Poštarina plaćena u gotovom
God.'Y. Broj 29.
Zagreb, 21. jula 1933.
Pojedini broj stoj! 1.50 Dinara
barveHril
^	vo^^ V & ^ ^
B	^ ----------
«	'	;> A'	- umna smisla govoriti
^	u Jadranskom paktu.
•ijo-
petnaost go-

Nema iskrenog prijateljstva med ju državama, ako se ne stvori iskreno prijateljstvo medju narodima, a dok u Julijskoj Krajini Jugoslaveni ne budu zadovoljni u svom nacionalnom ponosu i svojom ljudskom dostojanstvu, nemo-že se govoriti o Jadranskom paktu.
glASUO SÀVgZA_JUCOSiOVENSIOH EMIGRANATA U JULIJSKE KRAJINE


JADRANSKI PAKT?
Pakt u četvero je potpisan. Nije to doduše više onaj pakt, koji je zamišljao Mussolini u početku. Potpisom toga pakta Mussolini je učinio mnoge koncesije i moie da se kaže, da se odrekao, bar na papiru, jednog velikog dijela svog vanjskopolitičkog ; lìuim prvaci. iNjin te stvari bole i programa. Medjutim i takav ublaženi pakt uzrujavaju. Peče ih istina... Sad nređ izazvao ie u sviietu reakeiiu Da bi sa ♦»„- neknlllrn /iona cm«	_..... '
FAŠISTI ČITAJU NAŠ LIST
i traže od našeg naroda u Istri čudan način protesta
izazvao je u svijetu reakciju. Da bi se narodi, koji su izvan toga pakta u četvero, osigurali pred svim eventualnostima, počeli su pomišljati na medjusobno zbližavanje i or-ganizovanje. I baš je pakt u četvero izazvao stvaranje takozvanog Istočnog pakta, u kojem Sovjetska Busija ima glavnu riječ, u kojem je i Mala antanta, a prema tome i, Jugoslavija. Taj Istočni pakt i po svojoj prostornosti i po svojim ciljevima i po broju naroda, koje okuplja (280 milijuna!) pret-stavlja danas snagu, s kojom treba da se računa i u miru i u slučaju kakvih zapletaja. Srž toga Istočnog pakta su Slaveni. Po prvi put našli su se Slaveni na okupu u jednoj zajednici. Danas je naime već sasvim jasno, da je Rusija počela da provodi sasvim, novu vanjsku politiku i da traži kontakta sa slavenskim narodima, s kojima želi da stvori jaki front obrane od zapada. To su nelcoje osnovne činjenice, koje su pomele i Njemačku i Englesku, a pogotovo su pomele Italiju. Položaj Italije je tim teži, ako se zna, da i Francuska, koja je doduše u paktu četvorice, podupire i sa simpatijom gleda Ruski -pakt. Slomljena je čitava fašistička politika u Evropi. Mussolini doživljava jaki udarac. Ako se malo razgleda situacija Austrije, odnose Italije i Njemačke, poziciju Madžarsko i Bugarske, ako se uoči, da se Turska oslobodila Italije, vidi se jasno, da je Italija u teškom položaju. Ona sada traži neki izlaz. Govori se, da uporno traži zbliženje s Rusijom, da želi i ona da udje u Istočni pakt, razumije se s namjerom, da razbije taj front. A s druge strane kaže se, da Italija želi, da nadje neku formulu za uredjenje svojih odnosa Francuskom i Jugoslavijom.
Mnogo se govori ovih dana, u povodu potpisa Pakta u četvero o novim odnosima I izmedju Italije i Francuske, o izgledima, da će se ie dvije zemlje sporazumjeti i da ie se na bazi toga sporazuma nastaviti s uspostavljanjem novih odnosa izmedju Italije i Jugoslavije, izmedju Italije i Male antante uopće. 1 francuska i engleska štampa obiluju takvim vijestima i takvim kombinacijama, koje se nabacuju vanrednom lakoiom. Dobiva se čak s pravom dojam, da abitatosi tih glasova proizlazi prije iz ležernosti, s kojom se na nekim stranama, u prigodnom entuzijazmu ili diplomatskoj kurtoaziji, gleda na izvjesne odnose, — nego li iz neke temeljite informiranosti o stanju stvari i relacija. Isključeno je, naime, da bi Jou-venel bio s Daladierom i Mussolinijem stvari doveo tako daleko, da bi se uopće već danas moglo govoriti o nekoj čvrstoj točci, na kojoj bi se susretala i bilansirala talijanska traženja i francuske ponude niti u specijalno Jrancusko-talijanskim pitanjima, koja čine već sama za sebe težak i kom-plikovan kompleks. A pogotovo je isključeno, da bi izmedju Francuske i Italije stvari vile toliko sazrele, da bi se mogle izgladiti 1 njihove srednjeevropske i specijalno jadranske divergencije. I onda, kad bi u najrealnijem slučaju s njihovog stajališta tako * bilo, jadranske stvari nisu prvenstveno i/'ancusko-talijansko pitanje, a nisu ni tako jednostavno pitanje, da bi se moglo bez onih, koji su najdirektnije i najkrvavije tnteresovani riješavati u razgovorima, koje vodi — Jouvenel...
Nije, naime, riješenje čitavog tog jadranskog sukoba u tome, da se Italija i Francuska sporazume o nekim zonama Upliva ili čak o nekim strateškim popušta-n.iim.a i koncesijama. Jadranski kompleks ne smije nikada da se dovodi u vezu s popuštanjima u Tangeru ili Tunisu, a niti s ka-rvranskim putevima prama jezeru Čad, ako Se na taj kompleks gleda intimnije, bliže i ~~ humanije. Talijanske afričke aspiracije mogu biti. s pozicijom na Jadranu u nekoj Naročitoj vezi, ali lo ipak ni u kom slučaju smije da izazivlje jednako tretiranje. — io hi bio pogrešan put. A pošlo bi se pogrešnim putem i onda, kad bi se mislilo, da Se može jadranska stvar da likvidira tako,
,a f« od fašističjee Italije dobije neka obe-, vnja s obzirom na njezine dalmatinske as-,.lr(*cije. Kolikogod te aspiracije provocirale zbudjenje i nespokojstvo na našoj strani,
' matramo, da to nije ipak sve u jadranskom ' nkobu. Kad več spomenusmo dalmatinske fspiracije, mogli bismo primjetiti, da mi čak jvpćn ne možemo zamisliti, da bi se Musso-,lnJ. u ime fašističke Italije mogao odreči tih s^nji i tih namjera. On se nije ni Paktom četvero odrekao revizionizma, to možemo jasno da razaberemo po interpreta-Jl{. koju fašistička štampa daje tom paktu, revizionizam n svom. općem sadržaju, kako se o njemu govori u svijetu i tako intimno vezan za fašizam, kao j? 3® vezan pojam »oslobodjenja Dalma-le*- Taj je pojam gotovo izvan i iznad
list piše ’čitalase1!>u 3italiji0i10paze° na^o fašistički prvaci. Njih te stvari bole i .	„ J. Peče ih istina... Sad pred
nekoliko dana sve su talijanske novine rimske, milanske, tršćanske i ostale’ donijele vijest, o jednoj čudnoj fašističkoj manifestaciji u Istri. Puljski prefekt je zatražio od pučanstva oko Raše i Boljuna, da sakupi potpise u znak protesta protiv pisanja jugoslavenske stampe, koja je javila, da fašističke vlasti traže od naroda rad na javnim radovima i industrijama, a da se taj rad ne plaća, nego da se narod besplatno iskorištava. Tu je vijest donio naš list Pod pritiskom karabinjera morao je naš svijet da potpisuje neku izjavu odanosti Mussoliniju i protest »protiv takvog pisanja jugoslavenske štampe«. Sakupljeno je oko hiljadu potpisa. Na-
ročito se pazilo, da bude što više slavenskih potpisa, to im je ovom prilikom naime trebalo. Album s potpisima poslan je Mussoliniju, a kad su potpisi bili sakupljeni, došao je u one krajeve puljski prefekt Foschi s pokrajinskim fašističkim sekretarom i fašističkim policijskim štabom, pa su održani govori puru prijetnja. Prefekt Foschi zahvalio je »đrugorođnim« seljacima, koji su ovim potpisima dokazali, kako je laž ono, što se u Zagrebu piše o stanju u :’-strÌ	dokazali, »da ljube Ducea«.
I rasistička štampa, koja je refe-risala o ovom dogodjaju, ističe, da su potpise dali »allogeni — »drugorođei«. Ovaj put im je bilo to potrebno, a kad im nije potrebno, onda vole da ističu, kako u Istri tih »drugorodaca« uopće nema.
„PICCOLO" POLEMIZIRA S „ISTROM'
U povodu članka dra Lava Čermelja o školama u Julijskoj Krajini
Trst, jula 1933. — U svom broju od 13 o. m. tršćanski »II Piccolo« donosi na petoj strani veliki članak na dva stupca pod naslovom »Talijanska škola na granici i zabavni izljevi razočaranih preko Sniježnika«. U tom se članku kaze, da slavenski emigranti razočarani, okupljeni oko »Istre«, na svoj način tumače i prikazuju stvari u Julijskoj Krajini i optužuju Italiju zbog tiranstva i barbarstva. I sad »Piccolo« obilno citira članak, koji je izišao u jednom broju »Istre« pred dva mjeseca na uvodnom mjestu. Taj je članak, s naslovom »Izgubljena bitka«, napisao dr. Lavo Čermelj. »Pìccolo« stavku postanku citira taj članak i pokušava da pobije tvrdnje dra Čermelja, ali mu to nikako ne uspjeva, nego se naprotiv do-gadja da nam čak na nekim mjestima daje nove ' dokumente o namjerama talijanske škole u Julijskoj Krajini i o metodama, kojima se ta škola u našim krajevima uvodi.
U članku »Piccola« ističe se, kako ; e dizanje škola i svih mogućih azila za djecu ponos Italije i razlog za zahvalnost stanovništva prema Italiji. Nabra-. a se kakvih sve škola ima u tim kra-;evima te se tvrdi, kako su ove škole podignute u najzabitnijim mjestima, stvarajući moralni i materijalni progres stanovništva »koje je kroz stoljeća bilo prepušteno bijedi i neznanju«.
Pisac članka u »Piccolu« ili se vara ili obmanjuje, jer u Julijskoj Krajini, pogotovo u graničnim krajevima o ko-; ima on govori u svom članku, stanovništvo prije Italije nije bilo nazadno, nego je to bio veoma napredan kraj, s veoma malim postotkom analfabeta, izmedju 4 17 posto kakvog nema nigdje u Italiji ni danas.	* ___
ono
ka
Najinteresantnije je medjutim
mjesto u članku »Piccola«, gdje se______
že, da će Italija nastaviti s podizanjem škola, koje stanovništvo traži, pa iako »ne doduše iz ljubavi za Italiju i njezinu kulturu, a ono zbog mnogih osjetljivih ekonomskih beneficija, koja svaki azil i svaka škola sobom donose, a to su: odjeća za balille i piccole italiane, razni pokloni i zabave, kakve mogu tim zapuštenim krajevima donijeti jedan radio ili aparat za kino-projek-cije«.
