KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
L ^TEHTNI SPIS BR. 2934
Winfred Norton Lurcott, inžinjer, Weehawken, New Yersey, U. S. A.
Spoj
Prijava od 20 februara 1924.
Pronalazak se odnosi na spoj žica, odn. na učvršćivanje i spajanje krajeva jedne žice, koja služi vezivanju bala, sanduka, zavežljaja i t. si.
Shodno pronalasku je jedan kraj žice obavljen spiralno oko samoga sebe, usled čega postaje izvesan broj zavijutaka kroz koji se, pre učvršćivanja, provuče drugi kraj žice tako, da ovaj sad leži paralelno onom prvom kraju; pa se zatim spirala spljošti, da bi oba kraja žice bila stisnuta, pri čemu sami krajevi žice postaju talasasti. Na taj se način brzo postizava spajanje oba kraja žice i kad se žica nalazi pod najvećim naponom, jer se pre spljoštenja spirale može žica proizvoljno zategnuti. Spirala može biti izrađena i kao odvojen deo, kroz koji se provuku krajevi žice.
Na crtežima je prestavljen način izvođenja pronalaska:
Sl. 1 pokazuje čvrsto spojene krajeve jedne žice;
SI. 2 pokazuje oba kraja žice pre njihovog uvlačenja jednog u drugi;
SI. 3 pokazuje provučene krajeve žice pre spljoštenja spirale.
Jedan kraj žice 9 obavljen je spiralno oko kraja 11, pri čemu se na kraju napravi zavi-jutak 10 Deo 11 ide paralelno osi spirale 8 i bočno, te postaju zavijutci 12. kroz koje se može provući slobodan kraj 13 žice. Otvorena spirala 8 prestavljena je najbolje na si. 2, kod koje se slobodan kraj 13 nalazi u istoj liniji sa spiralom da bi se mogao uvući u nju.
Na si. 3 pokazan je položaj slobodnog kraja 13 u spirali, u kojoj se krajevi žice 11 i 13 mogu kretati u suprotnom pravcu radi zatezanja šice, a posle zatezanja spljošti se
žica.
Važi od 1 juna 1924.
spirala, tako, da donji delovi spirale pritiskuju gore a gornji delovi dole prema krajevima 11 i 13 žice, usled čega i sami krajevi žice postaju utisuuti i dobijaju talasast oblik.
Krajevi žice 11 i 13, koji u spirali leže uporedo dobijaju isti oblik usled pritiska koji je na njih izvršen. Pošto su žice 11, 13 stisnute, kako to sl. 1 pokazuje, ne mogu se krajevi odvojiti, a da se spirala i same žice ne isprave, što se ne može desiti usled napona žice.
Spirala se može spljoštiti ma kakvim sredstvom, na pr. umetanjem jedne podlogo između bale i spiralne žice i spljoštanjem čekićem, ili se može upotrebiti naročita naprava. Pošto se spirala spljoštila ima spoj žica ili spoj krajeva žice od prilike debljinu dveju žice i spoj žica leži čvrsto uz predmet koji obavija, tako, da ovaj nigde ne može da se zakačinje. Suvišna žica odseče se na slobodnom kraju 13 blizu spoja.
Spirala se može napraviti i kao odvojen deo, tada se krajevi žice provuku kroz nju. Sem spirale može se upotrebiti i koji drugi oblik, na pr. jedna žica sa gornjim i donjim delovima koji su raspoređeni naizmenično jedni prema drugima.
Patentni zahtevi:
1.	Spoj žica naznačen time, što u jednu spiralno savijenu žicu ili žicu čiji su gornji i donji delovi razpoređeni na izmenično jedni prema drugima, ulaze oba kraja jedne žice koje treba spojiti, pa se spljoštenjem spiralne žice oba kraja stignu i izviju talasaste.
Din, 10
2.	Spoj žica shodno zahtevu 1, naznačen time, što je jedan kraj neke žice za pako-vanje obavijen spiralno oko samoga sebe, pri čemu se naprave zavijutci u koje ulazi slobodan kraj žice, a ovaj se posle umetanja
u spiralu pričvrsti na taj način što če se spirala spljoštiti.
3.	Spoj žica shodno zahtevu 1, naznačen time, što onaj kraj žice koji je obavijen spiralom ide bočno i paralelno osi spirale.
Adpatent broj 2934-,




















■




















.