SLAVJAN.
Časnik slovstven i uzajemen za Slavjane književne i
prosvčtljene.
Vreduje i na svetlo dava Matija Majar v Colovce (Klagenfurt).
iv'jj.. \ Izhadja desetput v lžtč po jednoj cčloj listini" i	lU^Pi
ViMU 4-.	velja g poštninoj 3 fiorinte ali 2 rublja.	AO<t>.
Чтеше o Черноигор£
проа-есора г. Антона Семеновича Будиловича.
Нодт> предсбдателБСтвомт. г. II. И. Корнилова, состо-ллосб очередное засјјдаше петербургскаго отдЗзла славдн-скаго благотворителБнаго комитета.
Г. A. С. Б у д и л o в и ч ћ сд£лалт> оченв интересное сообшеше o ЧерноЛ Topi, обратнвшеА на себи в-б послЗјднее врема внимаше по изв^стному подгорицкому дблу. Чернаа Гора имјјетх всего лишб 78 кв. милб и 123,000 житолеи. Катуни — центрх Черноб Горм. Слово катунв еств соб-ственно названЈе пастушескихг шалашси, котортлс встр4-чалисБ вгб зтои MicTHOCTii в'Б л4тте м^снцбх тогда, когда еше Черногорји не нм$ла осћдлмхч, жителеА. Катунв страдаетг засухого, что бглваетБ часто причшшо голода, и что, вг1, свон) очередБ, порождаетт. змиграцш, направ-леннуго болБшего часттло вт. Константинополв. Населеше питаетг1, отврахцеше ко вснкому ремеслу и хотл вђ по-сл^днее времл черногорсши кннзб хот4лг поб-бдитв зто отврашете, и посБ1лалт> нЗжоторвгхх учнтвсл ремесламгб вт> Далмацпо, но все бвмо безуспЗшгао. Вт, поетолнноЛ ружеАнов мастерскоА занимаготсл албанцБ1, полдки, сербв1, и другк нацш, л^сопилБнал мелвница стоитђ безг д£ла и вообгце ремесла не прившшсБ у черногорцевг. МЗшоваа торговлн черногорцевх преимушественно сосрсдоточива-етсн вгб Катар^; иногда они ходнтг вт, ПодгорицБ1 и друпе города. Столица Черногорш — Цетинва, еств не бол^е как-б маленвкал деревнн сгб 300 жителеЛ. Черно-
горцм оченв почитаготг св. Петра, паматв котораго праз-днуетса 29-го i m mi и онт, считаетса патрономг ЧерноА Topti и если черногорецч. кланетсл Богомв, то нЗзт-в е1це основашн безусловно в£ритв такоА клитвф; напротивч., если онтј кллнетсд своимв патрономх, то считаетт> вели-кимгв грЗЈхомв не исполннтв зту кллтву. Могци св. Петра поконтсн вв Цетинв4 u 29-го шнн туда сбираетсн на по-клонеше населеше 4epHoropin, Далмацш и Албанш и тутвто можно вид^тв настонпдА тигсв черногорца. Что же касаетса до чсрногорокт,, то он4 столв же трудолк>бивв1, сколвко л4нивб1 ихт, мужвл: часто oni носнгв ихч, ружва и разнвш принадлежности путешестчпа, a черногорецв вг зто времн, нап^ваа свои нацшналвнвш riiicim, ciiokoiIho по-куриваегв трубку. Постоаннан борвба сђ Typn;ieio сд^лала их-в лмдвми черстввши, но tžm-b не мен^е пмв нелвза от-казатв в-в пвшкости, одушевленш, самообладанш соеди-ненномв ет, хитроствн). Одна изв хороших-в чергв чер-ногорца, зто та, что онгв ночти никогда не произноситв браннв1хв словђ, ч4м-в, однако, не могутв похвалитвсн их-в сосбди, сербв1. Бранв вообш;е запрешша в нихв за-кономв, так-в как-в часто бвма причинон) шцешн и даже убЈАствх. Черногорец-в в-в церковв ходнтв толвко дли исполнетн Формалности; релшчозное чувство длл него чуждо. Недавно е1це сушествовалч, обмчан ввкугавллтв на монаствфскихв колоколвнахв отр4заннвш головв1 ту-рокв. Страств кч. сутлжничеству развита вгв черногорц^ вгв BBicrueft степени, a потому судв1 вч, Черногорш зава-ленм множествомв дјјлг. У них-в удивителвно развитв талант-в говоритв и онн зашшцаштч, свое д4ло со вс£мп пр1емамн опвггнаго адвоката и гориста. Черногорецч, кг труду не разиоложенч,, онч, вв1Ходитт> на плош;адв потол-коватв сћ товаршцами o полнтическихч, дблахг; онт> сг болвшом подробноствго разскажетв вамгв вс£ собвшл, от-носаиџжж до исторш его страшл, несмотра на то, что не читал-в ни 0ДН011 книгн. Школвное д-Бло много подвинулв впередч, мптрополитв Илларшнч., которглн на доходв1 чер-ногорскпх-в MOHacTBipeft основалв около 50-ти народнваг училшцх. Самаи лучшал школа — зто рускаа сербскан
