Poštarina plaćena n gotovom
God. V. Broi 7.
Zagreb, 16. februara 1*13.
Pojedini broj stoji 1.50 Dinari
Mi napredujemo?
rektorij r^'
svin	-$■£ .
UtiČk
probi
uvodn
?V
-r \

.VO
'u
naš
jM
ST Uà,
Savezi ' Direk >< shvatio je nr'. ; pajvitn, ajU' potrebu. Tr . to,'-riz) ti. A svi oni, koji se bave i šim pitanjima, neka se odazovu i neka učestvuju u anketi.
GIASIIO SAVEZA JUGOSIOVENSKIH EMIGRANATA IZ JIHUSKE KRAJINE
ANKETA 0 NAŠIM PROBLEMIMA
Iz knncelariie Saveza emigranata iz Julijske Krajine primili smo ovo vrlo važno saopćenje:
»Naše emigrantsko glasilo »Istra« objavljuje u novije vrijeme članke, koji se dotiču u prvom redu pitanja političkog programa emigracije iz Julijske Krajine u Jugoslaviji. Ti su članci pobudili, živo zanimanje tnedju širokim slojevima čitatelja »Istre« Osieća se medju emigrantima upravo živa potreba, da se temeljito rasprave razni emigrantski problemi.
Konkretno se je pokazala ta potreba u predlogu, Koji je svojevremeno formuliralo »Omladinsko emigrantsko vijeće« (Svet) t koji je na posljednjem emigrantskom Kongresu iznesen: »da Savez organizuje pismenu a n k e t u o pojedinim aktuelnim političkim soelialuim, gospodarskim i kulturnim problemima i nazorima emigracije«.
Prožet težnjom potpune demokracije, svjestan da imaju uopće sve struje u emigraciji pravo djelovati na rješavanju emigrantskih problema i ovlašten od emigrantskog Kongresa Savezni Direktorij je na svojo! posljednjoj sjednici primio predlog Omladinskog vijeća da putem lista »Istre« otvori pismenu anketu o svim emigrantskim problemima.
Anketa, bi imala da obradi u prvom redu ova najvažnija emigrantska pitanja:
1.	Političke smjernice emigracije:
a)	Stajalište prama prilikama u Jugoslaviji,
b)	Principijelno stajalište prana lašl-zmu 12o dn.MveiVoj doktrini;
cl f-'migi antsko naziranje o rješenju maui'iiskog pitanja našega naroda u Julijsko) Krajini te o rješenju problefja Julijske Krajine kao takve;
c!) Program naiodne i .odiamo obnove Julijske Krajine po padu sadašnjeg politl-^•'S f&tfiau e Italiji ili sadašnirg političkog stanja u Julijskoj Krajini.
2.	Rješavanje socijalnih problema naše emigracije.
3.	Pogledi emigracije na kolonizaciju seljačkog elementa Julijske Krajine u Jugoslaviji.
4.	Historijska misija emigracije Julijske Krajine i zadaća emigrantskih organizacija.
5.	Kulturna pitanja j zadaće emigracije.
6 Propagandni zadaci emigracije.
Ovo su glavne točke ankete, ali anketa
može da se proširi 1 na ostale probleme, koji se tiču emigracije i njezine akcije-
U anketi mogu da učestvuju svi emigranti, pa i oni koj* nisu organlzo-vant u emigrantskim društvima, bez obzira na njihovu političku orijentaciju i svjetovno ntzira-n j e.
Oa bi se osiguralo nesmetano »čestvo-vanle u anketi svima, koil se interesuju emigrantskim problemima, oni, koli žele da se Izjave mogu svoje referate đa šalju direktno Saveznom Direktoriju ili da ih izruče lično leđnom od članova Saveznog vodstva Savez preuzlnilje na sebe potpuno iamslvo za Imunitet, a na želju pojedinaca 1 za anonimnost učesnika u anketi- Svako može, dakle, slobodno da se izražava.
Oni odgovori, koji se, u sadašnjim političkim prilikama, budu mogli objavli, bit će objavljeni u saveznom organu »Istra«,
Sve odgovore na anketu Savezno^ vodstvo pažljivo i detaljno će prostud rati i predložit će ih na proučavanje Direktoriju a kasnije široi konferenciji svih društvenih delegata sakupljenih na budućem emigrantskom Kongresu Apsolutna većina društvenih delegata odlučit će. kao 1 do sada na Kongt esima, u koliko će se rezultati ankete primjenitl kao daljnje smjernice djelovanja emigracije iz Julijske Krajine. — Anketa je otvorena do 31 maja 1933-«
*
Ovo saopćenje Saveznog Direktorija obradova! će bez sumnje sve one, koji se interesuju našim pitanjima, a naročito one koji su osjećali, da ie naša emigracija do sada bila na početnim stazama i da jol ie za velike ciljeve nedostajao solidan I svestrano dbradjen program. Za ova) nedostatak nije bio niko kriv. Ti su nedostaci bili možda uslovijeni samim razvojem na-šeg emigrantskog pokreta, koji se tek u posljednjih par godina počeo masovno, brojčano formirati. Trebalo je najprije stvoriti ono, što sada stvarno imamo: organizaciju. koja nas okuplja a sad Kad sm0 bar djelomično i u svom boljem dijelu formalno na okupu, svi ćemo zajedno svi-iesni svoje snage i svoje zadaće da izra-djujenio program u detalje Do sada smo imali pred sobom samo ideal u grubim
TERORISTIČKE METODE FAŠIZMA
NOVI VAL NASILJA V JULIJSKOJ KB A JINI
ZLOČINAČKA NASILJA KARABINJERA NAD JEDNOM SLOVENKOM. Četrnaest dana puštena na milost i nemilost neobuzdanim životinjskim strastima karabinijera.
Rijeka, 13 februara 1933. Ovih dana desio se u Ilirskoj Bistrici dogadjaj koji je duboko potresao mirno naše stanovništvo U cijeloj Julijskoj Krajini. Dogodjaj koji se posljednjih dana desio u Ilirskoj Bistrici, napastovanje jedne naše djevojke od strane karabinijera, uzbudio je cio kraj.
Mlada i lijepa Slava Batista, čija je porodica na glasu sa svoje čestitosti j poštenja, bila je predmet simpatija mnogih mladića Ilirske Bistrice- Medjutim, jedan ka-rabinijer, koji je u više mahova ispoljavao svoju pažnju prema njoj. ali ga je ona sa prezrenjem odbijala, pokušao je da na silu ostvari svoje prljave namjere. Kada ju je našao samu on ju je napao u namjeri da je silom odvuče u svoj stan. Slava se svim svojim silama odupirala, zvala u pomoć i jedva je uspjela da se iščupa iz ruku karabinijera.
Karabinijer se nije zadovoljio tom svojom sramotom nego ie otišao u žan-darmerijsku stanicu 1 svojim pretpostavljenima referirao da je Slava Batista govorila pogrdne riječ) o Italiji 1 njenim javnim organima. On je dodao da su svi njeni u kući tako raspoloženi.
Odmah poslije toga Slava je bila uap-šena i zadržana u zatvoru 15 dana- Kada je Slava jučer puštena iz zatvora, od njene bujne i svježe mladosti* nije bilo više ni traga. Slava je izgledala kao oronuli bolesnik, koji se poslije teške bolesti jedva pridigao. Ona je sa užasom priznala svojim roditeljima, da je 14 dana u zatvoru bila predata na milost i nemilost neo-
NOVE ARETACIJE.
Zaradi onečiščenja spomenika Zivlania i liktorskega znaka.
Postojna, februarja 1933. V zadnii številki našega lista smo poročali o odkritju spomenika miličniku Ziviani Romeu v Strženu pri Košani. Par dni po odkritju so ugotovili, da je nekdo namenoma nametal blato na ta spomenik, dan pozneje pa na fašistički snopič, ki je udelan na popravljenem košanskem mostu. Ko so oblasti to ugotovile, so bili miličniki in karabinjeri takoj alarmirani. Tekali so razburjeni po Košani in okolici, razpošiljali brzojavke in telefonirali na vse strani. Nato so pridrveli v Košano avtomobili; prišel je sam tržaški kvestor in vicekvestor, brez-števila agentov in policistov poleg drugih zastopnikov raznih oblasti. Pričele so se hišne preizkave in sledile so aretacije.
S seboj so pripeljali tudi polioiskega psa, ki je še| za sledjo v Zg. Košano, se ustavil na nekem dvorišču, kjer je zgubil sled. Zagledal je skozi odprta vrata hleva neko deklo, ki je molzla kravo, se zaletel v hlev in se dobrikal okoli dekle. Bila je takoj aretirana in zaslišana, vendar pa so jo izpustili.
Na podlagi suma so aretirali 7 domačinov iz Nove Sušice, dan za tem pa 12 fantov in mož iz Zg. Košane in Neverk. Medtem ko so 7 aretiranih iz Nove Sušice in enega iz Neverk t. j. Ražema Ivana, očeta dveh otrok pridržali v zaporu dn odpeljali v Trst, so ostale izpustili. V Trstu je bil vsak aretiranec zaprt v posebni celici. Marsikaj vedo povedati o doživljajih in trpljenju, ki so prestali v sicer malem času Konečno so Izpustili vse, le Raž e m I v a-n a so pridržali, o katerem pa so vs’ prepričani da je popolnoma nedolžen. Domneva se, da so kamne oblatili miličniki sami, da
buz.danim karabinijeninta,. luo. p*edt»et. r.r - uko UllcH spct prili1;o razburjati Ijtid-
hovih životinjskih strasti.
Nedavno bila je aretirana i bila je u riječkom zatvoru više od mjesec dana gdjica Fani Urbančićeva iz Trnova-S njom su takodjer strašno brutalno postupali. Čupali su joj kose, stiskali prste s vratima itd. To je dvije tisuće godina stara civilizacija!
JEDNA TEŠKA OSUDA ZBOG NACIONALNOG OSJEĆAJA.
Vodice, februara 1933 — Nedavno Javili smo vam, da su naše vlasti uapsile Ivana luriševića. nakon njegovog povratka iz emigracije u povodu amnestije. Jurišević bio jo zatvoren 53 dana u riječkom zatvoru i ovih je dana došao kući, ier mu nijesu mogli ništa kažnjiva dokazati. Kako smo doznali, bio je Jurišević podvrgnut velikim patnjama i mukama, da bi priznao ono što su od njega zahtjevali, a on, možemo sa sigurnošću ustvrditi, o svemu onome sto su od njega tražili, nije imao ni pojma.
Inače ovih je dana osudjen jedan drug) naš mladić i to Košić Ivan. Odsudio ga je veliki sud u Trstu na 17 mjeseca zatvora i 2000 Lira novčane globe, i to samo iz razloga toga, što se javno izražavao kao iskreni Hrvat i Slaven.	. .
Vilo su ovo za nas teški dojmovi, ^kad čovjek zbog svoje mile majčine rijeci i zbog svoga narodnog osjećaja, mora da čami n zatvorima Mi se nad ovakvim postupkom zgražavamo, jer vidimo da nas se hoće i nastoji na svaki način i materijalno i duševno uništiti. — Ćić.
stvo in se znašati nad posamezniki, ki st) oblastem trn v peti. (M o s.).
JEDNA OSUDA PRED GORIČKIM TRIBUNALOM.
Gorica, februara 1933. — Pred ovdašnjim sudom bio je osudjen na godinu dana zatvora Pavel Križnič, star 23 godine iz Deskel. Optužnica kaže, da se suprotstavio karabinjerima, kad su vršili službu. Kako do tih suprotstavljanja dolazi, to vrlo dobro znamo. Karabinjeri po našipi selima upravo izazivaju seoske mladiće šikanama na otpor, pa ih onda hapse, muče. tuku i na koncu optužuju sudu, koji ih po »zakonu« osudjuje na ovakve kazne.
ARETACIJA RADI MUNICIJE.
Gorica februarja 1933. V Šmartnem pri Kojskem so imeli pretekli teden senzacijo. Šofer Josip Mavrič je pripeljal v Šmartno majhen tovorni avto poln blaga. Na vasi pa so ga že čakali karabinjeri z brigadirjem Soggio na čelu. Karabinjerji so ga ustavili in preiskali blago. Okrog avto mobila se je medtem zbralo precej radovednih ljudi Na vozu so našli različno blago; kavo, čevlje, odeje in drugo, na dnu voza pa večji zaboj, v katerem so bili na boji za samokrese. Mavriča so seveda ta koj aretirali in ga zaslišali. Povedal jim je, da je pripeljal blago dz Gorice, da pa ni vedel, da so bili v zaboju naboji. Karabinjeri so tovorni voz in vse blago zaplenili, Mavriča pa odposlali v goriške zapove.
ARETACIJA ZBOG »SLAVENSKIH SENTIMENTALNIH PJESAMA«.
Gorica, februara 1933. — Dne 7 o. mj. karabinjeri su u Opatjemselu u Goričkoj aretirali tri slovenska mladića i to Josipa Pah or a, starog 20 godina, Justa P a h o r a i još jednog i odveli ili u zatvor. Bit će predani stidu da odgovaraju zbog »teškog zločina«. Kako »II Popolo di Trieste« piše u svom dopisu iz Gorice, tri su mladića aretirana zato, jer su »smetali noćnj mir pjevanjem slavenskih sentimentalnih motiva.«
ARETACIJA ZBOG STARE ZARDJALE SABLJE.
Gorica, februara 1933. — U Kanalu su karabinjeri aretirali Antuna Žnidaršiča Antunovog, starog 35 godina, jer mu je prigodom premetačine, nadjena u kući, zapravo smeću, jedna stara zardjala sablja... HAPŠENJA U GABROVICI.
Trst. februara 1933.— U Gabrovici kod Ospa izvršili su karabinjeri mnoga hapšenja pod izlikom komunizma. Medju ostalini uhapsili su i jednog seljana, koji se vratio iz Jugoslavije s nadom, da će mu bijeg preko granice biti oprošten u povodu Mussolinijeve amnestije.
IZDAJALCI IN VOHUNI NA DELU Aretacije v Ribemberku. Rihemberk na Krasu, februarja 1933. Ni čudno če se tudi med rašimi ljudmi dobi Iškarjote, pač pa je zelo, zelo žalostno. Tudi naši vasi ni v tem oziru priza-nešeno. Zatirani na vse strani na kulturnem in gospodarskem polju, moramo sedaj okušati še zle posledice izdajalskega hujskanja vaškega »capomanipolo« Jazbečevoga Lojzeta. Ne samo to, da je s svojim hujskanjem pospešil, če ne ravno povzročil, že več rubeži radi neplačanih davkov, sedal je dal celo aretirati dva domača fanta in sicer Ličen Stanka in Mihel Franca, češ. da sta protidržavna elementa. Njegova dejanja ga sama označujejo! — (Rob).
REGINA COELI« BO PRENOVLJENA...
Trst, februarja 1933. Širi se vejt, da nameravajo v Rimu na mestu, kjer je sedaj proslula, skoro vsem nalSim političnim jetnikom predobro znana »Regina Coeli« (kraljica nebes — kolika !• on.]a!) zgraditi nove moderno urejene zapore. Del novosezida-nega poslopja bo namenjen ženskim zaporom. Stroški za zgradbo so predvideni na 100 miljonov Lir (375,000.000 Din). V novem delu jetnišnice bo nameščena knjižnica in dve dvorani za predavanja.
Zdi se, da je toliko »opevana« amnestija le zato, da se popravijo ječe, tako, da bodo potem lahko »udobno« in z večjo gotovost potaknili v zapore tiste, ki so jih za enkrat osvobodili. Poleg drugih mnogobrojnih »battaglie« in »bomifiche«, si Mussolini po-tempaken lahko zabeleži v kroniko javnih del tudi »bonifica carceraria«! (M o s.).
ŠE O RASTELLIJU...
