264 Zakonski projekt o zaštlti autorskoz prava.
Narodni naš zakonski projekt o zaštiti autorskog prava i odnosi sa Bernskom Ko n venci jom.*
Dr. Janko Snman.
I ako po našem ustavu (ol. 16) nauka i umetnost uživajir :zaštitu i potporu države i ako čl. 24 Ustava kaže: »Proizvodi umnog rada su sopstvenost autora i uživaju državnu zaštitu«,. naše zakonodavstvo samo stiglo je do toga, da je regulisalo zaštitu jednoj vrsti umnih proizvoda i to pronalascima (izumi-ma) na polju zanatske i industriske proizvodnje zakonom od. 17. febr. 1922, koji je po izmenama Pariške Konvencije o zaštiti ind. svojine Haškim aktima noveliran zakonom od 27 aprila 1928.
Mnogo večim granama proizvoda umnoga rada to jest delima književnosti, muzike i likovne umetnosti naše zakonodavstvo još nije izašlo na susret i još nije sankcioniralo jedan. 7.akon važeči za celu Kraljevinu i unifikajuči do sada na iz-vesnim delima naše Kraljevine postoječe zakonske propise. [^oznato je, da u nekim delima naše države još važe propisl .';tarog austriskog zakona od 16. 12. 1895 odnosno starog ugar-.<^kog zakona od 26. 4. 1884 o autorskom pravu. Postojanje ovih zastarelih i medjusobom razlikujučih se zakona su jedan razlog više, da pristupi naša država donošenju jednog za celu kraljevinu važečega zakona i tako stupa u krug kulturnih naroda, koji štite ne samo književna i umetnička dela svojih nego i stranih državljana, i pristupa medjunarodlnim ugovori-ma, kojima se zakonska zaštita širi i na druge države. Gospodi, koja su prisustvovali poslednjoj medjunarodnoj Konferencijf autorskog prava u Rimu, biče poznato, da je naša država preko svojih delegata na prvoj Plenamoj sednici dala jednu deklaraciju, da če naša država u Rimu revidiranoj Bemskoj Konvenciji pristupiti odmah, kada je se primio narodni za-
* Ovaj članak je prevod predavanja, održanog «d pisca na kongresu m.dljainarodne asosijacije 'fcnjiiževničkih i umetniokih dela u Beogradu dne 29. septembra 1928. jtod.
_Zakonski projekt o zaštiti autorskog prava. 265
kbnsiki projekt o autorskom pravu, koji je vieč gotov i koji če se po rezultatima Rimske Konferencije konačno redigovati. Faktiično potrebne izmene odmah su se vršile i projekt na-rodnog našeg Zakona pripremljen je, d^ se još u ovom zasedanju podnese Narodnoj Skupštini.
Naš narodni zakonski projekt, o kome ču da iznesem njegov sadržaj, drži se naravno propisa u Rimu revidirane Beni -ske Konvencije i u ostalom zakonski propisi, u koliko je to ¦ostavljeno slobodi narodnog zakonodavstva, su u skladu sa več postoječim oprobamim propisima narodnih zakona drugili država.
U glavnom trudi se zakonski projekt, da postupa što li-beralnije u zaštiti književničkih i umetničkih dela i zaštiti ova dela naših državljana bez obzira na to, da li su izašla u našoj zemlji ili u inostranstvu, no i u slučaju da još ni^ izašla, dalje se zaštiti i delo izašlo ili objavljeno na srpsko - hrvatsko -slovenačkom jeziku (§ 51) u zemlji van Saveza i u tom pogledu sledi primeru Poljskog Zakona. Dovoljno je, da je jedan od suradnika naš državljanin pa da se delo zaštiti kao delo našeg državljana (§ 2).
U sledečem hoču se držati reda Bemske Konvencije i iz-neti propise našeg zakonskog projekta, odgovarajuče medju-"narodnim propisima.
Što se tiče obsega i vrsta književničkih i umetničkih dela naš zakonski projekt se držao kod nabrajanja ovih dela u glavnom primera čl. 2. Bemske Konivencije, naročito istaknuo je u § 3 »Predavanja i govore, namenjene širenju pobožnosti, nauči ili zabavi«, »umetnička dela primljena u industriji«, »fotografska dela« (čl. 3 B. K.), »kinematografska dela ako im autor daje režijom pozorišnom ili načinom prikazivanja značaj ličnog i originalnog umnog proizvoda« (čl. 14 B. K.).