школа, устроеннал г-жего Пацевичг; обучете irr, зтоЛ школј; происходитг на сербскомт, лзтлк!;, но преподаетсн также и русскјн. Вб школу зту поступаготт. лишт> л4ти привилегированнБгхЂ сословЈА и iiepnuft ввшускт. изгб зтои: школб1 прјобрелт. уже оченв хорошуго репутацио. Нјжо-Toptie полагаготх, что вх Черногорга HŽra сословји, и что весв народ-б тамгб равноправент,, но зто ошибочно: родо-вал знатБ тамгБ преобладаетгб и каждтли родт, ведетг свок» лЗјтописб. Такг, лаприм4рт>, вт, Цетинв^ еств гостинница Локанда, состсмпцал изх двухгБ зтажеи; вгб первомт. — бБ1ваетЂ простоД народЂ, второА же посЈццаетсн исклго-чителБно черногорского знатвго; зто сословное различје замЗзчаетса даже вт. церквахг. Династјл ПетровичеА оченв популлрна, ел традицш ведутсн издавна и сђ XVII вјжа родх Петровичеб считаетсл однимгб изт> нервглх'г> вгб Чер-Horopin. Какг великЂ зтогб родг доказБ1ваетгб слЗЈдуннцШ Фактх: на Гроховскомг пол^ погибло 11 членовх зтого рода, tžmt. не менјзе зто нисколбко не ослабило его. IIbi-ntmHifi кнлзб НиколаА, человјжг оченв образованшлЛ и талантлшшА, оит> позтт, и вгб народ^ не мало поетсл его ničem. Властв его совершенно самостонтелБна. Сенатх им^етг совјлцателвгша голосђ вх д-ћлахт, законодателБ1Љ1хгб и pimaett, судебнБ1е процессБ1. Ih> посл^днее времн кннзб Пиколаи началт, вводитб бгорикратическли иорлдокг: онђ устроил'б что-то вђ род£ министерств'б сђ оченБ маленБ-кнми портеФеллми, такг, наприм^рх, еств министрг те-леграФовх, хоти весв телеграФЂ состоитт> изђ одноА толбко линш на неболБшомт, пространств^, еств министрх путеА сообшенш, хотл, строго говорн, путеи такотилх-г, не су-Шествует-Б и т. д. Европеиекш державБ1 не им^штђ своихђ дипломатическихЂ иредставителен вг Черногорш, но им^гота консуловх, которвге bmžctš от, тјзмх и бБ1ваштгБ аккреди-тованБ1 при черногорскомг килз^; вђ свого очередв и Чер-ногорш не им^ет-б своего представителвства вгб европси-скихђ городахЂ, исклгочал Константинополд, хотл Typn,ia и считаетх черногорце†своими мптежнБши поддашлми. Вт, народб зам^тна симпатлл кх Poccin. Зам£чателБно, что
Черногорш не обладастт. ни однимг берегомг, хотл и
*
можетт. броситв каменв вг Адр1атическое море; зто узкан полоса, которал отд^лнетг ее отт. морн, назмваетсн Бока Катаро н черногорцв1 давно уже сђ завиствго гладлтв на нее и составили уже политическуш программу, чтобгв рас-ширитв свои граннцБ1. ПрнведутЂ-ли они когда-нибудв зту программу вт, исполнеше — зто вопросв будушаго.
По окончанш сообгцета реФерентг 6б1Лђ прив4тство-ван-Б единогласнБ1Ми рукоплескашами.
Србске народне пјесме лвубавне.
Из Зете, које се нјевају у Подгорици и околини.
Записао Филип Радичевичв.
8.
Накараде под Будим бнјаху, Младу момку *) нев^сту водваху, Бога моле два ручна двевера,2) Да попухне вихор од планине, Да занесе с непЈ»сте мараму, 3) Да видимо, што брату водимо. Бога моле и умолише4) га Те попухну вј;тар са планине И занесе свилену мараму, И видјосмо, што брату водимо, Сину лице, кај на гору сунце, Два образа два табака 5) кнвиге, Вједје 6) су јој морске пијавице, Трепавице крила ластавице, Коса јој је тура ибришима,7) Очи су јој драга камена, Уста су јој кутија шечвера, 8) Зуби су јој два низа бисера, Герло јој је дирек од мерджана.9)
') дЈпојка, д-ћвушка. 2) Brautfiihrer. 3) платек. 4) једиодухо мшуло време, mžcto : су домолш, допрост; така једнодуха вре-мена су: бијаху = су б!л1, водваху = су водш, видјосмо — смо В1дш. 5) лштша. с) оберви 7) моток шелковми, гедвабннА, Seidenstrillin. 8) коробка сахара, шкатулца цукра. 9) столб, слуи коралов.
9.
Свилу преде лијепа дјевојка, Свилу преде a жедја јој греде, Нигдје воде начви не могаше Нако мало на станцу камену, Сагну лице, да пије водице Па завиче из горе чобанче2) Не пиј воду, не оштети лице, Синочв су је виле3) замутиле A јутрос је перјем избистриле.
') Hi могла. 2) турско: iiacrip. ») б'£лс, час-птлмве жене славне праславјанске учјтелвјце i одгој1телмце народа.
10.
0 планино планинице моја! Што на тебе све снијег находи? Један лански други ономлански A тречви је од ове године! Медву нвима мало размакнуто, Дје сједјаху2) братац и сестрица, Сестра брату уз колвено везе, Брат сестрици ријеч говораше: „Метви често пуца по кавезу, „Да не могу ни алкатве прочви „А чекмали рука од јунака." Тун прискочи скоро доведена, Па говори братиној сестрици: „Вези ситно млада по кавезу, „Кад доФати3) рука брата твога, „Нит се знаде пуца ни кавеза."
нредпредланскк 2) ста седела. 3) дохва-ri, прцме, заграбј.
0 СЛЗДАХ ПРАСЛАВЈАН.
(Надалвеванје.)
