so opazili še pravočasno, toda kljub temu je vpepelil vse gospodarsko poslopje last omenjenega in ■poleg tega tudi gospodarsko poslopje Alojzija Kovačiča (Cvetana). Ogenj, ki se je sicer hitro širil, so skušali že domačini pogasiti. Iz H. Bistrice so bdi pozvani gasilci in tudi precej vojaštva je bilo poslanega v pomoč. Posebno veliko škodo ie s tem utrpel Kovačič, kateremu je poleg drugega zgorelo ca 150 q sena.
Med drugim sporočajo, da ie bda naslednji dan napovedana javna dražila posestniku Počkaju.
Istega večera je do tal pogorela mala hišica z gospod a rs ki m poslopjem, last kočarja Josipa Jenka v Zg Bitnjah. Lenkova družina je živela zelo mizerno, zdaj je
ostala pa še brez doma. (Mos).
DR. DEKLEVA NE SMIJE U SVOJE RODNO MJESTO!
Materija, januara 1933. Nedavno vratio se iz konfinacije u svoje rodno mjesto naš suseljan g. dr. Josip Dekleva. Vratio se na svoju rodjenu grudu, ali našim je vlastima bilo teško što će ovakav čovjek stanovati medju nama, t. j. medju svojim narodom i zabranile mu da ne smije stanovati u svojoj kući i svome selu, i odredile su mu kao stalno njegovo boravište Trst. Strogo su mu zabranili da se bez dozvole uopće više vrati u svoje rodno selo a niti se ne smije maknuti iz Trsta
Trst, januara 1933. Ova je godina počela s velikim promjenama u vodstvima prefektura u Julijskoj Krajini. Tršćanski prefekt Ettore Porro postavljen je na raspoloženje, kako fašistički listovi javljaju, na njegovu vlastitu molbu, a za prefekta u Trstu postavljen je dosadanji prefekt u Gorici Carlo Tiengo. U Goricu dolazi za prefekta Trotta, koji je dosada bio na raspoloženju. Ove* su promjene izazvale mnoge komentare u Trstu i čitavoj Julijskoj Krajini. Koji su pravi motivi Porrovom odlasku iz Trsta nije sasvim jasno, štampa ne kaže mnogo, nego ističe, da se radi o čisto privatnim motivima. Ističu se velike zasluge prefekta Porrà za Trst i pokrajinu, a naročito se ističe i u »Piccolu« i u »Popolu«, da je Porro upravljao pokrajinom u vrlo teškim godinama, kad je ovaj kraj uz granicu bio sav u znaku »balkanskog terorizma« i »orjunaštva«. Porro je znao, da vodi takvu politiku, pa je tog fenomena nestalo i danas je uz granicu mir i red. To se ubraja medju najveće zasluge prefekta, koji odlazi. Medjutim i prefekt, koji dolazi, Carlo Tiengo ima takvih zasluga. Fašističke novine dive se njego^ voj energičnoj akciji, koju je proveo u Goričkoj, gdje je vladao dvije godine, kad je zamijenio Dompieria, koji je bio protiv Slavena premalo oštar. Tiengo je pokazao, da je pravi borbeni fašista, baš svojim nastupom protiv Slavena u Gorici, pa je radi toga bio i promaknut na prefekta prvoga reda iako je relativno mlad (rodjen je 1892). On proizlazi iz redova fašista »della prima or a« i bio je aktivni član škvadri-stičkih četa, koje su se borile na ulicama u prvim danima fašisma. Tu je svoju borbenost prenio i u svoj prefektijski rad u Goričkoj, a te svoje osebine donosi sada u Trst. Ovo premješten je iz Gorice dakle ne osi obad ja našu zemlju od čovjeka, koji joj je nanio mnogo zla, nego naprotiv pruža Tiengu prili-
Prem, januarja 1933. Na Premu se je ob času velikih aretacij, k| so se vršile v bližnji okolici pojavila dvakrat protifašistična zastava. Prvič je aretacije preprečil obč. tajnik, v drugič pa je g. brigadir imel svo-hodne roke, ter ie aretiral precej inladeni-čev iz Prema ter bližnjih frakcij. Neki fan-
TAKO PROPADAJO NAŠA, NEKDAJ L EPA GOSPODARSTVA
Prem, januarja 1933. Pred kratkim se je raznesla vest o dražbi posestva Dekleve iz Turna (Prem), ki ie napovedana za 9 t. m. na licu mesta Dražba omenjena posestva je bila baie že trikrat napovedana v Reki. A ker ni bilo interesentov, so prvotno določeni zdražbeni znesek Lir 95.000.— znižali na 33.000.— Lir. Krasno posestvo, obstoječe iz lepe stanovanjske hiše. gospodarskega poslopja, njiv, travnikov, polnih sadnega drevja in pašnikov se nahaja v neposredni bližini hiše. Zadnje napovedani zdražbeni znesek je tako majhen, da bo komaj kril zaostale davke ter druge obvezne dajatve. Za vknjižene upnike, še manj pa .za druge, ne bo preostalo prav nič. Med zadnjimi je mnogo domačinov, tako.. da ne bo s tem polomom prizadeta samo družina Dekleva ampak tudi domači trgovci in kmetje.
ke, da se na jednom drugom, ali jednako delikatnom terenu pokaže još energičniji i još zaslužniji. Trebalo bi mu dodijeliti i Avenantija, federalnog sekretara fašističke stranke u Gorici, pa da i u Trstu rade po istom sistemu kao i u Gorici. Poznato je naime, da su Tiengo i Avenanti izvršili čitavu onu akciju protiv Sedeja i doveli stvari do onog riješen ja, koje nam je poznato, Medju njegove zasluge za fašizam uz granicu Mussolini mu sigurno ubraja kao najveću ovu. Razlika izmedju Porrà i Tienga je u ovome:	Porro je bio
stariji gospodin, imao je preko 30 godina službe, nije bio otvoreno borben i nije bio demonstrativan. Kao činovnik bio je možda solidniji i stroži od Tienga, bolji je upravnik i mogao je da imponira Trstu i Tršćanima, koji nisu baš najdisciplinovaniji. Tiengo je mlad, borben, ulični tip, demonstrativan, fra-zer, oštar i grub, rasipan, radi sve moguće eksperimente i nestrpljiv je te želi, da bi svaka stvar bila zaključena naglo. Zato je njegova politika s karakterom nasilja, ali njezini su rezultati mnogo kratkotrajniji i površniji. Svojim metodama on je izazvao u Goričkoj revolt, koji se manifestovao više puta. Federalni sekretar u Trstu Carlo Peru-sino mogao bi da se složi s njime, mlad je i on, ali nije kao Avenanti. Uostalom vidjet ćemo kako će se stvari razvijati. U početku ovoga dopisa rekli smo, da se o ovim promjenama govori po Trstu koješta, a mi vam za sada kao vrlo karakterističan bilježimo samo jedan glas: kaže_se: da je Porro otišao zato, jer je ogorčen zbog demonstracija, koje su Tršćani priredili protiv fašizma, kad su bili pozvani na ulice, da manifestu ju zbog trogirskih lavova... Nije isključeno, da u tome ima istine. Mussolini misli, da se Tiengu to ne bi moglo dogoditi. Kakav je novi prefekt u Gorici Trotta to se još ne zna, jer ga u ovim krajevima niko ne pozna.
tina iz Čeli se ie zbal muk. ter dal gotove izjave, na podlagi katerih so bili nekateri izpuščeni, drugi pa pridržani v zaporih. Vsled amnestije so pa vsi prišli domov in med temi so bili tudi sledeči: Smrdel Leopold. Renko Stanislav in Gašperšič Lojze, vsi s Prema (Mos).
Pričakuje se. da se bo isto zgodilo tudi, pred kakšnimi Teleti priseljenem Italijanu J. Tribo, katerega Žena ie lastnica Joškovega posestva ob vodi, svojčas največja in najlepša kmetija v Reški dolini. (Mos).
MOHORJEVE KNJIGE ZAPLENJENE
Kobarida, januarja 1933. Iz kobariškega trga proti Staremu trgu so speljali krasno cesto z drevoredom, ki ga tvorijo same lipe Ker so morali radi nove ceste podreti več hiš. Je bila s tem prizadeta tudi stara mlekarna. Sedaj imaio že novo mlekarno v bližini sodnije in mleko se prodaja po 90 st. liter.
Letošnje Mohorjeve knjige so bile zaklenjene. Te žalostne novice nam ni treba komentirati!
8 januarja bo pri nas zopet Slavnost. Kobaridu hočejo dati na vsak način mestni značaj in otvorili bodo vodnvod. Na račun tega vodovoda pade marsikaka od strani ljudstva, ki bo vse to moralo plačevati. (MOs).
TEŽAK SLUČAJ
G JURE TIŠME
kojeg su fašističke vlasti istjerale iz ro-djene kuće.
Sušak, 'I januara. Ovih dana došlo je na Rijeci do skandaloznog i nevjerojatnog progona našeg sunarodnjaka Gjure Tišme, nastanjenog sa porodicom na Rijeci još od vremena prije rata u predjelu sv. Katarina.
Prošle sedmice dobio je naime spomenuti Tišma usmeno naredjenje vojne vlasti da se u roku od 3 dana iseli sa svog posjeda.
Na njegov zahtjev da mu se o tome izda pismeno naredjenje odgovoreno mu je, da mu se takovo naredjenje ne će izdati. Ujedno mu se zaprijetilo da se pokori nalogu, jer će inače iskusiti tešku kazan i biti silom izbačen iz rodjene kuće. Po iz-malru spomenuta tri dana Tišma se nije iselio pa je ponovno bio upozoren da odmah izvrši nalog a za otkup njegova imanja ponudjeno mu je bilo 8000 lira. Tišma medjutim nije htio ni na to pristati već je tražio pismeno naredjenje ili eventualnu osudu, inače se. ni kriv ni dužan, nije htio da iseli i ostavi svoj posjed.
Prekjučer poslije podne došla su mu u stan ponovno -1 karabltiiera i tražili od njega da se sa obitelju odmah udalji iz kuće. Razumije se da »e čovjeku nije dalo na golu cestu i da se nije htio iseliti. Karabinjeri su ga silom izvukli iz kuće, izudarali ga i protjerali. Ta ista sudbina zadesila je i njegovu ženu kćer i sina
Na ovaj način je ova obitelj od 4 člana silom istjerana sa vlastitog posjeda, koji se sastoji od 700 kvad. metara zemlje, na kojoj su dvije zgrade, jedna za stanovanje a druga manja gospodarska zgrada Tišma obratio se za zaštitu našem generalnom konzulatu na Rijeci i odmah su poduzeti koraci kod riječke prefekture da se zva-nično utvrdi što je na stvari.
Na tu intervenciju odgovoreno je sa strane kvesture da to nije njihova stvar već stvar vojnih vlasti Na koji će se način dalje razvijat: ova skandalozna i nezapc..i po lioj'òj je na ovako nevjerojatan i nečoviečanski način istjeran čovjek iz svoje rodjene kuće i sa svog posjeda, još nije poznato. O stvari su obaviješteni naši nadležni faktori i očekuje se riješenje. U sušačkom gra-djanstvu pokrenuta je akcija za sabiranje doprinosa za ovu obitelj od 4 elana Koja je istjerana na cestu.
Vijest o nezapamćenom progonu obi telji Gjure Tišme na Rijeci izazvala je neobično interesovanje u svim krugovima. To nasilje učinjeno je od strane baš onih koji u ime tobožnje kulture dižu viku zbog kamenih lavova.
Giuro Tišma i četiri člana njegove obitelji nisu nikakovi kameni lavovi, već živi ljudi s kojima se postupalo na način kako se danas ne praktikuje više ni u centralnoj Africi medju divljacima.
U ostalom nije ovaj slučaj osamljen, jer ih je prije bilo na stotine i stotine, a i danas se usprkos svih ugovora i konvencijo šikanira stotine hiljada naših sunarodnjaka u Julijskoj Krajini, na takav način, da bi u istinu trebalo da jedna evropska anketa na licu mjesta izvidi sve strahote i izreče najtežu osudu »nosiocima kulture«
SLUČAJ MISSAELA GRMEKA
NAŠE LJUDI SPRAVLJA FAŠIZEM NA CESTO
Oreh pri Miljah, januarja 1933. Naša vas se postavlja danes z lepo vojašnico. In marsikateremu domačinu obstane korak, ko gre mimo. Brez dvoma se še vsak spominja, kje je stala še pred nekaj leti lejpa domačija Mihaela Grmeka. Ko so prišli tuji gospodje in 'nženerji v našo vas, si ogledali dobro vso okolico in odločili, da bo svet last Grmeka služil nadalie vojaškim napravam. In res kmalu le Grmek prejel odlog s katerem je prenehal biti gospodar svojega lepega doma. Hišo so podrli ter zvozili z zemljo vred v soline. Sezidali so vojašnico in postavili letališče. Grmek je zahteval odškodnine v znesku Lir 120.000.— država pa mu je ponujala komaj 40.000 Lir. na kar pa Grmek'ni hotel pristati.
Danes je s svojo ne majhno družino na cesti, brez doma in brez odškodnine. Tako dela fašizem: spravlja naše ljudi na cesto, uničuje družine, ruši domove in spravlja narod v obup! (Mos)
OBERDANKOV SPOMENIK MOTIV
ANTIFAŠISTIČKE PROPAGANDE.
