KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 23 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 OKTOBRA 1938.
PATENTNI SPIS BR. 14270
Edeleanu — Gesellschaft m. b. H., Berlin — Schoneberg, Nemačka.
Postupak za oplemenjavanje ulja za osvetlenje.
Prijava od 22 aprila 1937.	Važi od 1 aprila 193*.
Naznačeno pravo prvenstva od 22 aprila 1936 (Nemačka).
Pronalazak se odnosi na rafinovanje ulja za osvetlenje, predmet pronalaska jeste postupak za dobijanje ulja za osvetlenje sa veoma dobrim osobinama davanja svetlosti uz zadržavanje i poboljšanje drugih željenih osobina sa većom dobiti, no što je to do sada bilo moguće, na ekonom-niji način i uz dobijanje ulja za osvetlenje, koja delom po svojim osobinama nadma-šuju dosadašnja ulja za osvetlenje, koja su dobivana rafinovanjem frakcije ulja za osvetlenje.
Obično nije moguće, da se frakcija ulja za osvetlenje iz nafte, tako kako se ona dobija u normalnom postupku prerade, upotrebi za ciljeve osvetlenja, pošto jasnost proizvedenog plamena ili u svakom slučaju konstantnost jasnosti pri dužem gorenju nije zadovoljavajuća, nastaje čadavljenje ili skorevanje fitiija i javljaju se i druge nezgode.
Uobičajeno je, da se za poboljšanje kvaliteta frakcije ulja za osvetlenje, ova izlažu rafinujućem tretiranju u cilju, da se uklone nezasićeni i aromatični ugljovodo-nici, koji su uzrok nedovoljnog kvaliteta svetlenja čađenja itd. Ovo uklanjanje nezasićenih i aromatičnih ugljovodonika se vrši tretiranjem ukupne frakcije ulja za osvetljenje, pomoću rastvornih sredstava, koja deluju selektivno, kao n. pr. pomoću tečnog sumpordioksida. Takva selektivna rastvorna sredstva imaju izraženu moć rasi varanja za olefinske i aromatične ugljo-vodonike, ali ipak nimalo ne rastvaraju ili pak samo u maloj meri rastvaraju ugljovodonike, zasićene vodonikom.
Po izdvajanju rastvora, koji sadrži o-
lefine i aromate ostaje očišćeno ulje za osvetlenje, koje po uklanjanju u njemu u maloj količini rastvorenog sredstva za ra-stvaranje nema više neželjene osobine ili ih ima u manjoj meri.
Postupak po pronalasku se razlikuje od ovog poznatog postupka za rafinovanje time, što se tretiranju pomoću selektivnih rastvornih sredstava ne izlaže celokupna frakcija ulja za osvetlenje, već samo jedan određeni deo cve frakcije, i to deo sa višim ključanjem. Samo iz ovoga dela sa višim ključanjem se dakle uklanjaju olefini i aromati, dok se deo sa nižim ključanjem ne izlaže tretiranju koje izvodi uklanjanje aromata i olefina.
Pokazalo se naime, da se rdavo gorenje ulja za osvetlenje pretežno ili isključivo prouzrokuje aromatičnim i nezasićenim ugljovodonicima, koji se sadrže u delu kerozen-frakcije sa višim ključanjem.
Po udruživanju ovog dela frakcije ulja za osvetlenje sa nižim ključanjem, koji još sadrži aromate i olefine sa delom sa višim ključanjem, tretiranjem pomoću selektivnih rastvornih sredstava dela frakcije ulja za osvetlenje, koji je oslobođen od aromata i olefina dobija se ulje za osvetlenje, koje i pored svoje sadržine aromata i olefina sa niskim ključanjem ima naročite dobre osobine i bolji kvalitet svetlenja no ulje za osvetlenje koje je rafdnovano po dosadašnjem metodu.
Ove naročite dobre osobine davanja svetlosti su, kao što je nađeno, upravo uslovljene sadržine jedinjenja, sa niskim ključanjem, bogatih ugljenikom.
I boja gotovog proizvoda ie zadovo-
Din. 5.—
ljav'ajuća, pošto se nosioci boje uglavnom sadrže u delu frakcije kerozena sa višim ključanjem i udaljuju se postupkom ekstra-hovanja. Najzad je i viskozitet gotovog produkta mali, jer usled netretiranja dela sa niskim ključanjem iz ovoga nisu uklonjeni niskoviskozni ugljovodonici koji su siromašniji vodonikom.
Za rafinera se u primeni postupka javlja još naročita korist, da on pri datoj veličini i produkcionoj sposobnosti njegovog postrojenja za ekstrahovanje sada može izvoditi veću količinu gotovog produkta, pošto se samo jedan deo ovoga treba da provodi kroz postrojenje za ekstrahovanje.