Доста пут 6i солза is камена удариа, како жадоспво MaTi Hapi4e за сшом i.ii сестра за братом . . . Челвад, која жале i napi4y за мертвјм, зову се в Черној ropi i по нвезшој околш£ покај-н i ц е . . . По всему народу сербскому je o6i4aj, да ce napi4e ал1 туж1 за MepTBisii, но нггдб на другому мбстЗЈ, кром£ Паштров1чев, niceM дознал, да iMa постојано нар1цанје в спхах." 41) Наршају в C л a h o н i j i i в Хорватској i то јако 1зверстно, тако да uoiii-сователв каже „A Bime пут сем нЗжоју гледеч i слушајуч плачну i сам горко плакал, тако чловбка гане !•'12)
У Словаков се также нар£ка за MepTBiMi ал1 како говоре: се вiклaдa. „ Јел1 умерл муж, нарЗжа га жена. ако сш матч, ако neiMa матере na iMa сестру тада га сестра вшлада.43) Hapi-кају i Слова1и i Хорватм в дол1пх Ракусах (Unter-osterreich) јако сердечно i дojiмaвo. „Тото нарбканје ce д£је upi всаком погребб. — Кто чггајуч a.ii слЈшеч тако дojiмaвo нарЗжанје, не успомене на Старослованке, ктере су ce с мужам1 cBojiMi до гроба уверговале, ал1 на вдове 1ндов (Арцов), ктсре ce i поднес давају уиалова-п с труплам1 CBojix мужев." 14)
Те стародавш apijcкo-iндiчкi o6i4aj Hapfoa-ri за мертвип су Славјаш разшх племен в землвах од себе јако оддалвешх чудно-BiTO крбпко обдержал! до днешнБега дну. —
153. 1нд1 Apiji су се опасовал! иојаеом o б p е д н i м. Уторо, зверхнве облачјло су upiniHjajii Тнд1 Apiji i то мушчше i женшчјне иојасом д p a г o ц i н o окрашен1м.45) Младенча, јуноша, брахманскога су светчано, торжествено, опасал1 појасом обреднм начшвешм i3 хлопчате, древесне волне (Baumwolle) мед 8. i 15. лбтом НБег.ове старост;46) BojiiiCKora чша младенча су onaca.ii појасом начшвешм Јз куснтраве в 22. лЈт-б нвегове ста-pocri; селванскога чша младенча иојасом начшвешм i3 волне в 24. л£т£ нвегове старостч. Те обредш појас се опаше чрезлеву раму поиреко (ушев) чрез nepci ice свеже иод паздухој праве стране. Те обредш појас 6i.i je знамснје, да је младенеч
41) M. С. МнлојевичБ: Песме и обичан укупног народа серб-ског. Београд 1869. I, 163. Вук ШтеФ. Караджичв: Живот и обнчаи народа србскога. Беч 1867. 154, 155, 156. Baron Rajaczich: Sitten und Gebrauche &c. 67-—69. — 42) Arkiv za povjestnicu jugoslavensku II, 363. VII, 238. 279. 284. 285. — 43) Časopis Musea kral. еез-keho 1859. 4, 507. 508. — 44) Časopis Musea kral. českeho 1845.
2, 189. — 45) Рамајана II. 16, 11. I. 9, 17. — 4В) Ману II, 26.—63.
взет в jirpy i cy ce му разоделе jirpino тајне (die kleineren my-sterien), no геленсга: га (.uxqa шшгд/а.
Славјаш i в наше време препасају се појасом, o6i4iio краетпи» na npiMŽp Cep6i, Б o л r a p i i M a л o p y c i. У Малорусов oco-6iTO в Полтавској ry6epmji, ec.ii нев^ста окажо ce ц^ломудрена (д$шца), дружко i старост1 иревез1вају ce KpacHiMi (червешмГ) по-jacasii ч p е з п л e ч o. Ti nojaci су обредт uojaci, зпакл Binijix тајш.47) O Малорусах niine Л. Голдбшвст: „ Пас na сугаш ал1 на кошулб домов1 червен1 (рудса, красш)." O Полваках ninie: ..Полвага в МазовпгБ iMajy пас червеш ал1 червеш с желтјип пру-гаш'." i8) Ha цестованј1 својем в Pyciji лЈта 1867. чрез Баршаву i Петроград в Москву сем јако часто ввдвал Русе облечене сукнвој сшвеј (модрој) i препасане појасом краснјм. — Бл1зо до лбта 1825 no Хр. су Словенцј в Крајнској i в зшској долш5Б в Корушкој всегда опасавал1 се појасом рудечјм, чернвелјм, i3 MepinoBe тканше куплвене, в зигвској долпгб также i3 свихене (гедвабне, шелкове), кадакол1 су nui в н£ку jiHy вес, a.ii в церкев к служб£ божјеј, ал1 ацер к н^какој свечаноств Од т1стога л^та су нако онустш пасом ce onaciBari. — Сланјат се опасавају појасом обредтм, иа не в!м, a.ii ce ji.ti разодене nojiin обреда i тајне jirpine, када ce первшрат јавно опасају a.ii ne. В зшвској долшБ ce B^i в наше време те обредт чернвел1 пас само пор^дко, само upi н£ктер1х CTapix мужах на велше цразднисе, особ1то на жеген, то је, на церкошп нраздшк ; тајне па младенчем, KTepi ступе в j i г p у, то је, в дружтво младепчев полнолбтшх, се јешче но старом o6i4aji разодену. Ја jix вбм, су тако јзверстве, да ce jiM позна, да i3-Bipajy i3 стародавшх часов, када је наше лвудство жшоло сречн§је, счастлмвеје i в просв^тлБен^јеи cbžtž, него сада. Cep6i iMenyjy те обрсдш nac, KTepi озпачава, да младенеч иервократ HBiM опасан tžm ce cupiMe мед младепче полнолљтне, м у ж с к i м a л i м у ж а-л i м нојасом. „На Јурјев деп зјутра, када ce Bci окупају, се нер-вшрат ortacyje тако зваш м у ж с к i a.ii м у ж a л i појас i за овај се задевају поклош, дар1, разш од родбше i од xiniHora старешше добцено оружје. Појас означава полнолбтство i oni Koji га добцу могу i-ri в чете (в бггву)." 49) Обредтм jiTpiniM aлi тајшствешм појасом npenacaTi ce, je об1чај арцско-лпдочга. —
154. Једеп TajincTBeni зпак ce зове в СловешЈ1 i в Ва-раждшској жупанф в Хорватској т p у т j a nora,50) в Eo.irapiji мудро слово,1) i в liliji бвагаватв2) Да 6i лвудц колто
47) Зтиогр. сборникгв III. 34. — 48) Голдбшвскк Lud polski
115. 58. — 49) M. C. Мплојевпчв: Песмо и обичаи укунног народа
срнског. У Беодраду. 1869. Книга 1, 1849. ~ 5") Glasnik 1866 na
strane 311. Novice 1857 na strane 247. — ') Arkiv za povjestnicu jugoslavensku II. 2, stran 421. — 2) Bohlen II. 120.
