rosrarrna uiacenj n eoiovom
Gotfina VH. Broj a?.
U ZagreBu, 22. novembra 1935.
Pojedin! broj 'sfoji dinara 1.50
• vi*
izšli.

"ston* " -
GLASILO SAVEZA .UGOSLOVENSKIH EMICRANATA IZ JULIJSKE......KgAIWE
»■Jadranski koledar« stane 10 Din. Žepni koledar	siane 8 Din
Kdor naroči obadoar jih dobi --■<* 18 Din. franko
BANKROT IN ABESINIJA
Ljubljana, 17 nov. 1935 — (Ag is.) —
Ko je faHzem v Italiji vzel oblast v roke, se je zavedal, da je eden glavnih pogojev njegovega obstanka, da uredi razrva-ne italijanske gospodarske razmere. S svojo usodo je na ta način vezal usodo financ in usodo nacionalne valute. Da v tem ni uspel z brezmiselno in brezglavo gospodarsko politiko, ki je šla vsa v smeri, da pribavi v roke države čimveč sredstev, ne upoštevajoč pri tem potreb narodnega gospodarstva, širokih ljudskih slojev in skupnih koristi, postaja posebno zadnji čas vedno bolj jasno. Življenjski standard italijanskega naroda je s tako pretirano gospodarsko politiko padel na nivo, ki je mnogo nižji od predvojnega stanja.
Razvoj italijanskih fašističnih financ gre v isti smeri kot smo videli pri liri, k bankrotu! Dočim je v prvih šestih letih fašističnega vladanja, v dobi gospodarske konjunkture, kolikor toliko še uspevalo uravnavati državni proračun, se kaže od l. 1929 v fašističnih financah že obupna borba, kako izravnavati stalno naraščajoče primanjkljaje. Nastop svetovne gospodarske krize je fašizem v pogledu državnega proračuna skoro ignoriral. Ni pristopil k zmanjšanju budžeta, zlasti izdatkov, kakor so delale druge države, nego je ostal pri starem. Če je bila izvršena štednja, ni šla ta na račun celotnega proračuna, marveč posameznih postavk zato, da so se lahko povečali izdatki za oboroževanje. Ta prihranek je prizadel najbolj široke obubožane mase (večkratno občutno zniževanje plač in mezd) in prosveto. Stalno so se povečavale tudi subvencije hirajoči italijanski industriji, bankarstvu in pomorstvu. Višina celotnega proračuna (letno 20 do 22 miljard) izgleda za državo kot je Italija, naravnost neverjetna in pretirana. Se bolj pa nas začudi dejstvo, da gre polovica te vsote v vnem za oboroževanje in odplačevanje
KONKORDAT IZMEDJU ITALIJE I VATIKANA BEZ VAŽNOSTI
MNOGO ISTARSKIH SVEĆENIKA POD POLICIJSKIM NADZOROM — NEUSPJELA
INTERVENCIJA BISKUPA PEDERZOLLIA
Pula, polovicom novembra. Puljski prefekt Cimoroni smatra se i za duhovnog poglavara u svojoj provinciji. Bez obzira na biskupski ordinarijat u Poreču, koji je inače bio uvijek, od aneksije Istre Italiji do danas, orudje u rukama fašističkih vlasti, puljski je prefekt, očito s pristankom viših političkih faktora, još prije nekoliko mjeseci izdao naredbu, da još preostali hrvatski i slovenski svećenici ne smiju podučavati našu djecu vjeronauk u materinskom jeziku. Isto tako prefekt Cimoroni zabranio je tom naredbom svećenicima govoriti sa njihovim vjernicima u hrvatskom ili slovenskom jeziku. Prefekt nije ostao samo na tim riječima, već se i grozio svećenicima preko policijskih organa s konfinacijom ili gorim kaznama.
Fakat je naime da su bili radi prc stupa te naredbe puljskog prefekta, koja je u očitom protuslovlju s odredbama konkordata, do danas opominjani i stavljeni pod policijski nadzor tako da ne mogu više slobodno vršiti svoje svećeničke dužnosti ovi svećenici porečko-puljske biskupije:
Vladislav Premate u Juršićima u Roveri ji;
Ivan Pavić u Novakima kraj Pazina i Antun Gerolami u Valturi.
Još veći broj tako kažnjenih župnika ima u onom dijelu Istre, koji pripa-
glav
javnega dolga. (5 miljard za vojsko, 5 do 6 miljard za anuitete dolgov). Po mnenju fašističnega službenega ekonomista Portare znaša letni nacionalni dohodek bo miljard lir. (1.1933). Danes je ta dohodek gotovo mnogo manjši. Ako vzamemo v obzir višino letnega proračuna z vsoto do zz miljard in dodamo k temu še samouprarm davčni vijak vidimo, da to absorbira skoro polovico narodnega dohodka. V p skem letu 1933-34. je znašal deficit b 377 miljonov lir. V 1. 1934-35. pa 2.974 miljo-nov lir. V to vsoto je všteta izredna postavka 620 miljonov lir kot dotedanji izdatek to je do aprila tega leta, za abesinsko ekspedicijo. Iz govora, ki ga je imel ital. finančni minister Thaon de Revel, se razvidi, da je za 1.1935—36. predviden primanjkljaj 1.657 miljonov lir pri dohodkih 17.988 miljonov lir in izdatkih 19.645 miljonov lir. V teh izdatkih niso všteti stroški za abesinsko ekspedicijo, ki znašajo do danes skoro že miljarde. Obeta se torej, da bo letošnji primanjkljaj presegel vse dosedanje. Edina redukcija proračuna je ta, da so ukinjene subvencije industriji. Ta je letos tudi ne rabi, ker ji gre posel zaradi vojne konjunkture izredno dobro. Lansko leto pa so samo železnice pokazale 900 miljonov primanjkljaja, dočim so pošiljke emigrantov dosegle komaj desetinsko predvidene vsote. Ravno tako so občutno nazadovali dohodki paroplovbe.
Posebno poglavje faš. financ in največjo rano italijanskega gospodarstva tvori javni dolg. Pred vojno je znašala obremenitev na prebivalca 50.62 zlatih lir, ob na stopu fašizmu 56.98 zl. Ur. docim znaša danes 110 zlatih Ur. To pomeni, da se je pod fašizmom, državni dolg podvojil. Danes znaša javni dolg Italije okrog 107 miljard lir. Ako po mnenju angleške gospoaarsKe revije »The Economista upoštevamo različne garancije, ki jih je prevzela država za reorganizacijo industrije in bankarstva, znaša ta dolg okrog 160 miljard. To je približno toliko 'kot znaša celotno narodno premoženje! Res, da je pretežni del tega dolga notranji dolg, toda posledice lega slabega gospodarjenja bodo morale prenašali šc vrste generacij in italijansko narodno go spodarstvo bo na ta način omrtvičeno dolgo dobo let. Pred kratkim je bilo pisano že zopet novo posojilo »za obrambo kolonij«, ki je baje doseglo uspeh.
Fašizem se rad hvali,. da je pod njego vim režimom bilo izvršenih za 31.4 miljard lir javnih del in da se je za to vsoto povečalo narodno premoženje. V resnici izgleda stvar malo drugače. Vso ta javna dela so izvršena s pomočjo prisilnih notranjih posojil. Funkcijo posojevalca vrše redno javno-pravni denarni zavodi, pri katerih se steka skoro ves teško prištedeni denar italijanskega ljudstva. Na ta način je fašizem mirno lahko plasiral vsako leto po dve posojili in šel pri tem do skrajnosti. Ne dolgo tega, ko bo slišati, da državne name ne morejo več zadovoljiti odplačilom^ obresti in anuitet in da na drugi strani javno-pravni denarni zavodi ne m.orejo za-
PROGON STAROSLAVENSKOG JEZIKA U ZADRO
Što vlasti zahtijevaju od svećenika reda Male Braće
.6
Zadar, 20 novembra. U Zadru postoji IŠe osporava i vlasti traže da se, radi to-
iedina crkva sa staroslovenskim bogoslužjem i propovijedima u crkvi, na našem jeziku. To je crkva sv. Mihovila, u kojoj su svećenici minoriti, t. j. pripadaju redu Ma-Braće. Mediutim održavanje ove crkve postaje danomice sve teže. I ako crkva ima svoje staro pravo da se svećenici služe narodnim jezikom, to im se pravo sve vi-
sa
raz-
izredno velik
da tršćanskoj biskupiji, i gdje su se koliko toliko sačuvali na svojim mjestima j slovenski i hrvatski svećenici.
Tu su bili. pod strogi policijski nad- I zor stavljeni slijedeći župnici:
Josip Vidal u Kringi;
Toma Ranko u Sv. Ivanu od Šterne; Pravdoslav Filipčič u Lindaru;
Rudolf Barbiš u Čepiću;
Franjo Krizmančić u Brdu kod Čepića;
Leopold Miklavčič u Zamašku;
Šime Milanović u Cerah;
Gabrijel Pišćanc u Klancu.
Svi ti župnici i župeupravitelji su bili kažnjeni samo radi toga što su jugoslo-vensku djecu učili u skladu sa načelima i propisima katoličke crkve u njihovom materinskom jeziku. Ili su bili kažnjeni zato što su sačuvali hrvatske i slovenske natpise na slikama križnoga puta u crkvi; što su govorili sa svojim vjernicima hrvatski ili slovenski ili su pak po službenoj potrebi posjećivali svoje slavenske drugove u susjednim župama ili su pak posjetili tršćanskog biskupa Fogara u Trstu, proti kojemu su fašisti lanjske godine vodili oštru kampanju.
Policijskim nadzorom kažnjeni svećenik ne smije prije odredjenog sata u jutro iz kuće i ne smije ostati preko odredjenog sata u večer izvan kuće. Svoje mjesto može ostaviti samo uz posebnu
dozvolu, koju mora tražiti za svaki slučaj posebno i ne smije pohadjati javne lokale, kao što ne smije govoriti sa osobama, koje su u fašističkim očima_ sumnjive. Teško je zamisliti kako može takav svećenik vršiti svoju vjersku službu pod tim okolnostima.
Protiv takvog neosnovanog i nepravednog postupka je protestirao čak i sam porečko-puljski biskup Peđerzolli, koji je inače dosada uvijek podupirao fašističke vlasti u njihovoj borbi protiv slavenskog pučanstva u Istri. On je protestirao kod puljskog prefekta Cimoro-nia i upozorio ga da su njegove naredbe u protivnosti s odredbama konkordata. Prefekt je biskupu odgovorio da Je konkordat samo krpa papira i da su odredbe u konkordatu samo riječi koje nemaju više nikakove vrijednosti, te da se mora već jednom svršiti sa uporabom slavenskog jezika u crkvama u Istri.
Porečki je biskup čitav slučaj na to, navodno, prijavio višim crkvenim vlastima u Rimu, ali do danas se ne vidi nikakvog uspjeha njegove prijave. Međju-tim pitanje je uopće, hoće li doći do kakvog rezultata, obratno: moglo bi se prije zaključiti po riječima visokih crkvenih dostojanstvenika kojima pozdravljaju čete koje odlaze u Afriku, da su i oni suglasni s postupkom fašističkih vlasti protiv jugoslavenske manjine u Julijskoj Krajini.
oožnje kontrole, služba božja obavlja na latinskom, a propovijedi na talijanskom jeziku. Svećenici crkve opiru se ovim presizanjima sa opravdanom tvrdnjom, da je ovo jedina crkva sa staroslovenskim bo-gosluženjem u Zadru, i da je ona u samom interesu crkve i vjere ovoga kraja.
TALIJANSKE DRŽAVNE OBLASTI ŠIKANIRAJO NAŠE LJUDI PRI ČITANJU SLOVENSKIH ČASOPISOV
Gorica, novembra 1935. — (A g i s). V zadnjem času se množijo primeri o zaplembi naših listov, ki prihajajo iz Jugo-slàvije, kakor tudi druge šikane proti prodajalcem in kupovalcem časopisov. Kljub velikemu ogorčenju, ki vlada v Italiji pro-tujim proizvodom in drugemu ter seveda predvsem proti inozemskim listom, moramo tu ločiti sovražno razpoloženje Italijanov in fašistov proti našim listom, kar se je zaradi napetega mednarodnega položaja še povečalo. Mi smo s to sovražnostjo vedno računali in vedno dokazovali, da ni nikakor ponehala kljub vsem lepim besedam o prijateljstvu z Jugoslavijo. Nad prodajalci in kupovalcl slovenskih listov so se navadno znašali fašisti in drugi, ki niso bile baš udarne osebe. Seveda ni govora, da bi bili za ta dejanja pokli-
cani na odgovornost.
Kakor pa poročajo iz Gorice, se je dogodilo, da so organi javne varnosti kara-binerji ustavili na cesti nekega kmeta iz Vipavske doline, ki je v mestu kupil slovenski časopis in ga natančno izprašali zakaj je pravzaprav kupil list, kakšni so bili njegovi nameni itd. itd.; na koncu se je moral še legitimirati, nakar so vzeli njegove podatke na zapisnik. To pomeni, da ga bodo držali vedno pod kontrolo, kar pa je najmanj. S tem bo vedno izpostavljen pri vsaki najmanjši stvari ši-kanam policije in fašistov. Kaj se pravi biti zapisan v črni knjigi, mislimo, da že vsakdo ve. To je tudi dokaz, da državne oblasti budno pazijo na vse tiste, ki či-tajo naše liste.
dostiti zahtevam vlagačev. Končno bo tudi tu plačala račun ljudska masa. Da so ta javna dela izvršena v produktivne svrhe bi bila likvidacija javnih dolgov gotovo lažja; toda grós fašističnih javnih del, je popolnoma prestižnega in strateškega značaja.
Ravno tako porazno sliko daje zunanja trgovina, ki je stalno pasivna. Posebno za letos se pričakuje velika pasivnost zaradi velikanskih nabav za vojno potrebnega materijala. Lansko leto je znašal pasivni saldo 2.45 miljard, letos se pričakuje okrog 6 miljard lir de/icito.