Ovim pasusom u članku i sam »Piccolo« priznaje, da stanovništvo u Julijskoj Krajini ne haje za talijansku kulturu i za Italiju, i to talijanski vlastodršci dobro znaju, te su se sjetili kako da privuku to stanovništvo u svoje škole, u kojima poklonima i razonodama nastoje postići ono, što ne ide iz ljubavi prema Italiji i njezinoj kulturi.
U glavnom, ovim svojim člankom »Piccolo« nije pobio nijednu tvrdnju iznesenu u članku, koji je u našem listu napisao dr. Lavo Čermelj.
NE SMIJE SE REĆI, DA SE NEZNA TALIJANSKI!
Zrenj u Istri, jula 1933. — Otkako nam je otišao naš svećenik pok. Šime Ćer-var, nemamo više u crkvi naše riječi. Naš novi pop je rodom iz Genove, a ranije je bio šef stanice... On nezna ni riječi našeg jezika i naš svijet nemože da preko božjeg posrednika razgovara s Bogom. A jao si ga onome, ko kaže da nije bio na ispovijedi, jer nezna talijanski. Nekoje žene biie su saslušane radi toga od karabinjera iz Oprtlja i bilo im je zapriječeno, da će biti zatvorene, ako budu govorile, da ne mogu da se ispovjedaju, jer neznaju talijanski...
NE, NI MOGOČE!
Žalostna obletnica divjaškega požiga tržaškega Narodnega doma nas spominja nepopisnega trpljenja, ki so nam prinesli >kul-turni« Italijani. Ta obletnica nas tudi vzpodbuja, da si ogledamo razmerje, ki je nastalo iz laške prepotence nasproti nam. V glavnem stoje pred nami trije strahotni čini, ki so nas fatalno razklali v dva popolnoma si nasprotujoča tabora, med katerima je danes brezupen prepad. Sovraštvo in tista nizkotna, špecijalna perfidija proti nam je neprekoslji-va in nepremostljiva! Ti grozoviti, vnebov-pijoči zločini proti nam so v glavnem naslednji:^ Požiganje narodnih domov, uničevanje naše kulture in blagostanja, tajne sodbe in streljanje naših idealistov iz zverinsko postopanje z našim podjarmljenim narodom.
Povrhu tega vidimo Italijana kot največjega in najzahrbtnejšega intriganta v Evropi, ki nam je stregel po življenju že med vojno s svojim zloglasnim londonskim paktom, potem nam je silno nagajal ob določevanju naše meje napram našim sosedom, hudo nam je škodoval na Koroškem., intrigira proti nam v Bolgariji, Madjarski, Avstriji, Nemčiji in sploh povsod, kjerkoli more. Ko bi ne bilo večnih italijanskih intrig, bi v centralni Evropi ob današnjih razmerah imeli mir, — talco pa je vse razdraženo ter pripravljeno na vse. — In nekomu oblju-bujejo sedaj celo Noblovo nagrado za mir! Ali zares stoji sve na glavi?! — Iz smrtnega sovraštva do Slovanov in iz divjega pohlepa po naši zemlji je nastal tudi pakt štirih — in kot protiutež temu je moral slediti vzhodni pakt. In glejte predrznost, največji intriganti na svetu že vtikajo svoje prste tudi v vzhodni pakt in sedaj bi radi tudi uredili takozvano jadransko uprašanje ...
Res, radovedni smo, kako bi ti mešetarji radi uravnavali jadransko vprašanje. Mi nismo Lahom vzeli prav ničesar in zato jim tudi ničesar ne dolgujemo. — Oni so pa globoko zasekli sekiro v naše živo telo in ta. grozna rana neprestano bolj krvari. Kako poravnati te grozote in te strahote? Edino tako, da nam naše povrnejo in da potegnejo mejo po sredini Jadrana. In ko bi res prišlo do takih pogajanj, prosimo in rotimo naše državnike, da ne pozabijo, da bo med nami in Lahi mir mogoč le tedaj, ko bo gospodaril vsak v svoji lastni hiši! Ko so bili Italijani pod tujim jarmom, so učili to — in to učimo in trdimo za njimi tudi mi!
Le na tak način se poravnajo navedene grozote in operejo sramote — in s tem bi bilo jadransko vprašanje pravično in častno rešeno, kar bi bilo obema narodoma in državama na korist. Naša emigrantska zveza pa naj nemudoma poskrbi, da bodo v našem zunanjem minisi er stvu tisti gospodje, ki bodo vodili eventualna pogajanja, natančno obveščeni o naših razmerah in težnjah, preko katerih predstojeća pogajanja ne smejo iti ako hočemo priti do resničnega mira.
Naš propagandni odsek pa prosimo, naj to misel v propagandne- svrhe landra v češke, francoske, engleške in po možnosti tudi v druge liste. Svet naj izve o naši boli, naj izve o peklenskih mukah našega zasužnjenega naroda in Evropa naj izbriše ta ostuden škandal.
Sedaj gre za usodo naših nesrečnih bratov in naše zemlje, zato ne smemo molčati, ampak moramo zagnati v svet najbolestnejši vsklik gorja namesto tistih, ki morajo dane» molčati. — ARGUS.
šili takvu duhovnu amputaciju nad fašizmom, a da pritom nebi riskirao da slomi i svoj vrat. To je prva i osnovna činjenica, s kojom treba apsolutno računati, kad se govori ili piše o »likvidaciji« jadranskog ^spaili čak o — »jadranskom paktu«
jr„.... A os-
trega držati u eventualno do-»pokazuje do-
yteg revizionizma to je mistika i religija sta nikakvoj lažnoj ju^ostouenske-taW^ to je velika misija fašizma. Danas skoj srdačnosti Pored toga ™ bl Mussoliniju bilo gotovo nemoguće izvr- zamislimo ni to. da bi u buduće Italija
novne elemente te. činjenice evidenciji i onda, kad bi se ista dogodilo, da Mussolini bru volju«.
Ali, kako rekosmo, Dalmacija nije ipak sve. Nepravedno je io, da Italija aspirira na nju, ali Dalmacija uživa i uživat će pravednu sudbinu. Psihološko i stvarno težište jadranskog spora nije sasvim u Dalmaciji. Samo je fašizam mudro, s računom, izgurao to težište, za široku svjetsku javnost, na Dalmaciju. To je latinska strategija'i taktika. Pred neupućenim svijetom danas gotovo izgleda, da smo mi krivi za spor, jer neudovoljavamo težnji Italije, aa ispuni svoj nacionalni san »oslobodjenjcm« Dalmacije, a prelazi se preko Julijske Krajine, koja je stvarno, s bilo koje se strane na nju gledalo, veliki problem u jadranskom kompleksu. I ako već sumnjamo, da će u dalmatinskom iredentizmu Italija Mjeu i. moći da popusti, — ne samo da sumnjamo nego upravo jasno vidimo, da će <a c * pozitivnom i povoljnom rješenju s na Dalmaciju, ostati ipak Julijska Krav™}\ koja ne će biti manje krvava stoobnos mW poslije ma kakvih utanačenja za stolovima. Ne samo da je tu ?5	,	„„„
jedne politike, koja je kod svih ostavila ranjavi trag, koji boli i *	.
može zaboraviti, koji ne može da dade n >.? -
mogla više, da se vrati takvoj politici u Julijskoj Krajini, koja bi nas, ne kao diplomate, nego kao Jugoslavene, ili čak kao ljude, mogla da zadovolji. Isključeno je, da bi Italija uopće mogla, da reparira sve ono za što je naš narod u Julijskoj Krajini oštetila u prošlih 15 godina. Ruševine i katastrofe te vrsti ne daju se restaurirati ni — čudom. A isključeno je i to, da bi Italija mogla, u skladu s fašizmom (a fašizam je regulativ), prama Jugoslavenima u Julijskoj Krajini uvesti takav sistem, koji bi nas mogao zadovoljiti niti iz daleka. Nemožemo se nadati, da bi fašistička Italija u tom pogledu dala bilo kakve obaveze, a kad bi ih i dala, ne možemo da zamislimo, da bi fašistička doktrina o državi, o naciji, o školi,
0	administraciji i o čovjeku članu fašističke države, kao i o čovjeku, golom čovjeku, dozvolila stvarne garancije života Jugoslavenima u Julijskoj Krajini. Idemo čak i dalje, pa kažemo, da ta doktrina i to specijalno fašističko shvaćanje onemogućuje ono prvo
1	glavno, a to je i samo postavljanje na dnevni red problema Julijske Krajine, i samu diskusiju o tom našem krvavom pitanju.
A ako je tako, ako se to sve uoči, može U se uzeti kao osnovane i vjerojatne glasove, koji govore o »jadranskom paktu« i sličnim kombinacijama? Jest, to bi se moglo sve uzeti. »$ optimi zrnom«, ali, samo onda kad bi se pred onim, što je u centru stvari (m.akar se to i ne htjelo) — zatvaralo oči i. kad bi se diplomacija i pojam diplomacije sttsvim aparlirao od pojma narod — a specijalno u našem slučaju... Iz svega je nadalje jasno i to, na kojoj je strani prava krivnja, da na Jadranu ne može doći do željenog mira.
SLUČAJ IVANA KARLOVIĆA Javio se iz koparskog zatvora . K ' a 11 a, julija 1933. Svojedobno bili smo javih u »Istri«, kako je bio uapšen Ivan , a r l o v i ć i kako se je javio sa jednom dopisnicom, koju su donijeli karabinjeri. Ovog vam puta javljamo, da se je ovih dana savio jednim listom, u kojem javlja svo-, im roditeljima, da se nalazi u zatvoru u Kopru, gdje čeka dan osude. Njegovi roditelji poduzeli su potrebito korake s jednim advokatom da bi ga oslobodili iz zatvora, jer nije ništa skrivio. Ali izgleda, da će morati uoči ^ ipak pred sud. Teške su ovo muke i patnje za njegove roditelje, teško je i svima nama, ali njemu je mnogo i mnogo teže podnašati muke u onim koparskim zatvorima potpunoma nevin. — Klančan LIKTORSKI ZNAK NA SELJAČKIM VOZOVIMA.
Pula, jula 1933. — U Italiji se plaća poseban porez na vozove. S tim porezom ima mnogo muke. Sad su opet morali seljaci kupiti nove ploče za vozove i za to su platili 5 lira. Ali to nije bilo dovoljno, nego su morali pored to-ga da kupe još i liktorski znak, koji mora biti na svakom vozu da bi i svi vozovi bili fašistički, a taj znak stoji 12 lira...
SEDAMDESET SELJAČKIH IMANJA OKO PAZINA NA DRAŽBI.