Gotovi produkat može još biti izložen tretiranju sa boksitom, zemljom ili t. si. ili može udeo sa nižim ključanjem lako biti čiščen sumpornom kiselinom ili zemljom; takode mogu biti upotrebi jena d oba postupka za čišćenje.
Tačan brojni podatak koji bi važio za sve nafte o granici temperature za razlaganje frakcije kerozina u delu sa nižim ili višim ključanjem, od kojih se deo sa višim ključanjem po pronalasku treba da izloži ekstrahujućem tretiranju ne može biti dat, pošto ovo zavisi kako od porekla ulja za osvetlenje, tako i od njemu datih granica ključanja. Ali se u mnogim slučajevima može reći, da se granica nalazi približno kod 240° C. Uostalom se ova granica temperature u svakom pojedinačnom slučaju može lako iznaći jednostavnim prethodnim probama.
Primer: —
Destilat ulja za osvetlenje iz sumatra-ulja sa gustinom od 0,8212 ori 20° C i sledečem ponašanju u ključanju:
(Analiza ključanja po Engleru)
Početak ključanja		167°
0,5	cm3	=	170D
/	rr-	ISO'1
18,5		190'’'
;n		200°
47		210°
58	’ =	220°
71	' =	230°
80	y i	240°
87	yy	250°
91,5	yy	260°
95		270°
96,5	>>	280°
98,5	>>	289°
tretiran	je kao obično sumporastom 1	
Unom i to sa 75 Vol.—% u suprotnom strujanju pri —10° C. Po razdvajanju obrazovanih slojeva i uklanjanju rastvornog sredstva je bilo dobiveno pri tome 80 Vol.—°/o rafinata (gotovi produkat A).
Iz jednog drugog dela istog ulja je najpre odestilisano približno 50 Vol.—0/o (do 215° C) i zaostala frakcija sa višim ključanjem je podvrgnuta istom tretiranju kao kod prvog ogleda celokupno ulje za osvetlenje. Pri tome je po uklanjanju rastvornog sredstva pomoću 80 Vol. — % dobiven rafinat (40%, u odnosu na početno ulje), koji je dodat frakciji sa niskim ključanjem. Mešavina je dala za upotrebu gotovo ulje za osvetlenje (gotov produkat B).
Kod oba metoda dobiveni rezultati su složeni u sledećoj tabeli:
	Početno		Gotov pro- Gotov pro-	
		ulje	dukat A	du^at B	
Iskorišćenje		100%	80%	90%	
gustina	0,8212		0,7924	0,8036	
1 S	I .	i	1	g g	-s
fcc = - ¥ o 111 čas	t S	I	&	1 š
	.1	1 .2	£	1	ii	=	| o •>	K
Vačasa	35 mm 4,2	125 mm 15,8		100 mm 12,1
1 „	35 „ 4,1	120	„ 15,8	100 „ 11,8
2 „	35 „ 4,2	115	„ 15,8	100 „ 12,1
3 „	35 „ 4,2	110	„ 15,7	95 „ 12,2
4 „	35 „ 4,2	105	„ 15,1	90 „ 11,9
5 „	35 „ 4,2	90	„ 14,5	90 „ 12,1
6 „	35 „ 4,2	85	„ 13,5	85 „ 11,9
7 „	35 „ 4,2	75	„ 12,4	80 „ 11,8
8 „	35 „ 4,2	65	„ 11,4	80 „ 11,3
Utrošak ulja po				
Hefner-sveći na čas 5,1			gr 3,1	gr 3,4 gr.
Kao što se iz gornje tabele vidi, da je po novom postupku izvedeni gotov produkat (B) malo veći utrošak ulja po Hef-ner-sveći na čas, ali ovaj rafinat daje stalnije osobine gorenja no potpuno rafino-vano ulje (gotov produkat A). Osim toga je gobit gotovog produkta B za 10% viša no dobit gotovog produkta A.
Patentni zahtev:
Postupak za oplemenjavanje ulja za osvetlenje pomoću selektivno dejstvujućih rastvornih sredstava, naznačen time, što se samo deo frakcije sa višim ključanjem ulja za osvetlenje izlaže ekstrahovanju rastvorili m sredstvom, i što se pri tome dobiveni rafinat meša u gotov produkat sa u dalom slučaju pomoću tretiranja sumpornom kiselinom ili zemljom za sebe rafinovanim delom sa nižim ključanjem, pri čemu se u datom slučaju ovaj gotovi produkat može izložiti tretiranju zemljom.