Gorica, februarja 1933. Lansko leto septembra meseca so pričeli zbirati' finančni stražniki v Kanalu In okolici prostovoljne prispevke za napravo spomenika ubitemu stražniku Rastelliju. Nabirali so potom nabiralnih pol, a so zlasti od naših obrtnikov zahtevali kar po 500 L. Nekateri so se prestrašili dn dali, drugi pa so prispevali času primerne zneske. V kolikor pa nam je znano, spomenika še niso odkrili in zanima nas, kam so spravili nabrani denar! (M o s.).
crtama, samo jednu veliku misao, samo cilj 1 ništa drugo. Možda za početke 1 olje trebalo drugo. Ali u svojo) evoluciji, u svom razvoju naš pokret mora od sada unapred da se i u detaljima kristallše. To je potrebno, da bismo se s manje zapreka bez trzavica i u što ravnijo) liniil uputili k cillu. — Ma da će se u toku ankete sigurno pojaviti još koje pitanje, koje Savezni Direktorji u svom saopćenju ne spominje, držimo, da Je u onih šest točaka, koje su citirane sretno obuhvaćeno ono najglavnljc i najprešnije, ono što moramo najprije da rješimo. Zamisao ankete, zaslužuje već u načelu priznanje, a njezina postava dokazuje, da Savez ima u vodstvu ljude, koji imaju ispravan pregled naših vitalnih potreba. To ie naročito važno za uspjeh ankete. To dokazuje, da I u našem najvišem forumu vlada povoljna predispozicija za široko shvaćanje ankete.
Bez sumnje ie jedno od najvažnijih pitanja to da odredimo svoje političke smjernice. MI smo tu stranu naše orijentacije dodirnuli u nekoliko članaka. To mora postati baza čitavog našeg pokreta. Ostala pitanja mogu da se rješavaju pravilno ledino ako se postavi ispravna politička osnova. Mi smo politička emigracija i nas je cilj eminentno politički. Zato ie potre-
bno, da postupamo politički razumno I u odnosu prama jugoslavenskim političkim prilikama. Dok se u prošlim godinama moglo dogadjatl da naše manje grupe lij čak organizacije postupaju u tom pogledu na svoju ruku 1 prema čelu pojedinaca u vodstvima, to se u budućnosti ne smije više dogadjatl. Grupisana 1 organizovana organizacija mora Imati precizovanu političku Uniju, koja može da bude. eventualno, i Iznad — politike..,
U postavljanju političkog programa važno je kako ćemo se principijelno postaviti prama fašizmu, kako zamišljamo rješenje našeg manjinskog pitanja I pitanja Julijske Krajine općenito. Danas u internacionalnom životu Evrope dominiraju pojave, koje nas ne smiju ostavljati indiferentnima. Ispitavši sve te pojave razumno i realno, bez strasti I — evropski — mi ćemo moći da odredimo svoj program i svoje držanje. Možda ćemo zabaciti nekoje ukorjenjene i nesuvremene zablude, a možda ćemo primiti neka nova korisna saznanja Našem problemu treba svakako pristupiti sa širim vidicima, uzevši u obzir sve one Internacionalne elemente, koji mogu direktno ili indirektno da dleluju na rješavanje ili nerješenje našeg pitanja.
I kad smo to precizovali. onda ćemo
tek naći logična i adekvatna rješenja našeg socijalnog i gospodarskog problema. Na primjer: pitanje kolonizacije nemože se rješiti solidno 1 ispravno, dok nismo našli čvrsto političko stajalište. Sve je u protivnom slučaju provizorne naravi, a može da bude 1 od historijskih vrlo nepovoljnih posljedica. — Isto tako I naš kulturni problem može da nadje svoje rješenje na bazi političkog. Kad anketa dovede do rezultata onda ćemo opaziti, kako ie možda naša propaganda do sada bila površna, čak eventualno 1 pogrešna.
Sasvim je ispravno, da Savez omogućava učestvovanje u anketi svim emigrantima bez obzira na političke i svjetovne nazore. Drugačije ni anketa ne bi bila savršena. Poželjno bi bilo. da u anketi učestvuje što veći broj dobronamjernih 1 razumnih emigranata. Da ćo učestvovanje biti brojno čak vjerujemo.
Mi ćemo se na anketu još osvrnuti, jer smatramo, da je to dogodla] od velikog značenja za našu emigraciju. A laska nam. da smo baš mi svojim pisanjem pored »Omladinskog Sveta«, glavni dionici u ovoj inicijativi našega Saveznog Direktorija. Medin našim uspjesima ovo je jedan od većih. Značenje našeg lista došlo je, eto. još jednom do punog izražaja.
NISTE LI MOŽDA I VI ZABORAVILI POSLATI PRETPLATU ?
OVRA NA DJELU
SLUČAJ JOSIPA STURMA, NAMJEŠTENIKA TRŠĆANSKE TRGOVINE ORUŽJA ANGELINI I BERNARDOM. — POSLIJE MNOGIH PATNJA U JUGOSLAVIJI.
Ljubljana, 12 febr. 1933.
Prije nekoliko dana vratio se iz talijanske konfinacije naš sunarodnjak Josip Sturm koji je prije bio zaposlen u Trstu u poznatoj firmi oružja Angelini i Bernar-doni, koja je snabdjevala oružje za krijumčarenje u Jugoslaviju. Sturma je policiji optužio kao tobožnjeg našeg špijuna sam njegov šef Angelini, koji je šef trš-šanslgj OVRE, to jest organizacije, koja se bavi špijunažom i u našoj zemlji. Angelini je u isto vrijeme i član komisije za konfinaciju u Trstu. Taj Angelini je milom i silom pokušavao da Sturma privoli na priznanje, da je tobože bio u špijunskoj službi naše države i da je našim vlastima izdavao tajne firme u liferaciji oružja, što
je Sturm kategorički odbijao. U zatvoru »kod Jezuita« u Trstu Angelini je lično posjetio Sturma i obećavao mu »kule i gradove« samo da prizna da je bio u špijunskoj službi Jugoslavije. Kad je to Sturm kategorički odbio kao nevin čovjek, upali su u njegovu ćeliju policajci i tukli ga do nesvijesti. I ako nevin i nedužan on je nekoliko godina proveo u konfinaciji i pušten je tek sada poslije amnestije u Italiji. Sturm koji se sada stalno nastanio u Mariboru priča o grozotama u talijanskim zatvorima i o nečuvenom postupku o konfinaciji uopće, o mučnom položaju našega naroda naročito onih, na koje se slučajno posumnja da su dobri jugoslovenski rodoljubi.
V	•V
TREĆI PROTUFASISTICKI ATENTAT NA PORESTINI
I NOVE ARETACIJE NAŠIH LJUDI
Trst, februara 1933. — Kako je »Istra« u posljednjem broju javila, na Poreštini vlada velika uzbuna. Sva okolica Poreča je kao u nekom opsadnom stanju. Karabinjeri krstare po okolici i hapse u masama naše ljude. Mnogi su u zatvoru, nekoji su pušteni odmah, nekoji poslije dugog mučenja u istrazi, a veći broj će ostati u zatvoru ko zna do kada. Prva dva atentata izvršena su na braću De Stallis, hitcima iz puške. Dva De Stallisa nalaze se u bolnici na liječenju. Prvi je teško ranjen. Izmedju prvog i drugog atentata prošlo je osam dana. Pet dana nakon drugog atentata izvršen je treći atentat na jednog trećeg fašista, pucanjem iz pušaka. Opet aretacije i premetačine, a nekoje naše mladiće, koje karabinjeri traže nemogu da nadju. Bit će da su pobjegli ili se kriju po šumama. — Uzroke ovim atentatima ne treba dugo tražiti. To je eksplozija nezadovoljstva u narodu, koji je mučen, terorizovan, izgladnjen. Sumnja
se, doduše, da je sve uđešeno od strane fašista i da su to njihova medjusobna obračunavanja. A govori se, i u tom je pravcu povedena istraga, da su ovi atentati osveta zbog napadaja fašista, koij se desio u Novoj vasi kod Poreča na naše mladiće. Na Tri kralja seoski su mladići pjevali selom od kuće do kuće noseći zvijezdu kao što Je to stari običaj za taj dan. Pjevali su hrvatske nabožne pjesme. Došla j" oboružana grupa fašista i potukla naše mladiće do krvi...
STARACE ŠALJE CVIJEĆE NA GROB FAŠISTE PIEMONTA.
Pula, februara 1933. — Na godišnjicu smrti fašiste Egidia Piemonta? koji je pao u Fuškulinu na Poreštini, kad je terorizirao Slavene godine 1924, generalni tajnik fašističke stranke Starace poslao je na njegov _grob lovorov vijenac. Taj je vijenac položen na grob demonstrativno, s novim pretnjama na našu adresu.
ZA ŠTO BRŽU ASIMILACIJU
Novčane nagrade onima, koji
Trst, februara 1933. Već smo u više navrata Javljali o nagradama koje daje društvo »Dante Alighieri« slavenskoj dieci u Julijskoj Krajini za dobro učenje talijanskog jezika. Kod te ustanove osnovan je naročiti fond iz kojeg se dijele novčane nagrade, koje dosižu i po nekoliko stotina lira. Fond nosi ime »Opera Antonio Ortore«, a nalazi se pod protektoratom Kralja i Kraljice. Predsjednik tog Fonda je Duca del mare, admiral Thaon di Revel. — Ova je akcija praćena u Italiji s velikom simpatijom, jer se uvidjelo, da drugorodna djeca zanesena novčanim nagradama radje uče talijanski jezik, pa je sad osnovan kod društva »Dante Alighieri« još jedan sličan fond. Osnovala ga je sama talijanska Akademija (Reale Aca-demia d’Italia) najviša talijanska naučna i umjetnička ustanova. Akademsko vijeće votiralo je 6000 lira, da se kod društva Dante ustanovi fond, koji će nositi ime »Opera Presidente della Reale Academia d’ Italia senator marchese Guglielmo Marconi« s ovom zadaćom: »da podijeljuje godišnje novčane nagrade mladim drugorod-cima oslobodjenih pokrajina, koji se naročito iskažu u učenju i shvaćanju talijanskog jezika«. Time je Kraljevska Akademija htjela da manifestuje svoje simpatije za rad društva »Dante Alighieri«, odnosno za rad na asimilaciji ili odnarodjivanju Jugoslavena Julijske Krajine... I time se bavi talijanska Kr. Akademija!
SOLA ZA ODRASLE.
Delovanje italijanskih oblasti in tako zvanih kulturnih ustanov za asimilacijo našega podeželskega ljudstva se vedno bolj pospešuje. Ne mine mesec, da ne bi prišla iz ene ali druge vasi v slovenskih pokrajinah novica o ustanovitvi kake nove šole ali tečaja. Preteklo nedeljo so ustanovili v Zagonu pri Postojni večerno šolo za odrasle. Ljudi iz te vasi in sosednjih hribov so krajevne oblasti prisilile, da so se vpisali v ta večerni tečaj. Najeli so hišo, postojnska občinska uprava je prevzela stroške, družba »Umanitaria« pa jc poslala v Zagon svojega učitelja. Tečaji se vršijo vsak večer. Na njih predava učitelj ljudem v italijanščini o javnih delih fašističnega režima, o italijanski kulturi, o fašističnih idejah in o sovražnikih za mejo. Ljudjr le neradi zahajajo v šolo, ne le zaradi tega, ker so že prestari, marveč tudi zato, ker iim fašistički »pouk« stvarno nič ne basne. Vendar pa so se vdah, ker so jim nostnjn-ski fašisti zagrozili, da jih pozapro, ce ; bodo zahajali v šolo.
NAJPRIJE BALILSKA UNIFORMA...
Pula, februara 1933. — Pred nekoliko dana vratio se u Pulu iz Rusije neki Ivan Travičić. On je za vrijeme rata bio zarobljen i ostao je u Rusiji 18 godina. Doveo je sobom i ženu Ruskinju i jedno muško dijete. Taj mali Rus polazi osnovnu školu. Travičić je u velikoj bijedi, je» Puli ne može dobiti nikakvog posla, pft ie zamolio vlasti, da mu pomognu, da mu nadju zaposlenje. 1 pomogli su mu. Prva pomoć, koju su mu dali je balilska legitimacija za maloga, ma da to otac nije tražio. Druga pomoć je jedna crna košulja i jedan fes za maloga. Hlače mu nisu dali — dosta je košulja i fes. — A tek onda dolazi »ono glavno« — pare. I te su zatim siedile. kad je otac malome obukao crnu košulju. Dobio je »čitavih« 200(!) lira od prefekta.
najprije nauče talijanski jezik SLAVENSKA PREZIMENA PRETVORENA U TALIJANSKA.
Veliki broj novih dekreta.
Trst, februara 1933. — Akcija, koju tršćanska prefektura provodi u tom pravcu nastavlja se neumorno i ustrajno. Svaki tjedan prefekt potpisuje brojne nove dekrete, kojim se stara i drevna slavenska prezimena pretvaraju u talijanski oblik. Tako je ovih dana potpisao dekrete, kojim se pretvaraju slijedeća prezimena: Bandelj u Bandeli, Posar u Pozzari, Primožič u Primosi, Baretić u Baretti, Belušić u Be-luzzi, Benčič u Bensi, Bertok u Bertocchi.
Bric je pretvoren u Brizzi, Cotič u Kotti, Perić u Pieri.
FAŠIZAM ZA GLADNU »DRUGORODNU« DJECU.
Dl Bog i Duce
Trst, februara 1933. — U tršćanskom »II Piccolo« izišao je članak, u kojem se ’iznosi što fašizam čini za djecu, članove organizacije Balilla u ovim danima zime i gladi. U Trstu i na Krasu dijeli se dnevno na stotine obroka toj gladnoj djeci, da bi se okrijepili i da bi — za volili fašizam i Ducea... »Piccolo« opisuje kako su djeca radosna zbog toga:
»Dječaci, djevojčice... Koliko ih ima? Masa. Dugi stolovi i duge klupe. Na stolovima bijeli stolnjaci, cvijeće, čiji se miris miješa s mirisima jela. Molitva »Oče naš...« miješa s himnom »Fiero l’occhio, svelto il passo!...« Na zidovima raspelo i slike kralja i Ducea...«
U tom istom članku Piccolo kaže, da se ta hrana dijeli Balillama po Krasu »u ime Gospodina Boga i u ime Benita Mussolinija«.
Ondo samo, da ime Duceovo nije prije Božjega...
DESETI FEBRUARA 1930.
Godišnjica atentata na »II Popolo dl Trieste«.
Trst, februara 1933. Desetog ovog mjeseca navršila se treća godina od atentata na redakciju tršćanskog fašističkog lista »II Popolo di Trieste«, zbog kojega je došlo do procesa protiv Miloša. Bidovca. Marušiča. Valenčiča koji su osudjeni na smrt-i njihovih drugova. Povodom te godišnjice »II Popolo di Trieste« donosi uvodni članak, u kojem kaže, da je tim atentatom bio ubijen fašistički novinar Guido Neri, a trojica su ranjena i da njihove rane nije ni vrijeme izbrisalo. Taj je atentat bio najteže djelo, koie je na granici Italije orga-nizovala i provela Orjuna s namjerom, da omete ritam novog života u Julijskoj Krajini i da odvrati drugorodce od ljubavi prama majci Italiji. Ali zločinci su bili pro-nadjeni i u septembru 1931 Italija je na tršćanskom Krasu kod Bazovice izvršila akt purifikacije (salutare purificazione!!). Na koncu Michele Risolo, koji je napisao laj članak, kaže, da je svaki mrtvi, koji je pao za fašizam jedan primjer, svako ko pane za veliki ideal prestavlja etapu na putu historije i daje svojom krvlju ^sveti i neizbrisivi pečat historiji. jaJ?° kaze »Popolo«, U povodu ove godišnjice, koja nas sjeća na Bazovicu i na naše mrtve, mi ne treba nego da ove iste rijeci prenesemo na naše heroje...
ITALIJA ŽELI RAT!
TRDNJAVE. *OCROMNA
STOVI. — CESTE V JULIJSKIH ALPAH. — ISTRSKI VODOVOD ZA VOJAŠKE
SVR HE.