Pazin, jula 1933. — Ovih dana je porezni ured u Pazinu dao na dražbu sedamdeset seljačkih posjeda u okolici Pazina za zaostale poreze. Svaki seljak, kojemu ide imanje na dražbu dužan je za porez od 400 do 1200 lira, i za tu će svotu biti upropaštena mnoga imanja, koja vrijede i do 50 hiljada lira. -
ČAK I FAŠISTIČKI PREFEKT PRIZNAJE!
Katastrofalne ekonomske prilike u Istri, prema službenom izvještaju puljsk og prefekta
P u 1 a, jula 1933. — Dne 12 o. m. sastao Mj na plenarnu sjednicu takozvani »Consiglio Provinciale dell’ economia corporativa«, kojoj je predsjedao sam istarski pre-iekt, koji je lično pročitao i izvještaj o cjelokupnom stanju istarske poljoprivrede. Taj opširan izvještaj uistinu je dokumenat za sebe, jer je u njemu puljski prefekt, za razliku od dosadanje njegove prakse, prikazao stanje u dosta istinskim crtama. U sadržaju izvještaja, kako ga štampa »Corriere Istriano« vidimo, da je prefekt o pojedinim granama privrede u Istri rekao ovo:
Poljoprivreda je iz razloga različite naravi u vrlo teškom stanju i veći dio poljoprivrednih imanja nalazi se danas pod teretom teških hipotekarnih dugova. Pad čije na medjutim čim, da su seljaci u nemoguć nosti, da smanje svoje dugove, a ne mogu ni da plaćaju kamate za dugove, nego na protiv moraju da se utiču i novim zajmo-vima...
Ribarstvo u Istri proživljava i ove godi ne, kaže prefekt, kritičan period, koji te ško osjećaju ribari. Istarsko ribarstvo za sniva se uglavnom na lovu srdela, ali ove godine plasiranje srdela vrlo je teško i nemoguće. Ako i može neki ribar da proda svoju lovinu, onda je to pod tako niskim cijenama, da mu je korist upravo mini maina...
Industrija ugljena oko Raše osjeća jaku krizu i to naročito zbog pada engleske valute na tržištu ugljena, a j zbog tarifa u prevozu morem. Radi toga moralo je poduzeće reducirati svoje troškove, to znači snizilo, je i plaće i otpustilo radnike Industrija boksita propada, jer je ove godine prama lanjskoj prodaja pala za 25 milijuna tona... Izvoz boksita naglo pada Prefekt» kao i svi fašisti, ima često poru gljive opaske s obzirom na Ljubljanu, svom izvještaju žali, što je jedna velika tvornica aluminija u Ljubljani prestala da dobavlja boksit iz Istre...
Industrija kamena bila je takodjer ove godine vrlo slaba, dok je lanjske godine pokazivala neke dobre znakove. U kamenolomima opao je rad, jer nema naručaba. Za Veneciju se lanjske godine izvezlo dosta kamena za gradnju velikog mosta, koji je završen, pa sad više Venecija ne treba kamena iz Istre. Isto tako bit će doskora završena i gradnja obale u Chioggi, koja se gradi istarskim kamenom, a kad to bude završeno bit će još gore. Već je sada finansijska snaga i mogućnost uposlenja pala prema lanjskoj godini na polovicu ...
Prilike u industrijskim poduzećima, koja se bave konzervacijom ribe i dalje su vrlo teške, kaže puljski prefekt... Jaka je strana konkurencija ... Prilike su takve, da je većina poduzeća u Istri zatvorenih... na veliku štetu istarske privrede, koja je od tih industrija imala velikih koristi.
Brodogradilišta stoje slabo. U brodogradilištu »Scoglio Olivi«, kaže prefekt, manjka posla i manjkat će ga dok su ovakve prilike u trgovačkoj mornarici. Da se ne bi moralo otpustiti i ono malo radnika to je brodogradilište nastavilo s demoliranjem nekih starih brodova za razna poduzeća u unutarnjosti Italije. I više bi se moglo u tom pogledu učiniti* alj se ne isplati u Puli demolirati stare ladje, jer prevoz starog gvoždja iz Pule u- razne gradove Italije previše stoji, pa će prema tome i ta »grana privrede« sve više padati.... U ostalim brodogradilištima takodjer je skoro sasvim prestao svaki rad ...
Metalurgijsku industriju u Istri prestavlja tvornica lokota u Puli, ali i ta slabo radi, kaže prefekt, jer joj i na talijanskim tržištima konkurira strana produkcija...
Industrija cementa takodjer loše stoji... Tvornice rade sa polovicu svoga kapaciteta, tako ona u Valmacingi sa 66 posto. To je zato, jer gradjevna industrija proživljava u Italiji jaku krizu ...
Tvornica cigle radi još samo ona u Borutu. To je jedina tvornica te vrsti u Istri, pa bi se prema tome moglo očekivati, da će njezin rad biti' znatniji, ali u stvari nije tako. Prefekt kaže, da tvornici u Borutu ide tako slabo, da ne može u Puli ni u Trstu da se odupre konkurenciji, a j slaboj prodaji, radi krize u gradjevnoj industriji... Oni pak’ koji kupuju ciglu vole da kupuju jugoslavensku, koja je jeftinija...
Tvornica cigle u Cerovlju morala je prestati s radom, jer nije mogla dalje, kaže puljski prefekt...
Promet strhnaca, kaže prefekt u Istri je takodjer sve slabiji i to radi monetarne politike onih zemalja, odakle su prije dolazili stranci u Istru. Sezona je vrlo siromašna...
Tvornica kože i materijala za postolar-stvo u Vodnjanu takodjer vrlo slabo... U tvornici konoplja radi se u turnima... Tvornica konopa za brodove propada, jer je propala navigacija i brodovima ne trebaju konopi...
Ima medjutim medju svim tim industrijama koje propadaju jedna, koja se razvija, kako ističe puljski prefekt, tvornica zasta va. Ta tvornica može da prosperira (zastave su u Italiji glavno...) jer se mnogo zastava prodaje, pa je j broj radnika u toj tvornici porasao od 40 na 100.
Gradjevna industrija doživljava, kaže prefekt, dane velike krize i najviše se na tom polju osjećaju posljedice opće nevolje Posljedice se osjećaju u mnogim granama obrta, koji je u vezi s građjevnom industri-
istarskog stoJarstva je upravo neznatna, zato, jer se ništa ne gradi, a u drugim radovima konkurira naročito furlansko sto-larstvo...
Štamparska, tipografska industrija trpi od pomanjkanja posla, a i ono malo posla što bi bilo za Pulu i Istru, uzimlju štamparije u staroj Italiji, koje su apsorbirale koncentracijskim sistemom i posao za Istru ...
Manje industrije u znaku su ovog općenito lošeg stanja. Svagdje se osjeća, kaže prefekt, da pučanstvo može manje da kupuje nego prije...
Nezaposlenost je takodjer velika u Istri. U zimskim mjesecima, kaže prefekt, bilo je 9138 nezaposlenih, dok ih je u junu zabilježeno nešto manje, radi ljetnih radova na poljima i inače* 6823. Najviše ima nezaposlenih u gradjevnoj industriji i u rudnicima, a slijede zatim metalna industrija, pa alimentacije, industrija drva f t. d.
Prefekt iznosi u svom izvještaju još jednu karakterističnu stvar. On kaže, da uza sve te teške prilike, koje vladaju u Istri u svim pravcima, bankarski zavodi uspjeva-ju da se odlično drže ...
Sve dakle propada, prema prefektovom izvještaju, samo talijanske zastave su u porastu i talijanske banke..,. Ono, što i mi stalno tvrdimo.
ISTARSKE SELJAČKE NEVOLJE.
N u g 1 a, julija 1933. Izgleda kao da se je sve, otkako smo pod našim novim gospodarima urotilo proti nama, pa čak i sama nam je priroda postala neprijateljem. Nije dosta da nas gnjave i muče naši tirani, nego nam dolaze muke i nevolje sa svih strana. Od kako smo ove godine zasijali naša polja svakim danom nas prati kiša, tako da nismo imali još ni jednog lijepog dana. Zito što smo posijali morali smo večim dijelom pokositi, jer nije imalo niti zrnja u sebi, a tako je i sa kukuruzom. Povrće nam je potpuno uništeno od silne vlage. Jedina nada nam je još u groždju, ali i tu smo u sto briga: komu i kamo ćemo prodati vino. Ne isplati nam se više niti obrađjivati vino grad.
Do pred par godina svaki je kod nas imao tri do četiri krave mljekarice, koje su nas sa mlijekom donekle uzdržavale. Danas toga više nema, jer smo morali prodati ih za podmirenje poreza. Neznamo čime ćemo u buduće plaćati taj porez, koji je svakim danom sve veći.
Prošle je godine u našem selu išlo na bubanj devet najljepših imanja, a izgleda, da će ih i ove godine ići jo5 i više, jer je teret, koji nas pritišće nepodnošljiv. —
Krašan.
dana bio je osudjen na 3 mjeseca zatvora i 1500 lira globe te plaćanje sudskih troškova Antun Šćulac iz sela Šćulci kod Vrha na Buzeštini. U januaru su mu karabinjeri izvršili premetačinu, a bili su i j financi s karabinjerima. Prigodom premetačine našli su mu dva litra’ rakije i knjige društva Sv. Mohora, koje se štampaju cenzurirane u Trstu, te neke knjige svetoga Jeronima iz Zagreba, koje su
žen, da ima u kući materijal političkog karaktera. Oduzeli su mu nekoje knjige. Bio je od istrage do procesa u zatvoru i mučili su ga i karabinjeri i financi, koji su htjeli da bi priznao, da je pekao rakiju, da bi ga još teže osudili, ali im to nije uspjelo. Šćulac je u povodu toga upropašten I fizički i materijalno. Rasprava se vršila pred sudom u Kopru.
ČUDNE MUSSOLINIJEVE ZAPOVEDI FAŠISTOM
V posebnem pismu, poslanem milanskemu pokrajinskemu vodji fašistične stranke, je Mussolini določil smernice, ki naj se jih drže fašistični prvaki in vsi fašisti v Italiji. Naštel je šest fašističnih zapovedi, ki se glase:
1.	Ne posedaj podnevi, še manj pa ponoči tako zvanih luksuznih lokalov, kakor so kabareti, gledališča, luksuzne restavracije itd.
2.	Hodi peš vedno, kadar moreš, če se pa že moraš peljati, se pelji s cenenim avtomobilom.ali pa še bolje z motociklom.
3.	Ob oficijelnih prilikah ne nosi cilindra, temveč nastopaj v priprosti črni srajci revolucije.
4.	Nikar ne izpreminjaj svojih življenjskih navad iz svojega življenjskega standarda.
5.	Svoje ure v pisarni si uredi praktično in sprejemaj kar največ mogoče strank, ki jih potrpežljivo in prijateljsko poslušaj.
6.	Posedaj delavske okraje, da boš mogel v sedanjih težkih časih pomagati ljudstvu ne samo duševno, temveč tudi fizično.
Te Mussolinijeve zapovedi je sporočil tajnik fašistične stranke Achille Starace v obliki okrožnice vsem italijanskim fašistom.