V tako stanje je prišlo italijansko narodno gospodarstvo pod 13 letnim izmozga-vanjem faš. režima. Danes nima Italija niti denarja niti kredita. Prekomerna zadolžitev je vzrok, da gre danes vsa štednja in polovica nar. dohodka zato, da država lahko poravnava dolgove, izvršuje nerentabilna javna dela in da se lahko oborožuje. To vede samo do katastrofe. Nič ni čudnega zato če se je fašizem moral odločiti za igro, ki naj bi mu prinesla rešitev iz tega stanja. Vrgel je na kocko vse, ves razpoložljiv italijanski kapital je vrgel v eno* podjetje, t. j. zavojevanje Abesinije. Fašizem danes govori: ko zasedemo Abesinijo* dobimo zopet kredit in sanirali bomo naše finance. Fašizem se tega zaveda, da vsako zavlačevanje pospešuje krizo in polom financ. Zalo se mu mudi in skuša z vso silo čimpreje doseči svoj cilj. Toda če upošte-
vamo danes še poleg tega vso mednarodno nenaklonjenost, ki si. jo je nakopal m pa težave ob katere zadeva pri zavojevanju tuje dežele, si ne moremo misliti ugodnega in za fašizem rešilnega konca. — (Z —)
5 MILJARD UR ZA VOJNO V ABESINIJI !
Zadnje poročilo italijanske državne banke z dne 30 septembra 1.1. je prineslo poleg drugega tudi postavke za vojno v Afriki pod naslovom, »za posebne potrebe v kolonijah vzh. Afrike« v času od julija do septembra:
za kolonijalno ministrstvo 1.000,000.000 lir za vojno, mornarsko in
letalsko ministrstvo	2,145,000.000 lir
za častniški ustroj	93,815.000 lir
Š O FER KO M I S I ONA RJA SLOVENSKIH LISTOV V TRSTU ARETIRAN
ODVEDEN V RIM — IZPUŠČEN IN VRŽEN IZ STRANKE
Trst. novembra 1935. (A z i sl — Velika razorodaialna inozemskih listov v Trstu Parovel ie vzela v zakup tudi slovenske liste, ko so bili ti dovolieni v Italijo in Jih razpošiljala trafikam v razprodajo. Tako je razpečeval »Jutro«. »Novosti«. »Slovenca« in »Glas Naroda« do vsel Julijski Krajini, dokler se ni že itak naneto stanie zaradi abesinske volne oziroma zaradi sankcii. še bolj poostrilo.
Naši listi so se v Primoriu zelo dobro orodaiali. Sai ni nič čudneza. Naše iiudstvo čita zelo mnozo. če le more. V zadniih letih na mu ie bila skorai popolnoma prepovedana dušna hrana v svoiem Jeziku, zato se ie oprijelo, kliub velikemu riziku, da se izpostavi novim fašističnim šikanam in pre-zanianiu. slovenskih listov z vso silo. Pred trafikami, ko so prišli listi, so stale vrste naših lindi, kmetov, obrtnikov, intelektualcev pred prodajalnami, kier so imeli slovanske časopise. Fašisti teza niso mozli prenašati in so se začeli -'-služevati svojih znanih metod: daiaii so piti olie (to pot celo maziino. ker se ie moeoče izkazalo, da ricinovo ne »ourzira« narodne zavesti v zadostni meri..,.). Zaradi sankcii so vda-rili do tuiem biazu in to iim ie ravno nrav nrišio. da so se zaznali nroti našim listom.
Kakor poročalo iz Trsta io ie zopet zaradi slovenskih listov izkunil neki Italiian. šofer razprodaiaica slovenskih listov v Trstu Parovela N. Ta šofer ie imel nalozo. da ie v Postoini razdelil pošilike naših listov na italijansko pošto za vse trafike. Samo zaradi te svoie službe ie bil aretiran, nrepelian v Rim. kier ie bi) vsestransko zaslišan. Jasno ie da mu niso mczli dokazati ničesar nrotidržavneza in so za zato morali izpustiti Zato so mu pa odvzeli izkaznico in fašistični znak. Že samo to je zadosti huda kazen, ker ie tako onemozo-čen in ie s tem postaj sumljiv element.
za postavke od februarja do junija
3.738,815.000. lir 1.149,076.000 lir
Skupaj 4.887,896.000 lir Sorazmerno je bilo potrošenih okoli 600 miljonov lir na mesec, ali okoli 20 miljonov na dan. V času vojne pa so te postavke zvišane tudi na 100 miljonov na dan. Ali ne bi bilo boljše izvesti meljorizacijo zemlje v Siciliji, Kalabriji, Sardiniji, Bazi-likati, Abrucih Ud., kakor izvojevat neko negotovo kolonijo.
soPis^t m
'm
mis^^T
pa vidimo, i tudi osta-Juzoslavije.
PREGANJANJE SLOVENSKEGA ČASOPISJA V GORICI
Gorica. 17. novembra 1935. (Agisl. V zadnji številki našeza lista smo poročali da ie moral prodajalec Molesini piti radi prodale slovenskih časopisja, maziino olie. Po vesteh, ki smo jih da ni ostal edini in da Iim. ki prodaiaio časonis? z vsemi sitnostmi onemogočati poslovanje. Tako ie moral niti na kvesturi ricinovo olie trafikant pri kapucinih. Lastnica trafike pri zlcdališčii pa ie vs|ed teza. ker ie morala piti ricinovo olie. zbolela in ie bila v veliki nevarnosti za živlienie. Kakor zzleda iz te in drueih vesti o prezanianiu slovenskega časopisja; hočejo fašisti z velikimi šikanami in nrezanianiem onemozočiti izvrševanje mednarodnih dozovorov.
Violina izjava na 15-godiš-njica Rapalla
U posljednjem broju našega lista donijeli smo izjavu talijanskog poslanika u Beogradu grofa Viole agenciji Avala o prijateljskim odnosima Italije i Jugoslavije. U toj izjavi grof Viola najsrdačnije je govorio o poboljšanju odnosa izmedju Italije i Jugoslavije. On je rekao:
»Naši se odnosi svakoga dana poboljša-, vaju. Naš je zajednički interes, da živimo kao dobri susjedi. Valja nam raditi na uklanjanju svakog nepovjerenja. Sve što budemo činili treba da bude odobreno od javnoga mišljenja naših dviju zemalja.«
Ta je izjava po svojoj formi i po svom sadržaju nešto što nije ni izdaleka u skladu s onim što misle dva »javna mišljenja naših dviju zemalja.« Bez obzira na marselj-ski proces i na sve drugo, dovoljno je da se pročita i samo jedan broj našega lista, da bi se vidjelo kako je izmedju fraza i stvarnosti velika diferencija. Zašto da nabrajamo detalje, kad su i g. Violi poznati.
Ali zašto je g. grof Viola izabrao baš dan 15-godišnjice Rapallskog ugovora da dade jednu takvu izjavu?
PREFEKT JAVNO' PRIJETI ČOVJEKU KOJI ŠIRI ANTIFAŠISTIČKE GLASOVE
Ono što ranije nije bio običaj sad se dogadja. Puljski prefekt Cimoroni objavio je u novinama, da je preko karabinjera zaprijetio Giorgiu Boscolu, iz Pirana, da će ga progoniti, ako ne prestane sa širenjem antifašističkih glasova protiv općinskih vlasti u Piranu. Ta je nova metoda političkog progona izazvala senzaciju.
UKIDA SE RASVJETA U SELIMA U nekim istarskim selima postojale su na uglovima, naročito uz cestu, svijeće na petrolej. Sad se to ukida, da bi se štedio petrolej, koji Italiji treba za rata. U gradovima, gdje je rasvjeta električna smanjit će se na polovicu jačina žarulja. U javnim uredima ložit će se jedna peć za dvije sobe. U školama će biti po mogućnosti — zima...
ČITAVU JE ITALIJU OBUHVATILO JEDNO ČUDNO LUDILO
To se ludilo manifestuje i u mijenjanju naziva na hotelima, kinematografima, dućanima itđ., samo zato, jer ti nazivi mirišu malo na engleski ili francuski, a ti su narodi danas najveći neprijatelji Italije, jer su proveli sankcije. Zato »Vedetta d’Italia«, riječki fašistički list piše, da na Rijeci jedan »Thea room« mijenja ime u Sala Adua, a Cinema Parigi, da bi morao mijenjati ime u Cinema Impero. Hotel Royal morao bi se prozvati Albergo Reale. Razumije se, tim se pisanjem prisiljava vlasnike tih hotela i kinematografa da tako postupaju* jer inače jao njima.
ABESINIJA NA GORIŠKIH ULICAH
V Gorici so spremenili imeni ulic Via Lunga in Via Scuola Agraria v ulici Via Macalle in Via Adua. — Pasticcerìa Francese v Trstu je dobila novo ime: Pasticceria (slaščičarna) Adua.
AVTOMOBILI V JULIJSKI KRAJINI.
Dne 30. iunija 1.1. je bilo v Julijski Krajini in Zadru 12.900 motornih vozil. Trst in tržaška provinca jih ie imela 6537, soriška 2299. ouliska 1920, reška 1839, in Zadar 305. Trst ima 3265 luksuznih avtomobilov. 79 avtobusov. 304 kamiionov, 274 prikolic za kamione. 1565 motobiciklov, 1 poljedelski traktor. 49 cestnih traktorjev. Po številu vozil ie Trst na 21. mestu. Milan in provinca ie na 1 mestu s 32.268 vozili. A g i s.
NOVA ZASTAVA.
Obmejni miličarski oddelek na Razpotju je dobil pred kratkem novo zastavo. Podelitev ie bila dokai slovesna. Prisostvovali so predstavniki oblasti iz Idrije ter mnogo vojaštva. — A g i s.
KOMENDATOR GENERALNI PROVI-KAR DELL’ ACQUA
Msgr. Angelo Dell’Acqua, ki je prišel za nadškofom Margottijem iz Carigrada v Gorico in je tu nekaj mesecev opravljal službo generalnega provikarja, je zapustil goriško mesto. Nastopil je svojo novo službo v Rimu kot rektor romunskega zavoda. Za časa svojega bivanja v Gorici je bil od vlade imenovan za konAfcdatorja.
N^^PoDÉSTA PULE
Za nov^Hpodestata v Puli je bil imenovan profesor Alojzij Draghicchio. Doslej je vodil občinsko upravo prefek-turni komisar dr. D’Alessandro. Novi nodestat se je pred leti priselil u Pulo.
OBČINSKI-TAJNIKI POD NADZORSTVOM
V Breginju, Koprivi in čepovanu so bili občinski tajniki postavljeni pod nadzorstvo, ker niso dovolj ekspeditivno izvršili nujnih odredb prefekturne oblasti.
FANTJEOSUMUENI, DAŠO POVZROČILI ANTIFAŠISTOVSKI KRATEK STIK IZPUŠČENI IZ ZAPOROV
Sv. Peter na Krasu, novembra 1935 (A g i s) — Pred časom ie naš list poročal, da ie bilo zaradi kratkega stika na električnem toku na dan proglasa mobilizacije v Italiji, aretiranih večie število fantov iz Knežaka in Bača. Oblasti so videle v tem
protidržavno akcijo zlasti, ker ie bila s tem onemogočena prilika, da bi poslušali Mussolinijev govor, ki so ga prenašali po radiju. Osumljenim in aretiranim fantom pa nisu mogli ničesar dokazati, zato su bili vsi' oproščeni.
Na Rijeci je uhapšen jedan trgovac
JER JE SAKRIO ROBU, KOJA PONE STAJE.
Riječka kvestura je uhapsila trgovca Josipa Smerdua, starog 44 godine, s motivacijom, da je sakrio u magazin robu, koja ponestaje uslijed zabrane uvoza, pa je time htio špekulirati iskoristivši ratno vrijeme. Bit će predan su-
du zbog toga.
Za jedan dan je po naredjenju riječkog podeštata zatvorena trgovina Rozalije Zavri, jer se nije pokoravala naredbama, koje su izdane povodom sankcija.
VELETRGOVEC ORSAN MORAL PITI RICINOVO OLJE
Nerazumljiva nehvaležnost proti bivšemu fašistu
Gorica, 15. novembra 1935. (Agis.) — Iz neznanih razlogov so pričeli preganjati v Gorici veletrgovca Orsana, ki je moral poskusiti tudi ricinovo olie čeprav ie Itali-
ian. Svoiečasno ie bil znan v Gorici kot italiianaš in fašist. S čim se ie zameril, nam zaenkrat ni znano.
1000 MALIH 0A10NA JE ODNIJELO 50.000 ANTIFAŠISTIČKIH LETAKA 0 ITALIJU
Komitet za Lombardiju tajnog antifašističkog udruženja »Giustizia e Libertà« pustio je negdje na talijanskoj granici 1000 malih balona. Svaki balon-eic je ponio 50 letaka, a povoljni vjetar ih je odnio u Italiju gdje su popadali.
U tim letcima se govori protiv rata u Africi i protiv fašizma.
Trošak za tu malo »ekspediciju« iznašao je oko 4000 lira.
TAJNI LETAČI PROTIV RATA U MILANU.
»II Nuovo Avanti« javlja iz Milana da su se u gradu proširili u velikom broju tajni letci protiv rata. Policija grozničavo radi da bi pronašla rasturi-vače tih letaka, ali do sada bez uspjeha.
VOJAKI NOČEJO ODPOTOVATI
»Giustizia e Liberta« iz Pariza poroča, iz Milana, da ni hotelo večie število vo-iakov, ki so se pripeljali z vlakom iz Benečije, odpotovati naprej v vzh. Afriko. Zaradi nediscipliniranosti so morali poklicati karabinerje, ki so vzpostavili red.
(Agis).