Tudi v Čičarijo bodo napeljali
Trst, februarja 1933.
Vojaška oblast si daje v Vipavski dolini, ki je bila v zadnjih letih skoraj že docela preurejena v ozemlje, ki je postalo za italijanske obmejne utrdbe od Trnovske planote do Pivke vitalne važnosti, še vedno mnogo posla. Sele pred kratkim so bile v bližini Vipave dograjene štiri nove betonske stavbe. Poslopja stoje ob državni cesti med Vipavo in St. Vidom nasproti vojaškemu letališču. Strehe so posute z gramozom in posejane s travo, stene pa prepletene z zaščitno zeleno barvo, tako da jili od daleč skoraj ni poznati. Poslopja imajo majhna, gosto zamrežena okna in okrog njih so postavili 2 m visoko žično ograjo ter razpostavili po vogalih straže, da do njih sploh ni mogoče. Stavbe bodo služile kot skladišča za streljivo in topove. Baš te dni so pripeljali v Ajdovščino s posebnim tovornim vlakom celo vrsto topov kalibra 24 cm z zelo dolgimi lafetami, ki so starejšega tipa, poleg teh pa še nekaj novih, a manjših. V nekaj nrav so jih prepeljali s postaje skozi Vipavo do teh skladišč in jih spravili v njih.
Tik pri skladiščih se z glavne ceste odcepi v hrib novo zgrajena vojaška cesta, ki vodi na Kovačev hrib in Suhi vrh. Na obeh vrhovih grade že šest let mogočne podzemske trdnjave. Ko bodo trdnjave dograjene, bodo, kakor vse kaže, v njih namestili tudi te topove.
Medtem so pričeli prekopavati večje zemljišče, ki leži ob cesti, ki vodi iz bližnje /asi Šturje na Col. Na tem terenu nameravajo letos zgraditi veliko vojaško ko-njišnico. Ko so se namreč 1. 1931. tod okrog vršili vojaški manevri je baje zaradi burje obolelo mnogo konj, ki so jih pripeljali iz Italije. Kakor kaže. bo konjiš-nica zavzela ogromne dimenzije.
Tudi cestne in železniške gradnje se bodo letos takoj spomladi nadaljevale. Ker je glavna cesta, ki vodi skozi Vipavo, v trgu samem precej tesna, jo nameravajo razširiti, obenem so markirali tudi že novo pot, ki bo v smeri iz St. Vida zavila na levo mimo prvih hiš v trgu in se končala na stari cesti tik pri pokopališču in novi vojašnici.
Končno nameravajo letos izpopolniti tudi železniško omrežje. Kakor znano, so vsa železniško cestna križišča med Gorico in Trstom premostili, tako da so ceste speljane pod progo ali narobe. Taki mostovi so zgrajeni v Št. Petru, kjer so zgradili prav za prav predor pod železniško progo, v Dornbergu, med D o r n-bergom in Rihemberkom ter med Štanijelom in Koprivo, kjer so speljali cesto več sto metrov daleč od proge, nato pa pod njo, tako da zavije naravnost proti Ponikvam. Tudi pri Skopem je že dograjen nov železniški most čez cesto. Železniško progo Tržič—Gorica—Videm —T r b i ž pa nameravajo v kratkem elektrificirati. Baš te dni so goriške oblasti sprožile še misel da bi se na progi mea. Gorico in Redipuglio zgradil drugi
tirv Julijskih Alpah grade velikovo-iaško cesto od Trbiža proti Tolminu visoko
i gorah, čim bliže meje. Govor, se zopet o
zgradbi železnice s H e r p e 1 i v S a p I i a-n e ki ie za civilni promet nepotrebna in nerentabilna. V zadnjem času so povsod podminirali ceste na raznih točkah.
Pod Buzetom strade velik vodovod, ki bo zalagal velik del Istre s
pitno vodo. a uui .	„
vodo. Napeljava gre nedaleč od železniške postaje gor po hribu proti Humu, kjer bo v veliki višini na Zbevnici rezervoar za Čičarijo. Delo se še vrši in vojaška oblast pritiska, naj se pospeši, ker bo voda onkraj hribov velikega pomena za vojaštvo, ki v Čičariji težko pride do pitne vode. MEJA SE UTRJUJE.
Godovič, januar 1933. Nameravane zimske vojaške vaje so letos odpadle. Navadno ima italijanska vojska velike vaje dvakrat v letu: poletne »campo estivo« m zimske »campo invernale«. Poleti nam delajo vojaki precejšnjo škodo na pašnikih in njivah, zlasti s topovi in granatami. O kakšni odškodnini ni govora!
Dela za utrdbo meje se še vedno nadaljujejo.
Revščina je zlasti letošnjo zimo segla v vsako hišo. Našega gorjanca je kriza udarila še posebno. Lesa in drv ne more prodati in če že proda, izkupi ta.ko malo, da nima plačanega niti lastnega dela. Živina je dober kup. V bližnji vasi je neki kmet prodal 2 kravi za 350 Lir! (M o s.). UTRJEVANJE POSTOJNSKEGA OKRAJA.
Hruševica, februarja 1933- Ze večkrat smo poročali o naravnost rekordnem utrjevanju krajev, ki leže ob jugoslovanski meji. Danes nam je spet dana prilika poročati, da so v Hruševic; v takozvanem »hribčku« zadnjem času izkopali kaverno s štirimi vhodi in postavili v njo za enkrat 8 kanonov in 12 mitraljez. — (Rob).
MANEVRI OB MEJI.
Bovec, februarja 1933. Zadnje dni meseca januarja so se vršile po naših hribih (Rombon) vaje alpincev iz Vidma, Gorice in Tolmina. Sodelovala so tudi letala. Ob tel priliki se je zgodilo več nesreč in tudi par letal je štrbunknilo na tla. — (Rob).
»UTRJEVANJE IN VLIVANJE POGUMA...«
Trst, februarja 1933. Emanuele Pugliese, divizijski general in poveljnik mesta v Trstu, si je v svoji veliki skrbi za »svetle tradicije« italijanske vojske, izmislil nov način »utrjevanja in vlivanja poguma«,
»Salto a capovolta«! Kaj? Kako? Da. »salto a capovolta«. Naprej so to spako imenovali »salto mortale« (smrtni skok), ker bi pa »mortale« (smrten) utegnilo ne-prijetóo vplivati na mnoštvo in bi se ver-
jetno doseglo baS nasprotno od zažoljene-
ga, so s\ izbrali bolj predviden naziv. Seve-da se je kljub izpremembi tega naziva pri teh vajah precej vojakov ponesrečilo in govorilo se je celo o smrtnih slučajih, vender, uspehi so očividni...
»Salto a capovolta«, so pričeli vaditi najprej v Trstu. Uspehi niso izostali, zato so s posebno naredbo raztegnili to novo vajo na ves tržaški armadni zbor. Sedaj beležijo baje vidne uspehe tudi že na Reki in v Pulju. Armijski general Ferrarlo je. izgleda, tudi precej navdušen in večkrat celo osebno inšpecira te vaje.
Podpolkovnik Rosso se je o tej novi vojaški umetnosti izrazil: »Sembra che in un futuro scontro colla Jugoslavia si andrà all’ assalto a suon 4i salti mortali« (Zgleda. da bomo v bodoči vojni z Jugoslavijo naskokavali s smrtnimi skoki). Saltimbau-chi!!! — (Rob).

Pismo iz Vremske Botine
Kako ie pri nas...
Škocjan pri Divači, februarja 1933. Na vse načine se trudijo pri nas, da bi dvignili tujski promet, ki bi tvoril pravzaprav edini vir dohodkov v teh krajih. In, priznati moramo, marsikaj so uredili vzorno. Popravili so pota in ceste, zasledujoč pri tem seveda tudi najvažnejše vojaške namene, postavili po povsod, tudi kjer ni potreba kažipote in krstili skoro vsako najmanjšo kozjo stezico, ki vodi k kaki jami ali luknji, ki jih tu ni ravno malo, s posebnim imenom. Na vsakem najmanjšem križ-potu sredi gmajne stoje najrazličnejše table. ki opozarjajo potnika na razne smeri, poti. zanimivosti itd. Vsako najmanjšo priliko pa porabijo za_ reklamo. Tako opozarjajo na znamenito Škocjansko jamo pri Divači že na imenu postaje in na voznih li-stikih s tem, da so krstili postajo in občino »Divaccia — S. Canziano«. Vsekakor se mnogi, stari tržaški Lahi še spominjajo in jih skomina po onih časih, ko so prihajali tujci iz vseh strani ogledovat naše zanimivosti. Kljub priznanju, ki ga zaslužijo, ie ves njih trud zaman. Vsa njihova, za enkrat nepotrebna dela, bodo pač morala počakati boljših časov. Tujcev ni in jih ni in le včasih priropota iz Trsta kak avto nadebudne mladine v črmh srajcah, da si ogleda jamo in pokloni spominu »kraškega heroja« — Cerkvenika, ki leži sredi naših grobov, eden onih. ki se je spozabil nad našo krvjo. Kraška zemlja ne bo prenesla tega! — Zavedamo se, da 1e ves njih trud. da hi nas osrečili s svojo veliko skrbjo zaman.
Ljudje v bližnjih vasicah se skromno preživljajo in majejo se že najtrdnejša gospodarstva. Vasice Brežec, Gradišče. Naklo Ležeče so vse majhne a brez dvoma, naše najstarejše vasi in naselbine na Krasu (zlasti Gradišče, ki leži na robo griča z
zelo staro cerkvico). Vsa ta sela in druga daleč naokoli so čisto slovenska. Kot otok je sredi tega le Divača, kjer se je naselilo mnogo italijanskih železničarjev, kjer je karabinerska in fašistična postaja in županstvo Otroci teh vasic posečaio Italijansko šolo v Škocjanu. Znali ne bodo ne enega ne drugega in najbrže niti čitat in pisat.
Včasih so se ljudje lahko preživljali, a s trdim in težkim delom. Z veseljem je kmetič peljal v Trst bodisi drva, seno ali kak drugi pridelek, ker si je bil gotov poštenega zaslužka. Tudi sejmi, zlasti živinski v Divači in Sežani, so bilj dobro obiskani in prodajalo se je za pošten denar. Danes se pa vršijo sejmi, menda le radi na. vade, a kmet prodaja ker je prisiljen, da plača velike terjatve iz vseh koncev in krajev, ki so vsekakor namenjene temu, da nas uničijo. Tako že dolgo časa strašijo, da morajo vse s siamo krite strehe izginiti, da moramo imeti po posebnih predpisih zgrajene gnojnice z gnojntščnimi jamami itd. Revež, ki si do sedaj ni mogel prekrili svoje strehe, si je tudi sedaj ne bo. a kar se tiče gnojnic, bi bilo dobro, da si uredijo najprej doma in potem pri nas- Ze itak so nam brez odškodnine vzeli veliko lepega Polja, par kmetom skoro vse, sedaj nas hočejo še na ta način pritisniti in uničiti.
Ker ne morejo drugače, skušajo zabrisati pečat teh slovenskih krajev stem, da so spremenili krajevna imena in že tudi družinska. Tako se naši Perhavci, Dovgani. Gombači. Cerkveniki itd. morajo podpisovati s vsiljenimi tujimi imeni
Mnogo naših liudi. zlasti mlajših, se je izselilo, nekateri so se že vrnili. Velika skrb navdaja vse. kako bodo premagali težave, ki se jim zoperstavljalo.	(Mos)
ŠTO JE ZAPRAVO TAJ FAŠIZAM ?
ZNAČAJAN €LA NAK UGLEDNOG BUGARSKOG POLITIČARA
veste trKovce i veliki đco italijanske aristokracije je trgovačkog porekla. Ovo se najbolje vidi u Genovi, Veneciji i Florenciji — tamo gde se renesansa najbolje ispoljila. Snaga države je u njihovim trgovačkim i bankarskim kućama. Vojska je najamnička. U njoj kao ;mornarici ima prije svega stranaca',, Sv’ajcaraca, Nemaca, Albanaca, Dalmatinaćk'-F Slovena.
ITALIJA U RATOVIMA.
U ratovima koji su se vodili u Italiji, Italijani su dzitnali slabo učešće. U Južnoj Italiji se nastanjuju Španjolci a u severnoj, dele megdan Nemci i Francuzi. Kada su Italijani saveznici, njihov savez je — nesiguran u vojnom smislu — beskoristan.
Tako kardinal Dambuaz, prvi ministar francuskoga kralja, Ijutito kaže Makiave-liju, pretstavniku florentinske republike: »Vi Italijani, ne umete da ratujete!... Nemojte se baviti ratovima!« Na ovo Makiaveli je odgovorio lukavo: »Priznajem, Eminencijo da za rat nismo dobri... Ali vi Francuzi umete da ratujete ali ne razumete se ništa u politici! Nemojte se baviti politikom!«
O TALIJANSKOM MENTALITETU.
Da Ii je izmenjen italijanski mentalitet u toku vekova?
Kada je počelo italijansko političko buđenje u XIX veku, ono je dalo Kavura, Macima, Garibatdia. Oni su uspevali postepeno. Ali pobede Garibaldieve su samo protiv Italijana — protivu napoljskog kralja i pape. U ratu protivu Austrije Italijani su uvek bili pobeđeni. Pobeduje ih i Ra-decki u godini 1849. U godini 1859 spasava ih Napoleon III. U 1866 pobeđeni su na suhu i na moru, ali ih spasava pruska po-beda nad Austrijom. Potučeni u borbi, oni pobeđuju vestom diplomacijom, koju vodi graf Kavur i postepeno kroz saveze i sporazume širi Savojsku državu, dok potpuno ne ujedini poluostrvo piod jednom zastavom.
VITTORIO VENETO.
U tom periodu od 1848 do 1870 g. realizme se ideal italijanskog jedinstva blago-dareći ne pobeđama već porazima. Da bi se tešili i uživali u izmišljenoj pobedi izmislili su Vitorijo Veneto.
Taj kult prema izmišljenoj pobedi je uostalom osnova fašizma.
»Vitorio Veneto« nastaje posle 29 oktobra 1918 g. t. j. tada kada Austrougarska armija više ne postoji. Ta je pobeda nastala tada kada je revolucija počela u Beču, u Budimpešti, u Pragu i u Zagrebu.
Da li je fašizam izmenio iz osnova psihologiju toga naroda koji broji 40 miliona? Oni koji površno posmatraju tvrde to, ali ja ne verujem u to po ličnim utiscima i po analizi istorije a naročito zbog toga što je mentalitet evolucije sporiji od svega drugog. Vaspitanje mase traži ne godine već vekove i nikakav socijalni ili politički sistem ne može da napravi čudo u toj duhovnoj evoluciji. Najfrapantniji primer pružamo mi, Bugari. Bili smo 500 godina neprekidno u ropstvu. Tada nismo imali vojsku i nismo se mogli da kultivišemo u vojnom smislu. I mimo toga, čim smo se oslobodili, te osobine, koje su bile skrivene duboko u nama, odmah su se javile i ispoljile i osobine našeg ratničkog duha. Ako u toku tih 500 godina nevojničko vaspitanje i ropstvo nije moglo da izmeni osnovne crte našega plemena, može li sa 10 godina fašističkog režima da se izvrši to sa italijanskim narodom?
DA LI ĆE MUSOLINI OBNOVITI ITALIJU?
Napred sam rekao i to ponavljam: Fašizam u Italiji ide na to da se Italijani ujedine duhovno 1 politički. Oni idu na to da se stvori jedno opšte državno osećanje za koje- se vekovima borili Dante, Kolo di Rienci, Makiaveli i Cezar Bordia, Papa Leon X i heroji Ri-sordlmenta iz 19 veka.
U tom smislu Musolini će sigurno da do-pnnese nešto, što su njegovi prethodnici meli. Da li će sigurno da doprinese nešto, što su njegovi prethodnici hteli. Da li će on obnoviti potpuno Italiju? Tu smo već u oblasti hipoteza. Spoljašnji red nije siguran dokaz. Održavan nasilno, taj red može da propadne čim to nasilje bilo iz kakvih razloga oslabi. U Nemačkoj, naprimer, gde ie metodičnost u krvi naroda, red ostaje čak i u momentima revolucije kada javnu službu produžavaju automatski da vrše.