/
ZA SLOVENCA NI NIKJER PRAVICE !
IZ TRSTA NEKA SE POLICIJSKI ISTJERAJU SVI BESPOSLENI SA SELA. Trst, jula 1933. — »II Popolo di Trieste« donosi članak, kojim želi da sugerira tršćanskom prefektu, da policijski protjera iz Trsta sve one ljude sa sela, koji su se našli bez posla, koji dolaze u grad da traže posla, pa ga u roku od par dana ne na-dlu, a isto tako i svi oni, koji su se bilo kada doselili u grad, pa izgube posao, a novi posao ne nadju u roku od dvadeset dana... »Popolo« prikazuje, kako je to idealno riješio torinski prefekt, koji se po služio jednim zakonskim dekretom od 1928 istjerao iz Torina nekoliko stotina fami lija nezaposlenih ...
Svakako humane sugestije! Pri tom Popolo« računa i s nacionalno-političkim momentom: u kratko vrijeme Trst bi se mogao očistiti od svih onih slavenskih elemenata, koji bilo kako potječu sa sela, i ostao bi sasvim za izrabljivanje i eksploataciju talijanskim došljacima, naročito onima, koji u novije vrijeme dolaze i za koje mora uvijek biti posla.
NAŠ SVIJET NEMA PRAVO NA RAD.
Zrenj jula 1933. —- Vodovodni kanal, koji se kopa preko Zrenšćine, kopaju samo Talijani fašisti, a naš svijet mora da gleda. Naš gladni seljak ne prima se na posao, jer je ?antiitaliano« i jer »voli Jugoslaviju«. Radnici Talijani vrijedjaju našega čovjeka na sve moguće načine i još moramo, da im prodajemo živežne namirnice, ono malo što imamo, ispod cijene, inače jao nama!
V Gorici je bila razpisana loterija v prid protijetičnim organizacijam v goriški pokrajini. Te dni se je sestal odbor, ki mu predseduje prefektov odposlanec Nicola Cipparone, da bi končno razdelili darila. Številka 30.570, to je listek, ki ga je kupil g. Cerne iz Solkana, je dobila radijski aparat. Malo težje je šlo, ko je bilo treba prisoditi Slovencu avtomobil. Avtomobil je zadela št. 30.274, ki jo je kupil Ivan Kofol iz Logarišča pri Sv. Luciji. Kofol je listek prodal Maksimilijanu Rutarju, sinu Amalije
Rutar iz Logarišča. Amalija Rutar je po svojem advokatu dr. Devetaku v Tolminu predložila pdboru za razdelitev dobitkov omenjeni listek, ki pa je bil deloma raztrgan. Odbor je ugotovil, da je listek preveč raztrgan, da bi se mogla ugotoviti istovetnost in ni podelil dobitka Maksimilijanu Rutarju, kateremu je po vseh zakonih pritikal. Avtomobil je odbor izročil protijetičnemu konsorciju v Gorici. Za Slovenca torej pi nikjer pravice. —^ (»Slovenec«),
FASiSTI SO RAZBILI GREGORČIČEVO PLOŠČO V RIHEMBERGO
neizmerna potrpežljivost
Naša
VENECIJANSKI LAV STIGAO U MUMLJAN.
Pula, jula 1933. — »Istra« je več pi sala, da je Venecija darovala kriiatog lava svetog Marka istarskom selu Mumljanu na molbu seoskog župnika, da se postavi na toranj, odakle je jednog lava bila skinula Austrija. Sad će taj lav biti svečano postavljen na toranj i spremaju se svečanosti. S tornja će on govoriti svima, da je Istra venecijanska i rimska zemlja za sva vremena. — Tako piše puljski »Corriere Istriano«.
PLAVO I CRVENO — JUGOSLAVENSKE BOJE _ ZABRANJENE.
Ruzet, jula 1933. — Karabinjeri iz So-vinjaka pozvali su mladića Buljevca te mu naredili, da ne smije nositi plavi rupčić u žepu od kaputa, jer je ta boja jugoslavenska. Isto tako zabranili su mu, da se kiti crvenim karamfilom, jer da izaziva... Upozorili su ga. da će ga tužiti sudu i da će biti kažnjen zatvorom, ako nastavi,
. da
nosi plavi rupčić i crveni karamfil. Tužio jOTO’ a u prvom re(ip p sfolarsivp. Ravnost ga je pop Branka.,.
Omladinci so v Trogiru nekoliko oškr-bili beneškega leva, ki stoji tam na žalosten spomin nekedanjega suženjstva pod uzurpatorji, Benečani, ki so ogulili naš narod do belih kosti ter ga tiščali v temi nevednosti. Ti »kulturni« junaki so tudi spremenili naše zelene gore v puste kraške goličave in za te imenitne usluge jim gotovo nismo dolžni nikake časti in slave!
Radi te malenkosti pa so Italijani zagnali strahovit krik v svet, ki se je polegel šele, ko je naš zunanji minister Mu-soliniju tako temeljito odgovoril, kakor je zaslužil.
Sedaj pa so Italijani uradno dali odstraniti in razbiti spominsko ploščo v Rihen-bergu, ki je spominjala, da je pred leti tam bival naš slavni pesnik Simon Gregorčič. Ta greh je neprimeroma veči negoli trogirski ter nas hudo peče in boli, — a mi molčimo! Je li to prav ali ne? Drugi za malenkosti in celo po krivem vpijejo na vse grlo, — mi pa na velika žale-nja in ko imamo popolnoma prav — molčimo! Ako hočemo svetu parirati in v njem prosperirati, moramo delati tako, kakor delajo drugi, — s samim molčanjem pa ne pridemo daleč! Svet veruje tistemu, ki vpije in razgraja, — preponižnega in molčečega pa prezira.
Prosimo, da naš Propagandni odsek to upošteva.	I. Kraševec.
TAKSNI SO SLOVANI!
Italijani so v četvrtek organizirali posebno romanje v Spielberg na češkoslovaškem, kjer je bil deset let zaprt Znani italijanski pisatelj Silvio Pellico. Izlet je organizirala družba »Dante Alighieri«. Udeležil se ga je tudi italijanski poslanik Rocco, že na postaji so Italijane pozdravili predstavniki češkoslovaških oblastev, med njimi bmski župan. Pred Pellicovo ječo na slovitem gradu je imel spominski govor predstavnik društva »Dante Aligheri« poslanec Felicioni. Godba je zaigrala če-ško-slovaško in italijansko himno.
Kakor znano je češkoslovaška vlada dovolila Italijanom, da proglasijo ječo Silvia Pellica za narodni spomenik! Dovolila je tudi, da so si spomenik uredili po svojem okusu. Italijanom se zdi samo ob sebi umevno, da častijo svoje narodne žrtve. Grobove naših narodnih mučenikov, Gortana, Bidovca, Miloša, Valenčiča in Marušiča, pa so tako skrili, da nihče ne ve zanje. Fašisti so dali italijanski kulturi dvojno lice.
(»Slovenec«)
TAJNO ŠTAMPANJE SLAVENSKIH KNJIGA U GORIČKOJ
Slučaj Romana Pah ora iz Ronca
Gorica, jula 1933. — Kako javljaju i fašističke novine, bio je doveden pred sud Roman PahOr iz Renča, star 44 godine, optužen da je prekršio zakon time, što je tajno u svojoj kući štampao (?) više svezaka u slovenskom jeziku. Sud mu nije ništa mogao dokazati, pa je pušten. Interesantno je sve
to: iz vijesti u fašističkoj štampi koja je dosta jasna, izgleda da se radio nekoj tajnoj štampariji, koja štampa čitave knjige na našem jeziku. Kaže se: »per avere in casa propria stampato opuscoli in lingua slovena...« — Izgleda upravo fantastično i nije čudo* da je Pahor pušten.
KDO JE BOLJ UBOG?
Postojna, julija 1933. »Istra« je že svoječasno poročala o aretaciji jugosloven-skih obmejnih državljanov, ki prenašajo Jul. Krajino moko, meso in druga živila, da s tem nekaj zaslužijo. Aretiranih je bilo čez 100 ljudi in blago, ki so ga imeli pri sebi zeplenjeno. Govori se, da je bilo sa mo moke okrog 30 stotov.
Ta moka bi se morala razdeliti, po na^ logu oblasti, med reveže in brezposlene. Pa se je predstavila razdelitvi tudi služkinja gosp. Giliberti-ja, ki je pač največji revež v Postojni, saj ima dobro službo in je obenem podestat občine Hrenovice.
Menda so se ga usmilili in mu dali par kg moke? Značilgn za naše razmere je še neki drugi dogodek v zvezi z že omenjenim g. Lansko leto je učiteljica; |y Šmihelu pri Postojni poslala laškemu prestolonasledniku vdanosno izjavo njenih učenk. Pi-srpo je napisala učenka Cej, in princ Hum-bert se je zelo laskavo zahvalil in poslal mali učenki primerno darilo. Darilo pa podestat Giliberti ni izročil, češ, da ie oče učenke preveč »sumljiv element«. (Saj so mu fašisti že enkrat zažgali hišo). Kam je darilo izginilo ni znano.
Ta slučaj naj bi bil našim ljudem v pouk, -
ta jib
da se ne smejo klanjati tujcu, ker kljub temu prezira in sovraži. — Rob.
KDO JE BOLJ NADARJEN ODNOSNO ZABIT?
Slavina, julija 1933. V šoli v Slavini je učitelj razlagal, da so Slovenci manj vreden narod, nenadarjeni, še več. zabiti (ignoranti)), pa ti vstane 10 letna hčerka zidarja Pavla Razporja iz Prestranka W mu odgovori v blaženi laščini: »Gospod učitelj, meni se pa zdi, da ste vi Lahi, manj nadarjeni oziroma bolj zabiti kot mi Slovenci. Vi ne govorite drugega, kot to, kar Vas Je"aueiI? o13*', dočim je malo Sloven-fe.v\ ne b* razumeli in govorili po dva, tn jezike«. Odgovor male učenke je učitelju zaprl sapo. — Rob.
CRKVA U OKVIRU STRATEŠKOG
„	VODOVODA.
Buzet, jula 1933. — Godišnji sajam Ivanja, koji se održava kod Sv. Ivana pod Buzetom prošao je na čudan način. Crkva se naime nalazi na terenu, koji je u nacrtu za gradnju vodovoda, pa su ljudi bili pod strogom pažnjom, dok je bila misa, a P°' slije su odmah ispraćeni sa prostora oko crkve, a zat.m je prostor oko crkve daleko naokolo bio zastražen od karabinjera.
TALIJANSKI JE NAROD SIT FAŠIZMA!