TRGOVCU TRPINU V GORICI ZAPRLI TRGOVINO
Prodajal je živila po
Gorica, 15. novembra 1935. (Agis) — Z novimi strogimi uredbami, ki so jih pričeli izvaiati zlasti nad trgovci, so prizadeti predvsem naši trgovci. Zgleda in vsak dan oostaia boli iasno. da so te odredbe naperjene predvsem proti njim. Če že ni to res. oa iih vsaj lokalne oblasti izvajajo tako. da so zlasti slovenski trgovci na slabšem. Brez dvoma iim ie prišlo to zelo prav. posebno če imalo namen gospodarsko uničiti naše lindi. Iz seznama, ki ga priobčujemo na drugem mestu in iz imen ie iasno razvidno. da so med kaznovanimi zlasti Slovenci.
Značilen Pa ie primer, ki se ie dogodil goriškemu velètreovcu Trpinu, ki ie imel špecerijsko trgovino z dvema podružnicama. ki so mu iih ored kratkim zaprli. Motivirali so ta svoi odlok s tem. da ie tehtal s slabimi tehtnicami, ki ne odgovar-
preveč nizki ceni
iaio predpisom. Iz dekreta je razvidno, da so bile te tehtnice v vseh treh trgovinah v neredu. Vendar oa ie pravi vzrok čisto drugje. Znana ie že konkurenca, ki se vodi od nekdaj v Gorici med slovenskimi in italijanskimi trgovci, kjer imajo seveda slovenski trgovci z ozirom na deželo ugodnejši položaj i večjo konkurenčno možnost.
Ni čudno če se torci italijanski trgovci poslužujejo za uničenje tega, vseh mogočih sredstev. Tako so tudi Trpinu pripravili policiisko preiskavo, ki ie seveda ugotovila neko napako pri poslovanju, čeprav iz trte izvito in ie tako zaprla podietie.
Imenovan! Trpin ie namreč nrodaial no zelo nizki ceni živlienske potrebščine. Kakor znano ima sedat v zalogi okoli 500 q koruzne moke. ki se bo brez dvoma radi tega ukrepa oblasti pokvarila.
GORIŠKA KVESTURA LEGITIMIRALA CERKVENE PEVCE NA POGREBU PRVAŠKEGA ŽUPNIKA JOS. PRIMOŽIČA,
Gorica, novembra 1935. (Agis) -S Pogreba nrvaškeza župnika se ie udeležilp veliko število prebivalstva iz vipavske doline. posebno iz Prvačine in okolice. Ob tei priliki so se poslovili ob blagega pokojnika tudi cerkveni pevci. Na grobu sta pela dva cerkvena zbora iz okoliških vasi. Kakor
ponavadi ie bila goriška kvestura tudi tu prisotna oo svojih številnih agentih. Slovenske žalostinke iim nikakor niso bile všeč. Zato so iih začeli ovirati s tem. da so vsakega posebej poklicali in iih legitimirali ter zapisali.
Strogi nadzor nad prometom Zadra s jugoslavenskom
okolicom
Jugoslavenskim državljanima, stanovnicima treće pogranične zone, obzirom na to da je Zadar proglašen slobodnom lukom, nisu se do sada nikada pravile bilo koje smetnje o izvezenim trgovačkim artiklima i živežnim namirnicama. Premda su talijanske vlasti odredile koliko pojedino lice može i smije izvesti iz Zadra živežnih namirnica, nisu se nikada pravila pitanja, da li se izvoznici drže postojećih propisa ili se takovi propisi po njima krše i prekoračuju. Već od početka talij ansko-abesin-skog spora, organi talijanskih pograničnih vlasti počeli su voditi djelomičnu, a u zadnje vrijeme i strogu kontrolu, koliko se trgovačke robe i živež-
nih namirnica izvaža preko granice. Nekojim jugoslavenskim državljanima, koji inače stalno borave u Prekome i uživaju pogodnost sa pograničnim kartama za prelaz u Zadar, pravile su talijanske vlasti pitanje, kada je svaki od njih za obiteljske potrebe namjeravao izvesti preko 10 kg brašna, koliko je za svako., lice predvidjeno da može izvesti. Takovo je pitanje pravljeno i sa ostalim artiklima. Osim svega, a u vidu štednje, u Zadru se je štednja počela provadjati i na samoj javnoj električnoj rasvjeti, tako da je sada Zadar u noćno doba osvijetljen sa 75 posto manje žarulja, nego li je bio ranije.
MEJA V OKOLICI POSTOJNE MOČNO ZASTRAŽENA
NOVI VPOKLICI
Objavljen je dekret, s katerim so poklicali pod orožje podporočnike in vojake topokartografične specialiste letnikov 1904 do 1912. Z drugim dekretom so vpoklicani podporočniki in vojaki letnikov 1907 1908, 1909, 1910 in 1912, ki spadajo h ka-rabinerjem pešcem in jezdecem. (Agis).
LUKA U BRINDISI MINIRANA.
Na vijesti u stranoj štampi da je luka u Brindisi minirana, fašistička vlada je kategorički to opovrgla. Medjutim »Giustizia e Libertà« u zadnjem broju ponovno tvrdi u jednoj vijesti iz Brindisia. da je luka zaista minirana usprkos svih demantija.
OPEKARNE V OKOLICI GORICE DELAJO.
Gorica, novembra 1935. (Agis) — Kot zelo značilno za današnji položaj v Italiji ie. da so pričeli posamezniki ki ima o količkaj denaria. vlagati ea v nepremičnine. predvsem zidati nove stavbe Tako se opaža, da so pričele razne opekarne v okolici Gorice do doleem času zopet delati, med drugimi tudi Mozetičeva opekarna v Vrtoibi. ki ie počivala orecei časa. skoro od kar ie bila nova._
PREMLAĆEN DRŽAVNI ODVJETNIK
U nekoliko mjesta Italije došlo je do tvornih napada na čitatelje stranih novina. Tako je u Bergamu došlo do tučnjave izmedju gradjana i grupe fašističkih studenata. Nekoliko vojnika je stalo u obranu gradjana, ali su bili kasnije kažnjeni.
U Bergamu se dogodio, osim toga, još jedan tipičan slučaj za razumijevanje stanja u Italiji. Jedan gospodin je u kioskti kupio »Petit Parisien«. Milicioneri i fašisti, koji su pazili na one što kupuju strane novine, napali su tog gospodina štapovima. Iza kako su ga isprebijali, uspostavilo se, da je taj gospođin — glavni državni odvjetnik (procuratore dei ore) u Bergamu.
ARETACIJE DELAVCEV V TOVARNAH »ALFA-ROMEO«
Italijanske policijske oblasti so aretirale precej delavcev v tovarnah letal, avtomobilov orožja itd. »Alfa Romeo«, ker se je pojavilo v delavskih vrstah veliko vznemirjenje zaradi vojne v Abesiniji.
(Agis)
SLOVENCI NISO VREDNI. DA SF UDELEŽE VOJNE V AFRIKI
St. Peter na Krasu, novembra 1935 (Agis) — Kot navadno vsako leto. tako
Postojna, novembra 1935. — (Agis) Vsa meja napram Jugoslaviii ie zlasti v zadnjem času močno zastražena. Posebno veliko pozornost na polagajo fašistične oblasti na meio v okolici Postojne. Tu je ves obmejni nas natrpan najrazličnejših uniformirancev, ki strogo pazijo na ves
■promet ne samo ob meji in tik za njo. ampak tudi v zaledju. Stroge odredbe so uvedene najbrže zaradi vojaških ubežnikov, v prvi vrsti pa zaradi mnogoštevilskih utrdb, ki so jih tu deloma že dogotovili, deloma pa so še v delu.
tudi letos neprestano naleeuieio našo mladino s predvoiaškimi vaiami. Letos so oblasti zaradi izostaiania še boli rigorozne kot doslej in mladina mora prenašati čim dalie večie šikaniranje Ob neki priliki se ie inštrukto-r predvoiaških vai v bližnji vasi izrazil, da Slovenci prav za prav niso toliko vredni, da bi sodelovali pri velikopotezni afriški volni in siedili Mussolinijevi poti Po nieeovem mneniu tudi ni za vse take nevredne državljane prostora v Italiji, in ie naiboliše. da izginejo čez gozd v sosednjo državo.
CEKELIN I U ZATVORU PRAVI VICEVE
Poznati tršćanski humorista dobio je u zatvoru, gdje se sada nalazi, kaznu trodnevnog gladovanja, jer je i tamo počeo da pravi krvave viceve na račun fašističke Italije. Pitao je tamničara zna li on zašto je Mussolini naredio talijanskim listovima da smanje svoj obujam i zašto se općenito štedi papirom. Tamničar, razumije se, nije znao da odgovori, a na to mu je ćekelin odgovorio:
»Zato, jer mu treba papir za štampanje papirnatih lira!«
DESET DANA ZATVORA ZADARSKOM TRGOVCU JELENKOVIĆU
U vezi sa mjerama koje poduzimaju vlasti, kažnjen je zadarski trgovac Je-ienković iz ulice San Domenico sa 10 dana zatvora zbog špekulacije sa živež-- nim namirnicama-
O DOGODKIH V AFRIKI IN POSLEDICAH NE SME NIHČE
GOVORITI
Reka. novembra 1935. — (Agis) — V tukajšnje zapore so ored časom pripeljali nekega mladeniča, doma iz Knežaka na Pivki. Bil ie aretiran in zaprt, jiaibrže na podlagi ovadbe, ki se ie nanašala na to. da ie pripovedoval, kai je vse videl in slišal v času. ko se ie nahajal v neki vojaški bolnici. Aretirani ie bil namreč mobiliziran, a zaradi bolezni poslan v bolnico in od tam domov. Doma ie kot vsak, ki kai podobnega doživi, orinovedal kai ie vse videl in slišal, zlasti o bolnikih in ranjencih, ki so nrišli iz italijanskih kolonij vzhodne Afrike in katerih baie ni malo. Oblastem pa to ni bilo Po volli, zato so fanta areti-
LOVSKI ČUVAJ RAZOROŽEN
Lož. 14. novembra 1935. (Agis). — Italiianske obmeine oblasti so pred časom izvršile obsežno preiskavo v okolici Leško-ve doline, ki leži tik ob meli. Dva neznanca sta nekega dne razorožila graščinskega lovskega čuvaja in zginila v gozdu. Na
rale in ga zaprle, a ie bil po nekai dnevih zapora poslan domov. Fašistične oblasti skušalo na vse načine, da bi zatrle vsakršne govorice, ki se nanašajo na stanje vojnih operacij v Afriki, zlasti pa one vesti, ki govore o stanju naših liudi- zdravih in bolnih, pa četudi popolnoma odgovarjajo resnici. Zato strogo prepovedujejo vsakem mobilizirancu, ki pride domov, da ne sme o razmerah in doživljajih ničesar povedati niti svoiim naibližniim. Na ta način skušajo tudi orenrečiti. da ne pridejo posamezne vesti o resničnem staniu in o razmerah v katerih živijo naši vojaki, v inozemstvo.
ovadbo prizadetega so italijanske oblasti izvršile strogo in natančno preiskavo in obširno poizvedovanje, kliub vsemu oa niso mogli ugotoviti, kdo sta bila korajžna neznanca.
BISKUP PEDERZOiLI I SANKCIJE
Blagoslivlje Ducea
Dne 9 novembra, izdao je jedno pismo, koje je objavio puljski »Corriere Istriano« od 13 novembra pod naslovom: »Bože blagoslovi Italiju, Kralja i Dučea«. On je to pismo pročitao pred pretstavnicima civilnih i vojnih vlasti na rodjendan talijanskog kralja. Pismo je upućeno kleru njegove biskupije. U tom pismu govori o ratu, pa kaže, da majka Italija mora da vodi taj rat iz razloga ekspanzije i zbog svoje civi-lizatorske misije. Ko bi se bio nadao, kaže Pederzolli, da će Italija, koju je Sveti Otac Papa tako veličao t» svom govoru bivšim ratnicima, biti od Društva naroda prikraćena. Društvo naroda postavilo je svojim držanjem u pitanje mir čitavoga svijeta. Italija je prisiljena da ratom osvaja ono, što joj pripada. Pederzolli se divi velikom Mussolinijevem pothvatu i sazivlje božji blagoslov na Italiju, Kralja, Mussolinija i vojsku koja ratuje. Pederzolli naredjuje svećenstvu svoje biskupije, koje mora da nadahnjuje pučanstvo, da učestvuje u svim silama u naporu domovine. Svećenici moraju moliti da Italija pobijedi u tom ratu. Osim toga imaju u crkvama sabirati u ratne svrhe.
TANK KAO OLTAR
Sve talijanske novine donijele su jednu sliku, koja nije svakidanja. Na talijanskoj fronti u Abesiniji ima više kapelana. koji po neki put služe misu. Tako je prilikom jedne takve mise za oltar upotre-bljen jedan tank. Na tanku je postavljeno sve ono, što je potrebno za službu Božju. Na slici se vidi sva grozota tanka. Svećenik stoji u paramentima pred njim, a na tanku strši u zrak raspeti Krist.
CERKEV PROTI SANKCIJAM
Kakor poroča rimska agencija »Corrispondenza«, so pristojne cerkvene oblasti odredile vsem župnikom, da se moraju pridružiti akciji proti sankcijam ter omejiti porabo električne razsvetljave v cerkvah, sveč in drugega blaga. Pri duhovniških opravilih se ne smejo posluževati avtomobilov. nego le vozov z vprežno živino. Cerkvena oblačila in druge potrebščine morajo biti italijanskega izvora. Vsa umetniška in druga dela v svrho olepševanja cerkva še morajo poveriti italijanskim umetnikom in obrtnikom.
VLADIMIR MAKOVEC NOVOMASNIK IN VICEREKTOR
Zadnjo nedeljo, dne 10. t. m. je slovesno daroval svojo prvo sv. mašo g. Vladimir Makovec v Stomažu pri Ajdovščini. Novomašnik je določen za vi-cerektorja v goričkem nadškofijskem malem semenišču.
I ZADARSKI BISKUP GOVORI FAŠISTIČKI o ABESINSKOM RATU.