Za ovo mnogi dokazi su iluzorni. Korupcija postoji i danas'u Italiji kao pre faši-’ zma.	už •ii" ’
Arnaldo MusoljBL diktatorov brat, ostavio je posle smrti oko 50 miliona lira a pre 10 godina bio je gladan.
Kada sam godine 1926 bio u Milanu, na
___	.	. stanici činovnik mi je strogo naredio da
rasuda, i čak uzajamna mržnja. Naravno ne « predam svoj bagaž u furgon... Ranije se u redovima inteligencije već u samoj na-5 isto tako postupalo, ali tada se uređivalo rodnoj masi.	i	bakšišem od 5 lira 1 posle toga možete slo-
Mnogi diktatori su imali ambicije da ob-jj bodno da unesete svoj bagaž u kupe. Sada nove jednu državu, iz osnova da je izmene, | je isto tako, samo sa razlikom, što se plaća ali uvek je u tim pretenzijama imalo velike | duplo — 10 lira... Strogost režima ispo-
doze zablude. Osnovne rasne crte ne mogu ? "	----- " 1--- ’ '	'
se brzo i lako da menjaju. Sve ono što jej »novo« sadrži elemente »staroga«. Du- j novna pak evolucija je tako spora da su joj.j ^‘rebni vekovi, pa čak i hiljadugodišnjice*
li
Fašistički »Imperij« ...
Sofijski zemljoradnički list »Pladne« donosi članak o Italiji i fašizmu iz pera g. Roste Tođorova, bivšeg bugarskog punomoč-nog ministra koji sada živi u emigraciji, ali će se doskora vratiti u Bugarsku u povodu amnestije. Članak je odgovor na slavopojke Italiji i fašizmu koji su objavljeni u bugarskoj štampi prilikom nedavne posjete jedne grupe bugarskih novinara Italiji.
— Novembarska šetnja naših novinara po Italiji, piše g. K. Todorov, dala im je povod da pišu za nas Bugare po svom ogromnom umetničkom blagu, po politici koju ona vodi posle rata na Balkanu kao i po današnjem političkom ustrojstvu.
Pisac članka u početku ističe da je po-menuto putovanje bugarskih novinara bilo »u galopu« i u društvu zvaničnih lica sa zvaničnim sastancima i banketima što im, razume se, nije dalo mogućnost da dobro upoznaju ovu zemlju. Zatim on reda svoje utiske sa više putovanja po Italiji i to iz godine 1920, 1922, 1924 i 1926 t. j. pre i za vreme fašizma. G. Todorov između ostalog, piše:
ITALIJA I BUGARSKA.
— Govorio sam pre i posle međunarodnih konferencija sa raznim italijanskim političarima. To sam činio u Sofiji i u Beogradu, u Italiji i Lozani, u Ženevi i Londonu. Govorio sam sa odgovornim ministrima, delegatima i uglednim novinarima.
I oni nisu krili svoje namere: oni su predlagali savez protiv Jugoslavije još i tada kada nije bilo rešeno trakijsko pitanje, ni naš izlaz na Jegejsko More. Naravno, blagonaklono držanje Italije moglo ie »fikasno da doprinese da se ovo pitanje Povolino riješi. Ali ni na jednoj konferenciji od rata do danas Italija nije pomogla našu državu ni u jednom realnom pitanju. Kada sam raftovarao o tome sa njenim pretstav-nicima oni su mi uvek govorili: Treba pre svega, da se izjasnite protivu Jugoslavije!
Kakva bi naša uloga bila u tom sporazumu?... Zar da pomažemo Italiju da se utvrdi na Balkanskom Poluostrvu i da postanemo oruđe njenog gladnog imperijalizma, zar da budemo mašice tuđih ciljeva i da rizikujemo naš opstanak u jednom novom ratu...
Naravno pokojni Stambolijski odgovarao je na takve predloge sasvim odlučno i odbijao ih je bez kolebanja.
Od kako je u Italiji zavladao fašizam italijanski pritisak na Bugarsku pojačan je, a otpornost sa bugarske strane oslabila je: Italija danas više imponira. Ona izgleda silnija. Da li je to tako? Da li je stvarno fašizam preporodio tu zem-iju toliko da je ona danas značajniji faktor — vojni i ekonomski — nego što je bila pre toga? Da li fašizam nije dokazao jedan volšebni lik njoj i da li je »genije« Musolini izvršio jedno čudo?
U nedostatku jednog objašnjenja ostaje jedino da se proučava prošlost, osobine rase, njene vrline i nedostatci da bi se mo-Sla tačno proceniti stvarna snaga jedne zemlje...
U ITALIJI NI DANAS NEMA NARODNOG JEDINSTVA.
Kada se govori o Italiji, zaboravlja se uopšte da je tamo još daleko da se može formirati jedno duhovno jedinstvo. Fašizam je u stvari jedan prinudni pokušaj da se stvori to Do juče rascepkana u mnoge sitne države. Italija nosi u sebi seme religioznog" Partikularizma. Tamo se još Napolitanac fačuna samo Napolitancem. I između njega1 i Lombardinca ima ponor od rasnih pred- ’
da bi se ostvarila.
. interesantno je, da
i u Italiji, nasuprot
Francuskoj i Nemačkoj, nije postojalo vite-? bradene zemlje, novi putevi. stanice stvo (riterstvo). Mesto toga imamo vrlo K ostalo.
ljava se samo u tome — u duplom bakšišu.
BLEF S JAVNIM RADOVIMA.
Red policijskih. organa današnjeg režima t daju samo jedan rezultat — novi oblici za j korupciju. Na svakoga pravi utisak izgra-, đivanje u Italiji — kultivisanje ranije neo-
' i
Ali mnogo ranije, pre dolaska fašizma problem unutrašnjeg izgradjivanja i unutrašnje kolonizacije bio je postavljen od ljudi kao što je Francesco Niti i za vreme ovoga bilo je vrlo mnogo urađeno.
Tako je na primer, u godini 1922 završena elektrifikacija Ligurije, a na jugy;. su . još tada počeli pokušaji unutrašnje i-kolpniza-cije. Fašizam čini to produžavajućii■-započeto delo, sistematski a u glavnom sa većim šumom i paradom. Paralelnq s tjm, tražeći sretstva. on je naneo strašan udar trgovini i predao je krupnu italijansku industriju strancima. Tako, tekstilna i automobilska industrija sada je uglavnom u rukama Amerikanaca i Engleza.
FAŠIZAM JE POTENCIRAO KRIZU!
Fašizam ne samo da nije spasio zemlju od opšte svetske krize već je ona u Italiji strašnija i veća nego u drugim zemljama. Samo zbog toga u Italiji ne srne ni da se govori ni da se piše.
Kad ne postoji opoziciona štampa, sve, razume se, pod znakom uspeha, koji u sebi skriva duboko siromaštvo italijanskog naroda preopterećenog ogromnim rashodima Mussolinijevog režima koji je osuđen da izdržava ne samo administraciju i vojsku nego i 400.000 besposličara koji nose crne* košulje.
MUSSOLINIJEVA LIĆNOST.
Ličnost Musolinija imponira mnogim ljudima i to ne samo onima koji primaju fašizam, no i onim koji su im idejni protivnici. Nema sumnje Musolini je svetla ličnost. On ima tvrdu volju i jak um. Osnovnim osobinama svoga naroda on dodaje i svoju kuraž, upornost u sprovodenju svojih ciljeva. Ali on ima mnogo nedostataka, teatralnost, voli da pozira i da izgovara fraze. Nedostaje mu osećanje mere. Talent-Ijivi umetnik on igra ulogu sa uverenjem i prima scenu za realnost. Voli Cezara i Napoleona.
Na Cezara liči toliko u koliko je plašljiv, a da dostigne Napoleona nedostaje mu 20 pobeda realnijih od famoznih Vitorio Veneto«, jer dosada Musolini ie pobedio samo Italijane, a svako zna da to nije tako teško!
Uostalom i Napoleon, poreklom Italija-nac, nije imao osećanje mere i realnosti. Zato je preduzeo pohod na Egipat, na Siriju, na Moskvu i Madrid. Musolini nije preduzimao uopšte pohode, osim tragikomičan marš na Rim. On je postavio velike zadatke koji daleko premašuju njegovu snagu, a vodeći politiku prestiža, — rizi-kuje da svakoga časa prebaci svoju meni i nađe se pred katastrofom. Venizelos, nije manji talenat od njega i postavio je takve zadatke pred slabim grčkim narodom daje osvanuo pred razbitim koritom. A Viljem II sa svojom igrom prestiža dao je Evropi rat u kome je ogromna moć Nemačke bila slomljena.
Pred pohodom na — »cijeli svijet«.
IMPERIJALISTIČKE ZABLUDE.
Ne pretendujem na to da je moj sud o ličnosti Musolinijevoj tačan. I^torija posle jedne decenije, kada će imati pred sobom sve rezultate njihovih pokflšajd. jmaće da kaže poslednji! reč. Ali još sajjaTjpbže se reći ovo: Uspeh toga pokušaja'Te veoma sumnjiv. Da preobraziš pomoću dekreta iz osnova 40 miliona ljudi zar nije "ta samo jedna iluzija.
Iluzija je takode i njegova želja za rimsku imperiju 1 za ekspanziju u svima pravcima, kako u Africi, tako na Zapadu i na Istoku. Ove iluzije razbiće se čim naiđu na ozbiljne prepreke,..
No na tom pitanju treba malo da se zadržimo, jer iluzija za preodgajanjem masa sa dekretima nije samo privilegija fašizma. Sve diktature je upotrebljavaju. U Španiji ■Primo de Rivera u početku je tražio mandat za 6 meseci da bi očistio španski politički život od korova. Ostao je na vlasti 7 godina, nije uspeo da ograniči čak i one male korove koji su razjedali zemlju. Odgajanje narodnih masa je mogućno, ali sa-
mo postepeno i u klobodi. U Italiji nema pune slobode a to znači, da na površini is-plivava sve ono što je licemerno, lažljivo i podlo.
Ako ima odgajanja, to je negativno i sastoji se u klanjanju, špijunaži i podilaženju.
Ali široke narodne mase su manje zahvaćene time. Ogromna narodna većina u provinciji uopšte ne čita novine i knjige. Po gde gde čuje se po koji govornik — dode i ode. Fašističke teorije narodu su strane.
Mussolinijeva »sloboda štampe«.
VANJSKA POLITIKA BEZ USPJEHA. Rekao sam takode da spoljni zadatci koje je sebi postavio Musolinì premašuju snagu Italije. . Zaista, za takve zadatke potrebni su maksimalni napori, potpomognuti ogromnim kapitalom koji se može proizvesti da bi parirao eventualno oružanog protivnika. Da li ga ima Italija?...
Njeni pokušaji u kolonijama do danas nisu utešui.
U godini 1895 ona je pretrpela jedan potpun poraz u Abisiniji, gde joj je bila- razbijena armija od 5Q.000 vojnika koja -je bila tučena od slabo orgahizovane i oružane abisinske vojske. Godine 1912 zauzela je Dodekancz i Tripolis ali pitanje umirenja ove provincije postoji još i danas, a da ne govorimo o mnogim porazima tamo.
Ali ima nešto važnije a to je da u svojim kolonijama do sada nije mogla da privuče italijanske kolonizatore, po što su zato pre svega potrebni kapitali koje Italija nema.
U kolonijama, posle vojske, najpotrebniji su kapitali koji stvaraju uslove za rad. Zato italijanski kolonisti radije odlaze u Ameriku, i u francuske kolonije, gde ti prethodni uslovi postoje.
U Albaniji je Italija dosada potrošila za strateglske puteve, pristaništa i naoružanje oko 800 miliona lira, što se popunjava prinudnim zajmovima, pa ipak tamo italijanskih kolonija nema. Ovakav jedan pokušaj, nezavistan od velikih rashoda koje ona sada ne može da podnese — imaće neizbežnu borbu sličnu onoj u Valoni 1920, kada je jedna italijanska divizija bila odbačena na more od dve do tri hiljade polugolih Arnauta...
ZA RAT I ZA MIR...
Zbog toga Musolini baš kada je bio najveći propagator rata i naoružanja, odjednom postade apostol razoružanja i pristalica mira!... On je osetio da su italijanski napori nedovoljni i da svako dalje naoružanje može da bude za Italiju katastrofalno. Pod ovakvim uslovima on je mogao samo da manevriše sklapajući saveze sa ostalim državama da bi se mogao osloniti na novu koaliciju, da bi mogao postići bar jedan deo postavljenog cilja. Otuda njegove formule za reviziju ugovora o miru i njegove simpatije za Nemačku, Mađarsku i Bugarsku, čije nezadovoljstvo on želi da iskoristi za italijanski imperijalistički plan.
Dosada su rezultati bili negativni.
Istina, izgleda da je Albanija u njegovim rukama, ali poslednji proces protivu Kokošja i njegovih drugova, albanskih nacionalista, pokazuje da je Musolini osigurao podršku nekih begova na čelu sa Ahmed Zo-guom. Albanski narod je protiv Italije i može joj prirediti vrlo mnogo iznenađenja. S druge strane, Albanija ne koristi ništa Italiji već je vrlo mnogo košta a naročito sada kada je pokušaj za carinsku uniju pre-trpeo neuspeh, što za Italijane nije dobar znak.
Musolini manevriše.
Iskorišćujući opštii želju za mir on često pokušava da održi jedno nervozno stanje u Italiji i u inostranstvu,.ucenjuje, pa ipak dosada nije smeo da se upusti u neku avanturu u kojoj bi fašizam sigurno pretrpeo potpuni krah. Ali ova igra imponira naivnim ljudima i može da kod njih izazove žrtve. Žrtve opasnih iluzija...
Od tih iluzija ta želim da sačuvam pošteno javno mne. ~~ "«'im kratkim be-leškama,
ANDREJ GABRŠČEK: „GORIŠKI SLOVENCI"
(PRVA KNJIGA)
V božični številki smo objavili poziv za naročbo knjige g. Andreja Gabrščka o zgodovini goriških Slovencev. Knjiga je med tem že izšla (Stane Din 120) in se naroča v Ljubljani:	Tiskarna Merkur, Gre-
gorčičeva ulica 23.
Znani starina naših go.iških rojakov, g. Andrej Gabršček, lastnik nekdanje slavne »Soče« in tiskarnar v Gorici in v Pulju, je pričel objavljati svoje zgodovinsko spominsko delo »Goriški Slovenci«. Pisatelj je star 68 let 50 let svojega življenja je združil z usodo svojega naroda in res je že njegova 1. knjiga temu primerno za nas dogodek prvega reda. Kakor smo pričakovali, se naš odlični publicist ni dal streti od vsega trpljenja ne v avstrijskih zaporih, ne v konfinaciji, ne v internaciji in sedanjem pregnanstvu. Kot mož, ki je doživel najhujšo borbo Slovencev z dvojnim sovažnikom, je sklenil, izročiti spomin na te boje svojemu narodu in potomcem. S tem namenom je napisal knjigo kot sliko vsega takratnega javnega delovanja na Goriškem, kot sliko enega stoletja (1830—1930),
Zdaj, ko je to Gabrščkovo delo v naših rokah, je naša dolžnost, da ga r-'-ej-memo tako, kakor je bilo namenjeno. Pisatelj sam se je zavedal težkoč in imenuje ta spis samo črtice. Tudi sredstva mu u'-so bila še vsa na razpolago, ker zgodovinsko ta doba pri nas še ni obdelana- To pa mu ni vzelo poguma, sai je spoznal, da je zbog tega njegova knjiga še boj potrebna in bolj koristna. Dejstvo je, da ljudstva, ki še ne poznajo svoje ?r- ’ i-ne, niso kos sedanjim težkim razmeram, ker ne vedo, kaj je naloga naroda in naloga organizacije.