~ Trst, juia 1933. _ u tršćanskom osianiai,. ^	nrtrPrtu„ tni« Pobune, demonstracije, incidenti, bombe i sukobi s policijom na
Trst, jula 1933. — U tršćanskom »Piccolu« izišao ie dugi članak, u kojem se govori o značenju latinskog pjevanja u crkvama za asimilaciju pograničnih krajeva, »Piccolo« kaže:
»Već srao više puta istakli izvanredno značenje, koje ima u našim pogranič nim krajevima učenje i širenje latin skog crkvenog pjevanja i s oduševlje njem smo pozdravili i poduprli osni vanje i aktivnost Udruženja Santa Ce cilia i njezine škole za odgajanje uči telja i. učiteljica za gregorijansko pie vanje i orguljanje. S jednakim odušev ljenjem pozdravljamo početak tečaja, koji ima za zadaću, da obrazuje učitelje u pjevanju po metodi Ward. Taj Ie tečaj osnovala vrlo zaslužna Opera Nazionale Italia Redenta«.
Već po ovome što piše »Piccolo« u uvodu i po tome, što je taj tečaj osnovala Itaka Redenta, možemo da mislimo, koja je zadaća toga tečaja. Ima da spremi što vedi broj učitelja i učiteljica, koje će po našim slavenskim selima u Julijskoj Krajini, Po metodi Ward, učiti našu slavensku djecu latinsko crkveno pjevanje, da bi se is-•ieralo i posljednji trag naše crkvene pjesme iz crkve. »Piccolo« kaže:
»U našim pograničnim zonama na Krasu uz Soču i drugdje balile i avangardisti još su uvijek prisiljeni, da u crkvama mole litanije majke božje u slavenskom jeziku, umjesto, da ih pjevaju u jeziku crkve. Oni moraju da pjevaju u slavenskom jeziku »Tantum ergo« »Zdravo Kraljice«, psalme »De profundis« i »Misererò«.
Da bi se ta opozicija svećenika slavenskih osjećaja suzbila, ne preostaje drugo, nego da se postepeno izmjeni sadanje stanje i to tako da se balile 1 avangvardisti uče gregorijanskim liturgijskim pjevanjima, od običnih odgovora u litanijama majke božje i odgovora u pjevanoj misi, pa preko brze gregorijanske mise, pjevanja »Magnificat«, »Salve Regina,« psalma De profundis« 1 »Miserere«, himne »Veni creator« 1 »Te Deuma«.
Dpera Nazionale Balilla može, kaže »Piccolo«, da raspolaže sa svojim kapelanima Za religijozne funkcije, koje su odredjene Za organizovanje. Da bi se naučili pjevanju Sfegorijanskih crkvenih pjesama dječaci i djevojčice, treba se uteći pomoći učitelja 1 učiteljica u osnovnim školama i dječjim kzilima. Učiteljima je povjeren odgoj no-yih generacija uz granicu, pa prema tome i crkveno pjevanje u zborovima. Na sreću, naročite potrebe u našim provincijama uz Stanicu
oslanjaju se baš na one odredbe, koje je Sveta Stolica odredila za sve zemlje katoličkog svijeta, to jest o širenju gregorijanskog pjevanja:
»Gregorijansko pjevanje, upozorava »Motu proprio« Pi'jo X, to je pjevanje rimske crkve, jedino pjevanje, koje je ona naslijedila od starih otaca, koje je čuvala ljubomorno kroz duga stoljeća u svojim liturgijskim kodeksima... Naročito treba nastojati da se gregorijansko pjevanje uvede u običaje puka, da bi vjernici ponovno uzimali najaktivnije učešće u službi božjoj, kako je to bilo u dalekoj prošlosti«. Tako naredjuje Papa.
luko ^citira »Piccolo« Papinu odredbu i dalje kaže, da je u školskim programima rečeno, da se već u azilima uče laka i religijozna pjevanja, u prvom razredu osnovne škole i dalje da se pjeva kratka religijozna pjesma na početku obuke, u četvrtom i petom po koja gregorijanska pjesma od _ tradicionalnih pjesama lake izvedbe Osim toga ministarska naredba kaže, da pjevanje u školama mora biti različitog karaktera, s naročitim obzirom na nacionalnu i religijoznu notu. U katekizmu »propisano je pak učenje nekih latinskih pjesama. »Piccolo« zatim kaže, da uzduž istarske obale i u Furlaniji, ribari i seljaci ipak donekle znadu latinske pjesme i pjevaju ih zajednički u crkvi, ali od Trsta prama Postojni i Tarvižu, od Tar-viža prama Kvarneru, seljačke mase sasvim ignoriraju pjesme rimske crkve u božanstvenom latinskom jeziku crkve. Sad kad su škole sve talijanske i kad je obuka u školama čisto talijanska kad se talijanski jezik uvodi u nove generacije, baš zaslugom škole i azila, došao je momenat, da se započne akcija, koja će ići u dubinu, da bi balile, pikole italijane, avangvardisti i mladi fašisti naučili da pjevaju u crkvama za sve religijozne funkcije latinski. Zato se je sakupilo u školi u'Trstu Via Panni preko šezdeset učitelja osnovnih škola i azila, da učestvuju u tečaju za latinsko pjevanje prema metodi» Ward.
Za ovo što »Piccolo« piše ne bi trebalo ništa nadodati, tako je sve jasno i shvatljivo. Latinsko pjevanje u crkvama, misli se na nadležnim mjestima, prije će se uvesti nego talijansko, jer je to crkveni jezik,
: izbacit će se iz crkve sasvim slavenski *ez**’ *Z- ref|Kiioznih i crkvenih pjesama. A na mjesto latinskog pjevanja uvesti će se kasnije talijanski, kad seljaci po Krasu i ostaloj Julijskoj Krajini zaborave slavenske pjesme. Latinski će lakše da prime već i zato, jer Papa naredjuje. da se gregorijanske pjesme uvedu u crkve...
svim stranama Italije

ŽUPNIJE V ITALIJANSKIH ROKAH
V Istri je dosed,aj prešlo v roke italijan-s»ih duhovnikov kakih 60 župnij. Skoraj v 'jseh je odpravljen hrvatski jezik — ali ga duhovniki tako mrcvarijo, da kar odbijajo hudstvo.
, vNaša duhovščina je v zelo težavnem podaju, ker nima od poklicanega mesta ja-Sn‘h smernic in navodil, kako naj ravna v
jezikovnem vprašanju v cerkvi, posebno kadar gre za konkretne primere^ Odgovornost pade vselej na ubogega duhovnika, ki je brez moči nasproti fašističnim oblasni-kom; navadno se njegovi predstojniki ne upajo vzeti to odgovornost nase. — (»Slovenec«),
PAPA BLAGOSLIVUE HRVATE IZ HRVATSKE...
«
Trst, jula 1933. — Sve talijanske “°vine donose vijest, u kojoj se govori ». Posjetu hrvatskih omladinaca Papi. .jedju ostalim grupama hodočasnika — a,2u fašistički listovi — Papa je 12 o. «■uveče primio oko stotinu mladih ka-.onka iz Hrvatske pod vodstvom sara-jovskog nadbiskupa dra šarića. Osim bola (bit će to valjda »Petrov novčić«) hodočasnici su predali Papi kao poklon Jodnu uljenu sliku, pejsaž svoje zemlje, ?)elo hrvatskog slikara Jurkića, zatim Jedan srebrni servis za kavu, dragocjen {“■d kućnog obrta, te jednu biografiju “nadog Ivana Merza, umrlog 1928 god., foga hrvatska katolička omladina sma-ra mučenikom svojih ideala.
^Osservatore Romano«, vatikanski ,st. opširnije opisuje taj prijem i kaže, u,, su hrvatski omladinci oduševljeno frcali »živio Sveti Otac« (i to citira va-»Kanski list u hrvatskom originalu ...) i? £Vom govoru, Papa je omladincima i« Hl‘vatske rekao medju ostalim da mu , osobito drag ovaj posjet obzirom na r,.bilju iz koje hodočasnici dolaze, na ■Jegovu i njihovu Hrvatsku. Papa je SOVorio;
m »Vaše prekrasno pjevanje dozvalo i “jbi je u pamet vašu dragu domovinu ćeVama i Nama nada sve milu, vaše ku-tC 1 domove, koje smo malo prije pro-na lijepom vašem daru, pruže-V1Y Nam umjetničkoj slici, što predsta-1 Ja dio Vaše domovine. Ali je za Nas v® ljepši dar vaša prisutnost i posjeta Rn,Sa^ koja nam evo tako glasno i jasno hrl0r5' cia imamo pred sobom dobre si-Sv^e i kćeri, koji su došli da posjete e.“Sa zajedničkoga Oca, da zadobe Nje-_ očinski blagoslov, polazite ovamo pokraj svih poteško-tw/.,tegoba putovanja, usprkos svih ne-èo'1^ i nevolja, što jednako tisti cijelo ko» anstv°. da vidite svoga zajednic-kv,; 9ca 1 svoju zajedničku majku Cr-titp Rimsku. Dolazite ovamo, da oboga-bll SVoje duše plodovima ove svete ju-ski)^ne Sodine pod vodstvom vaših bi-Pa i ovako brojno zastupanih sveće-
nika, koji vas u svim prilikama i neprilikama vašega života vode brižno k spasenju, nastojeći, da u vašim srcima sačuvaju vjeru vaših otaca. Dolazite k Nama zastupajući sve staleške slojeve na čelu vaše i Naše omladine, ukrašene imenom i znakom svetoga Križa, koja Nam je predala preko vašeg vođe, ovdje prisutnoga nadbiskupa Mons. šarića, tako lijepu adresu, punu dobrih i plemenitih odluka, koje su, kad smo ih čitali, probudile u Nama živu želju, da vas vidimo, da vas obodrimo za daljnju ustrajnost u dobru i potaknemo, te da vas blagoslovimo«.
Svoj dalji govor Papa je zaključio ovako:
»Mi vam rado podijeljujemo svoj sveti blagoslov, svima i svakom pojedinom od vas, za sve ono i za svakog onog, za što i za koga želite, da bude od Nas blagoslovljen. Blagoslivljemo cijelu vašu dragu domovinu i znajući dobro, kuda ovaj čas vaše misli lete, blagoslivljemo rado vaše obitelji, kuće i domove vašu djecu, vašu braću, sestre, i roditelje, sve bolesne i nevoljne, koji svi imadu posebno pravo na naš blagoslov. Blagoslivljemo cijeli Vaš narod, vaše svećenstvo sa željom da ustraje u svom apostolskom radu u formiranju Kristovog života u vama, vaše biskupe i svekoliko njihovo stado. Pratio vas Naš blagoslov ne samo za vrijeme ovog vašeg kratkog boravka ovdje u Rimu, ne samo na vašem povratku u dragu vam domovinu, već kroz cijeli vaš život!«
Tako je Papa govorio Hrvatima iz Hrvatske. Hrvati i Slovenci iz Julijske Krajine čitali su to u fašističkoj štampi...
------------
PRED SUDOM, JER NIJE DOZVOLIO, DA MU SIN POLAZI PREDVOJNIČKI TEČAJ.
Gorica, jula 1933. — Sud u Gorici sudio je i riješio Antona Bremca iz čepovana, jer nije navodno dozvolio, da mu sin polazi predvojničke tečajeve.