Dne 4 novembra na velikoj fašističkoj paradi u Zadru nastupio je i zadarski nadbiskup Munzani i održao je govor, koji se nije nimalo razlikovao od govora, koje su održali fašistički hijerarhe o afričkom ratu. On vjeruje u pobjedu talijanskog oružja i poziva na molitvu za pobjedu Italije, koja nosi civilizaciju jednom barbarskom narodu.
NADEBUDNO PISMO MARGOTTIJA
G o i c a novembra 1935. (Agis). Ob pril'ki obletnice zmage dne 3. novembra je goriški nadškof Margotti poslal udanostno pismo goriškemu prefektu v katerem je izjavil: »jaz in moji dobri duhovniki ter verniki obnavljamo vso ljubezen do naše domovine Italije z nado da njeni sinovi v vzh. Afriki doprinesejo nič manjšo zmago kot ie bila ona najslavnejša v svetovni vojni.«
SVEĆENICI U ITALIJI AGITIRAJU ZA RAT U AFRICI
»Regime fascista« od 31 prošlog mjeseca javlja o govoru fratra Facchinet-tia u Rimu, koji da je, izmedju ostaloga, rekao i ove »evandjeoske« riječi:
»Bog bdije nad ovom našom Italijom, bdije i blagoslivlja je. Bog je blagoslivlje zato što je Italija na strani prava i pravde. Rim je domovina svijeta, onaj Rim gdje je Krist rimljanin, civilizirao narode koji su bili u najmračnijem barbarstvu. Taj Rim ne može ni danas da se odreče te svoje misije, on se neće odreći tog svog mandata zato što bi neki htjeli radi svojih interesa da Rim spriječe u toj njegovoj misiji. Mir da, rekao je Sveti Otac pred mjesec dana u govoru ratnicima, ali mir osnovan na pravdi. I snagom molitve Italija će pobijediti svoje neprijatelje. Pobjedit će i triumfirat će i ponijet će u one daleke zemlje sa trobojkom i znak krsta«.
SLIKE I CRTEŽI KOLEDARA „SOČE" USPJELI SU OSOBITO
D JUŽNOM TIROLU
ZABRANJENA SU POSLJEDNJA ČETIRI NJEMAČKA LISTA
Bez obzira na dobre
Bozen, novembra 1935. — Bez obzira. na dobre odnose s Austrijom, fašistička Italija zabranila je ovih dana posljednje ostatke njemačke štampe u Južnom Tirolu. Sad povodom sankcija, kad su svi talijanski listovi morali reducirati svoj obujam radi štednje s papirom Italija je našla dobru priliku, da zabrani njemačke listove Južnog Tirola. Bo~ zenski prefekt Mastromattei izdao je dekret o zabrani, u kojem kaže, da se ti listovi zabranjuju zbog štednje s papirom... Doista bijedna isprika za jedno nasilje nad njemačkim karakterom Južnog Tirola. To ujedno pokazuje kako je bijedan odnos izmedju te Austrije i fašističke Italije. Zašto nije Italija, ako joj njemačka štampa u Južnom Tirolu smeta, imala toliko odvažnosti da navede prave motive zabrane? Možda je na ovaj čin Mussolini htio da izvlači iz neprilike kancelara Schuschnigga, ili je možda mislio, da će u hitlerovskoj Njemačkoj tako njegovo zlodjelo naići na manji odjek. Zabrana je pogodila ove listove:
»Der Schem«, Jedan periodički list, koji se bavio historijom, geografijom, etnografijom i sličnim nauči:im radom, i koji je bio poznat zbog toga ne samo u Južnom Tirolu, nego i izvan njega.
»Die Frau« list za žene, za majku, domaćicu i općenito za ženu i njezin odgoj.
odnose sa Austrijom
»Die Industrie und Handelszeitung«, list, koji je, kako mu naslov kaže, imao privredni karakter, te se ba"io stručnim prikazivanjem industrijskih i trgovačkih pitanja.
»Der kleine Ppstillon«, list posvećen djeci, iz kojega su mala djeca njemačkog Južnog Tirola mogla da uče svoj materinji jezik, čitajući male priče, što im nije bilo dano u tud joj talijanskoj školi.
To su četiri njemačka lista, koja su zabranjena. To je velik, udarac za njemačku manjinu pod Italijom i nije ni čudo, da je taj dogadjaj naišao na odjek u hitlerovskoj Njemačkoj- U Južnom Tirolu ima još štampe na njemačkom jeziku, samo to nije i po duhu njemačka štampa. Poznato je, da izlazi u Bozenu njemački dnevnik »Die Alpen-zeitung«, ali taj je u fašističkim rukama i zadaća mu je da širi fašistički i talijanski duh u Južnom Tirolu, te je njegova uloga negativna s manjinskog gledišta.
DEZERTIRANJA IZ JUŽNOG TIROLA.
Pariška »Giustizia e Libertà« donaša: Vijesti iz Bezena javljaju, da je situacija u Južnom Tirolu sve gora. Broj dezertera se povećava svakog dana, i usprkos svih policijskih mjera sve češće su manifestacije javnog mnijenja protiv fašističkog režima.
I BOSANCI DOBROVOLJCI ZA AFRIKU
Čudni Talijani iz Mahovljana
U selu Mahovljanima kod Banjaluke žive kao kolonisti neki Talijani, koji su se doselili pred mnogo godina, pa tako niti oni, a niti njihova djeca ne znaju talijanski. Ali sarajevski konzulat ih vodi kao talijanske državljane i u Banjaluci je postavljen jedan talijanski činovnik, koji vodi brigu o toj talijanskoj koloniji čudne sorte. Sad pred nekoliko dana konzulat je nekim naročitim obećanjima uspio da u Mahovlj anima zainteresuje nekoje od tih »Talijana» da se prijave kao dobrovoljci za abesinski rat. Imaju doskora da otputuju.
Tako smo pred par godina vidjeli jednu grupu djece iz tog sela, koju su vodili u Italiju na ljetovanje, a nijedno dijete nije znalo talijanski. U Italiji su im dali crne košulje i proglasili ih bali! ama-
FAŠISTIČKE MANIFESTACIJE U DUBROVNIKU
Zadarski »San Marco« donosi izvještaj iz Dubrovnika, u kojem se opisuje proslava Marcie di Roma, dana pobjede i rodjendana Victora Emanuela u jugoslavenskom Dubrovniku. Bila je svečana misa u crkvi sv. Roka, služio je talijanski pop Venanzoni, kateheta na dubrovačkoj školi Lege culturale- U društvu Unione Italiana održana je skupština, na kojoj je bilo govora o fašizmu, a govor je držao učitelj Renato Sibema (Žiberna). Klicalo se mnogo fašizmu i Mussoliniju. Pjevale su se na sav glas fašističke i ratničke pjesme.
Austrijanci strahovito mrze Italiju zbog
južnog Tirola
Veliki engleski Ust »Manchester Guardian« donosi članak svog specijalnog dopisnika iz Beča o javnom mnijenju u Austriji i o neprijateljstvu prema Italiji. U članku kaže i ovo:
»Jedan od vidjenijih znakova tog raspoloženja su simpatije, koje Abesinija uživa u Austriji. Čuo sam da su mnogi Austrijanci željeli da odu u Abesiniju i da se bore na strani negusa. Dalje izgleda da se narodu ovdje naročito svidja, što Talijani napreduju vrlo polako. Svi se javno smiju »velikim talijanskim pobjedama«, o kojima bečka štampa ropski piše. Svi filmovi o Abesiniji su neobično popularni, naročito njemački film; kad se taj film davao kinematografi su bili stalno puni. dok austrijska policija nije zabranila davanje sviju filmova o Abesiniji. Očigle-
dno je bilo da se zabrana odnosila naročito na onaj film, protiv kojeg je talijansko poslanstvo nekoliko puta protestiralo kod austrijske vlade. Stanovništvo na svim mjestima ogovara Italiju, u kavanama, restauracijama ili gostionicama i u željeznicama. Ljudi se jedni drugima žale da je »zemlja koja nas je 1915 godine sramno izdala opet izabrana za saveznika!« — »Naša vlada je izabrala za prijatelja ugnjetavača naše braće u Tirolu!« Politička apatija u Austriji se pretvorila u vatrenu mržnju. Prije nekoliko nedjelja je bila obljetnica dana, kad je južni Tirol izgubljen za Austriju. Toga dana je Innsbruck osvanuo u crnini: svuda su se vilale crne zastave i mase svijeta su napunile crkve, da prisustvuju misama za poginule«.
TRŽAŠKI TRGOVCI SE REVOLTIRAJO
Tržaški trgovci, ki so v poslovnih zvezah z inostranstvom, so imeli v torek zborovanje, ki je bilo precej burno, kar ni čudno, saj živi tržaška trgovina skoro izključno od trgovskega prometa z državami, ki so se odločile za izvajanje sankcij.
VELIKA APŠENJA RADNIKA U MILANU.
»Giustizia e Libertà« donaša vijest iz Milana, da su medju radnicima tvornice »Alfa Romeo« izvršena velika hapšenja. Porodice uhapšenih ne mogu da ništa doznaju o njima.
BROJ VLAKOVA I SVIJETLO SE SMANJUJU
Radi uštede ugljena u Italiji je ukinuto oko 40% brzih vlakova, a mnogo ih je prebačeno na elektriku. Čak je i u kućama smanjeno svijetlo, tako da je u hodnicima svih kuća u Italiji skinuto pola žarulja.
SITNE VESTI
Očajni seljaci na Siciliji pale općinske zgrade
»U Nuovo Avanti« donaša dopis iz Palerma u kojem se opisuje očajno ekonomsko stanje u kojemu se nalaze sicilijanski seljaci. Izmedju ostaloga javlja da su u četirma općinama seljaci za-
palili općinske domove zato što nisu mogli više podnijeti poreze.
Prigodom tog paljenja seljaci su vikali »dolje fašizam«, a čak su klicali Englezima i zvali ih da se iskrcaju na otok i oslobode ih fašizma.
ITALIA REDENTA I NJENA AKCIJA U HRVATSKOJ ISTRI
PRIZNANJE PULJSKOG LISTA.
Puljski »Corriere Istriano« od 14 novembra donosi članak, u kojem govori o radu poznate institucije »Italia Redenta« po Istri. Govoreći o značenju akcije za odnarodjivanje slavenske djece list kaže, da je zadaća te institucije u pograničnim provincijama u prvom redu u tome, što još prije obavezatne školske obuke, uzimlje djecu iz kruga, u kojem se radjaju i odgaja ih u talijanskom duhu. List kaže da se dijete amalgamira plodnim kvasom talijanske civilizacije i talijanski jezik (1’ idioma gentUe) i tamo gdje zbog pritiska bivše Austrije i mješavine pograničnih naroda nije svijetlo latinske civilizacije moglo ranije prodrijeti. Sada ima u hrvatskoj Istri oko 60 azila za najmanju dje-
cu, koju treba odnaroditi. U drugim provincijama ima takodjer takvih zavoda. Vođi ih jedna vojvotkinja iz Savojske kuće, Duchessa đ’ Aosta.
SMRT JEDNOG FAŠISTIČKOG UČITELJA — RENEGATA.
U Banjolama kod Pule umro je učitelj Michele Cernobori (Cmobori), za kojega fašistički list »Corriere Istriano« kaže, da je bio »fedele fascista«. Pokopan je u Premanturi uz uobičajene fašističke parade. Pokojnik je služio čitav niz godina po slavenskim selima u talijanskim školama, koje su bile osnovane za odnarodjivanje naše djece. Izdao je svoj narod još u ono vrijeme, kad je takovih talijanskih učitelja po rodu Slavena bilo malo-
AVANTURA DEZERTERA SERGA KLEMENTA opisana od dopisnika beogradske »Politike« u Adis Abebi
Ono što smo o senzacionalnom dezerterstvu Serga Klementa iz Bregi kod Opa-tiie iznijeli u našem listu potvrdiuje dopisnik beogradske »Politike« iz Adis Abebe g. Dušan Timotiiević. u svom listu od 19 novembra. Preko čitave stranice »Politika« donosi članak naoisan u abesinsko! prestolnici posliie razgovora e. Timotijevića sa Sereom Klementom. U tom je članku »Pisan težak put Serga Klementa s talijanske fronte do abesinskog logora, a odatle avi-ionom do Adis Abebe. Uz članak ie i slika Sergova. snimljena u garaži, gdje 3e on sada zaposlen po naredleniu Negusovom.
Iznosi da ga svi mnogo paze i da mu izlaze mnogo ususret. ier ie izazvao simpatiju Abesinaca svojim dezerterstvom i uopće. On ie pričao beogradskom novinaru o svom životu. Direktor garaže, u kojoj Servo Klement sada radi ie iedan Grk. koii ie živio ranile u Opatiji i na Rijeci i on ie iziavio. da ima potpuno povjerenje u svog štićenika, ier pozna onaj svijet i onai narod iz koieea ie Klement. Klement ie izrazio svoiu zabrinutost zbog svojih u Bre-eima. I ne zabriniuie se uzalud, ier kako smo javili u oosiiedniem broju »Istre«, talijanske vlasti prave njegovima neprilike.
I ORGANIZOVANI FAŠISTI ŠIRE PANIKU U ITALIJI
U Bresciji su izbačena iz fašističke stranke dva fašista radi toga što su »pronosili defetističke glasine i što su time dokazali, da nisu shvatili tradicionalni duh fašizma«.
Ti fašisti su govorili protiv rata u Africi i izrazili su sumnju u talijansku pobjedu, pa su zato, eto, izbačeni, a kasnije i optuženi policiji
SIN MARŠALA CAVIGLE UHAPŠEN.
U Rimu je uhapšen sin maršala Italije generala Cavigle. Mladi Cavigla je još u zatvoru. Motivi su nepoznati.
General Cavigla je poznat u Italiji kao dvorski povjerlj iv čovj ek.
1000 MILANSKIH ADVOKATOV
ie dobilo od fašističnega tajništva pismene opomine, ker se niso prijavili za mobilizacijo dne 2 oktobra. Zaradi tega moraio prinesti zadostna opravičila.
