'gttm
7 7 ^ s ^
Pošfarina piaćena n gotova	Cena	Din	3
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni	pril
God. III. - Broj 48
ILfoIslJOOa	Izlazi svakog četvrtka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo nalazi se n Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2177,
I decembra	uprava n Narodnom domu, telefon broj 2543 — Ljubljana • Račun poštanske štedionice broj 12.943 • Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vračaju
1932	-.....-...	-	-	.	===.::.=============............:.............-—■■===
јРп? odfec embarslce
God. III.
br. 48
Poslanica o SoKolsIcom praszsiilcu
Narodi s v e ga sveta podižu hramove svoje slave i moči: temelji su im u davnini, svodovi penju se nad sadašnjicu, prozovi i vrata otvaraju se u budučnost. Iz davnine preko sadašnjice vode u budučnost smeli zaleti čeznje organizovanog dela i nesalomljive volje svojim napor ima kr oz vihore i borbe. Samo tam o, gde se zalet čeznje pretvara u organizovano delo, dobija volja svoju otpornu nesalomljivost; samo ta mo stvara značaj, vrlina i krepost plodove samobitnosti i uslove prava na egzistencu, samo tamo lete pogledi i viju se putevi i ciljevi u budučnost.
Gde s ve ga toga nije, tamo su začarana mesta na dnu morskih valova ili pak vrtovi sanja i maštanja u nedostiživim višinama zlat* nim zracima ožarenih oblaka: sanjava i slomiva moč ne stvara zbil jz skoga života. Sve pada u minulost i zaborav, što ne nosi delo, duh, volja, srce, lepota, oduševljenje, pravda i nadasve uzvišena, istinska, u božjem srcu rodena i u čovečje presadena bratska ljubav.
Nama Sokolima kamenje za podignuče hrama slovenskog sokol* skog bratstva nalomio je dr. Miroslav Tirš. Nalomio ga je iz živca = kamena spoznaje slovenske duše: s Urala, Karpata i Krko noša, s Triglava, Velebita i Lovčena... Materiji dao je živu spojinu i trajno vezivu šilu: iz duše iizetu reč učitelja i majstora! »Nikakova, pa ni najsjajnija prošlost, več samo zdrava i radina sadašnjost jamči naro-dima budučnost. Narodi nazaduju, ako ne kroče napred; umirit iz-nutra, i sveopči tok dogadaja otstranjuje s puta ono, što je več i onako iscrpljeno i što više u opčem životu nema vrednosti«. — »U slobodi i disciplini, u takmičenju snaga i s uzajmom ljubavlju sve brače mo; ramo zajednički da uzgojimo pokolenje, puno život ne snage i čilosti, koje neče biti samo snažno, več takoder i čvrste volje, koje se neče hvaliti samo slavom svojih predaka, več koje če biti sposobno da kroči za njihovim izgledom.«
Tako se to kamenje, prodahnuto dušom stvaraoca, slaže u hram, života i zdravlja — u palatu ogromnog bogastva. Učitelj i majstor ne uči samo, ne piše i ne govori; on ujedno, kada uči, piše i govori, tako: der i radi, radi do iscrpljenja svih svojih snaga, bn prenosi reč 'u delo i od nje stvara živ, jedinstven primer, dok nam se sav ne preda, dok izmučen ne padne u naručaj smrti. Delo je okrunjeno i posvečeno smrču, da primi blagoslov za sve vekove, dokle Slovenstvo bude živelo.
J edinstven primer u svoj istoriji slovenskih naroda! I jedino pravi put smotrenog, organizovanog, pozitivnog i tvorilačkog dela, da snaga slovenske svesti gradi svemu Slovenstvu hram duhovne kulture i fizičkog zdravlja u svoj ogromnoj prostranosti
I jedinstvena mogučnost prelaza od nebuloznog isticanja sloveni ske uzajamnosti k praktičnem i istinskom slovenskom bratstvu, da takoder i na tom mestu ponovim duboke i autoritativne reči pretsed-nika Ceškoslovačke Republike T. G. Masarika iz godine 1926.
U tom hi amu kulture i / izičkog zdravlja svega Slovenstva hočemo mi Jugosloveni da, po načelu jednakopravnosti i slobode, zauzmemo svoje mesto, koje če nam dosuditi pravo i istina po meri naše duhovne zrelosti, da prinesemo zajednici od dobroga što je najbolje, a po meri naše telesne snage, da prinesemo celini od iakoga što je najjače. To htenje pak ne može u nas da ude iz vana, iz tudine, kao vetar s mora, da nam hladi oznojeno čelo, nego mora da iznikne iz nas samih, da se krepko i zdravo izražava u našoj misaonosti i u pokretirna našega tela i da več unapred ima siguran učinak prema vani: kao iz hvidine slap, koji buči da ga se na daleko čuje, dokazujuči svoju velebnu snagu, pred kojom se uklanja ju i ruše sve zapreke.
Uredeni i svesni kod kuče tek tada možemo u širno razgranjeno Slovenstvo. Kod kuče pak treba nam najpre i pre svega duhovnoga jedinstva, do čega postoji samo jedan jedini put: integralno Jugosloveni stvol Bez toga ostajemo rasparčani, kao što smo bili nekoč, bez toga ostaje svaki tvrdica u stečenim vlastitim dobrima, ostaje patuljak za kučnim plotom, ostaje kratkovidan za kučnom peči. I još to, što je dobra i velika u tesnom krugu, tu se smanjuje, gubi i zaboravlja, jer nema dosta širokoga obzorja, da bi se u njemu i od njega posve slos bodno, veličanstveno i ponosno odražavala veličina oblika i vrednost sadržine. Ko se silomice i ho tirnice spusta u kri inurt zakrije ga i za= sen ju je grm. Bez integralnog Jugoslovenstva — bezduhovnog jedim stva u rodenoj kuči — u času največe ozbiljnosti i odgovornosti zastrto je s velikim upitnikom jedinstvo defenzive i ofenzive fizičkih sila, koje jedine mogu i moraju u danom času dati pravi izraz svemu onome, što i kako u nama živi! U istoriji svih naroda i vekova imamo dokaza, da čovečja snaga popusti, kada popusti moral i sve$t — bistveni delovi duševnosti pojedinca i naroda.
'lakoder i u tom pogledu poslušajmo reč Tirševu, koja je toliko jasna, otvorena i istinita: »Bračo, najpre izdašno prinosimo junaštvu i život noj snazi svega naroda, čiji želimo da budemo prvi sinovi. Uzvišena i silna moč uznosit je cilj, kome treba iedino da bude usmereno istinsko jačanje tela i volje. Neka to bude nova pobuda i najviše posvečivanje svega našeg sokolskog stremljenja!«
Te nove pobude i toga najvišeg posvečivanja svega našeg sokolskog stremljenja trebamo svakog dana, kao što je bilju potrebna rosa i sunce, da može uspevati i radati cvet i plod. Naročito na dan, koji je naše Sokolstvo odredilo za svoj praznik, kada osobito iskreno, živo i pobožno mislimo na svoju otadžbinu i na svu braču i sestre naše krvi i našega jezika, koji živu u bedi i ropstvu, u patnjama ili pak u s no šaljivim prilikama, blizu nas ili širom svih delova sveta — naročito na taj dan budi se u nama svest, probudena pitanjima, što smo učinili, što smo propustili, kako smo se odužili svojim dužnostima ili s cime smo se ogrešili o najviši zakon državne i nacionalne svesti: da li smo več duhovnim jedinstvom povezali brata uz brata, sestru uz sestru i približili se neprijatelju, da konačno takoder i njega privinemo k sebi s bratskom rukom?
Da li smo več sebe samoga podredili zahtevima, potrebama i ko* ristima zajednice i da li smo u delu i napornima, konačno težeči za opčim dobrom celine, očistili svoje duše i pokazali se vredni nacio? nalne slobode, da možemo danas i sutra i uvek da stupimo pred sud javnosti, gledajuči je slobodno očima u oči: Pošteno gledaj i pra« vično sudil
Danas brojimo u 25 župa 1835 jedinica: to su temelji i stupovi našega hrama — duboko ukopani stoje po ravnicama i gorama naše zemlje, dižuči se u višine sokolskih ideala. Stojte postojano u dubis nama rodene zemlje, gordo se uspinjite u višine sunčanih zraka, ta sestavni ste i bistveni delovi hrama slovenskog sokolskog bratstva!
JE. G angl
Prvi decembar
U životu i naroda i ljudi ima značajnih, velikih dana, koji pretstavlja-ju sudbonosne prekretnice, u kojima se kao u žarištima usredsreduju i ispo-ljavaju najdublje i najsuštastvenije osobine i prednosti njihova biča, i koji blistavim svojim sjajem obasjavaju i prošlost i budučnost. Oni su u isti mah i svetli spomenici minulih epoha i velikih njihovih dela na stazama novog stvaranja Sudbinom ukopani putokazi za nove vidike koji se otvaraju ...
U istoriji jugoslovenskog naroda dva su dana, koji se svojim značajem i svojom veličinom, kao dva plamena stuba, visoko izdižu iznad svih ostalih istoriskih datuma, čija lepota i uzvi-šenost, obasjane dubokim pijetetom i pobožnom zahvalnošču svih čestitih sinova cele Jugoslavije, bude u nama najčistija osečanja i potresaju najdub-Ijim dubinama naših duša: Vidovdan i Prvi decembar. Iako ih, posmatrane u istorijskoj perspektivi, rastavlja više od pet vekova, po idejnoj i etič-koj sadržini svojoj usko su vezani jedan za drugi i čine jednu nerazdruživu duhovnu celinu, izviruči iz istih dubi-na nacionalne duše, čije su otkrovenje i preobraženje.
Velika Kosovska tragedija, sa strašnim slomom državne i nacionalne samostalnosti, našla je u Vidovdan-skoj misli svoj adekvatni) izraz, svoju istorijom osveštanu i u svesti celog naroda duboko urezanu idejnu for-mulu. Mudrost narodna, koja ja svoje intuitivno saznanje istine vazda crpe-la neposredno iz podsvesti nacionalne duše i kroz vekove teškog i mučnog bolovanja na treperavim strunama gu-sala blistala kroz tamu i mrak sve do u današnje dane, videla je u Kosov-skoj pogibrji pobedu duha nad materijam, pobedu ideje nad šilom, pobedu »carstva nebeške^ nad carstvom ze-maljskim«. U junačkoj smrti bezbroj-nih kosovskih junaka, tih legitimnih pretstavnika naših rasnih osobina, videla je ona viteško i herojsko umiranje za deju, pobedu uzvišene ljubavi za ideal nad animainim instinktom za goli život, nenatkriljiv primer žrtve i samopregaranja u borbi »za krst časni i slobodu zlamu« — za slobodni i nc-smetani duhovni i kulturni razvitak; visoku i plemcnitu svest o časti i o dužnosti; gordo uverenje u rasnu snagu i čestitost, i iznad svega nepokoleb-ljivu veru iskazanu na usta Majke Jugoviča: da su — ako je nestalo Sokolova — ostali »tići Sdfcoiići« , da »naše pleme izginuti neče«, — duboku veru da ova ogromna žriv-a, doprinesena na krvavoj medi Istoka i Zapada za spas i mogučnost razvitka evropske kulture, neče ostati uzaludna, da velika narodna duša sa svima svojim pozitivnim i etičkim prednostima ne može propasti, i da čc posle strahovitih i besprimernih painja, vekovnog robo-vanja, ugnjetavanja i bezdušnog uta-manjivanja čitavog našeg naroda, iz nove žl-tvene krvi opet jednom da vaskrsne davno pokopano carstvo. — Časna i viteška smrt radi pobede duha i vera da če iz herojske žrtve izniči novi život, to je duboki smisao Kosovsko.^1 mita i sinteza Vidovdanske misli.
Prvi decembar, koji nam je ’lstori-ja u velikom i krvavom svome hodu kroz Balkanski i Svctski rat, od Ku-manovske bitke pa do Dobro^ polja i Kajmakčalana, donela kao sudbinskom neminovnošču predodredenu završnu reč ovog najkrvavijeg poglavlja našeg narodnog života, ostvaranje je tog Kosovskog sna i oživotvorenje svetog Vidovdanskog zaveta. Taj dan, Ikoji svake godine sa radošču i pobožnošču proslavljamo, svetao je i veliki simbol našeg državnog i narodnog Ujed’nje-nja, u kome je to veliko osrvarenje ve-kovnih ideala obasjalo ceo jugosloven-ski narod, od Triglava do Bregalnice, od Drave do Vardara, i dovelo ga u jedan zajednički dom, pod jedan po-rodnični krov, na jedno slobodno og-njište, na kome se sveta vatra nacionalne slobode i kulturnog napretka ni-kada više ugasiti neče ...
Taj dan je živi izvor nove životne snage jugoslovenskog naroda, koji izbija iz dubokih ponora njegove žarke osečajnosti i bogatih rudnika njegova idealizma, iz njegove nesalomljive volje za svojom afirmacijom i neobuzda-ne težnje za konstruktivnim stvarala-štvom, za uzdizanjem do onih srečnih i 'kulturnih naroda, kojima je sudbina bila naklonjenija i koju ne moradoše vekovima kao »antemurale ehristiani-tatis« stajati na mrtvoj straži napred-nog Zapada. Taj svetli dan je izraz slo-bodne volje jednorodnog i jednokrv-nog naroda da jednom sudbinom veže sve svoje clelove za sreenu zvezdu svoje budučnosti, duboke vere u svoje sopstvene snage i žive svesti o svojim velikim nacionalnim težnjama. Izni-kavši iz Vidovdanske misli, Prvi decembar nosi u sebi sve njegove snage i sve njegovo duhovno bogatstvo; sav sjaj i svu lepotu vaskrslog i obnovlje-nog carstva.
Put od Vidovdana do Prvog decembra posut je nadčoveč.mskim patnjama i stradanj ima i obeležen gustim grobnim humeima i potocima krvi is-točene iz bezbrojnih rana na telu jugoslovenskog naroda, dok j c po nje-
mu hodio šiban nevoljama i nedača-ma: i sa Istoka i sa Severa i sa Zapada. I baš taj trnovi venac, koji je ruka Usuda splela oko ta dva istoriska dana da nam zrači Slobode kroza nj osvetljavaju staže Budučnosti, veže ta dva praznika: Žrtve i Dužnosti, Slobode i Jedinstva, u jednu skladnu i harmoničnu svetkovinu i daje mu svu njihovu moralnu važnost i vaspitni značaj.
Zbog te njegove velike etičke i uzgojne snage, koja nam čisti dušu od iskušenja, zabluda i malodušnosti, i jača srce za nova stremljenja i nove podvige, Jugoslovensko Sokolstvo iza-bralo je Prvi decembar za svoj najve-či praznik, gledajuči u njegovoj ideji pohranjene svoje misli i svoje ideale.
Noseči u sebi sa pijetetom i istinskom blagodarnošču večita seeanja na svetla dela svojih velikih predaka, naše če Sokolstvo naročito o ve godine, kada pada dvadeseta obletnica Kuma-novslke pobede, da Prvi decembar proslavi najsvečanije, i Ja u dubokoj ljubavi prema svojoj Otadžbini sa čita-vim jugoslovenskim narodom oda naj-dostojniju zahvainost prema velikim žrtvama, palim za Slobodu i Uiedinje-nje.
I kada pred razvijenim sokolskim zastavama toga dana budu Sokoli polagali zavet: vernosti jugoslovenskom državnom i narodnom jedinstvu i ideji zajednice sv:h S'ovena, i kada budu davali svečano obečanje da če vemo i savesno ispunjavati sve dužnosti koje im nalaže svetinja sokolske misli, te njihove reči odjelknuče naročito značajno danas, kada političke magle opet prete da zamrače duhovne vidike našeg nacionalnog i državnog života.
DR. VL. BELAJČIĆ — Novi Sad.
Cehoslovaci i jugoslovenski
Prvi decembar
Veličina nacionalnog praznika u torne je, što je taj dan uspomena, razmišljanja i dan osnova za budučnost. Na taj dan se najviše osečamo delom one celine, koju pobožno nazivljemo narod, i taj narod na taj dan okuplja naše misli i naše duše.
U jednome su naš 28 oktobar i Vaš Prvi decembar slični. Oba dana značili su — kod nas za sve, a kod Vas za veliki deo naroda — dan oslo-bodenja od tuclinskog ropstva, koje je imalo da nas uništi, i to time, što je nasiljem ubijalo otporne snage naroda i težnju i čeznju za slobodnim životom.
Ali Vaš je praznik i od nešto ve-čeg i višeg značenja. S oslobodenjem Prvi decembar doneo je Vašem narodu i ujedinjenje!
Ujedinjenje! Kako je privlačiva ova reč za dušu svakog Slovena! Ta on je sin roda, koji sve do Vašeg svet-log primera nije znao za taj još medu nama nevideni pojav, sin roda, koji se nikada nije brinuo za opomene istori-jc, koji nije znao da se uči iz gomila izginule brače i koji je uvek težio samo za štetnim drobljenjem celine na male jedinice, koji je umeo uvek da stvara umetne razlike, koje su rušile jedinstvo i da na njima gradi posebne svoje interese i da ih podiže iznad prirodne celine. Vaš Prvi decembar je dan isto-rijskog značaja, dan velike pobede nad tim sudbonosnim slovenskim sklono-stima. Na taj dan sila jednake krvi razbila je sve prepreke gradene kroz stoleča od tudih sila i tudih lukavih ruku. Plod učenja Vaših največih ljudi dozoreo je još za besnenja svetske bu-re, a u trenutku, čiji spornen slavimo danas zajedno s Vama, odjeknulo je svečano spoznanje: Jedan smo narod, jedna krv i ostačemo to na veke!
Za ovu krasnu tečevinu dan je Vašeg narodnog praznika tim uznositiji i zbog toga je predmetom poštovanja svega slovenskog roda.
Mi pak Sokoli iz Češkoslovačke imamo još posebnog razloga da se se-čamo Vašeg narodnog praznika.
Bilo je za vreme teškog doba naše mlade države, kada je po dušama na-šej> naroda još odjekivalo pustošenje strašnog itlugog rata i kada su plemenitost i ideali stali u upornoj borbi s otrovanim dušama i u blatu ogrezlog čovečjeg osečaja. Vratiti eoveka njego-vom narodu, povratiti mu veru u dobro
—	o tome se onda radilo i o ništa manj cm! I u tom momentu, kada se je Sokolstvo odlučilo na smeli čin da sa svojim prvim sle tom u slobodnoj
otadžbini, kao s jakim udarom, probu-di svoj narod k .staroj veri u spasonos-nost dobra i pravde — došli ste k nama Vi da nam junački kažete: Niste osamljeni, s Vama smo zajedno, oslo-njeni jedan na drugoga u staroj ljubavi i za staru, večito mladu zvezdu Tirševu. I išli smo. Radili smo, borili se sa svime što nas nije htelo da razume. Borili smo se za blagostaje svoga naroda, za njegovo podizanje. Našu je snagu pri tome ojačalo ubedenje, da s nama zajedno kroči veran drug, koji ispove-da jednaku veru u dobro, pravdu i ljubav, i koji u svojim grudima gaji jed-nako poverenje u radu kao mi. Petna-st 28 oktobara i petnajst 1 decembara videlo nas je kako kročimo ruku o ruku u službi naroda. Nebrojeno puta potražili .smo jedan drugoga, da bi naše oči i stisei ruku ponovili zavet večite vernosti. Naš ovogodišnji slet bio je jedan od najmočnijih dokaza te vernosti. Žrtvovali ste mu dve godine pove-čanog rada; Vaši vode proglasili su naš slet i za Vaš, njegov uspeh i za svoj cilj i za stvar svoje časti. Vaši načelnici odložili su vlastite potrebe i koncentrirali sve snage na uspešnu pripra-vu Vašeg učestvovanja na sletu, Vaši prosvetari tumačili su članstvu znače-nje sleta i Vi svi postigli' ste, da nam je Vaše članstvo trostruko u Pragu uz-vratilo ono, što smo mogli da Vam mi pružimo u Beogradu svojim učeščem.1
Ovo je naše sečanje i razmišljanje na Vaš današnji praznik. A načrti za budučnost? Nije samo svest pojačane snage, kada kročimo bratski rame uz rame, nije to samo zahvainost za vernost, več je to iskrena ljubav, koju ništa ne može da pomuti, ljubav srca koja Vam danas dovikuje:
Naša je vernost bila več zapeeače-na tolikim obečanjima, dokazana tolikim činima, naša nastojanja tako su jednaka i u pravcu i u ciljevima, da je naše bratstvo nerazrušivo za sva vremena!
Na Vaš nacionalni praznik s uzne-šenim mislima udružujemo naše želje s Vašima, a sa srcem, koje Vas iskreno voli, upiremo svoje oči u dobrog Genija Slovenstva, da Vas jača u radu i da Vam dade da dodete do cilja: do srečne, jedinstvene Jugoslavije!
1 Pisac uzima ovde, da je na našem sletu 1930 u Beogradu bio svaki 71 češkoslovački Soko, a na ovogodiš-njem svesokolskom u Pragu svaki 25 jugoslovenski Soko.
VINCENC ŠTJEPANEK — Prag.
Osnovne ideje Prvoga decembra
Prvi decembar, koji naš narod, a u prvom redu naše Sokolstvo, proslavlja s punim i dužnim poštova-njem kao sveti nacionalni praznik našeg narodnog oslobodenja i ujcdinjc-nja, prate stalno i neminovno refleksije, kojima je on, idejno i od uvek, bio središnja tačka i kojima je on, idejno i za sva vremena, postao uga-onim kamenom. Te refleksije odre-duju istovremeno i njegov pravi smisao i daju mu osobeno značenje u du-gom i podvojenom životu Nacije kao celine.
Ideja koju danas stvarno, na javi i u punom blesku slobode, oličava Prvi decembar nikla je u dane kada smo izgubili slobodu, a to čc reči od godine 1102, kada -je skibodna i ne-zavisna llrvatska stupila u politieku zajednicu s Madžarima; od godine 1389, kada je knez Lazar klikovao na zajedničku borbu protiv zavojevača sa Istoka; od godine 1521, kada je na zidinama tvrdog Beograda pobodena zelena zastava s polumeseeom u sre-
dini. Od tih dana na oblačnom nebi Nacijc munje su — kao u Višnjičevoj pesmi — svojim plamenim ukrštava-njima neprestano ispisivale viziju PR-VOGA DECEMBRA.
Potlačena od jačih, ispremešana od obesnih po celom zapadnom delu poluostrva, Nacija je kroz vekove imala samo tri jaka i neizbrisiva osečanja: lepotu pogažene slobode, teži-nu robovanja i strast za kidanjem la-naea. To troje bilo jejirana duši, po-tieaj mozgu i uslov životu. Iz toga troga niklo je docnijc sve što je dovelo do današnieg PRVOG DECEMBRA.
U prvom redu: vera u jedinstvo Nacije. Osionost i obest politiekih gospodara zbila je u guste i bratske redove bednu raju. Zajednička i istovetna patnja učila je stradalnike da se međusobno vole i smatraju jedin-stvenima, i pored neznatnih jezičnih niansa i dveju vera. Osečala sc ista krv i poreklo, uočavala se tegoba sa-patništva jednakog i mučnog za sve,
*
videlo se jasno, da je prut samo u snopu jak. Iz tih osnovnih istina razvijalo se postepeno Trubarovo i Bu-diničevo poimanje jedinstvenosti slo-venskoga Juga, Gundulićevo Slovin-stvo i Križanićevo Slavjanstvo. Real-niji oblik crpla je ta misao iz nacio-nalističkih ideja Francuske Revolucije, a oslonca našla je u buđenju iza sna severnih Slovena. Tu misao afirmira Dositej svojim nepobitnim uve-renjem, da se na Dalmatinskom Kosovu i u Boci Kotorskoj oseča isto tako kod kuće kao i u svom Opovu, Vuk svojim narodnim pesmama, sa-kupljenim po svima krajevima naše zemlje gde se gusle čuju, Rajič prvom istorijom južnih Slovena. Najzad, ta je misao našla svoga eruptivnog izraza u Gajevom Ilirstvu, docnijem Ju-oslovenstvu Kukuljeviča, Račkoga, trosmajera, Supila i Skerliča.
Ta osnovna ideja jedinstvenosti Nacije dovela je i do drugog aksioma
Možda nikada nije pogodniji mo-menat da se kaže koja reč o našem jedinstvu nego danas, kada slavimo dan najznamenitijeg dogadaja u životu našeg naroda.
Za nas Sokole pitanje narodnog jedinstva nikada nije postojalo. Za nas je ono bilo jedan aksiom, koji se nije mogao dokazivati. On je po sebi bio tako jasan i očigledan, da mu čak nisu bili potrebni nikakvi dokazi. On je sam sebe potvrdivao tako, da su sva teori-sanja i rezonovanja bila suvišna i nepotrebna.
I u tami vekova, koji su hučno prolazili i jedan drugom u nasledstvo ostavljali samo ropstvo, muke i patnje, stradanja i borbe — naš narod je imao osečaj, da u njemu živu tri rodena brata, zarobljena i odeljena jedan od drugoga. Taj njegov osnovni osečaj, koji nisu mogli da uguše ni silni Rim ni blistavi Bizant, kroz stoleča izbijao je kad jače kad slabije u raznim oblicima.
Nužnost istorije pokrenula je ta tri brata iz zajedničke kolevke i osta-vila ih na balkanskom trouglu jednog do drugoga. Ali sudbina je došla te ih razdvojila i bacila u ropstvo dvaju go-spodara. Živeči tako razdvojeni i porabljeni, brača su znala jedan za drugoga i mislili jedan na drugoga. Bio je u njihovoj duši dubok osečaj bratstva, koji im je održavao nadu, da če doči dan, kada če se nači u svojoj zajedni-čkoj kuči — i taj je dan došao. I ka-dagod se bude govorilo o našem jedin-stvu, mora se u isto vreme govoriti i
Sokolstvo i
Ako se danas ozremo po jugoslo-venskom Sokolstvu te pogledamo lica, koja se nalaze na vodečim mestima u Savezu i u župama pa dalje u društvi-ma i četama, moči čemo da utvrdimo ne baš razveseljivu činjenicu, da nai-me imamo veči broj tehničkih radni-ka, koji nešto obečavaju i koji su mladi — recimo poprečno — od 40 godi-na, a da nam pak nedostaje značajnih, snažnih ideologa, a mladih od navedene dobe pak da uopče nemarno. Ako se upitamo, koji je uzrok tome nedostatku ideologa, i ako odvažno pogledamo istini u oči, te ako na to iskreno odgovorimo, što smo u tim očima videli, onda moramo da priznamo: da se pred nama razotkriva problem, koji bi možda najzgodnije označili rečima, koje nosi naslov ovo-ga našega članka, naime »Sokolstvo i univerzitet«. Neču time da kažem, da su ideološka svojstva odvisna od akademske izobrazbe; naprotiv sam svesan, da su možda svi naši ideolozi prodrli i u sokolsku ideologiju bez akademske izobrazbe ili pak čak proti izobrazbe, koju nam je pružio uni-verzitetski študij. Današnja akademska omladina pak odrasla je u temeljito promenjenim prilikama; zato držim, da je krivnja, što nemarno mladih sokolskih ideologa, na našem uni-verzitetu. Ujedno pak takoder i pri-znajem, da se s naše, t. j. sa sokolske Strane, medu Jugoslovenima, dosada nije ništa učinilo, da bi se pristupilo rešavanju toga problema, ako izuzmem ona tri članka, koji su bili objavljeni u lanjskoj »Sokolskoj prosveti« br. 3 i 4 kao priloži odnosnoj anketi, koja je održana prilikom sednice zbora župskih prosvetara dne 28 marta 1931. Ti članci i na njihovoj osnovi done-sene rezolucije bilo je takoder sve, što sc je — u teoriji! — učinilo; da bi se što od toga provelo u praksi, nije se dogodilo. Ostali smo tamo, gde smo bili pred 14 godina! Pa ipak pitam: ko je dužan da čuva u našem narodu Tirševu baštinu te da ju Prilagoduje uvek novim prilikama — naravno tako, da se ne udalji od svojih temeljnih načela, — nego li pak •ni akademski naobraženi: mi lekari, odvetnici, profesori, inžiniri i t. d.? 'Jpravdano bi nas pogodila optužba, ako bi kada Sokolstvo u idejnom pogledu zašlo u stranu! Zato je skrajnje vreme da se probudimo te da
praznovanja dana PRVOG DECEMBRA: želje i težnje za slobodom. Ona
rada Karadorda i Miloša, svrstava u jedinstvene bojne redove Jelačičeve Hrvate i Rajačičeve Srbe, prevozi brači u pomoč dobrovoljce Stevana Kničanina, podiže Kvaternikovu Ra-kovičku bunu, raspaljuje nevesinjsku pušku i dovodi u Krajinu četničkog vojvodu Petra Mrkonjiča. Kumanovo joj je kulminaciona tačka, a Kajmak-čalan pobeda i triumf.
Sve ove lapidarnim stilom pobro-jane refleksije, od kojih bi svaka za se mogla da bude mala študija, prate proslavu PRVOG DECEMBRA kao nerazdvojni delovi njegovi, svrstavaju ga u red prvih praznika Nacije i obe-ležavaju ga za sva vremena grandioz-nom pobedom ideje Jugoslovenstva i Slovenstva, čije zastave visoko i s ponosom nosi naše Sokolstvo.
ST, ŽAKULA — Beograd.
o	našem bratstvu, jer iz našeg bratstva potiče naše jedinstvo. Ono leži u ose-čaju, a ne u nekim zaključcima i dokaznim formulama. Ono nije nikakova teorija do koje se došlo nekim rezono-vanjima i filozofskim dedukcijama, nego je jedna čista iskristalisana istina i destilat naše narodne duše. Jedinstvo nisu izmislili neki dobronamerni i dobrodušni ljudi — istorici i naučnici, več je to fakat, koji je postojao još iz onog doba, kada smo bili u pradomovini, kada nas je prvi put spomenula istorija.
I pred tom činjenicom, koja od iskona postoji, ima da padnu sva sko-rašnja neistinita mudrovanja i da umu-knu svi glasovi onih, koji viču protiv te neoborive istine. Nemočna su sredstva i slaba oružja onih koji su ustali protiv ove žive elementarne sile, koja je naš narod održala kroz toliko isku-šenja i tolike borbe, kojima je odole-vao. Ono što je u duši naroda, to se ne da ničim i nikada isčupati. Ono što u duši njegovoj plamti ne da se ugasiti. To ostaje s njim doklegod bude trajao. Uzalud se oni zabludeli sinovi našeg naroda odriču bratstva, jer je to odri-canje prazna reč, nemočna da izmeni ono što je postalo s nama i u nama samima. Naše bratstvo brani naše jedinstvo.
1 mi Sokoli, slaveči dan ujedinjenja, kličemo svima:
Jedno smo bili, jedno čemo ostati!
Đ. BRZAKOVIĆ — Beograd.
univerzitet
kliknemo: »Tako ne smemo napred; treba nači puta i sredstva, da se u buduče uzmogne raditi svesno i smo-treno u pravilnom smeru!«
Gde tome leže nedostaci? I na univerzitetskim profesorima i na svim slušateljima!
Smatram svrhu univerziteta uzvi-šenom — nažalost, tako ju ne shvača-ju svi univerzitetski profesori: vidim u univerzitetu instituciju, koja bi ima-la da gaji znanost radi znanosti same, koja bi narodu imala da pokazuje pu-teve, po kojima treba da kroči, da bi stigao do bolje budučnosti. Nažalost ima univerzitetskih profesora, čije je postupanje sa slušateljima takovo, kao da bi univerzitet smatrali nekom fa-brikom državnih činovnika, advokata i t. d. Nažalost, ima univerzitetskih profesora, koji — zloupotrebljavajuči opravdani zahtev akademske »Lehr-und Lernfreiheit«, kako to tako tačno nazivaju Nemci, — možda iz povre-denog samoljublja ili ne znam, jer svojim predavanjima dokazuju toliko uskogrudnosti, da bi trebali sedeti po-svuda drugamo samo ne na univerzitetskim katedrama, s kojih bi se aka-demskoj ornladini morali otvarati široki pogledi i rasplinjavati predrasu-de! (Znam, da su ove činjenice nepri-jatne, ali ako želimo reparaturu, ne smemo da izgubimo s vida pogreške!). I posledica te uskogrudnosti je, da ni u jubilarnoj Tirševoj godini ni jedno-me univerzitetskom profesoru, ni filozofu, ni istoričaru kulturnom ni umetnosti, ni lekaru, u svoj Jugoslaviji, nije palo na misao da bi se s je-dnim predavanjem setio bar u (kra-čem) letnjem semestru Tirša i njego-vog dela. Češki univerzitetski profesori shvačaju svoje visoko poslanstvo mnogo bolje od naših: ne samo da se je starodrevni praški Karlov univerzitet setio ove godine meseca juna s oficijelnom proslavom svoga bivšeg profesora, na kojoj su predavali samo univerzitetski profesori, več se o Tir-ševom delu čak drže več od izvesnog vremena i redovita predavanja na istom univerzitetu i upravo se vode dogovori, da bi jedan profesor Masa-rikovog univerziteta u Brnu napisao potanku istoriju sokolskog pokreta. Medu našim pak univerzitetskim profesorima vlada takova bezbrižnost prema Sokolstvu, bilo da Joj je izvor u nekoj umišljenoj uzvišenosti nad
njim (čije delo — uzgredice rečeno — najbudnije motri veliki voda^ češko-slovačkog naroda, prezident ČSR, filozof T. G. Masarik), bilo da joj je uzrok temeljito nepoznavanje Sokolstva te velikog njegovog upliva na razvoj slovenskih naroda — da, da, takoder i na razvoj našega jugosloven-skog naroda! —- u svakom slučaju dokazuje ta bezbrižnost znatan defekt u misaonosti naših univerzitet. profesora! I ako hočemo da se u buduče u tom pogledu okrene na bolje, treba taj defekt otstraniti, to znači, da če gospoda univerzitetski profesori morati početi tla posvečuju više pažnje takoder i Tirševom, bilo zdravstvenom, bilo filozofskom, bilo umetničko isto-rijskom i kritičkom delu. Ako u dogledno vreme za to ne bude vlastite inicijative, trebače to čak zahtevati ex offo: ako Ministarstvo prosvete mora univerzitete da uzdržava, onda če ono smeti takoder i da propiše gradu, koja če se morati da obraduje u je-dnom turnusu predavanja. Tako če se postiči, da takoder i akademska omladina neče na Sokolstvo gledati — prema sadanjem izgledu svojih profesora — s takovim omalovažavanjem kao do sada, a ujedno če se pak dati prilike onima, koji bi to hteli, da struč-no proniknu u Tirševo delo, njegov značaj i cilj.
Nedostatak pak, kako je več rečeno, leži takoder i na akademskoj omladini; ali ne samo na njoj! Zašto večina naših srednjoškolaca, čim do-de na univerzitet, napušta posečivanje vežbaonice, dok su — kako što znamo
—	još pred maturom bili najsavesniji vežbači? Ne može se ipak da tvrdi, da bi u toku nekoliko dana ili par te-dana svoga bivanja u mestu univerziteta izgubili sve svoje prijašnje ideale! Uzroci naime moraju da leže mnogo dublje! Naslučujem ih pre svega u
Popu — pop;
»Ni po babu ni po stričevima.«
U poslednje vreme sve su više učestali glasovi o izmeni Zakona o osnutku Sokola kraljevine Jugoslavije. Donosi se i po koja rezolucija, drže se govori, pojavi se i poneki cirkular i t. d. Svi oni slažu se u jednoj tačei, koja je ujedno kako iz svega izlazi najglavniji momenat i največa zamer-ka koja se zakonu čini, čije se redigo-vanje stalno traži, a to je pitanje slo-bodnih izbora u društvima, župama i Savezu, pitanje samoopredeljenja u pogledu izbora sokolskih uprava, kao jedno od osnovnih načela sokolske demokratije.
Jasno i deeidirano izjavljujem da sam za sprovodenje najširih sokol-sko-demokratskih principa u sokolskoj organizaciji.
I baš zato, jer tako mislim i ose-čam, ne mogu dozvoliti, da se ma i delomični zahtev za povratak u status quo ante tretira na način, kako se to do sada činilo: sa malo upučenosti u faktično stanje, pod dojmom poli-tičkog raspoloženja, popuštanjem iz straha pred eventualnim gubitkom popularnosti, ugadanjem onima, koji Sokolstva i njegovih potreba ne po-znaju.
Pokušajmo da objektivno razmo-trimo i pretresemo ovo pitanje.
Život teče svojim tokom nepre-kidno, prilagođavajući se opštim ekonomskim, društvenim i drugim prilikama koje uslovljavaju njegov razvoj. I u koliko se više život razvija u toliko se on više komplikuje i postaje složeniji. Vidimo i u Sokolstvu na primer da ono sve više proširuje svoj sistem telovežbeni preko onoga što je nekada bilo sasvim zapostavljeno, uvodeči u velikoj meri laku atletiku, plivanje, zimski šport, odbojku i t. d. jer je život pokazao da če ovako do-punjeni rad biti mnogo svestraniji i složeniji, a kroz to i mnogo svestrani-jih i plodnijih rezultata. Složeniji život i rad traži i složeniji aparat za njegovo vodenje, a traži i da se sve dovodi u takav sklad da usled nagomi-lavanja i unošenja novoga ne nastupi kolizija, da jedno drugom ne smeta, več da sve harmonira i to tako da se obezbedi onome što je^ važnije preva-ga u srazmeri svoje dužnosti nad onim što je manje važno. Sokolstvo pre ra-ta ili i odmah posle rata i danas, to je jedna ogromna razlika. Preturimo li arhivu jednog prosečnog sokolskog društva, to iz celokupnog materijala: zapisnika, korespodcnce, statistike i t. d. vidimo strahovitu razliku. Dok je nekada gotovo jedino telesno vas-pitni rad postojao, danas prosvetni sve više teži da se popne na istu visi-nu; dok se je nekada administrativni rad u toku cele godine sastojao iz pe-desetak, sto do 200 akata u arhivu, u toku prošlih godina imadc ih preko hiljadu; dok se je nekada tehnički rad sastojao u vežbanju na spravama i najprimitivnijim prostim vežbama, danas postoje sve moguče vrste dopu-njujučih vrsta vežbanja (da ih tako nazovemo) sve se više vežbaju različnosti, ritmika, laka atletika, igre, plivanje, zatim se sve to dopunjuje izle-tima, letovanjima i t. d. Dok su se ne-
*	Objavljujemo iako se s nekim iz-laganjima u ovome članku ne slažemo.
-	Ur
opčem, . a pored toga i u sokolskom milijeju univerzitetskih gradova. Da li su svesna sokolska društva u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani, kolika ih pogada odgovornost, što nisu znala da Sokolstvu očuvaju one stotine bivših srednješkolaca-Sokola, koji su na-pustili vežbaonice te se nato izgubili u potpunoj indiferentnosti preina Sokolstvu? Da li se je več u jednom od tih gradova vršio kada i jedan sa-stanak sokolskih radnika zajedno s visokoškolcima, na kome bi se ras-pravljalo o tome, zašto u vežbaoniei nema visokoškolaca i što bi visoko-školci želeli, da bi ostali verni vežbao-nici? Što se uopče dosada učinilo sa strane Sokolstva u sveučilišnim gra-dovima za savesno i smotrcno pro-dubljenje sokolskog mišljenja i oseča-nja akademičara i akadeiničarka? D.i li su se več kada sastala brača iz Beograda, Zagreba i Ljubljane na skupni sastanak, na kome b: se posavetovali
0 stvarima, da bi se u univerzitetskim gradovima provodio jedan jedinstve-ni postupak? Bračo, ruke na srce i odgovorite na sva ta pitanja — bez opravdavanja! Bude li odgovor iskren, onda če več nešto krivice otpasti i na omladinu, a večina ove krivice ostače na samom Sokolstvu!
Zaključujem: hteo sam da ovim člankom potaknem pitanje, koje mi se čini za daljnji razvoj i za budučnost Sokolstva silno važno. Nadam se, da sam probudio nekoliko sokolskih sa-vesti, a da sam pak pokazao takoder
1 tamo, gde merodavni sokolski kru-govi još nisu posegli. Nadam se, da če, još ove zime, od njihove Strane doči inicijativa, da se probudi Beograd, Zagreb i Ljubljana, te da če probuditi iz sna takoder svoje univerzitete, i profesore i akademske redove. Mnogo uspeha! Zdravo! !
ALEKSEJ JAKOVLJEVIČ.
bobu — bob!’
kada sokolske manifestacije ograniča-vale na jednu javnu vežbu i akademi-ju u godini dana i eventualno jedno učestvovanje na javnoj vežbi nekoga drugoga društva u toku cele godine, sada se dešava da u toku sezone, po-godne za ovakve manifestacije, t. j. u leto, proleče i jesen budu svake nedelje priredivane u istoj župi pone-kad i dve manifestacije istovremeno na kojima stalno učestvuje članstvo svih društava i t. d. Sve ovo iziskuje mnogo složeniji aparat, iziskuje mnogo složeniji rad, iziskuje i naročito dobru i jednoobraznu organizaciju, da bi se delovanje dovelo u sklad, jer bez jednoobraznosti u radu ne može se zamisliti rad sa večim masama u raznim društvima, a to je osnovni za-datak Sokolstva da svoj rad posvečuje najširim masama.
Za rukovodenje mnogobrojnih grana u današnjem društvenom radu potrebna je čvrsta organizacija i skladnost u radu da nebi dolazilo do sukoba u nadležnosti o upotrebi članstva za pojedine grane rada i t. d. Da bi se to sve izvelo, potrebno je ne samo da je sve to organizovano jedno-obrazno po svima društvima, več je potrebno dati društvima i autoritativ-nu direktivu pošto je sasvim logično da bi se inače kod raznog načina shvatanja i raznog tumačenja prava i dužnosti pojedinih odbora i tela dolazilo i do sasvim suprotnih rezultata. Zato se primečuje da administrativni rad postaje sve intenzivniji i složeniji, jer je r kontakt sokolskih jedinica sve intenzivniji i složeniji, a razni pravilnici organizacione i druge prirode sve su mnogobrojniji regulišuči i mnogobrojnije odnose i delatnosti mnogobrojnih tela, otseka i t. d. I pored toga u večim društvima pojavlju-ju se potrebe kojih u drugim manjim nema. Pojavljuje se na primer potreba i za socijalnim radom, za radom koji ide zatim da se u ovim veoma uče-stalim manifestacijama sokolskim koje znatno otežavaju izvršenje sokolske dužnosti onima koji su materijal-no slabiji. ovi pomognu akcijom društva, pa se tako osnivaju sekcije na altruističkoj bazi čije se delovanje re-gulisalo posebnim pravilnicima; osni>-
vaju se fondovi za domove, koji tako der moraju biti regulisani pravilnici ma i t. d. Jednom rečju opaža se jedna nesumnjiva činjenica da je sve veča potreba da se sa jačim razvojem života i komplikovanijim odnosima obezbedi i nadalje harmonično delovanje svih jedinica i njihovih otseka na istoveten način kako bi se postigH maksimalni moguči rezultati sa po moguč-stvu minimalnim trzavicama, smetnja-ma, tumačenjima i polemikama. A to se može postiči samo dobro smišljenim pravilima kojima če se dati što veča moguča stabilnost i stalnost, jer česte promene stvaraju zbrku i čine da ta pravila donesu mnogo više štete nego li koristi.
*
Država kao nosilac opšteg dru-štvenog interesa, kao vrhovni zaštit-nik i rukovoditelj narodnog života, kao faktor čija je najviša dužnost da se stara o narodu, njegovom jedinstvu, napretku i blagostanju logično je da u prvom redu ima interes i pravo, a u interesu naroda kao celine, da njegov život ureduje, harmonizira i da onako kako je to napred iz-loženo za Sokolstvo i njegove jedini-ce uredi život narodni tako, da u njemu bude što manje trzavica i kolizija izmedu raznih grana ljudske delatnosti, koje život sve više komplikuje, izmedu raznih interesa narodnih i da se sa što manje trzavica, teškoča, gubljenja snage za narod postignu što veči rezultati i dođe do što večih moralnih i ekonomskih koristi koje vode stabilnosti države, jačini ekonomske moči naroda i kroz to blagostanju. Pojedinac ne može znati nikada koji su sve razlozi i motivi zakonodavčevi, i koje su sve potrebe pojedinih kra-jeva, pojedinih staleža, pojedinih vrsta delatnosti i snaga narodnih i ne može znati onako, kako to zna zako-nodavac, koji čc metodi biti najpo-godniji da se to dovede u potrebnu harmoniju i kakva ta pravila treba da budu, u kojim pravcima i kojim pute-vima treba pojedine ljudske delatnosti da se kreču, pa da bi rezultanta svih narodnih delatnosti bila najpo-voljnija i dovela do željenog rezultata, koji je na kraju krajeva svima nama na srcu.
Država, svakako ceneči važnost Sokolstva kao faktora u narodnom životu, u jednome momentu kada se je život dosta komplikovao i kada su to interesi naroda posmatrani sa gledi-šta države i zakonodavca zahtevali — a tome se gledištu mora da pokloni svako, baš zato što pojedinac ne može da zna za sve razloge i motive — država je našla za potrebno da zagaran-tuje harmoniju i delatnost Sokolstva kako u samoj njegovoj unutrašnjosti u pogledu na sve spoljne uticaje, tako i u pogledu njegovih odnosa prema svima ostalim, pa i prema sebi t. j. državi, a sve iz razloga i potreba napred izloženih. Država je našla za potrebno da dade Sokolstvu jedno naj-čvršče pravilo koje se može dati — Zakon, te da time zagarantuje Sokolstvu nesmetan i slobodan rad, da mu zagarantuje zaštitu, da zagarantuje stabilnost sokolskog rada i da ga 9a-čuva od štetnih čestih izmena, koje bi mogle biti rezultat trenutnog shvatanja jedne uprave, koje bi moglo biti u potpunoj opreci sa shvatanjem pret-hodeče ili sledeče, a što bi za narod i njegove interese i harmoniju moglo biti od velike štete, možda od veče, nego što bi delatnost Sokolstva pru-žaia koristi. Smatrajuči dakle da je nesmetana, kontinuirana delatnost Sokolstva kao ideje, bez obzira na poje-dince koji je momentano izvršuju, a uvek skladno i konsekventno sa juče-rašnjicom i sutrašnjicom od velike važnosti i po sam narodni život i njegov napredak, jer zrno do zrna pogača, kamen po kamen palača i smatrajuči da če se tako najbolje ost variti baš i sama ideja i dovesti u harmoniju sa narodnim potrebama, a da če tako jedino i rezultati biti največi moguči, država je smatrala za potrebno da donose i specijalan zakon.
d.
Da se vratimo, dakle, pošto je izležena motivacija ovoga zakona ona-ko kako je ja shvatam i poftto je obrazloženo njegovo donošenje, na glav-
TYRŠEV KIP!
UMETNIŠKO DELO!
Višina kipa 21 cm
Cena: 50 Din, s poštnino, zavojem in po povzetju 65 Din.
Okras veaki sokolski dvorani in hiši.
JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA
LJUBLJANA
Naše bralstvo — naše jedinstvo
Nekoliko misli
Rosija - Fonsier 4 društvo za osfguranfe i reosiguranfe ♦ Beograd
/L0VEH/K0
/0K0L/TKO
Raspisali smo
nag rad у ,	.