Naročitim § 4 se kaže, da se kinematografska dela štite prema svojoj svrsi ili kao književnioka dela ili kao dela likovne umetnosti ili kao fotografska dela.
U § 8 koji nabraja dela, koja se uopšte ne zaštite kao zakoni, poslo\Tie obznane, ceniovnici etc. nabrajaju se, analogno novim čl. 2 bis, B. K., »Predavanja i govori održani na javnim ^kupštinama. sazn."anim u političke svrhe, zatim oni održani
^¦i'« Zakonski projekt o zaStiti autorskog prava.
koid sud'a ili druge javne vlasti, izuzevši slučaj § 25«, koji Ima u vidu umnožavanje i prometanje predavanja i govora u zbir-ci, koja sadrži samo ili u glavnom govore jednog autora.
U § 6 predvidja se zaštita samostalnog autorskog prava za dela de scconde main, odgovarajuča al. 2. čl. 2 B. K., predpostavljajuči dozvolu autora originalnog dela za preradu ili prevod.
Po § 23 pripada autoru — naravno za celo 'vreme zaštite ovoga prava — isključivo pravo, da prevodi, preradi i repro-du'kuje svoje delo na ma koji način; šta odgovara u smislu čl. 8 B. K.
U drugom stavu § 6 istaknuta je ista zaščita za književ-nička i umetnička dela, reproducirana kinematografijom ili !X)stupkom sličnim kinematografiji ili mehaničnim instrumen-tima (vidi analogni propis čl. 14. al. 3 i 4 B. K.).
Kako je več pomonuto, uživaju umetnička dela primenjena 11 industriji zaštitu autorskog prava (§ 3), ova zaštita se ne ^ubi, kad bi bilo ovo delo zaštičeno kao industrijski uzorak ili mod ol (§ 7). Vidi anal. propis čl. 5 Ši\''ajcarskog Zakona. Prema tome može autor umetničkog dela, za koje je rcgistro-vao jedan model po isteku ove zaštite iii na mesto ove zaštite tražiti zaštitu prema propisima autorskog prava, pod predpo-stavkom, da se dotično delo može smatrati kao umetničko delo u smislu zakona o autorskom pra\'ii. Zakonski projekt inače nc definiše šta je jedno književno ili umetničko delo, nego ostavlja judikaturi. da svojom praksom ustanovi dotične pojmove, analogno kao što to čini i Zakon o Zaštiti industriske sivojine, koji ne definiše pojam izuma odnosno pronalaska.
Kako sadržavaju čl. 4—6 B. K. imperativne propise me-dlunarodnog karaktera, narodni zakon ih nije recipirao. Samo u pogledu pojma »ocuvrcs publiees«, za koji ima B. K. za oiljeve ove konvencije jedno naročito strogo tumačenje. koje še upotrebi u medjunarodnim odnosima, naš zakonski projekt za unutrašnje zemaljske potrebe, analogno čl. 11 Švajcarskog Zakona smatra delo objavljeno, kad u originalu ili reprodukciji postane pristupačno javnosti sa voljom autora ili nekog ovla-štenika autorskog prava. Delo je izašlo (editee). ako se voljom autora ili njegovog ovlaštenika stavi u promet (§ 9).
_Zakonski projekt o zažtiti autoiskiog prava._    W
Što se tiče »Droit moral« istaknuto u novom čl. 6 bis B. K. i iiaš zakonski projekt ima razne propise materijalne i formalne prirode, koji vode računa o novom pravu.
Da navedemo dotične zakonske propise redom.
A. Materijalne prirode:
Prenos prava vlasništva na delu ili na njegov primerak ne prenosi ujedno i autorsko pravo na delo, ako nije drukčije ugovoreno (§ 17). U slučaju prenosa autorskog prava nije prijemnik prava ovlaščen, da izmeni ili škrati delo, njegov naziv ili ime autora, bez dozvole autora (.§ 18). Ime ili karakte-rističnu oznaku autora sme na delu likovne umetnosti staviti treče lice samo po pristanku autora. Zabranjeno je kod umno-žavanja dela staviti na primerku ime ili karakterističnu oznaku autora na način koji bi mogao prouzroikovati pometnje (§ !<>). Autorsko pravo po sebi ne može biti predmet izvršenja (ovr-he). Predmet izvršenja (ovrhe) može biti ona dobit, ko autoni ili njegovim naslednicima 15) donosi izkoriščavanje dela: zatim postoječe reprodukcije objavljenog dela; izrad'jena dela likovne umetnosti, odredjena za prodaja 21). Autor ima isključivo pravo da objavljujc, umnožava i stavlja u promet svoje delo. Dok delo ne bude objavljeno, pripada autoru isključivo pravo, da obaveštava publiku o njem. Autorsko pravo na pozorišno muzičko (glazbeno) i kinematografsko delo sadrži još i pravo javnoga prikazivanja 1 izvodjenja. Autor nekoga književničkoga dela ima isključivo pravo, da ga javno na predavanjima iznosi (§ 22).