Trst, januara 1933. — Stvar s Ober-dankovim spomenikom, o čemu je donijela opširniju vijest »Istra« u svom posljednjem broju još je na dnevnom redu i izazivlje javnu sablazan. Danas je već Oberdankov spomenik motiv najbolje antifašističke propagande. To je najbolji primjer, po kojemu se može da rasudjuje čitav fašizam. Fašistička stranka kani da energično pristupi toj stvari. Nekoliko desetaka fašista »della prima ora« interveniralo je kod Perusi-na federalnog sekretara stranke, da učini kraj javnoj diskusiji u štampi o ne. sretnom Oberdankovom spomeniku. Ali mišljenje ljudi neće moći ipak da se kontrolira. Dobro je neki dan napisao »Popolo di Trieste«, da će ovaj incident s Oberdankovim spomenikom ući u tršćansku pučku popjevku. I nije isključeno, da ćemo doskora čuti neku »kan-eonetu« po uzoru one: »E anche il tram Idei Općina xe nato disgrazia..«
KATASTROFALNA STANJE NAJBOGATIJEG DIJELA
REŠKE DOLINE
Pismo iz Ilirske Bistrice januara 1933.	—
Početkom Ovaj je kraj bio svakome našem čovjeku iz Julijske ICrajine poznat kao dobrostojeći kraj. Kraj oko Ilirske Bistrice bio je u svoje vrijeme najplodniji i najindustrijalniji kraj istočne Julijske Krajine. Narod ovdje nije trpio, bilo je uvijek u izobilju i plodova zemlje i plodova rada: — novaca. Medjutim prilike su se iz temelja promijenile.
Od izvora potočića Bistrice pa sve tamo do Bistričkog Hotela Ilirije bilo je do pred koju godinu nekoliko pila, koje su dan i noć pjevale, a čitav je kraj mirisao po svježe ispiljenom drvu. Danas tek po neka od tih »žaga« postoji i toliko da se obilježi tradicija voda okreće drvene »loparje« nekada glasovitih »žag«: Vencinove, Mehlinove, Hodnikove, Ličanove, Ivetove, Stroj bar jeve... Svi ti veleposjednici imali su po nekoliko mlinskih kamena za mljevenje domaćeg brašna i pravljenje ječma. Iz svih sela okolice u Reskoj dolini, iz Jasena, Vrbovoga, Dolnjeg i Gornjeg Jemona, Male i Velike Bukovice, Jarečice, Dobrogpolja i Harij i drugih sela nosili su i vozili seljaci žita mlinove u Bistricu. Bila su ono dobra vremena, kad se u mlinovima čekalo i po nekoliko dana dà bi se došlo na red. A danas? Mlinovi stoje. Najglasovitiji i najbolji mlinski kameni obavijeni su paučinom zapuštenosti i jedino od vremena na vrijeme javi se klopotač mlinova »pri Mehlinovih«, »pri Hodnikovih« ili »pri Ivetovih«. Kako to? Zar ljudine siju više žita, ili je, kako kažu, zemlja
tako prokleta da ne rodi više otkako su ovi crni gospodari. naše zemlje?
Ilirska Bistrica nije »velemesto« a bistriški trgovci nemaju nikakvih veza s velikom svjetskom trgovinom i finansl-jom. Ilirska Bistrica je ipak pod krizom. Trgovci se tuže, da kupci ne plaćaju, a seljaci se tuže, da ne mogu da se miču pod dugovima, koji ih pritišću. Ti su dugovi u većini slučajeva plod prevelikih poreza i taksa, koje moraju naši ljudi da plaćaju sad državi, sad općini, a ti porezi i takse nisu nikako u skladu s dohotcima. Posjedi se prodaju ispod svake cijene i to dobro ako ima kupaca. Koriste se neke banke, koje nude zajmove na imanja s posebnim namjerama. Misli se na kolonizaciju naše zemlje, na koju će se dovesti Talijane iz stare Italije i uvesti srednjevjekovni feudalni sistem, koji se još praktikuje u unutarnjosti Italije.
čitava Italija renovira se i preobra žava, pa tako i Ilirska Bistrica mora na to da misli i naši općinski očevi prave dugove na račun ubogih stanovnika i grade nepotrebne zgrade. Medju ostalim izgradjeno je na Sniježniku zaklonište za turiste, kojemu je dano ime »Rifuggio d’Annunzio«. To je zaklonište sagradje-no na mjestu, koje se prije zvalo Svinj ščaki. To je ime ostalo, kako kažu ljudi, iz onih vremena, kad su Hrvati gonili svinje na prodaju u naše krajeve, pa su tamo imali svoje staje. Tamo je^sada »Rifuggio d’Annunzio« .. Pa neffa im bude!
ŠE O AMNESTIRANIH
V ROPSTVU
Malo jstarsko selo. Desetak kuća. Sve sami naši ljudi, koreniti narodnjaci. Jedno im ie i.'ce. jeenu duša. Kad se dvojica trojica njih sastanu, o čemu će da razgovaram, neće 1: o jarmu, što ih svakim danorn sve više pniiskuje?
Medjutim ima trenutaka, kad ih misao zanese, a pred očima im sinu neki ljepši budući dani. 1 najradije raspredaju o njima, slobodno, otvoreno, bez straha, jer su kao braća pa se jedni u druge i bratski pouzdavaju-
I u tome osjećaju veliku olakšicu.
Onda se desi, te se jedna njihova djevojka namjeri na nekog Talijana i podje za nj. 1 on se uvuče u njezinu roditeljsku kuću i živi od njihove muke. Djevojka se kaje, roditelji se u sebi grizu, ali ne mogu ništa.
Imaju sina, koji je pred Talijanom nekoliko puta opsovao svemoćnog tirjanina, i roditelji se boje. da mu se onaj dopuz ne osveti.
I zato moraju da gutaju.
A tako i cijelo selo. Svi su ujedared postali obazriviji, zakopčaniji, rnučavljiviji. I kad ih napane želja, da jedan drugome nešto prišapnu, neprestano se oziru uokolo, kao od straha, da“ih ne bi čuli zidovi kućni, medju koje se uvukao Talijan. Ne veli se uzalud :kad dušmanin pade u selo, onda i kućne stijene dobivaju uši.
*
Drugo selo pod Učkom. I tu se ugnjez-dio dušmanin. To je »njihov« učitelj — neki crni, čupavi Sicilijanac. Stanuje sa svojom porodicom nasuprot Barba Marku- Ima Barba Marko u svom dvorištu zdenac, koji iako nije velik, drži toliko vode, koliko može destati njemu a i dvojici trojici susjeda, naročito kad pritisne ljetna žega i suša. Kadli eto belaja: palo učitelju oko na Markov zdenac i ne pitajući nikoga na-redjuje svojoj djeci, da idu. kadgod treba, po vodu u Markovo dvorište. Djeca kao djeca razlijevaju vodu svud uokolo, tako da dvorište ponekad izgleda kao neka baruština. Barba Marko pokušao da drži kućna vrata zatvorena, ali u zao čas: učiteljeva djeca udarala po njima nogama i kamenjem, da se sva kuća tresla. Nije bilo druge, negoli otvoriti vrata i — gutati.
A što i da uradi drugo naš Barba Marko? Da se prituži? A kome?
*
Treće selo. 1 tu se ugnjezdio dušmanin.
I opet učitelj — neki garonja iz Abruca. Taj je još divlji. On se ne žaca ulaziti u tudje vinograde, brati i nositi kući najljepše groždje. I sve u po bijela dana! Gazde gledaju kroz pukotine vratnica taj zulum i stiskaju zube. Možete sebi zamisliti, kako im je strašno! Vinograd je njihovo vlasništvo, njihova muka — i sad im se i to oduzimlje, i to im se pravo krši. A to je, što ih vrijedja u najtanji živac, u srž njihova bića.
A što da urade, kad je onaj gad svemoguć?
Ej. ropstvo, ropstvo!...
♦
Ima pod Učkom raštrkanih kuća, one su do prije malo vremena uživale svoj mir. Sad su i njima naturili dušmana. koji 'ma i njih da uhodi. Tako su i poviše one divne uvale, što je onako živo opisana u »Začudjenim svatovima«, poslali nekakvu učiteljicu iz Italije, da nam odnarodjuje djecu i uz to da pazi, što se u kućama govori. I ona ide od kuće do kuće, i kako voli vino, prestrašene je žene nudjaju. sa-mq_ da ih pušta u miru. Katkada se tako opije, da ie moraju nositi kući.
Ni u školi se ne može uzdržati od pića, pa se često dešava, da pošalje koje duete, da joj iz krčme donese butiljku. Jednom se desilo, da su joj djeca ispila vino, a ona ljuta kao pantera, bacila za njima praznu staklenicu i nekoliko ih ranila. Kad je pijana, tako je rabijatna, da diecu neprestano tuče. I u takvim zgodama iz škole se ne čuje nego li plač i lelek.
Pritužite se? A kome?
*
Premetačina. Pošto su karabinijeri sve pretresli, prevrnuli i pretražili te otišli, opazi preplašena domaćica, da joj je nestao prsten — njezina najmilija uspomena. Jasno je. da joj ga je odnio karabinier.
Da ode u njihovu kasarnu pa da prija i-dn? Sačuvaj Bože i Okovali bi je i oi veli Bog zna kU(ja.
Sjutradan ta ista žena stane pred zl tarevim izlogom, i na svoje veliko čuc opaz! medju ostalim prstenima i onaj sve uaje. i od zlatara, starog domaćeg prii; clja, sazna, da mu je onaj prsten jutri Prodao karabinier
— Moje je. — hukne žena gledajući mukom u prsten.
, ~ Znam — reče zlatar. — ali da ja me samo pisnem, ode zlatarija do vri K3. a ja na kakav njihov otok.
Ako prigovorite, dogodit će vam se sb.ik ?robaru. koga je općina bacila c-i,.,.® ! stana. Jednog mu je dana uči đ "'janac, dotužio. te on njemu ne o; nnmn- Amiteli na općinu, a grobar sa nnH5 (:estu- Kiša. žena se i djeca st iri.a Rekalfvim mostom i pitaju kruha, «■uà grobaru hljeba? I što će što neće. : „r,^n ga nadjoše obješena o hrasto
f tako to ide iz dana u dan ...
®arba Šime. (U »Mornaru« lan. 1933)
NOVA ŽRTEV FAŠISTIČNEGA TERORJA?
R i c m a n j e, januarja 1933. Mnogo smd že poročali v našem listu iz Ricmani. Danes pa poročamo o žrtvi, o kateri ni že pet mesecev sledu.
V avgustu pr, 'eta je bil aretiran M o n-tanja Martin, rodom iz Boljunca, radi znanega kmetskega pohoda na Koper. Ko je bil začasno izpuščen, so ga nato kmalu spet prejeli in odvedli v zapore. V strahovitem mučenju je izdal, pravijo, tudi podrobnosti o nameravanem pohodu na Trst,
pri katerem naj bi se kmetom pridružili tudi mestni brezposelni in še marsikaj o nameravanih akcijah v okolici Kopra in Pazina. Vse to je imelo za posledico veliko število aretacij, o katerih smo vsaj deloma že poročali. Vsekakor je mislil, da se bo z izpovedjo vsega rešil muk. Danes pa, ko so ostali večinoma že na svobodi, ne ve o njem nihče, ali je še živ ali ne. Vsekakor ie možno, da je podlegel strahovitim mukam. fMos).
AMNESTIJA IN ARETIRANCI IZ ILIRSKE BISTRICE
Ilirska Bistrica, januarja 1933.
V avgustu izvršene aretacije med domačini v II. Bistrici in okolici so se nadaljevale vse do meseca novembra. Vedno so katerega na novo aretirali, druge pa izpustili. Bilo je jasno, da so domačini in pritepeni stalno na vohunskom delu.
Aretiranci so bili vsi pomiioščeni. Vrnili so se domov strti in uničeni. Kajti pri-
zanesli jim niso ničesar. Stiskali so jim prste z vrati, pretepali z bikovkami, pulili lase. nekatere pustili celih 6 dni brez hrane in brez vode, tako, da so jih morali oddati pod zdravniško oskrbo. Interesantno je, da ie bilo polovico aretiranih pridržanih v tržaških zaporih, druga polovica pa v reških. (Mos).
MUSSOLINI PAČ ZNA BIČ ZAVIHTETI...
Reška dolina, januarja 1933. Ozka dolina, ki se vleče ob vodi Reki vse od Vrbovega (11: Bistrica pa do Škocjanske jame) je obdana na eni in drugi strani od nižjih in višjih gričev. Reka ima sicer vse-polno pritokov, toda tako malih, da v nožni spomladi že vsi usahnejo, razven Bistrice. Zato pa je vzdolž ob vodi Reki vse polno malih in večjih mlinov z žagami ali brez. Pred vojno, med m tudi po vojni, so imeli vsi mlini in' žage neverjetna mnogo dela. Zadnja leta. posebno pa pretečeno, ie obratovanje žag popolnoma prenehalo, mlini pa še počasi životarijo. Le žage v II. Bistrici še malo obratujejo. Ne glede na visoke davke in razne pristojbine, katere morejo lastniki m.inov redno vsako leto plačevati, so v pretečenem decembru dobili plačilne naloge, glaseče se na več tisoč za pristojbino na vodo od leta 1925 dalje. Tako je eden izmed mlinarjev in posestnikov
ob Reki prejel nalog za 4.900 Lir, kar ni malo za današnje razmere.