10.000 Din
onome, koji nam na našem tržištu ponudja ino-strani radioaparat ili zvučnik, koji bi svojim naravnim tonom, tehničkom usavršenošću u svakom pogledu te trajnošću odličnoga materijala nadvisivao naše nove konstrukcije
S S o r d 5 b/W G 4
hd n h i. i i ијшии——ии—ииаам
šest-, odnosno sedamcevni radioaparat te 20watni tonfilmski zvučnik
KG 6/T
lug o s 1 o veni!
Da li znate kako poštuje Englez, Francuz, Nemac, Italijan i t, d. rad svoga naroda? Da li bi smeli oče-kivati da se Jugosloven upozna s velikim uspehom domaćeg truda ako razdaje novac tudjinu? Da li znate, da je realna vrednost stranih ra^Jio-aparata i zvučnika približno jedna petina naše tržne cene?
Da li znate, da plačate, osim dobitka tvorničaru, i 50 do 60% rabata prvome zastupniku, 20% dis-agio, 20% carine i tovarine, 10% poreza na ras-koš, 65% poreza na promet?
Sok. društva!
Zanimajte se, kako je javna kritika ocenjivala kvalitet naše nove tonfilmske koncertne aparature u poredbi s najboljim stranim zvučnicima, kao Korting?
Ne zaboravite, da pri nabavi tonfilmske aparature posudjujemo potpunu zvučnu napravu (novu) te da Vam omogučujemo nabavu odličnih aparatura uz posudbinu od 2'5% mes. od njihove cenel
S I o r d d. s. o. j.
Jugoslovenska radio-industrija, trgovina tehničkih izradjevina
• Maribor, Orožnova ylšca broj 10
Da li naš naraštaj sluša strane radio-aparate, da time misli, da je samo ono dobro što je strano?
Sednica muškog prednjačkog zbora Č0S
U sobotu i nedelju 12 i 13 novembra održana je u Pragu jesenska sednica muškog prednjačkog zbora ČOS uz učešče sviju župa a pod pretsedni-štvonn saveznog načelnika brata Age Helera. Savez Sokola kraljevine Jugoslavije zastupao je savezni načelnik br. Miroslav Ambrožič, Savez ruskih Sokola njegov načelnik brat Nikolaj Ma-nohin. ČOS zastupali su potstarešine brača Truhlarž i dr. Flajšman, jer je starešina br. dr. Bukovski sam več odavna član saveznog načelništva. Pri-sutna bila je i savezna načelnica sestra Provaznikova te prosvetar brat Krejči. Sednicu otvorio je br. načelnik Heler setivši se preminulih sokolskih tehničkih radnika, medu njima bivšeg zamenika načelnika Jos. Klenke i člana saveznog načelništva br. Vaclava Vorla. Izveštaj načelnika obuhvatao je u prvom redu ocenu prvih Tirševih igara, dalje izveštaj o sokolskim tehni-čkim školama, o predlozima i stanovi-štu načelništva prema predlogu za nova društvena pravila te još nekoliko drugih potankosti. Zbor primio je izveštaj načelnika jednoglasno do znanja i odobrio ga. Isto tako odobren je i »Priručnik za vaspitanje prednjaka pomočnika« s manjim izmenama. Dalje raspravljano je o programu rada za iduču godinu te je medu drugim zaključeno, da se u 1933 godini neče odr-žati savezne utakmice u igrama, i to naročito s razloga štednje. Brat dr. Klinger predložio je zboru župskih načelnika načrt rada za veče razdoblje, što je bilo suglasno odobreno. Načel-ništvu poverena je izrada novog pravilnika tehničkog rada u ČOS. Dalje bi-rana je kandidaciona komisija od nekoliko brače, koja ima da za narednu sednicu sastavi kandidacionu listu. Mnogo zanimanja, uzbudio je izveštaj O Sporazumu medu ČOS i sportskim organizacijama, koji je konačno i odobren s naročitim prcporukama i uput-stvima. Raspravljanje o svesokolskom sletu s tehničke Strane trajalo je preko tri časa. Izneseni su naravno, svi nedostaci ovogodišnjeg sleta. Posle is-crpne debate savezni načelnik brat Heler izrekao je u ime savez. načelništva svoju bratsku zahvalu svim župskim načelnicima, svemu članstvu i narašta-ju. U ime svih prisutnih pak izrazio je isto tako njihovu zahvalnost savez-nom načelniku župski načelnik brat Vanjura. Saveznom načelništvu prijavljeni su za 1934 godinu pokrajinski sle-tovi u Opavi u Šleskoj, u Mostu u Če-škoj te veliki izlet ČOS u Brno. O svim spomenutim priredbama doneče odlu-ku naredni zbor u proleču.
Sednica ženskog prednjačkog zbora ČOS
Nedelju dana posle sednice muškog prednjačkog zbora ČOS održana je u Pragu sednica ženskog tehničkog
ni prigovor koji mu se čini: da je uki-nuo slobodno biranje sokolskih uprava, da je dakle ukinuo sokolsku de-mokratiju.
Zakon je zaista odredio da izbor sokolskih uprava za visi od potvrda vi-ših instancija, odnosno za saveznu u pravu od Ministarstva zapravo da ono istu postavlja. To je zaista novost u Sokolstvu. A zar iz napred iz-loženoga nije jasno da Sokolstvo stalno prihvača novosti i prilagodava se životu i njegovim potrebama da nebi preživelo i zastarilo. Zar sam taj fa-kat što je to ncšto novo treba da nas plaši i da nas puni črnim slutnjama? Sokolstvo je i nadalje ostalo organizacija kojoj pristupa onaj ko hoče i u njoj je dokle hoče (apstrahujemo ndkoliko slučajeva gde su pojedinci, državni funkcionari, u želji da što više pomognu Sokolstvo smetnuli s uma ovaj princip). Prema torne kada bi se postavila neka sokolska uprava koju članstvo nebi htelo, ono bi jednostav-no istu pilo i ta uprava, buduči da nebi imala nad kim da upravlja, morala bi da padne i morala bi se opet dovesti uprava koju to članstvo zahteva. Ne treba dakle uzeti ni jednu stvar sa njene najgore Strane, ne treba shvatiti nameru zakonodavca ona-ko kako se ona najgore shvatiti može i kako je pojedinci hoče da predstave, več pogledajmo šta je donelo sprovodenje zakona i šta su pokazala dela, jer ona su najbolji dokaz. Ja bih voleo da mi se pobroje slučajev! u kojima je neka uprava postavljena protiv volje skupštine koja je predložila drugu.
vodstva ČOS pod vodstvom savezne načelnice s. Marije Provaznikove. Na dnevnom redu bila je u prvom redu debata o svesokolskom sletu na osno-vu osam referata, koje su podnele s. Šprdlikova, Pehlatova, Fučikova, Kri-žova, Boučkova, Vahtlova, Girtlerova i Maršatova. Po svim ovim rcferatima razvila se veoma stvarna debata o na-stupima ženskih o,deljenja, o sletskim utakmicama, o smučarskim i o drugim sletskim priredbama. Tom prilikom povedena je opširna debata radi teških gospodarskih prilika, koje vladaju u či-tavoj zemlji te koje u mnogim društ-vima znatno koče sav rad. Zaključeno je u saglasnosti s mnogim prednjačkim zborom ČOS, da savezne utakmice u igrama za ženska odeljenja ne če biti obligatne. Konačno je zbor izabrao i svoje zastupnice u kandidacionu komi-siju.
Češkoslovačke novine o Sokolsko} izložbi u Beogradn
»Lidove Novini«, koje izlaze u Brnu, donašaju redovito izveštaje o radu jugoslovenskog Sokolstva, pa su tako i ovih dana donele lep članak o našoj Sokolskoj izložbi u Beogradu te o svečanom aktu otvorenja izložbe po Nj. Vel. Kralju i Nj. Vis. Prestolonasledniku. Pored opisa samog otvorenja donašaju i jedan dosta iscrpan izveštaj o samoj izložbi.
Češkoslovaško Sokolstvo u Poljskoj
U Poljskoj, na samoj ruskoj gra-nici, u Volinji, razvilo se u poslednjim godinama dosta jako češkoslovačko Sokolstvo, koje tvori sa osam društava jedan okrug Zagranične župe ČOS. IJ ovom rade sada društava:	Kvasilov,
Zdolbunov, Rovno, Hulč, Mirohošt, Volkov, Štraklov i Luck.
Sokolska radio - predavanja
RADIO-STANICA BEOGRAD
Sledeča sokolska radio-predavanja održavaju se:
dne 2 o. m. predaje br. Lujo Lovrič o temi: »Uticaj Sokolstva na razvijanje karaktera«;
dne 9 o. m. predaje br. Stevan 2a-kula o temi: »Sokolstvo i ideja slo-bode«.
Predavanja održavaju se svakoga petka od 19.30 do 20 časova.
IZ UREDNIŠTVA
Velik deo gradiva, koje nam je sti-glo za ovaj broj morali smo nažalost i da ispustimo, a što čemo, ukoliko bude odgovaralo svojom sadržinom, doneti naknadno. Molimo da se uvaži. *
Naredni broj našega lista iziči če u petak 9 o. m., jer se u četvrtak 8 o. m. ne radi.
Govori se o ukinutoj sokolskoj demokratiji, a ko je taj koji može da ukaže na primer u stvarnosti? Možda jedino neko koji je propao na nekoj skupštini i prestao je da bude neki vidni funkcioner, jer se je pojavio ja-či kandidat ili nije ni uspeo da to postane, a toga smo imali i ranije i ima-čemo uvek. I ranije smo imali nezado-voljnike i imačemo ih uvek. Imalo je uvek i imače uvek ljudi koji vole da kažu mudru krilaticu, koja se može lepo da primi kod mase i koja može lepo da zvuči. I zaista je to sasvim lepa reč »sloboda«, »osnovna članska prava«, »sokolska demokratija«, koja može da zanese i veoma inteligentne ljude i veoma upučene, jer su to principi za kojima bi sc zaneo jednoduš-no svaki ispravan Soko i kada bi onr bili u pitanju bio bi u stanju i na žrtve u njihovu odbranu. Ali ja sam Slobodan da se zapitam i da zapitam one koji se obaraju sa ovih razloga na za kon, u čemu se oseča i zapaža povre-da tih principa, u čemu se u praktič-nom životu to sprovodi? Društva su stvarne osnovne jedinice, one radne jedinice koje su u neposrednom kontaktu sa članstvom i najširlm masama. pa prema torne koje i sprovode Sokolstvo i sokolske ideje. Župe i Savez — to se ne treba zavaravati — to su samo administrativne jedinice, či-ja moč zavisi od toga kako se drže društva prema njima i kako su društva spremna da njihove naloge izvr-šuju. One nemaju nikakvu stvamu moč nad društvima, več samo moral-nu koja počiva na principima sokolske discipline, sokolske istine, jedna-kosti i čistote i nesebičnosti sokolskog rada. Bilo bi svakako nečuveno kada
bi neko društvo odreklo svojoj župi poslušnost, to bi bio rascep kojim se krši ono što je najidealniie u Sokolstvu, dragovoljna disciplina! Ali baš zato do toga bi moglo doči samo ta-da, kada bi župa pogazila neki od po-menutih osnovnih principa Sokolstva, a tu spada i princip sokolske demo-kratije. Župa u tom slučaju morala bi da ustupi pred društvima, jer je u njima faktično Sokolstvo a ne u župi, jer je u njima faktična moč i članstvo, a ne u župi. Zar to nije najjača kontrola nad župom? Zar bi smela jedna župa da pogazi neki od osnovnih sokolskih principa prema društvima, pa da postavi društvima upravu koju članstvo nebi htelo? Baš i kada nebi u tim župama sedeli oni koji su kao najstariji Sokoli i Sokoli sa največom reputacijom, kao oni koje je njihov sokolski rad najviše digao na vrednost da mogu biti takvi sokolski službcni-ci, baš i kada u tim župama nebi sedeli oni koji su i članovi svojih društava, koji su poverenjem svojih društava predloženi na skupštinama za članove starešinstva župe, to nebi smeli da učine ni oni koji bi bili postavljeni sasvim izvan sokolskih redova, jer oni bi imali za takve postup-ke da odgovaraju, buduči da zakon nije donet da guši Sokolstvo, več da njegov rad dovede u harmoniju i da ga baš favorizira pred drugim manje korisnim delatnostima na sličnim po-ljima. Prema tome Sokolstvo u društvima i njegovi osnovni principi ni-su dovedeni ni u kom slučaju u opas-nost, niti po samoj formi zakona, jer njegovi su izvršioci, to je zagaranto-vano, opet predloženi od društvenih delegata. A kada nije dovedeno u opasnost Sokolstvo po društvima, on-da ta opasnost ne postoji, jer samo je ono Sokolstvo što je po društvima i što neposredno vrši svoj uticaj na mase, a ostalo su samo u stvari više administrativne jedinice, koje se sta-raju da harmoniziraju rad društava, da njihove interese dovode u sklad i prema večinama iznalaze ono što je zajedničko, da reprezentuju to Sokolstvo i brane njegove interese i t. d.
Naravno da če prema ovakvom shvatanju Stvari mnogi da se zapita-ju: kada nije u stvari ništa izmenjeno i kada nije bila ni tendencija ništa da se menja, zašto je onda takva jedna izmena bila potrebna?
Odgovor je za svakoga ko hoče logično i razborito da misli i da govori, vrlo prost.
Sokolstvo je vremenom veoma ojačalo, broj njegovih pripadnika i je-dinica znatno je porastao, a time se je znatno povečao i broj raznih težnji, interesa i ambicija. Postavši moč-nom organizaeijom, Sokolstvo je i pre zakona — ne zavaravajmo se da je bilo drugačije — postala željena meta raznih ambicija i zgodan naein za dru štveno isticanje za one koji nisu svoj ' rad shvatali i zamišljali sokolski več sa gledišta prvenstveno ličnih interesa. Kada se je manifestovala državna pažnja prema Sokolstvu donošenjem specijalnog zakona o njemu, dava-njem raznih povlastica, to je i za sva-ko dete bilo očevidno, da se sa naj-merodavnijih strana poklanja Sokolstvu osobita važnost i pažnja i prema tome i ličnostima koje bi ga vodile, a time su se još pojačali razlozi za mešanje onih u Sokolstvo, koji se inače nikada nebi njime bavili. I ovo je jedan od prigovora koji se zakonu stavlja, ali za sada da prvo do kraja pretresemo prvi prigovor, pa čemo se na svome mestu opet vratiti na ovo pitanje. Dakle kada su Sokolstvu zapretili lični interesi raznih sokolskih radnika, moralo se je računati da če ti ljudi koji ulaze sa interesom u sokolske redove i sa interesom teže da se u njemu istaknu, da če oni za po-stizanje toga cilja upotrebiti i sva sredstva koja im stoje na razpoloženju, pa logično i demagogiju, kojom če uspeti da zanesu članstvo, dajuči materijalne žrtve, potpore članstvu ili u opšte drugim metodama i načinima pridobiti isto za sebe i nametnuti se . u stvari protiv interesa Sokolstva. Život u opšte i politički život našeg naroda po naosob pokazao je koliko se često puta mase mogu da zanesu ovakvim metodama i da slepo podu za onim koji u stvari toga nije dosto-jan, a u Sokolstvu, to je svakome jasno, dominiraju pripadnici širokih slo-jeva narodnih, neupoznatih sa svima ovim trikovima i političkim smicalica-ma, a treba imati na umu da se puna članska prava u Sokolstvu stiču sa 18 godina, kad je omladina još puna ideala i lepih često nedovoljeno stvarnih iluzija i kada vešto nabačene krilatice mogu lako da zapale i zanesu omla-dinu. Buduči dakle da sve ovo u ve-likoj meri umanjuje moč slobodne svesti i rasudivanja i donosi opasnost da sokolske mase postanu žrtvama ličnih interesa i političkih poteza, tre-balo je nači način za zaštitu od toga. I logično pribežište se traži medu starim oprobanim sokolskim radnicima, medu ljudima koji poznaju život i sve njegove dobre i rdave strane, ono se traži medu članovima starešinstva župa, koji su tek pošto su svojim dugim radom i delima pokazali šta su i kako misle, a ne praznim rečima, od skup-
ština predloženi za članove starešinstva župe. Logično je da u društvima imaju na članstvo pretežni uticaj prednjači koji sa njima vežbaju i gde članstvo vidi da se opredeljuju oni, ono če se također opredeliti za njima, te če takav predlog učiniti i župi i zato če župa u ogromnoj večini slučajeva predloženu listu i potvrditi. Ona če se usprotiviti samo onda kada se neko raznim metodama i smicalicama nametne večini članstva, ali delegat župe na skupštini društva vidi da se tome protive stari j i iskusniji članovi društva koji nisu tako podložni trikovima ili kada ovi protivu izbora pro-testuju. I tada če župa tek brižljivo ispitujuči slučaj da donese zaključak
0 potvrdi ili nepotvrdi liste. Data je dakle mogučnost da se izbegnu štetne posledice demagogije, trikova i pro-stog nadglasavanja, kada je time doveden u pitanje interes Sokolstva i kontrola je tada u župi u kojoj su stariji i iskusniji Sokoli, izabrani poverenjem društava. Mesto da se osta-vi sve na milost i nemilost sreči i ve-štini kandidata koji se bore oko ulaza u starešinstvo, a medu kojima su uvek manje borbeni i lojalniji oni koji ne ulaze iz ličnih interesa več, iz čisto sokolskih pobuda, data je mogučnost korekture starijim Sokolima, da sokolske mase nekiput i protiv njihove volje izvedu iz zablude koja je za iskus-nije Sokole očevidna i koja če čim se otkloni štetni uticaj demagogije postati očevidna i za ostale. Imajuči da-klc u vidu sve što je izloženo, imajuči u vidu da je punopravno članstvo u društvima od 18 godina često puta u znatnom broju, i suviše nciskusno, da su u sokolskim župama u ogromnoj večini stariji sokolski radnici iskusni
1 svesni, kojima je interes Sokolstva jedino pred očima, imajuči u vidu da je stvarna moć Sokolstva u društvima i da župe u stvari njihovim delegati-ma polažu računa i od njih zavise, imajuči najzad u vidu da veliki značaj Sokolstva istaknute položaje u njemu čini za mnoge ambicijozne za-vidnim metama kojima se teži po svaku cenu, očevidno je da je ova novost, koja je u Sokolstvo uneta, bila neophodno potrebna i da bi morala biti uneta pre ili posle i bez zakona, jer to je doneo život sa sobom. I zar nije bolje, ako se baš predvidi mogučnost da če i župa moči ponekad pored svega da pogreši u pogledu upo-trebe ovoga prava, da se dopusti je-dno ograničenje slobodc društava i omladine u njima i povreda istoga od strane starih Sokola koji su u stvari delegati istih onih društava, dakle po-verenici onih koje ograničavaju, nego li da se ostavi mogučnost da se neko
nametne na štetu Sokolstva iz ličnih pobuda demagogijom ili drugim načinima, a da protiv toga nema moguč-nosti da se reagira, več da se to mora trpiti? Zar to nebi bila veča opasnost po Sokolstvo i njegovo kvarenje, uvlačenje u trzavice iznad kojih ono mora da stoji visoko? Zar na kraju krajeva neshvatanje ovoga razloga i njegovo demagoško izvrtanje — jer pored sasvim dobronamernih napada ima i toga — ne pokazuje mnoge i u toj boji? Ruku na srce, pa recimo jedan drugome istinu u oči, jer istina je sokolsko oružje.
Kao tajnik Saveza SKJ imao sam prilike da se na izvoru veoma lako bavim opažanjima i uporedenjima koja su potrebna za pravilan zaključak. Imade društava koja brojc oko 1500 i više pripadnika. Samoga članstva oko 900, od čega vežbajučeg nešto manje od polovine. Ja i pored pažljivog po-smatranja stvari nišam bio u stanju da otkrijem ma kakvu promenu u životu i radu ili odnosima u društvu iz-medu onoga vremena kada zakon nije postojao i danas. Nišam mogao da otkrijem ni trunčice ograničenja ma u kom pogledu. Članstvo šta više u ve-likom broju ne osečajuči niikakvu promenu u opšte neke promene nije ni svesno. Izuzimaju se oni koji stvari naročito prate. To je najbolji dokaz da je sve ono što je napred izloženo tačno i kada nebi s vremena na vreme čuli tako lepe krilatico kao što su: »nema više sokolske demokratije«, »nema više slobodnih izbora« i t. d. oni zaista nebi o tome ni imali pojma, jer to u stvari i ne osečaju. Zupski delegati na skupštinama imaju redov-nu dužnost i muku da objasne članstvu da ono ne bira več da predlaže župi upravu, i to se uvek brka. A nije ni čudo. Članstvo vidi da se ono na prcdkonferenciji konzultuje o izboru, da ono odredu j e izmedu sebe kandidacioni odbor, da taj kandidaci-oni odbor sastavlja listu, koju članstvo prima sa ili bez diskusije, sa ili bez izmena i zatim vidi da to tako izabrano starešinstvo u stvari i radi sve do iduče godine, kada tome članstvu polaže račune, podnosi izveštaje, prima kritike i snosi posledice, time što članstvo ako je nezadovoljno ne predlaže odnosna lica i ta lica ne do-laze na upravu, več ona, koje ono predloži. Znači da promene nema, i da stvarno ovu zakonsku odredbu o postavljanju starešinstva treba tako i shvatiti da je to samo korektiv i mogučnost da se izbegnu štetne posledice mahinacija, nadglasavanja i t. d., dajuči kontrolu u tom pogledu stari jim i iskusnijim Sokolima, opet dele-gatima tih istih društava u župi.
(Nastavak sa strane 3)
Tako je sa društvima, osnovnim sokolskim jedinicama, jedinim stvarnim sokolskim jedinicama, koje vrše ono sto je u Sokolstvu bitno, tako je i sa župama, neposredno visim jedinicama, koje imaju neposrednog uticaja na društva, jedrno nije tako u pogledu Saveza. U postavljanju članova savezne uprave imaju uticaja državni organi. Da li treba gledati u tome opasnost? Kako je več i za župe rečeno, tako je i Savez u stvari, zavi-san od župa i društava i sa njima je spojen jedino jakim sokolskim moralnim vezama. Te bi se veze prekinule čim bi se povredio ma kakav osnovni sokolski princip. Savez bi izgubio svoj »raison d etre« i usled opstruk-cije i opozicije društava u opšte nebi mogao da opstoji. A da to nije namera zakonodavčeva, da nije namera njegova bila da kida sokolske veze, da ruši Sokolstvo, da mu onemoguča-ya rad, to je jasno i za svako dete, jer inače se nebi činile beneficije, nebi se Sokolstvo pomagalo. Logično je onda zapitati se, zašto je to doneto? Iz istih razloga iz kojih i za društva i župe a u još večoj meri i iz mnogih razloga važnih specijalno za pitanje savezne uprave. Zakonodavac je sma-trao za potrebno da dovede u sklad ce-lokupnu delatnost svih postoječih sokolskih i sličnih delatnosti i da stvori zakonom potrebnu harmoniju na op-štu korist. Postojali su razni sokolski savezi, orlovska zveza i t. d., koje je trebalo spojiti. Logično je nastala potreba da se svi oni dovedu u iskrenu saradnju, a ne samo prinudnu. Medu-tim to nebi moglo biti kada bi se iz-
bor savezne uprave ostavio proštom glasanju. Pojedini brojno slabiji savezi mogli bi ostati sasvim isključeni iz savezne uprave, a zakonom prinudeni na saradnju. To bi ih tištilo, stvaralo zlu krv i održavalo u njima težnju, da se toga nesnosnoga stanja oslobode. Pa i kada nebi ostali sasvim izvan savezne uprave, nastala bi borba oko prevlasti u Savezu, svaki bi težio za večim uticajem, a naročito pitanje vodstva bilo bi uvek ahilova peta. Zakonodavac je i tu našao jednu genijalnu soluciju: »članove savezne uprave postavlja .....«. Prema tome nema bor-
be izmedu pojedinih saveza, nema zle krvi i ima mogučnosti da se posle iz-vesnog niza godina svi osečaju i stvarno kao jedna celina i da ne gledaju u jednom istaknutom Sokolu predstavnika ovoga ili onoga ranijeg saveza, več samo sokolskog radnika, jer za sve greške oko postavljanja uprave, za sve zamerke, odgovorni su državni faktori, a ne odnosni savezi ili sokolske ličnosti. Država je izmedu dva zla izabrala ono manje: primila je radije na sebe nezadovoljstvo onih koji bi njenim gestom bili nezadovoljni, nego li da se ono prostire na braču koja treba da saraduju. A kada brača jednom budu postala i stvarno jedno, kada se zaboravi ko je pripadao kome savezu, svakako da neče imati razloga za mešanje u rad jedne institucije privatne inicijative kao što je Sokolstvo. Treba samo imati strplje-nja. No i kod imenovanja prve Savezne uprave vlast nije činila ništa na svoju ruku. Konzultovala je i bivše jugoslovenske i bivše hrvatske sokol-
ske krugove. Medutim što se tiče uprave društava i župa, iz napred iz-loženoga vidi se da ova kontrola vi-ših instancija i mogučnost intervencije nije bila na odmet, a gotovo bi reko nije na odmet za još neko vreme, koje je potrebno da se još mnogo toga propiisti kroz gusti filter.
Nije restitutio sokolske demokra-tije samo u izboru, več je kud i kamo daleko važnije, da se isprave neke kardinalne greške u organizaciji sa-moj. a koje same po sebi dovadaju do kriva shvatanja i zbrke unutar sokolskih redova. Imade toga u kompetenci pojedinih organa, u položaju pojedinih funkcionara, u odnosu pojedinih instanca i otseka, pa i u samoj reprezentativnoj strani, a šta je sve do sada unašalo pometenost u sokolske redove, a s razloga jer se nije moglo ili zapravo htelo da dirne u ličnu osetljivost, več se računalo s obziri-ma na sve strane. Tu leži izvor onoga što se danas krsti rečima »nezadovoljstvo«, »povreda demokratizma« i t. d. Uzalud svi moguči izbori ako se to ne sredi. Sokolstvo če i dalje biti pogodovno polje za neke da preko njega biju bitku sa nekim trecim, če-sto na svoju ruku, bez odobrenja kompetentnih foruma sokolskih ili širih slojeva sokolskog članstva, a koji su stalno baš od ovih kljukani naukom: u Sokolstvu politici nema mesta!
Držim da me se razumije, a ustre-bali biču i jasniji!
(Svršiče se.) ANTE BROZOVIČ — Beograd.
Propagandna nedelja sokolske štampe od 11-17o. m.
RHJlĆO I SESTRE! Ne saboravite vašu sokolsku dužnost u propagandnoj nedelji sokolske šiampe! Znajte, da šlrenjem sokolske štampe širite sokolsku oiisao, ko ju ste prigrlili! Svaki u svom krugu nadite po jednog pretplatnika i saradnika xa sokolske listove! Vaša pomoč sokolskoj štampi merilo je i vaše sokolske svestii Ovit) dana poslačemo vam I letke za propaganda i širen je naše, sokolske štampe. Pružite it> svakome, ko ceni i ljubi rad jugoslov. Sokolstva !
m
m
Kateove su prilike i potrebe našega Sokolstva
Iszjave braće župskif} načelnika i prosvetara*
Bližajuči se koncu ovogodišnjeg perioda rada našega Sokolstva, kada ono — da uzgredice pomenemo — navršava i treću godinu, otkako živi i deluje pod formom, koja mu je dana zakonom o osnivanju Sokola kraljevine Jugoslavije, uredništvo našega lista obratilo se je onima, koji su noeioci sokolskog uzgoj-nog rada — brači župskim načelnicima i prosvetarima, da bi se iz njihovih usta čulo, u kakovim se prilikama kreče rad našega Sokolstva i koje su njegove potrebe. Iz ovih izjava, koje su neosporno samo izražaj ljubavi i brige za uspešni sokolski rad, neče biti teško razabrati stanje našega Sokolstva. Pored svega pozitivnoga, ove izjave upučuju i na ono, čemu treba posvetiti največu pažnju, želi H se, da naše Sokolstvo i dalje nastavi, još uspešnije, svoju blagotvornu misiju u našem narodu.
PManja brači župskim načelnicima
Kakav uspeh opažaš u Tvojoj župi u poslednje tri godine, s posebnim obzirom na kvalitativnu sposobnost vežbačkog članstva?
U kakovom je razmeru vežbačko članstvo prema ostalim sokolskim pri-padmcima, koji ne vežbaju?
Kakvo je stanje vežbačkog članstva s obzirom na veselje, ustrajnost i oduševljenje prema telovežbi?
Gde leže uzroci današnjoj mlako-sti umesto intenzivnijeg i ozbiljnijeg sokolskog rada u vežbaonici?
Da li ti uzroci leže u organizaciji ili izvan nje, ili pak u nama samima?
tt
Kakav su uspeh imali dosadanji župski ili okružni sletovi i kakav uspeh imaju društveni javni nastupi?
Kako se zanima opčinstvo za javne telovežbačke nastupe i kako se za te nastupe zanima samo Sokolstvo?
Kakove dobre i slabe strane po-kazuju javni nastupi u dosedanjem obliku, i da li možda ne treba pomišljati da se oni u izvesnom pogledu re-organizuju?
Da li nije možda broj javnih te-lovežbačkih nastupa i suviše veliko breme naročito za jača društva, koja moraju da pri tim javnim nastupima tako često nastupaju. i da li možda radi toga oni sami ne gube veselje za te nastupe?
*
Kakav su uspeh imali u Tvojoj žu-pi svi dosadašnji župski i društveni prednjački tečaje vi?
Koliko imate koristi od dosedanjih saveznih škola?
S kakvim su se veseljem i odušev-Ijenjem tečajnici prihvatili rada i da H u tome ustraju?
*	Nekoliko izjava nema, jer ili nam nisu stigle, ili su stiglc prekasno. — Ur.
U koliko se društva sama brinu za uzgoj dobrih i uistinu oduševljenih prednjaka?
*
Zašto je još uvek toliki nedosta-tak prednjaka?
Da li za to leži uzrok u nerazumevanju same stvari ili pak možda i u scfcijalnom položaju današnjega članstva?
Na kakav način bi se stoga moglo da najbrže i najuspešnije pomogne tom prednjačkom siromaštvu?
U kakvom su suglasju ili radi kojih pitanja je eventualno ometan teh-nički rad izmedu uprava, odnosno prosvetnih odbora?
#
Kakove osnove imaš za budučnost da bi rad u župi bio uspešniji i inten-zivniji.
Pokrajinskim sletom u Ljubljani na Vidovdan 1933 godine proslaviče se 70 godišn jica Sokolstva u našoj zemlji. Kakovi su stoga izgledi, da če i Tvoja župa sudelovati tome sletu, ukoliko ovaj i inače nije za nju obavezan. Što kaniš preduzeti da se što dostojnije proslavi ovaj jubilej našega Sokolstva? Kako to zamišljaš za jedinice svoje župe?
Pilanja brači župskim prosvelarima
Prosvetni rad zauzeo je u poslednje dve godine, po svome obimu i raz-granatosti, kao i po svome sistematič-nom i planskom izvodenju, u našem Sokolstvu vidno mesto. Cetirigodišnji plan za sokolski prosvetni rad, kako je usvojen od ovogodišnjeg Saveznog pro-svetnog zbora, ide za tim da sokolsku prosvetu izgradnjom organizacije, vas-pitanjem prosvetnih radnika i uveča-njem i usavršavanjem pomočnih sred-stava postavi na još širu i čvršću osnovicu.
Kako smo pri kraju prve godine izvodenja toga plana, bilo bi na osnovu
stečenog iskustva o3 interesa znati: da li je i u koliko planom predvideni program u 1932 god. u Tvojoj župi doista i ostvaren; kakvi su izgledi za njegovo daljnje ostvarenje u sledečim godina-ma i da li če se u njima postavljeni ci-ljcvi doista postiči?
Koje su glavne smetnje i zapreke za pravilan razvitak prosvetnog rada u Tvojoj župi?
*
Da li na teritoriju župe postoji po-treban sklad i saradnja izmedu prosvetnih i tehničkih organa, bez čega, po opštem uverenju, u Sokolstvu nema pravog uspeha? Ne ide li tako op-sežan prosvetni rad na štetu tehničkog rada kod jedinica?
*
U celokupnom radu Saveznog prosvetnog odbora, naročito u idejnom pravcu u kome se ureduje njegov organ »Sokolska prosveta«, ispoljava se jasna težnja da se sokolskom pokretu u sadašnjici dade naročiti etički karakter, kako u načelnoin tako i u so-cijalnom i opšfečovečanskom smislu. Da li to odgovara shvatanjima i raspo-loženju sokolskih krugova Tvoje župe?
*
Na kraju smo druge godine kako izlazi »Sokolska prosveta«. Da H se i u koliko oseča njezin uticaj na razvitak i pravac sokolskog prosvetnog rada?
*
Kako je opčenito sa sokolskom štampom u Tvojoj župi; da li su do-voljno rašireni savezni sokolski listovi i publikacije? Koji su stvarni razlozi eventualnom slabom zanimanju za sokolsku štampu i kako bi se najbolje dala obezbediti moralna i materijalna pomoč našoj saveznoj štampi — moralna aktivnom saradnjom u listovima, materijalna redovitijim plačanjem i povečanjem broja pretplatnika?
*
U toku ove godine održan je ceo niz prosvetnih tečajeva, kako u Saveznoj tako i u župskim prosvetnim ško-lama. Da li su i koliko su ti tečajevi unapredili sokolsku prosvetu i u čemu je od njih največa korist?
*
Kako su razvijene veze izmedu župskih prosvetnih časnika i Saveznog prosvetnog odbora, odnosno podređe-nih jedinica, društava i četa? Da li lični dodir pri tome igra naročitu ulogu?
ft
Kakav je program prosvetnom radu u 1933 godini, naročito s obzirom na proslavu 70-godišnjice opstanka Ljubljanskog Sokola i s time skopča-nog Pokrajinskog sleta u Ljubljani?
• > ■ ' • sr
4	'tf-	■
• ' • -	-	-	...■	.	V
Iscložtoa l/čitelfske knjigarne j
v Ljubljani na sokolsKi prašnik
Na zalogi znanstvena in leposlovna literatura j
ZAHTEVAJTE CENIK!
jBanja Cuka
Izjava brala načelnika
O	kvalitativnom uspehu vežbačeg članstva u poslednje tri godine nc može se uopče govoriti, jer smo u tehni-čkom pogledu mnogo nazadovali. Iz-vršujuče članstvo se nešto uvečalo — više muško, nego žensko. Usled novonastalih prilika u Sokolstvu uvečao se i broj društava, koja su počeli osni-vati oni, koji su mislili da je sokolsko društvo jednostavna stvar, pa takova društva jedva životare ili postojc samo na papiru. Osnovane su mnoge sokolske čete, koje rade samo tamo gde imaju načelnika dobrog, agilnog, s ma-njom spremom — dok druge ne rade ništa ili od slcta do sleta, ako im neko dode da nauče proste vežbe. Razmer izvršuj učeg članstva prema ostalom — izuzev seoske čete — slabiji jc nego pre. Kategorija članica postoji svega u jednoj četi.
ШШШ
Sestra Koviljka Rakič,
načelnica Sok. župe Banja Luka
Što se tiče veselja, ustrajnosti i oduševljenja vežbajučeg članstva prema telovežbi dosta je dobro, naročito tamo gde su načelnik i načelnica vež-bači, gde isti znaju da svoje članstvo zainteresuju i oduševe za telovežbu. Gde nema vredna i s ljubavlju u srcu za sokolsko delo, načelnika, nema ni sokolskog društva, pa makar u njemu sedili svi najvideniji gradani mesta. Uzroci današnjoj mlakosti leže delom u nama samima, delom u našoj o«ga-nizaciji, a najviše je krivo današnje vreme i prilike, koje vladaju medu na-šom omladinom i uopče u svetu, te bi se trebalo po malo uvijati i koračati s današnjim prilikama i običajima. Mnogo krivice leži i u samoj organizaciji. U nas sc svemu više posvečuje briga, nego telovežbi. U dobroj polo-
vim naših društava ima više članova uprave društva, nego vežbača i svi ti ljudi najviše se muče oko nekakve administracije, statistike i dr., a najma-nje oko pitanja telovežbe u društvu.
Dosadanji uspeh župskih nastupa bio je srednji. Uvežbanost članstva prilično slaba, aljkavost i nehatnost na svakom koraku. Posete naših društvenih, kao i župskih nastupa, bile su
—	iako se veli »kriza« — dobre. Kad bi čovek opet tu publiku prcgledao s obzirom na njezino razumevanje prema Sokolstvu, prema njezinom eko-nomskom stanju, došao bi do vrlo čudnih zaključaka o kojima ovde nema dovoljno mesta da se piše. Dosadanji oblik javnih nastupa trebalo bi u toliko prcinačiti da se takmičenja nekako odele od javnih nastupa i da se kod javnih nastupa po društvima uvede utakmica u lakoj atletici, iz jedne ili dve lako-atletske discipline, na samoj javnoj vežbi. Isto tak« na župskim priredbama utakmica u lakoj atletici izmedu društava, a naročito u štafet-nom trčanju.
Društveni tečajevi imali su dobrih rezultata, pošto su ■ te tečajeve pohadali oni članovi i članice, koji su imali najviše volje za rad, a nisu imali vremena ni prilike da idu u savezne ih župske tečajeve u koje su otišli oni, koji su bili možda materijalno bolje stoječi, pa uporedo s tim imali više vremena, dakle svega više samo najmanje ljubavi za pravi sokolski rad, te prema tome od takovih nije ni bilo nikakove koristi.
U našoj župi nismo imali do sada nikakove koristi od onih, koji su svr-šili saveznu prednjačku školu, a takovih smo imali dve sestre. Sama društva vrlo malo se brinu za uzgoj dobrih prednjaka, jedino ona koja imaju or-ganizovan prednjački zbor i savesna načelnika.
Pita se zašto je još uvek toliki ne-dostatik prednjaka. Ja mislim, da nije toliki brojfti nedostatak, koliko je u tome prednjaštvu slaba ljubav i volja prema sokolskom delu. Neko je postao prednjak bog zna iz kakovih razloga ili jc bio na tečaju pošto je imao više vremena od onoga koji goji istinsku ljubav prema Sokolstvu. Tu je razlog krizi našega prednjaštva. Još jedan vrlo važan razlog je slabo zanimanje naše inteligencije, naše akademske omladine. za telovežbu i rad u sokolskim društvima. Način da se stane na kraj prednjačkom siromaštvu bio bi jedino taj, da se prekine za izvesno vreme s držanjem saveznih i župskih prednjačkih tečajeva, pa da se od strane Saveza i župa dode u direktan dodir s društvima preko svojih dobrih prednjaka i vaspitača, koji bi u svakom pogledu uputili društvo na pravi; lan i ispravan rad. Takovi sokolski apostoli, trebali bi da budu pravi sokolski pedagozi, Sokoli na svome mestu. Ovi prednjači bi držali-po društvima krače prednjačke tečajeve,
praktične u sokolani, teoretski tek toliko tiz’ praktično. Kad bi u društvu primetili da je neko zaslužan za više sokolsko vaspitanje, takovome članu posvetili bi naročitu pažnju i dali mu što jače vaspitanje i eventualno pre-poručili ga upravi društva da ga uputi prilikom novog otvaranja Savezne prednjačke š'kole, u istu. Tako po prilici trebalo bi napraviti jedan po-kus s tim putujučim prednjacima, pa ako isti ne bi doneli veče koristi nego svi prednjački tečajevi, ne bi doneli bar nikakve štete.
Suglasnost izmedu tehničkih organa i uprave društva ili prosvetnog odbora je vrlo dobra, jer u malo ko-jem društvu uprava se interesuje za tehnički rad. Taj sav leži na pred-njačkom zboru, a gde toga nema na načelniku. Prosvetnih odbora u ovoj župi im društvima i nema, a gde po-stoje, to je na papiru ili sam prosve-tar ispunjava statističke arke, koji su obično prazni i tako tehnički organi su u potpunoj skladnosti s ovim odborom.
Jedini osnov i put za uspešan rad jest intenzivan i požrtvovan rad medu omladinom, koju treba što više okup-Ijati u sokolske redove i ulevati im ljubav i smisao za telovežbu po so-fkolskoin sistemu t. j. vaspitivati ih sokolski. Sto veču brigu treba posvetiti zanatlijskom i trgovaekom nara-štaju. Da rad u župi bude što inten-zivniji treba poduzeti zimi što više zimskih športova, leti logorovanja, za-jedničkih kupanja, utakmica u pliva-nju i veslanju, što više izleta i t. d.
Što se tiče ženskih kategorija, u koliko cf njima nije bilo naročito reči, sve to važi i za njih. Ženske kategorije, naročito članica i ženskog na-raštaja, brojno su mnogo slabije od muških, a torne je najviše krivo nerazumevanje roditelja, starih nazora, za gimnastiku i uopče za fizičku kulturu. Kod mlade generacije, srednješkolske omladine, naročito ženske, interes za telovežbu nije skoro nikakav, jedino nešto devojčica koje su ranije vežbale kao deca ostale su verne i prelaze u naraštaj. Viših razreda ženske sred-njoškolske, naročito gimnazijske, o-mladine ima vrlo malo u sokolskim redovima. Zašto?... O torne drugi put.
Koviljka Rakič, župska načelnica.
(u. z. načelnika).
•
Izjava brala prosvelara
Četirigodišnji plan sokolskog prosvetnog rada, koji je usvojen od Prosvetnog zbora, provodi se na svima linijama ukoliko je to moguče izvesti radi raznih prepreka.
Organizacija je provedena u Ž. P. O. i u svima sokol, društvima. Uspo-stavljeni su prosv. odbori ili prosvetari. Čete su nam bez prosvetara i nema iz-gleda, da če se ta tačka programa moči izvesti u ovoj godini.
Organizacija prosv. nadzorništava nije provedena, a radi slabih komunikacija i terenskih prilika neče se moči ni izvesti. Biče potrebno lično oblaziti društva i čete, a ukoliko financijske prilike dozvole. Da bi se donekle udo-
*	voljilo programu održana je 18 septembra o. g. jedna konferencija.
Sokolska štampa slabo uspeva. U celoj župi imamo oko 200 pretplatnika na razne sokolske listovc. Svoga lista uopštc nemarno a ni drugih listova osim »Službenih novina Vrbaske banovine«. Nastoji sc broj pretplatnika povečati, a i pridobiti saradnika za sokol, listove.
S knjižnicama takoder nije baš dobro. Ukupan broj knjiga u svima jedi-nicama, ukoliko nam je poznato, iznosi oko 2.000 komada, sokolskih i zabavnih. I taj broj nose uglavnom 3—4 društva, dočim su nam čete večinom bez knjižnica.
Filmova nemarno, isto tako ni ra-dio-aparata. Pozorišnih diletantskih društava imamo tri. Lutkovno pozori-šte je u osnutku kod društva B. Luka i uskoro če početi rad. Imamo nekoliko društvenih tamburaških i pevačkih zbo-rova.
Najaktivniji rad kod sokolskih četa je trezvenjaštvo. Naša ni jedna četa se ne dozvoljava ako nije na trezvenoj bazi.
Na teritoriji župe vlada potpun sklad između prosvetnih i ‘tehničkih organa i ne opaža se neka smetnja.
Rad Saveznog P. O. u idejnom pravcu se svuda odobrava. No drži se, da taj rad naglo forsiraju. Trebalo bi ceo rad podeliti u maksimalan i mini-malan program, kako bi i slabije župe mogle izvesti bar minimalan program. Mnoge župe se ne mogu meriti s velikim gradovima i gusto naseljenim me-stirna niti s takima zajednički koračati u radu. Radi toga radnici iz slabijih župa izbegavaju da sc sa preopširnim programom ulivate u koštac, jer če sav rad ostati na 2—3 čoveka mesto na 10—20.
Koliko su dosadanji tečajevi S. P.
O.	unapredili sokolsku prosvetu, ne može se još utvrditi. No svakako če rad napredovati bar onde gde ima učes-nika tih tečajeva.
Veze izmedu P. O. Župe i podrede-nih jedinica održavaju se. Kad navik-nemo sva postoječa društva na tačnost i urednost biče bolje.
Program za 1933 još nije izraden, ali biče u okviru programa Prosv. zbora, podešavajuči ga ovdašnjim prilikama.
Glavne smetnje da se rad intenzivni je proširi naročito kod četa jeste slaba pismenost, hrdave komunikacione prilike, terenska raštrkanost i nedosta-tak ljudi na selu da ovaj rad prihvate i sprovedu.
Pero Miloševič,
župski prosvetar
jBeograd
Izjava brata prosvetara
Zbog raznih nepredvidenih smet-nji mogao je župski prosvetni odbor u Beogradu delimično da se konsti-tuiše tek u mesecu aprilu 1932 godine. Pored svega toga što smo samo nas trojica u odboru mi smo krenuli svojski na posao i pozvali svu braču na saradnju.
Brat dr. Milan Glavinič,
prosvetar Sok. župe Beograd
Prva je dužnost župskog odbora bila da se prosvetna administracija dovede u red i da se prosvetari izberu
u društvima i četama gde dotada nisu postojali.
U glavnom če predvideni prosvetni program za 1932 godinu biti i ostvaren. 20, 21 i 22 novembra 1932 g. održan je u Beogradu na internat-skoj osnovi prvi sistematski župski prosvetni tečaj Sokolske župe Beograd. Prijavljenih kandidata bilo je oko 70, od kojih 20 kandidatinja. Nadam se, da če posle ovog tečaja sokolska prosveta u beogradskoj župi naglo koraknuti — i da če se požrt-vovnim i istrajnim radom starih i novih saradnika i postiči postavljeni ci-ljevi sokolske prosvete. Držim, da je dosada glavna smetnja bila i u beogradskoj župi kao i u drugim nedo-statak spremnih i upučenih sokolskih radnika. Izmedu prosvetnih i tehničkih radnika, koliko je meni poznato, postoji u ovoj župi potreban sklad i saradnja.
Sestra Marija Vojinovič, načelnica Sok. župe Beograd
Sistematski prosvetni rad u beogradskoj župi je tek u početku i na-dam se kada bude sproveden, da neče biti na štetu tehničkog rada kod jedinica, več če ga dopunjavati. Koliko sam mogao saznati ria pet raznih okružnih sokolskih prosvetnih konferencija, svi se sokolski prosvetni radnici slažu sa shvatanjima Saveznog prosvetnog odbora i svojski če pomoči da se određeni dugoročni plan i izvede.
»Sokolska prosveta« je mnogo pomogla da se sistematski prosvetni sokolkki rad u beogradskoj župi i raz-radi. S raširenošču sokolske štampe u beogradskoj župi ne mogu biti zado-voljan. Nadam se i uveren sam, da če posle ovog župskog prosvetnog tečaja u Beogradu tečajnici prionuti obnov-ljenom snagom na posao da se sa-vezni sokolski listovi mnogo više ra-šire u beogradskoj sokolskoj župi. Ovaj če tečaj najviše uticati da se
stvore jače i prisnije veze izmedu prosvetnih radnika u beogradskoj župi i da sistematski sokolski prosvetni rad krene snažno napred.
Izmedu svih članova Saveznog prosvet. odbora i članova našeg 2PO postoje najsrdačnije veze, kao i izmedu one brače prosv. radnika koje lično znamo i s kojima smo se lično upoznali na okružnim sokol, sletovima u Pančevu, Smederevu, Valjevu, Staroj Pa-zovi i Indiji. Uveren sam da lični do-dir igra neobičnu i naročitu ulogu i mi čemo u beogradskoj župi to naročito negovati i starati se da što pre dode-mo u lični dodir s celokupnim prosvetnim odborima raznih društava i četa na licu mesta.