Autoru napose pripada isključivo pravo na: 1. Ponovno izdanje dela u prvobitnom ili drugom obliku: 2. Prevod na drugi jezik; 3. Ponovni prevod na prvobitni jezik; 4. Preradu nekoga dela iz proze u stihu i dramsko delo. i obratno; 5. Izvode iz nekoga glazbenoga dela (zasebno iz-davanjc). udešavanje glazbenoga dela za razne druge glasbene instrumente i razne pevačke glasove; 6. Prenos dela na instrumente, koji služe mehaničkom izvodjenju glasova, naročito na ploče, valjke. vrpce i tome slično; zatim pravo na dOzvolu, da se prenesena dela mogu javno izvoditi putem tili instrumenata; najzad pravo na prenos dela radio-električnim putem: 7. Javno izvodienje ili prikazivanjc književničkoga iii
Zakonski proielct o zaStiti autorskoe prava.
umetničkoga dela (§ 3) grafičkim putem ili putem kinematografije ili sličnim načinom kao radio-električnim putem; S. Reprodukclju dela likoviie umetnosti; 9. Izvadjanja po planu ili skici ili po zgradi kod inženjer^ih i arhitektonskih dela; 10. Reprodukcija kinematografskoga dela (§ 3 t. 8) u obliku drugbga knjiiže\Tiičkoga dela (§ 4). (23).
B. Propisi formalne prirode, koji su u vezi sa opštim kaz-nenim propisima, su:
Ko protivpravnio, to jest bez pristanka autora. njegovog pravnog naslednika iU drugog autorskog - pravnoga ovlašče-nika (§ 10), raspolaže sa ovlaščenjem, koje u smislu ovtoga Zakona čini sadržaj autorskih prava, čini povredu autorskoga prava, pa odgo\'ara po postoječim zakonskim propisima kao i po posebnim propisima ovoga zakona (§ 49).
Ko svesno vi-edja autorska prava, navedena u S§-ima 22. i 23. ovoga zakona, čini prestup kažnjiv zatvorom od 1 do 6 meseci ili novčanom globom od 1000 do 60.000 dinar a.
U slučaju ružnoga koristoljublja može se izreči jedna i druga kazna. Kažnjiv je i pokušaj povrede. (§50.)
Ako delo nije prema opštem kaznenom zakoniku kažnji-vo, naročito čini prestup, kažnjiv po § 50. ovog zakona:
1. ko u nameri varanja: a) opremi tudje delo svojim imenom ili imenom drugog književnika ili umetnika; b) napravi lažnu prijavu u registar autora:
2. ko stavi u promet delo i ako zna, da je krivo označeno. I poskušaj ovoga prestupa je kažnjiv. (§ 51.)
Druge činjenice, navedene u § 52, kad su znalice učinjene, predstavljaju isto tako prestup kažnjiv zatvorom od 7 dana do 2 meseca ili globom od 500 do 10.000 Din. U slučaju ružnog koristoljiiblja može se izreči i jedna i druga kazna.
O prestujTima navedenim u prethodnini §§-ima slidiče su-dovi nadležni za prestupe. kvalifikoMane po kaznenom za-looniku.
Sud postupa u slučajevima §§ 50. 52 i 53 samo na zahtev povredjenoga lica, u slučajevima §-a 51. goniče se kažnjivo delo pr) 7Aaničnoj dužnosti.
Zakonski projekt o zaštiti autorskog prava. 269
Smatrače se kao povredjeno lice sam autor, a po smrti autora njegovi pravni naslednici. U slu)5aju da ovi ne zastupaju povredjene interese autora, ovlaščene su postoječe akademije nauka i umetnosti, da čuvaju moralne i materijalne interese autora kod gradjanskih i kaznenih sudova.
Naročito su pomenute akademije nauka i umetnosti pozvane, da i po isteku zakonskog roka zaštite postupaju protiv lica, koja bi sebi prisvojila dela književnosti i umetnosti, ili bi ih menjala na štetu časti i ugleda autora.