Pri tem je zanimivo posebno to, da so mlini ob vodi Reki, ki spadajo pod tržaško pokrajino neprimerno nižje obdavčeni kot oni, ki spadajo pod reško pokrajino.
In kje naj vzamejo danes vse te predpisane tisočake, ko še za druge dajatve dnevno primanjkuje. Pri tem opazimo spet staro pesem fašističnega režima. Vede in hote delajo tako. da naše ljudi obremenjujejo za več let nazaj z visokimi zneski. Dobro se zavedajo da ako bi ta dajatev, kj ie sicer velika, bila razdeljena na letne obroke, ne bi zadala tako velikega udarca slovenskemu gospodarstvu. Saj je brez dvoma na novo upeljana le v naših krajih! Mussolini pač zna bič vselej tako zavihteti, da ga občuti najbolj naše gospodarstvo! (Mos),
NOVE PREISKAVE
Mač k o vi j e. januarja 1933. Pred časom so se nekega lepega dne zglasili kara-binerii pr, Posaritu Ivanu, iz Mačkovlj št. 37. Izvršili so strogo ir natančno preizkavo po vsej hiši. zahtevali, da pove kje se nahaja brat Marjan, ter. da Um izroči njegova pisma. Konečno bi rabili tudi njegov na-
slov, češ. da mu bodo že oni pisali in ga poiskali, kjer se nahaja.
Ko že ne vedo več. s čim bi nadlegovali naše ljudi, jih danes zbada tudi dopisovanje domačinov z odsotnimi sorodniki. Njim pač vse prav pride! (Mos),
ŽIVLJENJE NAŠIH V POSTOJNI
Postojna januaria 1933. Nekdanja »Notranjska metropola« ki ie zaradi znane podzemeljske jame bila znana daleč po svetu je poleg drugih večjih krajev Notranjske lepo napredovala ne le v gospodarskem oziru ampak tudi v narodnem, lo vse n, bilo težko, saj so gospodarsko dobro situirani Postojnčani marsikaj storili za napredek in povzdig vsega, kar ie bilo našega.
Danes pa ie to drugače! Zavedne družine, kot je bila n. or. Severjeva (znana gostilna iz »Tihe doline«) so zapisane pri črnosrajčnikih na nevarnem mestu in vsled tega jim ie odvzeta pravica za eno ali drugo obrt. Druge, kot ie n. pr. Piklova, Kraj-gerjeva Td. so prišle oo popolnega gospodarskega poloma. Kdor se hoče še vzdržati na površju, liže pete črnosrajčnikom. In med take je zlasti prištevati brata Kogeja (gostilničarja in trgovca) ter Smrdela Edvarda. ki je brat od svojčas vsled dogodka v Prestranku obsojenega Silvestra Smrdela. Ti trije so živ strah vseh domačinov in okoličanov, kajti vršijo žalostno službo vohunstva na škodo zavednih Slovencev. Se pač_ ne zavedajo kako žalostno in nizkotno službo vršijo ter da bo prišel dan. ko bodo tudi oni z mnogimi drugimi prišli v nemilost pri fašizmu. (Mos).
DELOVANJE IZDAJALCA SMOTLAKE
Osapeska dolina, januarja 193 Ze večkrat smo poročali o Smotlaku J j u'Lz JM,a^kovii št. 71 in o njegovih izd: jalskih delih tudi. Ob priliki raznih aretac je namreč vodil agente od hiše do hiše i s tem marsikomu preprečil beg. S tem, i drugimi zaslugami si ie pridobil služb lovskega čuvaja v Osapeški dolini Od ti daj pa ie postal pogumnejši in še bolj prt ganja lačne in uboge kmetiče iz naše dc line. Naredil je že nešteto ovadb in ra< njega se jih je moralo že več zagovarja pred sodiščem vsled lova divjačine. Tak sta bila obsojena na par mesecev zapor in 1000 lir žjobe Bizjak Leopold in Lokah Aleksander iz Ospa. na 6 mesecev zapoi in 500 Lir globe pa Tul Josip in Tul A bin iz Mačkovelj št. 7. a Bondi Angel : Prebenega na 6 mesecev zapora.
Vse to vrši imenovani Smotiaka iz st vraštva do svojih sovaščanov, ter skuša r ta način v nesrečo spraviti še vse one, ki terim ni mogel do živega s političnin ovadbami. Joda. kot on. tako tud, vsi osts 11 podrepniki fašizma na uidejo zasluženi mu plačilu! (Mos).
C ISTRI SE SVE VIŠE RAZVIJA RAZBOJSTVO I KRADJA IMA SVE VIŠE.
Pula, januara 1933. — Nije ni čudo. To već i fašistički listovi otvoreno konstatuju. A što da skrivaju, kad to svi vide i znaju. Tako je neki dan u povodu jedne daljnje provale u Pazinu, »II Piccolo« započeo svoju vijest: »Lopovi su pojačali svoju aktivnost već i u našem gradu i obavili nrovalu u centru
grada...«
NOVA ZADOLŽITEV OBČIN V JULIJSKI KRAJINI
Trst. januarja 1933 god. V decembru so bili objavljeni podatki o novih zadolžitvah nekaterih slovenskih občin v goriški in tržaški pokrajini 1'ako je občinska uprava v Čezsoči najela 25.400 !ir pri goriškem občinskem kreditnem zavodu. Isti zavod ie posodil tolminski občini 160.500 lir. cerkniški občini 86.000 lir, kobariški občini 87.300 lir, občini v Sveti Luciii 40.700 lir in grahovski občini 40.000 lir Občina Devin— Nabrežina je najela 150.000 lir novega posojila in prav tako se je povečal tudi dolg občin v Ronkih in na Doberdobu. V Tržiču so uvedli nove doklade na dohodarino, prav tako v Bovcu in Gorici. Kljub finančnim težavam, o katerih pričajo novi dolgovi in novi davki, pa votirajo fašistični občinski svet in podeštati znatne podpore raznim fašističnim ustanovam in organizacijam. Italijanska šolska družba »Italia Redenta« ie dobila znatne podpore v Sežani, v Divani, v Lokvi in drugod. Za fašistične božičnice so dale razne občinske uprave prav tako večje prispevke, tako v Divači, v Lokvi, v Kobaridu, v Cerknem na Colu, v Sv. Križu prj Ajdovščini, v Komnu in Rihemberku.
V zadnjem času že ne mine teden, da ne bi bilo treba zabeležiti novih zadolžitev slovenskih kmečkih občin v Julijski Krajini. Značilno pa je Pri' tem to, da se v občinskih blagajnah vselej najde denar za vse mogoče podpore neštetim fašističnim in drugim organizacijam ter raznim ustanovam, ki ne donašajo nikakih neposrednih niti posrednih koristi davkoplačevalcem, zlasti pa ne slovenskemu ljudstvu. Tudi v preteklem tednu so v nekaterih istrskih občinah najeli nova posojila, tako v Marezigah 13.000 lir za neko manjše javno delo, v Sanvinčen-tiju večjo vsoto za ureditev nekega tamkajšnjega gradu, v Kopru pa 190.000 lir v korist neke javne ustanove.
KAKO SPODRIVAJO NAŠE LJUDI.
Reka, januarja 1933 V Vrbovem prj II. Bistrici je bila nastavljena kot učiteljica domačinka Ivanka Urbančičeva iz Knežaka. Njeno mesto, pa bi rada dobila Rečanka, Prijateljica črnosrajčnikov, Vanda Zabrian (Čabrijan). Pridno je rovarila precej časa, toda, dokler je bil v Trnovem didaktični ravnatelj Domini, ji ni mogla do živega-Rečanika pa, podjetna in neustrašljiva, ni popustila. Tako je vendar dosegla svoj cilj in dobila zaželjeno mesto. Urbančičeva pa je s tem ostala vse do danes brez službe, kljub temu. da se ni vtikala v nikake politične posle ter vršila svojo službo zelo vestno in točno.
Ko so pa v tekočem šolskem letu rabili v trnovskem samostanu učiteljico za nižje razrede, so prosili, da bi bila nastavljena Urbančičeva Tedanji g. didaktični ravnatelj v Podgradu Prelazzi, pa je prošnjo odločno odklonil, češ, da Slovenk ne rabi v svojem področju. — (Mos)
FAŠISTIČNA SREDNJA ŠOLA V JULIJSKI KRAJINI
FAŠISTIČNA DISCIPLINA NA TOLMINSKI GIMNAZIJI. _ »POLITIČNA URA« NA ITALIJANSKIH SREDNJIH ŠOLAH.
Trst. januarja 1933. Odkar je zapustil ravnateljsko mesto v Škodnikovem zavodu v Tolminu šolski nadzornik Spazzapan, so se razmere za dijake zelo poslabšale. Znano je že, da so spričo novih predpisov prizadeti zlasti slovenski študentje, ki ne smejo niti svojim larinim staršem pisati svojih pisem v slovenščini. Starši smejo obiskovati svoie sinove in hčere le vsako nedeljo, a tudi tedaj le v prisotnosti »čujc-čega očesa« predstojnikov. Dijaki imajo le po 20 minut prostosti na dan. Več ko dvajsetkrat dnevno pa jih postavijo v četverostope in jih vzgajajo v vojaški disciplini. Takšno disciplino so uvedli sedaj zaradi tega. ker je pričela zavod podpirati država in se je preuredil v napol »nacionalno« ustanovo. Vsak gojenec bo moral nositi posebno uniformo, ki si jo bò v ostalem sam kupil, in se bo moral strogo ravnati po predpisih.
V zadnjem času so uvedli na italijanskih srednjih šolah, zlasti pa po gimnazijah tedensko »politično uro«. V vsakem razredu se vršijo enkrat na teden posebna predavanja, v katerih iznašajo profesorji razne »slavne čine« italijanske vojske in naroda v polpretekli dobi. ali Pa komentirajo aktu-elne dogodke. Tako se nanašajo predavanja na bitke na Piavi, na kobariški polom (seveda po fašistični verziji), na boje v kolonijah. izsuševanje pontinskega močvirja, razne velike gradnje itd. V poslednjih dneh so posebno mnogo govorili o »neodrešeni« Dalmaciji in o komediji c trogirskim! levk Na tolminski gimnaziji posvečajo fašističn' profesorji tem uram še prav posebno pozornost. ker se dobro zavedajo, da imajo pred seboj skoraj samo slovenske dijake. Dijakom so te ure silno mučne, ker ne morejo izraziti odkrito svojih misli, marveč so prisiljeni navduševati se za ideje, ki nasprotujejo njihovi narodnosti in krvi.
CONTE VALMINUTA ZAKLJUČIO JE DA SU ISTRI NEOPHODNO POTREBNA JOŠ ČETIRI AZILA ITALIE REDENTE, PA BIT ĆE, VALJDA, TAKO...
Pula- januara 1933. — Početkom ovog tjedna boravio je u Puli neki conte Fulco Tosti di Vaiminuta (krasno i pompozno ime!) inače odbornik centralnog direktorija udruženja »Italia Redenta«, koje se brine, da Julijska Krajina dobije što više azila za odna-rodjivanje slavenske djece. Taj conte di Vaiminuta bio je praćen generalnom direktorkom signorinom Costantini. Oni su konferirali s gospodj om Fanny Foschi, suprugom puljskog prefekta, koja se mnogo interesuje akcijom odnarodji-vanja slavenske djece, te je čak na čelu puljskog komiteta »Italia Redenta«. Svakako, akcija dolična supruge jednog pokrajinskog prefekta, najviše vlasti u Istri. Na toj konferenciji ispitana je opća situacija na polju asimilacije naj-mlađjih, pa je conte Vaiminuta, pregledavši sve pozicije »Italie Redente« došao do mudrog zaključka, da je'neophodno potrebno, da se čim prije ustanove bar još četiri azila, i to u selima, koja su najpotrebnija talijanskog duha.
I poslije toga, bolje reći tek poslije bogatog ručka kod prefekta, conte Fulco Tosti Mario Giuseppe Antonio Italo Romano di Vaiminuta otputovao je zadovoljan u Rim, da referiše o stanju ta-lijanstva u Istri.
KAKO ŽIVU TALIJANI NA KRKU I
DALMACIJI, A KAKO ŽIVIMO MI U JULIJSKOJ KRAJINI.