могуче, част$је на тајшствен наук тога знака трутје ноге, то је, мудрога слова, ce cnonžnja.ii, inajy трутју ногу a.ii мудро слово паслшано aai вр^зано на постелвах лвуд1 оженветх, на з1бках (колвевках, кол1белвах, лвулвках) д^ттсгах, на вратах xininix, на дверах jicniHix i хлевшх; в 1ндој1 особгго на златткб шеновапом пaгoдa, по санскрЈтсш: бвагаватв Наслшана је та слша i на постратцб, то је, на постранској деск£ нев^стше, брачне, по-стелве словенске, ктера је бма вктавлвена л1;та 1867 в русскоа отнограФическои ввгставкб Московскон в X. rpyui." 3) — Староге-леш су познал! те тајшствсш знак, па тајтствене свете upi-повЗЈдке i наука нравнога шсу в4дт i су те зиак bienoisa.ii само по нвеговој подобб: nevtayov, тако i H$Mqi га iMenyjy по нодобб: Funfek. — В Словенф, колпсо ја bžm, знају лвуд1 само иршовЈдку од трутје ноге ону, ктера се нртовЗ&дује лвудем в вшје, то је, закопске тајне (hohere Mysterien) не спрјјетчм; в Хорватској в Ва-раждшској жупанф је пако зпана i света тајшствена пртов$дка за спруете в Binije, то је, законске тајне.4) — 3aniMiBo je, да hž-мечга учет стсователв Dor. P. von Bohlen в својеј јзверстној Kiitiri: Das alte Indien in Bezug auf Egvpten. Konigsberg 1830 в II. д^лЗ; стр. 227 ninie: „Тајјнственога петугла, ктерога nžKTopi npinicyjy „1ндам, тсем наппел в liliji." Напропв na странЗЈ 120. one icTe KHBire он вбрно onime те TajiHCTBeni знак, само да га ои Tii спознал, слбдечЈип слова>и: ,,В 1нд1Ј1 iMa златнш iMeneM пагода, злат пенез (новац, денар) грубо начшвен, на ктером је петуглата звЗ&зда i неограбана подоба богшје Лакшт ал1 Бвагават! = die vom Gott Gesegnete, велва о&чно 9 пплшгов, блЈзо 10 <i>iopin-tob австрцаистх. — Что je овдб отсал, то je тајшствеш зпак; то на пенезб ni петуглата звЗЈзда, него петвулата трутја нога; подоба ni иодоба нбке богшје, него подоба удате, замужне жене, бвагават1 = vom Gott Gesegnete = богословлвене, носне, бре-менне, теготне; — пенез ni неограбан, слша на нвем ni грубо начтвена; подоба на нснсз1 ni ацер тенка, ni спгла, нецо поде-бела, нбколжо толста: па управо така мора 6i-ri слша носне жене. — C л o в e и ц i, Хорват1 i Б o л г a p i i.Majy те тајшствет знак i иоднес; Славјат су се га в давновекост1 в 1нд1ј i научш.
155. 1нд1 Apiji iMajy од старше кром£ тајшственога знака трутје ноге i тајшствену слшу кервотје (harpije), ктера се на-ход1 i поднос мед Славјанамј.5) Овдб само једен npbiip: Герб славтх pycKix кнлзов Оболенсгах је вбдечко зан!м1в заволву та-јшствене тд!чко-арцскс слисе на нвем се находече, ктера пред-ставлва двб KepBoniji (xapniji). Герб ce д!ш чертој водоровној (wagrecht) на два нред-бла (Felder), од ктерјх je ropHBi нЈжолшо вечј1 од споднвега. ГоршЛ вечј1 предбл се д1ш чертој навшчној
3) Указателв русскоА зтнограФическоА вв1ставкн. Москва 1867.
на стр. 74. 75. — 4) Glasnik 1866 na strane 311. — 5) Bohlen 2, 204.
(senkrecht) на два једнако велша пред5ла, в первом CToji, по хрпзтјанско речено: ангел, по праславјанско речено: криатец, держеч в лЈшој рук-£ ш>пт, в правој меч; в другом предјугб је орел, держеч в ногтах лЈве ноге керст — по надчко-арцсш 6i ce рекло, да је то птаца месодрак. В споднвем предблЈ; CToji чшто арцска тајшствена слжа: двб кервопгр, (xapniji), то стб, двбједна npoTi другој стојеч! птцб, об£ с обл1чјем женсгам, образом обер-HBeHiM npoTi мотрггелву, всака держ1 в устах стрг£лу (Pfeil) с остом напред обернвешм, всака CToji на nori npoTi мотрјтелву обернвеној, в ногтах друге поге держ1 јабелко, знак лвубезш.6) Велнп тајшствеш наук те слше Kepsonij ce разложј в nonic® тајш. — Ташх тајјнствешх слш apijcKO-apijcKix iMajy Славјаш веч в наше време на пенезах (денвгах) на гербах i штггах дежел, mžct, градов, тергов i славшх породац славјанстх. Жалв толвко, да тсателв тога neiua raiBire славјансгах гербов (slavischos Wappen-buch), да 6i разложк в гербах славјансгах нербдко находече се арцске слше rajincTnenc. 1нд1 Apiji iMajy кромб трутје ноге i слше кервопу јешче веч тајшствешх слш, ктере су знане слав-јанскому лвудству. — По ц§лој 1ндф даже i на островах шдгчшх, на npiMip, на самом оддалвеном островб Јавб iMa тајшствешх слш, какове су: орослан (лев), 6iK, ппца месодрак (орел), cipeua шдгчко-apijcEi керволачш nicaxac, то су славјансга ynipi ал1 вуко-длак1; нвдчко-арцсга: сванасарупас, песоглавц!; сва-падас дословно: п e c j е н o г е, но трско-словенсга п e с л a ј-н a p в i (ГГл1н1ј je кр1во јпслш да 6i то бш дЗ&јствггелвш об1вателв! иадчт i jix je Јменовал canarii, јербо 6i несје месо јсд.п); на-paciiirBac = мужлев = no геленсш: dvdgoecpir/l; 8) Mannlobe; те apijcKi знак ce најде уже в naj стар£јшем светинчб в Ellorč, даже в TidcTŽ i в noKpajinax, камо шкогда не дојде н^кага лев. Слово геленско oq>iyj; про1злаз1 в5роподобно i3 санскрггскога на-расшгвас ал1 сшгвас, јербо i3 геленскога acpivyio ce не може i3iie-лватв В геленшчшб зшнп ecpivi; — жена левш;а. 9) — Нер^дко се наход1 в liliji i тајшствеш знак б1ка. 10Ј — Ti тајшствеш apijcra знакч i јешче много jinix, су славјанскому лвудству знаш, что св£доч1, да су ирарод1телм Славјан в време санскр1тско в 1н-дф обгеавал!.