(A g i s).
V. S. Pietru v prov. Forli so žene demonstrirale pred županstvom in ga zasedle. Nastopile so proti vojni, zahtevale kruha in dela.
***
Veliko ogorčenje med sardinskim prebi valstvom je povzročilo postopanje fašistov, ki so nasilno odganjali matere, žene in sestre od vagonov pri slovesu odhajajočih v Abesinijo. Prišlo je celo do spopada pri katerem sta bila dva mrtva in več ranjenih
***
V	Napoliju, od kjer odhajajo čete v Afri-k°, se često ponavljajo demonstracije in ganljivi prizori ob slovesih.
Značilno je, da italijanski časopisi sploh ne poročajo o bolnikih, ki se vračajo. Še bolj značilno pa je, da se vračajo domov v bolnice sinovi bogatašev, dočim reveže spravljajo v razne zasilne bolnice in na egejske otoke.
***
Oblasti so izdale proglas tudi na žene, ki hočejo v Afriko za sobarice, bolničarke in v druge vojaške za ženske primerne službe. Vendar pa je odziv zelo majhen.
* * *
V	Livornu sta se od 180 akademikov javila za Abesinijo le 2, kljub vsem navdu-ševalnim in presunljivim govorom.
***
V	Portoni so sklenili, da bodo dali za ducejevo slavo 100 fašistov prostovoljcev. Toda na poziv se ni javil nihče. Bili so odbrani.
***
V	Formiju je koncentriranih okoli 14.000 »prostovoljcev« za Abesinijo. Bili zo kaznovani radi upora. Spravili so jih v to taborišče, kjer jih sedaj trenirajo in vzgajajo za vojno. Toda med njimi se ponavljajo česti upori in vlada velika nezadovoljnost.
***
Vsled vojne so zastala v Milanu dela na sodni palači	in vsa	druga javna	dela.
Med delavci vlada velik	obup.
r .	***
V	Milanu so bili v hitrem postopku kaznovani tihotapci z devizami na po pet let robije in na miljonske globe.
***
Proti sankcijam so se izrekil tudi zdravniki in svojim	članom	poslali okrožnico,
da naj odslej kupujejo zčtoivila samo v Italiji. Ne vemo pa če je Sr osamosvojitev ” vseh slučajih na mestu.
***
Na Goriškem je med drugim projektiranih, kot nova javna dela, sedem vojaških cest za skupno svoto 8,261.500 lir. Vseh načrtov za javna dela ki so že predloženi je 34 in skupni stroški znašajo 10,875.416 lir. Štiri petine gre torej za vojaška dela. Med cestami ki pridejo tu vpoštev sta najvažnejši cesti v Trenti pod Triglavom m v Kanomlji pri Idriji. Restavriral se bo tudi goriški grad	Agis.
JEDNA KNJIGA O GRANICAMA JUGOSLAVIJE
NAJTEŽE JE BILO UREDITI GRANICU S ITALIJOM
Poseban položaj Rijeke i Zadra — Njihova ekonomska ovisnost od jugoslavenskog zaledja — Rapalski ugovor, Rimski sporazum, St. Margaretske i Neptunske konvencije — Granice
Jugoslavije na zapadu i sjeveru
Pitanje uredjenja granica i pograničnih odnosa izmeđju pojedinih susjednih država, bilo je vrlo važno i delikatno pitanje, koje je svršetak svjetskog rata namijenio novim državama. Što se tiče Jugoslavije, dovoljno je potsjetiti na to, da graniči sa sedam država, a da je poslije svjetskog rata imala urediti granice prema Italiji, Austriji, Madžarskoj, Rumunjskoj, Albaniji i prema Bugarskoj (na nekim važnim dijelovima) — pa da se vidi od kolikog je značenja bilo za nju Pitanie razgraničenja prema spomenutim susjedima, osobito pak prema samoj Italiji.
0	ovom su pitanju izašle kod nas dvije kratke ali vrijedne rasprave u »Godišnjaku jugoslavenskog udruženja za medjunarod-no pravo«, (drugi svezak 1934), a poslije toga su štampane i u posebnoj brošuri na francuskom jeziku (Règlement des Que-stions des frontières entre le Royaume de Yugoslavie et les états voisins ... par Georges Andrassy et Stevan Tchircovitch, Belgrado—Paris).
U prvoj su raspra vici obradjena pogranična pitanja izmedju . Jugoslavije na jednoj strani, te Italije, Austrije i Mađarske na drugoj strani a u drugoj prikazano ure-djenje pograničnih odnosa prema balkanskim susjednim državama. Nas naravski zanima više prva rasprava, koju je napisao Dr. Juraj Andrassy, sveučilišni profesor u Zagrebu (drugu je napisao Stevan Cirković, tajnik jugoslovenskog udruženja za medjunarodno pravo) jer je tu riječ o granici prema Italiji i prema Austriji, pa ćemo se zato pobliže upoznati sa predmetom, koji obradjuje prof. Andrassy.
Autor, koji je poznat kao pisac s područja medjunarodnog prava, obradio je svoj predmet isključivo s pravnog gledišta, te je svoju raspravu (koja obasiže dvadesetak stranica), radi boljeg pregleda podijelio u tri poglavlja, u kojima najprije prikazuje granice historijski, kako su i kojim ugovorima odredjene. a zatim (u drugom poglavlju) spominje općenite odredbe, koje uredjuju odnose na čitavoj graničnoj liniji sa pojedinom državom, poslije toga prikazuje posebne odredbe, koje se odnose na pojedine krajeve ili mjesta. Na kraju iznosi zaključak, koji se nameće iz čitavog razlaganja.
1	mi ćemo ovdje poći ovim redom.
GRANICA JUGOSLAVIJE PREMA
AUSTRUI
uredjena je mirovnim ugovorom, potpisanim u Si Germainu, 10 septembra 1919. No za jedan dio granice dogovoreno je da ima odlučiti plebiscit. Plebiscit se imao obaviti na teritoriju, koji zaprema 2.120 km, sa 130.000 stanovnika. Taj je teritorij po čl. 50 St. Germainskog ugovora bio podijeljen u dvije zone, južnu i sjevernu. Najprije se imao obaviti plebiscit u južnoj zoni, a zatim, ako ispadne povoljno za Jugoslaviju, i u drugoj zoni. No to nije bilo potrebno, jer je glasovanje (10 oktobra 1920) ispalo na štetu Jugoslavije.
Granica prema Madžarskoj odrediena ie Trianonskim ugovorom potpisanim 4 lipnja 1920, dok su pogranični odnosi ure-djeni tokom vremena kasnije.
NAJTEŽE JE BILO UREDITI GRANICU, A PO TOME I POGRANIČNE ODNOSE S ITALIJOM
Nacionalne rivendikacije Jugoslavena, kaže autor doslovce, premda su bile u skladu sa vodećim principima o novoj organizaciji Europe, došle su u sukob sa talijanskim aspiracijama, koje su se osnivale na jednom medjunarodnom ugovoru. Pregovori u pogledu granica, bili su vrlo teški, a do sporazuma je došlo tek poslije mnogo dramatičnih peripetija (u Rapallu, 10 XI 1920).
Rijeka je. kako je poznato, po Rapalskem ugovoru postala slobodna država. Ali je ovo rješenje bilo vrlo kratkog vijeka. Rijeka je ubrzo prestala postojati kao posebna državica, a sporazumom u Rimu izmedju Jugoslavije i Italije (27 januara 1924) pripojena ie Italiji.
Ovim ugovorima, Rapalskom i Rimskom, slijedile su St. Margaretske konvencije (potpisane u Rimu 23 X 1924) kao nadopuna Ranalskom ugovoru i Neptunske konvencije (od 20 VII 1925) kao nadopuna sporazumu u pogledu Rijeke. Ovim konvencijama regulirani su pogranični odnosi, posebna pitanja, koja je valjalo riješiti u interesu pučanstva u t. zv. pograničnoj zoni. Ta pogranična zona, za koju su pfed-vidjene uzajamne olakšice u pogledu prelaza granice, carinskih i drugih povlastica ekonomske prirode, obasiže područje na 10 km od graf^ne linije sa svake strane. (Prema Austriji i Madžarskoj može ta zona sezati i do 15 km, s Italijom ne više od 10 km.) Inače su pitanja prometa, trgovine kao uopće ona pitanja, koja nisu isključivo pogranična, već imaju veće značenje. regulirana trgovačkim ugovorima izmedju Jugoslavije i njezinih susjeda Italije, Austrije i Madžarske.
POLOŽAJ RIJEKE I ZADRA POSEBNO JE, IZ MNOGIH RAZLOGA, UREDJEN
Ekonomski i geografski ova dva grada naslanjaju se na jugoslavensko zaledje,
pa je Italiji bilo stalo da regulira pitanje ekonomskog opstanka i napretka ovih gradova. ' To joj je zaslugom Jugoslavije u priličnoj mjeri i uspjelo, a što nije i više, razlozi leže u neprirodnosti same granice.
Iz rasprave Dra. Andrassyja vidi se, koliko ie Jugoslavija izašla ususret Italiji u pogledu Zadra, da se ovom gradu u njegovim abnormalnim okolnostima omogući život.
Zadar, poznato je, ne spada u talijansko carinsko područje, da bi mogao konkurirati jugoslovenskim lukama. U konvenciji (iz godine 1922) kojom su pak ured jeni odnosi Zadra sa njegovom jugoslavenskom okolicom, istaknuto je načelo, da izmedju Zadra i okolice postoji medjusobna ovisnost koju treba posebnim odredbama utvrditi. U konvenciji je predvidjeno najprije da'Jugoslavija neće podvrći izvoz stanovitih trgovačkih artikla iz Zadra u pograničnu zonu nikakvim posebnim taksama, niti bilo kakvim zaprekama. A pošto sam Zadar fatalno ovisi od uvoza izvana, Italiji je uspjelo da se Jugoslavija obveže da neće upotrebiti nikakve iznimne mjere protiv svog uvoza u Zadar. Dapače još i više:	Jugoslavija je
pristala na obvezu da se sve one posebne mjere koje bi mogla primjeniti na svoj izvoz, ne mogu nikako odnositi na izvoz stanovitih produkata (žito, drvo) u Zadar. Tako, zaključuje pisac, Zadar se može opskrbljivati produktima iz svoga zaledja kao da ne postoji medju-narodna granica izmedju tog grada i njegova zaledja.
RIJEKA JE KAO I ZADAR UPUĆENA
NA SVOJE PRIRODNO ZALEDJE
Ona je zapravo još više od Zadra povezana sa jugoslavenskim zaledjem. Rijeka predstavlja prirodan i izgradjen izlaz i za madjarski, a znatnim dijelom i poljski promet, koji je upućen preko Jugoslavije. Italija je sa svoje strane poduzela razne mjere da osposobi Rije-
Najveći londonski list »Times« donosi dopis iz Italije u kojem prikazuje nepopularnost Društva naroda u Italiji.
Jedan od prvih razloga talijanskog nezadovoljstva sa Društvom naroda je u tome što Talijani smatraju da Društvo naroda pretstavlja jednu pravnu prepreku ostvarenju izvjesnih njihovih aspiracija. Talijani tvrde da se s njima postupalo nepravično na konferenciji mira, gdje su dobili vrlo malo. Medju-tim Talijani moraju priznati da su oni na konferenciji mira prošli rdjavo baš svojom krivicom.
Nije istinito tvrdjenje da se Italija borila zabadava u svjetskom ratu. Zajedno sa svojim saveznicima, Italija je doprinijela rušenju svog vjekovnog neprijatelja. Habsburška imperija ne postoji više. Italija je oslobodila sve svoje sunarodnike pod Austrijom i još dobila južni Tirol sa 200.000 Njemaca, Istru sa 600.000 Slavena i Zadar i Rijeku. Medjutim, oni se žale da nisu dobili nikakve kolonije. Glavni razlog da Italija nije dobila nikakve kolonije je taj da ih nije vješto tražila. Ona je najviše insistirala na tome da dobije Rijeku i Dalmaciju, iako je Sonino Lon-
ku u današnjim prilikama, koliko toliko na samostalan život (punto franco, slobodna carinska zona itd.) da uzmogne konkurirati Sušaku. A izmedju Jugoslavije i Italije trebalo je riješiti či-tiv niz pitanja, da se uredi trgovački promet preko Rijeke (sporazum o riječkoj luci, o kolodvoru, carinske olakšice itd.) i urede pogranična pitanja prelaza granice, režima nad Riječinom, sna-bdjevanje vodom i električnom strujom za pogranična mjesta u Jugoslaviji, sporazum u pogledu riječke bolnice itd., uopće za sva pitanja, koja su od vitalnog interesa za stanovništvo pograničnog pojasa s jedne i s druge strane. Postoji čitava zgrada konvencija, kaže autor, koje reguliraju položaj Rijeke i njezinog prirodnog zaledja.
Na kraju svoje rasprave prof. Andrassy iznosi neke zaključke interesantne s gledišta medjunarodnog prava. Medju ostalim konstatira da su mogući zadovoljavajući pogranični odnosi i tamo gdje to može izgledati kao osobito teško. Interesantna je i definicija po kojoj granica i pogranični pojas uopće nije nešto apstraktno, nije zid koji dijeli dvije susjedne države, već područje, veće ili manje, koje živi svojim posebnim životom — miješano područje, koje imade svoje osebujno lice, posebne potrebe i posebno pravo, uopće kraj koji služi ekonomskom posredovanju izmedju država i sili na kolaboraciju.