Trst, januara 1933. — Cesto nailazimo na primjere, koji najbolje ilu-struju razliku u tretiranju Talijana u granicama Jugoslavije i Jugoslavena u Julijskoj Krajini. Evo Još jednog primjera. Ovih dana objavile su sve talijanske novine vijest pod naslovom: »Olakšice za sunarodnjake iz Krka i Dalmacije u talijanskim školama«. U toj vijesti kaže se, da je talijansko ministarstvo prosvjete izdalo specijalnu okružnicu svim podredjenim školskim-vlastima, u kojoj se kaže, da studenti na univerzama i višim školama u Italiji rodom iz Dalmacije i otoka Krka imaju pravo na postupak u pitanju taksa i poreza, kao da su strani državljani s tom ^ razlikom, da im se povrh toga oprašta polovica školskih taksa i sopra-taksa. U okružnici se kaže, da će se u tom pogledu stvoriti poseban zakon. Tako, eto, misle Talijani na svoje sunarodnjake iz Dalmacije i. Krka (bez obzira bili oni talijanski optanti ili ne!), a o našim studentima i djacima iz Istre i ostale Julijske Krajine, koji studiraju u Jugoslaviji fašistička štampa ne prestaje da piše u tonu prijetnje i da izazivlje nasilje nad njihovim roditeljima. Nedavno je u tom smislu pisao baš puljski »Corriere Istriano«, koji je naglašavao, da bi trebalo protjerati sve one roditelje, koji imaju djecu u jugoslavenskim školama. Da Jugoslaveni nemaju takvih namjera s roditeljima talijanskih studenata iz Dalmacije i Krka, o tome smo vise nego uvjereni
JAVNO MNENJE V ITALIJI
SploSno je znano, da je vse italijansko časopisje pod kontrolo fašistovske vlade, toda manj znano je to, da daje centralni Prcsbiro natančna navodila vsem časopisom, kaj smejo in kako morajo pisati. Priobčujemo par okrožnic, da bodo naši čitatelji vedeli kako se ustvarja javno me-nje potom časopisov:
»Podeželski časopisi, ki imajo nalogo poročati o novi knjigi Camilla Mau-clair: Majesté de Rome, naj posebno poudarjajo, da je bilo v Rimu svobodno in prijetno življenje, ki ga omenja pisatelj na strani 180—181 omenjene knjige.«
»Časopisje se je bavilo v zadnjih dneh z afriškimi zadevami, za nadalje naj pustijo vso zadayo pri miru.«
»Zelo neumestna so poročila nekaterih časop sov, ki so priobčili izjave socialista Severinga, ne da bi tem izjavam sledil negativen komentar. Naj si zapomnijo enkrat za zmerom, da ne smejo delati reklame za nasprotnike fašizma«
»O procesu proti antifašističnim dijakom pred Posebnim sodiščem ne sme časopisje prinašati poročila o poteku rasp ave temveč le vsebino sodbe. Dijake naj imenujejo antifašiste in ničesar diugega.«
(Gre se za proces protiv skupini dijakov in mladih socialističnih intelektualcev v Turimi, ki so bili obtoženi, da so člani pokreta »Giustizia e Libertà«). '
»Časopisi se ne smejo baviti z razpravo o skrajšanju delovnega časa, ker bodo v tem primeru zaplenjeni.« (Vnela se je namreč v Italiji časopisna polemika po izjavi senatorja Agnellija, predsednika Fiata in predlogu italijanske delegacije za 40-urni delavnik).
»Ne smejo poročati o revolucionarnih pokretih v Južni Ameriki.« »Časopisje lahko nadaljuje poročila o žitni bitki, o pokrajinskih odborih za povzdigo poljedelstva, toda le na kratko, kvečjemu en stolpec, a ne smejo nikdar omenjati ceno kruha ih žita.« Kot povsod, tudi v Italiji vlada nova sveta inkvizicija, ljudje morajo samo ubogati. molčati in nič misliti in Italija zgleda v tem oziru kot kak bivši avstrijski regiment rekrutov.
»La Libertà«, glasilo antifastične koncentracije prinaša nadalje še sledeče »navodila« faš. Presbiroja z dne 23. julija: »Uredniki listov morajo dobro paziti,
da ne pride v list kako poročilo ali članek, ki ni v skladu s fašističnimi smernicami in ki bi škodoval Italiji ali fašizmu.«
»V zadnjih dneh je poročal napoljski »Mattino«, da je rja napravila miljardo škode na pridelku pšenice. Dalje je priobčila »Tribuna« članek: »So ji kli-matična zdravljenja koristna?« Če bi glavni urednik pregledal omenjena poročila bi gotovo zapazil, da škodujejo italijanskim inteiesom in da se jih ne sme objavit) >•
»Pozivamo izrečno sve liste, da ne smejo prinašati nikaice reklame ali poročila za tuja letovišča.«
Drugo navodilo z dne 27. julija pravi, da morajo listi posebno poudarjati izjavo Gorgulova, da simpatizira s socializmom in s tem ovreči, da je Gorgulov fašističnih nazorov
Navodilo z dne 29 julija:
»Ponovno opozaramo liste, da ne smejo prinaša l slik suhih žensK. kot je bilo že zapovedano ker to znači oslabljenje italijanske rase in padanje rojstev, »ki v zadnjem času zelo napreduje. Sovražniki fašizma to opažajo in se veselijo Ne smemo ničesar poročati, kar bi bilo našim sovražnikom v veselje.«
Glede nemških voli ev so dali sledeča navodila:
»Poudarjat: je treba, da je *eimarska koalicija razpadla, da je hitlerizem zmagal.«
Dalje se bavi navodilo še o domačih zadevah:
»Listi ne smejo prinašati poročila o automobilski nesreč' ministra di Crol-lanza v Montefiasconu.«
Navodilo z dne 6. augusta glede pomor-skih vaj:
»Poročila o pomorskih vajah je treba prinašati na prvi strani in v velikem obsegu, poročajo naj vse podrobnosti, prinašajo na fotografije posameznih ladij in skupin. Povdarjajo naj, da je italijanska mornarica tehnično najbolj moderna m da se je po Mussolinijevi zaslugi i popolnoma renovirala in modernizirala v ’ teku zadnjih desetih letih fašističnega režima.«
Kot vidimo je italijanski tisk zelo svoboden, kako je izjavil Mussolini, seveda je ta svoboda samo za one. ki prepevajo slavospeve duceju in njegovemu režimu.
(Mos)
TALIJANI U JUGOSLAVIJI — JUGOSLAVENI U ITALIJI
U članku »Jugoslavija u stranim publikacijama«, koji je izišao u decembarskom broju »Glasnika jugosl. profesorskog društva« čitamo:
Iako mi ne tražimo ničije, dosta ih je koji traže ono što je naše. Ovo se odnosi u prvom redu na one naše susjede koji traže reviziju ugovora o miru na našu državnu i nacionalnu štetu. U korist svoje teze iznose oni, između ostalih argumenata, netačne statističke podatke
0	sastavu stanovništva.
U tom pogledu naročito je žučna kampanja italijanske, mađarske i bugarske stampe. Protiv nje ustaju oni strani javni i naučni radnici kojima je poznato tačno stanje stvari.
Povod za pisanje ovog članka dao mi je napis francuskog publiciste Andre Pjera »Na obalama slovenskog Jadrana«, koji je izišao u pariškom listu »L’Evr« 10, a- u izvodu donesen o beogradskom »Vremenu« 11 oktobra ove godine. U tom napisu Andre Pjer diže svoj glas protiv držanja italijanske štampe u pitanju naše Dalmacije, naročito protiv fašističkog lista »Giornale d’Italia« i njegovog dopisa. »Pismo iz okupirane Dalmacije«.
Napadajući italijansku tezu on piše: »Ako je vjerovati najsigurnijim statL stičkhn podacima, Dalmacija sa svojim ostrvima i crnogorskom obalom broji 750.000 stanovnika, od koga broja ima svega 2 posto Italijana, računajući tu
1	Zadar, koji je 1920 godine ustupljen Italiji« ... Zatim dalje: »Ta kampanja samo pogoršava italijansko-jugosloven-ske odnose i odlaže sporazum između Rima i Beograda«.
Da su navedena fakta tačna, moraju priznati u sebi svi Italijani kojima je
dobro poznato koliko ih je i gdje ih ima u našoj državi, jer oni vode račun o svakom čovjeku van granica Italije. Ali tako isto i mi znamo koliko je Jugoslo-vena u njihovoj zemlji i u kojim njenim krajevima.
Prilikom našeg drugog popisa, izvršenog 31 marta prošle godine, bilo je u Jugoslaviji od 13,934.490 stanovnika 8860 Italijana ili nepunih 0.6360/00 od ukupnog broja našeg stanovništva. Drugim rečima, od svakih 1575 stanovnika zemlje, samo je po jedan Italijan, što se tiče Dalmacije, za kojom žude Italijani, u njoj ih nema ni pune 2000, jer je savjesnim popisom nađeno u cijeloj Primorskoj i Zetskoj banovini (u čiji sastav ulazi Dalmacija) samo 2030 Italijana. Od toga broja treba odbiti njih 75 koji žive dublje u unutrašnjosti ovih banovina, t. j. van granica Dalmacije.
Međutim naš odnos prema Italijani-ma u današnjoj njihovoj državi mnogo je povoljniji. Od 41.220.434 stanovnika, koliko ih je imala Italija na dan 1 januara 1931 godine, bilo je okruglo 650.000 Jugoslovena, tj. 16« Z»0 od svega njenog stanovništva. To pak znači da je od svaka 63 stanovnika Italije po jedan Jugosloven. Procentualno uzeto, Jugoslovena je 25 puta više u Italiji nego Italijana u Jugoslaviji.
Naš je živalj u Italiji skoncentrlsan u Julijskoj Krajini (koja je etnički jugoslovanska) i iv Zadru s okolinom, u kojim je pomenuWga datuma bilo ukupno 978.095 stanovnika. Od toga je na Jugoslovane dolazilo oko 645.000 (ostali žive u Africi, Rimu i rastureni po raznim mjestima Italije) ili skoro % od ukupnog broja. Prostije rečeno tu su od svaka tri stanovnika dva Jugoslovena i jedan Italijan.
GRČKI DODEKANEZ
ROD, — »OPET PRONADJENI PORODIČNI DRAGULJ«.
Propagada za talijansku kolonizaciju grčkog Dodekaneza.
Talijanski inženjer dr. Angelo Boriani održao ie — kako javlja tršćanski »II Piccolo della Sera« — 8 decembra prošle godine pred brojnim fašističkim slušateljstvom predavanje o »talijanskom Rodu«, u kojem je medju ostalim rekao ovo:
Najveći i najznatniji otok Dodekaneza —« Rod — uzeo je godine 1308 viteški red johanita na predlog talijanskog admirala Vignolo dei Vignoli u posjed. Red, koji je na otoku ostavio »besmrtne tragove svoga djelovanja«, morao je godine 1523 prepustiti otok turskom sultanu Sulejmanu i preseliti se na Maltu. Ali još danas pot-sjećaju spomenici »talijanske vojničke arhitekture, mnogobrojni tornjevi i portali« na sjaj onog vremena. Tome nasuprot duga perioda turskog gospodstva, koja je na to slijedila nije potomstvu ostavila nfka-kova značajnija djela. Tek nakon talijanske okupacije, koja je uslijedila 16 maja 1912, započela je na Rodu epoha »punog ponovnog procvata«. Luigi Federzoni, sadašnji pretsjednik rimskog senata, veli predavač, punim je pravom izrekao riječi: »Rod je porodični dragulj, koji smo nakon dugog vremena opet našli.«
Boriani nastavlja zatim:	Talijanske
okupacijske čete Izgradile su sjajnu cestovnu mrežu. Oko glasovitih zidova Roda nastao je na žalu morskom i na oko-lišniim brežuljcima »novi grad, talijanski grad« Tu se vidi »foro ftalico«, »forum liktorovog snopa« (foro del Littorio), nova vladina palača, poštanska zgrada, »kuća Ballila« i talijanske škole, kojima će se u buduće priključiti univerza.
Predavač je na to izjavio:	»Otok po-
staje sve više mondeno središte prometa stranaca. Oni, koji su u prvom redu na to ponosni, to su »osloboditeljici Italiji vazda zahvalni (!) sami stanovnici zemlje«. Ali ako pomislimo, da otok Rod danas broji samo oko 40.000 stanovnika, dok je u druga vremena na njem stanovalo pučanstvo od 200.000 ljudi, to se samo po sebi nabacuje pitanje, ne bf li Rod mogao postati »cilj našeg iseljivanja«?
U izvještaju »II Piccolo della Sera« konačno se ističe, da je predavač na to iscrpivo prikazao mogućnosti talijanske kolonizacije na Rodu, našto su mu slušatelji! burno odobravali.
Na ova razlaganja treba primijetiti, da je Italija na otoku Rodu bez sumnje izvršila znatne javne radove, kao .što i podržava brojne kulturne ustanove. Ali sve te uredbe nemaju svrhu da promiču domaću kulturu grčke maniine, već da je istisnu talijanskom kulturom. Na Rodu uvedeno školstvo, tamo obrazovane fašističke organizacije itd. u prvom redu idu zatim, da postepeno unište grčku narodnost. Radi toga se može uzeti kao vrlo dvojbeno, da bi manjine mogle biti Italiji »zahvalne« za to, kao i za raspuštanje njihove nekadašnje više sto godina stare « dalekosežne kulturne, historijske, sudske, administrativne i poreske samouprave.
KRVAVI SUKOBI U ITALIJI Tri demonstranta ubijena, ranjena tri karabinjera i mnogo demonstranata.