156. В 1нд1Ј1 стЈ; в всаком л§т£ дв-6 л^тшЗб, то је, дв£ сетвб i дв£ жетв^ i 1ид1 Apiji су д-блш лЈ;то на дванајст мбсецев, како Mi, иа на шест лбтшх времен всако по два м£сеца: Славјан1 в Европ£ iMaMo также дванајст мЗБсецев, па само једну л£тшу i само 4eTipi лбтна времена, всако iio Tpi м£сеце. Славјат 1мамо иЉколшо
6) Герб на насловном лшт4 KiiBire: HoBBift лЈЈтописецЧ) издантз
по списку Кндзл Оболенскаго. Москва 1853. — 7) Рамајана I,
26, 19. Ману 3, 21. 11, 96. Налус 12, 7. Bohlen 1, 264, — 8) '
Геродот 2, 175. — 9) Bohlen 2, 205. — 10) Bohlen 2, 201.
imch м^сецев i лбтшх времен, ктера в славјаншчш$ значе оно кто, что oaiiCKpiTCKa в санскрггшчш!;. ПомЗш т^х санскр1тсшх i слав-јаногах iMeH ce слага точно с поднебјем цудчгам, шкако пако с иоднебјем земелв, в ктер1х Славјат теперв преб1вају; то доказује, да та iMena nicy ce почела в Европб, него в liliji, одкуда су jix ирародпелБ1 Славјан себој пршеслј в своје садајне землве. Разна славјанска нлемена су скушала всако по својем, не обзЈрајуч се на остала сродна нлемена, та isiena мбсецев i л£тшх времен пре-ставлва-п од једнога мЈсеца на друп тако, да 6i болве прмегла се значају ноднебја европскога, иа то ce Hi дало i ce i сада не да шкако владт по тому не, что в Европб немамо в л^тЕ дв^х лбтш, HiTi шест .г£тшх времен, како в 1ндгр, одтуда про1зход1, да једпо icTO мбсечно iiie назначује в разшх славјанскгх племен разл1чне м^сеце i да iMcua шак не слагају ce с значенјем поднебја евроискога.
1мена шесг лбтшх времен i јмена к всакому нршадајучјх дв®х м^сецов се по санскрисга најду в мЗ;сецословб (колендарв^ сан-скрггиах вЈд11) в нбмшчшу прсстав1л jix je Lassen12) i су слбдеча:
1.	Varsha = Regenszeit, дежевно време, када од обинога дежја наводнују се, попдавјају ce i ионорују се равне полване полег ве-лш1х piK ивдчгах. Чешчша iMa м^сечно iMe с значенјем шдјчко-арцсгам: унор од слова ческога unor'iti, ponor'iti, стсл. нмрдти, руско: шлратв, сербсхо: нворити, иолвско ponurzyč, то је, погру-знтв,. ноплавитв, потонути. В чешчпЉ значЈ слово: unor не годово време, како в liliji, него мбсец Februar.
L Nalihas = Grewolk = облак.
2.	Nabhasja = wolkig, облачно.
II. Qarad = schwiile Zeit nach dem Regen. Рушчша, серб-ni4ina i иолвшчша iMajy годово (роково, л±тно) шлменовапје c зна-ченјем 11ЈД1Чтсо apijcKiM j a p, no чесга jaro. B малорушчшб ce je од слова јарв зачувало i мЈсечно: лрец = Maj, на npiMŽp: лк переиду трм рази на лрв, три разБ1 на лрв, ммлцл лрдл. 13)
Памепгодно je i то, да санскрггско farad u) i славјанско јар зиачгЛ заједпо весна i л£то = рок = год.
3.	I^as = starke Schwiile, 31шп зпојш, душш мЈсец. В ру-шчш4 ce је зачувало ime мбсечно с значенјем падчко apijcKiM: и з окт> = јуш. 15)
4.	0'g'as = stark scliwulig = семо спада вбронодобно сербско мбсечно iMe o ж у j a к = Marz.
») Coolebroke Ess. I, 200. — 12) Lassen 1, 219. — 13) Dor Franz Ritter von Miklosich in den Denkschriften der kais. Akademie der Wissenschaften. Philosophisch. hist. Classe ХУП. Band. Die sla-vischen Monatsnamen von Seite 1. bis 32; sieh S. 14. — u) Rigveda I, 73, 8. 89, 9. — ]5) B. И. ДалБ словарв слово: шнг.
III.	Hemanta == kiihle Zeit = sinmo време, з!ма, но сан-cKpiTOKi hima.
5.	Sahas = (kalte) Gewalt = студенв. Зачувало ce je mž-сечно iMe c значенјем шд1чко apijcraM в старославјаншчшб i ру-шчшб: студенв i знач1 December, в сербшчшб студени знач1 November i в Болгаршчш! Januar.16)
6.	Sahasja = gewaltig (kalt) = лвупј, iMa iMe од лвутога мраза i ce je зачувало в малорушчш£ i полбшчш® i 3ha4i Februar.
IV.	(^ira = thauige Jahreszeit = норосшец, не мбсец, него лЈјТНО време од слова: роса. 1ме поросшец с значенјем шдочко apijcraM ce je зачувало далеко no Слав1ј1 па неточно иод словом п p o c i н е ц i знач1 по старославјансш, по старорусга i шрско-сло-венсга Januar, по чесга i сербсга Dezember. To iMe ce neiMa isue-лваватч од слова: просо, ал1 од npociii ал1 од upocijaTi, него од слова роса, то каже уже помЗш санскр1тскога 1мена.
7.	Tapas = Warme = топлота.
8.	Tapasja = warm = топло.
V.	Vasanta == Feldbauenszeit = весна. Слово весна с зна-ченјем шдо-apijcKiM ce je зачувало в рушчпгб i чешчшб; в иолб-шчпгб: wiosna.
9.	Madhu = die Siisse = 3Ha4i м£д.
10.	Madbava = siiss = 3Ha4i м^дно; по славјансш ce iMenyje те м^сец tikenij од сербскога слова: сита17) = м£д, стерд. То 1ме ce је пресно зачувало в малорушчшб i хорватшчшТ;: схченв Februar; менЈ;је точно no старославјансга: сј&ченв Februar, но русга Januar, no сербсга: сичан i сијечан Januar. Памбти-одно je, да iMa болгаршчша славјанско iMe за всакога т£х дв^х мбссцев, за м$сец madhu = голем1 с4чко (правјлп^је ci4Ko) Januar i за madbava малш сбчко, Februar.18)
Чешско сечен од слова: seči seno не спада семо i зиач! Juli ал1 August.