Gabršček je posegel nazaj do leta 1830 najbrže le zato, da bi nakazal začetka in izhodišče goriške kulture in upravne enote, in da nam omogoči primerjanje, kako je naš narod tu napredoval. Tako je objavil seznam novinskih naročnikov. Znano je, da so »Novice« izhajale v Ljubljani kot tednik in si pridobile pod Blei-w e i s o v i m vodstvom mnogo zaslug za prebuditev in osamosvojitev vseh Slovencev. Zakoreninile so se torej tudi na Goriškem in po Krasu, imele pa so tam tudi mnogo dopisnikov. Podobno so iz severnih krajev znani naročniki in dopisniki »Slovenije«, ki se je tiskala v Celovcu, in vemo, da je Celovec potem nekaj časa celo tekmoval z Ljubljano. Tekmec Ljubljani pa bi lahko postala tudi solnč-na Gorica, čeprav so takrat Italijani v nji še prevladovali, kakor so v Ljubljani prevladovali ponemčenci in Nemci.
Težji položaj je imela Gorica zaradi neposrednega italijanskega in furlanskega ozemlja, ki se je upravno že dolgo časa vezalo na slovenski del te pokrajine, in pa plemstva, ki je imelo vso oblast v monopolu. Šele z revolucijami v 1. 1848. se pričenja doba, ko tudi ljudstvo dobi nekaj političnih pravic. Avstrija je takrat še gospodarila v vsej severni Italiji. Odtlej pa se je morala iz nje "umikati in to ji je
vzelo notranje toliko moči, da je morata popuščati tudi proti drugim svojim narodnostima, ki so zahtevale več pravic. Ti narodi pa med seboj niso bili složni, pomagali so zapored Dunaju, da se še ohrani na vrhu in končno priznal samostojnost samo Madžarom, vse druge pa vkleni! v dedno habsburško monarhijo. Tako zava-rovp, se je Dunaj vračal vsako toliko k brezobzirnemu absolutizmu in si posebno privoščil Slovane, v katerim Je spoznal svojega’ najbolj nevarnega sovražnika Avstrija je vojno z Italijo in Prusijo 1. 1866. izgubila, a kljub temu so na Dunaju g * riškim Italijanom dajali še pozneje potuho proti Slovencem. Italijani so to seveda sijajno izkoristili. Ne tako Slovenci. Ti so Avs*viji preveč zaupali. Mislili so. da se na Dunaju spametijo in bodo šli pozneje ministri bolj njim na roko nego Lahom Saj so bili mnogi ministri Slovani.
Zgodilo pa se je nasprotno od onega, kar so Slovenci želeli. Nemcem je bilo zelo všeč, da so se narodnosti med seboj pobijale, novih pravic pa niso dali nobenemu in ostalo je tako, da smo napredovali le polagoma, s trdim bojem in s pomočjo mlade organizacije. Saj smo imeli le tuintam kakšno osebo, ki je vedela svojo dolžnost in znala ljudstvo poučesati. Šol še ni bilo Na sodiščih je bilo večinoma vse laško. Po prvem volilnem redu se ljudstvo ni moglo uveljaviti. Imeli smo dva poslanca v parlamentu na Dunaju, ki seveda nista dosti čeprav sta bila odlična moža. Še slabše pa je bilo v goriškem deželnem zboru, kjer se je govorilo in delalo vse po laškem diktatu. Da se rešijo iz teh razmer, so si morali Slovenci priboriti vsaj tu pravično razmerje, saj so bili v deželi večina. S tem se je seveda boj obrnil pred vsem proti Italijanom. Vse to opisuje Gabršček v svoji knjigi. Opisuje duhovito kot spomine na svojo najbolj plodovito in zanimivo dobo.
Ta doba velikega političnega boja Slovencev z Avstrijo in z Italijani pa je imela tudi v vseh ostalih področjih javnega delovanja svoje značilnosti Posebno zanimiv in važen je bil napredek ljudske prosvete, ustanovljanje šol itd. Prva društva, tako zvane »č i t a 1 n i c e« so pričele rasti v vseh trgih in večjih vaseh. Ustanavljali so jih duhovniki, učitelji, odvetniki ali sodniki in tudi sami zavedm kmetje. Slovenski pesnik' Simon Gregorčič, ki je v Kobaridu poučeval vero-nauk, je bil tudi dober organizator. Vsa inteligenca je imela dosti dela. Posebno obilo javnega dela pa se je bilo nakopičilo v Gorici — v srcu pokrajine. Tu so pričeli izhajati kmalu’ slovenski časniki in ustanovilo se je poleg čitalnice politično društvo »Sloga» z namenom, organizirati vse v eno celoto. Delavno je bilo semenišče, kjer je bival znani Andrej Marušič. V društvih so se shajali vsi voditelji in si nekako razdelili delo Organizirali so mnogo javnih zborovanj, ki so se po vsej Sloveniji imenovala tabori. Najbolj ugleden mož je bil v
tem času dr. Lavrič. Politično je ta organizacija lepo napredovala ter stopila v stik tudi s kranjsko in štajersko in 1. 1872 so v Mariboru Goričani poma sestavi.: prvo jugoslovensko deklaracijo.
Goriški tednik »Sočo« je takrat ure jeval ugledni duhovnik' dr. Anton Gregorčič. Ker pa je bip politično preveč zaposlen, je povabi! Za urednika mladega učitelja iz Kobarida, Andreja Gabršč k a. Ta je zapustil učiteljsko službo in se naselil v mestu. Postal je sam osrednja osebnost in je kmalu utrdil svojo poziciio tako. da je postal lastnik lista, pozneje pa si ustanovil celo lastno tiskarno. Njegovi pridnosti se je posrečilo izvesti deloma tudi gospodarsko organizacijo hranilnic in zadrug, do take moči. da smo se osvobodili laškega pritiska. To se je tudi politično precej poznalo. Seveda se napredek m dal povsod hitro doseči. Najhttjši pa so bili boji v sami Gorici, kjer je bilo mnogo naših in drugih poitalijančencev. Od dne do dne so se morali Slovenci boriti za svoje pravice in od volitev do volitev za pridobljene in nove postojanke. Notranje slovenske razmere so bile pa tudi same dovolj pestre zbog interesov posameznikov ki se niso hoteli dovolj disciplinirati. Manjkalo je uglednih osebnosti, vedno boli pa se je bilo treba organizirati brez pomoči od zgoraj, od grofov, ki se itak niso razumeli s Slovenci, in brez Dunaja, ki ;e je nagibal k Lahom, domače može pa samo kvaril, da so postajali karijeristi kot Tonkli ali pa tako uradni kot odlični VV i n k 1 e r. V teh razmerah je bil seveda vsak napredek razveseljiv- Večjih uspehov pa ni .bilo’ mogoče doseči, dokler je vladala v deželnem zboru italijanska večina, čeprav je bila umetna.
V	deželnem zboru so kmalu dosegli enako število poslancev, odločal je zaradi tega viriini. škofov glas, in s tem m Lahi mešetarili. Da se jim je to posrečilo, je zakrivil končno novi škof dr M ; s-sia. Ta je v odločilnem trenutku glasoval z Italijani in potem še razvn»’ —^d Slovenci notranji spor ter tako pospešil, da sta se ustanovili dve stranki. Vril je dr. Gregorčiču možnost, da bi še naprej deloval po svoji volji. Tako sta se razšla tudi ta in njegov urednik Gabršček, ki sta toliko let skupaj vodila Goriško. Od spora med dr. Gregorčičem in Gabrščkom dalje se Slovenci niso mogli več. toliko politično zediniti, da bi bili dosegli cilj. ki si ga je bilo postavilo naše ljudstvo na taborih.
V	tistih letih pa se je udomačil na Goriškem že drug odličen organizator, dr Henrik Tuma. Ta je odslej pomagal Gabrščku ustanoviti narodno napredno stranko i nastopil kot kandidat v "olit-vah 1. 1901. Dr. Gregorčič ga je premaga! le s pomočjo 22 italijanskih oz. furlanskih glasov. Poleg Gregorčiča je bil v novi kuriji izvoljen že en naprednjak in tako e je novo stoletje pričelo na Goriškem še z večjimi političnimi boji nego na Kranjskem Seveda je bilo naše narodno živlienie ta-
lijane sà Krete, koji su tamo do pada otoka u turske ruke imali svoju koloniju, đo-seljivala ih je iz Nauplije, Treviza, okolice Trevisa i drugih talijanskih gradova. Hrvate je Venecija doseljivala iz krajeva ugroženih od Turaka. Seoba je bilo u raznim godinama, u roku od dva stoljeća, i iz raznih krajeva iz čitavog onog dugog pojasa, na kome se naš narod od'- Vao Turcima. Zato Talijani nazivaju te nove doseljenike raznim imenima: Morlaci, Arbanasi. Crnogorci kao da se radi o posebnim narodima, a zapravo je to više nego drugo geografska oznaka. U stvari je to naš jedan štokavski elemenat s razlikama u jeziku već prema tome, iz kojega je kraja netko došao. Ako se nakon toga ne može poreći da je u gradovima zadržan kontinuitet u pogledu narodnosti, ne može se ni za zapadnu Istru tvrditi da je ona tek ovim seobama zadobila hrvatski karakter. a prijašnja hrvatska sela da su bila tek rijetka.
Nezgodno se čini, kada g. đr. Š. 2u£ić kaže za stanovnike zapadne Istre: »To je jedan naš rasni hrvatski toliko ekskluzivan tip, da se smatra za sramotu i poniženje. ako bi si Vlah dovdo u kuću za ženu »Bezjicu« t. i. pripadnicu Bezjaka ili Sa-vrinku, pogotovo pak Talijanku t- j. gra-djanku, ih kad bi se' Vlahinja udala za Bezjaka ili Šavrina!« O1 Istri, osobito prije rata, bilo je ne samo krajeva, nego i sela koja su se držala nečim višim od drugih pa zato uistinu nije bio ponos ako se netko ženio iz sela koiega su ljudi bili smatrani inferiornijim. To 3e sasvim obična ' drugdje pojava, i ne mislimo da se u tome sastoji neka rasna ekskluzivnost. Ako netko polaže važnost na rasni motrmuat i ako se hoće za »Vlaha« reći da predstavlja rasan trvatski tio. može se možda ?a još više razloga tvrditi to isto za »Bezjaka«, ier su oni kao čakavci autoktoniji od kasnijih doseljenika štoteivaca-
G dr. Žužić nikako ne čini komplime-nat tom »rasnom hrvatskom toliko eksklti zivnom tipu« kada1 kaže da »i danas izgleda Taliiani Vlahe ostavliaiu više na miru. nego druge krajeve Istre zbog njihove borbenosti tim prije, jer Vlah znade biti
krat že tako razčlenjeno, da političen razkol ni dejansko nič čudnega. Slabo je po Gabrščkovem mnenju le to, da so bili boji tako ostudni in da so zmanjšili ugled Slo- ; vencev pred Italijani.
Iz tega kratkega pregleda glavnih potez Gabrščkove knjige vidimo, da obdeluje važen del naše zgodovine. Zani~!- ’ a ; so tudi življensk; osebni podatki o naših zaslužnih ljudeh in o Gabrščku samemu-Njegova knjiga je za nas poučna in • ' če koristna. Upajmo, da nam bo tudi v resnici, ako jo s primernim trudom pazljivo prečitamo in si odkritosrčno povemo, česar si naši predniki niso mogli. Kogar bi pa naprednjaška barva te knjige motili, naj pomisli, da je to knjigo pisal mož z najboljšo voljo, da bi se nam godilo bolje nego se nam godi v oblasti tuie politike.	I. Grahor.
FRANCE BEVK: ŽELEZNA KACA.
V prvi letošnji številki »Ljubljanskega Zvona« je napisal Andrej Budal kritiko o tem novem Bevkovem romanu, ki je izišel v Gorici lanskega leta. Izdala in založila ga je književna zadruga »Goriška Matica«, a natisnila »Tipografia Consorziale« v Trstu. Ovitek je izdelal Julče Božič. Obsega 287 strani.
Kritik se naravnost laskovo izraža % tem romanu in pravi med drugim:
»Nov Bevkov roman. Zares nov, čeprav bi se človeku zdelo, da bo pisatelju po daljši vrsti povesti in romanov z Goriškega, težko čarati pred občinstvo, kdo ve kakšne novosti, ne da bi se docela prerodil, se potopil v čisto drugačne vrtince življenja in splaval iz njih z doslej še neobdelanim umetniškim plamenom. V tej knjigi njegova umetnost ne raste navzgor, v smislu čisto novih razkritij, razmahuje se v širjavo in globino, družeč znane prvine njegove umetnosti v prepričevalen, ubran kolektiv Baške doline ob obratu stoletja, ko se je skozi njo zvijugala nova železnica. — Po svojih osebah je delo zgrajeno nekako v piramido. V piramidinem vrhu — v zemljo uprti, večno skrbeči, železne kače in njenih dvomnih darov otepajoči se Ivaniš Skalar. Piramidni domovi in'stranice—tri-" je sinovi, mati, žena in hči. Podnožje in podlaga piramide — domača gruda. Ob tej piramidi pa stoji kot posredovalna zmes med njo in kačo vsa gomazeča gmota domačinov in tujcev. Zapletanje usod je nepridiljeno in organsko, često vzorno. Stranski dogodki niso zanemarjeni, a tudi ne razvlečeni. Gorska pokrajina pod Poreznom in Crno Prstjo je otipljivo živa. Slog prepaja narodna jedrovitost in izrazna slikovitost kratkih, a točnih rekel in primer, ki so. ponekod Icar klasične. — »železna kača« utrjuje pisatelju ime dobrega romanopisca«.
lojalan podanik prema uvidiavnom postupku s njim.« Zar g. dr. Žužić uistinu dopušta mogućnost nekog lojalnog i uvidjavnog postupka fašističke Italije prema našem j narodu? Lijep izgleda taj uzajaman odnos, j u kome se upravo viteški na lojalnost uz- J vraća lojalnošću. Mi medjutim znamo, da fašizam prema našem narodu pozna samo j jednu mjeru i da nitko, osim fašista, ne uživa u Italiji neku posebnu kavalirsku na- ; klonost. U zapadnoj Istri protiv fašizma je otpor kao i drugdje. Lanjske godine baš 4 su se ondje žene bunile protiv vlasti — I vjerojatno ne zato što bi zapadna Istra bila ostavljena više na miru 1 što bi po-* J stupanje tamo bilo lojalno.
0 drugom što g- dr. S. Žužić priča o zapadnoj Istri, bilo bi doista zanimljivo da se to prouči i s jezične i folklorne strane. Samo. ako g. dr. Žužić, prati dogadjaje u Istri posljednjih godina, ne razumijemo kada već pri koncu članka kaže:	»Kao	-
laik dakle u tim pitanjima napisao sam I ovo sa željom da se zbilja nadje filolog i ’ dobar slavista medju Hrvatima koji bi se j n.cgao posvetiti proučavanju Vlaha i njihovoga života, te dtiljem istraživani!! na licu mjesta, makar s dozvolom talilanske vlade. Uvjeren sam da bi našao zahvalno polje rada u svojoj struci — i to dok eventualno ne bude prekasno.« I mi smo uvjerenja da bi takav naučen.iak našao »zahvalno polie rada«, ali smo osim toga i . uvjerenja, da bi on, ako već ne bi našao mjesto za željeznim rešetkama, bio naskoro umičen preko granice kao opasan i svakako nepoželjan »propagandista slavo«. Sjećamo se, kako je pred par godina prof. Maleckl morao se upravo skrivati pred talijanskim vlastima, kada je proučava > istarske dijalekte. — on kao Poljak, a što oi tek bilo da podje netko odavde u Istru i da se prošeće po našim selima. Proučavanjem zapadne Istre možda bi se otkrile neke njene naročite zanimliivnsti. ukazao bi se natriarhnlan način života knk" -:«li J g. dr Žužić. ali više od te lilene slike, j u prvom redu, nas zanima danas borba koja se u Istri vodi za opstanak.
