KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 24 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Septembra 1926.
PATENTNI SPIS BR. 3814
Uebersee -Metali Aktiengesellschaft, Berlin—Neukolln.
Postupak za sprečavanje pravljenja zgure na roštiljskim štapovima, površinama i t. d. provlačenjem aluminiskog omotača preko oruđa i naknadno zagrevanje istih.
Prijava od 3. januara 1925.	Važi od. 1. maja 1925.
Traženo pravo prvenstva od 28. februara 1924. (Nemačka).
Poznato je kako se sprečava hvatanje zgure na roštiljskim štapovima površinama i t. d. povečavajući njihovu otpornost prema vatri na taj način, što se na onim mestima, na kojima su izloženi toploti i pravljenju zgure, postavlja sloj od aluminiuma po postupku za prskanje metalom i potom za-grevaju lagano do temperature topljenja materije od koje je oruđe načinjeno. Pošlo se je od zamisli, da se naknadnim zagre-vanjem oruđa poprskanog aluminiumom vrši legiranje između aluminiuma i osnovnog metala. Ovo je pak netačno. U hladnom stanju na oruđe posipani aluminium jako je porozan, i pošto aluminium jako oksidira to taj porozni sloj upija jako kiseonik pri naknadnom radu sa toplotom i pretvara se u aluminium oksid, koji se na prevučenom predmetu slabo hvata. Pri hlađenju tako prevučenog predmeta i zagrejanog, prevlaka brzo prska, tim više ako je oruđe izloženo mehaničkim naprezanjima u ognjištu naročito uticajima džarulja.
Zatim je predlagano, da se dobije legura metalnih prevlaka sa osnovnim metalom pomoću naknadnog zagrevanja poprskanog oruđa u inertnoj gasnoj atmosferi od azota i vodonika. 1 taj postupak ne ispada za rukom kod aluminiuma, bez obzira, što je isti izvanredno skup i komplikovan i što iziskuje naročite mere predostrožnosti.
Predmet je pronalaska postupak, koji o-mogućava roštiljske štapove ili tome slično snabdeti aluminiumskom prevlakom, tako da se ova uz intimno legiranje čvrsto ve-
zuje sa osnovnim metalom, a osim toga površinu oruđa očvršćava toliko, da ovi mnogo bolje mogu izdržati termičke i mehaničke uticaje nego svi dosad poznati štapovi, bili oni ma kakve strukture. Pronalazak bazira na saznanju, da se aluminium samo tada može sigurno vezati sa gvozdenim predmetima ako se ovi zagreju dotle da se aluminium topi.
Prethodno zagrevanje jednog predmeta koji se treba prevući poznato je, ali za ovu svrhu samo ova poznata mera nije dovoljna. Na ime, ako se želi postići uspeh postavljen pronalaskom, mora se još više voditi računa da se površina oruđa ne ok-sidiše za vreme zagrevanja, jer se samo onda potpuno vezuje prevučeni aluminium sa osnovnim metalom. Teoriski ova oksidacija može biti sprečana i time, ako se zagrevanje vrši u indiferentnoj gasnoj atmosferi. U praksi ovim se putem ne može ići, ili pak samo pod izvanredno teškim okolnostima, jer osim nezgode u vezi sa radom u indiferentnoj gasnoj atmosferi moralo bi se paziti i na to da se aluminium posipa u ovoj atmosferi i to pre nego što predmet dođe u dodir sa vazduhom i ne oksidiše se.
Pronalazak ide drugim putem. Po njemu se prvo predmet izrade sipa u hladnom stanju aluminiumom, koji ima debeo sloj toliko, da površinu predmeta štili od oksidacije i to do oko 800°C t. j. na temperaturi, koja leži u blizini tačke topljenja aluminiuma. Ako se pri ovom zagrevanju i privremeni
Din. 5.
sloj aluminiuma pretvori delimično u alumi-nium oksid, to ne škodi, jer i ovaj sloj što više, pošto se mehanički ne napreže dalje, vrši svoju dužnost zaštite. Ako se u ovom vrelom stanju predmeta nanese potrebna debljina aluminiumovog sloja, onda se taj sloj intimno spaja sa metalom, jer kroz privremeni, porozni sloj probijaju delići definitivnog sloja i eventualne okside iz prvog sloja potiskuju i čine ih opasivanjem ili redukcijom neopasnim. Pošto se tad definitivni sloj nanese u dovoljnoj debljini, vrši se naknadno obrada zagrevajući tako dobiveni predmet do 1000°C i više. Pošto sad postoji intimna veza između aluminiuma i osnovnog metala, to nastupa ravno-merno legura oba metala u istom istezanju, i na ovaj se način mogu praviti legure proizvoljnog sastava između osnovnog metala i aluminiuma pomoću podesnog izbora
nanete količine aluminuma i temperatura naknadne obrade.
Po katkad može i naknadno zagrevanje izostati, naime onda, ako su predmeti i i-nače izloženi dovoljnom zagrevanju koje, ako dosta dugo traje ne treba preći 1000°C.
Patentni zahtev:
Postupak za sprečavanje hvatanja zgure na roštiljskim štapovima, površinama i t. d. prevlačenjem aluminiske prevlake na predmete i naknadnim zagrevanjem istih, naznačen time, što se hladni predmeti prvo prevlače tankom prevlakom od aluminiuma, koja štiti od oksidacije i onda zagre-vaju do SOCPC t. j. do blizu tačke topljenja aluminiuma našta se u ovom vrelom stanju prevlači definitivni aluminiski sloj i potom u danom slučaju predmeti još jednom za-greju.