VI.	Grishma = Hitze = жар. Значенје ндачко арускога јмена grishma ce je зачувало в сорбшчшТ;, кд£ глас1 жар; сан-CKpiTCKi 3iia4i годово, роково време в сербшчпЉ нако м£сец Julius.
11.	Cukra = glanzend = зарјев, од слова: зарва, зшин св£тел (рудече-румено) како зарја јутерна. To iMe ce je пресно зачувало в старославјаншчшб i в рушчнгБ: заревх19) i знач! August, icxo тако i в чешчпЉ zar'i, само да je слово нреглашено.
12.	f.'uki = hell = рујен, од слова рујн-i, -o, -a = румено (hell - gelb), како BiHo; на npiMŽp: рујно вшо = вшо свЗ&тло румено = hellgelbglanzender Wein. To слово ce je нресно зачувало в
16) Dor Franz Ritter von Miklosich: Slavische Monatsnameii S.
16. — 17) Вук ШтеФановичв Караджичв сриски рјечник. — 18) Dor
Franz Ritter von Miklosich: Slavische Monatsnameu S. 17. — 13) B.
H. Далв: словарв.
сербшчш'1 рујан мбсед September i в чешчш£ преглашено njen = Oktober.
IliKTepi сшсоватслЈл всшују ce i3nejtaTi tž дв£ iMem мЗЈсецев: зарвев i рујен од глаголва pjyTi твердеч1, да мбсеца Septembra јелет се појају, ббгају ce i рјуве в н i; м е ч к i х дубра-вах i д a прото у Сербов, Русов i Чехов се та два мЕсеца 1менујета зарвев i рујен. Па уже E. Ј. Зрбену, ce то i3-иелБеванје од pjyri ni угодно здело: „чловек ci не можеш угодно мшлт, да 6i тако разпирБено iMe, находече се у Чехов, Сербов i Русов, јмело взето бт од pŽ4i тако велм1 непатерне, тако весма неугледне, јако јест рјутје i нојанје се јеленов, o ктером, кромб лвуду м1сл1внгх, ловцев, мало кто в§." 20) — Од слова pjyri ce iMem зар-јев i рујен не можете Јзпелвап, ту стој само једен iipiMŽp: В сербсгах народтих ггБснах се часто рече: кралБев1ч Марко рујно BiHO lino, то је, кралвевЈч Марко bat hellgelbglanzenden Wein ge-trunken. Ako 6i слово: рујно iseipa.io од pjyri, 6i ce to b hžm-шчшб. рекло: Kraljevič Marko hat Hirschbrunft - briillenden oder gebriillten Wein getrunken.
3aniMiBo je јешче славјанско мЗЈсечно iMe навадно в хорват-шчшб i сербшчш£ вслБак ал! велвача, ктерога корен песомнЗшо је слово: велу = велт мбсец.21)
Велјак i велјача зове се те месец од тога, јер ce је в ш>ем светковал в ночеткб весне в 1ндф нај вечј[ ираздшк вел1кден брахмансга с нај вечјој светчаностБу. На те велшден су се сбрал1 брахмаш, велможна, јасна, BicoKo просв^тлвена господа apijcKa в велш сбор иред вратам! царстм1 i BcaKi je в назочностс царва j авно разложи, что је в мшулом л!тб в наравб опазиг, что в умет-ноствах Јзумбл, что гаверстнога 1зм1сл1л в знаноствах i Јздумал в тгбдах. Дарв сам је шчедро i богато обдар1л онога, KTepi je i3-мкшл i одкрк нбчто народу нолвезнога. Бјле су велше радост1 на всл1к ден. Руско лкудство спомЗшја те велшден слбдечћи сло-вам1: „внходили на красент. крмлецг со р^шеточков, сознвали слугт, вбрнБ1хг на добрБ1 д'£ла: старики судт. рлдили, молодБге слушали; старики придумБГвали кр£пкш думушки, молодбш бБгвали во носБ1лушках .... Б б1 в a л п радости в е л и к i л на великт. д е н б ; бвгвалц 6'1;дб1 со кручинами на велико сиротство . . . 23) Руско лБудство прјиовфдујо, да велш ден те пршада на переио-ловлете (25. марца) i да јо так велш праздшк, да ластоввда даже i безбожна пт1ца крук (вран) на те велјк ден гнЈЈзда не Bije.23) —
20) Dor Franz Ritter vou Miklosich: Slavische Monatsnamen S.
10. — 21) Dor Franz Ritter von Miklosich: Slavische Monatsnamen S.
28. — 22) Русскал Бесбда 1857. 4. частБ 2. cmžcb 63.
Kratke novinke.
Spisovateljam slavjanskim. Naučnih, velikih i dragih knjig mi Slavjani neruski v svojih narečjah ne možemo izdavati, po tomu, čto se v pojedinih naših plemenah premalo takih knjig razprodati može ; razproda se jih tako malo, da se jedva tiskarina i papir doplača; spisovatelj sprijeme za svoj trud spisovateljski tako malo, da skoro nije vrčdno spomčnjati, da pače, ako on knjigu sam založi, može polučiti mčsto dohoda, mčsto mezde, razhod i škodu. — Vse jinače i blagopolučnčje se godi spisovatelju, kteri spiše izverstnu knjigu ne v jezikč nčkojega plemena, nego v jezikč književnom nekoga velikoga naroda, na primčr v jezikč ruskom, francuskom, nčmečkom ali anglijskom. — O tom pišu S. Peterburgskie Včdomosti slčdeču dogodbu: „Anglijski spisovatelj romanov Iii d ne može se pritužiti, da dobi premalo plačila spisovateljskoga: za jeden ne velik roman, kteroga je spisal i su ga natisnuli v novinah „Tribune" su mu plačali tisuč funtov šterlingov ali 25.000 frankov (blizo 9000 goldinarjev). Povabili su Rida vredovat jedno od obzrčnij znanih v Angliji „Magazines" pa on je odrekel po tomu, čto je 011 tirjal za vredovanje lčtno plačilo 75.000 frankov (okolo 25.000 goldinarjev) i čto mu dati vlastniki časnika nisu privolili.