......	Trs t, lula 1933.
Svi bezbrojni procesi pred Specijalnim Tribunalom, sav policijski teror, koji fašistički sistem podržava, da bi od talijanskih državljana stvorio dobre fašiste ne donose željenog ploda.
Sve te stotine procesa i osuda imaju sasvim negativan rezultat za fašizam, jer samo draže narodne mase i daju im podstre ka za revolt i bunu. Imamo u evidenciji veliki popis demonstracija, pobuna, nereda, uzbuna u raznim krajevima Italije.
Da citiramo samo nekoliko karakterističnih momenata bez komentara:
U Speciji
dogodilo se, da su fašističke vlasti počinile nasilje nad nekojim radnicima u jednoj tvornici. Jedna je fašistička banda pokušala da tuče neke radnike, ali su na to ostali njihovi drugovi ustali i napravili demonstraciju, koja je toliko bila snažna,
da su fašističke vlasti morale stupiti u mirovne pregovore s vodjama demonstracije, da ih umire, jer je i sila bila uzaludna.
U Livornu
nekoliko hiljada radnika svih tendencija sakupilo se na pogrebu antifašiste Cami-cija, koji je umro tek što je izišao iz fašističkih zatvora.
i manifestacija je poprimila takve razmjere da ni milicija ni policija nisu imali dovoljno odvažnosti da interveniraju.
Eksplodirale su i nekoje bombe tim povodom i tek nekoliko dana iza toga policija je na mirni način tiho aretirala veći broj sumnjivih antifašista.
Pobune nezaposlenih dogodile su se već u mnogim gradovima Italije, a posljednjih dana u okolici Vidma, u raznim mjestima videmske pokrajine, pa tako u Spilbergu nezaposleni su prisilili vlasti, da otvore tamošnju predionicu i da im se dade posao. Dvije stotine radnika bilo je odmah zaposleno, iz bojazni, da se stvari ne razviju u neželjene forme. Osim toga odredjeni su odmah nekoji javni radovi za ostale nezaposlene radnike.
U Adeljaku demonstranti prisilili su vlasti, da im se odmah dade novčana potpora i da se puste iz zatvora mnogi antifašisti, koji su bili zatvoreni radi jedne prijašnje demonstracije.
U okolici Tržiča kod Trsta došlo je do pobune zbog^ toga, jer u kamenolomima, koje drže fašisti nisu bile isplaćivane nadnice. Demonstracija je bila izrazito antifašistička, i toliko je radnika učestvovalo, da vlasti nisu imale kuraže, da interveniraju i da rasprše demonstrante.
Teški incidenti povodom radničkih demonstracija dogodili su se u Caltani-setti.
zbog zatvaranja rudnika sumpora. Fašistički vodje i pretstavnici sindikata bili su premlaćeni.
U Ferrari došlo je do velikih demonstracija zbog zatvaranja antifašista i zbog nevolje.
U demonstracijama učestvovale su stotine nezaposlenih i gladnih radnika, pa je tom prilikom, kad su se demonstranti uputili u okolicu bilo opljačkano dvanaest poljodjelj-skih imanja. Ferrara i pokrajina bila je petnaest dana zbog toga kao u opsadnom stanju.
U Molinelli su demonstranti prisilili vlasti, da puste iz zatvora nekoje hap-šenike antifašiste.
D Bologni došlo je do incidenta, kakovog Mussolini sigurno nije očekivao po uvodje-nju balile i avangvardije.
Mladići iz okolice došli su na stavnju u nekoliko kolona s crvenom zastavom, pjevajući komunističku himnu.
U leđnom pijemontskom selu sakupili su se mladići, koji su prisiljeni da pohadjaju premilitarski tečaj. Bilo ih je oko 200 i protestovali su. U Cofmonsu od 140 mia-dica, koji bi morali da se upišu u predvoj-ničke tečajeve, na lični proziv odazvalo ih se samo 30, a ostali su javno protestovali protiv upisa.
Do antifašističkih demonstracija dolazi i u samim fašističkim redovima.
Tako je u jednom ligurskom mjestu na prigovor jednog hijerarhe jednom mladom fašisti, zašto ne dolazi redovitije na vježbe, taj odgovorio, da je gladan i besposlen i da ga fašizam ne interesuje. Na to su mu svi drugovi bučno odobravali i nastala je vrlo »neugodna« situacija.
U jednom lombardskem mjestu mladi su fašisti u maršu izišli iz redova i napravili demonstraciju vičući: »Gladni smo, dajte nam kruha!«
U Lombardiji su radnički centri u posljednje vrijeme obasuti često sve novim i novim
antifašističkim letačima i plakatima koji pozivaju na uzbunu.
U Lamonu u Venetu
došlo je do jakih protestnih demonstracija nezaposlenih radnika, koji su se skupili na trgu, zaplijenili su dva teretna automobila i uzbunili čitav grad i okolicu, tako da je sve pučanstvo protestovaio, a policija je drhtala u kasarnama. Poslije smirenja došle su jake čete karabinjera i bila su uhapšena 24 nezaposlena radnika.
Do uzbune je došlo prošlog mjeseca i na otoku Ponzi gdje je kolonija interniranih političkih elemenata.
Uprava kolonije izdala je naredbu, da se konfinirani ne smiju sastajati u grupama od četiri ni u svojim sobama i to je izazvalo revolt. Kažnjenici su došli pred upravu kolonjje i demonstrirali su. Ali drugi dan je došla u luku jedna ratna ladja iz Gaete i bila su vezana u lance 152 konfi-nirana.
Odvedeni su u Napulj, gdje im je pred nekoliko dana održan proces i svi su bili osudjeni.
Stočetrdeset i osam konfiniranih osudjeno je na 5 mjeseci zatvora, a četiri tobože kao kolovodje na 11 mjeseci.
čak je i fašistička štampa pisala o uroti, koja je otkrivena pred nekoliko dana u republici San Marino, gdje se pojavio pokret ili komplot, da se zbaci fašistički režim u toj fiktivnoj republici. Afera je velika i provedena su brojna hapšenja.
U Milanu i Genovi izvršeno ie na inicijativu tajne policije »Ovre«, koja radi s provokaterskim metodama, dvadesetak aretacija
u redovima pripadnika raznim strankama i odvedeno je u zatvor nekoliko istaknutih intelektualaca, koji su optuženi da su spremali prevrat.
U najnovije vrijeme eksplodirale su bombe u Livornu 1 na Rijeci.
Na Rijeci u dva navrata bilo je velike štete na zgradi fašističkog Dopolavora. Te bombe imaju demonstrativni, antifašistički karakter, a jednako mogu da se tumače eksplozije u crkvi Svetoga Petra u Rimu pred nekoliko dana.
U vezi s tim bombama izvršeno je na Rijeci, Livornu i u Rimu bezbroj are-j 3
medju elementima, koje fašizam drži na oku kao sumnjive. Medjutim redovi tih »sumnjivih« sve su gušći i veći. sve je više onih, koji se bune, koji protestuju i koji nisu zadovoljni, da je i onako upravo glomazan aparat fašističke policije preslab, da se tom valu nezadovoljstva odupre, i može da se kaže, da su perspektive za fašizam uistinu crne, ma da postoji i strašni Specijalni tribunal i grozna »Ovra«.
KAKO SE ,,PODUČUJE“ PRI NAS
n Orehki sta nastavljeni dve učiteljici. Dolgočasita se med samoslovenskim prebivalstvom. Sicer je v Orehku tudi postaja miličarjev, pa fantje so menda preveč »navadni« da bi ju mogli zabavljati' Včasih, ta-ko-le po končanem pouku, krenuti proti Prestranku, kjer je družba bolj pestra In izobražena, drugače pa res ne vesti, kaj početi.
Dolgčas povsod, kamor se obrneš, to Je hudo zlo. Še najbolj pa so dolgi dnevi v šoli. Gospodična sedi na stolu, zamišljena m si podpira glavo z rokami — morda sanja o solčni Italiji in o ljubezni — otroci sede v klopeh. Vsi molčijo. Naenkrat se dvigne mala učenka in pravi: »Signorina,
vogliamo leggere?« Nobenega odgovora.______
Učenci in učenke se pričnejo razgovarjati v slovenščini, pomešani tu pa tam z laško besedo, dokler se ne zedinijo, kaj bodo čitali. In potem čitajo glasno, dokler jim učiteljica ne reče: »Andate a časa!«
IVfl
\r	casa Pa Pride sprememba.
Nekdo potrka na vrata. »Avanti!» zadoni oživljeni glas gospodične in v razred stopi gospod moških let in se prikloni. Gospodična, vsa vesela in žareča, mu stiska roko: »Lei qui, signor capitano! Si sieda, prego. Che mi racconta?«
Ljubavni razgovor se razprede v razredu, pred deco. Otroci se hihitajo in šušljajo razne opaske, katerih pomen niti dobro ne razumejo. »Fant naše učiteljice je prišel. — Ra ni lep. — Star je že itd.
Ta dan konča ppuk poprej. Seveda nekaj prostosti mora človek užiti in gospod pomorski kapitan ima samo 24 ur dopusta.
Vprašate učiteljico, zakaj so učenci drugega i zadnjega letnika skupaj, v enem oddelku, ko bi vendar morala biti učna snov različna, pa vam odgovori: »Vem, da ui prav. ali ukaz imam tak«.
Morda ji je ukazano tudi, naj tako temeljito poučuje. Kdo ve? V kulturni civilizirani Italiji je vse mogoče. — Rob.
KONEC VIPAVSKE KMEČNE POSOJILNICE
V rimskem uradnem listu je bil objavljen dekret, s katerim se pooblašča goriška mestna hranilnica, da absorbira vipavsko kmečno posojilnico. Člani vipavske posojilnice so morali prevzeti vsa jamstva, da goriška hranilnica s prevzemom posojilnice ne bo trpela nikake škode. Vipavski zavod, ki je bil že nekaj let prisilno pod vodstvom fašistične uprave, si je v zad-
njem času po njeni zaslugi nakopal velike dolgove, tako da je bil polom neizbežen. Da bi se pa propast posojilnice vsaj neko-nko zakrila, so fašisti dosegli pri goriški posojilnici, da je prevzela posojilnico, obe-nem pa so nenadoma izvedli velik pritisk na dane posojilnice, da so prevzeli breme-na m dolgove posojilnice, ki jim jih je nakopal fašistični upravni odbor.
ISTINA 0 POBJEDI KOD VITTORIA VENERA
Ovaj prikaz je iz djela P. F. Novaka »Chaos« koj£ sadrži mnoštvo interesantnih detalja iz doba Svjetskog rata, a naročito o njegovom svršetku.
Početkom oktobra 1918 g. austrougarska vrh. komanda :e uvidjala, da nije u stanju da nastavi rat, te je odredila komisiju da pregovara o primirju s Talijanima. Komisija se sastala 5 oktobra, ali je uskoro raspuštena. No pošto se u toku oktobra ispo-Ijavalo sve veće rasulo austrougarske vojske, komisiji je 28 oktobra dato naredje-nj£ da odmah predje preko fronta k Talijanima.