Do donošenja jednog krivičnog zakona i zakona o postopku sudskom u krivičnim delima za celu Kraljevinu, za ove vrste — u koliko ne postoje specijalni propisi u ovom zakonu — primenjivače se opšti propisi krivičnog zakona i zakona o postupku sudskom u krivičnini delima, koji važe za teritoriju nadležnog suda.
Kazna zatvora u slučajevima §§ 50, 52 i 53 izvršiče se po načelima §-a 92. Zakona o Štampi. Novčane kazne izriču se u korist državne kase i teku u fond, koji če se ustanoviti za potpomaganje siromašnih autora i njihovih porodica (§ 54).
Ovim propisima akademije nauka i umetnosti ovlaščene su, da čuvaju moralne i materijalne interese autora kot sudova. — Naš zakonski projekt dakle u zadostnoj meri zaštiti le droit moral autora i ide tako daleko, da u snxislu na Rim-skoj Konferenciji primljenog voau-a i po isteku zakonskog roka zaštite ovlaščuje pomenute akademije, da postupaju protiv lica, koja bi sebi prisvojila dela književnosti ili bi ih menjali na štetu časti i ugleda autora.
Što se tiče trajanja zaštite autorskog prava naša zemlja primila je 50 god. rok posle smrti autora u smislu al. 1 čl. 7 B. K. (§ 39). Za anonimna i pseudonimna dela i dela izdata od moralnih lica prestaje zaštita po isteku roka od 50 god. pošto je delo izašlo (§ 40, 44). Zaštita posmrtnih dela prestaje po isteku 50 god. po smrti autora no u sluičaju da su ova dela izašla tek u poslednjim 10 godinama zaštitnog doba. zaštita traje 10 godina po izašlom delu. (§ 42: vidi § 38 st. 2 Čehosl.) Zaštita fotografskih dela prestaje po isteku 20 god. pošto je <delo izašlo. Je fotografsko delo izašlo po smrti autora, pre-
270 Zakonski projekt o zaštiti autorskojc prava.
Staje zaštita po isteku roka od 20 god., račuuajuči od smrti autora (§ 45). Zaštita kinematografskog dela računa se prema tome, da li predstavlja književničko odn. umetničko ili samo fotografsko delo (§ 46). Kod izračunavanja roka zaštite ne uzima se u obzir kalendarska godina, u koju pada činjenica, merodavna za početak odnosnoga roka.
Što se tiče trajanja autorskog prava na delima, koja je stvorilo više autora, prestaje po isteku roka od 50 god. raču-najuči od dana smrti onoga autora, koji je poslednji premi-nuo (§ 43).
Smatram za zgodno, da na torn mestu iznesem druge propise zakonskog projekta, koji se odnose na saradnju više lica i na prenos prava.
Kad više lica stvori neko delo tako, da se ne da lučiti posebni rad pojedinili lica, uživače ta lica zajednički nedeljivo autorsko pravo. Autorsfcim pravom mogu autori raspolagati samo sporazumno, no svaki autor može samostalno istupiti protiv počinjene povrede autorskog prava (§ 11).
U pogledu dela, sastavljenih od samostalnih prinesaka raznih autora, koji čine celinu, postoji dvojako autorsko pravo: ono na celinu pripadajuči licu, koje je izdalo celo delo, i ono na pojedinhn prinescima, pripadajuči autorima od nosnih prinesaka (§ 12).
Sa prinescima, izašlim u novinama, časopisima ili drugim periodičnim delima (kalendarima, almanasima i t. d.) moči če dotični autor, nema li drugog ugovora, slobodno raspolagati, čim prodje jedna godina računajuči od isteka one kalendarske goidine, u kojoj je izašlo periodično delo (§ 13).
Ako je književničko delo udruženo sa glazbenim delom ili delom likovne umetnosti, autor svakog od ovih dela sadržava svoje autorsko pravo. To vredi i za druge kombinacije književničkih i umetničkih dela (§ 14).
Samo iz praktičkih razloga odredjuje se u § 37, da je za javno izvodjenje opere iH drugog glazbenog dela s tekstom ili podloženom pozorišnom radtijom (plesom) treba samo privolu autora glazbeniog dela, ali time se ne dira u pravni odnošaj, koji postoji izmedju autora glazbe i autora teksta.
Zakonski projdct o zaStiti autorskog prava. 271
Au-torsko pravo prelazi na nasledinike. Kaducitetno pravo ovde ne postoji (§ 15).
Autor ili njegov naslednik mogu preneti svoje autorsko pravo posve ili delimično pogodbom ili odredbom za slučaj smrti.