Valja da još na kraju naglasimo i to, da pisac upotrebi ju jući u stranom svijetu poznatije nazive kao Piume, Zara, Klagenfurt itd., ne zaboravlja spomenuti uz te nazive ni naša imena — Rijeka, Zadar, Celovac... Onaj koji se podrobnije bavi političkim odnosima izmedju Jugoslavije i Italije, i uopće njezinih susjeda, kao i našim specijalnim problemom morat će svakako posegnuti za ovom raspravom zagrebačkog profesora.	lar)
nego kolonije
donskim ugovorom priznao pravo Hrvatske na Rijeku. Italija je tražila Rijeku i Dalmaciju, Dalmaciju i Rijeku, kao da je ništa više ne interesuje. Tvrđi se da je Wilson u jednom trenutku nudio Talijanima kolonije ako se odreknu svojih zahtjeva na Jadranu. Me-djutim, Talijani su uzeli ovaj predlog kao uvredu. Oni su ostali kod svojih zahtjeva.
Poslije rata Talijani su bili za stvaranje jednog autoritativnog Društva naroda, ali njihovi napori u tom pravcu nisu uspjeli. Godinama se pokazivalo sve više da je Društvo naroda jedna nemoćna ustanova ili da namjerno nije u stanju da riješi ma šta. Fašizam je srušio i izmjenio sve i doprinio je nepopularnosti Društva naroda. Talijanski narod borio se za svoju slobodu protiv tudjina, ali nije se borio za unutrašnju slobodu u zemlji. U istini, Talijani nisu nikada upoznali istinske gradjan-ske slobode. Italija ne očekuje ništa od Društva naroda. Bez obzira šta će se dogoditi u skoroj budućnosti, jasno Je da će sva odgovornost pasti samo na Mussolinija ili na talijanski narod.
SAMOODREDJENJE ABESINACA.. >
ČUDNA TEORIJA VIRGINIA GAJDE.
Poznati čehoslovački list »Frašske Novini«, od 16 novembra, donose na uvodnom mjestu članak, u kome, osvrćući se na pisanje Virginia Gajde u »Giornale d’Italia« o pravu samoodre-djenja abesinskih pokrajinskih poglavica u Tigri i Ogadenu, koji su se pokorili Talijanima — ironizira ovu novu Gajdi-nu teoriju.
Gaj da tvrdi, da je ovo akt samoodre-djenja u pravom smislu te riječi, koji će nesumnjivo imati odlučujući značaj prilikom rješavanja abesinskog problema. Kad je »bilo dovoljno u svjetskom ratu, kaže Gaj da, da se pojavi kakav Hrvat uz srpsku vladu ili da se formira jedna legija čehoslovačkih dobrovoljaca protiv Austro-Ugarske, pa da se odmah prizna Hrvatskoj i čehoslovačkoj pravo na njihovo otcjepljenje od Austro-u galske, onda se dakle mora ukazati na ovaj primjer iz svjetskog rata, koji je sankcionisao Versailleski mir, sada, kad je u pitanju Abesinija«.
»Praške Novini« pišu:
Zaista je čudno, kako olako i lakomisleno može talijanski fašistički novinar i političar da se igra s razlozima, za koje očigledno misli, da su ozbiljni i umjesni. Svaki djak može da ga pouči, da se ćehoslovaci i Hrvati nisu otcije-pili od Austrije pod pritiskom tudje vojske, niti je bilo dovoljno, da se protiv habsburške monarhije izjasni kakav Hrvat ili da se formira jedna čehoslo-vačka legija, već je bila potrebna duga borba za oslobođjenje, u zemlji i u ino-stranstvu, da bi saveznici uvidjeli, da smo u ratu sa Habsburgovcima. To bi gospodin Gaj da morao da zna, kad se znatan dio ove borbe vodio i na talijanskoj teritoriji, pa kada bi se toga sjetio, možda ne bi vrijedjao čehoslo-vačku i jugoslovensku borbu za oslobođjenje, uporedjujući je sa dezerterstvom abesinskih sitnih poglavica, koji prebjega va ju Talijanima ili zato što su prisiljeni, ili za srebrene talire.
*
Mi pak moramo da zapišemo i zapamtimo ovu teoriju o samoodredjenju naroda, da bi je mogli u zgodnom momentu prišiti g. Gaj di, bude li se nekom prilikom bavio pitanjem Jugoslovena u Julijskoj Krajini i bude li tumačio kako je Italija došla do te zemlje...
ITALIJANOM PRETI V PRIMERU KOLONIZACIJE NEVARNOST POABESINJENJA
ASIMILACIJA ASIMILATORJA
Zanimiva izvajanja angleškega jezikoslovca J. T. Harringtona.
O tem, kaj čaka Italijane, če bi zmagali v Abesiniji, piše jezikoslovec J. T. Harrington, ki je dolga leta proučeval Abesinijo, njene jezike in psihološke pogoje in razvoje abesinske kulture.
Na vprašanje, kako bo z abesinskim jezikom in z abesinskim prebivalstvom če postane Abesinija italijanska kolonija, je dr. Harrington odgovoril:
Recimo, da se bodo Italijani v Abesiniji razširili tako, da pošljejo tja toliko svojih kolonistov, kolikor je Abe-sincev samih. Vemo, da je v Abesiniji zdaj 10 milijonov ljudi in da so antropološko vzeto sicer neenotni, vendar pa enotne barve, temnožolto ruj ave. Po izkušnjah s Portugalci v Afriki in tudi iz vse zgodovine človeštva lahko zanesljivo sklepamo, da bi se Italijani in Abesinci krvno popolnoma zmešali. Navzlic vsem družabnim, verskim in krajevnim razlikam bi bilo to samo I vprašanje časa in nekega dne bi imel j vsak potomec prvotnih italijanskih kolonistov v svojih žilah vsaj del abesinske krvi.
In ker bi bilo novo prebivalstvo Abe-sinije del prebivalstva velike Italije ter bi imelo na razpolagó vsa modema prometna sredstva med italijanskim polotokom in italijanskimi gorami v Afriki, bi se začelo vračati deloma nazaj v domovino in prenašati tja abesinsko kri. Gotovo lahko trdimo, da bi se tudi Italijani v Evropi pomešali. Po krvi bi Abesinci končno zmagali nad svojimi gospodarji prav tako kakor so pred mnogimi stoletji zmagali Italijani po krvi nad plavolasimi in modrookimi Goti, ko so gotski kralji uvrstili Italijo v venec svojih držav. Zmaga po krvi je počasnejša, toda sigumejša in slednjič tudi popolnejša od zmage z orožjem.
PLODOVITOST SLOVENSKEGA PREBIVALSTVA NA TRŽAŠKEM Po poslednjih uradnih podatkih je znašal naravni prirastek prebivalstva meseca oktobra v Trstu 81, v ostalih delih pokrajine pa 139 oseb, meseca septembra pa 107 odnosno 185. če upoštevamo, da šteje podeželje le dve petini tržaškega prebivalstva, moramo znova ugotoviti, da je naravni prirastek povprečno štirikrat večji kakor v Trsta.
DE PETRIS OTIŠAO U AFRIKU
Famozni fašistički vodja iz Kopra, poznati razbijač i mrzitelj Slavena, advokat De Petris otišao je kao dobrovoljac u Afriku. I njegov je sin otišao u Afriku gdje bi se mogli zadržati...
MUSSOLINIJEV SAN
U Rimu na Via del Impero Mussolini je dao izgraditi u kamenu istu ovakvu kar-tu, koja prikazuje rimsko svjetsko carstvo u vrijeme njegove najveće rasprostranjenosti za imperatora Trajana, u 98—117 g. poslije Krista. Radi toga, što Duce u svojim govorima uvijek spominje tradiciju starog Rima, u svijetu vlada povodom abesinskog rata mišljenje da Mussolini namjerava ostvariti odnosno obnoviti staro rimsko carstvo ovako kako ga prikazuje ova karta... Divan sam !
„Times" iznosi, kako je Italija došla do Julijske Krajine
Radje Rijeku,
DELA SLAVNEGA GORIŠKEGA SLIKARJA KAVČIČA V LJUBLJANSKI NARODNI GALERIJI
Ljubljanska Narodna Galerija je priredila razstavo risb slikarja Kavčiča in ob tej priliki je konservator dr. France Stelé razložil pomen in delo tega slavnega slovenskega rojaka.
Mojster Kavčič je umrl že leta 1828. kot direktor slikarske, kiparske in ba-kropisne šole na Dunaju. Bil je profesor slikarstva, akademijski svetnik in šef slavnega oddelka za porcelansko manufakturo. Franc Kavčič ali Caucig, kakor se je sam podpisal po tedanji šegi, je bil rojen v Gorici leta 1762. Njegovi revni starši so prodajali sadje, dečko je pa v šoli kmalu pokazal tako velik talent za risanje, da ga je grof Vid Kobencelj poslal na Dunaj svojemu sinu Filipu in ta ga je priporočil samemu cesarju Jožefu II. Cesar ga je na svoje stroške poslal v Italijo. Talentirani Kavčič je študiral na akademiji v Bologni in v Rimu ter predvsem kopiral naj znamenitejše mojstrovine tako dobro, da so jih na Dunaju učenci akademije rabili za vzorce. V Italiji je za Forli in Imoli naslikal sliki za velike oltarje. Več zgodovinskih slik je napravil tudi za svojega mecena grofa Filipa Kobenclja, mnogo pa celo za Mehiko. čez sedem let se je spet vrnil na Dunaj, kjer je užival že tak slovfes, da ga je vsemogočni kancelar knez Kaji-nitz poslal v Mantovo, od koder je šel v Benetke za polnih pet let in pol. Kot mojster se je Kavčič vrnil na Dunaj in že leta 1799. postal profesor^ slikarstva in akademijski svetnik. Solnčna Goriška je Dunaju poslala Franceta Kavčiča, ki je dunajsko klasicistično slikarstvo Napoleonove dobe pripeljal do najčistejšega razcveta .
Dolgo je Narodna Galerija pogrešala dela tega slavnega goriškega Slovenca. Z velikimi denarnimi žrtvami je predsedniku dr. Windischerju uspelo, da je dr. Stele končno iz vsega materiala dunajske akademije izbral skoraj 100 risb, ki popolnoma jasno predočajo vso obširnost Kavčičevega življenjskega dela in znanja. Risbe so tako značilne, da upravičujejo trditev, da je danes Kavčič s 85 listi v Narodni Galeriji zna-čilncjše in boljše zastopan, kakor_ z ,—... ; tisoči svojih listov na Dunaju. Vse je tu od prvih kopij po klasični pla-' n renesančnem slikarstvu,_ od malih risb, rastlin in rožic ter živalskih študij in pokrajin iz Trsta ter dunajske okolice, zlasti pa iz Italije do portretov aktov, osnutkov za oltarne slike tja do največjih kompozicij, ki se je z njimi najbolj proslavil.
HRVATSKA I SLOVENSKA ŠTAMPA
NA SVJETSKOJ IZLOŽBI U RIMU.
Vatikanski »Osservatore Romano« od 30 oktobra piše, da se vrše velike pripreme za učestvovanje hrvatske i slovenske katoličke štampe na svjetskoj izložbi katoličke štampe u Rimu. Čitav posao oko toga podijeljen je na četiri dijela: i. opći dio, 2. hrvatska katolička štampa, 3. slovenska katolička štampa .i 4. Srbija katoličke manjine.
Interesuje nas, da li će na toj izložbi biti izložena ona hrvatska i slovenska katolička štampa, koja je u Julij-skoj Krajini izlazila, a bila je od Mussolinija zabranjena bez protesta od strane Vatikana.
»KAJ JE PRIMORSKA PRINESLA SLOVENSKI KULTURI«
U Ljubljanskoj Prosvetnoj zvezi predavao je poznati slovenski kritik prof. France Koblar o toj temi. Na predavanje ćemo se još osvrnuti.
NAŠA KULTURNA KRONIKA
NAŠA MLADINA BRATCEM ZA MEJO
Trbovlje, novembra 1935.
PRVI PRIKAZ NAŠEGA KOLEDARA
Sušačke »Primorske novine« donose slijedeći prikaz »Jadranskog koledara«:
Ovaj koledar kojega izdaju već drugu godinu emigranti iz Julijske Krajine, izašao je u nakladi konzorcija lista »Istra« u Zagrebu. To je zapravo almanah Hrvata i Slovenaca iz Italije u kojem su saradjivali mnogi poznati domaći i strani.
U njemu nalazimo slijedeća imena: dr. Ivan M. Cok, pretsjednik Saveza emigranata piše uvodnu riječ, pjesnici Mate Balota, Drago Gervais, Rikarđ Katalinić-Jeretov, Ante Dukić, Srečko Kosovel, Vera Kraševčeva, Mate Dvor-ničić itđ., dali su nekoliko odličnih pjesama do sada nigdje neobjavljenih. Političke članke i rasprave napisali su Charles Loiseau iz Pariza, Lujo Vojnovič, Niko Bartulović, Ivo Grahor i pretsjednik Dodekaneške omladine iz Atene g. Nontas Arcadis. Kulturno historijske rasprave su dali: Mirko Breyer, Josip Vuga iz čeških Budjejovica, dr. Fran Ilešič, dr. Lavo Čermelj, R. Medin Dre-movčev, Nikola žic, Just Pertot, Jakov Vivoda i još nekoji, a beletristikom i raznim člancima su koledar obogatili Viktor Car-Emin, Ivan Pregelj, Bogomil Magajna, Ernest Radetič. Ante Rojnič, Hijacint Petris, Miho Krvavac, Pero Trepov, Joško Žiberna i t. d.
Jedan dio koledara je popunila omladina iz Istre, Trsta i Gorice, počevši od učenika osnovnih škola do studenata univerziteta. Kao prvi prilog tog omla-
dinskog dijela je crtica i pjesma Ferda Bidovca, omladinca streljanog na Bazovici kod Trsta. Ostali saradnici tog dijela su: Zora Rupena, š. Nabergoj, V. Bratulić, Kete Ema, Franjo Jaksetić, Sadar Marij, Srdjan Flego Srećko Dobrila, Anica Jukopila, Dr ekon ja Slava, Marija Crnobori, P. Pribetić, I. Furlan, Marce-lan Cvetko, Klavora Milenko i Marica Ribarič.