Matko Rojnlć.
Povodom pisanja o
NEKE OPASKE NA ČLANAK
U posljednje vrijeme javio se u zagrebačkom »Obzoru« dva tri puta g. dr. Sime Žužić pišući o Istri, naročito o njenom zapadnom kraju. Njegovo pisanje ima poslužiti kao informacija za ovdašnju javnost Načelno se to može samo pohvaliti, jer kolikogod se o Istri pisalo, još uvijek ona nije ovdje dovoljno poznata. No nešto bismo ipak na pisanje g. dra. Žužića htjeli primjetiti. Već u prvim člancima bilo je rečenica, koje ne bismo mogli odobriti. — Ipak nebismo se na to posebno osvrnuli da nije u tri broja »Obzora« (24. 25 i 26 prošlog mjeseca) izašao njegov članak: »Hrvatska jugozapadna Istra ili tzv. Vla-šija«. G dr. Š. Žužić i sam sin zapadne Istre napisao je spomenuti članak u najboljoj namjeri, no ima tu mjesta, iz kojih se mogu izvesti zaključci, kakove sigurno ni sam pisac ne bi želio.
Već sam naziv za čitavu jugozapadnu Istru* Vlašija — čini se proizvoljan. Barem na okolicu Pule. koju g. dr. Š. Žužić takodjer već po samom naslovu ubraja u »Vlašiju«, ne može se to ime protegnuti. Tako ne naziva sebe ni, tamošnji narod Moguće da to ime vrijedi u zapadnoj Istri, vjeroiatno kao lokalna oznaka. Jednako j drugi lokalni nazivi koje g. dr. S. Žužić ističe: (Ćići Boduli. Šavrini i Bezjaci) imaju uže i specijalnije značenje od onoga koje im se u članku pridaje. Dobiva se dojam kao da je g dr. Žužić u tome pošao putem talijanskih pisaca, kada veli, da se pod svakim tim imenom razumije poseban tip Istranina. I u imenu Vlah čini se da se poveo za Talijanima, koji najveći dio hr vatskih doseljenika iz 15 i 16 stolieć' nazivat» »Mnrlacchi«. Ime Morlah rri° fali-janskim piscima odveć jasno. Jednom su im Morlanci neka posebna narodnost u Istri, a drug! put su im isto što i Hrvati Mletački providur za Istru Tieoolo u iz-vještaiu svojoi v’adi o uskočkom ratu veli, da su republici učinili mnogo usluga domaći ljudi »quelli di nazione croata«, našto
«
jugozapadnoj* Istri
G. DRA ŠIME ŽUŽIĆA.
De Franceschi odmah nadodajè da su to novi stanovnici Morlaci. Tim je imenom nazvao i Fortls naš narod u Dalmaciji, od kojega je zabilježio poznatu pjesmu »Ha-sanaginicu«. Talijanski pisci dijele Slavene u Istri na nekoliko narodnosti: na Ša-vrine, Morlake Bezjake, Slovence, Hrvate, Srbohrvate, Srbe. Albance, Crnogorce i koje sve ne Kada bi se čovjek i u tome poveo za Talijanima, bio bi apsurd savr-šen.
G. dr. S. Žužić u početku svoga članka veli, da su se novi doseljenici bježeći pred Turcima naselili u kraju, u kom su »dota-dašnia rijetka hrvatska sela pronaia, a isto tako i talijanski gradići«. Može se činiti. da naš živalj u zapadnoj Istri nije bio nekada tako kompaktno naseljen kao danas. ali se ne može naprosto reći, z’ - su dotadašnja hrvatska sela> bila upravo rijetka i da su tek iza g. 1463. nakon pada Bosne u dalnja dva stoljeća na'pHavana Hrvatima Po tome nikako ne bismo mogli razumjeti Eneju Silvija Piccolominiia, koii za stanovnike talijanskih gradova zapadne Istre veli da uz svoj domaći jezik znadu, 1'slavenski. Ove bez sumnje istinite riječi kasnijega pape. poznatoga pod une-nom Pio II, odnose se na vrijeme, kada je on bio tršćanskim biskupom, na prvi decenij 15 stoljeća. Odatle se razabire. da su stanovnici gradova mogli naučiti slavenski samo, ako su dolazili u dotica! sa slavenskim elementom, koji se morao nalaziti u neposrednoj okolici gradova i to u većem broju. Morao se izvršiti čitav mali proces utjecanja jednoga stanovništva na drugo, za Što je bio svakako potreban duži vremenski razmak
Hrvatski stanovnici nakon kuga i tatova izumrli su u najvećem dijelu ali talijanskoga stanovništva nestalo je još . više. ier su bolesti iače harale no gr»'* vima uskih i nečistih ulica, nego po selima u polju. Venecija je u gradove i ponešto po polju doseljivala Grke s Cipra 1 Krete, Ta-
IZDANJA DRUŠTVA SV. MOHORA
JEDINE LJETOSNJE HRVATSKE KNJIGE ZI ISTRU.
Društvo Sv. Mohora za Istru izdalo Je za svoje pretplatnike četiri knjige štampane u Gorici (Katolička tiskara) : Danicu, koledar za 1933 godinu, životopis Don Bose a, knjigu za mladiće i djevojke »Oj mladosti 03 dragosti« i prijevod pripovijesti »Sirote« slovenskog pripovijedača Narda Velikonje.
Dvije knjige od ovih, Don Bosco, apostol mladeži (prevedeno i priredjeno po knjizi »Apostolo della gioventù« od Augusta Piccioni) i »Oj mladosti oj dragosti«, knjiga za mladiće i djevojke, sabrao i priredio I. P. nose »nihil obstat« i »imprimatur« tršćanskog biskupa. U prvoj knjizi iznosi se životopis i rad Don Bosca i dogadjaji koji su u vezi sa životom ovog talijanskog blaženika, svojevremenog odgojitelja mladeži 1 utemeljitelja salezijanskog reda. Druga knjiga »Oj mladosti, oj dragosti« namijenjena je mladićima i djevojkama, te ih upućuje u razna pitanja davajući savjete (njima kao i roditeljima) u pogledu odgoja, odnosa do vjere i Boga, mlađićstva i djevojaštva i t. d. na popularan i idealistički način.
Pripovijest Narte Velikonje »Sirote« preveo je sa slovenskog B. M. U njoj je opisan trnovit put četvero malodobnika, kojima su umrli roditelji, a oni ostali na brizi općini, odnosno načelniku. Po razvoju radnje očekivali bi ipak malo drukčije završetak, a ne smrt u požaru najstarijeg i najmladjeg djeteta izmedju ove četvorice sirota upravo u času kad je izgledalo da su se oni zaslugom i radom najstarijeg brata (koji je svršio 2 razreda gimnazije) i neke vrsti preobraćenjem načelnika i njegove žene (preobraćenje, pogotovo načelniko-vice dosta manjkavo motivirano!) uspjeli uputiti na put boljeg i sretnijeg života.
Izbor ove pripovijesti nije osobito sretno ispao.
Koledar »Danica« ispunjen Je razboli kim sadržajem. Donosi nekoliko članaka iz života i svijeta, beletristike 1 pouke. Spominjemo članak Franje Pakacija:	Kako se danska omladina
sprema za svoj rad i Mudre riječi i narodne poslovice na istarskim otocima. Prvi članak je stručno-gospodarske naravi, iz napredne Danske drugi je zanimljiv kao maleni prinos istarskoj Pučkoj misaonosti. Zabilježio ga je I. R. Jnia i nekoliko pjesama, medju njima Je jedna Katalinićeva dobra pjesma iz 1916 godine (Starci i gavrani). Od slika u »Danici« ističemo slike »Do trećeg i četvrtog koljena«, Trevižanske crkvene pjevačice na izletu, sliku Mons. Stj. Kropeka umirovljenog dekana — Povodom 50-godišnjice misništva. Objelodanjene su i slike »Saturnie«, Am alti a. Mussolini i t. d. i druge kao ilustracija uz različite članke.
Jedna stvar upada u oči čim se pogledaju samo korice ovih knjiga. To je — ne varamo li se — prvi slučaj da se Pa knjigama našega jezika čita da su one štampane u — Gorizii. To novo karakteristično iznenadjenje svijetu, može se tumačiti općenitim pravilom da se imena mjesta moraju pisati onako kako ih naziva službena vlast. Zar ne tia vas ne čudi i vi koji poznate prilike i ostali koji ih moguće niste od prije znali, zašto vlasti u Julijskoj Krajini malo vode računa o tome kako će na hrvatskoj knjizi u — Italiji, zvuči ti mjesto Gorica: Gorizia! Kada budete s time na čistu, zar će Vas dalje začu-tiiti. ako u »Danici« naidjete, promatrajući na str. 112. interesantnu sliku »Do trećeg i četvrtog koljena...« da je onih 5 ženskih osoba koje su jedna drugoj majka odnosno kći danas živuća obitelj Sepić iz Liburni je, iz mjesta — Rucavazzo.
Dakako da je to pisanje:	Gorizia,
(Rucavazzo i t. d. diktirano razlozima koji stoje izvan domašaja redakcije »Danice«.
činjenicu da su ove knjige izašle u Gorici i da su to jedine Ijetošnje hrvatske knjige namijenjene čitateljima u Istri treba podvući i imati u prvom redu na umu. Bilo bi mnogo ugodnije kad bi se moglo uz to govoriti i o boljoj kvaliteti Mohorjevih knjiga, takvih knjiga koje bi više i svestranije udovoljavale interesu i potrebama našega naroda u Istri. Upravo fakat da su ovo edine hrvatske knjige mogao je rukovoditi izdavače da svoj izbor ne ograniče na jedno usko omedjeno područje duhovnog interesa. Nema sumnje da bi onda ovogodišnja izdanja Društva Sv. Mohora značila više i za Hrvate u Istri i za Istrane izvan nje nego li je to sada slučaj. — Ali' i ovako, uzevši u obzir skučene prilike i ostale minimalne mogućnosti, naš narod u Istri ima ipak — kakvu, takvu — svoju knjigu.
(a. r.)
PRIPOVIJEST »MED SRCI IN ZEMLJO« OD SLAVKA SLAVEČA ZAPLIJENJENA!
Gorica, februara 1933. — Medju knjigama, koje je za godinu 1933 izdala »Goriška Matica«, bila je i pripovijest »Med srci in zemljo«, koju je napisao Slavko Slavec, koji je i prošlih godina napisao za Maticu više djela. Ta je knjiga bila zaplijenjena od goričke kvesture. Kvestura nije izjavila zašto je knjiga zaplijenjena, jer nije izdan nikakav dekret. Knjiga je zaplijenjena s ciljem da se škodi nakladnom društvu i da se kod pretplatnika stvori neraspoloženje za daljnje pretplači-vanje. To je jedna od tolikih fašističkih metoda za uništenje onoga, što naš narod još u Julijskoj Krajini ima.
PREDAVANJE O IVANU TRINKU ZAMEJ-
SKOM U LJUBLJANSKOM RADIU.
U jednom od prošlih brojeva »Istre« donijeli smo članak u povodu sedamdesetgo-dišnjice Ivana Trinka Zamejskog, poznatog kulturnog i nacionalnog radnika iz Beneške Slovenije. U srijedu dne 15 0. mj. predavao je u ljubljanskom radiu o Trinku dr Joža Lavrenčič, naš zemljak i poznati slovenski književnik.
»NADA ISTRE« U ERDEVIKU.
Mjesni odbor Jadranske Straže u Erde-viku, kome je na čelu naš zemljak g Ante Modrušan nasi gradi, škole, priredio je svoje zabavno veče na Strossmayerov dan i tom Je prilikom bio davan pozorišni komad od prof. Škalka »Nada Istre«. Komad, koji obiluje dramskim momentima u svojim vjernim slikama naših boli i patnji, kao i alegorijama o narodnom i državnom jedinstvu postigao je veliki uspjeh, a naročito je bilo dirljivo, kada je brat iz Šumadije razvio jugoslovensku trobojku. U komadu se osobito istakao Štefica Rumenčić, djak gradj. škole, Ljubica Babić učenica iste škole, kao i g. Milana Dobrovolski, u ulozi istarske majke.
Zabavu su uveličali pjevači Sok. sekcije i podmladak straže sa gradjanske škole pjesmama »Istarska tpmna«, »Hajd povedi čiča kolo«, »Jugoslavenski_ sokoli« i »Pojmo pjesmu jedinstvu i slozi».
»Nadu Istre« bi trebalo davati u svakom našem selu velike i slobodne otadžbine. Njima se postizava i jači i bolji uspjeh nego predavanjem! Pretsjednik Jadranske straže objasnio je prisutnima cilj i svrhu Jadranske straže i naglasio razna udruženja u fašističkoj Italiji, kojima je svrha da šire propagandu za naš slobodni Jadran, a malo im je otetih krajeva. Vrlo su lijepo uspjele i deklamacije »Jadranski stražari«, »Učka« i »Zemlja sunca«. Na ovaj bi način trebalo bezuvjetno širiti osjećaj i smisao za porobljenu Istru!
ISTARSKA ZABAVA U ,,K0LU“
VEĆE DOMAĆE ZABAVE I VEDROG RASPOLOŽENJA U KRUGU PRIJATELJA I ZNANACA.
U velikoj i maloj dvorani »Kola« održana je prošle subote 11. II. zabava društva »Istre« pod nazivom »Istarsko zabavno veče«. Kao i dosadašnje priredbe u zadnjih par godina, tako je i ova zabava potpuno uspjela. Na njoj je pružena prilika zagrebačkim Istranima da se — mnogi od njih makar samo i jednom u godini — nadju medjusobno na okupu u nešto vedrijem raspoloženju, u krugu brojnih prijatelja i znanaca.
Posjet zabave bio je neobično velik, a taj niti ne začudjuje obzirom na veliki broj zagrebačkih Istrana. Osim toga i niža ulaznina, nego inače, omogućila je mnogima da su se lakše odlučili da dodju u Kolo, kamo su inače naučeni dolaziti na sastanke i skupštine društva »Istre«.
Dvorane »Kola« bile su te večeri posebno dekorirane, jednostavno, ali opet tako da se i po tome vidjelo kako su pri-redjivači pazili na vanjski dojam. Prostor je bio ubrzo zaposjednut. Brojni stolovi, na kojima su se isticala imena pojedinih istarskih i goričkih poznatijih mjesta bili su smješteni u obje dvorane. Ubrzo nije preostalo za one koji su kasnije došli ni malo slobodnog mjesta — sve je već oko 10 sati bilo okupirano i ispunjeno.
Na zabavi bilo je ljudi iz svih naših redova (i manji broj djece, na koju su njihovi stariji ipak mogli bolje pripaziti i držati ih uz sebe i ranije odvesti kući!) spremiješano, tako da je po tome zabava pružala vrlo šaroliku sliku. Gostiju, Ne-istrana bio je relativno neznatan broj; ton zabavi davali su naši ljudi, dvoranom je vladalo neusiljeno, vedro raspoloženje moguće i sa manje etikete i bontona nego na drugim gradj anskim zabavama, ali sa više prirodnosti i suverene slobode na koju ima svaki čovjek pravo kad se zabavlja.
Nije samo po tome ta zabava bila istarska, domaća. I nekoliko ženskih narodnih nošnja iz južne Istre i okolice Trsta govorilo je da je to istarsko zabavno veče. Pjesma, većinom pučka, slovenska i istarska dolazila je tokom cijele zabave do izražaja, a nešto kasnije i poznati istarski ples balon' zaplesalo je nekoliko parova (dakako da to nisu bili mladji plesni parovi). Mladji su pratili »balon» velikom znatiželjnošću.
Prije početka plesa, izveden je kraći program. Izvedene su nekoje pjevačke solo točke, a dvije točke ispunio je mando-linistički zbor Omladinske sekcije društva »Istra«. Ovaj nastup bio je osiguran 1 mandolinisti su dobili iskreno i otvoreno priznanje za svoje sviranje. Osobito je uspjela izvedba arije iz »Zrinjskog«. Nastojanje mandolinista i njihov napredak svakako je za pohvaliti.