Može se preneti i autorsko pravo na budučem delu, koje če se tek stvoriti. Ali pogodbu kojom se prenose opštim načinom autorska prava na budučim delima ili na vrstama takvih, može u smislu ovoga zakona svaka stranka u doba otka-zati. Otkazni rok ako nije drukčije ugovoreno, iznosi jednu godinu. Stranke se ne mogu odreči prava otkaza (§ 16).
Ima li delo vise autora (§ 11), pa jedan od njih umre ne ostaviivši zakonskih naslednika a nije raspoložio sa svojim autorskim pravom za svoga života; ili se jedan od autora odreče svoga autorskog prava, pripatče dotično autorsko pravo suautoru ili ostalim suautorima srazmerno prema njihovim delima (§ 20). Dakle priznaje se u ovoj materiji pravo »Akre-scence«, koje pravo poznamo isto tako u patentnom pravu.
Još jednim pitanjem bavi se naš zakonski projekt, to su privatna pisma. Bez sumnjc predstavljaju privatna pjsma, dnevnici i drugi poverljivi zapisci, koje autor nije namenio za obelodavanje po svoj priUci književna dela, na kojima ima pi-sac autorsko pravo. Pitanje nastalo je samo, da li se mogu ovakva pisma izdavati. Naš zakonski projekt u § 38 odredi, da se ovakva pisma mogu izdavati samo privolom pisca i naslovnika. Posle smrti kojega od njih, ako umrli nije nista odredio, mogu se takva pisma izdavati samo sa privolom preživeloga braČnog ili životnog druga, neposrednih ascendenata i neposrednih descendenata. (Vidi Bug. Zak. čl. 28, 29, Italijan, čl. 12, Čehoslov. § 26.)
Sadržaj čl. 9 B. K. izražen je u § 26 našeg zakonskog projekta na sledeči način: Dozvoljava se preštampavanje članaka iz novina i drugih periodičnih spisa u druge novine i periodične spise kad se njihov sadržaj odnosi na aktuelnu politiku, na religiozna, ekonomska i druga pitanja, koja javnost u široj meri interesuju, pod uslovom da preštampavanje nije izrično od autora zabranjeno i da se smisao članka ne promeni. Poreklo ptnzajmice iivek treba jasno označivati.
V9 2:akoaski projekt o zaStiti autorsteo& prava.
Preštampavanje članaka književnog, naučnog ili umetničkog sadržaja iz jednih periodičkih spisa u druge nije dozvo-Ijeno, ni onda, ako članak nije snabdeven zabranoin.
Preštampavanje dnevnih novosti i vesti o raznim dogo-djajima, koje imaju karaliter običnih obaveštenja štampe, ovim zakonom nije zabranjeno. Ali se ne smeju preštampavati telegrafske vesti, koje nose oznaku porekla od stranog korespon-denta ih agencije, u druge novine istoga mesta pre isteka roka od 24 časa, računajuči od prvog objavljenja. Tada treba ozna-¦čiti jasno poreklo vesti.
Razhkuje se sadržaj našeg §-a od onog čl. 9 B. K. o tome, da naš propis ne navede izrično »les romans - feuilletons, les nouvelles« iz prve al. čl. 9., jer ovi pada ju bez sumnje pod književna dela, kojih preštampavanje je zabranjeno po opštim propisima zakona, osim toga pa iz st. 2 § 26 razvidno je, da preštampavanje članaka književnog, naučnog ili umetničkog sadržaja iz raznih periodičnih spisa u druge nije dozvoljeno ni u slučaju, da članak nije snabdeven zabranom. Slično čl. 40 Bugarskog i čl. 14 Islandskog Zakona i s obzirom na želje naših zainteresovanih krugova koji nisu sažaljenu zaštitu iz vidika nepoštene utakmice postigh prilikom revizije Pariške Konvencije za zaštitu industriske svojine na Haškoj Konferenciji, uneta je jedna kratkovremcna zaštita za telegrafske vesti, koje nose oznaku TX)rekla od stranog korespondenta iU agencije. Mislim, da če Nar. Skupština ovu zaštitu raširiti na vesti dobivene žičnim ili bezžičnim putem.