Tako blagopolučno se može goditi samo onim spisovateljam slavjanskim, kteri budu spisovali izverstne učene knjige namenjene vsčm izobraženim Slavjanam v jezikč ruskom ali občeslav-j a n s k o m. —
Harkov. Od 1. januarija 1875 je med ostatnimi i g. docent Imperatorskoga Harkovskoga vseučilišča, doktor slavjano-ruske biologije Potebnja — povišen za ekstraordinarnoga profesorja toga vseučilišča na stolicu zgodovine ruskoga jezika i ruske literature. —
Prosveta rusko-slavjanska se bistro širi v Asiji. Uže pred deset lčtami, to je, lčta 1865. sem napisal v svojej knjigč: Узајемт ripaBonic славјанст, to je uzajemna slovnica ali mluvnica (gramatik) slavjanska na stranč 30. slčdeča: Azbuka gradjanska je čudnovito daleko i široko po svčtč razprostranjena, namreč v polovinč Evrope, v tretjinč (bi imelo se reči v dveh tretjinah) Asije . . .; azbukoj pišu Rusi, Serbi i Bolgari, to je, blizo 62,000.000, čitaj: dva i šestdeset milijonov Slavjan. Čto več, i isti Romuni v Moldaviji i Valahiji služe svetu liturgiju na staroslavjanskom jeziku i pišu svoj jezik obično cirilskimi pismeni. Nad vse to se azbuka ješče neprestano širi, kako v kraljestvč poljskom, i ne-dvojbeno budu sprijeli asijski narodi, graničeči na Rusiju od Rusov prosvčtu i zravno take pismena ci-rilska. Tako je to natiskano prod deset lčtami i točno tako se v naše dni godi v Asiji; kamokoli dojdu Rusi, tamo izpitavaju krajine, njih podnebje, vlastnosti zemlje i živaljstva, obogatuju znanje krajo i zemljopisja, utverdjuju deržavni red i razširuju prosvčtu
med tamošnjimi plemenami. V dokaz tomu privodimo iznimek iz S. P. Včd. — Obščestvo estestvoizpitateljev (Gesellschaft der Natur-forscher) pri peterburgskom vseučilišči je imelo obče sobranje pod predsčdničtvom zasluženoga profesorja K. F. K e sle r a. Člen aralo-kaspiske ekspedicije M. N. Bogdanov je pročital odčet, spravu, členov ekspedicije. Načel je čitanje s zemljeznalskimi (geologič-skimi) izslčdovanjami, ktere je učinil profesor N. P. Barbot-de-Marni . . . Okazalo se je, da voda aralskoga morja ješče pred nedavnim jo mnogo višje stala. Zatem je g. Bogdanov prešel k sprave ob izslčdo vanj ah B. D. Alenieina gledč aralskoga morja. Aralsko morje je po slovah Alenieina pustinja i dno morja predstavlja step — step vodnu. Rastlinstvo Arala je vesma bčdno i živalstvo je bčdno vidami (rodami, formen). Pa akoli je rastlinstvo malo-čisleno, je prece jako podučivno po tomu, čto nesomnčno dokazuje, da je Aral bil sjedinjen s morjem Kaspiskim i da je tu se širil velik proliv, kteri je sjedinjeval morje altajsko s aralskom, aralsko-kaspisko s ledovitiin svčtovnim morje. Tretji člen ekspedicije T. A. G rim m je izslšdoval Kaspisko morjem. Brčgi i dno toga morja su podverženi silnomu zemljetresenju i se v obče, akoli bolje polagano povišuju, čto se na zapadu rčzko opazuje. Vslčd takoga tresenja brčgov izmčnjaju i často sečla zibnu i izčesaju rečišča rčk, kako je reka Amu-Darja svoj tok spremčnila. Občni značaj živalstva morja Kaspiskoga obstoji v tom, da je bogato živalstvom pa ima malo različnih rodov (Gattungen). Pa pri vsem tom se daleko ne skaziva Kaspisko morje tako bčdno, kako se je mislilo po prejšnih iz-slčdovanjah. — Nakonec je g. Bogdanov pročital svoja sobstvena izsledovanja na Ustj-Urtč. On je razmotrčl v občih čertah živalstvo Aralo-Kaspiskih step, ono sostoji iz 88 vidov zverin, 260 vidov ptic, 53 vidov gadov i dva vida zemnovodnih. Poslušavci su predčitatelju často pekinali (applaudirali).
Pri tom čitanji bil je i general K. P. von Kaufman i njemu je sobranje izrazilo najživahnčjšu zahvalu, jerbo njegovomu sodelovanju se ima zahvaliti, da je Turkestanska pokrajina uže sada naj bolje izslčdovan i proučen kraj obširne Rusije.
Iz Cehije smo polučili prijateljski dopis, iz kleroga priobčimo sledeča: „Pišem Vam dnes o zadevč, ktera nemeneje se tika slavjanske uzajemnosti, kako list Vaš. Izdavamo s prijateljem Cap ko m v Jičinč uže delju dobu list namčnjen ne samo zadevam našim domačim , ale imenito občeslavjanskim i zato je obderžal list novo ime „Slovanske Listy". Glavni učel (cil) njegov je širiti misel slavjanske uzajemnosti med narodom češkim. V tom smisle je sestavljeno i vredničtvo iz gospodov, kteri su vneti za občeslavjansku uzajemnost i zjiskali smo si sodčlavcov i dopisovateljev i iz jinih vlastih slavjanskih." —
Učel je krasen, volja iskrena, — želimo Vam srečen napredek bratri Cehoslavjani!
Iz Taškenta v ruskem Turkestanč. Odbor turkestanskoga po-pisavnoga družtva (komitet statističeski) se je posvetoval, da bi se v maji 16tos popisalo vse ljudstvo rusko po vseh mčstah, stanicab i selah Turkestanskoga kraja; spoznalo še je to dčlo osobeno važnim i so-vremenim i je poručil odborovomu tajniku g. Majevu, da sostavi spis pravil, po kterih bi se popisovanje ljudstva ruskoga jedno-obrazno prevzel v vsčh mčstah Turkestanskoga kraja. Pri tom se je objavilo, da ima gosp. Majev uže spise sbrane za čet ve rti svezek „lčtnika turkestanskoga kraja," V te lčtnik se pomčsti med ostalim popis, koliko je tvornic (fabrik) i zavodov v oblasti Sir-Darinskoj i koliko tergovine i promišljenosti glede asijatskoga Taškenta. Pogovarjalo se je i o tom, da bi bilo poljezno na ruski jezik prevesti naj bolje zamččateljne angležke knjige o Indiji, ktere su se izdale v poslednje vreme, jerbo reklo se je. da je neobhodno potrebno bli-žeje oznakomiti se s deželoj Indij o j. (!)