Rim, 8 januara. — Prošlog tjedna došlo je u općini Monte San Giacomo u provinciji Salerno do velikih sukoba izmedju stanovništva i karabinijera. Izgredi su izazvani fašističkim terorom i velikom bijedom i oskudicom. Oko 300 demonstranata napalo je na općinsku zgradu a potom se pošli n susjednu općinu Sassano. Tu je došlo do sukoba sa karabinijerima i s obje strane upotrebljeno je oružje, jer su demonstranti bacali kamenje i pucali na ka-rabinijere ranivši trojicu zbog čega su i karabinijerl upotrebili oružje. Razvila se prava bitka, u kojoj su ubijena tri demonstranta a mnogo ih je ranjeno. Mir je teškom mukom uspostavljen i izvršena su mnogobrojna hapšenja. Sa službene strane šutilo se o tim krvavim dogadjajima sve do sada, ali su vlasti zbog glasova koji su se
0	tim sukobima širili morale izdati službeni komunike, kojim se opisuje sukob i potvrdjuje broj ubijenih i ranjenih.
TURATI LIŠEN ĆINA.
R i m, 9 januara. U službenom listu fašističke milicije objelodanjen je dekret po kojem se Turati, bivši generalni sekretar fašističke stranke, na neodredjeno vrijeme lišava čina divizijskog generala fašističke milicije.
RENEGAT I PLJAČKAŠ.
Vodice, januara 1933. Otkako nas je napustila naša bivša poštanska činovnica, gospcdjica Ribarič Ankica, preuzeo je poštu sin dobro nam poznatog izroda Croata.
1	na našoj se pošti dešavaju stvari koje nas uveliko uznemiruju. Kod nas ima nas više osoba koje imamo vojničku mirovinu, ali ml nikako ne dobijemo točne svote, pa niti znademo više koja nam svota mjesečno stigne, jer nam nikada taj naš poštar ne isplati ono što nam je odredjeno. nego svakome oduzme po nekoliko, dapače nekojima oduzme i cijelu svotu. Mi smo se već više puta na ovo njegovo postupanje pri-tužili, ali glas nam je bio, glas vapijućeg. Nama se ne vjeruje, jer smo Slaveni, a vjeruje se više jednom izrodu kao što je naš Croato.
VI JOŠ NISTE POSLALI PRETPLATU ?
Mikado kontra Duce
Talijani su vrlo šaljivi narod i s njima ne moieš da govoriš ozbiljno. Sto su učinili od Trogirskih lavova. Čitavi dium-bus! Danas im se pametni svijet smije. Ali najljepšu »b ef f w« sa tim lavovima dao nam je Giotto Dainelli, onaj mali Giotto, koga je naš Dr. Ivo Rubiš u svojoj studiji »Talijani na jugoslavenskom Primorju* hametom potu-ko. Mali Giotto štampao je u ozbiljnom talijanskom knjiievnom tjedniku fjorentin-skom »II Marzocco* uvodnik »1 leoni di Trau* (pardon leoni sa velikim L), gdje je servirao talijanskoj publici čitave hvalospjeve talijanskoj tisućljetnoj kulturi i iznio sve venecijanske znamenitosti u našem Trogiru koje su nama poznate iz svih Baedeckera, Sve je to začinio sa njihovom »kulturom* i sa našim, »barbarstvom* — — ali preko svega toga spužvom prek! Za nas ja najinteresantniji njegov završetak i za one koji ne znadu talijanski i ne čitaju »11 Marzocco* ja
ga ovdje prevađam. Prevadam samo najmarkantnije, pravo zdravo šaljivi, završetak. Neću da otimljem prostora listu sa svim onim — kako veli mali Giotto — što smo mi mogli naučiti od njihove plemenite drevne i slavne p r o š l o s ti. Ali što će da nauči barba-r i n bez duša i osjećaja! —• — Evo sad šale! Mali Giotto piše:	»Luđaci u
svojoj gesti razaranja, jer se pov je st ne briše. Trebalo bi da se poruše svi gradovi i svi ara dići koji se zrcale u moru dalmatinskom, da se brišu stigmate Rima i Venecije, ali kad bi se i to sve porušilo ostala bi još klima, ostala bi još vegetacija da nam dokaže da je Dalmacija — Italija, a ne Èalkanij a!* Napisa mali Giotto i ostade živ! čujem da se Japanci spremaju u Dalmaciju, jer u Dalmaciji raste krizantem (buhač), a Japan je zemlja krizantema, ergo Dalmacija ‘je — japanska. Mikado kani navjestiti rat Due eu za rivendili aciiu Dalmacije.	R. K. J.
NAŠA KULTURNA KRONIKA
USPJEH IZLOŽBE ANTUNA AlOTIKE.
U posljednjem broju našeg lista mi smo donijeli opširan feljton o izložbi slika našeg zemljaka Antuna Motike. 1 ostala je štampa s priznanjem i pohvalom pisala o toj prvoj i vrlo uspjeloj izložbi istarskog umjetnika, pa su tako izišli toplo pisani prikazi u »Jutarnjem listu«, »Morgenblattu* »Novostima' itd. U »Novostima« piše stalni kritičar dr. J. Draganič i kaže, da se u radovima A.. Motike može nazrijeti solidno znanje i vrlo rafinovan ukus, a na koncu kaže:
»Svojom prvom izložbom g. Motika, se plasira u savremejii slikarski pokret, pa b.i bilo poželjno, da se netko pobrine kako bi ovaj mladi talenat mogao da živi <u većem kulturnom središtu Njegova je nadarenost zaslužila taj obzir«.
Zagrebačka revija »15 dana naše kulture« donosi o Motiki članak, u kojem kaže:
»U salonu Ulrich izložio je (od 2.—9. o. mj.) kolekciju svpjiii slika mladi slikar, Istranin. prof, Antun Motika. To ie njegova prva javna izložba Kako Je ovaj mladi, talentirani slikar unio u naše slikarstvo nešto specifično svoje i novo (iako pod vidljivim uticajem Pariza) bilježimo ovu izložbu ne samo po dužnosti, nego i sa željom da mu prvi korak kojim izlazi iz svoje skromnosti i povučenosti, uspije
Motika je izložio desetak većih uljenih slika i oko 40 manjih stvari Svi mu se radovi odlikuju nekom naročitom suptilnošću moglo bi se reći da svemu daje posebni čarobni, naročito lirski spiritualiziram oblik. Svakako stvari koje nismo navikli gledati od naših slikara. Bit će interesantno čuti sud naših umjetničkih kritičara o ovome mladome, skromnom slikaru
Antun Motika rodjen je 30 XII 1902 u Puli, (Istra). Pučku školu svršio je u Puli gimnaziju polazio u Pazinu i na Sušaku, a umjetničku akademiju svršio u Zagrebu. Bio je jednu godinu u Parizu. Sada služi kao profesor crtanja na gimnaziji u Mostaru, a kako mu roditelji stanuju ovdje upo-trebio je svoj odmor preko Božića ne za odmor, nego da se pretstavi našoj publici.«
EMIGRANTSKIM V ORGANIZACIJAMSE V JUGOSLAVIJI.
»KJPA* ima pripravljena sledeča predavanja:
1.	Mladinski pokret v Jugoslaviji;
2.	Naša pot in smoter;
3.	Naša emigracija; .
4.	Idrija in Idrijčani;
5.	Gospodarski razvoj Julijske Krajine;
6.	Gospodarski propad JuliLske Krajine;
7.	Hočemo revizijo Rapallske pogodbe;
8.	Italijanska ekspanzija in imperializem;
9.	Fašizem;
10.	Fašistovsko zločinstvo in justica;
11.	Benito Mussolini;
12.	Julijska Krajina v pravljicah (za deco);
13.	Po naših krajih;
14.	O naši Koroški (skioptične slike);
15.	Sprehod po Koroški (skioptične slike);
16.	Julijska Krajina v zgodovini in pravljicah (skioptične slike);
17.	O našem Primorju, Rapallo (skioptične slike);
18 Julijska Krajina (zgod. zemlj. in etn.);
19.	Pomen in namen Omladinskega sveta;
20.	Ta zemlja je naša! (traja K ure);
21.	Italija in njene narodne manjšine;
22.	Jugoslovanska emigracija in antifašisti;
23.	Zgodovina, namen in smoter emigracije; stanje jug. emigracije v Jugoslaviji;
24.	O naši Istri;
25.	Južni Tirol v luči narodno manjšinskega vprašanja;
26.	Odnosi med nami in domačini.
Ako želi katera izmed bratskih organizacij, da bi ji držal kdo izmed naših članov gornja predavanja, sporočamo v pojasnilo sledeče: Vsako povabilo bo Klub sprejel z veseljem, le organizacija se mora obvezati, da bo povrnila predavatelju potne stroške in ev. hrano.
PRVI PRIJEVOD IZ ZBIRKE DUKIĆEVIH PJESAMA.
»Nitrianske Novinv« donijele su u novo-godišniem bioju pjesmu »Chram« Iz nedavno izašle knjige Ante Dukića »Od osvita do sutona«. Pjesmu je preveo poznati prevodilac iz naše književnosti prof. Dr. Voi-tieh Mierka.
PESNIŠKA ZBIRKA DORE GRUDNOVE U ljubljanskom »Jutru« piše L. M (Ludvik Mrzel?) o novoj zbirci pjesama na-brežinke Dore Grudnove:
»V naši književnosti se je polagoma uveljavila navada, da se pojavljajo pesniki v nekakih rodbinskih serijah: Grudni Vodniki. Kosoveli Ocvirki. — Pesmi Dore Grudnove spadajo med najbolše, kar je dò danes v pesništvu' ostvarila slovenska žena. Neposredno, preprosto lepa je zlasti njena ljubavna lirika. Nekatere pesmi (Do-brdobska planota Siva pesem) pričajo, da je mlad' avtorici odprta široka pot do duše in problemov sodobnega Človeka In njih oblikovanja.«
PREGLEDAVANJE KNJIG KI SMEJO ČEZ MEJO
Trst, januarja 1933. Edine slovenske knjige ki smejo čez mejo so one. ki jih izdaja Jugoslovanska knjigarna in Modra Ptica v Ljubljani. Poštni uradniki pa,' zlasti oni v Reški pokrajini imajo nalog, da vse knjige, ki prispejo iz Jugoslavije natančno prelistajo Gospodje komisarji že poskrbijo, da poštnim upraviteljem ne primankuje dela (Mos>
SAVEZ I DRUŠTVA
Društvo »Istra« u Novom Sadu uputilo je za Novu godinu Saveznom pretsjedniku ovo pismo:
Poštovani gospodin Dr. I/an Marija C o k, pretsjedirk Saveza jugoslovenskih emigrantskih udruženja u Jugoslaviji, Beograd.
Društvo »Istra« u Novom Sadu moli Vas, da u ime njezine uprave kao i svih njezinih članova, primite najsrdačnije i bratske čestitke k nastupajućoj »Novoj Godini!«
Pored dobrog zdravlja, sreće i zadovoljstva Vašeg i Vaše ugledne obitelji, želimo, da u Novoj Godini, svojim požrtvovnim radom na čelu naše emigracije imate uspjeha u svakom koraku i borbi za prava naše potlačene braće i naše Emigracije. Želimo, da Vaš dosadašnji rad, Vašim po-žrtvovanjem, koje zadivljuje, potpuno uspije i da u sreći i zadovoljstvu doživite dan, koji mi svi očekujemo i kojemu se sa puno vjere nadamo.
Želimo Vam svako dobro i pozđravlja-Istarskim narodnim pozdravom! Prosvjetno i potporno društvo »Istra«, Novi Sad. Pretsjednik: Dr. Pru-dan s. r. Tajnik I.: Juričić s. r.
Savezni pretsjednik odgovorio je društvu »Istra«:
Bratsko društvo »Istra« Novi Sad.
Na lijepim čestitkama o novoj godini najiskrenija Vam hvala! Dao Bog, da nas Nova Godina, koja će biti — ako znakovi ne varaju — puna teškin borbi i iskušenja, nadje složne i požrtvovne, da u bratskoj ljubavi i elanom boraca, koji se bore za najsvetiju i najpravičniju stvar, pritekne-mo u pomoć našoj braći u ropstvu u njezinoj borbi za pravdu i slobodu.
Novosadskoj »Istri« izjavljujem tom piilikom. kao pretsjednik Saveza Udruženja Jugoslovenskih Emigranata iz Julijske Krajine zahvalu i puno priznanje za njezin plodonosan i uzoran rad u prošloj godini, s uvjerenjem da će ga u nastupajućoj godini 1933 produžiti i ako moguće, još povećati i proširiti na čast svoju i svih nas. a na koriš: naše emigrantske stvari!
Želim Vam svako dobro u novoj godini i ostajem s istarskim narodnim pozdravom odani: Dr. Ivan Marija Čok v. x-
PRETSJEDNIK NAŠEGA SAVEZA DR. IVAN MARIJA COK SRETNO OPERISAN
G. Dr Ivan Marija Cok, pretsjednik našega Saveza naglo je obolio i morao se podvrći operaciji Bio je operisan 5 o. mj. u Beogradu. Operacija koju je izvršio dr. Kosanovič, profesor beogradskog medicinskog fakulteta i poznati kirurg, uspjela je vrlo dobro i dr. Cok je na putu ozdravljenja. — Razumljivo je da će morati izvjesno vrijeme da se oporavlja i najmanje tri tjedna ostat će u postelji. Kroz to vrijeme ne će moći da obavlja ni velik posao ptet.sjednika Saveza. Želimo g- dru. Coku da što prije sasvim ozdravi!