Po čl. 10 ostavljeno je svakoj zemlji, da sama odredi mere i granice u kojim se mogu učiniti pozajmice književnih i mnetničkih dela. U tom pogledu naš zakonski projekt stoji na stano\ištu, da su pozajmice s obzirom na droit moral samo u izvesn-ra slučaje\1ma doz^ljene, da se kod ove prilike ne učine nikakve izmene — izuzev kod reprodnkcije dela likovne imietnosti u pogledu dimenzija, odnosno one izmene, što ih traži postupak umnožavanja —, da treba u svakom slučaju na jasan način navesti izvor. Kod ilustracija unetih u tekst treba staMiti i ime odnosno oznaku, značajnu za umetnika, ako je takva i na originalnom delu.
_Zalconski projiekt o zaštiti autorskoe pravg._^
Naročito §to se tiče književničkih dela dozvoljava se citiranje pojedinih mesta ili odlomalca iz nekog vec izašlog knji-ževničkog dela, ali ovo citiranje ograničemo je, da se zloupo-trebama stane na put, na 3 strane originalnog književničkog odnosno na 1 stranu originahiog glazbenog dela; mi u kom slučaju ne može pozajmica iznositi više od polovine originalnog dela.
Druge pozajmice manjih književničkih več izašlih dela odn. njihovih delova u zbirku, koja se sastoji iz dela više autora, dozvoljene su, ako je takova zbirka namenjena crkvi, školi ili nastavi uopšte ali samo uz primemu nagradu, koju če u slučaju spora odrediti nadležni sud.
Isti principi postoje u pogledu citaoije več izaštiH glazbe-nih dela i pozajmice manjih glazbenih dela u zbirke namenjene za škole izuzev muzičkih škola. Specijalno predvidja se pri izvodjenju nekog glazbenog dela sa tekstom, da se mogu za posetioce izvodjenja umnožavati tekstovi manjeg obima, ali ne operni tekstovi ili veča književna dela (operete, oratorije).
Što se tiče dela likovne umetnosti ili fotografskih dela, izašlih ili trajno javno izloženih, dozvoljeno je 1. uvrstiti ih u samostalno delo ili udžbemik odredjen za školsku ili nastavnu upotrebu, no isključivo u svrhu tumačenja teksta. 2. Prikazi-vati putem kinematografije ili pomoču optičkih sprava prigo-dom znanstvenog ili poučnog predavanja. U obema slučajevima ima autor originalnog dela pravo na primemu nagradu.
Dela likovne umetnosti, trajno izložena na ulicama, trgo-vima ili javnim baštama mogu se reprodlicirati i prometati putem sjlikanja, črtanja i fotografije, no reprodukcija ne sme-se upotrebiti u istu svrhu, kojoj služi original (§§ 27—33).
Posebni propisi postoje za prometanje i javno izlaganje portreta, za što je potrebna dozvola portretiranog odn. njegovog rodjaka ali ima i slučajeva u kojim nije potrebno ove dozvole tako kod slika iz savremene histerije, naročitih scenarija, dogadjaja ili kad slike pdgovaraju nekom višem interesu umetnosti a ne vredja se opravdani interes portretiranog lica, dalje kad se ide za svrhe pravosudja i javne bezbednosti. (§ 34-36).
Zakicmski projdct o zstStiti autorskog pts^^n.
Po § 23 lit. 6 ima autor isključivo pravo za prenos dela na instrumente, koji služe mehaničkom izvodjenju glasova, zatim pravo na dozvolu, da se prenesena dela mogu javno izvoditi putem tih instrumenata; najzad pravo na prenos dela radio-elefktričnim putem.
S tim naš zakonski projekt išao je jedan korak dalje kao čl. 13. B. K., koji predvidja samo prenos muzičkih dela na instrumente za melianičko reprodukovanje, po propisima našeg zak. projekta predvidja se i mogučnost prenosa deklamacije i govora. Istim propisima statuira se isključivo pravo autora, da svoja književnička odnosno umetnička dela prenese radip-električnim putem (čl. 11 bis B. K.). S obzirom na razvitak ovih sredstava za reprpdukciju, koji još nije savršen, naš Zakon ne predvidja, kao druge države, mogučnost prinudnih licenca i rczerviše autoru isključivo svoje pravo, tako da svaka reiDrodukcija književnih i umetničkih dela pomoču gornjih sredstv^a bez dozvole autora predstavlja povredu autorskog prava. Jedan izuzctak u korist več pre stupanja na snagu zakonskog projekta u zemlji upotrcbljenih muzičkih instrumenata predvidjaju završni propisi (§ 76).
Kako je nama svima poznato, postoje razna sporna pitanja u pogledu kinematografskih dela i glede prenosa književničkih i umetničkih dela putem radio difuzije ili na mehaničke muzičke instrumente.