Talijanski uslovt za zaključenje primirja> postavljeni prema uputstvima Vrhovnog Vojnog Saveta u Versaju, izgledali su komisiji toliko teški, da se ona i pored opširnih ovlaštenja nije mogla odlučiti da na njih pristane. Uslovi su dostavljeni austrougarskoj Vrhovnoj Komandi, a ova ih je saopštila u Šenbrun, gde se nalazio kod | cara načelnik generalštaba baron Are, i de su se toga trenutka resavaia sva krupna pitanja. Načelnik generalštaba u nestrplje nju. čim su bile prepisane tačke uslova, uhvatio je papir i otišao u zasedanje Krunskog Saveta, gde je s mukom odlučeno, da se uslovi moraju prihvatiti. Ova hitnja ba rona Arca imala je kobne posledice, jer se u aktu dalje govorilo, da se mora odrediti trenutak, kad ima da bude obustavljena borba. Načelnik generalštaba to nije zapazio, pa je čim je svršeno zasedanje Krunskog Saveta iz susedne sobe izvestio načelnika operativnog odelenja Vrh. Komande, da su uslovi primirja primljeni i da svako borbeno dejstvo na suvom i u vaz-duhu ima biti odmah obustavljeno. Još toku noći 3 novembra, izdano je naredjenje trupama, tako da je do 10 časova ujutro već bilo poznato na celom frontu. Od ovog časa a.-u. artilerija više nije pucala.
Medjutim, primirje još nikako nije bilo zaključeno od komisije, koja je bila za to ovlaštena Ona je odugovlačila pregovore, čekajući na uputstva od svoje Vrhovne Komande. tako da joj je najzad predat ultimatum talijanske Vlade, u kome se zahte vaio, da uslovi primirja budu primljeni najdalje do ponoći od 3 na 4 novembra; u protivnom, primirja neće biti. Pod ovim pritiskom, a pošto ni do posljednjeg trenutka nije primila nikakvih odredjenih uputstava, austrougarska komisija je bila prinudjčna, da prihvati sve postavljene oslove. Prepirka se vodila povodom tačke 1. o bezodvlačnom obustavljanju borbe. Pret-stavnici Austro-Ugarske tumačili su ovu tačku da borba ima da bude obustavljena odmah čim uslovi budu potpisani, dok su Talijani, shodno mišljenju Vrhovnog Vojnog Saveta u Versaju nastojali, da se borba ima obustaviti posle 24 časa od trenutka, kad uslovi budu prihvaćeni. Prema tome je pretsednik talijanske komisije izjavio, da za Talijane primirje stupa na snagu 4 novembra posle 3 sata popodne.
Na frontu se je pod ovakvim prilikama
stvorila situacija, kakve valjda nikad nije bilo u istoriji ratova. Na tirolskom frontu naredjenje je shvaćeno tako, da se ni u slučaju da se Talijani krenu napred, ne srne ići nasuprot. Tako su talijanske kolone jurišale, pucajući iz mitraljeza na austro ugarske trupe, a ove im nisu odgovarale. Sve što se nalazilo iza linije do koje bi
GLASOVI STAMPE
FRANCUSKA ŠTAMPA 0 ŽIVOTU JUGOSLAVENA POD ITALIJOM
Četvorni pakt nije ostvario očekivane nade. — fašizam je lišio
JUGOSLOVENSKE MANJINE U ITALIJI NAJOSNOVNIJIH PRAVA PRIZNATIH EVROPSKIM NARODNIM MANJINAMA. — ODJEK NAJNOVIJIH NASILJA U
FRANCUSKOJ ŠTAMPI.
Pariški list «Ere Nouvelle« donosi čla-
Talijani prodirali, padalo im je u ruke kao|nak. Povodom potpisivanja četvornog pakta zarobljenik; do podne 3 novembra, od tre- koji je, veli list, trebao, prema zvaničnfm nutka posljednje ofenzive, otti su dobili oko Pziavania njegovih tvoraca, da dovede do 100.000 zarobljenika. To su bili oni, koji Po^t^kog smirenja u Srednjoj Evropi. Ta su se predali bez otpora, pošto je doško i® nada, ističe se u članku, bila glavni ra-naredjenje o obustavljanju borbe. U toku Nos Sto je Francuska prihvatila četvorni iduća 24 sata broj zarobljenih povisio se na Pakt u njegovoj posljednjoj redakciji.
buduće prava da uhapse i zatvore svako lice koje bude na ulici govorilo srpsko-hr-vatskim jezikom.
Kako mnogi seljaci, Jugosloveni, koji žive u ovoj oblasti, ne znaju talijanski, i kako im je teško kretati se ulicama a da ne govore, to je već došlo do hapšenja, i izvjestan broj seljaka bio je osudjen
427.000. Cijeli korpusi zarobljavani su bez Medjutim, kaže »Ere Nouvelle« da da-rna šest sati zatvora za ovaj,
jednog hitca. Austro-ugarske trupe, u I nas ovaj pakt nije .pružio očekivane rezul-potpunom neredu, krenule su prema seve- tate, jer Italija, kojoj i dalje leži na srcu ru; išle su kao gomila, i jedina im je misao restauracija Habsburgovaca, nije obustavi-bila, da umaknu od neprijatelja: gdjegod la svoje napade protiv Male Antante, prebi ih Talijani sustigli, zakrčili bi im put, i ma kojoj nije izmjeniia neprijateljski stav, ove su gomile postajale zarobljenici.	naročito ne prema Jugoslaviji.
Drukčije je bilo na frontu duž rijeke	Mi smo, nastavlja list, uka-
Taljamento. Kad je primljeno naredjenje da zali na činjenicu da se produ-se obustavi borba, trupe su i ovde obusta- zuje sa talijanskim vojnim vile vatru, ali nisu napustile svoja mesta, pripremama prema jugosloven-Medjutim Talijani su se nepriznajući pri- skoj granici, da se ti radovi iz-mirje, krenuli napred, i oko podne, 3 no- v o d e sa neobjašnjivom užur-vembra njihove su patrole prešle preko banošću da su praćeni svim reke, kao i znatne konjičke jedinice. Austro- mogućim proganjanjima mir ne ugarski komandanti nisu mogli da shvate, jugoslovenske manjine u Julij-šta se to radi, te su stupili u pregovore s k o j Krajini Evo, samo nekoliko pri-sa protivnicima tražeći da i oni obustave mjera: borbu. Na poziv talijanskih komandanta	U jednom selu blizu Cerkna, fašistički
austro-ugarski komandanti su odlazili u ne- milicionari ubili su radnika Eržena, koji je, prijateljske štabove, da izvide u čemu je pošto je prebjegao u Jugoslaviju, bez do-stvar, pri čemu im je bilo zajamčeno, da zvole došao u svoj rodni kraj, da vidi svo-će se vratiti svojim trupama. Ali ovde im ju ženu. Fašističke vlasti nedavno su uhap-je bio postavljen zahtev, da trupe polože sile Pregarca, rodom iz Trsta, koji je po oružje, a sami komandanti su zadržani — sljeđnjih deset godina živio u Jugoslaviji neki kao taoci, za koje je izjavljeno: da kao željeznički činovnik i tako, sasvim će biti odmah streljani ako se ma kome od pravilno i redovnim putem, stekao jugo-Talijana dogodi ma šta neprijatno, drugi su slovensko podanstvo. On je ranije u više jednostavno proglašeni za zarobljenike. Na mahova dolazio u posjetu svojim roditelji ovaj su način jedna divizija i tri brigade ma u Trstu, snabdjeven potrebnim ispra-pale cele u ropstvo. Obližnje austro- vama i nikada nije bio uzn^mirivan od ugarske trupe počele su tada da se povlače, strane talijanskih vlasti. Ovoga puta, po-budući se obrazovala praznina na frontu, slije kraćeg pritvora u zloglasnoj tamnici kroz koju je talijanska konjica mogla slo- Via-Koroneo u Trstu, regrutovan je i upu-bodno prodreti u pozadinu. Talijani su se i ćen da služi svoj rok u jednom pješadij-kretali sa najvećom opreznošću, i čim bi	pUku u Kremoni. To je zaista
im se činilo da mogu naići na otpor,	oni neobičan slučaj, da se	jedan
su se zaustavljali (dok su na jednom	deli- h u	g 0 s j 0 v e n s k i	podanik	može
ću fronta vodili pregovore, čulo se kako se prim0rati da služi voisku u na susednim delovima talijanski odredi 111 a j ; j j
kreću napred). Austro-ugarskom 16 korpu- pre(j nekoliko dana uhapšeno je u jed-su pretila je opasnost, da će mu za ledja nom seju ^raj Gorice više osoba zato, što doci talijajiski konjički puk, koji je	za- he	u t0j{U no£; peko	žabo nasred	sela ju-
uzeo varoš Udine; zato je komandant	kor-	zastavu.	Ova lica još	nisu pu-
pusa naredio da se izvest, komandant puka, jtena na slobodu, ma da protivu njih faši-da će u slučaju da Fabjani krenu đafie	vlasti ne mogu da navedu nikakvu
N a.3 ^ v o na r a ma'1 s uD v e ćF b'i 1 f s^m cš t e n i* p oserei I Poz‘*'vnu činjenicu. Sud u Gorici osudio trači, a topovi postavljeni u zgodne polo-1 fpjesecj zatvora, zato što je bez dozvole
žaje. Talijani se, odista, nisu ni makli.. policijskih vlasti posjetio neke svoje pri-
Iz ovog kratkog prikaza vidi se, da su|jate]je u slIsje(jnonl seiu_ u mjestu Oprtalj, Talijani na dane 2. 3 i 4 novembra 1918 u jstri pretsjeđmk općine stavio je do zna-
god. zbilja postigli velik uspeh. Da li se
,____ ,„inja stanovništvu slijedeću naredbu općin-
pitanje P h	* pobedom, drugo je |ske v!asti; fa§isti,čki miiici0nari imat će u
Evropi još nepoznati, prest u-pak. Ovaj isti fašistički pretsjednik općine prijetio je zatvorom jednom seljaku jugoslovenske manjine, ako u svojoj kući i sa svojom djecom i dalje bude govorio svojim materinjim jetkom
U jednom drugom istarskom selu, fašistički karabinijeri bacili su u zatvor četvero djece, zato što su izjavila da su Jugosloveni, a u selu Vrh uhapšeno je više jugoslovanskih seljaka zato, što su napustili crkvu u času kad je seoski župnik počeo da propovjeda na talijanskom jeziku, koji oni ne razumiju.