NAŠE »SILVESTARSKO VEĆE« U BEOGRADU.
Na dan 31 decembra održalo je Udruženje »Istra-Trst-Gorica« u Beogradu svoju zabavu »Silvestarsko veče«. Zabava je bila posjećena kao ni jedna do sada. Pored velikog broja naših ljudi, bilo je mnogo beogradjana iz svih slojeva. Uspjeh je bio vrlo dobar. Naš zemljak g. Bratuš otpjevao je nekoliko lijepih pjesama i dobio silan aplaus. Pozorišni komad izazvao je buru smijeha, a izvadjači su nagradjeni pljeskanjem I ako je to veče bila na mnogim mjestima zabava (»Doček Nove Godine«) prostorije Grand Hotel Petrograda bile su premalene da prime sve naše prijatelje i simpatizere društva Istra-Trst-Gorica.	1
NAŠA IGRANKA U BEOGRADU 4 FEBRUARA.
Udruženje »Istra-Trst-Gorica« u Beogradu oriređjuje u subotu 4 februara ove godine ti 9 sati uveče u prostorijama Grand Hote! Petrograd zabavu sa plesom Ogrankom).
GLAVNA SKUPŠTINA DRUŠTVA »ISTRA-TRST-GORICA« U BEOGRADU.
Glavna godišnja skupština Udruženi »Istra-Trst-Gorica« u Beogradu održat ć se u nedjelju 29 ianuara u 3 sata po pc dne u prostorijama »Radničkog Skloništi Miloša Pocerca ul. br. 2. Pozivaju se ČU novi da u odredjeno vrijeme dodju n skupštinu. Isto tako pozivaju se člano da uplate dugujuću članarinu za 1932 g< dinu. Odbor
EMIGRANTSKO DRUŠTVO »KRN« ČERNOMLJU DELUJE Občni zbor 15. januarja.
V sredo 4 januarja je imela primorsk družina »Krn« svoj družabni večer. V svo sredi smo imeli gospoda sreskega nače nika Trstenjaka gosooda mestnega župan Mtllerja in starosto »Soko'a« gospod vrankoviča. Predsednik društva je pozdn yi! goste in jih zaprosil, da mlademu dri stvu pomagajo ori delu za narod tu in oi kraj meje in privzdigc naše domovine Ji goslavije Gospod «reskT načelnik nam i z odkritosrčno besedo podal moralno poc poro v društvenem delovanju Enako st nam obljubila pomoč gospod mestni župa »' starosta »Sokola«. Razvil se je veči «Ln atvremo je društvo zapelo nekai mi
zberemo °V Želimo’ da se kn1all, ZOpi
Društvo ima 15 t. m ob Hi popoldn \ ezostorih hotela Lackner svoi ustanovi oocni zbor. in so vablieni vsi Primor 'i ostali prijatelji, da se zbora udeležiji
______	Emigrar
ČEKAMO VAŠU PRETPLATU ZA 1933 !
ŠTAMPA 0 NAŠEM LISTU
Zagrebački »Jutarnji List« donosi u svom broju od 8. o. m. opširan članak pod naslovom »Istarska štampa u Jugoslaviji«, u kojem kaže:
U više prilika ovih nekoliko godina, utvrdjena je činjenica da su Hrvati i Slovenci u Istri imali u središtima svojeg narodnog života (osobito u Trstu i Gorici) relativno jako razvijenu štampu već i prije rata. Poslije rata, u novim prilikama, kad je Istra i s njom ostali dijelovi našeg etnografskog teritorija, došla u novi poiožaj i kad je Sa sve težim prilikama nastupila da tako kažemo prisilna emancipacija i u duhovnom i kulturnom pogledu naš je narod u današnjoj Julijskoj Krajini i na području štampe, kao i na svim ostalim manifestacijama narodnog života, pritegao da odcijepljeno, za sebe stvara i radi na izgradnji i promicanju svoje duhovne kulture. Usprkos teških prilika, hrvatska i slovenska štampa pokazivala je stalan 'i zamjeran progres j postala snažan faktor u životu našega naroda u Istri. To je tako išlo po pnlici sve do početka 1929 godine, kad ;e fašistička vlast uspjela da svojim općenitim postupkom, zatim svojim naredbama' i zakonima potpunoma dokine štampanje bilo kakove revije ili novine.
Nije nam namjera da se sada detaljnije pozabavimo pitanjem naše štampe u Julijskoj Krajini, da spomenemo veliki broj naših novina koje su poslije rata do početka 1929. na teritoriju Istre. Trsta Gorice izlazile, već smo samo letimično iznjeli općenite konstatacije, od kojih je najteža ta, Ja danas za Hrvate i Slovence pod Italijom ne izlazi nijedna bilo hrvatska bilo slovenska novina.
To je u pogledu našega naroda koji živi na teritoriju pod Italijom. Ali danas, uslijed poznatog postupka i prilika u Istri i ostalim našim krajevima tako je od par godina unatrag hrvatska i slovenska emigracija iz Istre. Ona je kao što je i naravno, brojčano najjača u Jugoslaviji. Zagreb je njezin, veliki, najvažniji a možda i najveći centar.
Ova istarska emigracija u Jugoslaviji imade danas svoje glasilo, svoj list tjedmk »Istru«, koji izlazi u Zagrebu već petu godinu. Ovaj list nije danas samo važ.,a karika u aktivnosti Istrana u Jugoslaviji,
nego on sticajem prilika predstavlja danas važnu i uspješnu tribinu u obranu naših mnogobrojnih sunarodnjaka u Istri, Trstu i Gorici. List je tako uredjivan da kroničarski i u raspravama i člancima prati ne samo život istarske emigracije, nego još više vodi računa o prilikama i o životu našega naroda pod Italijom. Na taj je način list »Istra« prava veza istarske j ostale javnosti ovdje sa krajevima koji su danas odijeljeni od našeg teritorija.
Kroz ovo posljednje vrijeme svog izlaže-nja. uspjelo je listu (urednik ive Mihovilo-vić, bivši urednik »Istarske riječi« u Trstu), da okupi oko sebe znatan broj suradnika, u većini iz mladih redova, ne napuštajući naravno niti suradnju starijili poznatih Istrana. Osobito je ta suradnja (hrvatska i slovenska) vidljiva u posljednjem, božičnom broju lista, u kojefn sabrani i objelodanjeni materijal (ovaj broj ima 38 stranica, inače redovni brojevi po 6 i 8) predstavlja gradivo, koje bi mirne duše moglo u većini tvoriti građju za svaki almanah. U listu imade članaka, rasprava i referata, književnih radova u pjesmi i prozi, originalnih priloga poznatih slovenskih i hrvatskih autora iz Julijske Krajine kao i mladjih imena, koji tek počimaju da se afirmiraju.
Uz obilje vijesti iz Istre, kulturne kronike, vijesti iz emigrantskih redova itd. ima veliki broj članaka koji obradjuju ak-tueinu gradju, bilo da se bave novijim prilikama bilo da se iznose značajniji momenti iz prošlosti sa aktuelnog gledišta.
U Zagrebu izlazi već treću godinu i dječji list »Mali Istranin« (urednik Ernest Radetić) namijenjen najmanjima i najmla-djima da u njima već zarana uzdrži narodni istarski duh i ljubav do Istre.
Ovih dana imamo ioš jedan interesantan pokušaj, da se proširi istarska emigrantska štampa. Izišao je po prvi put (nakladom konzorcija »Istre«) mali džepni kalendar »Emigrant«, kalendar izbjeglica iz Julijske Krajine. U njem je obični kalen-darijski dio, uz njega značajniji momenti iz prošlosti istarskih Hrvata j Slovenaca, iz najnovijeg doba. zatim popis istarskih organizacija u Jugoslaviji, i razne upute koje sve zajedno imaju da posluže svakom Istraninu u dnevnom životu, a dobro dolazi i ostalim prijateljima Istre, kao mali informativni i propagandni priručnik.
NAPORI I REZULTATI JUGOSLOVENSKE MATICE U ZAGREBU
Kako je u našoj dragoj porobljenoj Istri? — Zlo i naopako. Muke i patnje ne prestaju niti se umanjuju. Potvrdju a to mnogobrojni emigranti, koji su prisiljeni krutom i bezdušnom silom da napuste svoju rodnu grudu iz xlaclonal-nih, političkih i ekonomskih razloga.
U godini 1932 došlo je novih emigranata samo k Jugoslovenskoj Matici u Zagrebu, da ovdje potraže lijeka svojim ranama, moralne i materijalne potpore: iz Istre 221, iz Trsta 43, iz Gorice, Rijeke i Zadra 16, iz okolice Trsta i Goričke 60, iz drugih država 3 — u svemu 343 emigranata. Od tih su po zanimanju: djaci 8, djeca 36, električari 1, kolari 1, kovači 8, kuhari 2, kućanice 52, kro-jači(ce) 13, mehaničari 7, mesari 3, mlinari 1, pekari 8, postolari 5, priv. činovnici 10, radnici(e) 128, rudari 2, soboslikari 1, stolari 8, strojobravari 3, šo-feri 5, tesari i tokari 2, trgovci i trg. pomoćnici 6, tapetari 1, vrtlari 3, zidari 8, razne druge struke 21 — usve 343.
Uz ove se je obratilo 1932 god. Jugoslovenskoj Matici u Zagrebu za prvi put 545 istarskih emigranata, koji su došli u Jugoslaviju u razna mjesta prijašnjih godina, da potraže moralne i materijalne potpore.
Jugoslovanska Matica je svima izišla ususret koliko je samo mogla.
Podijelila je bilo u novcu bilo u živežu 481 potporu, izdala im 1D83 razne preporuke, uvjerenja, napravila nebro-,jne molbe, zalagala se za zaposlenje mnogobrojnim ličnim intervencijama sa strane pojedinih članova Banovinskog odbora Jugoslovenske Matice kao i pismenim preporukama. Uza svu tešku krizu, koja kao mora pritište čitav svi-
jet, ipak je u mnogo slučajeva uspjela. Ali sasvim tim nalazi se masa naših bijednih patnika dugo vremena bez rada i zarade, pa ih i ovim putem prepo-ručamo svima, koji imadu još humanih osjećaja.
U teškom 1 nadasve plemenitom radu podupiru Jugoslovensku Maticu njezini dobrotvori, oni koji ljube Istru i istarske žrtve. Od 16 prosinca do konca godine 1932 doprinijeli su »Svoj dar domu na oltar«:
Jugoslovenska Matica Čakovec 3000 Din, Jugoslovenska Matica Varaždin 2000 Din, Jugoslovenska Matica Kastav 1500 Din, gg, prof. Vjekoslav Spinčić i Mey-nier René po 200 din, Brnčić Dr. Bran u Gejza Balint po 100 Din, Josip Sirotić mjesto cvijeća na odar svoga blagopokojnog oca 100 Din, A. K. 50 Din, Petrcol Franjo 20 Din, sabrali našli povjerenici i raspačavatelji kalendara 48 Din.
(U Božićnjem broju lista »Istra« pod naslovom Dobrotvori Jugoslovenske Matice potkrala se pogreška: Narodna osnovna škola u Pregradi nije sabrala i doznačila 22 Din nego 152 Din, a ispuštene su: Drž. tehnička škola i Drž. trgovačka akademija u Zagrebu, koja je svaka sabrala i doznačila po 100 Din).
Na početku Nove godine zahvaljujemo se svima, koji su moralno i materijalno poduprli rad i nastojanja Jugoslovenske Matice oko spašavanja naše jednokrvne braće, i molimo ih, da se i u buduće, u svakoj zgodi, sjete onih, koji nam upravljaju poziv: »Pomozite nam, pomozite barem vi, braćo i prijatelji, jer bez vas izgibosmo...«
Odbor Jugoslovenske Matice Zagreb
GLAVNA SKUPŠTINA DRUŠTVA „ISTRA” U ZAGREBU
Dne 26 pr. mj., drugi dan iza Božica, održan je članski sastanak društva »Istre«, na kome se je raspravljalo i c narednoj glavnoj godišnjoj skupštini društva. Tom je prigodom sa strane članstva istaknuta potreba, da se u novu upravu, koja će se birati na glavnoj skupštini, biraju najbolje sile naše emigracije u Zagrebu. U tu je svrhu iz redova članstva konstituisan naročiti kan-didacioni odbor, koji ima zadaću, da sastavi jednu reprezentativnu listu s
DAROVI DRUŠTVU »ISTRA«
Prigodom nove godine darovao je našem društvu g >ng, Grgić iz Zagreba Din 300.—, da ono tu svotu razdijeli medu siromašnije istarske porodice G. Josip Obad sakupio ie medu činovnicima želj direkciie mjesto vijenca na grob pok. Pirea 120 — Din.
G-da Drinka Blagojević r. Novak darò-1' vala je nekoliko kaputa i ostale robe m naše siromašne članove Svim plemenitim darovateljima u ime svoje j obdarenih najsrdačnije zahvaljuje
Odbor —
jednim vidjenijim emigrantom na čelu i da takvu listu predloži glavnoj skupštini na prihvat. Kanđiđacioni odbor već je počeo da radi, pa su njegova nastojanja oko sredjenja prilika u redovima emigracije u Zagrebu pobudila živi interes medju članstvom.