U ova sporna pitanja naš zakonski projekt se nc upušta. Da li pripada autorsko pravo na kinematografskom delu svima intelektualnim suradnicama na filmu, Francuska Teza, ili je potrebno da iz praktičnih razloga samo jedno lice reprezen-tira autora kinematografskog dela, entrepreneur. po Poljskoj tezi, ili artističan direktor, po Italijanskoj tezi — vrlo je sporno.
Isto tako naš zakonski predlog se ne upušta u jedno vrlo interesantno drugo pitanje, u pitanje prava umetnika izvodja-ča. Po mome mišljenju s punim pravom. Delo umetnika izvo-(Ijača ne može se smatrati kao stvaralački rad, creatioii d' 2sprit, nego samo kao reprodukcija dela drugog autora, i u slučaju, da po običnom mišljenju izvodjenje nekog dela se vrši na najsavršeniji način. Artist ne predstavlja nista drugog kao struono lice koje u svojoj struci prema svojoj sposobnosti i
Zakonski Projakt o zaištili autorskog prava. 275
prema talentu reproducira dela književnosti ili umetnosti i u tom pogledu njegovo delo viredi toliko, koliko delo svakog stručnjaka bilo na polju intelektualnog bilo na polju mehanič-kog rada. Dela sva:kog stručnog lica, dok ne reprezentiraju neko originalno književno ili umetniško delo, se honoriraju prema vrednosti i naročito dela umetnika jzvodjača — dram-skog aktera. pevača — gube se brzo i pružaju nista stalnog. Faktično bi bilo vrlo teško delo umetnika izvodjača zašlititi. Svaki umetnik izvpdjač svojim izvodjenjem daje primer i omo-gučava na ovaj način razvitak umetnosti i opasno bi bilo za-bramti, da druga lica. ne bi sebi usvojila način i maniru lunetni-ka izvodjača. Kao u ostalom više manje odvisi od samog umetnika izvodjača, da ugovorom sebi osigura odgovarajuču nak-nadu za svoje delo, njemu ne bi bila potrebna još neka druga zaštita po naročitim propisima autorskog prava, odnosno po specijalnim zakonskim propisima. Ne bi bilo praktično za našu državu, da bi ona uzcla u ovim spornim pitanjima sada neko odredjeno stanovište i prema tome je bolje, da privremeno dočeka kako se razvije praksa i judikatura u zemlji i u inostranstvu, da može docnije svoje zakonoidavstvo prema tome popuniti.
§ 10 zakonskog projekta odredjuje, da je autor dela onaj. ko je delo stvorio. U smislu čl. 15 B. K. ustanovi se dalje pnaesumtio juris, da se smatra autorom nekog dela. dok se protivno ne dokaže:
a) onaj, čije je gradjansko ime naznačeno na uobičajan način na pojedinim primercima dela. U pogledu likovne umetnosti (§ 3 t. 6) smatra če se naznačenjem gradjanskog imena stavljanje oznake, značajne za dotičnog autora;
b) onaj, ko bude označen svojim gradjansikim imenom kao autor prigodom javnog predavanja, javnog predstavljanja, javnog izvodjenja ili javnog izlaganja dela.
Kod anonimnili ili pod pseudonimom izašlih dela o\'lašten je izdavač ili priredjivač vršiti prava, pripadajuča autoru, sve dok se taj ne utvrdi.
Što se tiče mera zabrane i plenidbe predmeta povrede, čl. 16 B. K. prepušta ih unutrašnjim zakonodavstvu svake zemlje povredjenog lica, presuditi, da se protupravno izradiene. pri-
V6 Zakonski projekt o zaštlti autorskoL pravia.
kazivane javno izložene ili u promet stavljene reprodukcije^ portreti, primeroi dela kao i orudje, sprave, koji služe isklju-čivo protupravnom unmožavanju, ponište, zatim da se štain-parski slog razturi — ako su sve spomenute stvari u vlasništvu ili posedu povreditelja ili njihovih naslednika. Sud može na mesto poništanja presuditi da se reprodukcije ili sprave pre-inače tako, da se ostrani ili spreči povreda autorskog prava ili,. da se dotični piredmeti izruče povredjenom licu uz primernu odštetu. Ovi propisi ne važe za povredu arhitektonskih dela (§ 55, 56).
U slučaju, da se optuženi oslobodi kazne, ali se ipak utvrdi postojanje povrede u objektivnom smislu, sud sa predmetima povrede postupa u smislu pomenutih §§ 55 i 56 (§ 57).