Župski prosvetni odbor u Beogradu starače se da u potpunosti izvede predvideni deo dugoročnog plana za 1933 godinu i da izradenim pre-davanjima i govorima pred vrstom duhovno spremi sve kategorije članstva ove župe za proslavu 70godišnji-ce opstanka Ljubljanskog Sokola i za pokrajinski slet u Ljubljani.
Dr. Milan K. D. Glavinič,
župski prosvetar.
B/elouar
Izjava brala načelnika
Odgovor na anketu bratskog uredništva »Sokolskog glasnika« nešto je potežak. Potežak je u tome, što se na tu anketu ne može samo onako nasum-ce odgovoriti i u tako kratko vreme, nego bi za nju bio potreban ceo niz članaka, koji bi zahtevali mnogo više vremena, nego li je nama dato na ras-polaganje. Ona pitanja, koja su nama načelnicima župa postavljena, več sama po sebi pokazuju da se radi o pojava-ma koje su jednake na celom području našega Sokolskog saveza, a koja pitanja več sama po sebi pokazuju i odgovor negativan, jer inače do tih pitanja ne bi niti došlo. Preostalo bi, dakle, nama načelnicima da svaki pojedini potvrdi u manj oj ili večoj meri za teritorij pojedine župe ono što je več svima poznato, ali mislim, da to ne bi bio pravi odgovor na anketu, nego da u prvom redu valja istraživati ne samo posledice nego i njihove uzroke.
Brat prof. Milutin Mudrinič, načelnik Sok. župe Bjelovar
U anketi se nalazi veoma mnogo smišljenih pitanja, pa se vidi, da je bratsko uredništvo vrlo dobro upučeno u nedostatke koji se na svakom koraku susreču, ali mislim, da su sva ta pitanja uključcna zapravo u ono nekoliko pitanja, na koja bi valjalo u prvo-me redu odgovoriti, pa bi po njima do-šao odgovor automatski i na sva druga pitanja, t. j. pronašavši uzroke onim opčenitim pitanjima rešile bi se od-mah i poboljšale prilike i rezultati onih drugih točaka na koje se traži odgovor.
Mislim, da su ta pitanja, u kojima su sva ostala uključcna: Gde leže uzro-ci današnjoj mlakosti umesto intenziv-nijeg i ozbiljnijeg sokolskog rada u vežbaonici? Da li ti uzroci leže u organizaciji ili izvan nje, ili Pak u nama samima?
Nastojaču da iznesem nekoliko misli, koje bi po mome mišljenju valjalo u prvome redu uzeti u obzir za rešava-nje tih pitanja.
Sve životne pojave, književnost, moral, socijalnc prilike, oblici ljudskih zajednica i t. d. ovisne su o životu sa-mom. I Sokolstvo, kao jedna pojava života, ovisno je o životu koji ga formira i menja upravo onako kako formira i sve ostale svoje pojave. Prema tome Sokolstvo mora da polazi sa životom, ako želi da bude deo života, a ne da se petreficira i da ga na j posle život kao i one ostale mnogobrojne pet-refakte naprosto pregazi. To je za naš sokolski pokret uočio i njegov osnivač Tirš kad je rekao one reči o nepresta-nom kretanju napred, o večitom nezadovoljstvu. I njegovo je Sokolstvo izraz toga nezadovoljstva sa svim onim što je prošlo i što se ruši. U doba, kad je feudalizam pokazivao još mnogo životne snage, iako se več nalazio u propadanju, postaviti u jedno društvo slu-
gu i baruna, seljaka i vlastelina, zahtevati da jedan drugoga smatraj u bra-čom, i da kao vanjski znak toga bratstva svuda i na svakom mestu, a ne samo u sokolani i odori sokolskoj, bude inedusobno tikanje, postaviti Ženu davno več pre ženskoga pokreta jednako-pravniin članom u društvu, najbolje Плш pokazuje prvobitni značaj Sokolstva i pored crvenc košulje. Zato je i Sokolstvo moglo da zahvati onaj koren koji je zahvatio u širokim narodnim masama, jer je iznosilo naziranje i potrebe tih širokih narodnih masa.
Od onda pa do danas život se mnogo promenio. Osnovica života, ekonomski položaj, posve je drukčija nego li je bila onda, a ekonomski je položaj onaj koji formira sva životna nazira-nja: i kulturna, i socijalna, i moralna, i politička i t. d. Danas sc život razvija upravo kinematografskom brzinom. Covck još pre 14 dana potpuni konzer-vativac kakav je bio 20 do 30 gociina svoga života postaje odjednom posve dvukčiji, ljudi koji su celi svoj život proveli u nacionalnom zanosu, baziranem na istoriji, Tomislavu i Dušanu, postajv realni, i njihov nacionalizem poprima posve ekonomsku i socijalnu bazu. Sve je u previranju, stari auto-riteti posvema su pali, a novih još nema, nisu čak niti na pomolu. Vrenje i kaos to su karakteristike našega doba! I mimo volje se čoveku nameče pitanje, kakav li bi suvremeni izraz i koji li oblik dao Tirš tim istim svojim idejama da stvara Sokolstvo danas — pokret večitoga kretanja napred!
Cilj je sokolskog pokreta večit: stvaranje višega tipa čoveka! Sve ima-de da posluži tome cilju. Ostajc samo to, hoče li one ideje, koje Sokolstvo zastupa i koje imadu dovesti do toga konačnoga cilja, zaista biti delotvorne ili postati samo banalne fraze, koje če početi da nas u realnom životu tuku kao maljem u glavu. A život je i te kako počeo da nas udara kao maljem! Da je to tako, posvedočuje i pitanje bratskog uredništva: gde leže uzroci današnjoj mlakosti umesto intenzivnijeg i ozbiljnijeg rada u vežbaonici. A uzroci leže i u samoj organizaciji i izvan nje, a i u nama samima. Kranjčevič pe-va u pesmi Mojsije:
I tebi, što goriš plamenom
Od ideala silnih, večitih,
Ta sjajna vatra crna biče smrt!
I mreti ti češ, kada počneš sam
U ideale svoje sumnjati!
A život udara dalje! Poznajem brata, odličnog nekad sokolskog radnika. Nema ga ni blizu! Na svakoj je nogo-metnoj utakmici. »Na njoj mogu po svojoj volji da se oduševim za koga ho-eu, slohodno iskazujem svoje mišljenje i svoje simpatije za one igrače za koje ja hoču, a niko me ne povlači na odgovornost!« — njegove su reči.
Reduciranje plata, besposlica, podi-zanje cena, postepeno reduciranje svih kulturnih potreba, duševni život sve-den na minimum pod pritiskom grubih prilika materijalnih, socijalnih i drugih. Ideali! Tuku u glavu!
Izlaz? Jedan je pokazan. Uzaključ-cima glavne skupštine, u članku brata Grubera.* A dalje?
Podimo sa životom i bičemo nosi-oci života!
*	Prof. Stjepan Gruber — Krk: »Sokolstvo pred obnovom«, objavljen u »Sokolu na Jadranu«, br. 9—10 1932. (Ovaj članak bio je prvenstveno poslan na objavljenje našem »Sokol-skom glasniku«, koji ga je i doneo, ali je na nadležnom mestu bio brisan. — Op. ur.)
Prof. Milutin Mudrinič,
župski načelnik.
*
Izjava brala prosvelara
Posvema sam uveren da če kod sve brače župslkih prosvetara njihovi odgovori na sva postavljena pitanja odi-
Brat Vasa Tatalovič, prosvetar Sok. župe Bjelovar
sati potpunom iskrcnosšču i listinskim iznošenjem stanja sokolske prosvete u njihovim župama. U tome uverenju isto tako verujem, da neču biti jedini, koji ču se u svome odgovoru dotači
IVAN KACIN
tovarna giasovirjev in harmonijev
DOMŽALE
zaloga LJUBLJANA, Tabor št. 6
Harmonije izdeluje od Din 2.000 — Pianine od Din 10.000. Ug'ašenje popravila najceneje.
Zahtevajte cenik!
najpre onoga pitanja koje govori o »glavnim smetnjama i zaprekama za pravilan razvitak prosvetnog rada« u mojo j župi. ‘Iz potpunog i pravilnog odgovora na to pitanje mora jasno da se vidi i pravo stanje prosvetnog rada u svakoj našo j jedinicii i izgledi za njegov razvitak u skorijoj budučnosti.
Da budem što krači, ja ču nabro-jiti samo najglavnije od tih glavnih smetnji i zapreka, a neču se upuštab u njihovo dublje ispitivanje i analb ziranje. Dakle: glavne zapreke i smetnje prosvetnom radu u Sokolskoj župi Bjelovar, glavni uzroci, što prosvetni rad шје u njoj na »potrebnoj višini«, leže u ovim činjenicima:
1) Nestašica ljudi sokolski odgo-jenih, a spremnih i voljnih, da sara-duju na izgradnji ne samo sokolskog prosvetnog dela, nego sokolskog dela u opče.
2) Upravo nesavladive ograde da se do takovih ljudi dođe; a ima ih spremnih i u redovima sokolske organizacije i van njenih redova.
3) Napadno napuštanje sokolskog rada sa strane sokolske omladine, čim ona dođe do dvadesete godine, prede je ili joj je blizu.
4) Nestašica oduševljenja i elana, potrebnog u velikoj meri za trajno vršenje poziva, namenjenog sokolskim radnicima.
5) Nestašica materijalnih sredsta-va, bez kojih se ne mogu potpuno da iskoriste ni one minimalno raspoložive snage s još ostalim elanom, voljom i oduševljenjem.
Ispitavši tako te ii još neke okol-nosti, ako sc kraj toga zapitamo, gde leže uzroci da je tome tako, nači čemo se tada pred zaista ozbiljnom i teš-kom zagonetkom. Istina jc, da ljudi koji se u svakidanjem životu kroz du-Ije vremena bave postavljanjem, sla-ganjem i rešavanjem zagonetki, stek-nu u tome izvesnu rutinu, i takovim ljudima ide takav posao mnogo lakše nego onima koji se time ne bave; oni veštiji Ikažu, da su u stanju da reše i najteže zagonetke! — Vero vatno da če takvih ljudi biti i medu čitaocitna oviih redaka. .Ta bih želeo da ih u re« šavanju gornje zagonetke bude što više, te da dobivene rezultate (pret-postavljam da če oni biti točni!) pri-mene u svom radu na izgradivanju i širenju sokolske prosvete i sokolske misij u opče — budu li samo za taj posao imali i potrebnu volju, elan i ostale vrline, svojstvene dobru Sokolu i pravom gradaninu!
Iz iznesenoga izlaze konačno sami po sebi i odgovori' na ostala pitanja.
—	Četirigodišnjim planom prevideni program za ovu godinu nije ostvaren; izgledi za njegovo daljnje ostvarenje u sledečim godinama su — rebus sic stantibus — veoma slabi; postavljeni ciljcvi se prema tome neče postiči. Zanimanje za sokolske listove i publikacije je veoma slabo, i t. d. -— jed-nom rečju: zanimanje za Sokolstvo i sokolski rad u opče je prosečno ta-kovo, da punim pravom možemo i moramo da govorimo o — krizi! Samo
o	krizi čega? Da li Sokolstva ili pra-vog sokolskog članstva, ili sokolskog vodstva ili okoline u kojoj Sokolstvo živi, ili pak možda o krizi čega dru-gog? I razmišljanja o tim pitanjima su od neocenjive važnosti za naš sokolski pokret.
Smatrajoči pretežnijim i važnijim ovo gore izneseno, pozitivne strane našeg dosadanjeg prosvetnog rada niti ne spominjem, jer po svome značenju iza postavljenih problema kudtkamo zaostaju.
Vaso Tatalovič, župski prosvetar
Cel/e
Izjava brala načelnika
V	kvaliteti telovadečega članstva je opaziti precejšen napredek, nikakor pa ni zadovoljiv v primeri s porastom novih društev. Število telovadečih se je poslednja tri leta dvignilo za do 15 odstotkov.
Opazi se sicer mnogo veselja do telovadbe, toda premalo je vztrajnosti. Povprečen telovadec(ka) se udejstvuje približno dve do tri leta v telovadnici, nakar popusti, malo je pa onih, ki bi vztrajali dalj časa, običajno so ti takozvani boljši telovadci. Krivda leži v tem ker primanjkuje dobrih vaditc-Ijcv(ic) kjer pa so, se opazi, da ni prave vezi med vaditeljstvom ter ostalimi sokolskimi funkcionarji. Vaditeljstvo se nekako zapostavlja, posledica tega je, da postanejo malodušni, ter se tako sčasoma delu odtegnejo.
Župna zleta poslednjih dveh let sta imela nepričakovan moralen uspeh. Nastopajočih se je pomnožilo v nekaterih oddelkih napram prejšnjim izle-
tom štiri do petkratno. Nekoliko slabše je bilo z okrožnimi zleti. Društveni nastopi so bili v splošnem zadovoljivi, opazilo se pa je pri nekaterih društvih, da se ni polagalo dovolj pažnje delu in pripravam v telovadnici.
Zanimanje občinstva za javne nastope je še razmeroma dobro, med tem ko pravo članstvo ne posveča dovolj
Brat Rudolf Poljšak,
načelnik Sokolske župe Celje
pažnje svojim društvom. Da je potrebna reforma je jasno, manj jih naj bo in boljše pripravljenih. Spored naj bo pestrejši ter krajevnim prilikam primeren.
Uspehi župnih vaditeljskih tečajev ne prinašajo uspehov ki se pričakuje. To pa zaradi tega, ker pošiljajo v te tečaje svoje članstvo po večini samo ona društva, ki že imajo razmeroma dober kader vaditeljstva. Društva, ki so teh tečajev najbolj potrebna, se po navadi ne odzovejo. Društvene tečaje se sicer poseča, malo pa je onih, ki bi se pozneje res kot vaditelji(ce) udejstvovali.
Pomanjkanje vaditeljstva je krivo to, da se vaditelj ne vzgoji samo z enim ali dvema tečajema, zato je potreben čas, treba je vzgajati leta in leta, vcepljati smisel in ljubezen do dela. Velik nedostatek vaditeljstva je nerazumevanje stvari in pomanjkanje čuta do dolžnosti. Velika ovira je tudi socialen položaj vaditeljstva v tej dobi. Hitre pomoči ni, samo smotreno vztrajno delo in ljubezen do dela bo naša rešitev. V odpomoč temu bi bilo prirejanje dobrih prednjačkih tečajev in prepotrebne strokovne literature.
Sestra Mira Grudnova,
načelnica Sokolske župe Celje
Največ nesoglasij med tehničnimi odbori in upravami, pride radi materialnih vprašanj, nanašajočih se na telovadbo, ponekod tudi vsled nerazumevanja Sokolstva društvenih uprav. V nekaterih društvih se smatra telovadba celo manj važna kot pa prirejanje prireditev brez tehničnega značaja kakor ples itd.
Ker je tehnično delo odvisno od dobrega društvenega načelnika(ce) si zamišljam poleg drugih tečajev še tečaj za načelnike(ce) onih društev, ki so se na novo osnovala in ki se še bodo. V načrtu je župni vestnik, ki naj bi prinašal potrebno gradivo za vaditelj stvo.
Pokrajinskega zleta v Ljubljani se bo udeležila župa prihodnje leto brez-dvoinno v častnem številu, kolikor bodo pač dopuščale takratne razmere.
Poljšak Rudolf,
župni načelnik.
*
Izjava brala prosvelarja
V	svrho organizacijo prosvetnega dela v naši župi je bil začetkom leta imenovan Ž. P. O. s prosvetnimi nadzorniki za šestero prosvetnih okrožij, ter referenti za posamezne odseke. Ž. P. O. je dajal potom okrožnic navodila društvenim prosvetarjem za prosvetno delo. Pregled prosvetnega dela v društvih je bil olajšan vsled delovanja
Izmed 10 ljudi jih ima
7zobni kamen
...dobi
ga pa lakko vsak!
Kolikokrat je bil že zobni kamen kriv, da ste izgu« bili zob, ker ga niste pravočasno odpravili! Kdor sl zobe redno cisti s Sargovim Kalodontom, odvrne to nevarnost. Pri nas je Sargov Kalodont edina zobna krema, ki ima V sebi sulforicinov oleat po Dru« Braunlichu in ki zobni kamen polagoma in zanes* Ijivo odpravi — zobe pa ohrani močne in zdrave.
Proti zobnemu kamnu
\<ALG D OH?
okrožnih prosvetarjev. V nekaterih društvih so se vršili društveni prosvetni tečaji, ki naj vzgoje nove prosvetne delavce. V prihodnjem letu se bo skrbelo za to, da se zainteresira za prosvetno delo še večje število članstva, pri čemur se morajo izpopolniti župni oziroma društveni prosvetni odbori ter da vodje posameznih odsekov izvedejo že v naprej sestavljeni program.
Glavna zapreka za uspešno prosvetno delo po društvih je še vedno pomanjkanje delavoljnih ljudi, ki bi imeli veselje in interes, tako da mora prosvetno delo vršiti društveni prosvetar sam, nazadnje pa še on popusti. Član Ž. P. O. je tjudi načelnik župe, tako da sc tekoči program sestavlja z ozirom na tehnično delo v župi.
Pri raznih nastopih, akademijah itd. se vedno poudarja in tolmači naša ideja, v telovadnici pa sc naj s pravim sokolskim bratstvom ustvari prisrčna vez med članstvom. V prvi vrsti pa morajo člani društvenih odborov s svojim zgledom to pokazati, da članstvo samo pride do spoznanja, da ideja, ki bazira na narodni socialni in demokratični podlagi mora dati samo telesno in duševno zdravi nacionalni naraščaj.
Brat inž. Vlado Burnik,
prosvetar Sokolske župe Celje
Poročilom v »Sokolski Prosveti« se stalno sledi. Žalibog pa je dosti društvenih prosvetarjev, ki ne polagajo važnosti, da bi jo prečitali. Ker opravlja župni prosvetar tudi posel župnega novinarja ne utegne stalno poročati v »Sokolski Prosveti« o prosvetnem delu v naši župi. Za bodoče leto se bo predlagalo stalnega novinarja ter izvestilca za sokolski tisk, kateri tudi ni bil imenovan v tekočem letu in ki bo s pomočjo prosvetnih nadzornikov vodil brigo
o	našem tisku. Pregled nad naročniki sokolskega tiska vodijo sedaj prosvetni nadzorniki sami v svojih okrožjih. Če bi naši društveni dopisniki priobčevali več dopisov v sokolskih časopisih, bi se sigurno povečalo tudi zanimanje zanje. Kontrolo nad rednim plačevanjem sokolskih listov bi morali voditi društveni prosvetarji, kateri naj bi za časopise za deco in naraščaj pobirali prispevke v telovadnicah.
Letošnji prosvetni tečaji so izpopolnili naše prosvetne delavce. Župni tečaj pa je gotovo vzbudil večje veselje tfo dela, poglobil naše obzorje ter ojačil celokupno organizacijo prosvetnega dela.
V	bodočem letu naj se imenujejo za društvene prosvetarje oni naši člani, ki bodo s svojo aktivnostjo garantirali za uspeh prosvetnega dela v društvih. V pogledu administracije, novinarstva, društvenih programov itd. se bodo nadalje dajala navodila potom okrožnic. V poletju se bo priredil župni prosvetni tečaj. Med letom pa se bodo prirejali prosvetni dnevi po okrožjih s predavanji, predvajanji sokolskih filmov, recitacijami itd. Sporazumno s tehničnim odsekom se bo sestavil projekt za taboren j e.
Z ozirom na 70 letnico obstoja Ljubljanskega Sokola bodo nagovori pred vrstami v telovadnicah o pomenu tega zleta, ter zbiranje in štednja prispevkov za zlet.
Ing. Vlado Burnik, župni prosvetar.
Ceiinfe
Izjava brala načelnika
Sokolska župa Cetinje osnovana je god. 1929. Pre tog osnutka nekoja su društva bila več osnovana i učla-njena u drugim župama. Od osnutka pak naše župe osnovano je 15 društa-va, tako da današnja župa broji 30 društava i 73 čete, koje su sve osnovane nakon osnutka naše župe. Me-dutim mnoga od tih društava, a oso-bito ogromna večina četa, pokazuju apsolutnu pasivnost u radu, a tehnički rad i inače po društvima i četama odvija se vrlo teško; tome ima nekolike razloga. Prvi i glavni razlog je, što se naša župa nalazi na teritoriju, gde su valjda najteže saobračajne prilike. Udaljcnosti največeg dela društava od sedišta župe i četa o d društava ne-
verovatno su velike, a prevoz preskup. Razumljivo je, da je lični dodir s tim jedinicama prosto nemoguč; sama pismena veza za uspeh u tehničkom radu nije dovoljna.
Drugi je razlog ovom teškom stanju maleni broj tehničkih spremnih lica. To je i glavni razlog što nemarno po društvima i četama odgovarajuči broj vežbačeg članstva. Osim toga, sikoro sva društva bore se poteškoča-
Brat Josip Žluva,
načelnik Sokolske župe Cetinje
ma što nemaju prostorija za vežbanje; nekoja ih uopšte i nemaju. Rad vani u Crnoj Gori moguč je samo u letnjim mesečima. Sokol, dom imadu samo 4 društva.
Sredstva za uspešan tehnički rad vrlo su oskudna. Spravama su opskrb-ljcna samo društva Cetinje, Podgorica, Kos. Mitroviča, Tivat, Kotor i Her-cegnovi, dok ostala nemaju ništa, ili pak samo po koju spravu, i to primi-tivnu. To je i razlog da naše članstvo ne može da se redovitim godišnjim radom sprema za razna natecanja i naravski, zato ii ne oseča tu veliku bogatost našeg rada u vežbaonici. Vež-bači, osobito omladina, oseča veliku volju za tim radom, ali tu volju gubi radi gore navedenih razloga. Radi ovo-ga nema ni ustrajnosti — a ni discipline.
Sestra Draga Žluva,
načelnica Sokolske župe Cetinje
Načelništvo župe pokušava svemu tome da doskoči raznim načinima i programom rada prilagodenim tim prilikama. Da olakša taj posao organizo-valo je i okružja, da bii tako smanjilo
i	saobračajne udaljcnosti, te je župa župa podeljena na 4 okružja.
Imalo se veliku veru u saradnju učiteljstva, no ta je saradnja nažalost vrlo mala. Naše su čete u pretežnom delu osnovane od učitelja, ponajviše pobudom Ministarstva prosvete i banskih uprava, ali jc ostalo samo kod formalnog osnivanja dok rada uopšte nema.
Uspeh rada pojedenih društava i četa pokazuje se na javnim časovima, bilo društva, bilo okružja, bilo župe. Praksa je sa župstkim sletom god. 1931 pokazala, da je ovoj župi skoro nemo-guče priredivati takvih sletova radi pre označenih užasno tešk h saobra-čajnih prilika i radi ogromnih troškova svakog pojedinca. Tehnički uspeh tak-vog sleta isto je tako problematičan, jer ne raspolažemo s takvim prednjacima 'koji bi mogli samostalno po teoriji uvežbati zajedničke vežbe koje su danias i dosta teško shvatljive, obzirom na ritmus i komplikovanost. Pregled sa Strane župskog načelništva ili tehn. odb. župe je nemoguč radi troškova. Zato je župsko načelništvo odustalo ove godine od priredivanja taikvog sleta, iako je bio potreban obzirom na slet u Pragu. Ovakvim sletom članstvo bi se bilo novčano iserpilo i moralo bi odustati od sudelovanja na sletu u Pragu, koji je za našu župu imao veliku propagandnu vrednost.
Okružni slet održan je u Tivtu u augustu mesecu, na kojem su sude-lovala skora sva društva tog II okružja. Taj je slet tehnički i moralno uspeo
odlično. Održano je nadalje i nekoliko javnih časova društava u večem stilu, na kojima su sudelovala i okolišna društva. Prema izveštajima ovi su javni časovi uspeli, a opčinstvo se je svugde odazvalo u lepom broju što dotkazuje da se ima interesovanja za našu sokolsku organizaciiju. Upadno je samo kod naših javnih časova da im sudeluje srazmerno malen broj članova u svečanim odorama, iako po statistki imaju pojedina društva dosta veliki broj odora. Opaža se da članovi uprava društava a i župe uopšte nemaju odora, što sigurno nije za primer drugima. To su obično situirana lica. Društvo Cetinje matica župe i se-dište župske uprave ima n. pr., oko 40 odora, što je vrlo malen broj prema broju članstva. No pored toga nije još nikad nastupilo zajedno više od 10 članova, što je žalosno. Tako-der i vežbače članstvo oskudeva pro-pisnim odelom za vežbu, a tome je razlog najviše siromaštvo.
Župa je priredila do sada 2 žup-ska prednjačka tečaja, i to jedan na Cetinju 1931 ii drugi u Tivtu 1932 g. To su bili tečajevi za početnilke. Prvi tečaj nije imao toga uspeha kao drugi, kako se to več danas vidi.
Društvenih tečajeva održano je u g. 1931 nekoliko, no kako je župsko načelništvo steklo uverenjc da nemaju velike koristi, odustalo je od daljnjeg organiziranja takvih. Kroz ove teča-jeve prošlo je svega oiko 150 tečajnika, većim delom učitelja, no nažalost od kojih danas malo koji da saraduje.
Savezne škole smatram kao naše najviše u tehničkom pogledu, ali) se bojim, da na nje drugi ne gledaju tako. To se vidi iz toga, što su u prvi tečaj dolazila lica koja su se tek kratko vreme pre toga upisala u Soko, a naravski bar o osnovnoj spremi nema ni govora. Držim, da je taikvo pogreš-no organizovanje, jer u tu školu tre-bali bi doči oni koji če biti danas — sutra sposobni za vodstvo ne samo društva nega i župe, a to mogu samo tehničari koji godimama ustrajno sa-raduju u Sokolu. Druga škola se je več približila tome.
Od prednjaka traže se velike žrtve. Te žrtve može podnositi samo takav, koji je sokolski vaspitan od detinjstva u vežbaonici pod nadzorom starijih, iskusnih i požrtvovnih prcdnjalka. Dokle takvih Sokola prednjaka nemarno, teško če biti stvoriti prednjački kadar. Danas Sokolstvo prenaglo se širi i mi nemarno za te mase dovoljan broj spremnih članova. Mladi ili početni prednjači, nemajuči dovoljno pomoči od prosvetara ili uprave, gube volju radi uspeha. Trebalo više saradnje prosvetara i to da počnu redovito od pod-mlatka. Osim toga u uprave valja bi-radi neuspeha. Treba više saradnje pro-znata s našom organizacijom i sokol-skom idejom. Retki su slučajevi da članstvo uopšte poznaje članove uprave. Nema onog kontakta medu članstvom i upravama, te se prednjacima prepusta ne samo tehnički, nego više puta i rad drugih funkcionera, a osobito prosvetnih.
Savezno načelništvo treba da budno pazi od koga je sastavljeno župsko načelništvo. To treba da su lica koja su u opštem sokolskom životu i radu dobro poznata. Ako takvih nema, .treba da načelništvo ima toliko upliva i veza, da taikvo lice nadomesti. To osobito vredi za ovu župu. Isto tako potrebno jc da ima župsko načelništvo bar nekolicinu takovih s kojima može uspešno da razvija tehnički rad u celoj župi. U koliko ima ova župa
takvih lica, ta su udaljena od sedišta župe; lični kontakt s njima je radi teš-kih materijalnih prilika nemoguč. Zato ovo načelništvo ne može u godini da održi ni jedne sednice, iako tehn. odbor postoji. Tako pada sav tehnički rad župe na pojedinca, a prema tome i odgovornost,
Tečajevi kod nas moguči su samo kao župski, kako bi se na taj način pod dobrom kontrolom uzgajali mladi prednjači', o kojima treba da sc uvek vodi računa. Nama su najviše potrebni prednjači s društvenom spremom, a vremenom mogu se tečajevi prirediti
i za župslku spremu. Dalje bi bilo po-željno, da se ovim radnicima - prednjacima, koji su u radu ustrajni i koji rade s voljom, ide u susret u svakom pogledu, a osobito u pitanju opstanka, te da sc društva i župe zalažu isklju-čivo za takve.
Veze u upravnim i prosvetnim ođ-borima moraju biti što jače. No tu je u večini obratno. Zaštor Kad svagde u upravama takvu braćuTKčja dobro poznaju Sokolstvo i organiza-ciju, izbeglo bi se često neželjenim su-kobima. Za prosvetara nije dovoljno birati samo lice koje poseduje izvesnu izobrazbu (a tu se baš najviše udara na učitelje i profesore), nego koji/ po-znavaju naš rad i koji su više godina u Sokolstvu aktivno radili. Samo ova-kvi mogu da Sokolstvu koriste i da prednjacima olakšaju posao. Takoder
ii uprave ne bi morale da budu tako velike (40), jer osobito kod man jih društava nema tolikog izbora, i tako se dogada da u uprave ulaze lica, koja nemaju elementarnih pojmova o Sokolstvu i o sokolskom životu, te koja više smetaju radu nego koriste. Iz raznih iizveštaja n. pr. vidi se dobro, da je uvek samo 5—6 iste brače, koja se redovito sastaju i rade, dok drugi?
Za našu župu trebalo bi više nego i za koju drugu da se sve prečisti i briše što nc valja, bili) to pojedinci, članovi društava, bile to cele čete ili i cela društva. Moramo biti na čistu, da društva ili čete, u kojima ne postoji tehnički, rad ne mogu postojati. Župsko načelništvo namerava redovitim održavanjem župskih tečajeva svake godine da društvima i četama poboljša taj rad.
Iako pokrajinski slet u Ljubljani naredne godine, kojim če se proslaviti 70 godišnjicu našeg Sokolstva, nije oba-vezan za našu župu, ovo načelništvo namerava uzeti u svoj program za iu godinu potpuni program priprave za taj slet i povesti što veču akciju za uspešno i što brojnije sudelovanje na tom sletu. Naša župa bila je zastu-pana na praškom sletu srazmerno dosta velikim brojem pripadnika, iako je to za našu župu kao najudaljeniju bilo od ogromnih žrtava. No ako se uzme koliko su brača koja su bitla u Pragu stekla oduševljenja i volje, koju pre-našaju i na druge, možemo biti zadovoljni i ne treba žaliti tih žrtava. Na-damo se, da če tako biti i s Ljublja-nom j da če naša župa biti dostojno zastupana. — Zdravo!
Josip Žluva, župski načelnik
Karlovac
Izjava brala načelnika
Sokolska župa Karlovac osnovana je polovicom 1930 godine ali koja je dobila stalan teritorij tek nakon godinu dana opstanka. Na tom teritoriju bilo je 1930 par jedinica kojih se je broj od osnutka do danas povečao
God. m. — br. 48
Ifflpl
priređuje slabije društvo, dođu mu u pomoč društva iz okoline i uveličaju nastup i svojim vežbama. Pojedina društva greše što u godini prireduju više javnih nastupa. Spremanje za javan nastup uvek remeti redovno vežbanje, i ide na štetu samih vežbača. Javnih nastupa mora biti manje, ali zato dobro pripremljenih i sa lepim i raznovrsnim programom, pošto se i ovdašnja publika naučila ocenjivati same vežbe i njihovo izvodenje. Javni časovi, koje su pojedina društva priredivala na »trgo-vinu« u opadanju su i moraju potpuno otpasti. Na takvim javnim časovima uvek se gledalo na ono što padne na kasi, a ne na moralni uspeh, koji je glavni. Na kritiku nije se obziralo samo kada je blagajnik bio zadovoljan. Isto tako mora se smanjiti gostovanje poj edinih društava po raznim banjama. Kada se gostovanje priredi, mora biti dobro pripremljeno i s lepim programom, pošto se mora računati s tim da u banje dolaze i gosti sa Strane, koji su dobri kritičari. Nije prijatno žup-skom načelniku kada mu neko javi, da je u nekoj banji gledao javan čas toga ili onoga društva, i da je uspeh bio vrlo mali ili nikakav. Na ovaj način ubija se i ugled župe.
Župa i pojedina društva brinu se da prošire znanje i spreme nove pred-njake priredivanjem prednjačkih teča-jeva. Do sada priredeni župski tečajevi dobro su uspeli i tečajci su s tečaja odneli bar osnovno znanje. Župa bi hte-la da priredi više tečajeva, ali nema za to materijalne mogočnosti. Snabdeti se kadrom dobrih predajaka želja je svakog društva, ali se u tome teško uspeva, jer i sami mnogi prednjači, kada polože župski ispit, zanemaruju rad u društvu. Greška je na tečajeve slati učenike škola, pošto oni kada školu završe napuštaju mesto i društvo opet nema prednjaka. Najbolje je slati na tečaj lica, koja su vezana za mesto. Da se otkloni nedostatak prednjaka jedina je mogučnost u tome, da se župi obez-bedi da u godini od rži bar dva tečaja koja bi trajala najmanje po mesec dana. Trebalo bi da se nekako materijal-no obezbede dobri prednjači, pošto su večinom siromašnog stanja. Pored ovo- j ga, trebalo bi da se načelniku župe i | ostalim članovima župskog tehničkog odbora omoguči češči obilazak slabijih ; društava, ali ni za to župa nema do- j voljno sredstava. Rezultat kbji su po- ! stigli slušaoci ove župe na Saveznom tečaju je bio vrlo lep, i svi su se trudili da stečeno znanje iskoriste za svoja društva.
U koliko mi je poznato, veze izmc- i du upravnih odbora i prednjačkih zbo-rova u svima društvima u župi su do- ; bre. Dešavalo se i dešava se, da u po-jedinim društvima dode po neki put do razmirica izmedu uprave i prednjačkog zbora. Te nesuglasice dolaze najčešče zbog toga, što jedan od tih faktora hoče da diktira drugom, smatrajuči, da je on glavni u društvu. Dešava se, da upravni odbor smatra prednjački zbor za nešto manjc od sebe, ili se opet prednjački zbor računa za večeg od uprave. Doneklc prednjački zbor ima prava, jer prednjački zbor je taj faktor na kome leži rad u društvu, i prema radu prednjačkog zbora postizava se uspeh ili neuspeh u društvu. Ali nika-ko prednjački zbor ne sme zaboraviti na to, da kada ne bi bilo upravnog odbora, ne bi imalo gde da se vežbii i ne bi bila osigurana materijalna strana društva. Zato je potrebno da se sve nesuglasice, ako se pojave, rešavaju složno. Upravni odbor treba da zahte-vima prednjačkog zbora izlazi u susret u koliko je to najviše moguče, a prednjački zbor da traži od uprave samo ono što uprava može dati i učiniti. Po- ! neki starešina smatra načelnika za svog potčinjcnog i dešava se da hoče da mu i nareduje. Starešina treba da načelnika smatra za ravnog sebi i da obojica rade u največoj slozi, jer ako se ta dvojica zavade strada društvo. Bilo je i takvih slučajeva u ovoj župi, i verujem, da je toga bilo i po drugim župa-ma. Veza između prednjačkog zbora i prosvetnog odbora svuda je dobra.
Kao buduči rad odredeno je održa-vanje tečaja, spremanje za župski slet i utakmice u 1933 god. U župi veliko raspoloženje vlada za pokrajinski slet u Ljubljani. Šumadinci vole »belu Ljub-ljanu«. Iako za župu ovaj slet nije oba-vezan, ipak če župa na njemu učestvo-vati u velikom broju, i namerava da na-stupi i sa svojom zasebnom vežbom.
Na kraju moram naglasiti i to, da je disciplina kod vežbača mnogo bolj a sada nego što je bila prilikom sleta u Beogradu. Na sletu u Pragu nastupili su svi članovi i članice, koje su za proste vežbe bile prijavljene, i nije bilo bezanja kao što je to bilo u Beogradu ne samo kod ove nego i kod ostalih župa. U Pragu vežbalo je 60 članova i 41 članica.
Josip Prohaska,
župski načelnik.
Izjava brala prosvelara
Program, predviden za 1932 godinu četirigodišnjim planom za sokolski prosvetni rad, u mojoj župi, do sada nije mogao biti u potpunosti i ostvaren iz
na 35.'Lepo se opaža porast vežbača kako kvantitativno tako i kvalitativno, ali još uvek je procenat vežbača jako malen prema ostalim pripadnicima.
Kod vežbačeg članstva ne opaža se ono pravo veselje ustrajnost i odu-' ševljenje prema telovežbi, kao što se to opaža kod omladine. Uzroka tome ima više: 90% novih društava, malen broj dobrih prednjaka, nedostatak sretstava, udaljenost od sedišta župe, a najglavniji uzrok leži u organizaciji
Izjava brala prosvelara
U opčem progresu sokolskoga prosvetnoga rada, koji se naročito za-paža u potonje dve — tri godine, nije zaostala ni Sokolska župa Karlovac. To vredi jednako u pogledu izgradnje organizacije kao i u pogledu vaspita-nja članstva i usavršavanja pomožnih sredstava. Vidi se: Trebalo je doneti s miši j en plan, uputiti ga stalnim i jasnim smernicama i predati na izvodenje vaspitanim sokolskim radni-cima. Plodovi takvoga rada brzo su se pokazali svuda, pa i u ovoj župi.
Kao početak jačega prosvetnoga rada može se smatrati i za onu župu održavanje osmoobvezne Savezne prosvetne škole u Novom Sadu, u ko ju je ova župa izaslala dva tečajnika, a zatim prosvetni tečaj, koji je ova župa održala dne 23, 24 i 25 septembra o. g. u Karlovcu. (Vidi »Sokolsku prosve-tu«, II str. 370).
Posle vrlo uspeloga župskog prosvetnog tečaja, u kome je bilo 36 učdsnika iz večine društava, postoji opravdana nada da če se podignuti stepen prosvetnoga rada i po sokolskim društvima i četama. Prema po-dacima k oj ima dosad raspolaže župski prosvetni odbor, taj je stepen u nekim društvima več ostvaren držanjem idejnih škola za članstvo. Za ostale če se videti kako je najkasnije u godišnjim izveštajima.
Brat Branko Blaškovič,
načelnik Sokolske župe Karlovac
stanci da se drže po kafanama. Na žalost, vreme u kome če sve jedinice ima-ti sve što je njima treba, još je daleko, i za to se mora raditi pod okolnostima kakve su sada, i prelaziti preko svih nedostataka koji postoje, i raditi s vo-Ijom makar to i ne bilo u toplo j, par-ketiranoj vežbaonici, punoj sprava, več u hladnom magacinu s betonskim podom. U župi ima dosta tih svetlih primera, da pojedina društva, koja imaju samo po koju spravu i vežbaonicu po-
Brat Josip Prohaska,
načelnik Sokolske župe Kragujevac
kritu, pokazuju mnogo više volje i uspeha, nego što to čine društva s lepim sokolanama. Koti tih je sokolskih »neznanih junaka« jaka volja, i istraj-nost i zato imaju uspeha.
Ali i preko tih nedostataka naših društava opaža se daje kvalitet vežbača mnogo bolji nego što je bio ranije. To se pokazalo na ovogodišnjim žup-skim utakmicama. Ne samo što je broj takmičara bio velik nego su dobri i postignuti rezultati. U poj edinim društvima ima vrlo dobrih vežbača, kojima samo nedostaje dobra sokolana i sprave pa da postanu vežbači prvoklas-ni.
Srazmera vežbača prema članstvu u društvima nije baš naj po volj nij a i iznosi otprilike 1 : 10 kod članova, kod članica još mnogo manje. Ima u našim društvima dosta mladih »staraca«, koji više vole da se šetaju po korzu, da igra-ju karata i biljara po kafanama, nego da svoje telo protegnu malo na spravama ili pluča izvetre pri trčanju. Redak je kod nas vežbač od 30—40 godina, a
o	pravim starcima od 70 godina, koje smo videli na sletištu u Pragu, da i ne govorim. Mnogi naši »starci« vole da se vide samo u odori prilikom kakve sve-
Sestra Sofija Živkovič,
načelnica Sokolske župe Kragujevac
čanosti; tada su uvek u prvim redovi-ma, a oni istrajni vežbači vide se sa Strane pošto nemaju odoru. Kod članica je još gore. Naše žene ne znaju, da je za održavanje »linije« najbolje sret-stvo baš gimnastika. Imamo takvih članica koje se nikada nisu uhvatile za vratilo da ne bi imale žuljave ruke. Ima članica koje vežbaju samo kada se sprema akademija ili javan čas, a posle toga njih opet nema. Naravno, da imamo takoder i članica koje rado i redovno vežbaju, i njih je dosta velik broj. Uzrok mlakosti prema vežbanju leži do svakog samog poj edinca. Ko je dobar Soko vežba i u hladnoj, maloj i slabo osvetljenoj vežbaonici ne traži konfora. Kada po neki čas otpadne, njemu je žao. Takvih vežbača ima pri-ličan broj. Ima u ovoj župi vežbača koji dolaze na čas pravo iz rudnika ili sa časa odlaze odmah na smenu. Njih treba da uzmu za uzor vežbači iz društava koji raspolažu s lepim vežbaonica-ma.
Ova župa priređu j e svoj župski slet svake četvrte godine. Svoj IV slet održače 1933. Svi do sad priredeni sle-tovi uspeli su. Od sleta do sleta bilo je uvek više vežbača, i sletovi su uvek od gradanstva dobro posećeni. I javni časovi društava uvek obiluju u poseti gradanstva. Gotovo uvek, kada nastup
mnogih nepredvidenih razloga. Medu-tim, ako se opet ne pojave nepredvidene zapreke (bolest prosvetara, nedovoljen broj prosvetnih sokolskih radeni-ka i t. d.) do kraja ove radne godine biče uglavnom ostvaren. Isto tako i u idučim godinama. Utešna j je pojava sve veče razumevanje i interesovanje, na koje nailazi prosvetni sokolski rad i kod brače iz župske uprave i kod brače (a uvek tu podrazumevam i sestre) iz društvenih uprava, a naročito onih kod četa — na selu.
Brat Sava Dukič.
prosvetar Sokolske župe Kragujevac
Glavne smetnje i zapreke za pravi-lan razvitak prosvetnog rada u mojoj župi smatram da su u prvom redu: a) vrlo mali broj sokolski vaspitanih prosvetnih radenika, (u samom ŽPO-u je svega jedna sestra svršila prvi tečaj u Saveznoj prosvetnoj školi, pored samo-ga prosvelara); b) dosadasnjn organizacija i teritorij župe, koja se prostire na tri banovine: Dunavsku, Moravsku i Drinsku. To je otežalo, pored dru-goga, i samo obilaženje društava i lični dodir prosvetnih sokolskih radnika u društvima i četama s onima iz župe.
Sklad i saradnja između prosvetnih i tehničkih organa su sve tešnji i ako i brača tehničari budu sve više uvidali važnost sokolske prosvete, ni-šta neče staj ati na putu i p umom skladu i saradnji. Kad se još ostvari onaj stari ideal, da prednjak bude ujedno i prosvetar, onda če otpasti i samo pitanje: »Ne ide li tako opsežan prosvetni rad na štetu tehničkog rada kod jedi-nica?«
Težnja, da se sokolskom pokretu pri sadašnjici dade naročiti etički karakter, odgovara potpuno shvatanjima i raspoloženju ogromnog broja brače i sestara u mojoj župi. To tim pre, što če se na taj način najbolje očuvati sve one naše rasne ptičke odlike kod svih naših plemena, a koje su od Šumadijc-
— u čijem srcu je i sedište moje župe,
— i načinile Pijemont Jugoslavije i ju-goslovenstva.
Uticaj »Sokolske prosvete« na razvitak i pravac sokolskog prosvetnog rada se več u veliko oseča i ako ona izlazi tek dve godine. Naročito je ona skoncetrisala na jednom mestu sve napore i snage, koje su doskora radile taj posao bez plana i s rasutim snaga-ma.
Uzevši u obzir tešku ekonomsku križu, koja se sve jače oseča i u mojoj župi, može se reči, da savezni sokolski listovi i publikacije nailaze na dobar prijem naših pripadnika Sokolstva. Ako se mestimice i nailazi na eventualno slabije zanimanje, biče da je uzrok tome i samo nedovoljno poznavanje prilika, kako sokolskih tako i drugih prosvetnih, od strane uredništva i izda-vača.
Savezna prosvetna škola svojim prvim tečajem stvorila je bar solidnu os-novu za sokolsku prosvetu i dala joj mali, ali spreman i oduševljen kadar sokolskih prosvetnih radnika, koji če u svoje župe presaditi i onaj duh 'i onaj sistem rada, bez koga nema prave sokolske prosvete. Isti je slučaj i sa žup-skim prosvetnim školama.
Veze, koje su razvijenc ličnim do-dirom tečajaca i drugih župskih prosvetnih radnika s časnicima Saveznog prosvetnog odbora u školi i prilikom obilaženja župa, razvijaju se sve jače i pružaju garancije, da če prosvetni rad krenuti brzo napred. To isto vredi i za lični dodir članova župskog prosvetnog odbora s ostalim prosvetnim sokolskim radnicima u društvima i četama. Što tešnji dodir s vežbajučim članstvom igrače u tom pogledu presudnu ulogu.
Osim toga i poboljšanje sokolske administracije, najbolnijeg mesta na telu našeg sokolskog organizma, učini-niče važnu uslugu i sokolskoj prosveti u mojoj župi.
Iako program prosvetnog rada u 1933 godini, a naročito s obzirom na proslavu sedamdeset-godišnjice postanka Ljubljanskog Sokola i s time skop-čanog pokrajinsko«! sleta u Ljubljani nije utvrden, — ipak Sokoli Šurnadije s nestrpljenjem očekuju čas, kada če ponovo doči u što vedem broju u belu
Brat prof. Josip Nikšič,
prosvetar Sokolske župe Karlovac
Dakako da za jači uspeh sokolskoga prosvetnoga rada ima zasluge i
sokolska štampa (naročito »Sokolska prosveta«), ali tu zaslugu deli i sklad, koji vlada u župi prema SPO i prema sokolskim društvima i četama, kako opčenito tako i u živom ličnom sao-bračaju.
Ovaj če kontakt i živi rad jamač-no povečati i broj pretplatnika na so-kolsike listo ve, koji danas nikako ne odgovara broju članstva odnosno broju sokolskih funkcionara. Biče to naročito onda ako se pored čisto sokolskog štiva u svojoj rubrici budu trc-tirala ckonomsko-socijalna i Leteramo-kulturna pitanja. Tu mislim u prvom redu na slovenske narode. Ja i danas tic mogu zaboraviti onaj elitni i broj-ni skup javnih radnika na glavno j go-dišnjoj skupštini SKJ, čija se odlična i stručna pera nalaze cesto po našim javnim glasilima. Mislim, da bi sc mnogi broj »Sokolskoga glasnika« i pomnije pročitao a i kupio sa strane nečlanova, kad bi doneo od vremena do vremena ovakve članke.
Što se tiče programa za prosvetni rad u g. 1933, taj če se vršiti u okviru četirigodišnjeg prosvetnog plana, a za pokrajinski slet u Ljubljani, kao susedna župa, učiničemo sve da budenio tehnički i u pogledu poznavanja slovenačkog dela našega naroda na potpunoj višini.
Prof. Josip Nikšič, župski prosvetar.