Naslovnu stranu je lijepo izradio a;:, slikar Bohutinski a u koledaru je velik broj slika i karta Istre po narodnosti sa statistikom. Ima 224 stranice, a stoji 10.— dinara (deset dinara). Naručuje se kod: Uprave lista »Istra« — Zagreb, Masarykova ulica 28a II, ’li u Ljubljani kod poduprave »Istre« Erjavčeva cesta 4a. Može se dobiti i kod svih emigrantskih društava, kao i u knjižarama.
. Koledar su uredili Tone Peruško i Joško Žiberna.
*
KALENDAR »SOČA« štampan je ove godine u tri boje: smeđjoj osnovnoj, zatim modroj i crvenoj. Omot — smedje platno sa zlatotiskom — vrlo je ukusan.
»SOČA« ima više podataka nego lani, osim toga je raskošnije opremljen nego svih prošlih godina. Cijena mu je ista Din 8.—, kao i dosada. ,
Naručujte naše kalendare kod uprave lista. »Jadranski kalendar« stoji Din 10.— bez poštarine, a »Soča« Din 8.— isto bez poštarine. Tko naruči jedan 1 drugi kalendar dobiva ih za Din 18.— franko.
»SLOVANSKY PREHLED« O JULIJSKOJ KRAJINI I JUGOSLAVENSKO TALIJANSKIM ODNOSIMA
Poznata mjesečna revija »Slovansky Prehled«, koja izlazi u Pragu, u svakom svom broju redovito izvještava o stanju našeg naroda pod Italijom, na jedan rijetko precizan način, služeći se činjenicama, koje govore o jednom teškom nasilju. U svom sedmom i osmom broju ta revija donosi obilnu kroniku najnovijih dogodjaja. Ne ćemo prevoditi te izvještaje, jer su iznesene stvari, koje smo i mi u našem listu opširno obradili i koje su našim čitateljima poznate, ali treba da naglasimo veliko značenje te kronike u toj uglednoj reviji s obzirom na to, da se »Slovansky Prehled« čita u krugovima sviju onih, koji se interesuju slavenskom sarad-njom u svim slavenskim narodima. Efikasnost tog izvještavanja je dakle velika.
Citirat ćemo iz sedmog broja jedan
odlomak iz. opširnijeg izvještaja, i to ono mjesto, koje govori o odnosima izmed ju Jugoslavije i Italije:
»Poznate su izjave talijanske diplomacije, — kaže se u članku — a u najnovije vrijeme i rimskih listova o potrebi talijansko-jugoslovenskog sporazuma. I rimski su sportisti govorili krajem avgusta prilikom nogometske utakmice »Jugoslavija«—»Rim« u Rimu o »simpatijama« prema »junačkom jugo-slovenskom narodu«. Medjutim svima tim govorima očigledno je samo jedan privremeni cilj — osiguranje sjeverozapadne granice za vrijeme talijanskog ratnog pohoda u Abesiniji. Da Italiji nije stalo do stvarnog i trajnog sporazuma s Jugoslavijom, o tome najbolje svjedoči njen nepromijenjeni stav crema jugoslovenskoj nacionalnoj manjini«.
»SOČIN« 225. DRUŽABNI VEČER
Prostorna dvorana »Soče« pri »Levu« ie bila v soboto zvečer nabito polna članov. med njimi oa le bilo tudi mnogo gostov. Sočani so otvarjali že XVI. sezono svoiih družabnih večerov, ki že daleč slove do svoiih odlično izbranih predavanjih in predavateljih. Otvoritev nove sezone je bila posebno svečana, ker ie predaval častni predsednik g. dr. Dinko Puc o za vse aktualni temi.
Večer le pričel mladi pevski zbor »Soče« pod vodstvom skladatelja g. R o ž a n-c a. ki ie spet pokazal lep napredek svoleva marljivega zbora.
Predsednik g. d r. A n t o n Š a p 1 j a ie otvoril sezono s kratkim nagovorom o ogromnem kulturnem delu, ki ga ima dru-
štvo za seboi. sai ie bilo že 225. predavanje na sobotnem večeru, obenem pa se ie zahvalil vsem predavateljem ter naznanil. da bo tudi to zimo vsa.nh 14 dni družabni večer s petiem in predavanjem, ki so za nie zagotovljeni že najbolj znani predavatelji.
Vsestransko zanimivo in na široko razpredeno predavanje častnega predsednika g dr. Dinka Puca o državah v gospodarski borbi, ie traialo skoraj dve uri. in ie tako globoko Doseglo v probleme, ki se dandanes tiček) slehernega, zlasti so oa ob sedanjih dogodkih pereči še prav posebno za vse članstvo »Soče« in njih roiake.
Zahvala nadzornika g. Urbančiča zaslužnemu častnemu predsedniku ie prišla nrav vsem iz srca. sai so udeleženci družabnega večera do predavanju razpravljali le o niegovi resni vsebini.
Organizacija jugoslovenskih emigrantov v Trbovljah je povabila mladino, da napiše spise o neosvobojenih Jugoslovanih. Za najboljše spise so bile določene kot nagrade razne primerne knjige. Mladina se je vabilu odzvala in oddala precej spisov, vsekakor več. kot je bilo naše pričakovanje. V vseh spisih se izraža velika ljubezen naših najmlajših do onih bratov, ki so ostali za mejami. Po vsebini spisov smo mogli ugotovici, da tudi naša mladina pozna položaj naše manjšine in da nosi v svojih srcih tudi imena naših Mučenikov. Nekateri so svoje spise tudi ilustrirali
V	nedeljo 10 t. m. so bile po kratkem predavanju o življenju šolske mladine v Julijski Krajini razdeljene nagrade. Ker je za vse manjkalo nagrad, so ostali dobili razglednice, ki jih je založil naš akademski klub; tako da ni nihče ostal praznih rok. Naša mladina zasluži pohvalo in priznanje.
V	naslednjem objavljamo spis, ki se odlikuje po svojevrstni originalnosti.
Begunci Risba malega učenca
RADI BI VAM POVEDALI...
Radi bi vam povedali, kako nas boli meja, ki teče ob našem Triglavu: mala, rdeča črta na zemljevidih — rasbeljeno žrelo bolesti v nas in vas. Na tej strani mi, svobodni v svobodni državi — tam vi, naši dragi bratci in sestrice, še tako mladi v okovih robstva. Krivi mejniki so v našem zelenju, črni miličniki skrunijo naša tla z vašim gorjem napojena.
Radi bi vam povedali, da smo sicer učenci kakor vi: se veselimo uspehov, smo nevoljni nad učitelji, kadar pride nova prepoved v igri, vedenju...
V tem pa pozabljamo, koliko je prepovedano vam, ki ne smete izražati, to kar čutite, v naši besedi. Pozabljamo, kako si vi, tovariši in tovarišice tam preko želite naših učiteljev, a vas vzgaja tujec, ki ne razume vaših src, ki hoče. da se navdušujete za ljudi, ki imajo svoje »vzvišene« cilje v tem da vas odtuje vsemu, kar je slovenskega, vsemu, kar še spominja da ste i vi deca Majke Jugoslavije.
In še to bi vam radi povedali, da je v nas upanje, trdna vera, da se bo nekoč premaknila tista meja, tista krivična črta vse do tja in še čez kjer širite in trpite ri
pa najsi bi jo morali s svojo srčno krvjo očrtati. In ta vera, to upanje, ta naša ljubezen do vas nas dela močne pogumne in vstrajne.
________________Nada Sušnik.
KONCERAT »ISTRE«
NA SUŠAKU
G. Nikola Polič književnik i muzički kritičar, napisao je u »Primorskim novinama« ovaj laskavi prikaz o koncertu pjevačkog zbora »Istre« iz Zagreba održanom na Sušaku:
Možda i nije samo slučaj da je upravo u predvečerje otkrića spomenika Kralju, Velikom i Tragičnom, održan u Sušaku koncerat Pjevačkog zbora društva »Istra« iz Zagreba, i to sa programom, u kome su bile pregledno prikazane umjetne i narodne pjesme iz Istre i iz Goričke; dakle iz ona dva kraja, u koja upire Brončani Kormilar, okružen Uskocima i Mornarima, sa Sokolskog Trga, svoj posljednji marsejski pogled.
Program koncerta, sastavljen iz dva dijela, a pod dirigiranjem Maestra Slavka Zlatića, muzičara Istranina, probrao je istaknute istarske i goričke kompozitore, koji su, sad uspjelo, sad manje uspjelo, kušali, da donesu tragove one otete zemlje, gdje još uvijek, usprkos nakaznih peripetija, žive uzdasi nesretnog Simona Gregorčiča, vedrog Ger-vaisa, te humor i tuga prekrasnih Ma-tetićevih interpretacija istarske narodne pjesme.
U prvom je dijelu dominirao Matko Brajša, taj Nestor, a ujedno i prvi popularizator istarskog muzičkog blaga, sa kompozicijama od god. 1890 pa do 1926. (»Predobri Bože«, »Mažurano moja«, »Barkarola«, »Sedela tužna grlica«). Istarska himna »Predobri Bože«, kom-ponovana u duhu i maniri Vilka Novaka i F. S. Vilhara, prigodna je i za popularne koncerte dostatno zahvalna točka. Ostale njegove izvedene pjesme
odišu monotonošću neke pseudo-roman-tike, baš kao i Hajđrich (»V tihi noči«); naprotiv Hajđrichovo »Morje Adrijansko«, u efektnoj izvedbi, standard je tačka svakog svečanog nacijonalnog koncerta. (Sjetimo se samo izvedbe ovog zbora po bugarskoj »Rodini«), Nešto življi štimung unosi Leban svojom birta-škom poskočnicom »Veseli družbi«, tipično slovenskom društvenom veselom pjesmom, koju može da otpjeva i svaki »ad hoc« postavljeni zbor. U znaku neke molitve, nerazumljivo je djelovao Prelov-čev zbor »Oj Doberdob!«
Ako je prvi dio patio od neke staračke melankolije, zato je drugi dio koncerta, u živim, toplim i snažnim bojama, dao sliku one i nesretne i vedre Istre, koja se tako lirski, a u sitnim deminutivima, prelijeva kroz čarobni putopis Zagorca, Franje Horvata-Kiša, nazvan »Istarski puti« (prvobitno »Tri-stia ex Istria«). Tu je, u prvom redu, Ivan Matetić-Ronjgov, svojom potresnom, dubokom, u harmonijskim gradacijama snažnom i do monumentalnosti uzdignutom kompozicijom »ćaće moj!« (narékovanje za ocem), koja ide u red naših najboljih horskih produkata, a svakako je to najbolje, što je Matetić dosada napisao. Taj jednostavni, gotovo klasični tekst, koji vabi suze, pro-dahnut akordima zemlje, tuge i očaja; kompozicija ta, pisana za mješoviti zbor, gubi svoju originalnost, snagu i svoju arhitektoniku,_ ako je izvedena po muškom zboru, »ćaće moj« slušali smo prošle godine u vanrednoj Interpretaciji »Trbovljanskog Slavčeka«. Matetlćevi zborovi »Brkiča« i »Bilo vavek veselo«, muževni u svom humorističnom koloritu, obijesni i nenametljivi u ritmu, jedno-
stavni i pregledni u harmonizaciji, prikazuju autora — koji, nažalost — vrlo škrto stvara, — kao jednog od naših prvih kompozitora, koji, poput Mokranj-ca, žganjca i Gotovca, pozna u tančine nesamo duh, nego i vanjsku, efektnu opremu zbornog komponisanja. Za Ma-tetićem ne zaostaje nimalo Slavko Zlatic. Njegovi »Istarski narodni dvopjev;«, uz klavirsku pratnju, koja je mjestimi-cc i suvišna, a mjestimice opet upotpunjuje štimung oponašanja »sopela« (klavir i »sopele« ! ), vanredno su i sa razumijevanjem po autoru donesene. U Ma-tetićevom stilu (ne maniri!) izradjena je i Zlatićeva kompozicija »Suknju sam kupil«, zanašajući, katkad, i na rapso-dijski način obradjivanja. Ima tu i skliskih, opasnih, ali ipak sretno prebrodje-nih mjesta. Možda smeta neka mala razvučenost, odnosno opetovanje. I Oskar Dev, svojom goričkom narodnom »Kaj b’ jaz tebi đav«, izaziva spontani pljesak, hvatajući direktni kontakt sa publikom. Adamičeve tri vipavske narodne pjesme: »Od mrtve deklice«, »Vse najljepše rožice« i »Vse rožice rumene« umaraju, donekle, jednoličnošću, ma da su, po svojoj harmonizaciji, interesantne.
Pjevački zbor društva »Istra« iz Zagreba rekrutovan je, mahom, iz redova I studenata i, ponajviše radnika. To su I pjevači sa žuljevima na rukama, od ko-; Rh je vrsni dirigent, Slavko Zlatić, stvo-;rl° takove te mogu, iako nesavršeno, savladavati i teže kompozicije. Interesantno je, da taj zbor bolje i sa većim razumijevanjem izvadja Matetića, Deva, Zlatića, nego li Hajđricha, Brajšu 1 starije autore. Materijal zbora oskudijeva na efektnim i izradjenim glasovima.
Dosta je blijed i mjestimice prazan. Možda je uzrok tome i trema, a svakako i ona nemoguća Sokolska dvorana, gdje se izvadjači nalaze na istoj razini sa publikom, a trebali bi već radi naj-primitivnije_ akustike, da budu smješteni na povišenom podijumu. Radi ova-kove tehničke anomalije gubi se i boja zvuka, otpada efekt i naj diletantski] e izvedbe. Dirigent Slavko Zlatić, umjeren u kretnjama, muzičar po temperamentu i po živcima, učinio je sa ovakovim materijalom ono najbolje, što se i dalo učiniti. Od ovakovog zbora ne može se očekivati koncertiranje i muziciranje »Lisinskoga«, »Obilića« ili sofijske »Rodine«. Neke su mu interpretacije možda i malo svojevoljne, čemu u istarskoj himni ona nepotrebna pauza nakon uvodne fraze »Predobri Bože«? Iste je tako nerazumljivo, zašto je u Hajđrl-ehovom »Morju Adrijanskom«, u posljednjem stavku, koji je pisan skoro »a la barcarola«, uzet prebrzi tempo? Treba, zaista, pohvaliti soliste gg. Mollna-rija i šira, koji su Zlatićeve »Istarske narodne dvopjeve« izveli efektno, muzikalno i sigurno, ubravši oduševljeni pljesak publike.