Medjutim je upravni odbor društva »Istre« sazvao za 19 februara glavnu godišnju skupštinu društva »Istre«. Dnevni red skupštine bit će objavljen u narednom broju našega lista.
SASTANAK I ČAJANKA OMLAD.
SEKCIJE DRUŠTVA »ISTRA«.
Odbor Omladinske sekcije društva »Istre« u Zagrebu poriva članstvo na redoviti članski sastanak, koji se održa-je u* subotu dne 14 o. mj. u 8 sati na večer u društvenim prostorijama.
U nedjelju, dne 15 o. mj., u 4 sata poslije podne bit će čajanka s plesom. Uz to će gostima stajati na raspolaganje odličan buffet. — Pozivaju se sestre i braća te njihovi prijatelji na što mno-gobrojniji posjet. — Dobrovoljni prinosi zahvalno se primaju.
uit KONČNE
ZMAGE i
Izčrpana oslabela Srbija, vsa ožarjena od pogubnih plamenov ognja, krvavo izbi-čana,	— se je	končno oddahnila. Žalostno
je	zrla predse	na poteptano	zemljo, kjer
je	še	nedavno	vladala kruta	morija, kjer
se	je	prelivala	dragocena kri	njenih juna-
ških sinov.
V daljavi so tonili odmevi zadnjih žvižgajočih krogel in topov, pomešani z vzdihi umirajočih.
Zamislila se je majka Srbija v svojo zgodovino, — v svojo žalostno zgodovino. Stoletja jo je objemala temna noč. stoletja se je ovijal bič okoli njenega telesa, curkoma je lila kri iz tisočerih krvavih ran in preplavljala Kosovo, ki je žarelo v onih silnih, brezzvezdnih nočeh posejano z morjem rudečih makov, pognanih iz mu-čeniške krvi njenih smov . . .
Žalostna je bila njena preteklost, ena samo, ogromna, grenka solza, v kateri se je zrcalilo vse njeno trpljenje; en sam križ, za katerim je opotekaje hodila omahovala pod njim. kajti težak je b’l križ, pretežak, za njeno mlado telo! Omahovala je, toda padla ni! Kot v vstajenje Kristovo, je verovala v vstajenje svojega naroda. In ni se motila . . .
Padla so stoletja temna in krvava M v tih. noči je zažarela na nebu Srbije nova, svetla zvezda. Vstal je iz naroda Karadjordje. visoko je zavihtel prapor, pod kateri mse je zbrala vsa Srbija, in naredil konec hlapčevstvu napram turški državi.
Zopet je mmilo stoletje in tedaj, so se vresničile najvišje nade srbskega naroda, ko je bila v Balkanski vojni pod kraljem Petrom osvobojena tudi južna Srbija. In zatirani narod se ie zavedel lastnega suženjstva, naveličal se je hlapčevanja Nemcem in Madžarom — nastala je vojna — svetovna vojna. Dvignila se ie hrabra Srbija na težko pot Golgote, kjer je izpila do dna zvrhano kupo trpljenja, trpeli in krvaveli so z njo vsi, ki so verovali v veliko jugoslovansko osvobojenje in častitljivo vstajenje južniih Slovanov.
In uresničile so se zlate sanje stoletja, rešili so se tujega robovanja, zavladali svobodni na svobodni zemlji v svoji narodni državi .
Pa se je nasmehnila Srbija, zdaj ne več mlada starka, temveč devojka, nasmehnila se je solncu zlate svobode, čaka-nemu in dočakanemu Odrešeniku. Ovenčana z lovorikami neminljive slave je podala roko bratom Hrvatom in Slovencem m se zedinila z njimi v eno. neodvisno državo, segajočo od Triglava do Vardarja z skupnim vladarjem Aleksandrom I.
Mir je zavladal zemlji, vzklilo in pognalo je novo življenje.
Prebudila so se mesta, mogočno so zatulile sirene tovarn, na široko so se odprla vrata trgovin, nova poslopja so klila iz tal. Oživela so mesta in zacvetela.
Zopet je zapela motika na deželi, prebudila se je zemlja in bogato zarodila, zazlatilo se je klasje na rumenih poljih, zaklopotali so pozabljeni mlini, vesel smeh je zadonel iz mlatilnic, zadišalo ie po pekarnah, in s smejajočim obrazom je rezala gospodinja svoji družini kruh.
Odprle so se šole in mogočno je zadonela narodna himna: »Bože pravde«.
Dobili smo svojo samostojno državo, svojega narodnega kralja, svoj dom in v tej sreči pozabili vse bolesti preteklosti in mučna vprašanja sedanjosti.
Zmagala je velika jugoslovanska misel, stoletja živa v naših sroih in srcih naših umrlih prednikov, ki so zdaj dvigali preko svojih grobov glas pesmi in zahvale: »Pozdravljena Jugoslavija, — pozdravljena!«
Vriskala so naša srca pijana zmagoslavja in navdušenja za našo mlado, lepo domovino. Toda naša sreča s tem še ni bila in še ni popolna.
Vsa zemlja od Kvarnerja čez Kras in ob Soči navzgor, vse ječi, kjer so vklenjeni naši dragi bratje, pritajeno šepečejo tvoje ime Jugoslavija, od tebe pričakujoč rešitve.
Na vseh grobovih naš#! mučenikov gore plamenice, strašno osvetljujoče dejanje »pravične« italjanske justice in mečejo žar na vse trpljenje našega zatiranega ljudstva, ki ne bodo ugasnile vse dotlej, dokler ne bo temu mučeništvu postavljen mejnik.
So mar naši mučeniki zato žrtvovali svojo mladost, da nad njihovimi telesi tri-umfi'rajo morilci? Bomo !i dopustili, da se izreče smrtna obsodba nad vsem našim Primorjem? — Nikakor — pravico imamo boriti se in borili se bomo!
Nevihta je razsajala po Primorju, strašna nevihta, k.’ se pa še vedno ni polegla.
Drevo je padlo za drevesom, dom se je podrl za domom . . . Tema je naraščala. dvigala se vse višje in višje, dokler ni dosegla neba in ga zagrnila.
Plamenčki upanja so drug, za drugim ugašali, brezup se je polastil duš, nastaja je noč, dolga in temna.
Naša srca vriskajo, pijana svobode, srca naših bratov, Primorcev In Korošcev pa mro v brezupju! Zato je sveta dolžnost nas zavednih Jugoslovanov, da ne odnehamo vse dotlej, dokler se tudi ti poveličani ne vrnejo v blago naročje naše ljubeče matere Jugoslavije.
Zdenka Ivančič tNa proslavi društva »Soča« v Ljubljani)
DRUŽABNI VEČER K J P A
1. februarja bo priredil Klub svoj drugi družabni večer,
ki bo, kakor je videti iz priprav, ena izmed večjih prireditev v Ljubljani Ta večer na katerem bodo nastopili naši priznani umetniki, bo vzbudi brezdvoma veliko zanimanje pri občinstvu. Po oficijelnem programu se bo vršila prosta zabava na kateri nas bo zabaval Ronny-jazz. Drugi družabni večer Jugoslovanskih primorskih akademikov se bo vršil v vseh prostorih trgovskega doma (poleg banske oalače). Cisti donos je namenjen podpori primorskih akademikov v Ljubljani. Tem potom vabimo prav vse naše emigrante širom Jugoslavije, kakor tudi vse naše prijatelje, da nas obiščejo.
BOŽIČNICA DRUŠTVA »ŠOCA« — PODRUŽNICA JESENICE.
Naše društvo je tudi letos priredilo za svoje revne in brezposelne člane božičnico. Omogočilo jim je s tem, da so v krogu znancev ob božičnem drevescu vsaj nekoliko pozabili na vsakdanje gorje in se spominjali svojih dragih onkraj meje. Pogoščenih in obdarenih je bilo približno 50 članov.
Za dobro uspelo prireditev božičnice smo dolžni zahvalo darovalcem, kateri so nam v tako obilni meri pripomogli z darovi v denarju in naravi.
BOŽIĆNICA »SOČE« V DOLNJI LENDAVI
Na dan Novega leta je priredila podružnica društva »Soča« v Dolnji Lendavi božičnico, ob kateri priliki je bilo obdarovanih do 60 družin najrevnejših koloni-stov-Primorcev, kj so naseljeni na tukajšnih Primorskih kolonijah.
Božičnica se je vršila v Petešovcih. To je ona izmed treh kolonij, v kateri so našli svoj novi dom' emigrante iz Julijske Krajine.
K božičnici so se zbrali večinoma vsi kolonisti iz vseh treh kolonij L j. Pinc, Benice in Potešovcev, tako da je bil šolski prostor, kjer se je božičnica vršila, veliko premajhen. O. šolski upravitelj Erker Milan ki nam je šel v vsem na roko, je za to priliko še posebno naštudiral igro »Nebesa na zemlji«, katero so odigrali tako otroci kakor odrasli v splošno zadovoljstvo.
Tudi pevski odsek »Soče« ni ostal doma za pečjo	kljub	slabemu vremenu,	nego je
pohitel tudi	on	na božičnico, da	s svojo
navzočnostjo, še bolj pa z ubranim petjem, poveliča ta dogodek, ki je eden prvih na naših kolonijah. Zapel nam je par res dobro naštudiranih pesmi, ter za svoja izvajanja žel splošno odobravanje.
Vsem	pa	je	pribavila solze v	oči pe-
sem: »Sveta noč, blažena noč«, ki jo je zbor zapel po razdelitvi darov.
Ko smo se poslavljali od naših kolonistov nisi slišal drugega kot: »Pridite čim preje zopet med nas, obiščite nas da bomo slišali po dolgem času zopet našo lepo in milo slovensko popevko«. Seveda smo jim to drage volje obljubili.
Vsem	pa,	ki	ste količkaj pripomogli k
temu, da je prva božičnica na kolonijah izpadla nad vsako pričakovanje, najlepša hvala. Naj Vas bodri zavest, da ste s svojim darom razveselili marsikatero otroško srce, ki je mogoče na Sv. večer jokalo, ker vsled pomanjkanja ni bilo deležno božičnega dara.
Soči pa: Le naprej po tej humanitarni in nacionalni poti in uspehi ne bodo izostali.
t JANKO ŠINKOVEC
U staroj rudničkoj naseobini Vrdniku (Srem) umro ie nedavno jugoslavenski emigrant iz Idrije Janko Šinkovec, star 48 godina. U svojem rodnom kraju bio je poštanski namještenik. Već u svojoj mladosti pokojnik ie bic oduševljeni sokolaš i uvjereni Slovenac Kao takvog progonile su ga talijanske fašističke vlasti, pa je pred nekoliko godina morao da emigrira u Jugoslaviju. Neko vrijeme živio je u Velenju u Sloveniji, a posljednjih godina bio je uposlen u vrdničkom rudniku na lakšem poslu.
I ovdje je stalno učestvovao u radu Sokola i bio je aktivni sokol. Ali ono što su mu Talijani učinili i što je od njih morao pretrpjeti uništavalo je njegovo slabo zdravlje. I nije dočekao da bi vidio još jedam-put jugoslavensku Idriju i svoje idrijčane, koje ie tako ljubio- — Brate i druže neka Ti je laka slobodna zemlja. — Emigrant.
t MARICA STERGAR
9 januara sahranjena je u Beogradu Marica, kćerka našega zemljaka, g. Franje Stergara čin. Min. Šuma i Ruda. Pokojnica je dugo bolovala i najposlije podlegla opakoj boiesti. Bilo joj je tek 19 godina. Pokojnici neka je lahka zemlja, a roditeljima i braći naše iskreno saučešće. ITALIJANSKA LETALA NAD MARIBOROM.
Preteklo nedeljo so opazili obiskovalci Sv. Urbana in nekaterih mariborskih okoliških gričev okoli poldneva visoko pod nebom skupino 9 letal, ki so se približevala od koroške meje z močnim ropotom ter izginila nato v sinjini v smeri proti ogrski meji. Tudi v samem mestu so nekateri opazili letala in slišali mogočno brnenje motorjev. Vendar se ljudje niso mnogo zmenili za to, ker prileti nad Maribor večkrat kakšno letalo. Sedaj pa prihaja s Koroškega vest, da so leta'a opazili nad avstrijskim ozemljem in da so priletela iz Italije. Gre za vojaška letala tipa »Caproni«, ki jih je Italija dobavila Madjarski ter jih je poslala pa zračnem potu iz tovarne v Budimpešto.
ZA ZGODOVINO NAŠE EMIGRACIJE
O USTANOVITVI PROSVETNEGA IN PODPORNEGA DRUŠTVA »TABOR« V LJUBLJANI IN O NJEGOVEM DELOVANJU
Društvo »Tabor« me obstoja še polni dve leti vendar pa je dobro znano ne samo med emigranti, ki se nahajajo v Ljubljani in med emigranti, ki žive v Jugoslaviji sploh, ampak tudi med domačini, med katerimi šteje zelo veliko simpatizerjev.
V	povojni dobi, po aneksiji Julijske Krajine Italiji se je naš živelj začel zelo izseljevati v svodobno domovino. Vzrokov ni treba naštevati, dobro so znani, Mislim pa, da se je dotok pravih političkih emigrantov — pregnanih iz svoj ili domov, povečal v zadnjih petih letih, po smrti Vladimirja Gortana ter v dobi številnih aretacij, ki so se vse vprek vršile spomladi leta 1930.