Kragujevac
Izjava brala načelnika
Lako bi bilo odgovoriti na sva pitanja, koje nam je postavilo uredništvo »Sok. glasnika«, kada bi sva društva u župi imala svojih domova snab-devenih potrebnim spravama, a ne da se večina njih potuca po raznim lokali-ma, školskim zgradama, magacinima i tome slično, ili da u opšte nemaju gde da vežbaju za vreme zime i kišovitih dana* Kada bi tako bilo, kvalitativna sposobnost naših vežbača bila bi na za-vidnoj višini, vežbača bi bilo mnogo više i s voljom bi se dolaziio na časo-ve, uspeh javnih časova bio bi mnogo bolji, jer bi se radilo bez prekida, i sami prednjači bi radili s više volje, veza između upravnih odbora, prednjačkih /borova i prosvetnih odbora bila bi ja-ča, jer bi se svi skupljali pod jednim krovom, a ne kao do sada, da u vežbaonicu dolaze samo vežbači, a samo po neki put dežurni član uprave ili član prosvetnog odbora da održi predavanje pred vrstom, a sednice i ostali sa-
i u nama. Prvih dana nakon osnutka SSKJ navalile su mase u sokolsku or-ganizaciju — osnivale se nove jedinice, a u njihove uprave dolazili su ljudi koji nisu nikad bili Sokoli, ili ako su bili, nisu prošli vcžbaonioom i nisu imali pravog sokolskog odgoja. Razumljivo je da ti ljudi nemaju pravog shva-čanja o sokolskom radu i za to u dosta jedinica nema pravog sokolskog rada, a i razumevanja između иргауа i tehničkih organa. Posledica toga je mali broj valjanih prednjaka. Do sada održanih nekoliko župskih, okružnih i društvenih tečajeva pokazali su bolji rad i napredak u onim jedinieama koje su bile zastopane u tim tečajevima.
Od dosadanjih saveznih škola nismo imali veče koristi, jer sestre i brača. koji su svršili te škole, pretežnim su delom učitelji koji služe u zabit-niin mestima, a mi ih ne možemo dobiti (ni jednoga) u ona mesta, gde bi Sokolstvu bili od koristi.
Sestra Marija Kubiček,
načelnica Sokolske župe Karlovac
U poslednje vreme opaža se veča briga društava za uzgoj dobrih prednjaka, jer vide da bez dobrog prednjaka nema ni pravog sokolskog rada.
Uspesi slctova i javnih nastupa pojedinih društava bili su dobri, opčin-stvo i Sokolstvo zanima se za te nastope i dolazi da ih u velikom broju posečuje. Posledice se vide. Raste broj članstva svih kategorija, ali mali broj prednjaka ne može svladati mase, ko-ju se opet gubi. Ti nastopi imaju do-bru stranu, jer su najlepša propaganda za Sokolstvo. Kod ovakih nastupa vidi se da jedinice pred gledaocima žele sakriti mali broj svojih vežbača pa zovu sve obližnjc jedinice u pomoč. Koti ovakvih poseta najviše stradaju veča društva. Moraju biti svuda pa strada blagajna, ali se oduševljenje i veselje za rad jača.
Osnove za buduči rad su ovc: u prvom redu nam je za ojačanje jedi-niea potreban veči kadar prednjaka, a to čemo dobiti s više tečajeva (ako bude novaca). Provesti da sve jedinice rade sistematski, a ne sezonski. Ojačati društva da mogu samostalno prirediti svoje javne nastupe. Brisati i likvidirati sve jedinice koje su nesposobne za život i sve raspoloživo posvetiti onome što ostane, jer bolje je da nas je manjc, ali pravih Sokola, koji če vremenom razvijati sokolska krila i okolo svojih gnezda.
Branko Blaškovič,
župski načJnik
Ljubljanu i možda po stoti put posve-dočiti svoju bratsku i sestrinsku lju-
bav za svoju 'oraču i sestre iz onih kra-jeva. I prosvetari moje župe učiniče svoju svetu sokolsku dužnost.
Prof, Sava Đukić, župski prosvetar.
Kranj
Izjava braiia načelnika
O	uspehu v pogledu kvalitativne sposobnosti telovadečega članstva v dobi zadnjih treh let je težko govoriti in to z ozirom na poznejše odgovore, kakor ni povoda za izraz neuspeha.
Od skupnega števila pripadnikov naše župe odpade na telovadeče članstvo 19%.
Dovzetnost telovadečega članstva za naštete vrline odvisi v glavnem od vzgojiteljev - prednjakov. Sposoben vzgojitelj lahko ustvarja čudeže tam,
Brat Vinko Beznik,
načelnik Sokolske župe Kranj
kjer bi sicer drugi manj sposoben ne mogel doseči nobenih uspehov. In takih pravih vzgojiteljev potrebujemo tudi v naši župi.
Pomanjkanje sposobnih vzgojiteljev povzroča mlačnost v delu naših edinic in to iz razloga, ker mesto da bi bila naša sokolska telovadnica privlačna, postaja za naše članstvo vsled svoje monotonosti in neprivlačnosti odbijajoča.
Sestra Nada Šega,
načelnica Sokolske župe Kranj
Vzroki temu mrtvilu oziroma ne-napredovanju ne leže toliko v organizaciji sami, kakor v nerazumevanju or-ganizačnih določb. Ako bi naša društva videla v prednjaških zborih vrhovno vodstvo vse sokolske vzgoje ne glede na odseke, ki v društvu delujejo, potem bi umevno posvetila pred-njaškim zborom večjo pažnjo kot sicer. Tako pa je vzgojno delo v naših edinicah preveč razčlenjeno na odseke, ki so preveč avtonomni, vsled česar med odseki ni prave harmonije in to iz razloga, ker ni pravega vodstva in prave razdelitve dela, kar povzroča, da se delo enega odseka vrši na škodo drugega.
Uspehi dosedanjih župnih zletov so povprečno zadovoljivi. Nedostatki, ki so se pojavli pri društvenih javnih « nastopih, pa so povzročili, da smo v župi pričeli z reorganizacijo teh nastopov, kar omenjam v zadnjem odstavku.
Zanimanje občinstva za javne telovadne nastope je razmeroma živo, kar priča posebno udeležba na letošnjem župnem nastopu v Stražišču, kakor na društvenih nastopih sploh. Pri tem pa opažamo s strani našega članstva samega veliko nedisciplino, posebno pa s strani onega članstva, ki ima slavnostne kroje, ki se po večini ne udeležuje naših skupnih nastopov in prireditev.
Praksa zadnjih dveh let, da se prirejajo javni telovadni nastopi ločeno otl župnih tekem, se je dobro obnesla.
Kakor uvodoma omenjeno, smo letošnje leto poizkusili z reorganizacijo društvenih javnih telovadnih nastopov. Izpremembo je predvsem narekovala potreba, da na eni strani razbremenimo vsa naša močnejša društva, na drugi strani pa potreba, da postanejo naši javni telovadni nastopi privlačnejši in boljše organizirani. Letošnja praksa nam je dokazala, da je bila reorganizacija popolnoma na mestu, treba jo bo le izpopolniti. Glavne določbe tozadevnega pravilnika so vsebovale raio-niranje edinic naše župe in določitev minimalnega števila nastopajočih telovadcev za posamezne oddelke. SpuSča-ti se v detajle bi tu ne bilo na mestu.
Trud vložen v župne tečaje gotovo ni bil plačan z uspehi, ki so jih rodili ti tečaji. Vzrok temu so predvsem naše edinice same, ker, kolikor pošljejo v tečaj članstvo, pošljejo predvsem tako, ki ima čas, ne pa članstvo, ki ima veselje in voljo do dela.
Brez koristi ni bila za nas savezna prednjaška šola, ker nekaj absolventov teh šol prav pridno deluje v društvih, medtem ko “ostali del absolventov ne kaže prave ambicije za delo.
Okolnost, da naši društveni pred-njaški tečaji niso izkristalizirali zadostnega števila prednjaškega materiala za župne prednjaške tečaje, je povzročila, da je v župne tečaje prišlo članstvo brez potrebnih predpogojev. Posledica tega je bila, da tečajniki niso imeli pravega navdušenja in veselja do stvari, ker je bila snov, ki se je predelovala v tečajih za njihove pojme preobširna in pretežka.
Samo par društev v naši župi skrbi redno za vzgojo prednjakov in prireja v ta namen razne tečaje. Pretežna večina pa v tem pogledu ne stori ničesar. V odpomoč temu smo v teku letošnje jeseni in zime organizirali za vse edinice, ločeno po skupinah, enotedenske društvene prednjaške tečaje, ki prav dobro uspevajo in ki bodo po vsem pričakovanju rodili pozitivne uspehe, kar priča častna udeležba v teh tečajih.
Logična posledica nedostatkov, navedenih v prejšnjih odgovorih, je razlog, da stalež našega prednjaštva še vedno ni popolen.
Da ne ponavljamo že izraženih misli, se nam zdi potrebno vnovič podčrtati potrebo po pravilni organizaciji sokolske vzgoje v naših edinicah. Le. ob pravilnem pojmovanju tega vprašanja s strani naših edinic in ob njihovi aktivni sodelavnosti bo župi mogoče prirejati tečaje, ki bodo rodili pozitivne uspehe, ki bodo v stanu napraviti konec sedanjemu prednjaškemu siromaštvu.
Tehnično delo v naši župi se razvija popolnoma neovirano in vlada med tehničnimi organi in upravo ter prosvetnimi odbori popolno soglasje.
Najvažnejše delo, ki naj sc izvrši v bodoče, se mi zdi ureditev vzgoje mladine z organizacijo mladinskih odsekov po društvih, da ne omenjam podrobnih delovnih programov za naše edinice, taborenja itd.
Pokrajinski zlet v Ljubljani v prihodnjem letu je za našo župo obvezen, vsled česar bomo predpripravam za zlet in tekmam posvetili umevno vse moči in delali na to, da bo udeležba na tem zletu s strani naše župe čim čast-nejša in dostojna tega pomembnega jubileja tako z ozirom na kvaliteto kakor kvantiteto telovadečih.
»
Vinko Beznik, župni načelnik.
*
Izjava brala prosvelarja
Naše prosvetno delo napreduje in prihaja v edinice vedno več zavednosti glede izvrševanja dolžnosti, ki jim to delo nalaga. Sicer pa bi bilo želeti
Brat Jaka Špicar,
prosvetar Sokolske župe Kranj
še več discipline, ker bi ilo potem vse gladkeje in brez urgenc. Poglobiti bo treba sodelovanje s tehničnimi organi, ki še ne polagajo zadosti važnosti na prosvetno stran sokolskega dela. Na prosvetni konferenci so bili navzoči od
34 načelnikov v naši župi le štirje. Članstvo in tudi funkcionarji vse premalo čitajo »Sokolsko prosveto«, ki je vzoren list in bi moral biti evangelij in zakonik za vse sokolske prosvetne delavce pa tudi za prednjake. Tudi »Sokolski glasnik« se premalo čita. Članstvo menda še vedno fte razume, da je Sokolstvo globoka idejna organizacija in da je treba pač poznati idejo, ako jo hočemo izvrševati. Spoznavanje ideje in način njenega praktičnega izvajanja pa je mogoče pridobiti le iz sokolske literature in sokolskega tiska. Vse naše delo v prihodnjem letu bo posvečeno jubilejnemu pokretu s tem, da zadostno poučimo članstvo o pomenu jubileja in utrdimo ter poglobimo pravo sokolsko zavest, ki je vzlic ogromnemu porastu članstva vendarle občutno primanjkuje.
Jaka Špicar, župni prosvetar.
Ljubljana
Izjava brata načelnika
Na vprašanja, ki jih stavlja uredništvo »Sokolskega Glasnika«, želim orisati sliko Sokolske-župe Ljubljana z bistvene strani, to je po delu in navdušenosti v telovadnicah. ’
Po preosnovi Sokolstva so se sokolske vrste močno pomnožile. Ustanovilo se je mnogo novih društev in čet. Po številu smo dosegli velik razmah in napredek. Vnanji uspeh, ki ga kažejo številke, je viden in bi bil zadovoljiv, če bi tudi vsa novoustanovljena društva in čete vršila svojo dolžnost — gojila telovadbo. Mnogo pa je društev, ki mislijo, da se morejo na-zivati sokolska, četudi ne telovadijo. »Zvišanje zdravja, delovne moči, brambnosti in nravstvene vrlosti naroda, to je naša naloga, je naš cilj«, tako pravi naš ustanovitelj brat dr. Tyrš.
Brat Lojze Vrhovec, načelnik Sokolske župe Ljubljana
Želeti je, da bi vsi telovadili, se krepili in se sokolsko vzgajali, mladi in stari; saj telovadba ni samo za mlade. Mnogi še v najboljših letih, mislijo, da so že prestari. Prezgodnje je staranje te vrste in ni čuda, da vidimo v telovadnicah razen častnih izjem, skoro sama mlada lica. To prezgodnje staranje je tudi vzrok, da je telovadeče članstvo napram ostalemu v majhnem razmerju. Komaj nekaj nad 10% je telovadcev pri članih in 13% telovadk pri članicah.
Članstvo ima veselje do telovadbe, posebno je živahno tam, kjer so društvene razmere urejene\ Mnogokje si članstvo z neutrudljivo voljo utrja temelje krepkemu društvenemu življenju. So pa tudi društva, ki pričakujejo le vnanje in čudežne pomoči od drugod. Seveda takšne pomoči in za toliko društev ni mogoče dobiti in bi tudi mnogo ne koristila, Brez dela in lastnega prizadevanja ni uspeha in napredka.
Največja ovira in obenem tudi vzrok, da naše članstvo tako rado uhaja iz telovadnice, je pomajkanje spretnega vodstva, ki bi znalo vzdrževati svoje telovadce pri trajni delavnosti in navdušenosti. Pod premišljenim in vnetim vodstvom in pri resnični delavnosti bi mogla prestati društva tudi hude udarce, pa naj bi ti prišli od znotraj, v društvu samem, ali od zunaj. Proti društvu pa, ki nič ne dela in zato nič ne pomeni ter se pred javnostjo z ničemer ne more izkazati, je ščuvanje sokolskih neprijateljev lahko. Zaradi tega moramo odkritosrčno priznati, da je vzrđk mlačnemu in ne-živahnemu delu v nekaterih naših društvih samih. Ta društva so morajo lotiti krepkejšega dela, opustiti stokanje in iskanje pomoči samo od drugod. Šele potem, ko se bo vsako društvo v sebi samem preobrnilo k delavnosti, šele potem bomo lahko iskali vzroke nezadovoljivemu uspehu tudi drugod.
Nekaj vzrokov današnji mlačnosti je skoraj gotovo tudi v naši organizaciji. Menim, da bi naše delo uspevalo boljše in lepše, če bi se bolj koncentriralo in se ne bi razčlenjalo na tako mnoge odseke in odbore, ki vsak v svoji samostojnosti in pa v okviru pravil in določil organizacije vleče na svo-
jo stran, češ, da je njegova stvar, kateri načeluje ali predseduje najvažnejša. Težko je potegniti mejo, do kam sega en delokrog in kje je že drugi. Na ta način se tudi ustvarjajo različna mnenja in mišljenja, ki nikakor ne vodijo k napredku. Poleg tega se odtegne mnogo članov ki bi bili sicer sposobni in voljni postati vaditelji, k drugemu manj važnemu delu. Vprav zaradi te razčlenjenosti, pri čemer ni misliti na razčlembo v prednjaških zborih, se mnogokrat posveča veliko preveč časa in pažnje postranskim namenom sokolskega društva, opušča pa se v ne-mar pravo sokolsko vzgojno sredstvo: telovadbo.
Važna propaganda za našo stvar so telovadni nastopi, s katerimi pokažejo društva v določenem razdobju obračun svojega dela. Sedanji nastopi v naši župi so v primeru z onimi iz prejšnjih let že mnogo boljši, vendar še ne povsod zadovoljivi. Zdi se, da so naši sokolski telovadni nastopi preveč številni in so prišli že takorekoč v navado. Posledica tega je, da jih ob-
Sestra Silva Boltavzer,
načelnica Sokolske župe Ljubljana
činstvo z manjšim zanimanjem poseča in mnogokje se je tudi število gledajočega občinstva zmanjšalo. Ker je javnih telovadnih nastopov mnogo, so postali vsakdanji in ne več tako privlačni, kot nekdaj. Treba bo misliti na poboljšanje v tem pogledu. Morda ne bi bilo slabo, če bi društva za nekaj let prirejala javne telovadne nastope le vsako drugo leto. Dobilo bi sc na ta način več časa za smotreno vadbo, na katero je danes skoraj izključno misliti. Telovadno življenje v telovadnici postane zaradi učenja obveznih prostih vaj, ki se vadijo za nastop, mlačno in ni čuda, če telovadci in še pri nedo-brem vodstvu izgubijo veselje do telovadbe. Tudi način in spored javnih telovadnih nastopov kliče po spremembi. Treba bo poiskati nekaj novega.
Župni zlet, ki se je vršil v dneh 4. in 5. junija t. 1., je lepo in za sedaj zadovoljivo uspel. Pričakujem in upam, da bo poživil delo v društvih. Nastopilo je v skupnem številu 1802 telovadcev in telovadk, lepo število, toda pričakovali smo še več.
Največjo skrb in brigo je posvečalo župno načelništvo vzgoji prednjaštva. Priredili smo vsako leto najmanj po dva župna prednjaška tečaja. Poset je bil vedno zadovoljiv. Ne vem, kje bi bili in ne vem, kako bi spričo tolikšnega porasta članstva izpolnili vrzel, ki je z ozirom na to nastala med vaditelj st vom. Kakor sem baš v zadnjem času dobil podrobna poročila o delavnosti vseh onih bratov in sester, ki so kdaj obiskovali župni prednjaški tečaj, morem ugotoviti, da se je pretežna večina po končanem tečaju z velikim veseljem lotila dela v društvu jn da mnogi vztrajajo v prednjaških vrstah. Nekaj je bilo med njimi seve tudi takih, ki niso imeli zmisla za ta najtežji ali najvzvišenejši sokolski posel niti v tečaju in seve tudi ne potem v društvu. Še večji pa bi bil uspeh naših župnih prednjaških tečajev, če bi društva tudi sama kaj več storila za zgojo dobrih vaditeljev in vaditeljic. V župni tečaj bi prišli bolj pripravljeni ne samo v teoretičnem znanju, marveč tudi prežeti s pravim sokolskim duhom, pa vajeni večjega dela in napora. Tako pa morajo še vedno župni prednjaški tečaji nadomestovati društvene tečaje, in dokler ne bodo društva sama skrbela za vzgojo svojih vaditeljev in vaditeljic, dotlej ne bomo prišli iz prednjaške bede. Vem, da mnogokje ni sposobnih učni moči, da bi mogli prirediti društveni prednjaški tečaj, toda več društev skupaj ter močnejša in boljša društva bi to mogla. In v tej smeri bodo morala močnejša društva nuditi pomoč slabejšim.
Da naš prednjaški kader še ni izpopolnjen je vzrok tudi današnji čas, ko mora marsikdo, ki ima veselje, opustiti zaradi dela, zaradi kruha vsako večje udejstvovanje v telovadnici. Mnogo jih, hiteč za kruhom, zapusti svoje društvo in pride v kraj, kjer še ni sokolskega društva.
Kakor že omenjeno, se mi vidi društveno delovanje preveč razcepljeno na samostojne odseke in odbore, med katerimi pride mnogokrat do prerekanja samo zaradi tega, ker jc ta ali oni prekoračil svoj delokrog. Sicer
CIKORI1A
takšni razkoli niso pogosti, vendar bi mogli tudi ti izginiti. Ne morem ravno reči, da bi vladala med tehničnimi in upravnimi odbori nasprotstva. Mnogokje, zlasti tam, kjer so bili odborniki nekoč telovadci in razumejo sokolsko stvar, ne pride do nesoglasij, temveč vlada med njimi skupno in složno delo. So pa tudi uprave, ki kažejo nerazumevanje in ne podpirajo stremljenj prednjaškega zbora. Tudi nejasnost v organizacijskih pravilih in poslovnikih je sem in tja povod za prerekanje.
Na pokrajinskem zletu v Ljubljani čaka Sokolstvo važna preizkušnja, zlasti še, ker se obenem praznuje 70 letnica obstoja najstarejšega sokolskega društva — Ljubljanskega Sokola. Ker se bo ta slavnost vršila v sedežu župe in v sokolski Ljubljani, kjer je tekla zibelka Sokolstvu, bom vpregel vse svoje in v župnem tehničnem odboru razpoložljive moči, da bo ljubljanska župa kar najboljše nastopila na tem zletu. Zaradi tega želim napraviti kar največ delavnih sestankov, na katerih bomo predelavah proste in tekmovalne vaje. Z reorganizacijo okrožij želim, da se tudi ta prebude k življenju. Največjo nalogo pa nalagam društvenim načelnikom in načelnicam, vaditeljem in vaditeljicam. Na njih je zlasti, da delo v telovadnicah podžgo.
Moja razmotrivanja se sicer glasijo sem in tja neugodno in neprijetno, želim pa z njimi našemu bodočemu delu koristiti, da bi se naša društva in čete iz svojih napak učila in svojo delavnost poboljšala. Tarnanje in pričakovanje pomoči od drugod ne koristi nič, samopomoč in lastna vzgoja naj je geslo naših društvenih vodnikov, odbornikov in vaditeljev. Vodniki z delom in vzgledom krepko naprej.
Vrhovec Lojze,
župni načelnik.
Izjava brala prosvelarja
Več kot umestna jc bila zamisel bratskega uredništva »Sokolskega glasnika«, da pozove tudi župne prosvetar-je, da izneso javno svoja mnenja in misli. Tudi vprašanja so precizno in koncizno postavljena ter vsebujejo vse, kar bi trebalo iznesti. Kar sc tiče štiriletnega prosvetnega delovnega načrta, moram žal priznati, da še ni prva etapa dosežena, toda po dosedanjih znakih sodeč, ki kažejo odločen obrat na bolje, je upati, da se bo našemu ŽPO posrečilo že v prihodnjem letu zamujeno dohiteti.
Brat Janez Poharc, prosvetar Sokolske župe Ljubljana
Glavne ovire, ki so se pokazale takoj, čim se je pričelo z izvajanjem sistematičnega prosvetnega programa leže v glavnem v tem, da vlada v večini edinic še vedno prepričanje, da je prosvetno delo neko nujno zlo ter da jc glavna panoga prosvetnega dela v dramatiki, to pa tudi zopet iz razloga, ker polni društveno blagajno^ Tako pojmovanje, ki je docela zgrešeno, vodi naravno do tega, da so često na mestu prosvetarja osebe, ki niti po svoji intelektualni sposobnosti, niti si-
cer po recimo »specijelno sokolski izobrazbi« na to mesto ne sodijo, ki pa so morda dobri igralci in režiserji. Nadaljnje zlo, ki sledi iz tega so pogosti nesporazumi in spori med takimi pro-svetarji in načelniki, kar škoduje celoti in tudi vsaki panogi sokolskega dela posebej. Končno sledi zopet iz tega, da se prosvetarji s strani upravnih odborov omalovažujejo celo tam, kjer so sicer na mestu, pač zato, ker ni razumevanja za pomen in važnost prosvetnega dela. Pogoj za ozdravitev te rak-rane je: da prvič pridejo v upravne odbore vsaj na vodilna mesta bratje, ki so res sokolsko vzgojeni in ki so šli skozi telovadnico in drugič, da zasedejo mesta prosvetarjev, ne morda kaki slučajno starejši bratje ali morda dobri igralci, temveč bratje, ki imajo dovolj obče in sokolske izobrazbe, ki so šli skozi telovadnico in, ki imajo končno poleg silne, ovire rušeče volje še potrebno avtoriteto.
V	gornjem odgovoru je v bistvu vsebovan že tudi odgovor na vprašanje glede skladnosti med delom načel-ništev in prosvetnih odborov. Pripomniti bi bilo morda le še, da je ponekod opažati neko anomalijo, ki zelo ovira delo, in to je, da se nekateri načelniki postavljajo na stališče, da je telovadba prav za prav prvi in glavni smoter Sokolstva in da že prednjaki sami nudijo dovolj takozvane idejne vzgoje, vse ostalo pa je le balast. Kar se pa tiče samega izvajanja prosvetnega programa je za male edinice morda res preobširen, ker so navadno eni in isti ljudje zaposleni na več delovnih poljih, kar brez dvoma vpliva cesto kvarno tudi na nemoten razvoj dela v telovadnici.
Če nočem nadalje še izreči nekoliko besedi glede ovir prosvetnega dela, naj omenim še to, da se doslej še ni posrečilo nobenemu prosvetarju za daljšo perijodo, pač ker so se preče-sto menjavali, uvesti nek res sistematičen prosvetni program, ki bi bil mogel ostaviti blagodejne posledice. — Mnogi so poskusili, pa so radi raznih ovir obupali, druge so zopet zamenjali prosvetarji, ki niso pokazali nobene agilnosti in programatičnosti, pa ni čuda, da se je prosvetno delo razvijalo pač tako, kakor je poedini prosve-tar v društvu razumel svojo nalogo,
0 neki pravi skupnosti in kontinuiteti dela pa ni bilo govora.
Kurs, 'ki ga je uvedla »Sokolska prosveta«* je povsem pravilen in do tega spoznanja polagoma prihajajo tudi poedini prosvetni odbori v edi-nicah ter se je v mnogočem že obrnilo baš po zaslugi »Sokolske prosvete« na bolje.
Vprašanje tiska pa je žal še vedno bolna točka, ki ji ŽPO posveča vso pažnjo ter skuša z vsemi sredstvi sistematičnim potom doseči njegovo večje razširjenje po edinicah. Ovira so poleg jezika, kar pa ŽPO uspešno pobija kot prazen, neutemeljen izgovor, deloma neinteres in deloma današnje ekonomske prilike, toda s potrebno energijo in propagando se bo dalo tudi v tem oziru v marsičem doseči uspeh.
Prireditev župnega prosvetnega tečaja je bila ena od prvih točk delovnega programa ter je 2PO priredil konec avgusta uspel trodnevni tečaj, v katerega pa bi bile morale edinice poslati večje število tečajnikov. Zato bo za prihodnje leto ŽPO predpisal, katere edinice bodo obvezane, poslati udeležence v župni prosvetni tečaj, ki bo prihodnje leto 5-ali 6-dneven. Poleg tega je ZPO že v letošnjem letu održal dva zbora društvenih prosvetarjev, eno župno prosvetno konferenco; sedaj organizira prosvetna okrožja, da bosta osebna kontrola in osebni stik intenzivnejša. ŽPO je na zadnjem zboru tudi predložil obširen minimalni delovni program. ki je bil že objavljen v »Sokol, glasniku« in v dnevnem časopisju ter v posebni okrožnici, pa bi bilo odveč ga na tem mestu ponavljati, le glede pokrajinskega zleta bodi omenjeno, da tvori sistematična propaganda zanj posebno točko i programa ZPO
1 programa za edinice. Ako se posreči ŽPO v sporazumu z ostalimi ŽPO dravske banovine izvesti koncentracijo sokolskih delavcev in pritegniti k delu še nove, intelektualno jake moči, potem bo, upajmo, zamogel vsaj po večini izvesti predpisani štiriletni delovni program, vsekalkor pa bo ena izmed najvažnejših točk zahteva po izmeni nedelavnih in nesposobnih društvenih prosvetarjev.
Janez Poharc.
župni prosvetar.
Maribor
Izjava brata načelnika
Ad 1., a) Kvalitetna sposobnost te-lovadečega članstva je višja, vendar je današnje telesnovzgojno delovanje različno od onega pred 3 leti.
b) Tozadevno ni opaziti izrazitih pojavov.
Ad 2., a) Telovadeče članstvo v društvih, kjer so prodrla novejša nazi-ranja, vadi z večjo vnemo in veseljem, kakor pri društvih kjer še ni uspelo odstraniti neracionalno, uniformno in premalo živo telovadbo.
b)	Razlogov je mnogo; ni tu prostora navajati jih preveč. Nekateri teh so: v neprimernosti izvajanja našega telesnovzgojnega sistema iz katerega ponekod jemljejo vaje, ki so bolj tradicionalnega kot telesnovzgojnega značaja; v nepravilnem uporabljanju metode pri telovadbi; v premali prožnosti prednjaških zborov; v izbiri vaj, ki niso psihično razumljive telovadečim;
Brat Franjo Mačus, načelnik Sokolske župe Maribor
v pomanjkanju lepo in higienično urejenih telovadnih prostorov, ki močno privlačujejo; v pomanjkanju telovadnic in telovadišč sploh; v neuporabi mnogih novih pridobitev na polju telesne vzgoje; v mnogih telovadnih anahronizmih. So to razlogi občega značaja, ki niso povsod enako razširjeni, ponekod jih ni, ponekod pa nastopajo posamezno. V dobrih društvih manj, v slabih več. Te razloge ne razmotrivam s stališča župe.
c)	Odkod jemljejo ti razlogi svojo osnovo, je presojati po njih naravi.
V	splošnem vršijo zunanje prilike, posebno socialne, močan vpliv. Mnogokrat je tudi »mea culpa« v nas samih. Organizacija bi morala izžarevati še večjo, i smotrenejšo, na popolnejši uspeh preračunano inicijativo. Tudi povezanost in razdelitev dela naj bi bila še močnejša in racionalnejša.
Ad 3., a) Večji nastopi so uspešni, manjši pa po sposobnostih edinic.
b)	Zanimanje občinstva ni povsod enako.
Ш-. H \
■Шг Ш
Sestra Nada Mačus,
načelnica Sokolske župe Maribor
-c) Nastope — ki so propaganda za našo telovadbo in nekaj kar je namenjeno javnosti — je treba odločno spremeniti in postaviti v sklad s prej označenim stališčem.
d) Število dobrih in pravilnih nastopov je zelo pičlo, zato je slabih preveč.
Ad 4., a) Dober uspeh so imeli tečaji župe in okrožij, posebno za manjša društva.
b) Z absolventi savez. pred. šol ima župa velike koristi.
c) Oni vztrajajo pri delu, delujejo samostojno in inicijativno.
d) Večja društva delujejo sama za vzgojo prednjakov.
Ad 5., a) Ne more se toliko govoriti o nedostatku prednjakov, kakor o nedostatku dobrih prednjakov. Krive so temu vse prevelike zahteve, ki jih stavljamo na prednjaštvo.
b)	Potrebna bi bila v prednjaškem vprašanju specializacija in znižanje zahtev. Vendar prednjaških tečajev ne bo nikdar preveč, mnogo časa pa bodo še njihovi načrti preobloženi in radi tega neuspešni.
Ad 6., a) V mnogih društvih, posebno kjer so dobri prednjaki, je opažati trenja med pred. zbori in upravami. Sokolstvo je predvsem telovadna organizacija in položaj prednjaških zborov je v Jugoslaviji po vladajočih pravilih na takem mestu, ki ga bo treba popraviti. Prosvetni odbori nam bodo najljubši odbori takrat, ko bodo
prednjaštvu pomagali pri vzgoji mase v telovadnicah. Dokler ni tam v prosvetnem oziru vse urejeno, smatramo drugo delo kot delo na stranpoteh.
Ad 7. Pokrajinski zlet leta 1933. je za našo župo obvezen.
Franjo Mačus, župni načelnik.
Izjava brala prosveiarja
Štiriletni prosvetni program SPO se bo mogel izvesti v naši župi do kraja in to posebno radi tega, ker smo baš končali z župnim triletnim programom (1929./1931.) — ki tvori idealno predpripravo za sedanji novi program. Potežkoče so edino v velikem številu novih edinic, ki te predpriprave niso bile deležne; vendar pa se opaža tudi pri teh, da resno streme za izpopolnjevanjem svojega prosvetnega delovanja, tako da lahko pričakujemo od 4 letnega programa kar najlepših uspehov.
Brat Rupert Lintner, prosvetar Sokolske župe Maribor
Nedostatek prosvetnih delavcev. Vzrok predvsem pomanjkanje potrebnega idealizma. Inteligenca po mestih in na sedežih večjih matičnih društev se ne zaveda svojih dolžnosti, kar je zapisati deloma tudi dejstvu, da obstoja še vedno prikrito rovarenje proti Sokolstvu — mnogo smo krivi tudi sami, odgovor na to je v poslednji točki.
Sodelovanje med tehničnimi ter prosvetnimi organi vseh instanc ni tako idealno kot bi bilo želeti. Mnogokje stojita načelnik in prosvetar vsak na svojem koncu vrvi ter jo vlečeta narazen in ne vidita, da sta medsebojno tesno povezana. Odtod toliko kvarnega trenja vsepovsod, zapravljanje dragocene delovne sile, odbijanja mnogih delavoljnih in zmožnih moči, ki so mnogokrat Sokolstvu za vedno izgubljene. Pogoj bo moral postati sčasom: prosvetar lahko samo telovadec, prednjaštvo pa mora absolvirati prosvetne tečaje, a ne samo formalno kot doslej —■ potem bo ustvarjeno ono stanje, kjer se ne bo moglo govoriti o kaki škodi, ki bi izvirala iz enega za drugo.
Žal ne vseh: često in rado se pozablja, da smo vzgojna organizacija, kateri podlaga je predvsem telovadba
—	da pa telovadba sama ni edino in vse; izvestni krogi celo pričakujejo rešitev od uvedbe nekega sportizma, kateri bi naj bil sam sebi cilj.
Kakor sploh sokolsko časopisje, se tudi Prosveta vse premalo čita, zato uspehi niso tolikšni, kot bi lahko bili; vendar pa je ta izvrstno urejevana priloga — s svojo bogato vsebino in mnogimi raspisi ter nasveti silno razbremenila župni prosvetni odbor; idejno naši župi ne more prinesti bistveno novega.
Kar je rečeno za S. prosveto, velja tudi za ostalo časopisje; premalo agitiramo zanj; z dobro voljo in osebno agitacijo bi se dalo število naročnikov povečati, s tem bi lahko postala tudi vsebina listov bogatejša; predvsem pa bi morali vsi nezadovoljni kritiki tudi sami aktivno sodelovati s prispevanjem člankov in gradiva.
Savezni tečaj v Novem Sadu je zapustil v tečajnikih kar najgloblje in najboljše utise, dal nam je dva nova apostola za sok. stvar, župni prosvetni tečaj je razveseljivo uspel predvsem radi tega, ker ga je posečalo pretežno učiteljstvo in to iz vrst telovadečega članstva; kajti bodimo si na jasnem: dokler prednjaštvo s»mo ne bo prepričano o potrebi in vrednosti prosvetnega dela, tako dolgo ne bomo dosegli onih uspehov, ki jih pričakujemo.
Med SPO in župnim PO obstoja živa in trdna vez ter sc čuti vsepovsod blagodejni vpliv naše vzgledno delujoče vrhovne instance. Z društvi in četami smo v živahnih stikih potom svojih prosvetnih nadzornikov in pokazalo se je iz prakse, da se dosežejo največji uspehi ravna z osebnim občevanjem; žal nam črtajo denarna sredstva tozadevno jako ozke meje.
Poleg nalog, ki nam jih stavlja naš
4	letni program, hočemo članstvo pred-
vsem idejno pripravM na Pokrajinski zlet, tako da bo v vsakem oziru mogočna manifestacija naše sokolske misli — in to vzlic vsem težkočam in zaprekam, ki se pojavljajo vsepovsod.
Rupert Lintner,
župni prosvetar
Mosžar
Izjava brala načelnika
Puno ima toga, što bi se moglo reči na upučena pitanja, ipak smo pokušali da prikažemo samo najkrupnije činjenice, a što koči napredak i razvi-tak našeg Sokolstva.
U našoj župi u poslednje tri go-dine vežbajuče članstvo je prema kvantitetu i kvalitetu od prošlih go-dina u opadanju. Jedan od najvažnijih razloga opadanja članstva su hrdave ekonomske prilike i iznemoglost sta-rijeg prednjaštva, koje usled tih prilika nije u stanju da posveti onoliko vremena, koliko ga je posvečivalo u prošlim godinama, a novo još nije iz-radeno.
Pa i pored tih prilika koje smo gore naveli, koje naročito strahovito vladaj u u ovim krajevima, rad bi mo-gao napredovati, kad nam se ne bi pravile smetnje od strane državnih i samoupravnih vlasti, koje mnogo računa ne vode o ovoj najvišoj nacional-noj organizaciji u našoj otadžbini, te od strane savezne uprave, koja se ma-
lo	stara da se siromašnim društvima pomogne u ovim teškim vremenima.
Brat Petar čolič.
načelnik Sokolske župe Mostar
Naročito bi rad napredovao, kad bi više računa vodili vodeči faktori o zahtevima pojedinih župa, da se u pr-vom redu uposluju u državna predu-zeča vredni i agilni sokolski radnici, koji u tom pogledu imaju i moralno pravo, da se najpre nagrade oni, koji dobrovoljno rade sate i dane u sokolskim vežbaonjcama na iačanju narod-nog i državnog jedinstva i ljubavi prc-ma Kralju i otadžbini. Ali se žalibože dogada obratno, da se ta mesta popu-njavaju u prvom redu s onim elementom, koji ne voli jedinstvo i jedinstve-nu otadžbinu, a naši vredni prednjači i prednjačice dolaze svakog dana do saznanja, da onaj, 'koji radi u pravcu jačanja narodne nacionalne svesti, ostaje po strani gladan i žedan a drugi dobivaju ta mesta. Eto radi čega opa-da naše članstvo.
U našoj župi je 4500 nevežbača i od toga broja 500 vežbača, dok je kod sokolskih četa stanje odlično i naša glavna snaga biče u budučnosti selo u svakom pogledu. Dakle naša organizacija po društvima se je razvodnila.
Stanje vežbajučeg članstva s obzirom na veselje, istrajnost i odušev-ljenje odlično je, ali je članstvo u našim društvima siromašno te nije u stanju da nabavi za sebe najosnovnije potrebe (vežbačko odelo) kako bi se mogla da manifestuje jačina Sokolstva u pojedinom mestu prilikom istupa-nja, a dobro stoječi neče ni da čuju o radu i vežbanju. Da bi se tom siro-mašnom članstvu izišlo u susret i omo-gučilo nabavku potreba po najnizim cenama dužnost bi bila Savezne uprave da nastoji što pre da osnuje sokol-sku zadrugu za nabavku tih odela, u kojoj bi bili zadrugari sokolska društva i čete kao i pojedinci (primer zadruga ČOS).
Nadalje važno pitanje su sokolski domovi, koje bi trebalo rešiti u zajednici s vodečim državnim fakto-rima, jer su društva tako siromašna, a naročito u našoj župi, da o gradnji istih nema ni govora. Pitanje domova treba da reši Ministarstvo za fizičko vaspitanje.
Moderno podignuti sokolski domovi s vežbaonicom i ostalim prosto-rijama bili bi središte u svakom mestu društvenog, kulturnog i nacronalnog života. Za podizanje ovako modernih sokolskih domova treba savezna uprava da uznastoji da se u zakonu o fi-zičkom vaspitanju unese, da su ove domove dužne poditi opčine uz pri-pomoč banovine i države te prikup-ljanjem dobrovoljnih priloga, jer je Sokolstvo jedina organizacija koja ra-
di na pravilnom fizičkom, moralnom i nacionalnom vaspitanju naše omla-dine.
U poslednje vreme naša župa nije održavala svojih sletova, te je tehnički rad u tom pogledu bio došao na mrtvu tačku.
U ovoj godini u tom pogledu bio je rad intenzivni ji, jer su se održale utakmice četa po društvima, društava po okružjima i naposlefku župske utakmice, što je mnogo uticalo na in-tenzivniji rad i time se je vežbajuče članstvo kvalitativno popravilo u teh-ničkom pogledu.
Dakle održavanje svake godine župskih sletova i utakmica cd velike je potrebe, jer je rad u tom pogledu u svakom društvu i četi intenzivniji, i odgovara današnjoj psihozi omladine, koja ima naročitu volju za takmičenje i da se tom prilikom istakne.
Zanimanje gradanstva za naše javne nastupe je slabo; uzrok tomu sla-bom odazivu po našem mišljenju su jednolični nastupi iz godine u godinu, te bi tim nastupima trebalo menjati pravac, jer^ su ostarili za psihozu da-našnjice, koja traži više borbe.
Članovi nevežbači vrlo malo se ili u opče nikako ne zanimaju za nastupe svojih društava, jer im nedostaje razumevanja, svesti i ljubavi za sokolski rad i sokolsku organizaciju.
U ovom pogledu prema ovim članovima prosvetni organi treba da raz-viju jaču akciju i da ih nastoje prikupiti i zainteresovati više za Sokolstvo.
Česti javni nastupi i akademije re-mete pravilan i sistematski rad u vež-baonici, a članovi vežbači stalnim uvežbavanjem tačaka gube ljubav i volju za vežbanjem.
Mišljenja smo, da bi Sokolstva če-tiri puta godišnje istupalo i to:
a) dečijom akademijom, koji bi program bio ispunjen samo s decom;
b) naraštajski dan, kojeg bi sami naraštajci organizovali i priredili pod nadzorom načelništva društva, da se na taj način naraštajci pripremaju za buduče sokolske radnike;
c) društvene javne vežbe, na ko-jima treba da istupi čitavo članstvo, da pred gradanstvom pokaže vrednost svog vaspitanja i tom prilikom da se prirede utakmice, što odgovara psihozi današnje omladine, koja ima želju da se istakne, te posečivanjem društva društvu sa priredivanjem na tim javnim nastupima utakmice iz odbojke, bazene i koške; na taj bi se način digao interese kod gradanstva;
d) proslavu 1 decembra, na kojoj priredbi treba da istupe male grupe odličnih vežbača. Dakle ove četiri priredbe ni u kom slučaju ne bi remetile pravilan i sistematski rad;
e) da bi se medu članstvom razvila uzajamnost i društvenost treba što češče priredivati izlete, taborova-nja i letovanja, koja su od velikog vaspitnog značaja, a isto odlična u pogledu fizičkog vaspitanja i odgovaraju našoj omladini. S ovim izletima poja-čava se raspoloženje za Sokolstvom.
Uspeh dosadanjih župskih pred-njačkih tečajeva bio je vrlo dobar, jer s malim izuzetkom svi aktivno danas rade i njih večina danas stoji na čelu tehničkog vodstva u svom društvu i tu poverenu dužnost prema okolnosti-ma i razumevanju svoje uprave vode s puno uspeha na opče zadovoljstvo.
U pogledu društvenih prednjačkih tečajeva oni su se malo održali po društvima, a onde gde su se održali, dali su dobrih rezultata i rad se je u tim društvima razgranao u svim prav-cima.
Prema trudu i materijalnim sred-stvima uloženim u savezne prednjačke škole, one nisu dale željenog rezultata radi načina prijema u školu te njiho-vog dugotrajnog održavanja, koje je onemogučilo dobrim i valjanim sokol, radnicima da dobiju toliko odsustva da bi istu mogli pohadati.
O	oduševijenju ovih kandidata nije moguče govoriti bez pobližeg upoz-navanja istih.
Mišljenja smo da bi korisnije bilo da savezno načelništvo na mesto održavanja svake godine saveznih prednjačkih škola ima više putujučih prednjaka, koji bi došli u pojedina društva i održavali tečajeve, jer društva koja tehnički slabo stoje, u isti mah su i veoma siromašna. Onaj novac koga savezno načelništvo utroši na održavanje tečajeva i plačanje predavača mo-gao bi bolje koristiti za opču sokolsku stvar da se upotrebi za putujuče pred-
li	jake (jer više je brat Ban u tom pogledu učinico ja opču stvar Sokolstva nego dve savezne prednjačke školc) i za štampanje (edinstvenih zgodnih priručnika za društvene, okružne i župske prednjačke škole i za obrazo-vanje prednjaka, pa bi tako sva društva od toga irnala koristi i postigao bi se veči broj spremnih prednjaka.
Oskudica u prednjacima vlada u glavnom zato, što su prednjači u glav-nom slabo materijalno situirani ljudi. Ima mnogo slučajeva koje smo pre naveli gde se pojedina društva i župske uprave zauzimaju da izvesni pred-njaei(čice) dubiju nameštenje a što ne uspeva, pa čak šta više premeštaju se odlični sokolski radnici bez ikakve stvarne potrebe, a sve za čeif neko-licine poiitičkih ljudi kojima nije stalo do jačanja nacionalne svesti nego do njegovog ličnog prohteva. Ima slučajeva da u jednom uredu imamo jed-nog aktivnog sokolskog radnika, a svi
ostaii rusu nigde ni u jednoj nacio-nalnoj ustanovi i kad premeštaj dođe u prvom redu leti ovi sokolski, radnik, te mu se na taj način daje takvo priznanje.
Ima slučajeva gde se lično zauzme župska uprava za pojedinog vrednog sokolskog radnika, ali na to mesto do-de neko deseti na intervenciju ličnosti, koje u narodna životu ne igra ju vidnu ulogu, koliko Sokolstvo.
Da se univerzitetski obrazovani ljudi slabo interesuju za sokolski teh-nički rad leži krivica i u našim sokolskim društvima u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Skoplju i Subotici, koji vrlo malo pažnje posvečuju omladini, koja dolazi iz unutrašnjosti naše otadžbine na študije.
Poznajem mnogo vrednih i agilnih naraštajaca, koji su stalno čitavo vreme kroz gimnaziju bili odlični sokolski naraštajci, a kada su mladi i neiskusni došli u veču varoš nisu u tim društvima našli one bratske sokolske topline i ljubavi i potpuno su se kroz vreme študija izgubili iz naših redova. Dakle i ovde treba tražiti leka. Dok je kod športa obratan slučaj.
Zatim savezna uprava malo brige posvečuje sokolskim župama u pogledu pomaganja oko podizanja prednjaštva, jer ona u tome pogledu finansijski bolje stoji nego župe i društva, 'koja su usled slabih prilika u nemogučnosti da svoje prednjaštvo podignu na veči stupanj. Neka bratski Savez pruža više potpore župama za podizanje prednjaštva, to je dužnost prva u Vrhovima sokolske organizacije.
Cesto puta društvene uprave ome-taju rad tehničkih organa jer nemaju razumevanja ni shvatanja za potrebe vežbaonice i vežbača, jer se večina odbornika u poj edinim društvima nakazi iz redova koji nisu nikada bili n>ti jednoga časa kao vežbači, pa ne mogu da shvate od kolike je važnosti za napredak društva jak prednjački zbor, a u mnogim slučajevima je to i radi slabih materijalnih sredstava, da bi se nabavilo i izvelo št o treba. Slab rad u Sokolstvu po našem mišljenju |®ži j u samom vodstvu Saveza jer dok velika večina društava nema ni krova nad glavom, najpotrebnijih sprava, dobrih prednjaka, dotle se nalazi Savezna uprava u Beogradu, Načelni-štvo u Ljubljani, Prosvetni odbor u Novom Sadu. Pa i pored svega toga što savezni funkcioneri imaju sve, ipak se nikada ne zatrudiše da bar jedan-put godišnje obidu župe a kamoli društva, pa da na licu mesta vide kakvo je stanje, i šta bi trebalo sve učiniti da se to stanje poboljša i da se Sokolstvo unapredi. Funkcioneri u vodstvu treba da daju potstreka za idealizam i žrt-j-Pvanje za Sokolstvo i sokolsku ideju. jJakle treba poslužiti primerom. Zatim treba urediti tehnički list, da on daje onev stvari, koje če interesirati siro-masna društva u svakom pogledu, t. j. siromašna i po vežbaonici i po pred-njastvu, jer tehnički organ Saveza ne sme biti list župe Ljubljana i Maribor, nego čitavog Saveza SKJ.
Dakle to su sve greške koje koče napredak našeg. rada. A ovo sve ne dolazi iz namere nego iz nepoznavanja Prilika u kojem se nalazi večina sokolskih društava. Radi toga ko hoče da bude u načelništvu Saveza, u Saveznoj upravi, taj mora da pozna Sokolstvo u eitavoj Jugoslaviji a ne u svojoj bli-zoj okolici.