Posjet je bio vrlo dobar — usprkos indolencije sušačke publike u sličnim zgodama (sjetimo se samo poraznog posjeta povodom nedavnog koncerta »Zagrebačkog kvarteta«) — ali opet ne onako, kako to zaslužuje ovakova institucija, koja skuplja oko sebe izagnanike sa Prokletog Poluotoka, šireći, uz minimalna sredstva i kraj najskučenijih prilika, ljepotu_i čar zemlje istarske. Publika je, — što sa simpatijama konstatiramo, — spontano osjetila, da se istarska himna sluša stojeći.	np.
Sušak, 18 novembra 1935.
AKADEMSKA SEKCIJA L T. G. U BEOGRADU
Već nekoliko godina opaža se sve veći dolazak naših studenata na beogradsko sveučilište, te se je zbog toga prošle godine pokrenula akcija oko osnivanja akademske sekcije kod društva Istra—Trst— Gorica. Do potpunog ostvarenja ove zamisli došlo je februara mjeseca o. g., kada je izabrana prva uprava. Ali ona nije ispunila zadatak i naša očekivanja onako kako bismo željeli. Prema pravilniku sekcije održala se je 4. novembra 1935. god. druga redovita glavna skupština na kojoj je izabran ovaj odbor:
Pročelnik: Križmančić M., cand. iuris; tajnik: Boštjančič Frane, stud. iuris: blagajnik: Žvab Vladimir, stud. tehn.; odbornici: Ferluga Karmen, cand, phik i Kogej Jože, stud. iur.
Nadzorni odbor: Martinčič Abel, cand. iur.; Duvić Marion, stud. iur. i Ferjančič Danilo, stud. iur.
Tom prilikom govorilo se je o budućem radu. te se ie naročito pretresalo pitanje osnivanja samostalnog Akademskog kluba pošto je u projektu nova uredba o univerzitetskim udruženjima prema kojoj ćemo lakše izvesti našu zamisao. Time će nam biti omogućeno jače djelovanje za našu ideju medju beogradskim studentima, koji nisu još dovoljno informisani o sudbini našega naroda. — Brkin.
ODLIKOVANJE DRA EGONA STARETA
Češkoslovaški konzul v Ljubljani g. Minjkovski je izročil v prisotnosti odbora ljubljanske jugoslavensko-čehoslo-vaške lige in drugih povabljenih gostov predsedniku g. dr. Egonu Staretu visoki red Belega leva III. stopnje, ki mu ga je podelil predsednik češkoslovaške republike T. G. Masaryk. S tem odlikovanjem je bilo tudi z naj višjega mesta bratske republike priznano vneto in uspešno delo, ki ga opravlja g. dr. Stare za jugoslov.-češkoslovaško vzajemnost. G. konzul Minjkovski je v svojem češkem govoru poudarjal osebne zasluge odlikovanca. G. dr. Stare se je z izbranimi besedami zahvalil za visoko počastitev in zagotavljal, da bo slej ko prej posvečal vse svoje moči staremu idealu: jugoslov.-češkoslovaški vzajemnosti. Na odlikovančev poziv so navzoč-ni s trikratnim »živio« počastili prezi-denta Masaryka in češkoslovaško republiko. Iskreno čestitamo zaslužnemu delavcu na polju slovanske solidarnosti-
RIJAVEC BO GOSTOVAL V MOSKVI IN LENJINGRADU
Znani operni pevec naš rojak Josip Rijavec je sklenil pogodbo za gostovanje v Moskvi in Lenjingradu,
dragotin Cesnik sedemdesetletnik
Dne 13 t. m. je praznoval svoio sedemdesetletnico Dragotin Česnik, zasluženi šolnik, ki je sedaj v pokoju. Rodil se je v Knežaku na Krasu, služil na Primorskem in Kranjskem, po vojni pa se ie preselil za stalno v Jugoslavijo, kjer je še tri leta služboval na Rakeku in Planini, nakar je šel v zaslužen pokoj. — (A g is).
POPRAVEK.
V	zadnji številki »Istre« od 15 nov. v članku »Čakavski Slovenci v severni Istri«, je nekaj tiskarskih napak. V drugem stolpcu, pri kraju odstavka je nekaj izpuščenega, tako da je dobil stavek drugi pomen. Stavek bi moral glasiti takole: »Torej slovenski čakavci, razen vasi Poljane in Golc, niso poslovenjeni Hrvatje (Čiči), ampak autohtoni Slovenci, le radi sosedstva z njimi so poprijeli nekaj njihovih izrazov in besedico »ča«. Razen tega neke krajevne označbe so krivo tiskane. Mesto vas Obzor, mora biti Obrov, mesto Gole, Golc in mesto Podbeše, Podbeže. — R. U.
SIRKOV USPEH
»Mariborski Večernik« v kritiki razstave »Brazde« piše: Ustaljen in zrel se nam predstavlja s svojimi 7. deli akad. slikar prof. Albert Sirk. Njegova dela so močno razgibana, kar doseže včasih s preprostimi, a učinkovitimi sredstvi (»Po napornem delu«). Mojstrsko se predstavlja tudi kot akvarelist, zlasti s svojim morda najboljšim delom te razstave, z »Ribami«.
Ljubljansko »Jutro« piše: Albert Sirk se je predstavil na tej razstavi s 7 slikami, olji in akvareli, ki ga kažejo v zrelem razvoju, toda še vedno mladostno živahnega in iščočega. V splošnem je ostal pri svojem načinu močno razgibanega podajanja s trdimi, lomljenimi potezami, ki ustvarjajo dinamiko. Nekoliko se je odmaknil od te smeri le pri akvarelih, zlasti pri »Ribah« ki so izredno močno delo.
GRUDNOVA »TRŽAŠKIM BRATOM«
V	soboto je napolnilo občinstvo prosvetno dvorano Mladike v Ptuju. Posebno, mnogo je bilo šolske mladine. Krajevni odbor Jadranske straže je namreč priredil jadranski dan z lepo proslavo. Tretješolec Vošnak Mitja pa je prav dobro recitiral Grudnovo pesem »Tržaškim bratom«.
JUGOSLOVENSKOJ MATICI U ZAGREBU
mjesto vijenca na odar blagopok. sveučilišnog profesora Dra Karla Radoni-čiča poklonila je obitelj dra Brnčič-Mandič iznos od 300 dinara. Na plemenitom daru zahvaljuje se Banovinski odbor Jugosl. Matice.
USPJELA AKADEMI JA ISTRE U BRODU
Prosvjetno i potporno društvo »Istra« u Slav. Brodu održalo je dne 9 ovog mjeseca u dvorani ' »Gradjanske Kasine« svoju prvu akademiju, čijoj su priredbi sudjelovali samo članovi društva. Akademija je potpuno uspjela u moralnom i u materijalnom pogledu. Posjeta je bila odlična. Bili su zastupljeni svi šefovi nadleštva kao i pretstavnici svih kulturnih i humanih ustanova. Od strane Emigrantskog Saveza iz Beograda je akademiji prisustvovao sam pretsjednik Saveza g. Dr. Čok sa saveznim tajnikom. Od strane Prosvjetnog i potpornog društva »Istra« Zagreb prisustvovao je pretsjednik društva. Program je bio izveden na zadovoljstvo sviju. Sve su točke programa bile istarskog t. j. hrvatskog i slovenačkog značaja.
Akademiju je otvorio društveni tamburaški zbor sa istarskom himnom »Krasna zemlja«. I ako je pomenuti zbor prvi put nastupio, ipak je ovu pjesmu otsvirao na opće zadovoljstvo sviju, i bio nagradjen burnim aplauzom. Poslije toga govorio je društveni pretsjednik g. Benažić o značaju i cilju ove priredbe kao i o stanju našega naroda pod Italijom poslije ugovora u Rapato. Iza društvenog pretsjedinka govorio je savezni pretsjednik g. Dr. Čok o potrebi i zadatku organizacije cjelokupne naše emigracije.
Zatim je nastavljen program. Pored tamburaškog zbora prvi put je nastupio i
društveni pjevački zbor. I ako je za sada dosta malen — broji istom 15 članova — ipak je pokazao svoju sposobnost. Otpjevao je »Mažurano moja« od M. Brajše i »Oj Doberdob« od N. Prelovca. Obje su pjesme otpjevane na zadovoljstvo sviju i nagra-djene dugini aplauzom. Tamburaški zbor otsvirao je još »Kod zabave« (karišik) u kojem su komadu razne naše narodne melodije.
U nroeram su bile umetnute i deklamacije: »Pjesma porobljenih« od Jos. Kraljića. koto su izveli: J. Gržinić, M. Gržimć i M. Burić. »Siromak« od S. Gregorčića, deklamovala je M. Mišković na slovenač-kom nariečiu. »Galeotovu pesen« od V. Nazora, đekiamovao je N. Defar. Sve su ove pjesme napravile dubok utisak na prisutne.
Kao završetak programa bila je živa slika »Suze Istre« koju su izvele male Istranke. Ova je slika bila popraćena sa himnom »Krasna zemlja«, a izvedena tako. da .ie nublika tražila, da se prikazivačice ponovo pokažu.
Poslije programa bio je ples uz narodno veselje. Tada se pokazalo naročito raspoloženje, naročito medju članovima »Istre« od kojih su se čule i narodne istarske melodije na »debelo« i na »tanko«, a koje je ovdašnja publika dočekala burnim aplauzom.
PROSLAVA RAPALLSKOG DANA U KRALJEVICI
Sokolsko društvo Kraljevica proslavilo je dne 17 novembra po podne tužnu proslavu Rapallskog dana. Govornik g. Ante Modrušan istakao je tom prilikom u krupnim potezima značenje toga dana, kada je od Jugoslavije bio otrgnut svaki 24 Jugosloven.
Poslije predavanja deklamirao -je sokolić Marijan Jurkotić Nazorove istarske
pjesme. Sokoliće Vinskv »Crni dan« (Ka-talinić) Turina Davorka (Roblje ljudi — Katalinić), i učenica Margetić Magda
»Škrlatni plašč Rapalo«. Učenici i Sokolići i Sokoliće otpjevali su i himnu Istre »Krasna zemlja« i »Oj Slaveni«.
PETNAJSTGDOIŠNJICA RAPALLA
komemorirana je 11 o- mj. na večer u Istarskom Akad. klubu. Prisustvovali su članovi kluba i društva Istra. Govorio je Bratulić Vj., aps. iur.
Na komemoraciji Rapalla 12 o. mj. u Pučkom sveučilištu govorili su članovi I. A. K. Bratulić V. i Dobrila S.
17 o. mj. komemoriralo je Rapallo Slov. Slomšekovo društvo.
Slov. Akad- društvo »Danica« priredilo je 18 o. mj. komemorativno sijelo Rapalla, na kome je predavao jedan član I. A. K.
PREDAVANJE 6 KOLONIJALNOJ POLITICI ITALIJE
je održao u Narodnoj Knjižnici in čitalnici u Zagrebu prof. univ. dr. Ljudmil Hauptmann.
17 T ■ L1!- “Višinska vprašanja
V	Ljubljani je izšla prva številka no revije »Slovanski svet«, ki nosi podnasl »težnje narodne mladine«. Urejajo in dajajo jo akademiki Leo Stare, Janko J Z J0ŽfPr?ch.azka. Uprava in uredništ je v Ljubljani, Šelenburgova 7-II let stane Din 55.—. V uvodu piše-
_ »Posebno pozornost bomo posvetili r rodno- obrambnemu vprašanju našega r roda ter bomo z raznimi temeljnimi čla to obrnili pozornost na izredno težak t: lozaj manjšin. Uvesti hočemo mladino narodno-obrambno delo. ker se zavedan da od nje zavisi rešitev tega za nas ta perečega vprašanja.«
V	tej številki je J. Jež prispeval člankom »Petnajst let Male zveze«, L Mare s člankom »Jugoslovani in Čehos vaki onstran meje lastnih držav«, zn: filozof Fr. Veber s »Etika zadružnega g spodarstva«, J. Prochazka pa s članki »Ljudska štetja v Avstriji in Koroški S venci« obenem z zelo pregledno sta stiko.
SASTANAK OMLADINSKE SEKCL DRUŠTVA »ISTRA«
U subotu, 23. o. mj. održaje omladi: ska sekcija društva »Istra« svoj sast nak sa predavanjem. Predaje br. Tur pic o predratnoj jugoslavenskoj omi dini. Sastanak počinje u 8 sati, a di se u prostorijama društva »Istre«,
Svaki emigrant mora da ima veliki emigrantski
„JADRANSKI
KOLEDAR"
Velik izbor štiva. Sara-djivali najbolji pisci. Mnogobrojne slike. 224 stranice.
Nauseile ga foš dasaas!
.Istra. Izlazi svakog tjedna n petak. — Uredništvo i oprava nalaze se o Zagrebu. Masarykova ulica 28. II. — Broj čekovnog računa 36.789. — Pretplata; Za cijelu godinu 50 dinara; za do godine 25 dinara; za inozemstvo dvostruko: za Ameriku 2 dolara na godinu. — Oglasi se računaju po cijenlku. — Vlasnik i izdavač: KONZORCIJ »ISTRA«, Masarykova ul. 28 II, Teief. br. 67-80. — Urednik: Ivo Mihovilovič, Jakičeva ul. 30. — Za uredništvo odgovara; Dr. Fran Brnčič, advokat, Samostanska 6. — Tisak: Stečajnina Jugosloyenska štampe d d.. Zagreb. Masarykova 28a. — Za tiskarn
odgovara Badali Polanović, Zagreb, Ilica broj 131.	■ -	— -	-