V	vseh teh mladih ljudeh, ki so družno korakali trnjevo pot našega človeka pod fašističkom Italijom, se ie budila želja po svojem lastnem društvu, po društvu, ki bi združevalo ves naš element in ki bi tudi v domačinih povečalo zanimanje za dogodke v Primorju in jih čimbolj zainteresiralo za našo stvar.
30 jan. 1931 se je zbralo pet ali šest omladincev na ožji sestanek v Narodni kavarni. Ti omladinci (Brenčič, Cerne, Mi-kolj, Škrap in Špacapan) so tvorili nekak pripravljalni odbor, ki je imel štiri dni po tem sestanku sejo v gostilni »Pri Fajmoš-tru«. Vsega skupaj se je vršilo pet sej, ki so vse trajale pozno v noč. Na teh sejah se je začrtal program in so se nekako osnovala pravila.
Uspeh vsega je bil — čez dobre tri tedne — ustanovni občni zbor, katerega se je udeležilo 73 oseb, ki so se tudi vpisale v novo ustanovljeno društvo. Predsednik pripravljalnega odbora, tov. M. Škrap. je na ustanovnem občnem zboru razložil namene in cilje ustanovljajočega se društva, odstranil morbitne predsodke in utemeljil ustanovitev društva kot nujno posledico težkih in žalostnih razmer, ki vladajo v Jul.Krajini.
«	. veliko naših emigrantov, trudnih in
onemoglih od preslanega napora se tu oddahne, odpočije in mnogo oda brezbrižnosti ravno ker ni primerne organizacije: Namen društva je združevanje primorskih beguncev in jugoslovanski čuteče omladine, vzbujanje zanimanja za narodno obrambna vprašanja. V ustanovljenem društvu naj nas vodj vzvišena misel po delu za našo stvar, vzajemnost in prijateljstvo.«
Na tem občnem zboru je bil izvoljen tudi prvi odbor s tov. Božičem, na čelu.
Tako je bilo društvo »Tabor« ustanovljeno. Pričeti je bilo treba z delom in pridno orati ledino. Da se je v društvu delalo Je dobro znano, zadostuje pa nam pogled v knjige zapisnikov in sej, v arhiv in v časopisje.
Društvo Je s predavanji skrbelo, da je bilo članstvo točno poučeno o vseh političnih dogodkih, ki so se nanašali na našo grudo, bodisi v preteklosti, bodisi v zadnjem času. — Predavanja so odgovarjala našemu duhu in našim težnjam.
V programu si je društvo začrtalo tudi nuditi pomoč pomoči potrebnim članom. V ta namen je tudi priredilo 19 jul. 1931 svoj prvi javni nastop. Moralen in materijalen uspeh prireditve ie presegel vsako nriča-kovanje. Po petih mesecih obstoja ie pomenila taka prireditev nadvse važen dogodek. S tem posrečenim nastopom je društvo opozorilo našo vso mlajšo emigracijo od delavca pa do intelektualca in ji postalo svetla točka in toplo žarišče.
Cisti dobiček te prireditve je znašal Din 10.546.60 in se ie razdelil med potrebne
člane. — Tudi dobiček ostalih nastopov, kakor zelo lepo uspele Gregorčičeve akademije, božičnice in drugih manjših prire-Uitev .ie šel za društvene potrebe in podpore članov.
V	tej prvi poslovni dobi je društvo vzelo v najem prostor za prenočišče, borno in skromno sicer, vendar je bilo vanj vloženega mnogo truda, dela in skrbi. — Tudi več pomembnih izletov se je vršilo v tej dobi. od katerih pa naj omenim le dva m sicer izlet na Planino pri Rakeku ob priliki odkritja spomenika Miroslavu Vilharju in pa izlet na Vrhniko, kjer se ie članstvo poklonilo spominu Ivana Cankarja.
Poleg udeležbe pri številnih narodnih praznikih, poleg komemoracij v spomin na naše mučenike-voditelje. je društvo delalo tudi na tem, da se čimprej in v čim več Krajih ustanove naše organizacije, kj bi delale v našem duhu in širile zanimanje med tuk. prebivalstvom ter ga točno obveščale o našem ljudstvu pod Italijo. —
Prva poslovna doba »Tabora« je. torej zelo lepa polna trdega, ustvarjajočega dela m polna uspehov. Ob koncu poslovne dobe je društvo štelo 492 članov.
Nič manj agilna pa je druga poslovna doba, ki sicer še m zaključena. Uspehi doseženi v prvi poslovni dobi so res bodrilni, pa tudi če bi v začetku še ne bilo doseženih uspehov, bi društvo »Tabor« še nadalje delalo, ker bi to bilo potrebno .
Tudi v drug: poslovni do-bi se vrše redna predavanja, se organizira komemoracije, se prireja prireditve in skrbi za brezposelne člane. Ustaviti se hočemo pri tej poslednji točki- skrb za brezposelno članstvo.
V	teh težkih časih ie ena najtežjih nalog ravno lajšanje bede tako številnih revežev. Društvo je uvidelo, da je nemogoče dalje, če bodo naši člani brez vsake pomoči tavali okrog. Prenočišče, ki ga je »Tabor« v prvi poslovni dobi vzel v najem že zdavnaj ni već odgovarjalo potrebam. Treba je bilo nekaj ukreniti. — Vršila so se posvetovanja. sestanki, intervencije, prošnje, nabiralne akcije, prireditve itd. S skupnim de. lom. složnostjo, vztrajnostjo in pomočjo mnogih razumevajočih oseb je zrastlo na Viču pn Ljubljani novo prenočišče. Lopate so zapele svojo pesem, mlade roke so začele premetavati zemljo, pot je lil z obrazov. upanje in zadovoljstvo je sijalo iz oči. Temelji so bili izkopani, stene so rasle in zrasle in danes je pod novo streho nov dom našega emigranta.
Tu pa tam je bilo slišati besede, da se »Tabor« oddaljuje od svoje prvotne naloge, od svojega prvotnega namena. To pa enostavno ni res Nemogoče je istočasno napredovati na vseh poijih. Pa če prav pogledamo, vidimo, da pevski odsek napreduje, da se je manaolinistični odsek pomnožil da se je pomnožil dramatični odsek. Dramatični odsek ie tudi še posebej omembe vreden. V njem se vzgajajo člani, da bodo en dan lahko samostojno orali ledino, ki jo danes drugi povzročajo. Vzgaja se tudi naraščaj, da bo ostal zvest rodni zemlji svojih sta. išev. Če ie pa bilo vseeno opaziti kakšen zastanek na enem ali drugem polju društvenega delovanja, je to vsekakor posledica ogromnega dela, ki ga je bilo treba žrtvovati za zgradbo prenočišča. To pa je bilo neobhodno potrebno.
Sedaj ob začetku novega leta, ko vsakdo pregleda pot, ki jo je prehodil, društvo »Tabor« lahko z mirnim srcem pogleda v preteklost. Vendar naloga je mnogo večja
aručujte
DŽEPNI KALENDAR
MIGRANT
ZA GODINU 1933
Uprava lista „ISTRA”, Zagreb
d A S A R Y K O V A z«b
jwawaBKWBatfBiflBfiiiBWWBfjaaBiwiajBpj
ODLIKOVANI KROJAČKI SALON
ZA GOSPODU
A
■
*
b
od izvršenega dela. Treba ie delati še mnogo, s še večjo vnemo, s še večjo voljo, s še večje vztrajnostjo in ne odnehati dokler ni dosežen cilj
Da bo to mogoče se mora umakniti vse ono kar bi nas, utegnilo ovirati, se mora v temeljih podreti z:d. Ki ni utegnil ovirati delo organizacij, se mora naš duh dvigniti, da ne zaide v osebne spoie, da se vzgoji v odrekanju in pcznvovalnosti. in mora vsak emigrant postati delavec in borec ,’a našo sveto stvar
NASI U SUBOTICI
Naše mlado društvo »ISTRA—TRST— GORICA« u Subotici pokazuje već u svom početku vrlo lijepe rezultate. Razvijajući akciju u svim pravcima naše emigracije u ovim krajevima
U tu svrhu održalo Je društvo 7. 6. mj., u jeduom od ovdašnjih lokala, svoj drugi društveno-zabavni sastanak.
Sastanak je otvorio pretsjednik društva Dr. Lovro Skaljer, koji je lijepim govorom obrazložio prisutnima ciljeve takvih sastanaka, kao i ciljeve našeg društva i uopće cijele naše emidracije.
Istučući potrebu čvrste 1 jedinstvene organizacije za cijelu zemlju, naglasio je, da nije dovoljno samo medju-sobno pomaganje, već smo dužni da uložimo sve svoje moralne i materijalne snage za dobrobit našeg naroda u izgubljenim krajevim.
Osvrćući se na posljetku na naše glasilo »ISTRA« i ukazavši na božični broj kao na najveću dosadaniu manifestaciju naše emigracije, pozvao je prisutne na pretplatu i zamolio one, koji su u pretplati zaostali, da što prije izvrše svoju dužnost.
U ime uprave zahvalio se prisutnim na tako lijepom odzivu, nakon čega je bio burno pozdravljen.
Zabavni dio otpočeo je deklamacijama, koje su izvodili naši mališani i to: Mohorič Ljubomira (»Njima« od Miheliča). No-vić Sabina (»Molba malih Istrana« od Kraljića), Cenčić Edo (»Pozdrav unima doma« od Mate Balote), i Pleše Nada zajedno sa Cenčić Edom izvodili su dijalog »Učka i Velebit« od Vlad. Nazora, koji se prisutnima naročito dopao. Priredjen je veliki bife, koga su organizirale gdja Ćehić sa gdjicama Milič i Rubeša, a koji je društvu donio priličnu materijalnu dobit. Igral,a se tombola, amerikanska licitacija, šaljiva pošta i t d., a kroz cijelo vrijeme koncertirat) je naizmjenično štrajhorkestar vojne muzike, koji je u mnogome uljepšao ovu našu priredbu.
Želja mnogih naših članova, da se iza-dje i pred širu javnost, sa jednim većim programom, biće. izgleda, ispunjena još u toku ove sezone.	C—ič
U FOND ISTRE
Din
Din
Din
Din
Din
Din
devizom:
>Da bi »Istra* izlazila svakog tjedna dovilo u normalnom formatu*.
Bilježimo ova nova imena plemenitih rovatelja:
Radoàevió Šime, Zagreb Trebše Anton, Šmarje Pai Antun, Maribor ćii Pavao, Kailel-Sućurac Klarič Ivo, Maribor Poropat Mijo, Tivat Rakovšiek Josip, Braslovče daruje tiskovnem skladu »Istre* za novoletno voščilo	Din
Tomišič Živko, Kramarovci Din I. Prezelj, Podnart	Din
Dr. Drago Tomašič, Vrbovsko
Din
Pfeifer Marija, Radomlje Bin Prof. Saršon Rudolf, Maribor Din Dmjevič Bogdan, upr. osn.
škole, Zednik	Din
Jugoslavenska Matica, Tijesno, šalje uplašene iznose po gg.
Don Andjelo Mateljan, Don Tone Pernia l Milan Rodič Din Vrh Mihael, Drvar Skergat A., Kneževo Dr. S. Fornazarič, Maribor Zlatiš M., Kragujevac Cimprič Ignac, Celje Lazar Tone Gaberje Prosv. in potp. društvo »Trsi Gorica-Reka* u Skopi ju za rasprodane blokove u fond Istre
U prijašnjem broju objavljeno
Din Din Din Din D <n Dix
2.-
10-
25.-
5.-
10,-
5,-
100.-
20.-
20.-
50.-
5.-
50.-
60,
5,
10,
50,
5,
50,
5,
Din 361.
Din 12.842.
3
7i


ZAGREB HesniSka olica Uf. 1. lelelon br. 74-43 VELIKO SKI.ADISU NAJMODERNIJIH PRVORAZREDNIH ENGLESKIH ŠTOfOVA
■
■
■
■
■
■
B
B
■
■
B
■
S
1
■

Ukupno Din 13.700.50
S !&• Breznikar J
B Trgovina kave i čaja. _ Vlastita B B elektropržiona 1 elektrotnlln za B ■	mljevenje	■
B	ZAGREB ILICA BROJ 65	■
Telefon 7657
vaBBBBBBBflBBIIIBBBBBaBBKP

»ISTRA« izlazi svakog tjedna u petak. — Uredništvo i uprava oalazo se n Zagrebu, Masarykova ulica 28. II — Broj čekovnog račune 30.789. — Pretplata:	Za cijelu godinu 50 dinara:	sa pol
godine 25 dinara; za Inozemstvo dvostruko; za Ameriku 2 dolara no godinu - Oglasi se račuuajn po cjeniku. — Vlasnik i Izdavač: KONZORCIJ »ISTRA«. Masarykova ul. 28/11. — Urednik: Ive
Mihovilovič Jnkićeva ul. 38. — Za nrednlStvo odgovara: Dr. Pran Brnčić. advokat Samostanska6. — Tisak: Stočajnina Jugoslovanske Stampe d. d . Zazrob, Masarvkova 28a   Za tiskam nitso-
vsra Rudolf Polanovič Zagrob. Iliča b.pf 131.	*