U tom pogledu za upoznavanje Sokolstva u čitavoj našoj otadžbini dao je samo do sada primera Savezni prosvetni odbor, koji je gotovo prošao sve zupe i upoznao Ijude i prilike u kome se nalazi Sokolstvo, što do sada to nije učinila Savezna uprava i tehničko vodstvo Saveza, koje je našlo za zgodnije da študira tude sisteme pred pregledom i studiranjem svojih vlastitih je-dinica. Dakle uzrok nenapretka je taj, sto se nema sistema ni plana po kome bi se išlo iz godine u godinu.
Što se tiče prosvetnih organa, i tu se dolazi do malog nesporazumevanja, s razloga toga, što se večina članova prosvetnih organa regrutuje iz učitelja i profesora, koji ne znaju potrebe vež-baonice i dolazi se do malog nesporazuma, koji bi trebao na svaki način, da reši Prosvetni odbor Saveza, da bar članovi prosvetnih organa pohadaju oncia čas vežbanja kada imaju svoje dezure i da vežbaju rame uz rame s ostalim vežbačima; na taj način bi bili jedni drugima pristupačniji i problem u ovom pogledu bio bi za obe strane rešen.
U pogledu našeg budučcg rada, t. j. za iduču godinu, ovisi sve od sed-nice zbora društvenih načelnika, kao i od župske skupštine, koja svake godine do.nosi program rada u svinn gra-nam sokolskog života.
Tehnički odbor i načelništvo je mišljenja, da u idučoj godini sprovede sledeče tečajeve za podizanje prednjaštva i to: 1) tečaj za načelnike i načelnice društava; 2) tečaj za vodnike naraštaja i dece; 3) tečaj za laku atletiku i igre; 4) župski prednjački tečaj za društva; 5) župski prednjački tečaj za vode sokolskih četa; 6) IV župski slet s utakmicama.
Dakle ovaj projekat zavisi u prvom redu od pomoči Saveza i banske uprave, koja je u ovoj god. za našu žu. Pu prema njenom radu bila mala. Dakle ako je Savczu ostalo do napretka Sokolstva onda če po našem mišljenju
njegova dužnost biti, da se dobije pomoč za održavanje gore navedenih tečaj eva, bar minimalna potpora, koliko če biti dosta da se isti održe.
U pogledu proslave 70 godišnjeg rada i pokrajinskog sleta u Ljubljani, izgledi za dolazak naše župe su vrlo slabi iz razloga toga, što naša župa prireduje svoj župski slet, te što je članstvo siromašno, a put na slet da-lek.
Naša župa proslaviče dostojno 70 godišnjicu opstanka Sokolstva u Jugoslaviji svojim župskim sletom, koji če se deliti u slet školske omladine, slet naraštaja i dece sokolskih društava i četa, slet članstva sokolskih društava i četa te vojnika Sokola.
Po društvima če se izvesti proslava prilikom održavanja društvenih javnih vežba.
Petar Čolič, župski načelnik.
mš
Izjava brala načelnika
Ja nišam načelnik u ovoj župi 3 godine, več samo jednu, ali smatram da ne samo za poslednje tri, nego i za dvostruko toliko nema u ovoj župi napretka. Porastao je mnogo interes za Sokolstvo kod svih, te se pomoč, a na-ročito simpatije, uživaju mnogo i od mnogih. Ali kvalitet vežbača stalno je početnički. I ako bih pitanje: »U kom je odnosu vežbačko članstvo prema ostalim sokolskim pripadnicima ...«, smatrao da sc odnosi samo na članove, onda bih mogao odgovoriti: »Kao kap prema moru«. — No, ako bi se reč »članstvo« odnosila na sve vežbače, onda bi se moglo reči da je taj odnos kod nas u korist vežbača.
.
Brat Dušan Ž. Putnikovič,
načelnik Sokolske župe Niš
Raspoloženje omladine prema Sokolstvu svuda je isto. Ono je veliko i onako, kako se uvek želelo da je. Ali to se stanje menja kako u raznim mc-stima, tako i u istom mestu prema vodi.
—	Ako je on, kakav treba da bude, i raspoloženje prema Sokolstvu je veliko. Nije li on takav, raspoloženje se pretvara u neraspoloženje, ogovaranje, svadu i sve ostalo, što je danas tako cesto po svima društvima.
Pitate, gde leži uzrok današnjoj mlakosti u radu? Ovde ču reči u kratko samo ovo: Neuspeh u sokolskim društvima dolazi samo iz uzroka, što se u njima ne radi, kako treba (kako je pra-vilima predvideno). Ovako se ne radi iz mnogih uzroka ali najglavniji su, što se tim radom opterete ljudi — obično mali broj — za dugo vreme, pa oni izgube ili volju ili smisao za onaj prepisani i pravilan rad. Menjajmo sokolske funkcionere svake godine, pa po potrebi i češče. Ne činimo izuzetke ni s najboljima, jer je i njima potrebno da dahnu slobodno i bez brige. Posle godinu, dve pauze, možemo ih ponova birati na predašnje dužnosti, ali uza-stopce neka ne bude nikad više od dva puta. Obaveze, koje se primaju s izborom, nisu tako lake i mnogi ih brzo otbace, jer nema načina da se prisile da ih drže, i svi znamo, kakve su posledice, kad ih se ne drže.
Župski sletovi kod nas imaju uvek najlepše uspehe, što sc tiče utiska na publiku. Tehnički bi imali mnogo da se kritikuju, ali prekor koji se obično tada daje, pada na onoga, koji nije uvek najviše kriv. No to sc polaico kod nas popravlja. Javni časovi su odlični tamo, gde ima ko da ih spremi i vodi, kako treba. Inače, bar za ovu godinu, pomagali smo ih mi iz tehničkog odbora.
Za javne sokolske priredbe vlada-
lo	je uvek veliko interesovanje kako kod gradanstva, tako i kod Sokola. Na-ročito kod Sokola, koji bi želeli, da tih priredaba bude što više. Naporni rad zbog spretne za javne časove ne samo da ih nije plašio, nego izgleda kao da im se naročito dopadao. Jer najzad taj naporni rad u čemu se sastojao: U tome, što se svakog dana po 1 sat treba-
lo	da vežba obično nešto, što nije oso-bito naporno. A to je za njih zabava i prijatnost. Kako se od javnih priredaba imaju i ovc koristi: Što se neredovni
vežbači preobrate u veoma redovne i revnosne, pa za tim, što se nekadanji vežbači oduševe da ponova stanu u red vežbača, da bi se pojavili na javnim vežbama, to bi o ovome trebalo dublje razmisliti i doneti potrebnu odluku.
Potrebna je reorganizacija javnih vežbi u sledečem: Prvo iz oblasti prostih vežbi i ritmike trebalo bi izbaciti sasvim, ili bar smanjiti na minimum, one razne petice, sedmice, devetke i t. d. pa da se više daju vežbe sa zajedni-čkim pokretima. Primetio sam da publika ni izdaleka nije sposobna da uživa u tim devetkama, več ih gleda s mnogo dosade i jedva čeka da prestami, da bi videla što drugo. Sasvim je drugo ponašanje publike kod vežbi sa zajedničkim pokretima. Tamo je svaki nalazio u čemu je mogao da uživa, jer ako ništa drugo, video bi složnost i oš-trinu u radu, što u zbilj i na svagoka čim najlepši utisak. Na spravama ne bi u buduče trebalo da izlaze samo najbolji vežbači, a ako gde i izadu, da ne vežbaju Sta ko hoče, nego kao što je neka-da bilo, svi isto. Ja sam predložio našoj župi da se u buduče na sprave izvode po tri odeljenja. Niže, srednje i više. Svako bi odeljenje imalo da odvežba po jednu obaveznu. S ovim mislim da bi se postiglo mnogo. Pre svega to bi bilo najlepše predavanje o postupnosti rada na spravama, te bi prestalo vaj-kanje mnogih gradana, što ne mogu da stupe u naše redove, jer nisu u stanju da se okreču i prevrču, kako to vide da mi činimo. Zatim na ovaj način lako bi se uvek spremila ova točka, jer spremiti odeljenje za jednu vežbu daleko je lakše nego za dve ili za tri. Najzad iza-šlo bi se ususret želji slabijih vežbača da se pojave na* javnim vežbama, kao vežbači na spravama.
Ja sam do sad održao samo jedan tečaj. Rezultat je vrlo lep, te je šteta, što tih tečajeva nije bilo više. No prilike su do sada bile takve. Ima izgleda da če se to promeniti.
Do sada ova župa nije imala ni-kakvih koristi od Savezne škole. Tamo kao da se polaže pažnja samo na tehničko obrazovanje. Trebalo bi tamo dodati još jedan predmet a to je, kako da sc koristi društvima u župi iz koje su dotični. Uz to bi »savezni tehnički odbor trebao da vodi evidenciju slu-šalaca Savezne škole po svršetku iste. Da vodi računa, gde su ti slušaoci i na kakvom poslu. Tada se ne bi desilo, da neki slušaoci sasvim otbace posao, za koji su se spremali; drugi da se i ne prijave svojim starešinama, ta ovi i ne znaju da su dotični došli sa tečaja. Treči da se otprate u takva mesta, kao što jc jedan naš odličan vežbač i slu-šalae saveznog tečaja, učitelj Milan Mitrovič, koji je postavljen za učitelja u selu Darkovcu, gde i leti sunce sija svega tri sata, i gde sem dece i žena nikog nema, jer su odrasli rastureni po svetu, da zarade koru hleba.
U 4 društva postoje načelnici, koji drže prednjačke tečajeve. U 4 je održao naš putujuči prednjak. Ostali ne rade ništa, pa čak ne pristaju ni da im se pomaže. No potom je pitanju ras-pravljeno na sednici društvenih načelnika i svakako da če biti od sada dru-gojačije.
Mali broj prednjaka dolazi otuda, što se prednjači brzo izgube. Ili se ot-sele ili zbog posla prekinu rad u društvu, ili najzad izgube volju za rad u .društvu, jer vodeči stalno odeljenje ne mogu da vežbaju isami, kako bi hteli. Jer nekako je uobičajeno da se najbolji vežbači uzimaju za prednjake. Češče te-čajevi i bolje odabiranje za slušaoce ovoga doneče poboljšanje.
Tehnički rad u ovoj župi dosta se ometa, ali to je lokalna pojava i o tome raspravičemo mi medu sobom, kad bude došlo vreme za to.
U čemu smatram da leži osnov za docniji napredak? Treba pronači zlo, odnosno uzrok neuspehu, pa za tim lek i onda sredstva da se dode do leka. Koliko ovde ima posla, znače, ko ga je ma jedanput obavio. Jer obično nije samo jedno zlo. Za tim ono je obično tako veliko, da je nemoguče nači lek. Najzad biva da se teku protive takvi ljudi, da se uspeha apsolutno ne može da ima. Ja sam več u mnogim pokuša-jima propao. Ali ja sam i uspevao, te zato ne mogu reči, da če u buduče biti ni sve dobro, ali ni sve zlo. Veliku na-du polažem i u mnoge pomagače.
Dušan Ž. Putnikovič,
župski načelnik.
Izjava brata prosvelara
Prosvetni rad u ovoj župi počeo je 1930 i 1931 da lepo napreduje, ali ove godine on je odjednom zastao, tako da st svugde oseča nekakova malaksalost
i,	možda čak, dezinteresovanost. Tome je, svakako, uzrok i opšta privredna kriza, koja apsorbuje sve ljudske brige i misli, aU ovaj fakt se ne može poreči. To jc dovelo dotle da je, baš ovih dana, ceo župski prosvetni odbor dao ko-lektivnu ostavku, ne hoteči da snosi moralnu odgovornost za ovakvo stanje prosvetnog rada utoliko pre, što su sva sredstva, kojima jc pokušao da izmeni i popravi stanje, ostala bez uspeha.
Iz toga razloga teško je reči, hoče
li	se moči ostvariti za ovu godinu predvideni Diograin četirigodiŠnjeg plana.
Zakazane prosvetne konferencije (u Negotinu, Nišu, Pirotu i Vranju) nisu se mogle održati zbog t. j. potpunog otsustva br. prosvetara društava i četa. Za početak decembra baš su projekto-vani trodnevni prosvetni tečajevi svi u Nišu i Negotinu, koji su još u pitanju, bar dok se ne reši pitanje reorganizacije župskog prosvetnog odbora.
Inače na ostala pitanja mogu reči
ovo:
Izmedu prosvetara i tehničkih organa u župi postoji potreban sklad; svugde je još tehnički rad mnogo više zastupljen, tako da mu prosvetni rad, koji u nas još nije potpuno razvijen, ne može naškoditi.
Sokolski krugovi ove župe u potpu-nosti odobravaju pravac uredivanja »Sokolske prosvete«, nalazeči da če eti-čki, socijalni i uopšte čovečanski karakter vaspitanja naše sokolske omladine, pored nacionalnog, samo još bolje učvrstiti težnje naše nacionalne zgrade.
Uticaj »Sokolske prosvete« svakako je efikasan, i samo se može poželeti, da je oni, kojima je ona namenjena, što pažljivije prate i na njoj što vrednije saraduju.
Nažalost, sokolska štampa se u nas još vrlo malo pomaže; broj pretplatni-ka je veoma mali, a i saradivanje na sokolskim listovima, zasad, svodi se na nekoliko ličnosti. U tom pogledu ni* 100% popravak ne bi odgovarao stanju i broju sokolskih jedinica i njihovih članova.
Program prosvetnog rada za 1933 god. još nije utvrden, ali on pored redovnih, kao četirigodišnjim planom predvidenih poslova, besumnje treba da obuhvati i duhovnu pripremu članstva za jubilarni slet u Ljubljani.
Milenko A. Markovič,
župski prosvetar.
Novo mesto
Izjava brala načelnika
Uvodoma moram poudariti, da spada naša župa po številu edinic, med najmanjše v našem savezu. Do nove preureditve žup v SKJ je štela naša župa 21 društev in je obsegal teritorij župe ves vzh. del Dolenjske, vso Belo-krajino in še društvi Karlovac in Du-garesa. Pred dvomi leti so se zaradi odcepitve Belokrajine od Dravske banovine in priklopitvc iste k Savski banovini, odcepila tudi vsa belokranjska sok. društva od novomeške župe in se pridelila novoosnovani župi Karlovac. Danes šteje župa 14 društev in 4 čete. Ker se je banovinska meja dravske banovine pred letom zopet pomaknila preko Gorjancev in ji je inkorpo-rirana zopet vsa Belokrajina, bi bilo edino umestno, da bi savez zopet pri-delil vsa belokranjska društva novomeški župi, ki bi se s tem močno ojačala.
Brat Ljudevit Papež, načelnik Sokolske župe Novo mesto
Kvalitativna sposobnost telovade-čega članstva v zadnjih treh letih se stalno dviga, zlasti pri članih.
Razmerje telovadečega članstva napram ostalim sokolskim pripadnikom, kateri ne telovadijo je 3 : 1. Če pa vštejemo vse telovadne oddelke (deca in naraštaj) je razmerje 1 : 1.
Stanje telovadečega članstva z ozirom na veselje, vztrajnost in navdušenje je prilično prav ugodno, zlasti v društvih, katerim so dali društveni in župni tečaji dobre prednjake. Samo nekatera društva ne razumejo pravega sokolskega dela v telovadnicah in to zaradi mlačnosti društvenih uprav, ki niso nudile svojemu izvežbanemu članstvu podpore za posečanje tečajev in so tako ostala ta društva brez pred-njakov. Precej krivde na mlačnosti je pripisati tudi na račun današnjih težkih socialnih razmer.
V	tem letu je priredila župa župni zlet s tekmami, ob priliki 45 letnice društva v Novem mestu. Zlet sam in pa tekme so pokazale velik napredek v župi, kljub temu, da je bila reducirana za 8 dobrih društev. Mirensko sok.
okrožje je imelo svoj nastop in okrožne tekme v Št. Janžu a prav dobrim uspehom. Večina društev je letos pokazala v svojih javnih nastopih veliko delavnost. Zlasti Mirensko okrožje Je pokazalo vztrajnost svojega dela. Že drugo leto so priredila vsa društva tega okrožja svoje nastope s sodelovanjem društev vsega okrožja.
Občinstvo se dobro zanima za sok. nastope in skoro bi dejal, da so pose-Č4ni nastopi skoro bolje od nečlanov, kot od 'članov.
Ul
Sestra Iva Murn, načelnica Sokolske župe Novo mesto
Od društev se zahteva, da polagajo vsako leto na nastopih račun svojega dela v telovadnicah. Ker so pa to z malo izjemo sama majhna društva, so vezana na pomoč močnejših društev, ki so pa radi tega preveč gmotno obremenjena. Dobro bi bilo, da bi se letno priredili samo nastopi žup in okrožij, društva pa naj se omeje na akademije.
Uspeh župnih in društvenih pred-njaških tečajev je zadovoljiv. V vseh društvih se je dvignil nivo prednjaške izvežbanosti iznad vsakdanje izobrazbe, ter se procentualno 70% od tečajnikov res tudi zanima za nadaljnjo lastno izobrazbo.
Društvene prednjaške tečaje sta priredila društva Trebnje in Toplice, poleg tega so se vršile po vseh društvih in četah v župi prednjaške šole in župa sama je priredila župni prednjaški tečaj. Društv. prednj. izpit je položilo 52 članov in članic, župni izpit pa 3 člani in 3 članice in v kratkem bodo polagali izpit še 2 člana in 2 članici.
Od slušateljev dosedanjih savez-nih prednjaških šol ima župa Ič delne koristi, ker se premalo zavedajo sokolskih dolžnosti. Manjka jim Cut do resničnega sok. dela in premalo je v njih pravega sokolskega idealizma. Tega pa ne more tečajnikom vcepiti nobena prednjaška šola, ker si idealizem zamore ustvariti le vsak sam iz svojih sil.
Razen društev Novo mesto, Trebnje, Toplice se vsa ostala društva sama malo brigajo za vzgojo dobrih prednjakov. Župa je mnogo žrtvovala za župni tečaj, ker je nosila razen polovice stroškov za vožnjo, vse ostale, izdatke in iz tega tečaja je izšlo med društva 37 prednjakov in prednjačic. Pomisliti je treba, da je skoraj vse te-lovadeče članstvo v slabih gmotnih razmerah in če hočemo vzgojiti prednjake, moramo najti primernih denarnih sredstev za dosego ciljev.
Da je danes v župi še pomanjkanje prednjakov, se ne sme šteti v zlo župi, ampak socialnemu položaju članstva ter siromašnosti društev, ki ne morejo poslati članstva v tečaj. Za sokolsko delo se pa zanima samo slabo situirano članstvo (celo brezposelni). Ljudje pa, ki stoje v visokih socialnih položajih, stoje ob strani in jih ne mika trdo sokolsko delo.
Treba je več resnosti — več prosvete — več pravega sokolskega dela v telovadnice. V splošnem se i prosvetno i tehnično delo podpira in v tem ni čuti nikdar nobenih negativnih vesti. Za bodočnost: župni tečaj, vadbeni sestanki po okrožjih in v župi, stalni stik župnih tehničnih organov z društvenimi prednjaškimi zbori itd. Za našo župo je pokrajinski asfet v Ljubljani leta 1933. obvezen. Vrši se že sedaj propaganda za zlet po društvih. Župni tehnični organi bodo stalno nadzirali delo v telovadnicah in prirejali vadbene sestanke po okrožjih. Pred pokrajinskim zletom se bosta vršila okrožni in župni zlet, da se ugotovi pripravljenost župe za sodelovanje. Po društvih je treba uvesti zletne fonde, da se omogoči slabo situiranim sodelovanje na zletu.
Ljudevit Papež,
župni načelnik.
*
Izjava brala prosvelarja
Prosvetno delo v Sokolstvu je potrebovalo v svrho dosege svojih pravih ciljev in uspehov ureditve, potrebovalo je enotnega načrta, ki ga nam je dal Savezni P. O. v svojem štiriletnem programu v izvršitev.
Dosedaj smo se le bolj nanašali na izkustva starejših sokolskih delavcev, in se zanašali le zgolj na slučajne stare forme.
Danes, ko imamo pred seboj že okostje, se je lahko oprijeti dela in začeti po njem na novih zdravih principih graditi novo prosvetno sokolsko politiko v župi. V tem oziru se je tudi naša župa priključila gornjemu načrtu in je v delu na ustvarjenju trdnih granitnih temeljev, je torej organizacija, vseh moči prosvetne smeri v * župi, okrožju in društvih.
V	splošnem je dosegla v okviru SPO za leto 1932. skoro 75% zahtevanega načrta in je upati, da se bo ves program v 4 letih brez večjih težkoč v vseh edinieah izvršil.
Med glavne ovire bi se smelo dati le tu in tam skrajna desinteresiranost gotovih krogov do sokolskega dela in to v društvih, elasti se opaža, da se popolnoma odteguje od vsega dela naša, akademska inteligenca, ki se ne čuti tfnaka drugi in je raje pasivna, ter celo podira. Na drugi strani pa se opaža tajna protipropaganda gotovih nesokol-skih krogov, ki zlasti po deželi vzgajajo verno ljudstvo v svojih »Prosvetnih« (katoliško-klerikalnih) .društvih. Tudi je velika ovira zlasti za podeželska društva previsoka odmera taks na prosvetno - kulturne prireditve, ki mnogokrat onemogočijo uprizoritev (igre, lutke in kino - kulturni filmi). Ako se ne bo iz merodajne strani gledalo na ukinitev taks, je pričakovati, da bodo društva prenehala z vzgojnim delom takoj, ker ga bodo uničile te visoke takse. Zato velja naš klic: Kultura se ne sme obdavčitil Glede medsebojnega dela tehničnih in prosvetnih organov in odborov se mora poudariti tudi tu, da je oboje v delu v največji harmoniji in se eden kot drugi faktor medsebojno podpirajo pri sejah, sestankih in tečajih. Tako so n. pr. okrožni sestanki tehničnih in prosvetnih odborov okrožja vedno združeni. Tudi je v društvih 30% prosvetarjev, ki vrše obenem načelniško funkcijo in par društev ima P. O. združen s prednjaškim zborom.
Program in smer Sokolske prosvete se sprejema polagoma in že se vidijo prvi uspehi v mirenskem sokolskem okrožju, ki je sprejelo program tega lista v celoti.
Glede sokolskega tiska je vprašanje nezanimanja gotovih imovitih elanov, ki bi lahko list naročali, a na drugi strani pomanjkanje denarnih sredstev. Doseglo se je to, da so naročene vse edinice in tudi veliko šol spada med naročnike listov. Po župi kot v okrožjih se je že pokrenilo vprašanje pridobitve novih naročnikov preko kol-portaže, tudi knjige Jugoslovenske Sokolske Matice se bodo po savcznem programu uvedle v vse društvene sokolske knjižnice.
Vpliv savezne prosvetne šole je viden tudi v naši župi in prvi župni tečaj 12. in 13. novembra t. 1., je pokazal, da je savezno vodstvo na pravem potu. Velika udeležba (iz 18 edinic župe je bilo navzočih povprečno 45 bratov in sester) in tudi zanimanje tečajnikov sta pokazala, da bo prosvetno delo
v	tem smislu napredovalo in je pričakovati kmalu prvih vidnih uspehov. V župi se opaža tudi zanimanje za lutkarstvo in bo tudi v tem področju prirejen poseben tečaj.
Medsebojna pomoč med člani Ž. P. O. in okrožjem in po njem z društvenimi prosvetnimi delavci se zelo pospešuje in so doseženi že lepi uspehi, iinako se iščejo vezi tudi z drugimi člani ŽPO drugih žup Saveza. Posebno nas vežejo bratski stiki z župami dravske banovine (član našega ŽPO je predaval na ljubljanskem in gorenjskem župnem tečaju, enako sta naš župni prosvetni tečaj obiskala in podprla ч svojimi predavanji člana ŽPO župe Ljubljana in župe Kranj). S člani SPO se vežejo osebni stiki, ki bodo doprinesli gotovo še pobližnjega spoznanja in pomoči v delu.
Program za leto 1933. je duhovna priprava za pokrajinski zlet v Ljubljani ob priliki 70 letnice Ljubljanskega Sokola.
Zagorc Franc, župni prosvetar.
Novi Sađ
Izjava brala načelnika
Poslednjih triju godina uspeh u tehničkom radu u Sokolskoj župi Novi Sad je zadovoljavajuči; isti bi mogao biti bolji, da ovom nisu smetnja mnoga nova društva, koja su tokom ovih godina osnovana.
Razmer vežbačkog članstva u župi je 1 : 3, t. j. vežbača ‘A, a nevežbača 3Д.
U pogledu veselja, izdržljivosti i oduševljenja prema telesnoj vežbi, stanje vežbačkog članstva nije kod svili društava jednako. Kod starijih i jakih društava ovo je vrlo dobro, i vežbačkc članstvo s voljom i oduševljenjem radi, dok kod nekih novih društava volja za tehnički rad je slaba, a ima i takovih kod kojih nije nikakova, te su takova društva samo na papiru.
Uzroci mlakosti u radu kod ovih društava su u prvom redu nepoznava-
nje i nerazumevanje Sokolstva, nedo-voljna sokolska svest, osim toga nedo-statak potrebnih sredstava, a naročito nedostatak spremnih radenika za sokolski rad, i to takovih radenika, koji bi se za ovaj rad hteli žrtvovati.
Dasadanji župski sletovi, imali su u svakom pogledu vrlo dobre uspehe, a naročito pak u tehničkom pogledu. Svi dosadanji sletovi, izvedeni su s velikim brojem učesnika, koji se broj od prvog pa do zadnjeg sleta kretao između 1500—'500 vežbača raznih kategorija.
Brat Miian Teodorovič,
načelnik Sokolske župe Novi Sad
Neki okrožni sletovi isto su uspeli vrlo dobro, neki pak priredeni u nena-cionalnim mestima, uspeli su slabijo.
Kod starijih i večih društava javne vežbe uspevaju prosečno dobro, iz razloga, što kod ovih društava nastupaju razne kategorije vežbača u večim masama, dok kod nekih malih i novih društava i četa, javne vežbe slabo uspevaju, naročito zbog vrlo malog broja učesnika.
Primečeno je, da publici inponuju samo oni javni nastupi, na kojima se istupa i vežba s večom masom vežbača. Nije zgodno da manja, početna i slaba društva, sama prireduju javne vežbe, na kojima se vidi večim delom slab uspeh i napredak u radu. Celishod-nije je s toga, da više susednih društava zajednički prireduju javne vežbe izmenično u svojim mestima.
Za jaea društva, a naročito za centre okružja, cesto priredivanje javnih vežba u raznim manj im mestima, veliki je teret za ova društva, pošto ista svojim učestvovanjem moraju ispomagati ova manja društva, a koje je učestvo-vanje ujedno skopčano s materijalnim žrtvama, jer takovih priredaba u let-njim mesečima ima skoro svake nedelje i praznika. Zbog ovog u poslednje vreme ova drušva gube volju za ova-kove nastupe i nerado se ovima oda-zvaju.
Župski, okrožni i društveni pred-njački tečajevi u glavnom su imali dobre uspehe. Tečajevi, koji su priredeni do 1929 god., uspeli su vrlo dobro iz razloga, što su učesnici na ovima bili dobri vežbači i spremni Sokoli. U poslednje vreme pak uspesi na ovim teča-jevima bili su slabiji iz razloga, što su večinom učesnici bili početnici i iz novih društava sa slabijom sokolskom pretspremom.
Sestra Miluška Ilič,
načelnica Sokolske župe Novi Sad
Od dasadanjih sa veznih prednjač-kih škola imali smo malo koristi. Nismo imali koristi od prve sav. prednja-čkc škole, na kojoj su bili učitelji i učiteljice, koji su posle svršetka ove škole premešteni, te ih župa nije mogla isko-ristiti u sokolske svrhe.
Učesnici ove župe na drugoj savez-noj prednjačkoj školi bili su s izvesnom sokolskom pretspremom, te su ovu školu svršili s odličnim uspehom i od njih župa ima koristi.
Primečeno je medutim, da uspeh same savezne prednjačke škole nije bio zadovaljavajuči, jer dok su neki tečajnici u istu došli s izvesnom sokolskom
spremom i kao dobri vežbači, bilo je medu njima i takovih, koji su bili bez ikakove spreme i nisu nikako odgova-rali za saveznu školu. S toga bi trebalo savezne prednjačke škole reorganizo-vati i u ove primati samo odlične Sokole i Sokolice, koji su svršili župske prednjačke škole. Rad ц ovakovim ško-lama da ne bude duži od 6 do 8 nedelja. Predmeti sportskog karaktera, za koje su potrebni posebni tečajevi, da se ispuste. Škola da je organizovana tako, da učesnici i učesnice imaju zajedničku nastambu i ishranu i da su stalno pod nadzorom.
Za uzgoj dobrih prednjaka u ovoj župi brinu se uprava župe, okružja i oko 10 društava, u kojima se prireduju prednjački tečajevi.
Nedostatak prednjaka je u tome, •što večina društava nema sposobnih i spremnih radenika za održavanje društvenih prednjačkih tečajeva izaspre-manje prednjaka. Dalje, što mnogi mladi tehnički radenici nisu stalno vezani za jedno mesto, več zbog svog poziva često bivaju premeštani, te društva ostaju bez prednjaka i tehničkih radenika.
Nedostatku prednjaštva najlakše bi se pomoglo stalnim priredivanjem društvenih, okrožnih i župskih prednjačkih tečajeva.
Kod ove župe odnosi su vrlo dobri i u svakom pogledu vlada potpuna harmonija izmedu uprave, tehničkih i prosvetnih organa, te nema nikakovih smetnja u radu.
Da tehnički rad bude uspešniji, predvideni su za unapredenje ovog rada ove mere: priredivanje društvenih, okrožnih i župskih prednjačkih tečajeva; održavanje što češčih sastanaka i praktičnog vežbanja s društvenim na-čelnicima i načelnicama, radi upučiva-nja u tehničkom radu; priredivanje utakmica i okrožnih i župskih sletova; nadziranje rada društava po okrožnim načelnicima; propisivanje rasporeda i programa rada za čete i društva prema snazi i njihovoj sposobnosti, i najzad brisanje iz veze župe onih jedinica, koje ne rade i koje koče pravilan razvoj rada župe te koje su samo na papiru.
Na inedusletskim saveznim utak-micama iduče godine u Ljubljani uče-stvovače župa sa svojim utakmičarima, koji če ujedno učestvovati i na pokra-jinskom sletu, kome, uzgredice rečeno župa nije obavezna da učestvuje.
Milan Teodorovič, župski načelnik.
Izjava brata prosvetara
Četvorogodišnji plan za sokolski prosvetni rad najbolji je dokaz da je taj rad dobro, temeljno i na realnim osnovima postavljen. Od predvidenog programa za ovu godinu izvršeno je ovo: 1) održan je jedan trodnevni* tečaj za prosvetare, od 6 do 8 novembra o. g. u Novom Sadu sa 38 slušača, o čemu če izači izveštaj u »Sokolskoj prosveti«; 2) Župa i veči broj društava nego što je u planu predvideno imaju konstituisan prosvetni odbor, a ostale jedinice imaju prosvetara; 3) Župa je i u prosvetnom pogledu podeljena na okružja, koja se poklapaju s tehni-čkim, postavljeni su prosvetni nadzornici za okružja i donesen je pravilnik
o	njihovom radu; 4) Nabavljena su 2 aparata za projekcije: diapozitiva i slika, i izraden je film ovogodišnjeg župskog sleta u Starom Bečeju; 5) Svi župski časnici pretplačeni su na »Sokolski glasnik«; 6) za župsku knjižnicu nabavljene su sve sveske »Sokolske knjižnice« i sva izdanja Saveznog pro-svetnog odbora.
Nije izvedeno ovo: 1) Evidencija sokolske štampe s tačnim pregledom broja pretplatnika; 2) Sve jedinice još nisu pretplačene na savezne listove; 3) Polovina jedinica nije nabavila propi-san broj knjiga. Jedan deo neizvedc-nog moči če se još izvesti u propagand-noj nedelji sokolske štampe.
Mislim, da če se četvorogodišnji plan idučih godina moči izvoditi bolje i potpunije, jer če porasti broj prosvetnih radnika usled održavanja prosvetnih tečajeva.
Glavna smetnja i zapreka za pravilan razvitak prosvetnog rada u na-šoj župi je mali broj spremnih i požr-tvovnih radnika i rdavi društveni odnosi medu inteligencijom, naročito u malim mestima.
Sklad između prosvetnih i tehničkih organa postoji, bar nisu nam poznati sukobi te vrste u našoj župi, ali još nema prave, s planom izvodene sa-radnje kod večine jedinica. Opsežan prosvetni rad sam po sebi ne može iči na štetu tehničkog rada; to se dešava samo tamo gdc je dobar prosvetar, a slab načelnik.
Uredivanje »Sokolske prosvete« kod svih sokolskih krugova ove župe naizlazi na jednodušno odobravanje.
»Sokolska prosveta« nesumnjivo vrši uticaj na razvitak i pravac sokol-skog rada, a vršila bi još veči kad bi se više i pažljivije čitala. To se vidi otuda što ima sokolskih jedinica koje su u vrlo slabim vezama sa župom a lepo rade, a ima i takvih koje traže obaveštenja o onome što su mogli pro-čitati u »Prosveti«.
Broj pretplatnika na sokolske listove u našoj župi trebao bi da se poveča još za jednu trečinu, da udovolji zahtevu kakav je pre dve godine postavljen, što bi se dalo postiči i samom boljom evidencijom o pretplatnicima i agitacijom za skupljanje pretplatnika. Ali u isto vreme treba popraviti admi-nistraciju naših saveznih listova i poboljšati listove sadržajno. Treba svakom pretplatniku po 5 do 6 puta poslati ček, a ne samo jedanput godišnje. Naši listovi ne smeju se uredivati slučajno jednostavnim izborom iz onoga što stigne uredništvu. Svaki urednik bi trebao za svaku godinu da ima neki program, i treba da nade oko 100 dobrih sokolskih pisaca od kojih če tra-žiti da mu napišu za list što mu treba. Zatim, jezik bi trebao da bude bespro-koran. (»Pisces natare doces« — ili je pak ovde naš br. prosvetar očito po-nešto neobavešten; kruta praksa mnoge programe, pa i najlepše, ostav-lja često samo — na papiru, ili ih tok života iz osnove menja. O jeziku pak dala bi se takoder reči mnoga koja, samo ... kad bi se upustili u filološke ras-prave, teško da bi ostao koji, baš iz naših sokolskih redova, koji piše pravilnim jezikom. Šteta je samo u toliko veča, što se »jezične koprive« nađe eak i u' listovima rcvijalnog oblika. — Op. ur.)
Što se tiče prodaje knjiga, i tu bi najpre trebala bolja administracija i više agitacije. Jugoslovenska sok. matica bi trebala čim izda koju knjigu da po-šalje po 2 primerka svakoj župi, a ne da čeka porudžbinu. Mislim, da se ne bi našla ni jedna župa, koja bi knjige vratila ili ne bi htela poslati no vse.
Brat prof. Svetislav Marič, prosvetar Sokolske župe Novi Sad
Najveea korist od prosvetnih tečajeva je u tome što svaki učesnik na njima proživi po nekoliko dana čistim sokolskim životom, i mnogi tek tu postane pravi Soko i stekne oduševljenia i volje za rad. Zatim stvaraju se iične veze, izmene se misli o mnogim stvari-ma, i dobiju se upute o vrstama i načinu prosvetnog rada. Korist od ovih tečajeva videče se več iduče godine.
Veze izmedu našeg župskog prosvetnog odbora i Saveznog su lične i svakodneviie, jer su oba odbora u istom mestu i rade u istoj zgradi. Veze izmedu župe i društava i četa su dobre, ali u večini slučajeva samo pismene, a ima desetak jedinica kod kojih je vrlo teško dobiti kakav bilo izveštaj.
U 1933 godini ima da se izvrši što je ostalo nesvršeno od plana za 1932 godinu i ono što je predvideno za 1933 god. Zatim, dp, se popuni župski prosvetni odbor sa svima referentima ka-kve ima Savczni prosvetni odbor, a kod društava, koja po četverogodišnjem planu još nisu dužna tla imaju potpun prosvetni odbor, da se konstituiše odbor od 3 lica; da svaku jedinicu naj-manje jedanput obide koji prosvetni organ; da bar u polovini jedinica održi po jedno predavanje ili govor prilikom neke priredbe i svečanosti koji član župskog prosvetnog odbora ili koji drugi poznati sokolski radnik iz drugog mesta; da svaka jedinica u župi do kraja iduče godine dobi j e bar po jednog sokolskog radnika koji je svršio koji prosvetni tečaj; da se ako finansijsko stanje župe dozvoli, pokrcne župski list koji bi bio čisto informativan list za samu na-šu župu i donosio raspise i važnije odtoke i rešenja uprave župe, načelnika i prosvetnog odbora, izveštaje načelnika i pretsednika prosvetnog odbora i vesti iz društava i četa o izvršenom radu i o pripremama. Članke list ne bi donosio, osim u naročitim slučajevima, po jedan.
U vezi s proslavom sedamdeseto-godišnjice Ljubljanskog Sokola i po-krajinskog sleta u Ljubljani, ima sc članstvo spremiti za taj slet govorima i predavanjima iz istorije Sokolstva u Sloveniji, iz zemljepisa Slovenije, iz slovenačke književnosti i o kulturnem i ekonomskom životu Slovenaca i o njihovoj ulozi u Jugoslaviji.
Prof. Svetislav Marič,
župski prosvetar
Osi/eJc
Izjava brala načelnika
Odgovaram na pitanja istim redom, u kojem su postavljena. Čini mi se — a hoču da to kažem več na počet-ku — da se je naše Sokolstvo udaljilo od svoje osnovne zadače: vaspitnog rada telesnog, duševnog i moralnog. Puno pažnje se je jedino posvetilo upravno-administrativnom radu. To je pogrešno i nezdravo.
Brat inž. Miloš Kvapil, načelnik Sokolske župe Osijek
A sada odgovor na pojedina pitanja.
Uspeh u župi sa posebnim obzirom na kvalitativnu sposobnost vežbača? Kod te konstatacije treba sravnanje s prijašnjim stanjem: a tu o uspehu obzirom na gore navedeno ne može biti ni govora. Kvalitativno stojimo, ako ne nazadujemo.
Proživljujemo križu — i kvalitativnu! — depresiju, kao naravnu posle-dicu nezdravog, naglog brojčanog porasta, za koji nismo bili spremni te koji nismo savladali ni idejno a još manje tehnički. Početak je to čiščenja, koje je moralo doči. Vidi se koliko se je grešilo forsiranjem osnivanja novih jedinica naročito sok. četa, koje danas več likvidiramo. A te če nam likvidacije sigurno naneti moralnu štetu.
Razmer vežbača prema ostalim pri-padnicima je svakako malen za jednu ipak telovežbenu organizaeiju.
Na pitanje o stanju vežbača obzi- i rom na veselje, ustrajnost i oduševlje-nje prema telovežbi, odgovor sam sa-držan je u drogom pitanju: gde leže uzroci današnjoj mlakosti?
Kao ilustraciji! navadam: u junu o. g. imala je župa 150 jedinica od toga oko 70 društava i 80 četa. Na nara-štajskom takmičenju učestvovalo je 7 vrsti iz 4 društva! — Jesensko takml-čenje članstva otkazali smo radi slabih prijava (svega 5 društava!) Gde leže uzroci? Nema pravilnog i sustavnog rada u vežbaonicama i na vežbalištima. Prvo zato, što nema dovoljnog broja sposobnih prednjaka. Ali daleko večom zaprekom su večite naše priredbe, parade, sletovi, vežbe, akademije, go-dašnjice. razviča i posvete zastava i t. d. Radi tih proslava i svečanosti ne stiže se na normalni rad. A godi to nekim upravama pa i jednom delu naših prednjaka: sve su to priredbe koje dolaze do jakog izražaja, i koje se vide, a koje se daju spremiti za kratko vreme, a eventualno i s malo truda. A kod tak-mičenja — tu treba mnogo mukotrpnog i ustrajnog prethodnog rada!
Uzroci su dakle u nama samima. Trebamo više unutarnjeg rada u vež-baonicama, a manje vanjskih efekata. Više tog »ustrajnog, svakodnevnog i požrtvovanog rada« koji je več lirš tražio. Više vaspitanja, manje manifestacija!
Župski slet ove godine nismo imali. Lani je održan s telovežbenim uspehom, ali sa slabim odazivom vežbača i vežbačica. Odaziv nije odgovarao broj-čanom stanju župe, kako to je ispravno konstatirao i delegat načelništva Saveza. — Okrožni sletovi održani su ove godine u 8 okružja (u jednom nije održan). Uspeh: manifestacioni i materi-jalni. Odaziv vežbača malen. — Društvenih nastupa bilo je mnogo, lehni-čki bili su večinom slabi, a mnogi su bili omogučeni samo uz pomoč susednih jedinica.
Zanimanje i poseta publike je op-čenito dobra. Naravno, prema mesnim prilikama. A da ne dosiže — naročito u gradovima — broj posetioca na pr. svakonedeljnih nogometnih utakmica, ne treba ni naglasiti!
Dosadanji javni nastupi su veći-nom monotoni i šablonski. U večini slu-čajeva nedostajao je i broj vežbača, koji bi donekle imponirao. Bezuvetno je potrebno da imaju više života te da se na javnim vežbama nastupa i s igrama kao i s lakom atletikom.
Da je broj nastupa prevelik, rekao sam več ranije. Naravno, da učestvova-nje i sudelovanje pretstavlja za društva znatne materijalne žrtve i poteš-
koće, a rentabilitet je cesto problemati-čan. U ome treba tražiti naročiti razlog slabog učcšća na ovogodišnjim okruž-nim priredbama. Isto i nemogućnost da se nabavi danas propisano odelo za vežbanje. Površno je, da se sve tumači nedostatkom poleta, požrtvovnosti i t. d.
U nazorima radi uspeha prednj a-čkih tečajeva nismo svi istog mišljenja. Nekoji tvrde, da usled slabog izbora materijala, koji se u tečajeve šalje, rezultati općenito ne odgovaraju ulože-nom trudu, vremenu i novcu. Uspeh tečajeva vidljiv je tek u radu tečajaca u jedinicama. Naravno, treba biti na čisto s time, da tečaj ne može stvarati prednjake. Za to treba mnogo vremena vlastitog rada i iskustva.
Današnje stanje zahteva što veći broj tečajeva. Čim ih bude više, tim veča je mogučnost boljeg rada.
Dosadašnje dve savezne škole sva-kako su donele koristi, i ako dopustimo pitanje, odgovara li korist uloženim vredinostima. Lično sam mišljenja, da su za sada duge savezne prednjačke škole nepotrebne. Izbor u župama za te škole je premalen, a uvek postoji rizi-ko da apsolvent nakon škole ne udovo-ljava. Treba više kračih tečajeva, iz kojih bi se postepenom selekeijom izabra-
li	naj v redni ji i najsposobniji za sav. prednjačku školu. Takvi bi se kasnije upotrebili za učitelje na žup. prednj. škoiama.
Uepce bi trebali da stvorimo izves-ni sistem naših prednj. škola i tečajeva odrediti vreme trajanja, kategorizirati tipove tečajeva (pripravriički, pomočniški, prednjački) stalni raspored gradiva, izdati knjige i udžbenike. Gubimo nuiogo sradeči bez plana, jer cesto po-cmjemo iznova mesto da nastavljamo.
Apsolventi sav. prednj ačkih škola rade u koliko su ujedno i namešteni, t. j. u koliko su materijaTno obezbe-deni.
Sestra Slava Kovaljska,
načelnica Sokolske župe Osijek
Briga društava za uzgoj dobrih i oduše vij enih prednjaka je minimalna. Rekao bi, da nje nema. Od 70 društava župe samo u dva su održani društvena prednjački tečajevi. Prednjački zboto-
vi	postoje i vežbaju samostalno samo u neznatnom broju jedinica. U društvima treba da tu brigu vode uprave. Ali i te su 11^ velikoj večini složene iz večine nevežbača, t. j. takvih, koji nikad nisu vežbali — i kojima je uzgojni zadatak Sokolstva nepoznat i tudi. U uprave dolaze ljudi po društvenom položaju. Ima takvih i u upravama župa.
Zašto je još uvek toliki nedostatak prednjaka? Delomično sam odgovorio gore. Nadodajem još i to, što sc od prednjaka mnogo zahteva. Prednjak je danas jedini sokolski funkcioner koji treba da ima sokolsku stručnu spremu, overovljenu dapače i ispitom. Za ispit su danas prilični zahtevi. No kada pa-daju odluke u upravama, nadglasuju ih brača koja su često potpuni sokolski analfabeti i koji imaju ista prava ali mnogo manje dužnosti. To nisu greške demokracije. To je posledica raznih obzira i gledanja na kvantitet.
Socijalni položaj vežbača odnosno prednjaka u večini je slab. Mnogo nam nedostaju prednjači iz redova učiteljstva i uopče inteligencije. Poslednjih opet imamo previše na položa j ima, u funkcijama i u upravama. Tamo, gde se vide, a gde ne treba toliko raditi.
Kakva bi bila najbrža i najuspešni-ja pomoč? Brzo se pomoči ne može, jer odgoj prednjaka zahteva vremena. Naj-uspešnije: saznati tačno stanje danas
—	izraditi nekoliko godišnjih planova unapred uz sistematsko održavanje tečajeva i škola — usavršiti u specijal n*®, točajevima današnje prednjake — prisiliti jedinice da šalju sposobne po-jadince u tečajeve — zabraniti osnutak novah jedinica koje nemaju prednjaka osigurati prednjaštvn veči upliv u upravama društava, župa i Saveza.
Odnošaj izmedu tehničara i prosvetara u župi vrlo je dobar. Radi se u potpunoj saglasnosti. Saradnja je dobra, cesta i uspešna. — Dobri su odno-šajj i u okružjima, gde imamo pokraj načelnika i okružne prosvetne nadzornike. U društvima su prosvetari veči-
nom nevežbači, te se ne mogu snači medu vežbačima, ne znajuči njihove potrebe, želje i mišljenja. Nedostaje bliži kontakt, koji se postizava samo u vež-baonici i aktivnoj saradnji.
Odnošaji između uprava i tehničara nisu naj bol ji. Uprave ni iz daleka ne pretstavljaju elitu Sokolstva (elitu u dobrom smislu te reči). Otuda nedo-voljno razumevanje dapače i potcenji-vanje tehničkog rada, često i nepotrebno naglašavanje prestiža. Stvaranje skupe i nepokretne administrative.
Za rad u budučnosti izradio sam trogodišnji radni program, koji se baš sada raspravlja u nadležnim tehničkim forumima župe. Plan bazira na zahtevu, da je temelj našega rada sistematski rad u vežbaonici. Radi toga treba da se ograniči broj javnih nastupa. Stanoviti minimum 8 meseca telovežbenog rada godišnje, šest vežbača kao minimum za svaku kategoriju i postepeno poveča-vanje broja kategorija.
Telovežbeni rad treha da se ispolji obvezatnim učešdem na utakmicama i takmičenjima za koje su odredena 2 termina: proletnji i jesenski.
U zasebnom delu rasporeda — staranje oko prednjaštva — predviden je niz tečajeva, opčih i specijalnih, formi-rače se prednj. zborovi i načelništva; forsirače se prednjački ispiti; osnivače se knjižnice.