Za vrijeme plesa — do pet sati ujutro — mladji su našli obilno računa u zabavi. Plesalo se neumorno. Stariji su ta-kodjer imali prilike da se naplešu — jer je jazzband češće svirao valcer. Kasnije ie publiku pazabavio šaljivom kozerijom 0 »Karadjordju i Morosiniu« ispričanom u istarskom dijalektu srednjoškolac Ivan Erman, kojega naša publika pozna kao starog Jakova Gravnara sa predstave u Malom kazalištu.
Priredjivačkom odboru mora se upisati u dobro da je publika bila zadovoljna i u pogledu buffeta — obzirom na cijene. Buffet je po nekim svojim specijalitetima (ba-kalar na ulju!) nosio takodjer istarsku marku- Tombola, bogata i raznovrsna doprinijela je takodjer uspjehu.
U svemu, ovo Istarsko zabavno veče bilo je puno života i vedrog istarskog raspoloženja. i pored krize što nas sve skupa bije i drugih neprilika što nas prate — ali usprkos svega toga nikome od nas nije na odmet. da barem na nekoliko sati sve to skupa zaboravi i osjeti nekakvo veselje.
NAŠI U ZEMUNU
SKUPŠTINA »UDRUŽENJA JUGOSLAVENA IZ ISTRE, TRSTA, GORICE I ZADRA« U ZEMUNU.
Zemun, 13 februara.
Udruženje Jugoslavena iz Istre, Trsta, Gorice i Zadra u Zemunu održalo e 5 ov. mj. svoju prvu redovitu glavnu skupštinu u svojim prostorijama u Zmaj Jovinoj ulici u restauraciji Sedam Graničara.
U 15.30 g. pretsjednik otvara skupštinu pozdravljajući prisutne i zahvaljujući se svima na kolaboraciji, a napose se zahvaljuje svim onim licima, korporacijama, udruženjima i vlastima, koje su bilo čime Izašle u susret ovom novom udruženju. Zatim ukratko pri-kazuje historijat ovog mladog društva ističući kako se je moralo likvidirati sa prijašnjim društvom »Jugoslavenska Matica Istra, Trst, Gorica, Podružnic* Zemun«, i osnovati novo. Potsjeća n* sve one poteškoće na koje se Je nailazilo i sa zadovoljstvom konstatuje, da je sve svladano 1 da danas Udruženje Jugoslavena iz Istre, Trsta, Gorice i Zadra u Zemunu postoji i da je zaplovilo svom cilju. U čvrstom uvjerenju, da će sretno prispjeti u odred jenu luku potsjeća prisutne na naše mučenike Gor-tana, Bidovca, Marušiča, Miloša i Valenčiča, kojima Slava! Istodobno potsjeća na naša opustjela ognjišta, na kojima dogorjeva luč slobode...
Prelazi se na drugu tačku dnevnog reda. Tajnik izvještava, da je rad bio ograničen i sveden na minimum jer do nedavno društvo stvarno nije niti postojalo, ali se je relativno ipak vrlo mnogo učinilo. Organizacija je provedena upravo uzorno, jer ne samo, da je nabavljen sav pisaći pribor, već imamo i svoje prostorije u kojima svake nedjelje 1 svakog svetka dežuriraju članovi s ciljem, da se po mogućnosti čim češće sastajemo i da prema tome čim češće prenesemo svoje misli tamo daleko na onu našu grudu...
Blagajnik pak prikazuje naše stanje u ciframa, koje ipak zadovoljavaju, pa moli glavnu skupštinu, da izvoli primiti na znanje ovaj izvještaj.
Knjižničar na sveopće iznenadjenje izvještava, da sabiranje knjiga teče vrlo povoljno i da ima izgleda u još povoljniji rezultat.
Po saslušanju izvještaja nadzornog odbora daje se razrješnica staroj upravi i sa manjim se promjenama ista ponovno bira.
Vrlo se je lijepo dojmilo prisutnost pretstavnika našeg bratskog udruženja u Beogradu kao i Saveza, koji je takodjer bio zastupan, pa im se i na ovom mjestu zahvaljujemo na pažnji, koju su nam posvetili.
U više je navrata napose istaknuta velika požrtvovnost gosp. pretsjednika, koji je najviše doprinesao današnjoj organizaciji i uspjehu udruženja. Kod vršenja svoje dužnosti nisu zaostali ni g. tajnik ni blagajnik, kao ni svi ostali članovi, koji su marljivo saradjivali držeći u vidu uzvišeni cilj Udruženja.
ČLANSKI SASTANAK DRUŠTVA »ISTRA« U ZAGREBU.
Pozivaju se članovi, da prisustvuju članskom sastanku, koji će se održati u nedjelju, 19 0. mj. u 9 sati u društvenim prostorijama, Boškovićeva ulica 40.
Budući su na dnevnom redu važne stvari u vezi sa predstojećom glavnom skupštinom, to se umoljavaju članovi, da prisustvuju sastanku u čim većem broju. PREDAVANJE U OMLADINSKOJ SEKCIJI DRUŠTVA »ISTRE« U ZAGREBU.
U subotu dne 18 o. mj. bit će na redovitom članskom sastanku kao glavna tačka predavanje koje će održati g. Matko Rojnić.
Pozivaju se članovi da dodju na sastanak.
PRIMORSKA CRTICA
, Plaha in boječa je prišla osemnajstletna Anica Bianchi iz prelepe doline reke Arno v naš kraj. Srečala je prvega človeka — Pogledal je vstran in šel mimo; srečala je drugega — ozrl se je vstran in šel mimo; Vprla je pogled v tretjega — obrnil se je ln Pljunil na tla. Lepa Anica Bianchi je v trenotku vedela: »Že s samim prihodom v (a kraj sem obsovražena od vseh, kajti fa kraj ni moj in moi biti ne more.« Glava Se ii je globoko pobesila in od dolge poti utrujeno telo se je pomikalo počasi, počasi Po cesti. V velikem, skoraj otroškem po-?1edu se ie zarisala bridkost. Pogled, ki je ‘uiei jasno, sinjo barvo in živo kot valovi "riia, se je komaj vidno omotil v temnò. 2a hip se ji ie porodila v misli čudovita Podoba sonca, prvega pomladnega zelenja !" trume deklet v pestrih oblačilih, ki so nudile šopek vrtnic za slovo. »V torbici teži šopek ves reven in suh,« ie rekla ter zamislila v oblak, ki je k°f velik, teman kfiž ležal nad dolino in kazal na vse stiri njene strani, prav na vse štiri.
»Vsaj otroci mi bodo v veselje,« )e m>-s-:la, ko ji je gospodinja, pri kateri seje nastanila, z mrko besedo pokazala sobo. ‘Kaj morem jaz za to, da so me poslali v krai, ki je meni tako daleč, da su ne •norem umeti, in ki sem mu jaz tako dulec, da me ne ho razumel nikdar. V otroških srcih pa ni mržnje. Razumeli bodo, da nh ljubim, da jim hočem biti mati.«
Štiri leta je sanjarila na učiteljišču v Florenci od njih. Predstavljala si je vse prav tako, kakor je čitala v prelepi knjigi Cuore — Srce. Stopil bo deček k njej in jo gledal tiho, ona pa bo rekla: »Ali ti je morda mamica bolna, da ti jc oko, kot bi bila žalost v njem?« Naslonil bo kodrasto glavico na njene prsi in se razjokal. Pogladila ga bo po kodrih, vzela njegovo roko v svojo in oba bosta šla na materin dom-— Videla bo deklico, vso veselo in razposajeno; »Rož mi prinesi jptri, srček; v veselje mi bodo.« Deklica ji bo polna radosti izpolnila željo.
Drugi dan je prišla v razred. Štirideset preplašenih pogledov se je uprlo vanjo. Začela je nežno in preprosto. Ko so otroci slišali čudno tujo govorico, so se pričeli smejatt najprej prikrito in tiho; ko so videli, da jih ne opomni, je njihov smeh postal glasan in se je čudno visoko odbijal od šip. Polna presenečenja jih je gledala kot z očitanjem, otroci pa so se smejali čimdalje glasneje. Nekaterim se ie zasmilila. Hoteli so prikriti smeh. ki pa je zadrževan planil potem še bolj glasno k njei. Otroške duše so same po sebi neizprosno pokazale, kake govorice se jim hoče. Zbežala je na hodnik in se razjokala, pritiskajo glavo ob mrzlo steklo velikega okna.
Plašno in nezaupno se mi je predstavila. ko sem jo pozdravil. Ubil sem mržnjo, kn se mi je tudi proti njej, ki je bila sestra tistih, ki so pustošili zemljo, porodila v duši, in šel popoldne z njo čez polje. Še
tisti dan je govorila vsa dolina; »Z njo je Šel čez polje.« Z neprikrito mržnjo so govorili, s tisto mržnjo, do katere imajo pravico ljudje, M ne vedo, da je je kriv največ strašni mednarodni bog moloh.
Anica pa je vse tisto popoldne jokala. Za lepoto mladih sanj so jo prevarili. Poslali so jo čuvat ukradeno zemljo, poslali so jo, da poučuje deco v laži do samega sebe. Z njeno lepoto so hoteli opijaniti mlada srca. Vse to je spoznala, ko je beli smeh otrok udaril v stene učilnice. * * *
V naši vasi je bival financar Frances-chini, doma iz Trsta. Njemu so se odkrivali nekateri prijazno, kajti škodil je lahko, komurkoli je hotel. Temu podlemu človeku so se zarisali v obraz večeri, ki jih je preživljal nekdaj po skrivnih krajih starega mesta. Šel je kot strah čez P°'ie in jo srečal. Ustavil se je. oči so mu zarezgetale, zadovoljna se je režal, ko je gledal za njo. Vrtel se je tri dni krog nje. Trpela ga je, ker ga je morala trpeti. Ko pa jo je nasilno objel, ga je udarila v lice s krvjo podpluto, in si s tem zapisala obsodbo. Satansko spačeno je buliil obraz financar ja vanjo.
* * *
•Štirinajst dni nato je bila premeščena v gorate kraje visoke Čičarije. Na-pregel sem konja. Molče je sedla na voz in brez besede sva se odpeljala proti oddaljenemu kolodvoru. Ljudje so gledali. Nihče ji ne bi zamahnil v slovo pred tedni, sedaj so se dvignile roke nemo v pozdrav.
Ob cesti je stal financar Franceschinl in se režal.
Udaril sem konja, ki je dremal in vozil počasi. Ko sem ga hotel še enkrat, mi je pridržala roko
»Ne tepite konja, prosim vas!«
»Cernu dremlje! Cernu je tako neumen, da dremlje v teh dneh,« sem zamrmlal in nato sva molčala do bližnjice, ki vodi čez visoki hrib na železnico.
»Ustavite!« je zaklicala in skočila na cesto.
»Ali čujte, popeljem vas naokoli.«
»Ni treba! Sla bom sama po bližnjici.«
Večerilo se je. Sence na sivkastem nebu so molčale. Konj je sklonil glavo globoko k tlom. Popravil sem ji nahrbtnik, ki si ga je naložila, in dala mi je roko. Gledala me je za trenotek molče, roka se ji je tresla, sklonila se je urno in poljubila sva se — v tistem večeru, ko so nad dolino ležale sence kot molčeči strahovi.
Z dlanjo si je obrisala oči in stopila nato na pot v strmi hrib. Vedno više in više se je dvigalo njeno telo, vedno više in je hotelo utoniti v mraku. Takrat se je izza senc tik ob robu gore prikazal mesec. Čudovito lepo je Anica zažarela v njegovi srebrnini. Ozrla se j - še en k>-at. Videl sem, kako je veter vihral z njenimi ffismi. »Le nahrbtnik jo še tlači in tlačil jo bo do vrha. Tam bo svobodna in lepa kot sonce,« — sem si mislil, obrisal si oči tudi sam. zaklel pol-tiho, skočil na voz, udaril z bičem po konju in ga pognal v divji skok po cesti.
Bogomir Magajna.
SAVEZ
EVIDENCIJA 0 RADU NAŠIH ORGANIZACIJA
JUGOSLOVENSKIH EMIGRANTSKIH ORGANIZACIJA IZ JULIJSKE KRAJINE SVIM DRUŠTVI MA UČLANJENIM U SAVEZU.
Beograd, 14 februara.
Direktorij Saveza na svojoj je sjednici od 18 decembra usvojio predlog društva »Istre« iz Novoga Sada da bi svaka pojedina emigrantska organizacija slala Savezu svaka tri mjeseca izvještaj o svome radu.
Koristi, koje će cd takvog tromjesečnog izvještavanja imati pojedine emigrantske organizacije te cjelokupna emigrantska organizacija zajedno sa Savezom jasne su. U prvom redu imat će svaka pojedina emigrantska društvena uprava uveliko olakšan rad kod sastava svojih godišnjih izvještaja za glavnu skupštinu, Savez i javnu štampu. Pa i pregled rada za pojedino ljetno doba, opadanje ili veća radinost društva će jasno proisticati iz ovakih tromjesečnih izvještaja.
Formular za zastavljanje tromjesečnih izvještaja sličan je onome kojeg se već poslužuje mladinska sekcija »Soče« u Celju. Za popunjavanje formula-ra nije potreban neki naročiti napor i ne mnogo vremena, tako da će tajnik pojedinog emigrantskog društva lako i brzo popuniti formular i dostaviti Savezu. Prepis neka se čuva
u spisima društva radi društvene evidencije.
Skrećemo pažnju pojedinim društvima na važnost rubrike: Perspektive za rad u idućem tromjesečju. Svako pojedino društvo neka u prvom redu označi u ovoj rubrici, pored unutarnjeg društvenog rada, i javne priredbe (veće ekskurzije, manifestacije, predstave itd.) koje namjerava u idućem tromjesečju provesti. Dogadjalo se i još se dogadja da pojedina emigrantska društva istovremeno i u istom mjestu ili u blizini priredjuju javne predstave te zbog toga nastaju sporovi iz razloga što ne uspjevaju zbog istovremenih sličnih emigrantskih priredbi. Na osnovu dostavljenih tromjesečnih izvještaja moći će Savez upozoriti na eventualnu koliziju tako da se izbjegne istovremenost priredbi i sporova med ju društvima.
Pozivaju se radi toga sva emigrantska društva da do kraja mjeseca februara predlože Savezu putem poslanih im formulara ižvještaj za tromje sečje oktobar-decembar 1932 te do kraja mjeseca marta izvještaj o tromjesečju januar-mart 1933.
SKUPŠTINE
SKUPŠTINA ZADRUGE »ISTARSKI DOM« U ZAGREBU.
G. Fran Buić izabran je za pretsjednika.
Kako je poznato naši istarski izbjeglice, koji su silom prilika i uslijed fašističkog terora morali da prebjegnu u Jugoslaviju, živu u teškim prilikama, a naročito u pogledu nastambe. Zbog toga su oni još godine 1926 osnovali svoju zadrugu »istarski Dom« s ograničenim jamstvom. Ta zadruga broji danas oko 100 članova, te ima kapital od okruglo 200.000 dinara, a nabavila je u Cernomereu uz vrlo povoljne uvjete zemljište, na kojem će se graditi male zadružne kućice. U nedjelju, 12 o. mj. poslije podne zadruga je održala svoju glavnu godišnju skupštinu kojoj je pretsjedao g. Josip Zgrablić, a zapisnik vodio g. Miho Mi-haljević- Nakon što je pretsiedatelj pozdravio prisutne i u kratko ocrtao zadatak zadruge, predao je riječ g. Nikoli Culjatu, koji je podnio poslovni izvještaj za prošlo poslovno razdoblje te predložio bilansu zadružnog poslovanja. Ova je primljena jednoglasno nakon toga, što je pročelnik nadzornog odbora dr Ante Kajapić izvijestio da je poslovanje bilo u redu i u sagiasno-sti s pravilima Razvila se diskusija, pa je budućoj upravi dano u dužnost, da provede parcelaciju nabavljenog zemljišta, j uopće da predje na izgradnju zadružnih zgrada. Za vrijeme odmora od 15 minuta sastavljen ie kandidacioni odbor, koji je nakon kraćeg vijećanja predložio da se izabere ovaj upravni odbor: Fran Buić, Ivan Stari. Miho Mihaljević, Jakov Tumpić, Mate Milić Mate Ljubičić, Dragutin Godina, Zlatko Cernjul i Jakov Privrat. U nadzor-
nom su odboru: Dr. Ivo Raženi, Ante Mar čac, prof. Ivo Marčelja, prof. dr. Ante Kajapić i Josip Zgrablić. Ova je listina jednoglasno prihvaćena. Nakon toga prešlo se na eventualije, pa su tom prilikom bili podneseni razni predloži.