Kazneni sud dosudiče na zahtev povredjenog lica i nakna-du štete, kad se po kaznenom postupku dade dokazati. Nakna-djuje se kako prouzroičena šteta, tako i izmakla dobit (ptma zadovoljenje).
Povrh toga može kazneni sud dosuditi povredjenom licu na njegov zahtev posebnu naknadu za ličnu povred^u (zado-voljštinu). Veličinu takve novčane naknade odredjuje sud po slobodnom svojem rasudjenju (§ 58).
Tužitelj može zahtevati, da se presuda objavi na trošak osudjenog (§ 60).
U § 61 predvidja se mogučnost, da se kod gradjanskih f fcaznenih sudova traže i pre podnesene tužbe mere predostrož-nosti i obezbedjenja protiv povreda autorskih prava.
Osim kod kaznenih sudova, povredjeno lice može i kod gradjanskih sudova zahtevati, da se ustanovi postojanost au-torsko-pravnih ovlaščenja i da se zabrani daljna povreda istih, da se presudom odredi naknada obogačenja ma da nikakva krivnja povreditelja ne tereti i mere pomenute u §§ 55 i 56. (§ 62—64). §§ 65—70 govore o zastarelosti dela povrede autorskih prava.
Ostaje još pomenuti završne prepise zakonskog projekta. Zakon ima retroaktivno dejstvo, jer se primenjuje i na dela, koja su se stvorila pre stupanja na snagu ovog Zakona. Naro-čito uživaju punu zaštitu ona dela, koja do sada nisu u opšte Ui nisu bila u opsegu ovog zakona zaštičena.
Zakonski projekt o zaštiti antorskog' prava. ,277
19
Saniio propisi, koji se tiče gonjenja kaz-neno-pravnih dela po ovom zakonskom predlogu, primenjuju se od dana, kad je zakonski projekt postao zakon (§ 71).
Ako je autorsko pravo preneseno na drugo lice, pre stupanja na snagu ovog zakonskog projekta, neče se smatrati prenesenim^ u slučaju sumnje ono autorsko pravno ovlaščenje, koje autoru pripada tek po ovom zakonu.
Svako autorsko-pravno ovlaščenje, preneseno pre stupanja na snagu ovog zakonskog projekta, miože se otkazati u roku od godine dana, računajuči od dana, kad je ovaj zakonski projekt stupio na snagu. Otkazni rok je jedna godina (§ 73).
Dosada dozvoljene, a po ovom zakonu zabranjone prera-de, prevodi i reprodukcije, izašle u celosti ili delimično, pre nego li je stupio na snagu ovaj zakon, smatrače se i dalje do-zvolj enima.
Mogu se staviti i dalje u promet primeroi i reprodukcije, dovršeni i izradjeni pre stupanja na snagu zakonskog projekta, ali samo tada, ako se ovi na molbu zainteresovauioga lica, podnesenu u roku od tri meseca posle stupanja na snagu ovog zakonskog projekta, prijave političkoj vlasti prve instance, zapisu u naročiti spisak i snabdu naročitim pečatom (žigom) (§ 74).
Dosada dozvoljena, a po ovom zakonskom projektu za-branjena umnožavanja i reprodukcije mogu se dovršiti, ako se s njima započelo pre, nego li je ovaj zakon stupio na snagu. Jednako se mogu sprave za umnožavanje i reprodtikciju, iz-radjene več pre nego li je stupio na snagu ovaj zakon, upo-trebljavati u tu svrhu još za vreme od daljnih 6 mesed. računajuči od dana, kada je stupio na snagu ovaj zakon.
Sa ovim spravama dovršeni ili izradjeni primerci i reprodukcije mogu se u buduče taikodje staviti u promet, ali samo pod uslovima, postavljenim' u predidučem § 74. (75).
Pozorišna i glazbena dela, koja su se sa autorovim ovlaščenjem ilj zbog pomanjkanja zakonske zaštite dozvoljeno izvodila pre nego li je stupio na snagu ovaj zakonski projekt, može predjašnji priredjivač izvodjenja dela i nadalje slobodno izvoditi za vreme od jedne godine, računajuči od dana, kada je stao na snagu ovaj zakonski projekt (§ 77).
J78 Preglod socialno politične uiprave v Sloveniji.
Poslednji §§-i govore još o registrirna anonimnih i pseu-dortimnih autora, vodjenih kod Ministarstva Tr-g. i Ind. i o prestanku sada važečeg zakona i zakonskih propisa o autor-škom i*ravu i o vremenu kada stupa zakon u moč.