Na Pokrajinskom sletu u Ljubljani 1933 god. verovaitno če učestvovati mnoge naše jedinice, makar je učešoe za nas neobavezno. Slovenačko Sokolstvo je za nas uvek još uzor, a Ljubljana je ipak grad, gde je ono došlo do svog najjačeg izražaja. — Naročitih proslava 70 godišnjice Sokolstva ne kanimo organizirati. Bojimo se, da bi nas to lako zavelo do daljnjih era proslava, ko jih je več bilo i previše.
Hočemo da se bukvalno vratimo u vcžbaonice na svakodnevni, sistematski i ustrajni rad, jer u njemu jedino vidimo udovoljavanje visokim zadaekna Sokolstva: telesnog, moralnog i dušev-nog vaspitanja u duhu demokracije, napredne misli i slovenskog bratstva.
Inž. Miloš Kvapil,
župski načelnik.
*
Izjava brala prosveiara
Svoj odgovor na pitanje uredništva »Sokolskog glasnika« župskim prosv©-tarima izložiču prema redosledu pitanja:
Predvideni program prosv. rada u 1932 godini, a u skladu sa četirgodiš-njim planom SPO-a, tim ispravno položenim fundamentima našeg hrama sokolske prosvete, ostvaruje se, no po jedinicama veoma nejednako. Još ih ima puno neimara, u kojima ni je buk-nuo plamen ponosa, da im je pala u deo uzvišena uloga toga i takvoga zidanja. Da predem na pojedinosti, a, u vezi s dugoročnim planom.
U župskoj prosvetnoj školi odr-žan je u mesecu augustu trodnevni tečaj za 32 slušača, no za župu od 150 jedinica to je malo. Nastojačemo odr-žati u najskorije vreme još jedan tečaj za društvene prosvetare, a ujedno radd-mo na pripremama oko tečajeva za četne prosvetare u sedištima okrožja i u drugim velikim društvima s večim brojem četa. Ti če tečajevi večmom biti samo jednodnevni. U pogledu organizacije prosv. rada ueinjeno je do--sta. U svim društvima i četama postavljeni su prosvetari a PO-i organizovani su u znatno večem broju nego li je to predvideno za god. 1932. jx> planu. Okružne prosvetare (prosv. nadzornike) postavili smo sa župom Maribor prvi), več preklane u svim sedištima okružnih načelnika, a ove godine radi-mo na dalj noj svrsishodnoj izgradnji tih prosv. nadzorništava. Preglede društvenih i četnih PO-a radi velakog broja jedinica ne možemo obavljati, ali smo skoro u svim okružjima održali okružne prosv. konferencije, koje su se pokazale kao veoma korisne u svakom pogledu. U propagandi za sok. štampu čine se veliki napori, no za sada rezultati još nisu u razmeru s uloženim trudom. Naše župsko glasilo »Bratstvo« medutim nalazi sve jači odjek kod članstva naše župe. S oktobar-skim brojem povisili smo tiražu našeg župskog glasila na daljnih 100 primera-ka. Vazda smo staj ali na stanovištu, da bez uredenih knjižnica, s minimalnim brojem knjiga, u prvom redu sokolskih, ne može biti pravog prosvetnog rada. Zato ovo pitanje naročito forsiramo, premda smo na tom polju doživeli velikih razočaranja sa strane naših jedini-ica. Na onim područjima sokolskog prosv. delovanja, koja kod večine župa ulaze kao nove akcije u široki program dugoročnog plana (trezvenjaštvo^ po-zorište lutaka i t. d.) takoder smo za-počeli radom. Dajemo na okruž. konfe-rencijama, tečajevima, predavanjima i u okružnicama prve sugestije i uput-stva, pa nam je uspelo ,da se kod po-jedinih jedinica naše župe več prelazi od pripremnih radova na aktivno i or-ganizovano delovanje.
Četirljctka se ostvaruje. N« mogla bi se sada i u budučnosti pravilnije i uspešnije ostvariti, da ne bi bilo onog pogubnog padanja elana i sokolske požrtvovnosti i moralne jakosti.
Smetnje za pravilan razvitak pro-svetnoga rada nalaze se s jedne strane u funkcionarima, s druge pak u sokolskim pripadnicima. I u jednima i u drugima oseča se padanje sokolskog elana, što sprečava požrtvovnost i predanost. Otuda se dešava, da jednom ima funkcionara koji nemaju slušača i drugi put da ima slušača koji nemaju prosvetara. Pored toga, smetnje se nalazi i u onim članovima, koji su kod naglog porasta naše organizacije ušli iz čisto nesokolskih razloga, pa zato za-uzimaju samo brojeve u našim popi-sima a Sokoli su samo po praznom figuriranju.
U mojoj župi, s obzirom na odnos prosvetara i tehničkih organa, postoji potpun sklad. Prosvetni rad medutim još nikako nije toliko opsežan da bi mogao iči na štetu tehničkog, i u tom pogledu ne zapaža se nikakova preop-terečenost. Ispravno vodeni prosv. rad uopšte ne može nikada iči na štetu tehničkog.
Četvrto pitanje smatram jednim od najvažnijih. O pravilnom rešenju toga pitanja sve ovisi. Nema sumnje da našem Sokolstvu treba dati jasno odreden etički karakter i u načelnom i u socijalnom i u opšte čovečanskom smislu, jer živimo u vremenu, koje od jedne široke narodne organizacije, kao što je Sokolstvo, očekuje razumevanje za savremena društvena pitanja. Stojimo još od Tirša na jedino mogučem humanom nacionalizmu pa bi s tim u skladu Sokolstvo imalo da izvrši revizij u u mnogo čemu, ne u teoriji, več u praksi, u dušama, u postupcima. Tako-vo je poimanje čista i lepa težnja da gradimo svekolik napredak u našem narodu kao jediniei čovečanstva. Uz to našem nacionalizmu treba dati potrebne socijalne obojenosti, kolikogod to izglodalo paradoksno.
Brat Aleksanaar Stanetti,
prosvetar Sokolske župe Osijek
»Sokolska prosveta: postaje sve više idealnim pu.tokazom i odličnim pri-ručnikom za naše prosvetne radnike. Svojom idealističfcom notom bez sumnje snažno i povoljno deluje na mnoge pojedince, a posredno, preko ovih i na razvoj i pravac prosv. rada uopšte.
O	sokolskoj štampi govorio sam u prvoj taoci, a razlozi njene nedovoljne rašircnosti nalaze se u onom što rekoh u drugoj tačei, naime u slabom pravom interesovanju za Sokolstvo, u ne-manju elana. Kad bi uspeli da Sokolstvo uzdignemo do organizacije koja bi močno i snažno vršila preporodilačku ulogu u našem narodu, bio bi to tako-ider jedan jak potez za raširenje naše stampe.
Za prosvetne tečajeve smatram da donose najviše koristi time što probu-duju u neprobudenima pravi interes za Sokolstvo i što im pred očima oživotvo-ruju prave sokolske ciljeve. Tek potom dolazi stečeno znanje. Stoga ih i nadalje treba što više priredivati, jer oni moralno osvežavaju.
Lični dodir izmedu prosvetara, sa-veznih, župskih i društvenih, mislim, da je veoma važan i potreban i otuda je za žaljenje što je taj dodir još uvek tako redak.
Naš program prosv. rada za 1933 daje sc ukratko precizirati: što inten-zivnija daljna izgradnja onoga što je započeto, a sve u skladu s prosvetnom četirljetkom.
U vezi s proslavom 70-godišnjice opstanka Ljubljanskog Sokola zamišljam za god. 1933 što šire i što jače po-pularizovanje svega onoga što je u vezi s postankom i razvojem Sokolstva u našoj otadžbini, i to istom intenziv-nošeu kao što smo u godini 1932 popu-larizovali ime, zamisao i duh našeg Velikog Učitelja.
Aleksander F. Staneti,
župski prosvetar.
Sarajevo
Izjava brata načelnika
Kada pogledam statistiku stanja župe grafički pretstavljenu, krivulja se broja, kako jedinica, tako i svega članstva, oštro penje. Od 14 društava
u 1929 god. popeo se sada broj na 25 društava sa 31 sokolskom četom, i od 2559 sokolskih pripadnika na 10.810, od kojih 4.404 vežba. Sasvim razumljivo, da ne možemo tvrditi, da je to novo članstvo i zaista sokolski vaspi-tano. Faktično je taj porast u glavnom posledica telikog broja novoosnovanih sokolskih društava i četa, a donekle i posledica prilika nastalih osnivanjem SKJ.
Brat Osbar Lavrač,
načelnik Sokolske župe Sarajevo
A i prilike, u,kojima se naša župa nalazi, nisu najpovoljnije. Bez dobrih saobracajnih veza, koje bi olakšavale lični dodir načelstva s pojedinim društvima, a osim toga u predelu, u kome f je donekle stanovništvo vrlo konservativno (stoga manji broj ženskog članstva), ali u kome su opet partijske borfec »tvorile jak antagonizam izmedu pripadnika pojedinih ATeroispo-vesti, bilo je premnogo zapreka za jak polet.
Da bi se tome zlu dosfkočilo stavilo je načelstvo, u početku ovogodiš-njeg rada, u svoj program 2 glavne točke: organizaciju okružja i pred-njačkih tečajeva. Župa se podelila na
4	okružja, od kojih je SA'ako ove go-dinc održalo svoj okružni slet. Neko-koliko društava zdržalo je prednjačke u glavnom pod vodstvom apsolvenata Savezne prednjačke škole; župa sama održala je tri tečaja, koja su pod vodstvom br. Bana i uz pripomoč naših istaknutijih radnika trajala neprekidno preko mesec i po dana. Kroz ove tečajeve prošlo je preko 140 brače i sesta-ra potpuno besplatno, na trošak župe Time smo hteli onemogučiti sve ispri-ke, kojima obično pravdaju slaba društva svoju apstinenciju. Tako smo dobili kadar ljudi, koji su se u društvima s puno volje i veselja prihvatili posla. Kao zaključak tih tečajeva održani su župski prednjački ispiti, koji su nam dali 18 kvalificiranih prednjaka, a sada se po okružjima održavaju društveni ispiti, za koje se prijavilo preko 50 kandidata.
Nakon tih tečajeva rad je u večini društava vrlo krepko krenuo na-kred. Ne sam® da se broj vežbača po-večao, več je rad i način vodenja po-
Sestra Jelena Dopudja,
načelnica Sokolske župe Sarajevo
stao mnogo napredniji i time vežbanje za članstvo privlačnijc. Nadam sc, da če tečajnici u dosadašnjem radu ustra-jati, čime če opstanak i sada slabijih jedinica biti osiguran.
Da smo svoju zamisao i akciju iz-veli, velika je zasluga uprave župe, koja je pokazala razumevanje za taj po-sao i pri tome iserpila svu svoju mate-rijalnu snagu. Želeti bi bilo samo, da slična harmonija izmedu uprava i tehn. vodstava vlada i u nekim našim jedinicama, u kojima uprave ne pokazuju baš naročito shvačanje bistvenog sokolskog rada.
Naši javni nastupi, župski, okružni i društveni, sa malo izuzetaka. ne pokazuju onakav uspeh, kakav bi želeli mi. Pre svega su naši nastupi pre-česti i to još s programom, koji je su-više jednoličan, tako da opada i zanimanje publike i snaga sc naša u tome previše iserpi. Načelstvo je o tome
razmišljalo i zaključilo, 'da se u buduće barem program naših javnih nastupa promeni. Iduče igodine imaju se proste vežbe na nastupirfta reducirati na naj-manju meru, a uvesti se imaju različi-tosti takmičenja i igre. Tako smo prepisali za nastupe dece samo igre, a kao novost i takmičenje dece u igrama, re-citovanju i pevanju sokolskih pesmica, a za naraštaj mislimo uvesti i pitanja vi. jdeologije, kako bi u^ko spojili teh-nički i prosvetni rad. Proste vežbe' propisane su zajedničke za članove društava i četa i za članice. To je po-kus, a o uspehu moči čemo govoriti tek krajem iduče godine.
Tako ulazi naša župa u g. 1933 s mnogo čvrščim i sigurnijim korakom. Ali s ovim stanjem još ne smemo biti zadovoljni. Zato mislimo nastaviti 8 tečajevima i u zimskim mesečima. Po-tueban je tečaj za skijanje i (kratki tečajevi za načelnike te za vodnike sokolskih četa. Naročitu važnost poležem na takmičenja, te čemo stoga skoro izdati našim jedinicama opšimije upute. U Ljubljani čemo s ostalim Sokolstvom proslaviti 70-godi6nji jubilej, a uskoro čeme, nadam se, u zajednici s ostalom našom bračom proslaviti 1 ovde u Sarajevu veče sokolsko slavij.
Oskar Lavrač,
župski načelnik.
izjava brbia prosveiara
Predvideni plan prosvetnog rade «a god. 1932 je uglavnotn ostvaren; izvedena je organizacija prosvetnih ■organa; u Saveznim prosv. tečajevima •u Novom Sadu i Ljubljani bio je po jedan posetilac sa teritorija župe. Posebni župski prosv. tečaj nije održan, ali je prosvetni program rada obrađen u dva tečaja, koja je održalo načel-ništvo župe I u dva učiteljska tečaja, koja je priredila Banska uprava.
Oseča se nedostatak prosvetnih radnika, ne samo po spremi za sokolski prosv. rad nego po opštem ras-položenju za njega. U ovom pogledu pokazuje se živa potreba da se učiteljski podmladek vaspitava u državnim intematima, kako bi se sprečio negativni uticaj pojedinih privatnih internata, u kojima se danas vaspitava veliki broj učiteljskih pripravnika državnih učiteljskih škola.
S a glasnost izmedu tehničkih i prosvetnih organa je normalna, a Tađ uzajaman.
U ovoj se župi javlja želja da u prosvetnom radu Saveznog prosvetnog odbora dode jače do izražaja briga za socijalna i privredna pitanja, koja zadiru duboko u svakodnevne životne interese članstva, jer se jedino preko tih pitanja sadašnjice može Sokolstvu dati i naročiti etički karakter.
»Sokolska prosveta« se sva k ako afirmiše kao zgodno pomagalo prosvetnim organima pojedinih jedinica i u mnogom olakšava prosvetni rad.
Sokolska štampa nije još dovolj-no raširena ali se ipak oseča napredak. Lični dodir medutim župskih prosvetnih organa s organima jedinica najviše bi mogao pomoči sokolsku štampu, kako u moralnom tako i u materi-jalnom pogledu.
Nisu se još mogle zapaziti naročite povoljne posledice, ali verujem da če to doči do izražaja tokom zimske sezone prosvetnog rada.
Veze izmedu svih prosvetnih organa su uglavnom posredne, s malo ličnog dodira.
Program prosvetnog rada za go-dinu 1933 nije uziman u pretres
Husein Brkič,
župski prosvetar
Skopi/e
Izjava brala načelnika
Kada se hoče govoriti o uspehu, obzirom na kvalitativnu sposobnost vežbajučeg članstva, onda se prvo mo-raju znati prilike pod kojima dotični rade, jer se bez toga o istom ne bi mogao ni doneti pravilan sud.
Poslednje godine su u ovoj župi pokazale vrlo dobar napredak u pogledu kvantiteta, ali ne bal u pogledu kvaliteta — mislim na vežbačku sposobnost. — Uzrok ne leži u vežbajučem članstvu. Ako neko hoče postati dobar vežbač u opšte, onda mu je potrebno za to imati mesto gde če vežbati, za-tim sprave na kojima — odnosno s kojima — če vežbati.
Vrlo je mali broj društava u našoj župi, koja su u stanju s tih strana udo-voljiti svojem vežbajučem članstvu, te je onda i ovome nemoguče dati od sebe ono što bi stvarno i moglo da da-de. — Bez vežbaonica, letnjih vežbali-šta i sprava nemoguče je i doči do boljeg vežbajučeg članstva; a da se do ovih dode, potrebni su veliki materijal-ni izdaci; a do materij alnih sredstava je danas još najteže doči — u naj večim slučajevima nemoguče. — Pa kada se tramu u obzir prilike pod kojima se radi, onda se može reči, da su uspesi i u pogledu vežbajučeg članstva u našoj župi dosta lepi.
Samo stanje vežbajučeg članstva, u srazmeri prema nevežbajučem, takvo je, da je broj prvih za 250 puta veči
Sestra Iza Ciotti, načelnica Sok. župe Sušak-Rijeka
Ad 4): a) Dobar u pogledu oda-ziva polaznika i koristi za njih, no na-de u njihovo uspešno delovanje u društvima mnogo su puta prevarile.
b) Dosta.
c) Od trojice, 2 živo i oredano s dobrim uspehom, jedan nešto slabije.
d) Nisu pokazala veliku aktivnost u tom.
Ad 5): a) Prednjački tečajevi su retki i kratki.
b) U socijalnom položaju članstva najviše.
c) Idealno bi bilo da se mnogima mule pristojno i stalno uposlenje, pa
Ujedno je naša župa obavezatna da sudeluje župskom sletu Sušak - Ri-jeka, gde ćemo izvesti sve propisane vežbe za slet u Ljubljani, te čemo tom zgodom obaviti i pregled svih vežbi.
Župa če sudelovati i župskom sletu u Mostaru, a i u našoj sredini treba da proslavimo dva važna i retka sokolska dogodaja, a to je 25 godišnjica osnutka župe Split i 40 godišnjica osnutka So-kolskog društva Split.
Veliki nas posao čeka, ako želimo da izvršimo u* celosti dužnosti, koje smo dobrovoljno preuzeli, zato treba da u našim redovima zavlada ponovno ono sveto oduševljenjc, koje nas je pre okupljalo i u najtežim vremenima davalo potstreka, da smo znali svladati sve poteškoče i zapreke.
Oni koji ne osećaju u sebi dosta snage i volje za takav rad, neka rade napuste naše redove i neka ne zapre-maju razna mesta po upravama samo radi neke parade.
Iako se ovo moje subjektivno mišljenje neče možda kome svidati, ja ga iznašam, jer je plod moga dubokog uverenja.
Fran Lhotsky, župski načelnik
Su&aU - HijeKa
Izjava brala načelnika
Ad 1): a) Dosta dobar, kvalitativno vežbači stalno napreduju.
b) U Sušaku oko 1/io, u manjim društvima razmer je veči i do Vi.
bi stvar u tom pogledu sigurno pošla napred. Teško je reči, koje drugo sredstvo bi ovo potpuno nadomestilo.
Ad 6): U gotovo svim društvima, s vrlo malim iznimkama, upravni i prosvetni odbor sačinjavaju brača, koja nisu nikad vežbala ni ranije ni sad kao starija brača. Tu su najdublji uzroci neskladu izmedu njih i tehničkog vodstva, ako ovaj nesklad postoji.
Ad 7): a) Nastojaču da se opet uskoro održi župski prednjački tečaj; članovi župskog TO vršiče življe nadzor po_ društvima. Pripravama za naredili župski slet u Sušaku, nadam se da če rad u sokolanama oživiti. Do na-redne župske glavne skupštine toleri-raču sva društva, kako postoje sad, iako ih ima preko polovine koja se jedva miču. Glavnoj skupštini pred-ložiču na brisanje sva društva, koja nisu sposobna za život i rad, da bi se preostalim onda moglo posvetiti više pažnje i unaprediti ih.
b) U Ljubljani na pokrajinskom sletu i prigodom proslave 70-godišnjice Sokolstva u nas prisustvovače iz naše župe bar jedno odeljenje dobrih vež-bača kod natecanja.
Marijan Boras, župski načelnik.
•
Izjava brala prosvelara
Glavne smetnje i zapreke za pra-vilan razvitak prosvetnog rada u našoj župi leži po mojem mišljenju: 1) u nedovoljnom razumevanju važnosti sokolskog prosvetnog delovanja, 2) u nedostatku sokolski valjano vaspitanih tehničkih i prosvetnih radnika.
Na teritoriju ove župe u velikoj večini jedinica postoji potreban sklad između prosvetnih i tehničkih organa, ali saradnja nije svuda dovoljna, jer tehnički organi ili neče ili ne mogu da prosvetno deluju u svojim jedinicama.
Težnja Saveznog prosvetnog odbora, koja se naročito izpoljava u idej-nom pravcu u kome se ureduje njegov organ »Sokolska prosveta«, da se so-kolskom pokretu u sadašnjici dade naročiti etički karakter, po mojem mišljenju ne odgovara potpunoma shva-tanju i raspoloženju sokolskih krugova naše župe.
Uticaj pisanja »Sokolske prosvete« na razvitak i pravac sokolskog prosvetnog rada slabo se oseča, jer se njeno štivo premalo čita, kao što se
Brat Marijan Boras,
načelnik Sok. župe Suša-Rijeka
Ad 2): Dobro.
b) U opčim nepovoljnim materi-jalnim prilikama.
c) Največim delom izvan organizacije i refleksivno u dušama pojedi-naca.
Ad 3): Redovito dobar.
b) U večini društava (mesta) živo, a sasvim osobito samo članstvo. U nekim mestima (Senj) javnost se zanima slabo ili nikako.
c) Dobra je strana da se tim po krenu duhovi na življi rad bar pro-lazno, a slaba je strana da su ti javni nastupi uvek jedno te isto, bar za javnost, koja nije u stanju da uoči pro-gres. Reorganizacija je potrebna.
d) Nije. Ne gube. (U našoj župi nije ih bilo previše.)
Brat prof. Ivan Ivančič,
prosvetar Sok. župe Sušak-Rijeka
uopšte danas slabo čita poučno štivo bilo kojega smera.
Opčenito stanje širenja sokolske štampe u našoj župi je nepovoljno, iako imade u župi oko 300 pretplatnika na »Sokol, glasnik«, oko 100 na »Soko«, oko 150 na »Sokolič«, oko 300 na »Našu radost«, oko 80 na »Soko na Jadranu«. Nepovoljno je zato, što štampa nije raspodeljena proporcionalno po jedinicama župe, što u župi imade večina jedinica koje ne primaju propisani broj sokolskih saveznih listova, što imade malo jedinica koje primaju i redovno podmiruju pretplatu za sokolsko listo-ve koje primaju, a rckao bih još i to da imade mnogo takovih pretplatnika na sokolske listove, ko ji listove primaju i plačaju, ali ih ne čitaju.
Stvarnih razloga slabog zanimanja za sokolsku štampu boš nema, več ti razlozi leže u nekom opštem nemaru i slabom interesu današnjega sveta za moralnu stranu života, a tome je uzrok i odraz ekonomske krize, koja se _ u ovim našim stranama vrlo jako oseča.
Kako bi se najbolje dalo obezbe-diti moralna i materijalna pomoč našoj saveznoj sokolskoj štampi, nije Iako reči. Materijalna pomoč možda bi se obezbedila, 'kad bi se pretplata ubirala preko župskih jedinica zajedno s članarinom te bi svaki sokolski pripadnik — član, naraštajac i dete — bio obvezan da prima svoj savezni organ, članovi i članice »Sokolski glasnik«, naraštajci i naraštajke »Sokolič«, a deca »Našu radost«. Moralna pomoč, aktivnom saradnjom u iistovima, ta-koder se ne može diktovati, več bi se jedino možda moglo pokušati to po-stiči tako, da se svakom prosvetnom odboru, postavi u dužnost da pošalje broj vesti i elanaka u pojedine sokolske savezne listove. No i to bi bilo
od drugih, računajuči vežbajuče članstvo svih kategorija.
Iz gornjeg se dade videti da, i porod svih teŠkoča s kojima se borimo, kod vežbajučeg članstva postoji veliko oduševljenje i istrajnost prema telo-vežbi i Sokolstvu u opšte. — No u koliko toga, u pojedinim mestima, nema baš onoliko koliko bi trebalo, krivice ima i ovamo i onamo, ali je največa u samoj organizaciji — dakle u nama samima.
da predvidena za slet prilikom ove proslave treba da se obradi do maksimuma. Treba je s članstvom proku-vati po nekoliko puta, i to na ovaj način da se ona putem sletova izvede prvo po okružjima, pa onda po župa-ma i to sa strogim pregledima, a predhodno je obraditi po društvima pod nadzorom članova T. O. župe. Ovo bi bila čisto tehnička strana, a za ideolo-šku i propagandnu, putem predavanja, imaju se zauzeti prosvetni odbori.
Ma da je unapred teško govoriti o izgledima o učešču na ovoj proslavi, ipak verujem u obilnu posetu bele Ljubljane, prvog gnezda našeg Sokolstva.
Milutin Pavičevič, župski načelnik.
Split
Izjava brata načelnika
Odgovarajuči na pitanja br. uredništva moram da pre svega svratim pažnju na teško ekonomsko stanje, koje vlada u mojoj župi i koje u večini društava sprečava jedan norma-
Brat Franjo Lhotsky,
načelnik Sokolske župe Split
lan i ustaljen rad, jer borba za opsta-nak svoj i svojih obitelji zauzimlje sve njihovo slobodno vreme, koje bi inače mogli posvetiti sokolskom radu.
U drugom redu krivo je, što Sokolstvo ne kroči željenim korakom napred; sadašnja forma naše organizacije ne bazira na demokratskim principima iako je, doduše, prikupila oveči broj članstva, ali bez svakog sokolskog shvačanja i razumevanja, jer Je pri-stupilo Sokolu, ne da mu služi, nego da vuče od njega koristi. Treba pov-ratiti Sokolstvu njegovo prijašnje po-verenje, treba da naše Sokolstvo bude zajednica svih pravih i iskrenih Jugo-slovena, a ne zaklonište za svakoga. U tom našem nastojanju treba da nademo potpore kod nadležnih faktora, koji trebaju podupirati, u svim zgodama i prilikama, ova naša nastojanja.
Ovo su u glavnom uzroci, da naše Sokolstvo proživljuje teško vreme svo-svoga opstanka, ali se nadam, da če i to izdržati, i doživeti bolje i lepše časove.
Na prvo pitanje odgovaram, da o uspehu vežbačkog članstva u mojoj župi nema niti govora, več se može govoriti samo o nazadovanju. Glavni su uzroci tome gore navedeni razlozi, koji su naše članstvo gotovo posve
Sestra Dobrila Čulić,
načelnica Sokolske župe Split
razvodnili i učinili ga apatičnim prema svakom konstruktivnom radu, unatoč napornog rada, koji je izvršilo ovo načelništvo, uz suradnju nekolicine starih i prokušanih sokolskih boraca. Naša župa broji oko 5000 članova i članica, a od toga ih je upisano kao vež-bača 600, a de faeto ih vežba najviše oko 200.
Ove godine odredilo je načelništvo župe da se sprovedu natecanja po okružjima i celi red natecanja bio je tako sestavljen, da je svakom društvu ili četi, kao i svakom pojedincu, omo-gučio da se nateče, a uspeh svega na-
pornog rada bio je, da su se od 38 društava i 7 četa tome pozivu odazvala samo 8 društava sa 66 natecatelja, a od toga 2 društva s potpunim raspo-redom. Držim, da tome ne treba ko-mentara.
Več sam pre naveo, da je večina članstva slabo shvatila veliko značenje sokolske organizacije i, uz retke iznim-ke, nema smisla za jedan ustrajan i oduševljen rad. Današnje članstvo nije shvatilo Sokolstvo kao jednu veliku i važnu nacionalnu organizaciju i svoju dužnost da u njoj suraduje, več kao neku zabavu i razonodu, pa se tako ne podvrgava s dubljim shvačanjem i ljubavlju pravilima, kao što je to či-nila starija generacija. Da je tome tako mnogo je kriva forma današnje naše organizacije. Mnogo je kriv i ne-dostatak pravog prosvetnog rada, koji se ne sastoji u davanju zabava i ple-sova, nego u ozbiljnom i smišljenom prosvetnom radu, u odgajanju shvačanja dužnosti, u nacionalnoj svesti i t. d.
Izim »Sleta Sokolstva na Jadranu« godine 1931, koji je znao privuči veliki broj opčinstva, i svojim raznovrstnim programom zainteresirao i šire mase, nisu ostale priredbe imale onaj pravi d željeni uspeh, niti kod pripadnika Sokolstva, a niti kod publike. Gotovo svi javni nastupi naših društava nisu posledica sistematskog i ozbiljnog rada, nego na brzu ruku sklopljenog programa, koji onda ne može ostaviti dub-ljih utisaka kod publike.
O uspehu župskih prednjačkih te-čajeva, koji su se održali u poslednje dve godine pod mojim vodstvom, mogu da kažem da su zadovoljavajuči, jer je u dva župska tečaja sudelovalo preko 50 članova i 10 članica, a položilo društveni ispit 13 članova i 3 članice, a župski prednjački ispit 7 članova i 5 članica. Večina polaznika tečaja dobri su i savesni u svome radu, i u njima nalazim največu potporu u svojim nastojanjima, dočim su nekolicima posle svršenog tečaja odmah rad u svome društvu napustili i to iz nekih sitnih i ličnih lokalnih prilika. Vidi se, da nisu shvatili sokolsku misao.
Od naših 5 sestara i 2 brata, koja su svršila saveznu prednjačku školu, moram kazati, da su s puno razumevanja pristupili, u svojim društvima, sokolskom radu, ali im ipak nedostaje ona prava sprema, koja bi im trebala za samostalno vodenje. To doduše nije krivnja njihova, več same organizacije tih saveznih prednjačkih škola.
Brat pre. Stjepan Roca,
prosvetar Sokolske župe Split
Največa briga morala bi biti u nastojanju, da što više odgojimo savesne i ozbiljne prednjake, koji če se onda, po svojim društvima, dati na trudan ali zato častan posao. To če nam biti moguče sprovesti, ako bude svako društvo i svaki pojedinac vršio svoje pla težne obaveze prema župi, a ne kao što je to danas, kad a nitko ništa ne plača, a svaki traži samo potporu od župe. Istodobno treba da nam je osi-gurana i banovinska pripomoč, koja je u tu svrhu odredena i da se tačno i redovito isplačuje.
Pravom tehničkom uspehu mnogo su krive i uprave društava, koje ne polažu dosta pažnje i smisla telesnom odgoju, več im je preča briga da organiziraj u što više zabava i plesova, kako bi skupili što više novaca, ali ne za nabavu sprava ili ostalih potrebnih vežbačkih rekvizita, več za podmire-nje ostalih izdataka (na pr. glazba). To je takoder jedan razlog našemu nazadovanju.
Za osnovu budučeg tehničkog rada u župi mišljenja sam, da^ se moramo približiti i posvetiti što više našem selu, ali s jednim dobro smišljenim programom .i sa solidnim i dobro naučenim rasporedom, koji če obujmiti celi sokolski sistem u smeru telesnog, du-hovnog i duševnog odgoja, a kod toga ne smemo zaboraviti i na praktičnu stranu, koju selo treba. To če se moči sprovesti što užim kontaktom sa selom, gde živa reč i primer^ više vredi, nego stotinu dopisa i okružnica.
Naša župa nije obavezana na pokrajinski slet u Ljubljani, ali čemo pre-uzeti sve vežbe odredene za taj slet i toplo preporučiti našem članstvu, da se tome sletu odazove u što večem broju. Naša če župa sudelovati kod natecanja sa svojim odeljenjima.
Brat Milutin Pavičevič,
načelnik Sokolske župe Skoplje
Sletovi i javni nastupi su ti, putem kojih se, u stvari, javnosti i pokazuje postignuti uspeh. To su također ogledala sokolskog rada u toku izvesnog vremena. Na njima Sokolstvo i pokazuje svoju snagu, svoju moč i veličinu. — Svi su Oni do sada u našoj župi imali lepih uspeha (moralnih i idejnih). Isti su stvarani samo agilnim zauzimanjem i radom, i interesovanjem sokolskih pripadnika. A i ostalo stanovništvo nije preko istih prelazilo nečujno. Uvek se za njih interesovalo i odazivalo, i na taj način radu Sokolstva odavalo priznanje.
Javni nastupi, kao što se vidi iz prednjeg, trebaju da pokažu moč i veličinu Sokolstva., ali se to u stvari ne postiže uvek. — Ako društvo koje broji tek 50 do 70 članova svih kategorija priredi javan nastup, onda je jasno, da je tu ovoga nemoguče pokazati; ta ov-de bi zaista trebalo na neki način pre-uređenja. Specijalno ja nišam pristalica zakazivanja čestih sletova i javnih na-stupa, jer se na taj način prosto odre-duje granica rada po sokolskim jedinicama, a što nije najkorisnije za sve-strano sokolsko vaspitanje.
Ako se hoče imati uspeha i koristi od prednjačkih tečajeva, onda se mora paziti na jednu stvar, koja je tu od presudnog značaja, a to je izbor sluša-oca, a evo zašto: Dosadašnji tečajevi, održani u našoj župi, dvojaki su. Jed-ni su takvi u koje su se primali svi prijavljeni, pa i nesokoli. Od njih Sokolstvo nije imalo velike koristi. — Drugi su oni u kojima su se vršili izbori, t. j, primali su se samo oni koji su se svojim radom u Sokolstvu pokazali vredni, i u kojima se imalo garancije za dalji rad. Od ovakvih se je tečajeva imalo pozitivnih rezultata. Ovo se spro-vodi u poslednje vreme.
Pošto sam i sam bio u saveznoj prednjačkoj školi, to i o njenoj koristi u ovoj župi neču ni govoriti, samo toliko, da su, u nekoliko, i ovde činjene greške kao i kod ovih gornjih (tečajeva), ali večina ipak zadovoljava.
Briga društava o uzgoju dobrih prednjaka velika je ali je nemoč, navedena u samom početku, mnogo veča, te briga i ostaje samo kao takva, a u čemu i leži uzrok nedostatka prednja-stva. Govoriti o načinu pomoči predli jačkom siromaštvu zamašna je stvar današnjice, i tu je teško, upravo ne-moguče dati odgvora, pa ma kako ga (ikretali. Socijalno stanje je danas na sve strane opšte poznato kao bedno, i eno za sobom povlači mnogo i mnogo, skoro sve.
Tehnički rad u župi i u društvima ove župe je u najtešnjoj saradničkoj vezi s upravama i prosvetnim odborima. Kod nas se jedan r>id kao izolovan ili tisami jen smatra za nepotpun.
U vezi sa stanjem današnjice teško je stavljati osnovice i temelje za uspešniji i intenzivniji rad u budučno-sti. »Na mladima svet ostaje« — kaže narodna; ali mlade treba pripremiti da povedu započeto kolo napretka. — Dakle, trebalo bi omogućiti održavanje prednjačkih i prosvetnih tečajeva ili škola za one, iz svake sokolske jedini-cc, koji žele i hoče sokolskoga rada; no i ovde, u češče slučajeva, dolazi u pitanje obezbedenje mogučnosti rada — života.
Zatim slede i bezuslovni lični kontakti putem obilazaka i sastanaka. — Najkrače rečeno,ovo bi trebalo omo-gučiti, jer to bi upravo i bio taj prvi osnov za dalji rad, a sve ostalo bi se stvaralo tek posle ovoga.
Proslava 70 godišnjice našeg Sokolstva kod nas je od velikog interesa. Značaj njegov je svakom u srcu. Za nju su potrebne velike pripreme. Gra-
problematične vrednosti, jer svatko ne može ili ne zna da piše za javnu štampu, a možda ni nema grade o ko-joj bi pisao.
Korist od obdržavanih tečajeva, koli saveznih toli župskih prosvetnih škola, problematična je; od njih se u prosvetnom radu vidi vrlo slaba korist, barem dosad. Sporadični su slu-čajevi, da su apsolventi kojeg tečaja pokazali u svome prosvetnome delovanju u našoj župi što pozitivnoga od polaska škole. Biče tome, po svoj pri-lici, razlog, što se u tečaj ili školu nisu ! slali najpodesniji sokolski rad-niei iz pojedinih jedinica.
Vezo izmedu župskih prosvetnih časnika i Saveznog prosvetnog odbora dosta su slabe zbog udaljenosti i nepoznavanja. Postoje jedino pismene i lične veze izmedu župskog prosvetara i pretsednika Saveznog prosvetnog odbora. Inače župski prosvetni odbor redovito šalje sve svoje raspise, koje izdaje svojim jedinicama, Saveznom prosvetnom odboru i izveštava ga o svim važnijim zaključcima i činima u svome delokrugu.
Veze izmedu župskog prosv. odbora i podredenih mu jedinica dru-štava i četa, dosta su jake, jer župski prosv. odbor šalje župskim jedinicama redovno svakog meseca po jedan ili dva puta svoje objave raspistima, a sem toga kontroliše njihov rad po izvest a j ima što ih župi šalju, i alko izve-štaja ne šalju, požuruje se posebnom požurnieom; prema potrebi i dopisuje s njima. Lični dodir nije dosta jak te postoji samo izmedu društava koja se nalaze u bližini sedišta župe i onih društava koja šalju svoje prosv. organe na zborove i u tečaj eve što ih župa priredujc.
Program prosvetnog rada za 1933 godinu nije u našoj župi još utvrden, več če se utvrditi istom koncem meseca decembra. Taj če se program kre-tati u okviru četirigodišnjeg prosvetnog programa u našem Savezu. Dosad imade župa utvrden program prosv. rada samo do konca ove solarne go-dine.
S obzirom na proslavu 70godišnji-ce opstanka Ljubljanskog Sokola i s time skopčanog Pokrajinskog sleta u Ljubljani nema naša župa nikakovog naročitog prosvetnog programa, jer taj slet nije za nju obvezatan. Jubilej 70 godišnjiee opstanka Ljubljanskog Sokola komemorisače sc pred vrstom pojedinih kategorija ili če se za sve održati posebno predavanje ili kakva druga priredba.
Naša če župa u 1933 godini imati takoder svoj župski slet u Sušaku, ko-jom če se zgodom proslaviti 25 godiš-rijica njenog opstanka. Tom če se pri-godom, po svoj prilici, izdati i spomenica, u kojoj če se prikazati raz-Vitak i najvažnije momente sokolskog rada u župi.
Prof. Ivan Ivančič,
župski prosvetar
Ših><eiiil£ - Xa.&.Gtr
Izjava brala načelnika
Kroz nekoliko zadnjih godina na teritoriju moje župe osnivaju se društva i mnoge seoske čete. Iz samog toga se vidi da se i broj naših pripadnika povečava, što se može konstato-vati i iz samog matrikarstva. Godine 1929 broj sviju pripadnika bio je 2942, a danas župa broji 5438 pripadnika. Iste godi ne broj vežbačeg članstva svih kategorija bio je 1229, dok danas 2594 i to bez deset četa i društva Obrovac za ‘kojega još nismo dobili podatke.
Ali dok ispred nas raste broj članstva, to ne znači da je sokolska misao dublje zašla u njihova srca. Ima mnogo naših pripadnika, koji su ovi-sni o raznim osobama nama nesklo-nim, zašli pod njihov upliv radi ma-terijalnih prilika ne mogu potpuno da razviju svoju delatnost. Uzevši te razloge, mislim da kvalitativna strana moje župe u ideološkem pogledu je zadovoljavajuča, a da ne postoje te mračne sile ona bi bila na doličnoj višini.
Razmer izmedu članstva je sledeči: 2049 nevežbača prema 795 vežbača, što znači oko 27 pošto.
Stanje vežbačeg članstva obzirom na veselje, ustrajnost i odušcvljenje prema telovežbi je sledeče: u pivom redu moramo priznati da volju za rad sprečava nemanje vežbaonica, bez ko-jih ne možemo ni zamisliti pravog veselja i oduševljenja, a pogotovo po-stignuti večih uspeha u tom pogledu, več se vežba po nezdravim »barabama« gdc je pojedinac izvrgnut svakoj nepogodi vremena.
Mnoga su društva ili večina njih u ovoj župi prisiljena radi gore navedenih razloga, da kroz celu zimu obu-stave vežbanjc, več jedino po čemu zaključujemo da postoje, to je administracija. I to bi bio jedan razlog da se gubi volja kod vežbačeg članstva, jer je večina društava prisiljena na zimski san, koji probuduje samo pro-ječe, ka<> naša najjača društva medu kojima i matično društvo Šibenik.
Da je članstvo donekle neraspo-loženo prema telovežbi leži uzrok u tome, što nema mogučnosti za razvi-tak, pošto nema najvažnijih preduve-ta,v koje jamčc uspešan rad, a to je vežbaonica.
Dosadašnji župski ili okružni sle-tovi, a i društveni nastupi bili su za-dovoljavajuči, ako uzmemo u obzir s kakovim sc poteškočama moramo boriti izvan naše organizacije. Ometanje sokolskog rada bilo to u kojem god pogledu, oseča se i te kako. S jedne strane Kimofanatika-verskih križara, koje predvodi katolički kler, a sa druge Strane anacionalna falanga, koja raspiruje neraspoloženje u pučanstvu naprama Sokolstvu.
Brat Hinko Meliš,
načelnik Solk. župe Šibenik-Zadar
Dobre strane javnih nastupa su što putem njih pokazujemo nepripadnici-ma naše organizacije naš rad u kom se vidi put, kojim smo pošli i cilj kojeg smo izabrali, a u isto vreme dajemo potstreka čitavom našem članstvu za agilniji i još uporniji rad. — Glede same reorganizacije župskih sletova i javnih nastupa, ne mogu da odgovorim, jer do sada nije bilo prilike da se u opšte s tim pitanjem po-zabavim — jer u našoj župi do sada imamo od tih nastupa samo koristi.
Ekonomska kriza, koja se oseča u celoj našoj državi, zahvatila je po-najviše ove naše najpasivnije krajeve, i u tome leži uzrok što ova župa nije bila u mogučnosti da održi više več samo jedan desetdnevni prednjački tečaj, od kojega je imala i te kakovih koristi. Zlo je samo što je bio samo jedan prednjački tečaj, od kojega je imala i te kakovih koristi. Zlo je samo što je bio samo jedan, buduči se je UO ove župe potrudio za održava-nje drugih i zatražio pomoč kod kompetentnih faktora ali bez uspeha.
Od dosedanjih saveznih prednjač-kih škola imali smo vrlo malo koristi, jer u iste nismo mogli slatr naše najbolje, i više njih. Razlozi su uglav-nom veliki trošlkovi, a i zapreke kod pojedinih članova, jer nitko nc može danas da izbiva dulje vremena od ku-če, pošto je svaki u potrazi za svag-danjim hlebom. Nitko nije voljan da žrtvuje svoju egzistenciju, a da može poči u Savez. pred. školu.
Od onih pak, koji su u tim ško-lama bili, izgubili su se u raznim dru-štvima, gde nemaju skoro ni mogučnosti da pokažu svoj rad, jer nemaju vežbaonica ni sprava, a o ostalome što je time povezano, nema ni govora.
Veliki nedostatak prednjaka leži uglavnom u teškom socijalnom položaju članstva. Da se tom prednjač-kom siromaštvu najbrže i najuspešni-je pomogne, trebalo bi održati u se-dištima župa prednjačke škole u formi onih saveznih, jer bi na taj način bilo omogučeno pojedinim župama, da
*' Џ'''
#*■' *1
Sestra Nevenka Markovič, načelnica Sok. župe Šibenik-Zadar
u istu pošalju svoje najbolje i mnogo njih. Na taj način osposobio bi se i oja-čao naš prednjački kadar.
Rad u tehničkom pogledu nije ometan, več naprotiv u svim društvi-ma taj se rad u ovoj župi provodi medusobnim potpomaganjem, bilo tehničkih, upravnih ili prosvetnih organa.
Da se razvije sto uspešniji i intenzivnimi rad u mojoj župi, trebalo bi češče obilaženje svih društava i četa, kao i održavanje bilo župskih ili društvenih prednjačkih tečajeva — a da
se sve to postigne — treba materijal-nih sredstava, ikojima ne raspolaže niti župa, niti društva, a pomoči od ni-kuda.
Glede same proslave 70 god. pr-vog sokolskog društva u našoj zemlji, ova župa nije još stvorila detaljni program, več če se o toj proslavi rasprav-ljati na glavnoj godišnjoj .skupštini župe i tom prilikom isti utvrditi.
Za sudelovanje ove župe prigo-dom Pokrajinskog sleta u Ljubljani, ima malo izgleda. Treba pre svega uzeti u obzir ovo teško ekonomsko stanje, kao i to što ova župa nripre-ma da što dostojnije bude zastupana na svom sletu »Sokolstva na Jadranu«, koji če se održati meseca juna na Sušaku, kao i radi uobičajenog sleta seoskih sokolskih četa ove župe na koji pada u isto vreme kao i pokrajinski.
Uza sve to ova župa neče dopustiti da ne bude zadovol j avajuče za-stupana i pri Pokrajinskom sletu u Ljubljani.
Hinko Meliš,
župski načelnik.
Izjava Mala prosvetara
Premda je u drugim župama prosvetni rad zauzeo vidno mesto i po-kazao odličan uspeh, u ovoj se župi
o	jačem prosvetnom radu nc može da govori. Četverogodišnji prosvetni program je u ovoj godini samo delomično ostvaren, a teško je reči hoče li se kroz sledeče godine uz ove prilike može ostvariti u celini.
Nedostatak sokolskih radnika, a napose prosvetnih, glavna je zapreka za pravilan razvitak prosvetnog rada u ovoj župi. Osnovana su mnoga društva i čete ali bez uveta za sokolski rad.
izmedu tehničkih i prosvetnih organa postoji sklad i saradnja ukoliko postoji i sokolskog rada.
Svaki pravi Soko dobro shvača i odobrava rad Savezniog prosv. odbora. Neophodno je potrebito da se baš
Brat Čiro Gamulia, prosvetar Sok. župe Šibenik-Zadar
danas sokolskom pokretu dadc naročiti etički karakter, koji bi cilj morao da trgne svakog pravog i malo misa-onog Sokola iz mrtvila. Ako to neka brača novijeg datuma ne odobravaju to nas ništa ne zabrinjuje.
»Sokolska prosveta« ima osobito jaki uticaj na prosv. rad u Sokolstvu, ali nažalost, izgleda da u mnogim jedinicama ove župe ostaje nečitana.
Sa sokolskom štampom u ovoj župi stojimo vrlo slabo, tako da se ne prima ni minimalni potrebiti broj sokolskih časopisa. Tomu su uzrok slabe gospodarske prilike velikog bro-ja članstva. Pasivnim krajevima bi trebalo slati listove badava i to svakoj jedinici po jedan primerak, a tro-šak da snosi župa, ako ona to može, inače Savez ili uredništvo. Održavanje prosvetnih tečajeva župskih ili saveznih je od velike važnosti za sokolsku prosvetu, jer se na taj način stvara kadar prosvetnih radnika kojih u velike trebamo.
Veze izmedu raznih jedinica i župe i Saveza su dobre. Istina da mnoge jedinice u župi kao i da ne postoje, uopče se ne javljaju i ne odgovaraju. Slabe komunikacione prilike unutar župe oteščavaju lični_ dodir, koji je svakako mnogo uspešniji od službe-nog, pismenog.
Naročiti program za 1933, s obzirom na proslavu 70 godišnjiee opstanka Ljubljanskog Sok. društva, još nije stvoren, ali če se uskoro o tome raspravljati. Več se je povela živa akcija za Pokrajinski slet u Ljubljani, da bi odaziv iz ove župe bio što jači.
Čiro Gamulin,
župski prosvetar
Tusla
Izjava brata načelnika
U poslednje 3 godine primečuje se u našoj župi poboljšanje kvalitete vežbačeg članstva. Očituje se to na lepim uspesima prilikom župskih takmi-čenja. Članstvo je napredovalo kako
u vežbanju na spravama tako i u takoj atletici. Omer vežbačeg članstva svih kategorija (članova, naraštaja i dece) prema broju svih pripadnika u našoj župi je vrlo ugodan. Iznosi on oko 48%, računajuči ovde društva i čete zajedno. U samim četama jc pro-cenat nešto veči (50%), nego u dru-štvima (46%).