Na prvoj sjednici upravni odbor sa kon-stituisao. pa je Fran Buić izabran za pretsjednika. Ivan Stari za potpretsjednika, a Mate Milić za blagajnika i poslovodju.
OBČNI ZBOR DRUŠTVA »SOČA« PODRUŽNICE JESENICE.
Društvo »Soča« Jesenice sporoča svojim članovim in prijateljem da se vrši II. redni občni zbor v soboto dne 18. t m. ob 20. uri ne pa v nedeljo kot je bilo pomotoma objavljeno.
OBČNI ZBOR SOČE V NOVEM MESTU
Dne 26 II 1933 b 14 h se bo vršil pri g. Kavčiču (Koklič) zbor emigantskega društva »Soča« podružnice v Novem mestu.
Dnevni red: 1. čitanje zapisnika zadnjega občnega zbora; 2. poročilo funkcionarjev: a) tajnika; b) blagajnika; c) predsednika. 3. Predavanje (g. ravnatelj Marvič); »Strossmaycr: — Jugoslovan nekdai In sedaj« 4 volitve novega odbora. 5. slučajnosti Vljudno so vabljeni si emigranti. — Odbor.
SKUPŠTINA DRUŠTVA »ISTRA—TRST— GORICA« U SUBOTICI.
Dne 5 o. mj. održana je u Subotici II. redovita glavna skupština društva »Istra— Trst—Gorica« koja je, nakon pročitanih referata birala ponovno staru upravu s malim promjenama-
Vijesti ìsr Julijske Krujine
FAŠISTIČKA »OBNOVA«.
1904—13, : 1922—32.
Trst, februarja 1933.
Ko je Mussolini govoril 18. oktobra pr. I. v Rimu zbranim oblastnikom je trdil, da je bil napredek v desetletju fašizma ogromen.
Vsekator bi bilo dobro, da si malo ogledamo velikanski uspeh tega desetletja, primerjajoč ga z onim iz nefašističnega desetletja s pred vojne (1904—13);
Odstotek porasta (+) ali padca (—) v desetletju
	1904-13		1922-32
Zunanja trgovina	4-	86%	— 12%
produkcija jekla	+ 477%		+ 46%
izvoz izdelanih produktov +		194%	+ 34%
izvoz bombaž, tkanin	+	118%	+ 36%
pomorski promet	+	89%	+ 36%
železniški promet	+	54%	+ 23%
rezerva zlata	+	95%	- 40%
Velikanski so fašistični -uspehi«.
(Mos)
POVIŠANI DAVKI.
Gorica, februarja 1933. V nekaterih občinah na Goriškem so letos znova izdatno povišali davke Tako so bde povišane takše na koline. Lam so kmetje plačevali po 35 lir za vsakih 100 kg letos je bila ta taksa povišana na 75 lir. V Vrtojbi, Št. Petru in Podgori pri Gorici so povišali občinske doklade na živino, tako je bil povišan davek na krave za 15. na voie za 10, na konje pa za 20 lir.
TRZAVICE U ISTARSKOM FAŠIZMU.
Pula, februara 1933. — Medju onima, koji se bune protiv vodja fašizma u Istri, kako smo u posljednjem dopisu naveli, nalazi se i Antonio Zucca, koji je već ranije bio suspendiran u stranci. On je na čelu jedne grupe bundžija i bio je javno u štampi pred nekoliko dana opomenut zbog te svoie akcije. Sad javlja puljski »Corriere Istriano«, da je Zucca bio na predlog istarske federacije fašističkih kombatanata smjenjen s položaja predsjednika udruženja željezara, koje je član »Federazione fascista autonoma delle comunità artigiane«.
POJAČANA PROPAGANDA ZA DALMACIJU.
Pula, februara 1933. — U posljednje vrijeme u Italiji je pojačana iredentistička propaganda za Dalmaciju. Stalno su na dnevnom redu neke manifestacije za Dalmaciju, predavanja, štampaju se brošure itd. Dne 11. o. mj. održao je u Puli predavanje o »talijanstvu« Dalmacije prof. Emanuele Fabro vi ch pod naslovom »Dalmazia nostra«.
SMUČANJE SE JE RAZPASLO...
Postojna, februarja 1933. V okolico Črnega vrha in Postojne prihaja vsako nedeljo mnogo smučarjev iz Gorice in Trsta ki se pridno vadijo na dilcah in prirejajo kot običajno vsako leto tudi letos tekme.
V okolico Snežnika in Mašuna pa prihajajo Rečani, ki se za nedeljske izlete poslužujejo posebnih autobusov ki vozijo iz Reke do Mašuna in r.dzaj. Ti izleti so precej dobro organizirani, a odziva ni tako velikega kakor pretečena leta. Mos.). DEVETSTOTRINAEšTA NA STAVNJI.
Trst, februara 1933.	— Ovih dana
obavljena je u Itaiiji stavnja godine 1913 »Piccolo« se tim povodom raznježio, pa piše, da je to posljednja godina, koja daje veliki broj vojnih obvezanika. Sad će slijediti ratna godišta, a poslije tih poratna, kad se djece radialo malo. »Piccolo« biranim rijćčima pozdravlja nove vojnike iz Julijske Krajine i kaže, da je to prvo godište onih koji su sasvim odgojeni u fašističkoj talijanskoj školi, koji nisu bili nikada obavezani da uče ismjehivani jezik »Serbidiola» (?). Kad je izvršen Pohod na Rim ovi novi vojnici bili su navršili tek desetu godinu i može se za njih reći, da pripadaju sasvim fašističkoj eri...
RDEČI PETELIN.
Šturje pri Ajdovščini, februarja 1933. Pretečeni mesec je požar do tal upepelil in uničil dve gosparski poslopji v Štur-jah prj Ajdovščini in sicer pri Slugovih in pri Filipovih. Vsako gašenje je bilo zelo otežkočeno in treba se je bilo omejiti skoro samo na obrambo bližnjih hiš ker je bila nevarnost, da se o ogenj razširi radi silovite. ki je tiste dni razsajala. — <Rob).
ITALIJANSKI DUHOVNIKI V JUŽNEM TIROLU.
Vatikan za Južni Tirol.
»Slovenec« piše:
V smislu kr. dekreta od 15. septembra 1932 bi moralo oditi na Južno Tirolsko 30 italijanskih duhovnikov, da bi tam poučevali verouk v italijanskem jeziku, ker so se nemški duhovniki uprli pouku v italijanskem jeziku. Kakor smo že poročali, je na prošnjo nemških škofov Vatikan dal nalog tridentinskemu in briksenškemu škofu, naj nikar ne dovolita jurisdikcije tem duhovnikom v svojih škofijah. S tem je Vatikan preprečil, da bi italijanski duhovniki iz Italije prišli v nemške kraje in vsejali spor med domačo duhovščino in ljudstvom. Nemška javnost je z velikim zadoščenjem sprejela intervencijo Vatikana in tudi mi smo ta dogodek prinjerno podčrtali glede na analogne težnje političnih oblastev na Primorskem. Medtem se je italijanskim oblastvom na Južnem Tirolskem posrečilo najti drugi pot, da je lako prišla do svojega smotra. Vplivala so na tridentinskega nadškofa Celestina Endriccija in ga pregovorila, da je iz italijanskega dela svoje nadškofije poslal 11 italijanskih duhovnikov v nemške kraje, kjer zdaj poučujejo nemške otroke verouk v italijanskem j czik li
SIROTTI SLAVI LATERANSKI SPORAZUM.
Gorica, februara 1933. — Dne 11 o. mj. navršila se četvrta godišnjica od potpisivanja Luteranskog sporazuma izmedju talijanske države i Vatikana. Značaj tog sporazuma poznat je svim našim čitateljima. Žrtva tog sporazuma bio je i naš veliki Sedej, a poslije tog sporazuma dobio je Mussolini slobodne ruke u progonu slavenskog jezika iz Crkve. Obljetnica tog sporazuma proslavljena jc u čitavoj Italiji svečano, uz učestvovanje najviših crkvenih i fašističkih vlasti. U Rimu je u proslavi učestvovao i Papa, jer je blagoslovio narod na trgu Sv. Petra. U Gorici je proslava bila veoma manifestaciona i tendencijozna. U glavnoj crkvi sakupile su se sve vlasti s prefektom na čelu, generali, sekretar fašizma Avenanti, komandant milicije itd. — Službu božju čitao je apostolski administrator goričke nadbiskupije Giovanni Sirotti, fašistički nasljednk velikog Sedeja.
NJEMAČKI LIST O PROGONU SLAVENSKOG SVEĆENSTVA U JULIJSKOJ KRAJINI.
Pod naslovom »Martirij materinskog jezika« donos: bečki list »S o n n t a g s-glocke« opširan članak, u kojem s mnogo shvaćanja i topline govori o progonu slavenskog svećenstva i slavenskog jezika u crkvama Julijske Krajine. Taj list iznosi nekoje karakteristične detalje, koji dokazuju. da je fašizam u svojoj akciji brutalan; bezobziran. Govori o Sedeju I njegovoj žrtvi, o njegovoj neumrlostl i o veliko] ljubavi, s kojom narod spominje to ime.
»VIRIBUS UNITIS« NA RIMSKOJ FAŠISTIČKOJ IZLOŽBI
Pula, februara 1933. O rimskoj fašističkoj izložbi »Istra« je već više puta pisala. Sad želimo spomenuti samo jedan detalj.
U dvorani »D« nalaze se izloženi dokumenti, predmeti i fotografije, koji svjedoče
0	»velikoj talijanskoj pobjedi«. Naročito mjesto zauzimlju epizode junaštva na moru. Medju ostalim ima uspomena i na potapljanje »Viribus Unitisa«, kojeg su potopili u puljskoj luci Rossetti i Paolucci u noći 1 novembra 1918, došuljavši se na malom »salta bancate«. Ovaj je gest na rimskoj izložbi prikazan kao veliko junaštvo, medjutim mi znamo, da je taj gest sve, samo ne junački. »Viribus Unitis« bio je potopljen onda, kad već Austrije nije bilo i kad je na »Viribusu« bila već komanda jugoslavenske mornarice. Tom je prilikom poginulo mnogo mornara i prvi komandant jugoslavenske mornarice kapetan Janko Vukovič Podkapelski. U kronikama iz onih vremena točno je prikazano
1	»junaštvo« Paoluccia i Rossettija. A i sam Rosetti, koji je sad u emigraciji i u vodstvu antifašizma u Francuskoj, stidi se danas tog djela, ma da je zato bio odlikovan »zlatnom medaljom«. On je pred par godina pisao o tom dogodjaju u jednom antifašističkom listu. Pored zapaljenja tršćanskog »Balkana«, ovo je još jedna epizoda, koja ne služi na čast Italiji i koje bi se svaka civilizovana nacija stidjela i ne bi je izložila na izložbi, koja je namijenjena u prvom redu za strance.
SLAVENSKI FOLKLOR ĆIĆARIJE NA OPATIJSKOM KARNEVALU. Opatija, februara 1933. — Kriza, koja je zahvatila Opatiju sve je beznadnija. Kurortski odbor muku muči i uvijek nešto izmišlja, da bi Opatiju učinio što privlači-vijom Tako je pred nekoliko dana prire-djena »Una notte a Munce«. Bio je neki kostimirani ples s originalnim nošnjama iz naše Ćićarije. Ta je priredba održana u dvorani »Principe Umberto«. Interesantno je sve to. Gladni vrag i muhe ždere! Tako se ni Opatija nije u svojoj mizeriji stidjela .. ćićskih Munca.
PODPORE BREZPOSELNIM V TRSTU.
Trst, februara 1933. Delavski sindikat je izdal v mesecu januarju za pomoč brezposelnim 23.000 Lir. Tekom zime je bilo izdano skupno Lir 93.000. (M o s). SPREMEMBE NA GORIŠKI KVESTURI.
Gorica, februarja 1933. Na goriški kvesturi so se izvršile te dni večje spremembe. Premeščenih je bilo več policijskih agentov, med njimi tudi višji policijski komisar, ki so že odpotovali na svoja nova službena mesta v Italiji. Za novega višjega komisarja je bil imenovan dr. Friderik Rossi, ki je že prevzel vodstvo sodnih in upravnih policijskih poslov.
PRAVO DARILO!
Zlato polnino pero od Din 50.— dalje, dijaška peresa od Din 35.— dalje. Popravlja peresa vseh znamk:
A. PillIiL@Ci
LJUBLJANA — MARIJIN TRG (vogal Wolfova)
^	TALIJANL
Rijeka, februara 1933. — U jednom članku, u kojem se govori o zakonu o za-posljenju poljodjelske radne snage, kaže riječka »Vedetta«, da je taj zakon bilo teško provoditi malo i zato, jer se seljaci teško privikavaju na zakonske obaveze, a i zato. jer većina poljodjelaca u pokrajini (maggioranza degli agricoltori) ne poznaj© talijanskog jezika...
MADJARSKI REVIZIONISTI TRAŽE OD MUSSOLINIJA RIJEKU.
U revizionističkoj Ligi organizaciji frontnih boraca u kojoj je sudjelovalo oko 500 učesnika, priredjene su dne 13 februara pred talijanskim poslanstvom u Budimpešti manifestacije, pa je jedna deputacija pod vodstvom bivšeg narodnog poslanika Allei-na otišla talijanskom poslaniku i predala momerandum upravljen Mussoliniju, u kome se molj Mussolini, da u pravcu revizije mirovnih ugovora učjni prvi korak i da Madžarsko] povrati »hjeztmi luku Rrjcktt!«
„ ,	• SMRT.
Kal nad Kanalom, februarja 1933. Koncem januarja t 1. je umrl domačin Lango Andrej, krojač, po domaće »Kmetič-kov«. V Lizici pri Kanalu pa Gorjup Anton. Oba sta bila zavedna moža in naj jima bo lahka domača zemljica!
U FOND „ISTRE”
Uva rubrika nastavlja se i ove aodin» pod devizom:
»Da bi »Istra* izlazila svakog tjedna redovito u normalnom formatu.»
Bilježimo ova nova darovatelja:
N. JV. Zagreb ...................
Vadnjal Ivo,.....................
Host Anton, Dubrovnik ....
Blelii M., Sirajevo .	,
Prosv. i Potp. Društuo »Istra*,
Novi Sad, za prodane blokove
za fond . .................... 390 —
U posljednjem broju objavljeno . 14.813 50
imena plemenitih
30.— 5.— 5.— 30,—
Ukupno 15.278.50
!S*
■
; Ig. Urezitikai? j
g Trgovina kave i Čaja. - Vlastita ■ I elektropržiona i elektromlin za ■ mljevenje	■
ZAGREB, ILICA BROJ 65	■
Telefon 7057	■
«
»
a
SHiaBn
ODLIKOVANI KROJAČKI SALON ZA GOSPODU
a
■
a
a
a
s
a
a
a
a
a
Ta
^f/Tavee
ZAGREB
Hesnička ulica Dr. 1. lele'on lir. 74-43 VELIKO SKLADISlf NAJMODERNIJIH PRVORAZREDNIH ENGLESKIH ŠTOFOVA

Mibovilović Jukfć^vp ul. 36.
Za oliali! gotlìnn 5P dinara:	za pol
“	“•	iiSèfVS