S. Peterburgske Včdomosti.
Slavnozuani veliki dobročinitelj jugoslavjanski Josip Juraj Stross-majer je opet daroval horvatskomu narodu lčp dar sostoječi se iz 40.000 goldinarjev v namčn, da služe ti novci za osnovu k sozi-danju sgrade v Zagrabč za sbirku slik; nedvojbeno budu i zemlja i rodoljubni velmoži i jini vlastenci svojimi prilogami k tomu kras-nomu učelu pripomagali. Mestna zagrebška občina je darom dala zemljišče na šetališče Strossmajerovom, kdš se ima omenjena sgrada podignuti. Pa episkop Strossmajer ni poskerbel samo za sgradu, nego je i svoju dragočenu sbirku slikarij daroval jugoslavjanskoj akademiji. Uže je dočakal, da se je ustanovilo vseučilišče zagrebško i akademija jugoslavjanska, za kteri dvč ustanovitve se ima dežela glavno njemu zahvaliti. — Bog daj tomu velikomu podporovatelju slavjanskih ved, slovstva i umetnostij, da zdravo, srečno i veselo dočaka i doživi, da može i krasnu sbornu cerkvu v Dijakove dokončati i ju službš božjej posvetiti.
V Peterburge je g. Bogdanov jako zanimiv sostavek čital o vlastnostah Aralo-Kaspiskoj vlasti, to je o kirgiskih stepah. Zemljišče step je častju glinasto, častju sostoječe iz drobnoga pčska; dež je po lčtč redek, v zadnjem pohode ruskih vojsk do Hive su prohodili po goručih pčskah stepnih cčla dva meseca i nisu vidili kaplje dežja. V stepah razsajaju tako silni uragani, pčskovo mete-lice, burje goneče drobni sipki pčsek, da se po cčli den solnca no vidi. V severnoj časti step je rastlinstvo sovsem podobno rastlinstvu krajin černozemnih, to je, krajin s černoj perstju, i no koliko globokeje se pride v step, toliko se stava bedneje i bčdnčje, dokleže konečno sovsčm ne izčesne i zibne; v samih stepah se spremčni v posebno stepno rastlinstvo. Trave sovsčm nič ne raste, mesto nje je samo drobno germičje. Stepe su jako suhe i v takom podnebji mora rastlinstvo jako štediti i brežiti vlagoj, kteru ima v sebe i je ne sinč preveč izhlapeti listjem, zato je listje teh rastlin neobično
maličko, da se pri nekterom germičji niti ne vidi i zamčnja se, kako v pertlikovcč saksaulč, inalenkimi češujkami, šupinaini (schup-pen) na stvolč, na renceljnč, i na vetvah. Večja čast germičja stepnoga je jako nizka, ne višja od 2 do tri verska (cola) nad zem-ljoj; po lčtč je suha, tverda i ostasta i smehči se zimoj pri pervih mrazah i služi jedinstvenoj pičoj čredam kirgiskim. Pertlikovec saksaul raste dva tri sežnja visok i jeden aršin tolst cčlimi gajami. Zamččateljno je, da je lčs toga drevesa tako ploten i tverd, da se-kiroj ali toporom ničesa ne opraviš, hrupek i krehek, da je popolno negoden za obdčlovanje.
Takže živalstvo stepno je zvlaštno. Živalskih vidov stepnih je mnogo, jih je blizo 50, pa pojedini vidi obsegaju malo žival tako, da možeš voziti se po cčle dni i ne opaziš žive stvari, no zato bližeje vod i po brčgah aralskoga morja je vse živo vse se giblje i iniglje i tu se nasčita blizo 150 vidov žival. Nčktere živali su radi nedostatka vode, nčkada na sto verst oddaljene, so-veršeno zmčnile se v svojej vnutarnoj sostavč, da su sposobne dolgo vreme prestati brez vode. V slučaji, da se žival ni mogla na te sposob spremčniti je priroda napravila jine premčnbe, na primčr pri pticah iz porode golubov, je podaljšala pticč krila tako, da preleti v jednom časč (v jednoj godinč, urč) do sto verst to je blizo 25 meilen). Kromč raznih zverin, kako su antilope, sajgi i divoki osli, kteri vesma bistro lete, su stepe prepolnjene raznimi gadami, kuščarjami i zmčjami, kterih se tamo najde do 50 vidov. Osobeno zanimateljen je stepni udav (Riesenschlange) i jadovita, strupena, zmčja imenovana Kirgisami „puščad - dusina", ktera je v rodč s severo-amerikanskoj gremučej zmijej (s hrčstejšem Klaperschlange); izmed kuščarjev gorostasni, ispolinski, kuščar kasal (varanus scincus) kteri se najde i v Saharč. V vodah kaspisko - aralskoj oblasti se najde vse skupa samo do 80 ribjih vidov, rib naprotiv velika množina. Kromč rib služe za promisl i tjuleni (Seehunde), kterih po-ubivaju po nekoliko set (sto) tisuč. Ti tuljeni nisu veliki i su podobni severnim ruskim.
Listnica vrcdničtva. G. T. 0. v Cetinji. Vaš dopis se natisne v budučem čislč. — G. L. 11. v Ljubljanč. Nadpis na zavitku Vašega lista se spre-mčni po Vašej želji. — G. J. V. v Cernomverhu. Poslane knjige ruske su jako zanimljive, obširneje o njih v slšdečem čislč. — G. X. Koliko je moguče, vredničtvo rado (laja iztise Slavjana i darom, zabadava — vsčm pako, kteri žele dirom jih dobivljati, ni moguče dajati, kromč ako bi čislo pred-platnikov povečalo se — preporučajte list, da se oglasi več predplatnikov
Natisnula tiskarnica družbe sv. Mohora v Celovcž.