Ustrajnost vežbačeg članstva prema telovežbi ne može me još zadovoljiti. Prosečno posečivanje vežbačih ča-sova iznosi kod nas oko 73%, (za god. 1931), to znači od 4 vežbača svaku
Brat ing. Vjekoslav Kovačevič,
načelnik Sokolske župe Tuzla
vežbu uvek 1 izostane. Ako se osvr-nemo samo na članove, to nas nikako ne može zadovoljiti broj vežbača prema nevežbačima. U članovima bi tre-bala da leži naša snaga, kao što je to slučaj u brače Čeha. Ja mislim, da je ovde krivica do prednjaštva. Mnogi član poželi vežbati, dode u sokolanu s največim oduševljenjem da ostane sta-lan vežbač. Tam o ga medutim dočeka razočaranje. Zašto? Najiskusniji i najbolj! prednjači uzmu vrste najboljih vežbača, vrstu početnika dobije prednjački pomočnik ili dapače pripravnik, i to ne svakog časa isti, nego koji je slučajno slobodan. Takova vrsta po-četnika vodena uvek drugim licem n® može napredovati. Vežbači nemaju onog neophodno nužnog stalnog kontakta sa svojim prednjakom, jer stvarno i nemaju »svog« prednjaka. U svakom tečaju, u svakoj »Metodici«, i u svakoj prilici se naglašava, da naj sla-bjjim vežbačima i deci treba davati najbolje prednjake. Ali gde se to provodi?! Mislim, dakle, da je najpotreb-nije: mnogo oduševljenih i spremnih Prednjaka —• pa če biti i mnogo vežbača. Takoder bi bilo korisno pomak-luti obaveznost vežbanja od 26 na 35, Ш bar do 30 godina, i striktno se toga Iržati.
Župskc sletove održavamo dosta retko, a okružne mnogo češče. I jedni i drugi imali su do sada vrlo lepe uspehe, kako po broju i kvaliteti vežbača, tako i po interesovanju gradanstva. Ove godine smo počeli s okružnim tak-mičenjima i sletovima sokolskih četa, pa smo postigli u svakom pogledu lepe uspehe.
Zasebno pitanje su društveni javni nastupi. Često puta se ovi vrše pred tako malo gledalaca, da je prava sramota. Bilo bi skrajnje vreme uvesti »prozivnik« za nevežbaee članstvo i u njega beležiti prisustvovanje svakog pojedinea na društvenim priredbama, kao što se beleži prisustvovanje vežbača na vežbačim časovima. Tražiti od svakog 75% pohadanje priredbi, inače brisati ga iz članstva. Ali uvesti spe-cijalne ulaznicc samo za članove po vrlo niškim cenama, kako s te strane nc bi bio moguč izgovor.
Čuo sam dosta prigovora, a i sam sam tog uverenja, da se javni nastupi u mnogim društvima vrše i suviše često i da su kvalitativno na niskom stupnju. Na pr.: proste vežbe, ako se i najtačnije odvežbaju. nemaju efekta ako ih vežba mali broj vežbača. Bolje je nastupati s lakšim vežbama, ali s brojem koji imponira. Veliki broj javnih nastupa tokom godine onemo-gučava sistematski rad s vežbačima, jer smo stalno u nekom spremanju za nastupe.
Sa župskim prednjačkim tečajevi-ma počelo se kod nas tek 1927, te ih je do sada održano četiri, i jedan samo za učiteljstvo osnov, škola. Kroz te točajeve prošlo je 84 člana i 20 članica — икидпо 104. Od svih tih pose-tioca polagalo je kasnije 10 žup. prednjački ispit, a društveni drugih 10. Ostalih 84 verojatno ne rade intenzivno u prednjačkom pozivu, pa ne pri-stupaju prednj. ispitima. Opčenlto uzevši, svi naši prednj. tečajevi imali su zadovoljavajuči uspeh, ali bi društva trebala više za njih da se odu-ševe i da šalju veči broj tečajaca. Malo je društava koja održavaju svoje društvene prednjačke točajeve, jer nemaju za to dosta sposobnih prednjaka. Tim veču važnost imaju kod nas župski tečajevi.
Saveznu školu su svršili iz naše župe 4 brata i 2 sestre. Svi oduŠevljč-ni Sokoli i rade marljivo nadalje, kori-steči se sp remom stečenom u savez-nim Skalama.
Tačno je da imademo premalo prednjaka, i da če to prednjačko sl romaštvo još dugo trajati. Prednjački poziv prctstavlja jedno od najidealni jih poziva, za koji se hoče mnogo po-žrtvovanja, ljubavi prema Sokolstvu, a i slobodnog vremena, — a sve to u doba teške borbe za opstanak i krutog materijalizma! Mnogi su protivnici pro-fesionalnog prednjaštva, iako jc tc praktično več uzelo dosta maha. Sa vez, neke župe i mnoga društva imaju več svoje plačene prednjake. O tako-vim prednjačim a smo da sada čuli sa mo dobre glasove. Znači, da se je pošlo pravim putem. Za sada su to samo iznimke, ali držim, da čemo do skora, usled sve to večeg širenja Sokolstva, morati pribeči profesionalnim prednjacima, i da če to postati potreba svake sokolske jedinice. Ako u tome budemo postupali oprezno, i po nekom smišljenom planu u skladu sa sokol skira principima — onda se ne moramo bojati takovog profesionalizma, koje sc u suštini ne bi ni smelo nazivati tim imenom.
Međutim, profesionalno prednja-štvo povlači za sobom velike materi-jalne izdatke, a njih može da podne-sc vrlo malen broj sokolskih jedinica. Mi smo razmerno siromašna organizacija.
Iz prednjeg izlazi, da je za povečanje broj a i kvalitete prednjaka potrebno: rešiti poboljšanje materijalnog stanja sokolskih jedinica, priredivati mnogo više nego do sada tečajeva i škola za izobrazbu prednjaka i udariti temelje profesionalnom prednjaštvu.
U našoj župi vlada potpuna saglas-nost u radu izmedu tehničkih, upravnih i prosvetnih organa. Takova soglasnost je neophodno potrebna za sve-strani sokolski uzgoj.
U budučem tehničkom radu svoje župe kanim nastaviti istim pravcem, u kojern je župu vodio bivši načelnik br. ing. Kvapil od god. 1927 do 1930, t. j. intenzivno raditi na stvaranju novih i daljnjoj izobrazbi starih prednja ka. tražiti od društava tačno i savesne ispunjavanje dužnosti prema župi, po duzeti sve da ne bude ni jednog sokol skog druStva ili čete, koja ne bi vež bala, stvoriti mogučnost da svako društvo i četa sudeluje propisanim župskim takmičenjima i ostalim priredbama. Naročito če moje nastojanje iči za tim da naše čete stupe na viši sokolski nivo i da po svom radu, a nc samo na papiru brojčano, bude svaka četa pravo sokolsko gnezdo u svom selu.
Od Ljubljane je naša župa toliko udaljena, da nema izgleda za neko broj-nije sudelovanje na pokrajinskom sle-tu. Međutim, uveren sam, da čemo i mi biti dostojno zastupljeni na medu-sletskim takmičenjima. U tu svrhu odr-žaeomo naša župska takmičenja počet-kom juna, pa če ista biti ujedno i izbirna takmičenja za Ljubljanu.
Stariji vežbači rado sc sečaju ljubljanskog sleta. 1922 pa pričaju mladima o gostoljubivosti i organizatorskaj sposobnosti naše zapadne brače, te ih oduševljavaju za dogodišnji slet. Nadam se, da če lepi utisci iz 1922 mnogo doprineti brojnijoj poseti u 1933.
Ing. Vjekoslav Kovačevič, župski načelnik.
Izjava brata prosvetara
Prosvetni sokolski rad u ovoj bolji je nego što je bio u prijašnjim godinama, ali ipak nije ni izdaleka om-
i
*	'J1*
Brat ing. Ibrahim Šačiragič.
prosvetar Sokolske župe Tuzla
kav, kakav bi trebao da bude. Oseča se kod mnogih jedinica napredak, ta šta više, neke su jedinice ostvarile predvideni program za sokolski prosvetni rad u 1932 godini, dok druge nisu ni otpočele s programatskim radom. Tome je uzrok s jedne strane još uvek nedovoljno razumevanje i cenjenjc prosvetnog delovanja u Sokolstvu, a s druge strane nestašica sokolski vaspita-
nih prosvetnih radnika. Zbog toga razloga nije se moglo u pojedinim dru-štvima i četama izvoditi ono, što je Župski prosvetni odbor od njih tražio. Mnogi članovi uprava, a s tim i prosveta ri, misle, da svoju sokol sku duž-nost izvršavaju dolaženjem na sednice uprava, dok se ne brinu za vaspitni rad u sokolani, za društvene priredbe i t. d.
U decembru ove godine održače se u Tuzli prvi trodnevni župski prosvetni tečaj, eiji je cilj sokolskim prosvetnim radnicima dati potrebna opšta znanja o sokolskoj prosveti i uputstva u praktično sprovadanje svih grana prosvetnog rada u jedinicama.
Na teritoriji župe postoji potpun sklad i saradnja izmedu prosvetnih i tehničkih organa. Opsežan prosvetni rad ne može ni u kojem slučaju štetiti tehničkom radu, baš naprotiv, intenzivnim zajedničkim radom vaspitače se pripadnici u pravom sokolskom duhu
—	ta moralna, fizička i duševna vaspi tanja su usko vezana, i kad se potpuno izvedu, daju jednu harmoničnu celinu.
Rad saveznog prosvetnog odbora, a naročito pravac, u kome se ureduje »Sokolska Prosveta«, odgovara raspo-loženju ovdašnjih sokolskih krugova. Na kraju druge godine izlaženja »Sokolske prosvete« oseča se njezin uticaj na razvitak i pravac sokolskog prosvetnog rada u nekim jedinicama, ali se ujedno mora sa žalošču utvrditi, da se u nekim jedinicama, kako izgleda, ni ne čita. Na primer: jedan kandidat na župskom prednjačkom ispitu, uz to načelnik društva, nije znao, kako se zove i čiji je organ »Sokolska prosveta«. —
U pojedinim jedinicama ne vodi se dovoljna evidencija o širenju i po-dupiranju sokolske štampe. Čudnova-to je, kako neke jedinice ne primaju niti jedan primcrak nekih sokolskih Ii-stova, bez kojih ne može da bude pra-vilnog sokolskog sistematskog rada. Uz nemar sokolskih jedinica i pojedi-naca, krivo je i slabo materijalno stanje pojedinaca, što je sokolska štam-pa slabo raširena. Moralna i materijal-na pomoč našoj štampi moči če se obezbediti jedino na taj način, ako svaka sokolska jedinica i svaki član naše sokolske zajednice ispuni savesno svoju dužnost i prinese potrebne žrtve za širenje i napredak naše sokolske štampe. —
Naša je župa poslala dvojicu članova u savezni prosvetni tečaj. Odmah po njihovom povratku s tečaja osetio se u odnosnim društvima znatan napredak u prosvetnom radu. Glavni uz-rok slabog prosvetnog rada u našem Sokolstvu dolazio je u glavnom oda-tle, što taj rad nije bio odreden, kao na pr. tehnički, nego su ga prosvetni funkcioneri shvatali na svoj način, pa tako i provodili. Prirodno je, da u ova-kvom radu nema jedinstvenosti, te da takav rad ne može ni napredovati. Savezni prosvetni odbor otklonio je ovu manu u našem Sokolstvu, odredio gra-nice, do kojih se proteže sokolska prosveta i u tim granicama organizovao i održao osmodnevni tečaj. Učesnici ovoga tečaja, slušajuči odlično izrade-na predavanja i referate, dobili su jasnil sliku sokolskog prosvetnog rada, i sada tu sliku umnožavaju u društvima. Prema saveznom tečaju održače i župa svoj trodnevni prosvetni tečaj, pa če tako pružiti priliku svima društvenim prosvetarima, da se i oni upute u način vodenja sokolske prosvete.
Veza medu prosvetnim instancama samo je pismena. Lični dodir bi ovde bio vrlo koristan, ali ga do sada nije bilo.
Kratkim govorima pred vrstom, predavanjima i pojedinačnim razgovo-rima treba objasniti sokolskim pripad-nicima historijat i važnost Ljubljan-skog Sokola za naše Sokolstvo, te svakom pojedincu staviti na srce, da pode u Ljubljanu na Pokrajinski slet ne kao izletnik, željan zabave i razonode, več kao pravi sokolski radnik, svestan, da učešče na sletu pretstavlja važan sokolski rad.
Ing. Ibrahim Sačiragić,
župski prosvetar.
l/šice
Izjava brata načelnika
Napredak, postignut za poslednje tri godine kod vežbajučeg članstva nije mali, jer je ono u porastu kako broj-nom tako kvalitativnom (tehnički). Ali taj je napredak posledica smlMjenog rada u ovoj župi, od njenog osnivanja, kada je brojila samo 1 društvo, pa do danas kada ona broji 31 jedinieu, a ni-kako posledica promena nastalih u sokolskoj organizaciji tokom ove tri godine. U sviin jedinicama broj vežbajučeg članstva prilično je visok, a u srazmeru prema nevežbačima 1.2 (približno).
Pohadanje sokolskih časova je vrlo dobro u svim grupama; medutim, duh na tim časovima nije takav, kakav bi se želeo a na koji smo bili naviknuti u predratnim sokolskim društvima. Uz-roka je tome više. Na prvom mestu mentalitet večeg dela posleratne omla-dine — pa i one u Sokolu — koja nije
svesna ciljeva sokolskih, zajedničkog rada, požrtvovanosti, istrajnosti, nego traži svoje lično zadovoljstvo i provod i u Sokolu. Drugi je uzrok — mali broj prednjaka, doraslih svojoj dužnosti, jer se i oni regrutuju iz redova nedovolj-no svesnog članstva. Treči uzrok je veoma mali broj požrtvovnih i svesnih sokolskih ciljeva članova uprave, tako, da članstvo, koga je s-ie više, prosto niko ne upučuje pravom sokoiskom životu. Ceo se rad pak u društvima svodi na gimnastiku, igre, posela, zabave i parade. Naravno, da posle toga dosta članova, koji ne umeju odgovoriti, za-što su u Sokolu i šta je Sokolu cilj.
Brat Josip Jehlička,
načelnik Sokolske župe Užice
No pored svega toga, vansokolski redovi pokazuju nam svugde prijateljsko raspoloženje, sem pojedinaca, koji vodeni ličnim ambicijama, mrze svc. sem sebe samih.
Svi dosadašnji javni nastupi, bili oni župski, okružni ili mesni, uspevali su odlično kako moralno tako i materijalno. Kako več pomenuh, publika je naša; nažalost interes i oduševljenje samog nevežbajučeg članstva nije uvek takvo, kakvo bi trebalo da bude za svoje priredbe. Nesumljivo je, da se čestim priredbama smanjuje interes kako članstva tako i publike za sokolska poduzeča, no zato treba da je organizacija sletova i javnih nastupa takva, da se ne dosadi ni članstvu a još manje ostalom građanstvu s raznim materijsrlnim opterečenjern. Više skromnosti i štednje unositi u predračune za 9okolske priredbe!
Sami pošetioci župskih prednjačkih tečajeva umeli bi bolje opisati oduševljenje i volju za rad, koju su s tih tečajeva odnosili u svoje jedinice. Moje je mišljenje, da če jedino česti tečajevi
Sestra Milica Grb’ić,
načclnica Sokolske župe Užice
i prednjački sastanci preporoditi život u sokolskim društvima u poželjnom pravcu.
Savezne prednjačke škole pružale su dobrim prednjacima puno mogučno-sti da svoje znanje upotpune i da u svoje jedinice unesu nova gradiva i smero-ve u telesnom vaspitanju. Od dobrih prednjaka, slatih na savezne točajeve velika je dobit za domača društva; nažalost nisu tamo svi dobri ni odlazili a prema tome nisu se mogli najbolj i ni vratiti.
Kako je večina naših društava tek u početku svoga razvoja, to sama ona nisu u stanju a bez pomoči župe ili sa-veza, spremiti sebi dobre prednjake.
Stalan nedostatak prednjaka u našim društvima ima više uzroka. Večina naših prednjaka su zanatlijc ili daci. U današnjoj besposliei prvi često odla-se za parčetom hleba, koji im društva nisu u stanju pružiti, a drugi opet po svršetku školovanja odlaze u druga mesta. Istina je to, da se samo mali broj ovih javlja u novim mestima opet na rad u društvo. Večina ih sc u tom ve-čitom lutanju za egzistencijom izgubi za sokolski rad.
A na drugoj strani, slabo sc tuma-či ono sokolsko »Bratstvo« i tako mnogi odlični, a siromašni prednjači odlaze
zbog gladi dok bi mnoga i mnoga presita »brača« mogla samo prstom da maknu i da te ljude spasu za svoja sokolska društva, i da pokažu istinski bratska osečanja. U ovakvim se prilikama nameče pitanje: Da li mi u Sokolu idemo dobrim putem i da li treba uopšte da postojimo?
Saradnja izmedu uprava, tehničkih i prosvetnih odbora bila je kod nas vrlo dobra.
Buduči rad u župi obuhvatio bi kao najpreče: Dovršiti što pre sokolski dom u Užicu kao matičnom društvu župe i pomagati svim silama akcije te vrste u svim mestima, jer bez sopstvenih soko-lana nema prave slobode u sokolskom radu; priredivati stalne sokolske teča-jeve i sastanke prednjačke; stvoriti mo-gučnost stalnog obilaženja svih jedinica, kao i omogučiti odlazak prednjacima na tečajeve i sastanke, po mogučno-sti nabavljati sprave za sva društva, jer je bez njih rad u društvima jako ote-ščan i na kraju spremiti što veči broj članstva za odlazak na slet u Ljubljanu, koju volimo, jer je bila sokolsko žari-šte u srečnijim danima sokolskog života i koja je i sad naša nada za srečniju budučnost svega Sokolstva.
Josip Jehlička,
župski načelnik.
*
0 prosvetnom radu
Kako je prosvetno odeljenje u župi u jednoj mučnoj situaciji, bar s formalne strane, jer Prosvetnog odbora nemarno, a brat prosvetar je u ostavci, to smo mi, koji i držimo i prosvetni rad u svojim rukama i uzeli na sebe, da damo odgovor na tražena pitanja > br. »Glasnika«.
Več samim tim, što u ovoj župi nije još formiran prosv. odbor, ne može se govoriti ni o ostvarenju prosvetnoga programa, kakav je predviden i usvojen od Saveznog prosvetnog odbora. Istina, samo radi toga, nije se ostalo na mrtvoj tački, ali rezultati rada na tome polju nisu ni takvi, da mogu u potpunosti zadovoljiti. Postupno se ubacuje potreba za što uspešnijom prosvetnom akcijom u našim jedinicama, a jedan broj naših jedinica radi sistematski na prosvetnom polju i onako, kako se to želi i predvida. Ono, što je naj-važnije, župa se je potrudila da u ovoj godini pošalje na prosvetne tečajeve br. Saveza braču, kako bi se što bolje spremili za prosvetni rad u župi, te se otu-da i nadarno, da čemo u narednoj go-dini postiči i nadoknaditi ono, što smo u ovoj godini bili propustili.
Glavne smetnjc i prepreke za pra-vilan razvitak prosvetnoga rada u ovoj župi je neaktivnost samoga brata pro-svetara, koji je još uz to podneo ostav-ku na svoj položaj. Otuda je i celokupni rad na prosvetnom polju u ovoj župi pao na pleča administrativnih funkcionera, a specijalno br. starešine, te se ne može ni očekivati, da zbog na-gomilanosti poslova, koje vrše sve jed-na te ista brača, bude povoljan rad na prosvetnom polju u samoj župi. Ovoj smetnji treba dodati i premeštaj brata načelnika iz sedišta žuoe, kao i udalje-nost sestre načelnice isto od župskog sedišta, pa če se dobiti još lepša slika
o	tome, da su se administrativni funkcioneri morali angažovati na svima polji-ma rada, a samim tim i ne postiči da se svugde dobiju potrebni rezultati. Nemanje načelnika i načelnice u našoj sredini, s kojima je prosvetna saradnja išla pod ruku, čini još uvek največi deo smetnji napretka na prosvetnome polju rada. Pored ovih čisto naših unutrašnjih razloga, dolazi i jedan spoljnji, tako da ga nazovemo, a on je u faktu, što se prosvetni radnici (profesori i učitelji) ovoga mesta, najmanje interesuju za rad u Sokolstvu u opšte, te sledstveno tome nemarno od njih podrške ni na prosvetnome polju.
Potrebna saradnja i sklad izmedu prosvetnih i tehničkih organa kod nas od uvek postoji, te samim tim prosvetni rad ne ide na štetu tehničkoga, niti ima premučstvo nad njim.
Prirodno je, da davanje etičkog karaktera, kako u načelnom, tako i u socijalnom i opšte-čovečanskom smislu, ne samo da ne škodi, več doprinosi sokolskom pokretu na teritoriji ove župe, pa otuda odgovara i shvata-njima i raspoloženju sokolskih krugova ove župe.
Nesumljivo je, da j c uticaj »Sokolske prosvete« na razvitak i pravac sokolskog prosvetnog rada, kao prosvetnog, od največeg značaja, žalimo pak, što se ona u večem broju i obimu ne može da rastura, pa otuda ostaje još uvek nepoznata njena akcija na razvijanju ideološkog i prosvetnog sokolskog rada.
Ne možemo se pohvaliti velikim interesovanjem za sokolsku štampu na teritoriji naše župe. Nekoliko razloga idu u prilog toga, naimc, što se gotovo svi listovi i večina publikacija štampaju latinicom, koja se slabije na ovoj teritoriji poznaje i čita i što su listovi za ova vremena ipak skupi, s obzirom na siromaštinu pripadajučeg nam članstva, kao i celokupnog ljudstva na teritoriji ovc župe. Uz to još, ne treba gubiti iz vida, da su ipak naši listovi i publikacije mnogo česti, te to veliko
izlaženje škodi samo materijal. strani onih listova i'publikacija, koje se izda-ju iz savezne uprave. Samim tim, u ma-terijalnom interesu je, da se izdanja listova i časopisa vrše samo i jedino od strane središnje sokol, uprave, pa da se otuda i cena izdanjima snizi. U mo-ralnom pak jačanju naše štampe, držimo, da bi dobro bilo doči u kontakt sa svima kulturnim i humanim društvima, kako bi se i njihova saradnja osetila u našim javnim glasilima.
U ovoj župi nije održan nijedan prosvetni tečaj za ovu godinu, ali smo na savezne prosvetne tečajeve slali braču. Njihov povratak s tečajeva dao nam je osobite rezultate, pošto su brača tečajci postali danas mnogo aktiv-niji u delanju na prosvetnome polju. Za sada, največa je korist od brače tečaj aca u njihovim predavanjima, kao i u njihovom živom interesovanju za bo-lji rad na prosvetnome polju.
Veze izmedu pojedinih prosvetnih časnika s odborima br. Saveza, br. dru-štava i br. četa, nisu naročito razvijene, s obzirom na napred izloženo pod 1 i 2 ali smo zapazili, da lični dodir igra vrlo važnu ulogu u opšte u sokolskom radu i napredovanju.
S obzirom na sve izloženo nemarno ni programa prosvetnoga rada za 1933 godinu u vezi s proslavom 70 sedamde-setogodišnjice opstanka Ljubljanskog Sokola, kao i pokrajinskoga slcta u Ljubljani, ali na tome polju i bez pret-hodno izgradenog programa biče puno delanja, s nadom u vrlo dobre rezultate.
Đ. Draškič, st., D. Nešovič, t.
Varaždin
Izjava brata prosveiara
U martu 1931 došlo je do osnutka najmlade župe jugoslavenskog Sokolstva sa sedištem u Varaždinu, koja je uzela pod svoje okrilje 23 društva i 9 četa sa ranijeg teritorija župe Maribor, no od tih je jedinica večina osnovana tokom godine 1930. U godini 1931 osnovano je jedno društvo i 29 četa, a 1932 novih 7 četa. Smatrao sam potrebnim to istači da time obrazložim specijalne prilike naše župe, sastavljene od mladih, pretežno seoskih jedinica i ogromnim delom od Sokola — novaj-lija. Ko znade s kolikim je poteško-čama spojeno odgajanje novog članstva u sokolskom duhu, taj če razumeti, da je rad u takvim prilikama vanredno mučan, a to tim više, što je paralelno trebalo odgajati i novo članstvo za težak put u sokolski rad, a i funkcio-nare — prosvetare. Oba ta zadatka imao je župski prosvetni odbor pred očima od svog postanka, pa danas, na-kon nepune dve godine rada, možemo reči, da je dosta stvoreno.
U započetnom pravcu nastaviti, na-stoječi, da se pod Tirševe sokolske barjake istine, pravde i morala, o!kupi
Brat dr. Zvonimir Milčetič,
prosvetar Sokolske župe Varaždin
sve svesno članstvo, odvojivši^ one, koji u naše redove zagaziše možda iz drugih nesokolskih i sebičnih motiva, kako je izvršno nedavno izneo neki brat u »Sokolskom glasniku«, pišuči o smetnjama normalnom razvoju sokolske ideje.
Jedna je od glavnih zapreka pra-vilno<> razvitka prosvetnog rada, pored nedovoljnog broja spremnih prosvetnih radnika, teško materijalno stanje pretežnog dela jedinica, koje im često onemogučuje da nabave ma i najpo-trebnije knjige i časopise, bez kojih se uspešan prosvetni rad ne da ni zamisliti.
S ponosom možemo istači, da koli u upravi župe, toli kod društava i četa, svagde vlada sklad izmedu prosvetnih i tehničkih organa, jedino sc kod pojedinih jedinica primečuje, da nisu obe grane rada iz drugih razloga ravno-merno razvijene, no nigde se ne za-paža, da bi jedna grana radila na štetu druge.
Bila je vrlo dobra zamisao, da se započne s izdavanjem »Sokolske prosvete«, lista odlično uredivanog, koji potpuno ispunjava praznimi, zapaženu u rani jem prosvetnom radu.
Sadanji smer lista nailazi u punoj meri na odobravanje i razumevanje u
sokolskim redovima naše župe, no od-lučan utecaj zadobiče tek onda, kada ne bude samo organom prosvetnih radnika, več i duševnom potrebom svega članstva.
Brat Zvonko Šuligoj, načelnik Sokolske župe Varaždin
Sokolska štampa se širi postepeno u našoj župi u svim kategorijama naših pripadnika, no izgleda, da če ove godine najviše uspeha postiči dečja »Naša radost«. Broj pretplatnika ipak ne može zadovoljiti, a glavna je zapreka nedovoljnjoj raširenosti štampe, pored
Sestra Marija Šteeh,
načelnica Sokolske župe Varaždin
materijalnog stanja članstva, nedostatak spremnih i agilnih izvestioca za štampu, jer gde ih imade, tamo je i uspeh odličan.
Polaznici savezne opče prosvetne škole i lutkarskog tečaja vratiše se u svoju sredinu krcati znanjem i od-lučnom voljom za prosvetni rad, a i prosvetna škola naše župe nikako nije promašila svog cilja, odgojivši dvade-setak spremnih i agilnih prosvetara.
Veze izmedu Saveznog i Župskog prosvetnog odbora žive su i srdačne, a to isto se može reči i o odnošaju župe spram društava i četa, s izuzet-kom onih, koje rade slabo ili nikako.
Program prosvetnog rada za ovu godinu znatno je opširniji i potpu-niji od prošlogodišnjeg; obuhvata sve najvažnije grane prosvetne delatnosti, a imade u vidu i pripremu članstva za dogodišnji jubilej naše matice, Ljubljanskog Sokola, i s njim spojeni Pokrajinski slet u Ljubljani, no nije smet-nuta s uma ni materijalna strana, organizacija štednje za sudelovanje što večeg broja članstva kod tog sleta.
U ovim retcima je, u kratkim črtama, sadržana naša prošlost i date smernice za buduči rad, koji treba da se kreče u duhu Tirševog gesla: Celina sve. pojedinac ništa.
Dr. Zvonimir Milčetič,
župski prosvetar
Vel- Bečfcerelc
Izjava brata načelnika
Sokolstvo ove župe u posljednje tri godine upetorostručilo se, pa zato kvalitativna sposobnost vežbačeg članstva ne može biti na višini. Ncmoguče je, da bi uporedo s tako velikim porastom jedinica, rastao i broj svestra-no obrazovanih tehničkih radnika.
Od ukupnog broja članova i članica, vežbača je odnosno vcžbačica 30%, a od celokupnog broja sokolskih pripadnika ima 75%.
Stanja vežbačkog članstva s obzirom na veselje, ustrajnost i odušcvlje-nje prema telovežbi je zadovoljavaju-čc. Naročito u onim društvima, koja uz podesne prostorije za vežbanje po-seduju još barem po koju spravu.
Glavni uzroci današnjoj mlakosti u tehničkom radu društava leže prvo u tome, što veči deo društava u opšte nema prostorija, te im je vežbanje omo-gučeno samo u letnjim mesečima na polju, dok ostalo vreme prolazi u potpu-nom zatišju. Drugi razlog je taj, što
God. III. — br. 48
večina društava nema nikakvih ili tek po koju spravu, pa je s toga teško odr-žati članstvo u ustrajnosti i odušev-Ijenju prema telovežbi. Članstvo traži neke promene i zanimivosti pri vcžba-nju. Ali, čini mi se, da ipak današnjoj mlakosti nisu ovi uzroci glavni, več ih treba tražiti u samom vodstvu, koje u večini slučajeva leži na neiskusnoj i za sokolski vaspitni rad nedovoljno spremnoj brači.
Uspeh dosadašnjih župskili sleto-va bio je vrlo dobar, okružnih nešto manji, dok se za ostale javne društvene nastope to ne može tvrditi. Društva, koja su neprekidno i pravilno ga-jila svestranu telovežbu svih kategorija, imala su lepih uspeha dok društva, koja su na svojim javnim vežbama istupila samo s nekim kategorijama, a pored toga još nedovoljno uvežba-nim, uspeh je bio dosta slab.
Gradanstvo kao i samo Sokolstvo ima za javne nastupe Sokolstva dosta
Brat Alojz Pogačnik, načelnik Sok. župe Vel. Bečkerek
velik interes a naročito za priredbe ve-čega stila.
Naše javne vežbe u dosadanjem obliku trebalo bi neminovno reorgani-zovati. Neke župe, odnosno društva, več su u tome pravcu učinila pokušaje, da u raspored svojih javnih nastupa uvrste takmičenja u lakoj atletici, razna takmičenja zabavne prirode i igre, što je kod gledalaca naišlo na najbolji prijem i odobravanje, a sam raspored javne vežbe mnogo je pridobio na raz-novrsnosti i zanimivosti.
Nesumnjivo je točno, da je veliki broj javnih telovežbačkih nastupa za jača društva, koja moraju na njima tako često da nastupaju, zaista veliko hreme. Ali je tačno i to, da su ova-kove posete jačih društava slabijim od velikog propagandnog značaja, pa od toga ne bi trebalo odustati ni u bu-duče.
Dosadanji društveni i župski teča-jevi u našoj župi imali su dobar uspeh, ako se uzme u obzir nedovoljna praktična izvežbanost tečajnika, a uz to još početnika. Kada bi imali veči broj dobrih i svestrano izvežbanih vežbača
Sestra Ema Wolf,
načelnica Sok. župe Vel. Bečkerek
i ti dolazili na tečajeve, onda bi se ipak moglo i za ovo kratko vreme postiči bolji rezultati.
Na Saveznim prednjačkim škola-rna naša župa imala je 4 učesnika, koji i sada vredno rade u svojim društvima.
Malo je društava u župi, koja bi mogla sama da se brinu za odgoj prednjaka. Zato župa šalje svoga stalnoga prednjaka po svima večim društvima, gde održava jednomesečne tečajeve i daje sva uputstva za vodenje sokol-skog društva.
Da sc još uvek oseča toliki nedo-statak prednjaka, uzrok je nagli i veliki porast novih jedinica, a mi nismo u mogučnosti, da za to isto vreme odgo-jimo dovoljan broj dobrih tehničkih sila, kojima je poveren odgojni zada-tak u našoj organizaciji. Veliki uzrok toga nedostatka još je i teško finan-sijsko stanje naših župa i društava. Znamo iz iskustva, da sc često srečno prebrodc sve poteškoče. ali usled ne-
manja materijalnih sredstava sve se opet odlaže na povpljnije vreme.
Odnos izmedu uprava, odnosno prosvetnih odbora, i prednjačkih zbo-rova dobar je. Želeti je samo, da se prosvetni odbori više posvete unutar-njem, onom pravom sokolskom prosvetnem radu, radu na idejnom vaspi-tanju članstva, pored ostalih priredbi kao n. pr. pozorišnih pretstava, konce-rata i t. d., koja imaju bez sumnje svoju prosvetnu-vaspitnu verdnost, ali više služe razonodi i društvenoj blagajni, pa zato dolaze tek na drugo mesto.
Da bi tehnički rad u župi bio bulji, u prvom redu treba društvene prednja-čke zborove još bolje organizovati i osposobiti ih za rad. Treba se starati, da društva dodu do potrebnih sprava, prostorija i letnjih vežbališta, priredi-vati tečajeve i biti u stalnom kontaktu s društvima preko članova tehničkog odbora župe i stalnog župskog predli jaka.
Dogodišnji jubilej Sokolstva u našoj zemlji proslavičemo župskim sle-tom skopčanim s utakmicama i raznim igrama. Na pokrajinskem sletu u Ljubljani naša župa uzeće također vidnoga učešča.
Alojzij Pogačnik,
župski načelnik.
# **“ *
Izjava brata prosvelara
Teško je da vati ocenu o uspehu ili neuspehu prosvetnog rada u svojoj župi. Pa ipak, korisno je to učiniti radi uzajamnog upoznavanja. Evo u naj-kračim potezima:
Utvrdeni program rada za ovu go-dinu sproveden je u svemu. Od sedam-deset i četiri jedinice u našoj župi, svega šest ne dostižu zadovoljavajuči procenat. Za budučnost izgledi su dobri.
Smetnje za prosvetni rad u našoj župi bile bi mnogobrojne, ali ne takve da se ne mogu savladati. Pristupanjem učiteljstva u naše redove i sokolizova-njem narodnih škola — ukloniče se ili ublažiti sve sadašnje smetnje.
Brat prof. Miloš Stanojevič,
prosvetar Sok. župe Vel. Bečkerek
Gde je razvijen prosvetni rad paralelno s tehničkim, nema one skladnosti između otseka, kako bi trebalo da bude. Gde je razvijena samo jedna strana, ili možda ni jedna u dovoljnoj meri — vlada mir. Ilzgleda apsurdno, ali tako je.
Pisanje »Sokolske prosvete« utiče na sokolske krugove naše župe onako i onoliko, koliko pojedini članci vrede kao zreli i logični, bez obzira kojom se temom bave. Šteta je samo što »Sokolska prosveta« tako retko i u tako ma-loin obimu izlazi.
Dosadašnji brojevi »Sokolske prosvete« pretstavljaju zamašnu idejnu literature kako za vodeče sokolske rad-nike, tako i za celokupno naše članstvo. Uticaj je neosporan.
Sokolska štampa se u našoj župi tek u poslednjoj godini nešto bolje plasirala. No, ni blizu nema željeni broj pretplatnika. Blagodareči ustanov-ljenju propagandne nedelje za sokol-sku štampu, svake godinc u decembru — najbolje sc pomaže našim listovima, moralno i materijalno.
U pogledu koristi i važnosti prosvetnih tečajeva i škola, imamo samo jednu tvrdnju: to nam je potrebno kao nasušni hleb. Rezultati održanih tečajeva veči su nego što se očekivalo.
Lični dodir između pojedinih prosvetnih funkcionera prilično je u nas razvijen. Več više godina, isti ljudi vode naše prosvetno delo, a novi, kada pristupe u pomoč — upoznavaju se na prosvetarskim konferencijama i zboro-vima.
Za proslavu 70-godišnjice čine se pripreme u muzičkim i pevačkim otse-cima, radi što mnogobrojnijeg učešča 1933. Nažalost pravilnici ovih otseka tako su nezgodni, da na mnogim me-stima upravo paralizuju rad. Gotovo zasebne uprave i blagajne naših sokolskih odelenja izazivaju raspre i zastoj u radu. Ako se želi veča kohezija u cclokupnom sokolskom radu, onda se ovi pravilnici moraju ukidati ili menjati. No o tome drugi put. Za sad ovoliko na postavljena pitanja.
Prof. M. Stanojevič,
župski prosvetar.
»SO K O L S K ! _G1. Л S N 1 K«
Zagreb
Izjava brala načelnika
O prilikama u našoj župi obzirom na tehnički rad mogao bi da kažem sledeče:
Kvantitet muškog' i ženskog članstva je naglo porasao, a kvalitet se po-stepeno diže marljivim i predanim ra-dom. Odnos svih naših pripadnika prema vežbačima bio je u 1930 godini 10921 : 4672 dakle 42, 7% svih naših pripadnika, a u 1931 godini 18000 : 9432 dakle, 52, 7%. Ove godine če možda broj pripadnika nešto pasti, ali posto-tak vežbača biče sigurno bolji, buduči da gotovo sva društva i čete marljivo vežbaju.
Svi naši vežbači — od dece do članova — mnogo se vesele vežbi radi same vežbe i rado dolaze na satove vež-banja. Ustrajnost u radu je nešto sla-bija osobito leti za vreme ferija i se-
Brat Milan Jankovič,
načelnik Sokolske župe Zagreb
zone kupanja (deca i naraštaj), a i zimi za vreme zabava (članovi, članice), i sezone skijanja. Često se opaža u vež-baonieama mlakost i prekidan rad, a uzroci tome leže u nikakovim ili nehi-gijenskim vežbovnim prostorima i vež-baonicama, u slabom prednjaštvu, u zastareloj metodi vežbanja i postu-panja s današnjim članstvom, i u preopterečenosti članstva prevelikim zahtevima sa Strane Saveza, župa, a i vlastitih svojih uprava (sletovi, javne vežbe, akademije, natecanja, točajevi, izleti i t. d.). Držimo, da prema tomu glavni razlozi oteščavanja rada leže u samoj organizaciji kao i izvan nje, a donekle i u nama samima, no to u ma-njoj meri.
Uspesi svih naših javnih nastupa u četama, društvima, okružjima i župi bili su vrlo dobri, a osobito onaj u Pragu. Opčinstvo, koje nam je sklono, voli naše javne nastupe i ako prigovara loše sastavljenom programu, koji se katka-da sporo odvija i zavuče do u mrak. Susedna sokolska društva i čete rado se međusobno posečuju i podupiru, pa je prema tomu interes za javne nastupe u samom Sokolstvu vrlo dobar.
L‘V,*
lepi
Sestra Zora Jankovič, načelnica Sokolske župe Zagreb
Javne nastupe bi trebalo svakako reorganizovati i to u smislu današnjice. Kako bi to trebalo da bude za taj odgovor je ovde premalo mesta, no možemo spomenuti proste vežbe na koje se troši silno mnogo vremena i energije dok sc nauče, a efekti kod masa, koji se time žele postiči, često otpadaju, t. j. ne postizavaju se. Svakako bi trebalo da se broj javnih nastupa u svim našim jcdinicama smanji jer su ti nastupi opasno breme za sve jedinice i kategorije. Prečestim nastupanjem gubi se pravi interes za taj najsvečaniji dan naših vežbača, a s tim pada i njegova odbojna važnost.
Priredivanjem različitih sokolskih tečajeva nastojali smo popraviti opče-nito stanje u župi, te je uspeh pojedinih tečajeva bio odličan, a opčenito vrlo dobar. U poslednje vreme je održa-vanje tečajeva nešto zapelo usled slabih financijskih prilika.
U obim Saveznim prednjačkim ško-lama imali smo dosta naših članova i članica no korist od tih škola bila je vrlo malena i to s ovih razloga: 1) Što su tečajnici vrlo malo naučili. 2) Što im se nije dala prilika da posle svršene prakse u župi razviju svoju pravu so-kolsku delatnost, jer su ostali u svojim malim selima iako je župa tražila njihov premeštaj u jače sokolske centre, gde bi došli do svog potpunog sokol-skog izražaja. 3) Što su u tim školama dobili vrlo loš pojam o Sokolstvu usled nezgodnog ophodenja predavača s njima i stanovitog grupisanja samih tečajnika, i prema tomu su se vratih kučama rezignirani. I unatoč toga primili su se svi sokolskog posla iako s malo veselja, a mi smo nastojali da im podignemo volju i elan našim metodama i radom.
Svest da je dobro prednjaštvo temelj naše organizacije potakla je sve naše jedinice da se pobrinu za uzgoj svojih prednjaka i prednjačica, a na-pose je na tom polju radilo oko 40 naših jedinica i to 25 društava i 15 četa. Ali unatoč toga još se uvek oseča ne-dostatak prednjaka u našoj župi, jer mnogi od njih nc rade i to s razloga, što je postupak prema njima u pojedi-nim jcdinicama takav, da odbija pred-njake od rada, što se društva ne brinu dostatno za prednjaštvo koje često mora da seli iz mesta u mesta »trbuhom za kruhom«, pa su u mnogim mestima onemogučeni u radu usled različitih mesnih prilika, što trgovci, obrtnici i uppče poslodavci, a Sokolstvu skloni ljudi, nerado uzimaju u posao naše lju-de več rade nameštavaju strance, što je socijalna zaštita prednjaka u samoj organizaciji gotovo nikakova, što su po-litičke prilike nesredene, pa se mnogi prednjak, da sačuva svoj kruh ne sme niti deklarisati kao Soko, a kamo li da radi kao prednjak, i što nas kompetentni faktori premalo zaštičuju.
Da se pitanje prednjaka povoljno reši držimo da bi trebalo prema njima postupati s mnogo više sokolskog takta, da ih se socijalno digne, da se srede političke prilike u zemlji, da se osnuju u župama posebni socijalni otseci za celokupno članstvo, a u tehničkom odboru napose za prednjaštvo.
Tehnički rad teče u našim jedinica-ma u potpunom suglasju s upravama odnosno prosvetnim odborima, a ako kada dode do kakovih nesuglasica to su te ponajviše lične naravi, što se brada iz uprave, a ne stručnjaci, vole često mešati u tehničke stvari ili što uprava premalo financijski podupire tehničko delo, a katkada ga i ne razume.
Mi čemo u našoj župi poduzimati tako zv. »leteče tečajeve« od 3 do 10 dana, uposličemo što više celokupno prednjaštvo, a osobito članove T. O. podelivši rad na pojedine odele (sekcije) uz punu odgovornost pojedinca, stalno čemo nadzirati rad društava i četa te menjati polagano ali sigurno stare metode dosadašnjeg tehničkog rada. Na taj način, mislimo, da čemo koristiti našem narodu za kojcg radimo i Sokolstvu.
Na sletu u Ljubljani sudelovače naša župa u punom broju — tehnički spromna i sokolski oduševljena. A da nam to što bolje uspe vršičemo stalnu propagandu za slet i provesti štednju u svim svojim jedinicama i kategorijama.
Milan Jankovič,
župski načelnik.
*
Izjava brala prosvelara
Sokolski prosvetni rad počeo je da se razvija u našem Sokolstvu po odredenom sistemu i planu istom kako je osnovan Soko kraljevine Jugoslavije. To jo naročito uočljivo ove godine, kad smo stupili u prvu godi-nu četirigodišnjeg plana za prosvetni rad. Taj plan nije ni prevelik, ni pre-težak. Provediv je i dobro smišljen. Ako i neče biti proveden po svima župama u potpunosti, ipak če doneti vidljive koristi našemu Sokolstvu koje, iako več prilično jako kolikočom, u kakvoči još uvek ne zadovoljava. Ni zagrebačka ga župa neče provesti u celosti. Ima tome više razloga. Je-dan je važan razlog, što je naša župa preogromna. Imamo 141 jedinicu.^ Je-dan bi razlog bio i taj, što naša župa u nepune tri godine ima sada četvrtog župskog prosvetara. Ako se pogleda broj 3 »Sokolske prosvete« iz ove godine videče se, da je od 10 statističkih tablica u Saveznom prosvetnom izve-štaju kod Zagreba 7 tablica bez po-dataka. I to je jedan razlog. Mogao bih nabrojati još dalje redom, ali to ostavljam.
Kad bih hteo da govorim posebno samo o našoj zagrebačkoj župi obzirom na prosvetni rad, morao bih uči i suviše u pojedinosti, koje bi mogle tu i tamo da budu i neugodne. Rade sam se stoga odlučio da govorim opčenitije, jer verujem, da izna-šajuči pojedinosti ne bih koristio samoj stvari. U pojedinosti ču uči kod svog godišnjeg izveštaja.
Sigurno je jedan od najvažnijih i najglavnijih potreba za razvitak sokolskog prosvetnog rada duševni odgoj sokolskog članstva. Taj če se po-stići istom onda, kad budu sve jedinice imale svoje prosvetne odbore po-
Str. 17
punjene članovima, koji su i delom potpuni Sokoli. Ne koriste saveti, molbe i naredenja saveznih i župskih prosvetnih odbora, ako društveni i četni prosvetari i prosvetni odbori niti ne pokušaju da bar jedan deo svega onoga izvedu. Glavna krivnja neuspeha prosvetnog rada pada na leda društvenih i četnih prosvetara. Večina
Brat Adolf Štefan,
prosvetar Sokolske župe Zagreb
prosvetara misli da udovoljava svojim prosvetarskim dužnostima, ako par puta na godinu održi koji govor pred članstvom. Dužnost je prosvetara da bude u dnevnom kontaktu s vežbač-kim kategorijama, da ih dnevno upu čuje i upoznaje sa sokolskim načeli-ma. Najbolje je, ako je prosvetar i sam vežbač ili u najmanju ruku bio vežbač. Načelnik i prosvetar, pred-njački zbor i prosvetni odbor morao bi biti jedna duša, jedno srce, koji zajedno i uporedo rade na telesnom i duševnom odgoju članstva, naraštaja i dece. Jednostranost u sokolskom .radu je greška, svestranost je potreba. Opčenito nam nedostaje prosvetara tehnički odgojenih i tehničara odgoje-nih idejno. Kad to postignemo, moči če uporedo da napreduje tehnički i prosvetni sokolski rad. To je problem kojega treba rešiti.
Najbolje i najzdravije sredstvo za rešenjc toga problema jesu prednjač-ke i prosvetne škole i točajevi. Treba lo bi samo u prednjačke školc i tečajeve staviti više idejnih, a u prosvetne škole i tečajeve više tehničkih predmeta. Najidcalnijc bi bilo, kad bi bila samo jedna vrsta društvenih, župskih i saveznih sokolskih škola i točajeva, iz kojih bi izlazili prednjači od nosno prosvetari več prema tome, kakvom bi se ispitu podvrgli. Obvc-zatno bi bilo slušati sve predmete one prednjačkog i one prosvetnog karaktera. 'Ispit bi se delio u dvoje: prednjački i prosvetni. Pojedinac bi mogao da pravi i oba ispita. Možda i nc bi bilo to neprovedivo. Šta više verujem, da bi taj način održavania škola i tečajeva manje stajao, jernh ne bi bilo toliko potrebno. Smanjio bi se njihov broj u polovicu. Na taj bi se način moglo sve i tcmcljitijc proučavati, jer hi se škole i tečajevi, radi manjeg broja, mogle održavati više dana nego li dosad. Osim toga svaki prednjak, koji bi svršio takav tečaj, bio bi sposoban da bolje vrši onu odgojnu stranu sokolskog rada, a svaki bi prosvetar bolje razumio potrebu tehničkog rada. Kad bi se uz to još zahtevalo od članova uprava društvenih i četnih, te župskih i saveznih odbora da i oni produ neku stanovitu sokolsku školu, sigurno je, da bi naše Sokolstvo krenulo brziin koracima napred. To bi sigurno dove-lo do onog potrebnog sklada i surad-nje između prosvetnih, tehničkih i upravnih sokolskih organa. Na taj bi način naša sokolska organizacija, valjda najjača organizacija u državi, došla i do jačeg izražaja, veče vrednosti i silnijeg ugleda.
Da se još osvrnem na prilog »Sokolskog glasnika« »Sokolsku prosve-tu«. »Sokolska prosveta« je vrlo dobro redigirana i pokazujc zbilja sve-strani i lep rad našeg Saveznog prosvetnog odbora. »Sokolska prosveta« ipak ne postizava onu pravu i potpu-nu svrhu, koju bi u puno večoj meri postizavala, kad bi bio drugi način iz-laženja. U prvom redu ne bi smela rz-laziti u formi knjige, nego u formi novina. Osim toga nc bi smela, bar za sad još ne, izlaziti kao mesečni prilog, nego kao nedeljni prilog. No još najbolje bi bilo, kad bi sve ono što izlazi u »Sokolskoj prosveti« izlazilo u »Sokolskom glasniku«. Kod toga ne bi smelo biti označeno, ono što bi izašlo, nikako pod nekom naročitom pro svetnom rubrikom, jer se ne bi opet čitalo. Upravo sam se uvelike propit-kivao kod raznog članstva, koje čita »Sokolski glasnik«, da li čita i »Sokolsku prosvetu«. Može se reči, da sam upravo od sviju dobio negativau odgovor. Ova forma, u kojoj izlazi »Sokolska prosveta«, koliko je i praktični j a od »Sokolskog glasnika«, može se iaicše spremati, čini ipak utisak ne-kog skroz službenog lista, za kop< se misli, da ga moraju čitati samo šefovi. S te formalne stranc ne zadovoljava »Sokolska prosveta«. Ta opet for-
Str, 18
—	"	■	j*"11
»SOKOLSKI GLASNIK«
God. IH. — br. 48
malna strana deluje da njezin utica j nije dovoljan. Najbolji je dokaz torne, da ono što se naredi preko »Sokolskog glasnika« bude puno bolje i opčenitije provedeno nego li ono što prode »Sokolskom prosvetom«.
Ne može se reči, da ipak i uz sve ove primedbe, nije prosvetni sokolslki rad u velikom napredovanju. Na pr. župski prosvetni tečajevi sigurno ee imatr ogromne rezultate. Tu se je pokazalo, katko upravo veseljem svaki cnaj tečajnik, bez obzira na inteligen-ciju i starost, prima i sluša predava-ćc, pravi beleške, ispituje i interesira se. Verujem, da če svi tečajnici žup-skih prosvetnih škola u svojim jedini-cama poraditi življe, vrednije i siste-matskije. Mnogo je kod toga značilo, da se je došlo do ličnog kontakta i upoznavanja jednih s drugima. Sva-kako do godine mora Savezni prosvetni odbor upotrebiti sav svoj auto-ritet da održe sve župe, kako je predvideno u planu, dva župska prosvetna tečaja.
Naša župa sprema duhovno т tehnički sve svoje kategorije za pro-slavu 70-godišnjice opstanka Ljub-Ijanskog Sokola i s time skopčanog f okrajinskog sleta u Ljubljani na ko-jem če naša župa biti zastupljena u največem mogučem broju.
Adolf Štefan,
župsfki prosvetar.
Ispravak
c i	,izveštaju	o	otvorenju
■Sokolske izložbe, objavljenom u 46 broju našega lista od 18 o. m. na str. 3 u prvom stupcu pri opisu obilaska zups/km odelenja izložbe od Nj. Vel. Kralja objavljeno je, da je Nj. Vel. Kralja u ime župe Bjelovar dočekao i pozdravio br. dr. Sondić, što u stvari ne stoji, več je Nj. Vel. Kralja dočekao i pozdravio II zam. župskog starešine br. Franjo Pušic iz Vitrovice, sto ovime rado ispravljamo. — Ur.
la: felonežbačhog sveta
NOVA UPRAVA SAVEZA BUGAR-SKIH JUNAKA
K&ko smo več javili', savez bugar-skih Junaka održao je svoju ovogo-dišnju glavnu skupštinu u Gomjoj Orehovici u avgustu, gde je birana nova savezna uprava i na kojoj je zaključeno, da če se naredna skupština održati u Čustendilu u bugarskoj Makedoniji. Pretstavnikom je biran D. Lazov, koji je več pre nekoliko godina bio pretsednik organizacije Junaka, ali je na gl. skupštini u Vidinu morao da otstupi zbog svojeg slovenskog mišljenja. Za njegovog zamenSka biran je G. Vasiljev i dr. N. Stojanov, za tajnika Nikola Gladniški, za blagajnika G. Stoimenov, za članove uprave dr. Minev, V. Kocev, za urednika lista »Zdmve i sila« dr. Stojan Čakrov. Skupština je^ dalje izabrala za načelnika I. Bureša, a za članove starešinstva još P. Jakimova, Ivana Bejkova, Gavrila Stojeva i inž. Nikolu Nikolajeviča.
Posle glavne sfcupštine opet je izdan prvi broj saveznog glasila »Zdrave i sila«, u kome je oko 10 strana posvečeno uspomeni nedavno umrlog pr-vog starešine saveza Junaka Stojana Zajimova. O umrlom piše i redakcija lista, dalje starešina Lazov, Ljuben Danajlov i t. d.
ZANIMLJIV SLUČAJ NA OLIMPIJADI U LOS ANĐELESU
»Lidove Novini« iz Brna pišu: Poznati švicarski takmičar na spravama Mic(Miez) objavljuje u »Šport, novi-nama«,« koje izlaze u Cirihu, veoma zanimljive stvari koje su se odigrale za kulisama prilikom gimnastičkih na-tecanja na Olimpijadi u Los Andelcsu
i	isto talko razjašnjuje praksu pri su-denju na medunarodnim utakmicama uopče. Mic napustio je daljnje takmi-čenje na Olimpijadi baš s razloga, što je uvideo pristranost suda, koji je bio sastavljen od jednog Američana, Italijana i Madžara. Kod prostih vežbi dobio je Madžar, takmičar Pele, od tri «uca, kojima je pretsedao madžarski sudija, svega 28.6 bodova, a Mic samo 28.3 boda. Kako se se pristrano eudilo dokazuje i sudenje pojedinih sudaca: američki sudija dosudio je Micu 9.7 bodova, Italijan 9.6 bodova a isti! pak sudije dosudili su Madžaru Pele 9.2, odnosno 9.4 bodova — obo-jica dakle više Micu nego Pelemu. Od-lučio je medutim treči glas madžar-skog suca, koji je ocenio svojega zem-Ijaka s punim brojem bodova, dakle sa 10, a Mica samo s 9 bodova. S tog razloga Mic je zahtevao rcviziju pre-sude, što mu je madžarski sudija kao
pretsednik žirija prosto odbio. Radi toga Mie je otstupio od daljnjeg tak-mičenja, da time — žrtvovavši i svoju pobedu — pokaže, kako je stanje su-denja na medunarodnim utakmicama neodrživo. List švicarskih gimnasta potpuno se slaže s člankom svog gim-naste Mica te dodaje još i ovo, da treba veoma žaliti što oficijelni organi Olimpijade nisu nastojali sa svom energi-jom da se prestane s ovakvom neču-venom i opče poznatom nepravdom. — Sokolski glasnik več je pre nekoliko meseci u jednom svom članku od br. ■Macanoviča upozorio, kako je dosa-dašnja sudska praksa na medunarodnim utalkmicama potpuno neispravna
i	veoma štetna i za same utakmice.
FINANCIJSKKI USPEH III BALKANSKE OLIMPIJADE U ATENI
Dok su sve dosadašnje balkanske Olimpijade, prva i druga u financij-skom pogledu završene sa znatnim deficitom od preko 100.000 drahma, treča Olimpijada, koja je održana ove jeseni, pokazuje u financijskom pogledu višak od nekih 400 tisuča drahmi.
IZ SAVEZA ŠVICARSKIH GIMNASTA
Kako je na poslednjoj skupštini Medunarodne gimnastičke federacije, koja je održana za vreme sleta u Pragu, njenim načelnikom biran bivši načelnik Igenen (Huguenin) to se je definitivno zahvalio na mestu načelmštva Švicar, saveza. Savez več sada radi na osnovu novih pravila. Prezidij saveza održao je več nekoliko sednica, na kojima je medu drugim donešena i odluka da se stvori jedan savez gimnastičara-smuča-ra te da se sve smučanje, što se tiče metoda i sprovadanja, postavi na je-dinstvenu bazu. Isto tako odlučeno je da se mora za katoličke gimnastp u njihovim krajevima preudesiti način javnih nastupa, da ne bi prečio spu-njavanje njihovih verskih dužnosti.
OLIMPIJSKI STADION U BERLINU
Kako je več donešena odluka Me-dunarodnog olimpijskog odbora da se naredne olimpijske igre održe u Berlinu 1936. godine, nemački otsek spomenu-tog odbora pristupio je več priprema-ma za ovu veliku svetsku priredbu. U prvom redu bilo je potrebno da se reši pitanje odgovarajučeg stadiona, gde bi se mogle obaviti utakmice u svim gra-nama Olimpijade. Arhitekta Marh iz-radio je u tom pogledu veoma podesne načrte za oko 83.000 mesta, i to za 30.000 sedišta i oko 53.000 mesta za sta-janje. U stadionu biče 1500 mesta i za informativnu novinarsku službu, i sve što je za tu svrhu potrebno, kao telefoni, brzojavi, radio i t. d,
GRADSKI UREDI ZA TELESNI UZ-GOJ U NEMAČKIM GRADOVIMA
U svim večim gradovima Nema-čke postoje posebni uredi za telesni uzgoj naroda, a koji u životu njihova naroda igraju važnu ulogu. Oni su na-ime nekakva veza izmedu školskog uz-goja i telesnog uzgoja, koji vrše pojedina gimnastička i sportska društva. Glavna je njihova briga da se omla-dina, koja svrši škole, svrsta u razna odgovarajuča društva, te da se time ne prekine njezin telesni uzgoj i da ostane ta omladina telesno i duševno jaka. Pored toga ovi uredi čine predloge za podizanje letnjih vežbališta, plivačkih bazena i vežbaonica, vrše nadzor nad stanjem u tim vežbaonica-ma i t. d. Iz navedenog možemo videti koliko važnosti polaže inostranstvo na telesni uzgoj svojih gradana, pa je zato opravdano da i mi Jugosloveni na ovom polju ne zaostajemo za velikim narodima.
NEMAČKI TURNERI U POLJSKO J
I	ovo je jedan dokaz slovenske trpeljivosti prema Nemcima u slovenskim državama. U Poljskoj naime po-stoji poseban nemački t clovežbački savez pod nazivom »Dojče Turneršaft in Polen«, koji se deli u dve župe sa 47 društava i 6031 pripadnikom. U prvoj župi udružena su sva društva, koja rade u poznanjskoj i pomoranj-skoj pokrajini, a u drugoj udružena su telovežbačika društva u Poljskoj Šleskoj. Vlastitu vežbaonicu imaju dva društva, a vlastito letnje vežbalište jedno društvo. Savez izdaje svoj list jedanput mesečno za oko 2000 pret-platnika. Medu pripadnicima ima 686 dece do 14 godina i 983 članica i devo-jaka.
KO JE PRVAK TURNERA NA SPRAVAMA?
Kako javlja »Dojče Turncajtung«, održane su u Berlinu 12 i 13 novembra savezne utakmice na spravama za državno prvenstvo, koje su bile četvrte
po redu u ovoj štruci. Najpre su odr žane utakmice po svim župama, nakon toga takmičili su se najbolji župski pr-vaci u pojedinim pokrajinama za pr venstvo dotične pokrajine, dok je ko-načna utakmica za prvenstvo saveza održana u Berlinu uz učešče 22 prvaka a pred više od 7000 gledalaca. Nateca-nje vršilo se je u vežbama na vratilu, razboju, konju te u prostim vežbama, dok na karikama nije održano. Prvak postao je turner Traj (Trey) iz društva Krajcnah.
100 godišnjica gimnazije u Kragujevcu. U Kragujevcu vrše se velike pripreme za jednu retku i značajnu svečanost — za proslavu 100 godišnjice kragujevačke gimnazije, koja je prva srpska gimnazija na teritoriji bivše kraljevine Srbije, onda još u pola za-visne kneževine.
40 godišnjica splitskog Narodnog kazališta. Gordi naš Split na Jadranu ove godine slavi i još jedan drugi značajni jubilej pored onog, kada je pred 50 godina istrgao iz italijanaških ruku opčinsku upravu. Nakon ove nacionalne pobede i nakon porasta broj a narodne inteligencije u Splitu pokro-čilo se još za jedan korak dalje, pa je pre 40 godina osnovano i Narodno ka-zalište, i time se je naš tamošnji narod osamostalio i u umetnosti.
Ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za literaturo. Ove je godine podeljena Nobelova nagrada za najbolje literarno delo slavnom engleskom piscu John Galswothy-u za delo »For-sytesaga«. Čim je objavljen njegov izbor, izbio je u Švedsko j protest mladih švedskih pisaca, koji su se zauzimali da se ova nagrada podeli ruslkom piscu Maksimu Gorkome, koji je ove godine proslavio 40godišnjicu svog lite-rarnog rada.
Jugosloven član američke geodetske ekspedicije na Bahamskim otoci-
ma. Američki list »The Eveleth Clarion« donaša iserpan izveštaj o geo-detskoj ekspediciji na Bahamskim otocima, koja je svojim proučavanjem došla do rezultata, da su ovi otoci vrhovi velikog gorskog sistema koji je propao u more. Medu najvidenijim članovima ove ekspedicije ubraja po-menuti list i američkog Jugoslovena naučenjaka Josipa Lušina, sina iselje-nika Antona Lušina.
Kongres nacionalnog radništva. U
Beogradu dne 20 i 21 nov. cdržan je kongres nacional. radničkih sindikata, na kojem je iznešena potreba za stva-ranjem jake fronte nacionalnog radništva, nadalje zahtev da se pre svega zaposli naše radništvo a da sc otpuste nepotrebni Stranci. Posebice pak su donešeni važni zaključci glede fondova za podupiranje besposlenih članova.
t Dr. Karel Viškovsky. 20. novembra umro je u Pragu odlični češki po-litičar i narodni borac brat cir. Karel Viškovsky, dugogodišni ministar i mi-nistar vojske u poslednjoj Udržalovoj vladi. Pokojnik rodio se godine 1868 u Sušicama. Velike su njegove zasluge več pre rata za podizanje seljačkog staleža, pa je prešavši u politiku igrao važnu ulogu u agrarnoj Stranci Za vreme prevrata bio je prvi potpret-sednik revolucionarnog saveta. Bio je
i	oduševljeni Soko. Godine 1930 zastu-pao je češkoslovačku vladu na sletu u Beogradu.
Osamdesetgodišnjica rodenja Frana Masi ja Podlimbarskog. Na dan 22
novembra bio bi dočekao svoju osam-dcsetgodišnjieu prerano umrli pisac Franjo Maselj Podlimbarskr. lako aktivni austrijski oficir ipak je bio va-treni nacionalista. Živio je u Bosni, gde je video, kako pati tamošnji narod. Sve ovo trpljenje bosanske raje opisao je u krasnoj knjiži »Gospodin Franjo«, koju jc cenzura zaplenila, a njega su vlasti poslale u internaciju kao veleizdajnika u Oberholabrun, gde je za vreme rata i unvro.
DR. FRANC DERGANC: BORBA ZAPADA IN VHZODA Ob stoletnici Tirševega rojstva. Ljubljana 1932, Tisak i naklada Učiteljske Tiskare.
Izašlo je upravo iz štampe (na slo-venačkom) ovo krasno delo uglednog ljubljanskog lekara i poznatog filozof-skog pisca i pesnika, br. dr. Franca Derganca. Ovo delo, koje je autor po-
svetio »idealnome prvoborcu Sokolstva
i	Slovenstva, bratu Engelbertu Ganglu«, u našoj literaturi uopče, pogotovo znanstvenoj, a u sokolskoj naročito, pretstavlja jedan nov prilog retke vrednosti. Mi čemo se nešto potanje naknadno osvrnuti na ovo krasno delo, a samo čemo ovde toliko pripomenuti, da je ono, sa sokolskog gledišta, jedan od najlepših priloga, literarnih uopče, ko-jim je počaščen spomen stogodišnjice Tirševog rodenja.
Delo je razdeljeno u tri dela: na predgovor, koji obuhvata poglavlja: Subjektivna i objektivna psihologija; Razvoj čovečje duše; Germanska plemenska filozofija; Slovenska duša i
—	Drugi deo, pod naslovom: Za-padno-evropska i sokolska eugenika, obuhvata poglavlja: Uzroci svetske so-cijalno-ekononpske krize; Eugenika u Engleskoj i Americi; Francuska rasna filozofija i nemačka eugenika; Češki fi-lozof i organizator dr. Miroslav Tirš; Tirševa psihogeneza. Osnovni principi Tirševe filozofije i eugenike. — Trst' deo, pogovor, obuhvata poglavlja: Subjektivna filozofija Zapada; Propast za-padnog skepticizma i materijalizma, Objektivna filozofija Slovena; Pobeda objektivne filozofije bratstva.
Najtoplije preporučamo. — Cena Din 12'—.
tmt
Župa Beograd
SOKOLSKO DRUŠTVO ARANDELOVAC Prvi prednjački tečaj.
Naše društvo, koje je osnovano 1923 godine, radilo je do sada pod raznim nepovoljnim okolnostima pošto nije imalo svoga krova. Celokupan rad uprave sa starešinom br. Androm Milovanovičem na čelu, kretao se oko pri-kupljanja materijalnih sredstava da bi se sazidao Sokolski dom i time omo-gučio uspešan i pravilan tehnički i prosvetni rad.
Posle velikih napora pristupilo se prošle godine zidanju doma. Sa sred-stvima, kojima je društvo raspolagalo
i	izvesnom sumom kojom se društvo zadužilo, uz garanciju pojedinih članova uprave, dovršena je nuntrašnjost vežbaonice sa pozomicom i svlačioni-cama i time je omogučen neprekidan i uspešan rad.
Dosada je celokupan tehnički rad
i	vodstvo svih odeljenja vodio sam načelnik društva br. Josip Grušovnik. Kako je s prevelikim radom bio pre-opterečen to se več u više mahova pri-premalo osnivanje prednjačkog zbora, ali to je bilo vrlo teško privesti u delo, pošto u ovom mestu nije bilo do-voljno sposobnog članstva, a ranije nije bilo ni prostorij a. Sada, posle više napora, društvo je odlučilo da odr-ži svoj prvi prednjački tečaj, kako bi se izvesnom broju članstva dala osnovna uputstva za tehnički rad u društvu.
Prvi društveni prednjački tečaj održan jc od 11 oktobra do 10 novembra o. g. u našem Sokolskom domu. Predavanja su se držala svakoga dana od 8 do 11 časova u veče. Voda tečaja bio je župski putujuči prednjak br. Feodor Gopurenko, a pored njega pre-davači su bili još i načelnik društva br. Grušovnik i prosvetar društva br. dr. Milan Budimirovič.
Tečaj je redovno posečivalo i za-vršilo 8 članova i 4 članice, koji su s največom voljom pokazali istrajnost u radu. Po završenom tečaju obrazovan je prednjački zbor, kako bi se u njemu
i	dalje usavršavali i praktično upuči-vali u društvenom tehničkom radu.
Nadamo se, da če ova naša brača
i	sestre dalje raditi s punom voljom
i	odazvati se dužnostima, koje od ojih očekuje Sokolstvo.	B.	Gr.
Župa CfuMfana
SOKOLSKA ČETA V NOVIH SELIH
Dne 13. novembra t. 1. je priredila novoustanovljena Sokolska četa v Novih Selih v državni narodni šoli v Ba-ujaloki pri Kočevju zelo dobro uspelo prvo sokolsko predavanje. Predaval jc br. šolski upravitelj Eržen France o »Tyrševem Sokolstvu«, v katerem je jasno orisal kaj je Sokolstvo, kaj hoče ter njega cilji. Domači in okoličani so napolnili šolsko sobo do zadnjega kotička ter z zanimanjem sledili izvajanjem br. predavatelja. Po predavanju pa jc sledilo vpisovanje novih članov. Želeti bi bilo, da se vpišejo v Sokola tudi dekleta!
iupa Maribor
SOKOLSKO DRUŠTVO BELTINCI
Dne 13. XI. in 20. XI. 1932. je vpri-zorilo naše društvo v prostorih brata Zemljiča štiridejanko »Srenja«. —
Igra sama je vzgojnega pomena, duševni nivo za našo publiko dokaj visok, vendar jc dosegla željeni uspeh, kar je predvsem zasluga igralcev, ki so
se poglobili v svoje precej težke vloge.
Publika, ki je častno zasedla dvorano je čutila, da diha z odra pravo življenje — zato tudi ni štedila z aplavzom in dala s tem priznanje marljivim igralcem.
Posebno je treba omeniti Dano (s. Kosovič), ki je podala svojo vlogo naravno — neprisiljeno. Enako pohvalno je nastopal Lovro (br. Silovinac), ki je s svojim nastopom frapiral gledalce. Tudi vsi ostali igralci so rešili častno svoje vloge — in jih podali takorekoč brezhibno, dasi je bilo treba premostiti tudi dokaj težke periode.
Pokazali so, kako važno kulturno nalogo vrši dramatični odsek med narodom, in tako utira pota Sokolu, ki vedno bolj smelo razgrinja krila nad najsevernejšim delom naše domovine.
Treba bo še premagati sicer nekaj tehničnih ovir, vendar z resnim delom bodo tudi te težkoče premagane.
Moralni uspeh je dosežen, zato vztrajno naprej! Zdravo!
£upa Novi Sad
TRODNEVNI TEČAJ ZA PROSVE-TARE ŽUPE (Utisci)
Uprava našeg Sokolskog društva izrazila je bila želju, da i ja kao slu-šačica posetim trodnevni tečaj za pro-svetare, koji je održan u Novom Sadu 6, 7 i 8 novembra o. g.
S jedne strane mnogo sam se ra-dovala što mi se ukazuje prilika, da u centru naše župe i iz usta naših sokolskih prvaka saberem sva uputstva koja su neophodno potrebna za uzvi-šenu prosvetarsku dužnost. Ali, kada sam pogledala raspored i obim predavanja na tečaju, zahvatio me je strah. Nesvesno sam zauzimala stav kriti-čara, procenjujuči količinu i vrednost svoga znanja, odnosno neznanja, pred-videnog za pomenuti tečaj. Pa kada sam još uzela u obzir i svoje doba starosti i svoj spol, moje raspoloženje i strah uziinali su veče razmere. Obuzeta takim raspoloženjem moje oduševlje-njc za odlazak na tečaj počelo je da koleba. Priznajem, da je kroz ovo kolebanje probijala i svest o dužnosti prema sebi samoj, prema svome spolu, koja je kulminirala kada sam pomislila na ono poverenje, koje je polagala u mene uprava našeg društva, šaljuči me na ova j tečaj. Ova svest je pobe-dila i ja se reših da tečaj posetim.
S	takim duševnim raspoloženjem stupila sam 6 novembra u sokolanu Sokolskog društva Novi Sad, gde se imao održati prosvetni tečaj.
»Zdravo sestro! Iz kog si mesta?«
—	Ovaj pozdrav i interes za moju ličnost, a koji je sletao u usana brače
i	sestara, uliše mi neku sigurnost i poverenje. Tog trenutka osetih neku prijatnu domaču okolinu. Kroz telo mi je prostrujila neka milina, jer sam bila svesna, da se nalazim medu svojima, medu svojom bračom i sestrama, koji su uvek spremni da me pomognu, za-štite i upute, ako bi se za to ukazala potreba.
S	napregnutom pažnjom pratila sam svaki pokret i svaku izjavu brače pretlavača i brače i sestara slušalaca ovog tečaja. Na horizontu moje svesti odbijali su se samo svetli i topli zrači oduševljenja za sve ono što me je opkoljavalo, što videh i čuh. Moja duša plivala je u radosti i sreči što prisu-stvujem ovom tečaju.
Suvišno je mislim da iznosim ono
0 čemu se sve predavalo na ovom tečaju. To su bile ideje, čiju srž poznaje svaki Soko i Sokolica. Samo moram da istaknem, da su se te iznošene ideje
1 misli redale kao niz uglačanih bisera. U tom nizu svaka je reč svetlela dija-mantskim sjajem, a odjekivala u našoj duši kao naj dragoceni ji duhovni metal.
Sokolske zastave
JOSIP HAFNER
U M E T N O V E Z E N 1 E • K O V I N S K A I N D U S T R I J *
LJUBLJANA, PRISOJNA ULICA 5 TABOR
ili poledlne dielove
izradjuje najjeftinlje
Metalni proizvodi: lusteri, armature itd. po vlastitim iti priposlatim naertima. — Srebrenje jedaćeg pribora i ostalih metalnih proizvoda, pozlate itd. najsavesnije i najjeftinije.
Brača predavči sa svojim preda-vanjima uznosili su nas u više ncma-terijalnc sfere, sfere najšireg i naj-potpunijeg altruizma, gde su sokolske ideje živele u punom sjaju i lepoti nacionalne i opšte čovečanske pravičnosti.
Bura aplauza, kojim se odavalo priznanje bratu predavaču, za trenutak nas je spustila na zeraaljsko materi-jalno tlo, s koga nas je drugi predavač na lakim sokolskim krilima odneo u taj divni svet snova sokolske buduč-nosti.
Ovom tečaju prisustvovaio je 30 brače i 8 sestara. Priredila ga je župa Novi Sad o svome trosku. Treba ovde priznati i to, da je hrana bila snažna
i	u dovoljnoj količini, a stan u higi-jenskom pogledu odličan.
Duša ovoga tečaja bio je župski prosvetar brat Marič, koji je svaki trenutak iskoristio, samo da što više i duže bude s nama. Pored njega, i ostala brača predavači i priredivači ovoga tečaja zaslužiše našu bezgraničnu za-hvalnost.
Mi smo se vratili svojim kučama bogatim znanjem, tačnim i jasnim rad-nim programom i oduševljenjem za širen j e dobro volj nog sokolskog pokreta.
U znak priznanja zavetujemo se, da čemo nastojati da Sokoli i Sokoliee naših jcdinica svoj život i rad podese tako, kako bi i u solkolani i van iste Mo u skladu s nacionalnim potrebama, a u duhu Tirševog svoslovenskog i opštečovečanskog evanđelja. Zdravo!
Vukosava J. Stajić,
Srbobran
Župa Osijek
ODLAZAK BRATA DRAGUTINA DEPRATA
Tajnik i jedan od osnivača Sokolskog društva u Đurđenovcu, brat De-prato, premešten je po potrebi službe u Novi. Uz brata B. Šandorova, o či-jem odlasku govorimo na drugom mestu, odlazi i brat Deprato iz ove župe, ostavljajuči tim i svoje društvo, u kom je bio medu prvima nosilac sokolske misli, i župski prosvetni odbor, s kojim je bio u stalnoj vezi. Sokolsko društvo Ourdenovac održalo je uoči bratova odlaska svečanu sednicu, na kojoj je starešina društva, brat D. Radanovič, predložio da se bratu Depratu iskaže
najtoplija blagodarnost i priznanje za-pisnički, što je odbor jednoglasno pri-hvatio. Na oproštajnoj večeri, posle sednice, s bratom su se oprostili načelnik Sokolskog okružja brat Mogo-rovič i okružni prosvetar brat Veček pa durdenovački načelnik opštine, što pokazuje koliko je brat Deprato bio od vrednosti; i u svom društvu i u svom mestu. Mi verujemo, da če brat Deprato i u Novom, i pokraj preme-štaja, ostati agilan Soko. U to ime kličemo mu: Zdravo!
SOKOLSKO DRUŠTVO OSIJEK
Da bi svoje članstvo i naraštaj što bolje pripravilo za proslavu 1 decembra, Sokolsko društvo Osijek g. g. priredilo je niz predavanja iz raznolikih oblasti Sokolstva. Prvo takvo predavanje održao je brat dr. Ilija Mamu-zie o temi: Idejni osnovi Sokolstva, 29 oktobra; drugo brat Viktor Laden-hauzer o temi:	Važnost telovežbe u
Sokolstvu, 5 novembra; treče brat Ivo Maričič o temi: Historija jugosloven-skog Sokolstva, 12 novembra; četvrto brat Aleksandar F. Staneti o temi: Prosvetni rad u Sokolstvu, 19 novembra. Predavanja su se držala svake subote od Vt7 do 7 sati uveče, odnosno od /48 do 8, ali nisu bila posečivana u meri u kojoj bi trebalo da se posečuju. Obično je bilo slušalaca 80 do 100, što je malo prema broju članova i narašta-ja Sok. društva Osijek.
SOKOLSKO DRUŠTVO PETROVCI
U nameri da dođe do svog doma, Sokolsko društvo u Petrovcima obratilo sc molbom na svoje opčinsko poglavarstvo za jedan deo zemljišta it op-činskom dvorištu, na kom bi se sagra-dio Sokolski dom. U nedavnoj svojoj sedniei opčinsko poglavarstvo je odobrilo molbu, i tako ovo Sokolsko društvo treba sad da sakupi još materijal za gradnju doma.
SOKOLSKO DRUŠTVO TENJA
Na poziv Sok. društva Tenja or-ganizovao je ŽPO u nedelju 30 oktobra predavanje o trezvenosti u Tenji. Predavanje je, zaslugom brata V. Mi-terka, bilo vrlo dobro posečeno. Sasta-nak je otvorio pretsednik ŽPO, brat A. F. Staneti, pozdravivši prisutne, posle čega su govorili o trezvenjaštvu g.
dr. L. Kravs i brat M. Vakanjac, izve-stilac ŽPO za trezvenost. Po svršenim predavanjima osnovan je otsek za trezvenost, u koji su ušli: Gojko Do-kič kao čelnik, Boško Kulovič kao za-menik, Vas. Miterko kao tajnik, Milan Kovačevič kao domačin i još 4 brata i 1 sestra kao članovi otseka.
SOKOLSKO DRUŠTVO SLAV.
POŽEGA
Dana 13 oktobra odigrala su Sokolska društva Osijek g. g. i Slav. Požega medudruštvenu utakmicu u odboj-ci u Požegi. Osječani su nastupili sa 1 postavom naraštajaca i 2 postave članova. Požesani sa 1 postavom članova Prvu utakmicu održali su članovi dru-štava sa rezultatom 1 : 1; drugu članovi
iz Požege sa naraštajcima iz Osijeka sa rezultatom 1 : 1. Odlučna, treča igra nije odigrana ni u jednom slučaju, nego se uzela u obzir diferencija bodova. U finalnoj utakmici pobedili su Pože-žani sa rezultatom 2 : 0. Ova pobeda je bila zaslužena. Publike, koja se u Požegi mnogo više interesuje za odbojku nego u Osijeku, bilo je oko 200. Disciplina i red bili su na višini, kako i doli-kuje sokolskim utakmicama. Kiša, koja je ceo dan padala, mnogo je smetala i igri i poseti.
SOKOLSKO DRUŠTVO SLAV. BROD
Sokolsko društvo Slavonski Brod, nemajuči u svom mestu narodnog uni-verziteta, drži popularna predavanja iz različitih oblasti u svojoj sokolani.
Da bi gradanstvo, kao i članstvo, bilo što bolje informirano o namerama Sokolskog društva, kao i o ulozi i zada-cima Sokolstva u našem narodu, brat T. Ž. Ilič napisao je u brodskoj »Ju* goslavenskoj slozi« lep članak pod naslovom »Brodski Sokoli na poslu« sa motom dra. Miroslava Tirša: »Učimo se služiti svome narodu, jer je to naj-veča i najlepša naša zadača«. Prvo predavanje održao je br. dr. J. Šilovič, ban u miru; druga če slediti, i ta predavanja treba da upoznaju sve sokolske pripadnike, kao i one slušaoce sa sokol-skom mišlju, sa našim nacionalnim, zdravstvenim, ekonomskim, kulturnim, vaspitnim i drugim pitanjima. Predavanja se drže svake nedelje od 6 do 7 u sokolani. Želimo Sokolskom društvu u Brodu najlepši uspeh!
Okviri — Slike — Okvirjanje slik
Najnovejši vzorci okvirov!	Velika	izbira!
Knjig oveznica
izvršuje vsa v to stroko spadajoča dela Solidno delo!	Cene	zmerne!
Matko Pogačnik - Ljubljana
KONGRESNI TRG 12 • POLEG LEKARNE BAHOVEC
TRGOVAČKA TISKARA
V. G. K RAL J ETA
SUŠAK, STROSSMAYEROVA BR. 7
UTEMELJENA G. 1890.
IZVADJA SVAKOVRSNE TISKARSKE RADNJE BRZO, ČISTO I SOLIDNO
Smučarski loden
v modri in rjavi barvi po 60,
90, 110, 135, 190 in 220 Din
nudi tvrdka
Franlo Majer . Maribor
Mestni trg št. 9
PIMTEM i LENARD
MARIBOR
veletrgovina z železnino In zimsko ■ športnimi potrebščlnam|l
TELEFON 2282
jesu najbolje, trajne, elastične i neskližu! KOKOSOVI ČILIMI za hodnik i druge prostorije. OTIRACI za noge od kokosa trajni, praktični i jeftini-
Proizvađa:
TKAONICA KOKOSA — SARAJEVO
Dobije se u svakoj boljoj radnji!
Trgovina sokolskih potrepština i krojačka dvorana
Grga Horvatek
Dobavljač Saveza Sokola kralj. Jugoslavije
iniiiiiiiiiiiiiiii!i;itiiii:ii3iBiiai]iii zagreb
FRANKOPANSKA ULICA 9 IIIIIHIIIII
izradjujem sve vrste propisanih sokolskih svečanih
i	vježbačkih odijela, za sve kategorije muško i žensko članstvo. Prodaja svih sokolskih potrepština uz vrlo umjerene ctjene. — Robu razašiljem pouzečem. — Vanjskim društvima obavljam brzu otpremu.
Najpovoljnije nabavljate kupujući izravrto kod proizvadjača!
Zatražite stoga najhitnije naš novi zimsko - športski cijenik!
Potpune opreme za skijače uz najniže eijene!
PRVA JUGOSLAVENSKA INDUSTRIJA ŠPORTSKIH PROIZVODA
M. DRUCKER ♦ ZAGREB, ILIČA 39
Mestna hranilnica v Novem mestu
Pupilarno varen denaren zavod. Ustanovljen I. 1894. Pod trajnim državnim nadzorstvom. Sprejema hranilne vloge na hranilne knjižice in tekoči račun ter jih obrestuje po naugodnejši obrestni meri. Za hranilne vloge jamči mestna občina Novo mesto z vsem svojim premoženjem in z vso svojo davčno močjo.
ИНДУСТРИЈА СОКОЛСКИХ ПОТРЕПШТИНА
БРАНКО ПАЛЧИЋ ♦ ЗАГРЕБ
Добављач Савеза Сокола краљевине Југославпје ИШВОКМШ
Брзој&шн наслов: „Трикотажа" Загреб © Телефон интерурбан 26-77
Израђујом спе врсти соколскнх потрепштина за јавни и излетни наступ свих категорија нашега чланства и то тачно према пропису Савеза Ссмла крал.е-вине Југославије. Слнке у оригиналним бојама прописних одела налазе се у књнзи „организација Савеза СКЈ“. — Захтевајте цснике и прошекте. —   Цене врло умерене, а за точну и солидну изразбу јамчим. -
»Spomen - lclince«
'■--    -	i&scre	-------
za osvečenje sokolske zastave najbolje i jevtino izradjuje МШКО ŠMJlT. graver Beograd, T e r a z ij e 1
GRAVIRANJE
ŠTAMPILJE
ETIKETE
*
izraduje solidno i tačno GRAVERSKI ZAVOD
SITAR & SVETSČC
LJUBLJANA SV. PETRA CESTA ŠT. 18
©
K1BEIE
psriiviid-jic
aJU
najtetidmlŠe
тштшк«-шт
^»В8.'јДШ.19ДЈ»ШН<0¥д13
ГВОЖЂАРСКА РАДЊА
ДУША1ГЂ. САВЧИЋ
БЕОГРАД, КРАЉА АЛЕКСАНДРА БР. 100
SEVER
LJUBLJANA
Има леп избор све гвожђарске и фарбарске робе, окова за грађевине, ексера, гвожђа, плеха црног и поцинкованог, плавог посуђа, кровне хартије, теро смоле, фирнајза, фарбе, лака и четака. Врата за керамику и све сорте сијалица
ј
П
ČESAR SI ŽELITE
tx sirolcovne literature
V POGLEDU NAJNOVEJŠIH ZNANSTVENIH PRIDOBITEV IN DOGNANJ Iz leposlovja, znanosti
in umetnosti vsefi panog
DOMAČEGA IN VSEGA INOZEMSKEGA KULTURNEGA SVETA
d o b i t e
TAKOJ PO ZAHTEVI CENIKOV IN PROSPEKTOV IN PO NAROČILU
v UčiteljsKi Knjigarni
TELEFON 33-97 Lfublfana	TELEFON 33-97
Frančiškanska ulica 6
L
Rukotvornica
TAMBURA
SISAK 6
preporuča kao stara radnja svoje najbolje tambure.
Cenik na zahtjev badava!
Preporuča Vam se
SLAVIJA
jugoslavenska osiguravajuća banka d. d.
da Vas osigura proti štetama na Vašem imanju (zgradama, kučnom nameštaju, automobilima itd.) i na životu (usled nesreča, smrti itd.). Osigura Vam i pogrebne troškove.
Podružnice:
Centrala:
LJUBLJANA
Gosposka ulica 12 Tel. 2176 I 2278
Jugoslavensko poduzeče sa slavensfcim poslovnim vezama (u Č. S. R.)
BEOGRAD, Prestolonaslednikov trg ZAGREB, Zrinjski trg SARAJEVO, Vojvode Stepe obala OSIJEK, Radičeva ulica NOVI SAD, Safarikova ulica SPLIT, Tartaglina ulica
Milan A. Bačič - sušak
Masarykovo žetalište 1 — Telefon br. 10
Veleprodaja vina, rakije, likera i vodnih sokova
TRGOVINA SIJENA, SLAME, ZOBII MJEŠOVITE ROBE
SKIfePlŠTE BRflŠNA
JOSIP NEGOVETIĆ-SUŠAK
IZ STAROGA ODIJELA NOVO!
Kemička čistiona, bojadisaona i praonica bijelog rublja
S. WINTERSTEIGER
SUŠAK, Tomislavova ulica broj 4
TRGOVINA DELIKATESA
JOSIP SMERDEL, SUŠAK
TELEFON INT. 85. - PRŽIONA KAVE OTPREMA POŠTANSKIH OMOTA
FRANC REBERNIK
stavbeni in pohištveni pleskar in ličar LJUBLJANA, KOMENSKEGA ULICA 22
izvršuje vsa v to stroko spadajoča dela ter se najtopleje priporoča c. naročnikom
Cene zmerne! * TELEFON 37-77 * Postrežba točna! Sokolskim društvom znaten popust!
Cvjetarna J, Smokvina
Sušak, Korso
♦
Prima narudžbe za svakovrsnu izradbu kita, vijenaca itd. itd.
Manufaktura i kratka roba k
„Paunu"
akič,
SSsak, Trumbićev trg 2
Veliki izbor-Solidna i brza podvorba-Umjerene cijene
TVORNICA TELOVEŽBENIH I SPORTSKIH SPRAVA
1ORAŽEM • RIBNICA
NA DOLENJSKEM
DRAVSKA BANOVINA
Dobovljač Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, Minlstorstva vojske i mornarice, svlh škola te ostalih prosvetnih ustanova u kraljevini Jugoslaviji. Izradujemo sve telovežbene sprave, kao američke salonske preče, ruče raznih veličino, telovežbene konje, kozliće, stole, garniture za skakanje, strunjače, garniture salonskih karika, mehanične garniture američkih karika s valjkom na pasove, Švedske sprave rlbstole, Švedske borne, sedla za borne, pružne mostiče no pera, mostiče za juriS te druae manje sprave, kao diskose, kopija, čunieve, Kugle, bučice, i sportska kladiva, stoike i mreže za odbojku, lopte sa zamlcom, medicinske lopte i sportske lukove, kao i kompl. smuči (Sky), palice za smuči I sve potrepštine. — Gornje sprave možemo dobaviti odmah sa skladata po primitku narudžbe. Stabilne sprave, konstrukcije lestava, sprave za penianje, Icolotrke, te armature za pohranu manjih spravo, kao l konstrukcije za letnje vežbalište najmodernljih sistema i sprave prema posebnim željama dobavljamo u najkrače vreme po primitku potrebnih podataka za izvedbu tjh sprava. Obnavljamo store sprave. Izvedba najmodernija. Izrada solidna. Cene ume-rene. Ilustrovani katalog besplatno. Najbolja priznanja mnogih državnih zavoda, i Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije prilikom opreme sokolskog stadiona za Svesokolskl slet u Beogradu — Osnovano g o d i n e 1881
Glavna hranilnica
pri Sv. Lenartu v Slov. goricah
se priporoča slavnemu občinstvu za vse v njeno stroko spadajoče posle
Iv. Brunčlč
pleskar in ličar
se toplo priporoča vsem cenj. naročnikom. — Delo solidno! — Cene zmerne!
TELEFON št. 3476
Ljubljana Kolodvorska ulica 23
IVA I DS
V
U Brodu n./S.
Tvornica u Brodu n./S. — Telefon br. 81 i 63 — Brzojavi: Lokomotiva.
Direkcija Beograd, Dobrinjska 10/11. — Telefon br. 22-785 — Brzojavi: Lokomotiva,
Čekovni račun kod Kr. pošt. šted. filijala Zagreb br. 35.125
Lokomotive: parne i motorne za normalni i uzani kolosek.
Vagone: svake vrsti kao i specijalne za normalni i uzani kolosek.
Tramvajska kola: motorna i prikolice.
Vagonete: svake vrsti za industrijske potrebe.
Kotlove i rezervoare: za sve svrhe.
Želiezne konstrukcije:	kao	mostove,
krovne konstrukcije, stubove za rasvetne mreže itd.
Ljevane predmete: iz običnog i specijalnog ijeva sa tvrdom korom sirovo i obrađeno.
Izolatorske podupirače: vijke i zakovice.
Izrade i popravke: pojedinihdijelovaStrojeva ili strojnog uredaja.
Turbine, žične željeznice, u zajednici sa specijalnim vodečim svjetskim tvrtkama, tako isto i
Uređaje za hladjenje.
Ovo čete postiči upotiebom
proizvoda
naše poznate fabrike
A. D. KRUSEVAC
90 godina uspešnog rada dovoljna je garancija da su:
MERIMA-ioaletni sapuni
MERIMA-sapun za pranje MERIMA-kozmetika
najpogodniji
Posojilnica
v Mariboru r.z. zo. p. Narodni dom
Ustanovljena 1882. Telefon štev. 108
Sprejema hranilne vloge v tekočem računu in na knjižice in jih obrestuje po 5%, proti odpovedi na 3 mesece po 6V2°/o. Daje posojila proti vknjižbi po 8%, na menice po 9%. Stanje hranilnih vlog nad Din 75,000.000'—, rezervnih zakladov nad Din 7,500.000'—
И5
KRATKA I PLETENA ROBA GOTOVA ODJELA MANUFAKTURA
B. JOVANOVIČ
иаиимими
SUŠAK
KORSO I TRUMBIĆEV TRG 2
tka
PISAĆI STROJ ZA SVAK0GA1 Tražite sliku i opisi
THE REX & Co.
■ LJUBLJANA =
Gradišče 10 — Telefon 2268
iiaviiiiiiiuiiiiiiiHiiiiiHHiMiHiminiimiii
Mariborska tiskarna <*. d.
Maribor, Jurčičeva ulica št. 4
Tiskarna Litografija Knjigoveznica Založništvo Plakaterski zavod
Tatefon intcrurban Itev.: 20*24, 21-75, 26-70
Sokolicei
Sokoli!
Zdravo telo zahteva
primernu čistocu i negu.
MERIMA
treba da nabavi
Sokolsku knjižnicu
I. sveska:	E. Gangl: 0 sokolski ideji.
D.	»	Ing. Lado Bevc: Sokolsko prosvetno delo.
П1.	„	Dr. Miroslav Tyrš: Naš zadatak, smer i cilj.
IV.	„	Vekoslav Bučar: Br. Ivan Oražen.
V.	„	Dr. Miroslav Tyrš: Sokolska gesla.
VI.	„	Jan Pelikan: Dr. Miroslav Tyrš.
VII.	„	Jan Kren: Cilj sokolskih teženj.
VID.	„	E. Gangl: Tyrševo Sokolstvo. (Sloven. tekst.)
Vlil. a	„	Isto. (Srpsko - hrvatski tekst.)
IX. „	Dr. Niko Mrvoš: Pogledi i misli dr. Miroslava
Tyrša.
Svaka sveska stoji 3 Din
PUTEVI I CILJEVI
U tvrdom povezu 8 Din
Franjo Mae™, ODBOJKA (V0LLEY BALL)
U kartonu 12 Din
Franjo Malin:	Praktički udžbenik češkog jezika.
U kartonu 15 Din
Dr. Viktor Novak: SVESL0VENSKA MISA0
U kartonu 9 Din Miroslav Ambrožič: METODIKA SOKOLSKE VZGOJE
U tvrdom povezu 36 Din
Franjo Malim ČEHOSLOVAOf I ČEH0SL0VAČKA
U kartonu 15 Din
lJugoslovenska Sokolska ^Matica
Xjubljana, ^Narodni dom telefon 25-43 / Račun voštanske štedionice £jubljana 13.831
S
MEDIC - ZANKL
TVORNICE OLJA, FIRNEŽA, LAKOV IN BARV, D. Z O. Z. CENTRALA V LJUBLJANI — LASTNIK FRANJO MEDIČ TVORNICE: LJUBLJANA-MEDVODE PODRUŽNICE IN SKLADIŠČA MARIBOR, NOVI SAD IN BEOGRAD
■
LASTNI DOMAČI PROIZVODIi
Laneno olje, firnež, vse vrste lakov, emajlno-lakastih in oljnatih barv. Kemično čiste in kemično olepšane kakor tudi navadne prstene barve vseh vrst in barvnih tonov, čopičev, steklarskega kleja itd. znamke „MERAKLM za obrt, trgovino in industrijo, za železnice, pomorstvo in zrakoplovstvo
CENE UMERJENE — TOČNA IN SOLIDNA POSTREŽBA
Širite sokolsku štampu!
Svako sokolsko društvo, svaki član i svaka članica
Otavnl i odgovorni urednik Stjepan Čelar • Uredofe Redakcijski otsek • Za upravu oglase odgovara Mica Hočeva
Izdaje Save* Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl)
ji/ m иштш i	  '
Tiska Učiteljska tiskarna (predstavnik Francč Štrukelj); svl u Ljubljani