Mogli bi nastaviti sa redja-njem takvih i sličnih proganjanja jugoslovenske manjine u Italiji; manjine, koja je od dolaska fašizma na vlast lišena na j elementarni j ih prava priznatih evropskim narodnim manjinama poslije rata; manjine, koja je od toga dana podvrgnuta pravom režimu policijskog terora. Uprkos takvog nečovječnog postupanja prema Jugoslovenima u Italiji, koji u kompaktnoj masi od 600.000 žive u; Julijskoj Krajini, fašistička Italija nastavlja da proglašava sebe neumornim braniocem narodnih manjina koje su tobož podjarmljene u malim državama Srednje Evrope, pa čak smatra da je u pravu da zahtijeva i teritorijalnu reviziju ugovora ° miru u korist madžarskih manjina, nastanjenih u_ državama Male Antante, manjina čiji položaj sa manjinske tačke gledišta ne može čak ni iz daleka da bude _ uporedjen sa položajem koji je Italija dovela narodne manjine1 nastanjene na njenoj ter itoriji. ’
Moguće je da fašistička Italija u ovakvom ponašanju ne vidi nikakve protivrječ-nosti i nikakvo vrijedianje osjećaja pravde, ali je laico shvatiti opravdani revolt koji moraju osjećati narodi protiv kojih jA uperen talijansko-madžarski revizionizam, kad razmišljaju o položaju manjina u Italiji, u zemlji koja zahtjeva rasparčavanje baš onih država koje poštuju prava narodnih manjina nastanjenih na njihovoj teritoriji.
TRINAJSTEGA JULIJA
• • •
REVIZIJONIZAM I JULIJSKA KRAJINA
Predavanje očevidca požiga Narodnog doma v Trstu
Celje. 15. julija 1933.
13. t. m.. prav ob isti uri, ko je pred 13 leti gorel Narodni dom v Trstu, smo se zbrali celjski Sočani in naši prijatelji v naših prostorih, kjer smo se spominjali strahotne nesreče, provzročene po brezpriinerni laški podlosti in podivjanosti. Soba v celjskem Nar. domu je bila dostojno okrašena s kraljevo sliko, <; sliko, ki kaže nesrečne bazovičke žrtve krog in krog po steni se bili nanizani krasno izdelani grbi primorskih mest in krajev in ravno na sredi je bil grb mesta Trsta, ki je bil pred vojno največe slovensko mesto.
Grb Je bil ovit s krasno trobojnico, ki Je jasno govorila, kam spada to nesrečno mesto, kj pod sedanjim gospodstvom vedno boli hira In umira.
Vsa svečana oprema je delala na udeležence resnoben vtis in po kratkem predsednikovem pozdravu nam je očividec te grozne katastrofe točno naslikal tragedijo Narodnega doma. Pazljivo smo poslušali predavateljeva izvajanja ter se zgražali nad bestijalno zlobo, ki je pozabila na vse človeške obzire in kulturne dolžnosti do bližnjega. Taka brezmejna podlost pač nima več pravice, da se sklicuje na kulturo, ker ravno ta barbarski čin je eklatanten dokaz, da v duši današnjih Lahov ni več niti trohice človečanske — kamoli — krščanske kulture!
Ko Je bil Nar. dom v plamenu, so ljudje tiščali iz goreče palače, a laška podivjana zloba jim je branila Izhod, vsled česar je zgorelo okoli 50 ljudi.
Zakonca Roblek iz Radovljice sta skočila iz II. nadstropja; soprog se je ubil in soproga se ie strahovito potolkla — a laška drhal se je temu prizoru krohotala. Došlim gasilcem je laška ogaba. Giunta zabranil gašenje — in ko je bil Nar. dom že ves v plamenu, je iz bližnje vojašnice pridrvel batalijon vojakov. a ne zato. da bi pomagal, pač Pa zato, da. je kot zbesnel streljal v goreče poslopje. Alj hočete še večega dokaza najpodlejše zlobe in zverinskega sovraštva do nas?!
Iz ničevih in izmišljenih razlogov so nas udarali s strahotnim zločinom k| jim ostane na večno sramoto — In ta zgodovinski zločin stoji med nami In njimi kot strahovit mejnik, ki nam je odprl oči, da smo jasno spregledali resnico, ki govori: S tako propalo hudobijo ni več paktiranja!
Takrat so nam zamrle vse nade do kakega zbližanja, naše do smrti užaljene duše so
se uprle temu modernemu barbarstvu ter krivično naloženega neznosnega in neza-služnega jarma ne priznavajo in ga ne bodo priznale nikdar, kar so naši junaški poslanici tudi prav jasno povedali v rim skem parlamentu.
Ljubljanski tjednik »Pohod« u u svom broju od 17 o. mj. piše med ju ostalim u većem članku, i ovo:
Danes se je menda razburjenje zavoljo zahtev naših sosedov-revizijoni-stov že toliko poleglo, da smemo o tem
Poročevalčev govor je napravil na Poslu-	izpregovoritl kako besedo. Vsa-
— -iiA_ ..i-.. .. .	.	7 .. .... .. t _ ka idela. ki 1e bila velika in močna, se
šalce silen vtis ter je vzbujal v nas do Lahov prav take občutke spoštovanja, kakor zaslužijo njih podivjana, nečloveška in krščanska dejanja.
ka ideja, ki je bila velika in močna, se je uresničila, ki jo je, kako in kedaj, to je vprašanje časa, razmer in ljudi. Nič ne pomaga; naši sosedje, ki so izgubili
MIM Kospod i« „.to lepo deklamiral pri.

merno pesem in starejši član je recitiral pesem o požigu Nar. doma in s tem je bilo spominjevanje ključeno.
Ravno ob završitvi tega dopisa smo čitali v listih, da so na potu pogajanja o likvidaciji »Jadranskega vprašanja«.
Zato prosimo Predsedstvo naše emigracije
da š? niso dovolj dobili, ne bodo mirovali. Oni bodo vpili in iskali pomočni-In mi tudi ne v defenzivi, ampak moramo glasno povedati, da se revizije ne bojimo, ker pravična revizija bi šla samo nam v prid. Dasi
v	-?«!-
ikem vprašanlu. do r.dmp piace »pàw	™
naj se nemudoma potrudi na pristojno nie-	^	®e,.2 .	P°'
sto, kjer naj obrazloži vse, kar more nepo- J	wìh °KnUn - ^ in C<r£0ul?f
pisno nesrečo, ki je zadela naše bedne bra- h?6?,6 d ne ^mplV	°bl«’
te in nas, ublažiti in izbrisati. Zdaj je pra- ^}. bi f	Pricakovati>
vi ^ Vpr rvnnpnio nn tnči - ne bi poma. a11	• , lo	Zato moramo mi
P O I neoficijelno pripravljati svoj narod na čase, ki pridejo. Vse se menja na svetu,
še leta 1614 avstrijski Ernest železni slovenskem ljudstvu po slovenski prisegal; ko bi omenili, da je Slovenec Tomaž Košat pesem slovenskih ljudi proslavil kot »Karntnerlied«; ko bi pokazali, kako so gospodarili nad Slovenci oni v Gradcu, ki je bil slovenski grad; ko bi namignili na kneza Kocelj a in Pribino tam v Blatnem gradu, ter na nekdanje sosedstvo s Slovaki, ki so še Vselej med seboj imajo za Slovence; ko bi pogreli zadevo s Celjem in grofi, — potem, menda, bi krojači naše usode, le vedeli za nas.
vi čas, ker zvenenje po toči gaio!
OBLETNICA 13. JULIJA V DRUŠTVU »TABOR« V LJUBLJANI.
Z gnevom v duši smo se zbrali v četrtek 13. t. m. na sestanku. V sobi sta spre daj stali veliki sliki gorečega Narodnega doma v Trstu in župnišča v Drežnici. Sliki sta bili tako zgovorni, da je bil popolnoma odveč napis »Da ne pozabimo...« Tova-
nič ni večno; pogodbe so vendarle »krpe papirja«.
Naša slovenska zmota je, da velikemu svetu dopovedujemo s številkami, koliko naših ljudi je ostalo za mejami Jugoslavije. Pravimo, da jih je v Italiji 600.000,, v Avstriji 100.000
risica Dinka Vehkanjeva nam je lepo po- in na Madjarskem 30.000, kakor da take dala predavanje »Naši ognjem krsti«. Kon- betve Francozom, Angležem ali Ameri-čala je z besedami: »Primorski Jugoslova- kancem prav imponirajo. Oni nas morda ni imamo svoj Vidovdan. la dan naj bo pomilujejo, gotovo pa mislijo, da se z posvečen poglobitvi našega dela m razšir- narodom, ki mu že take množice kaj ieniu zavesti, da bo le borba dovedla naš pomenijo, ni vredno ukvarjati. Ko bi pa narod do končne zmage, ko bo maščevan | mi ugotavljali, da je ostala zunaj dobra
13. julij in vst drugi naši ognjeni krsti«. Te besede so bile od navzočnih deklet in mladeničev sprejete z velikim navdušenjem. Nato ie s toplino recitirala tovarišica Ida
tretjina slovenskega dela jugoslovanskega naroda; ko bi ml navajali, da so nam vzeli od Reke do Tržiča toliko kilometrov morja; ko bi znali dopovedati,
Domenikova pesem posvečeno krvavemu I da je bil Trst do vojne največje sloven-Rapallu, kateri je sledila recitacija tov. Ve-Iško mesto; ko bi razjasnili, kaj je za koslava Figarja »Gore srca!«; obe te reci- nas Postojna in Idrija; ko bi opozorili taciji sta se navzočnih globoko dojmile. na to, da je sam Mazzini zamejil Italijo Ta spominska svečanost je bila sicer ob izlivu Soče; ko bi spomnili na to, kaj skromna, toda društvo je tudi to pot do- pripoveduje Pavel Dijakon o Slovencih kazalo, da ne opusti nobene prilike, da se v Benečiji; ko bi poudarili, da je pri ne bi spominalo naših žalostnih in veselih J Gospi Sveti_ nekdanje središče našega dni.	godu in da je tam ob knežjem prestolu
Cujem, da se krogi naših geografov bavijo z noviih zemljovidom krajev, ki bo obsegal vse, prav vse, kar 5e bilonaše pred kakimi tremi rodovi, ko se je bila začel® germanizacija in Italijani' zacija na vso moč. Ne dvomith' da storijo in napravijo vse v redu. ^ ne bi bilo prav, ko bi izven mej, ki so nam vklenile del Slovenije v Jugoslavijo, ne začrtali še onih mej', ki bi re* objele zadnjo našo vas. Take zemljevide bi morali potem razdati in razsejan vsepovsod, da bi bili narodu večen spomin in opomin.
Politiki brez čuta in pravičnosti kosajo narodom zemljo in jim postavljajo mejnike, kakor se jim zdi prav in dobro-Sedaj jim je za mejo reka, potem vzamejo gorski greben, drugič pa zopet kako razvodje. Tudi dolino ali kotlino pr®? sekajo, če že ni drugače, in celo po sred* mesta potegnejo mejo. Vse brez načel®’ Edino načelo bi moralo biti: narod h? jezik. Kajti ko bi bila reka ali gora a*-dolina res kaka meja, ki bi morala 111 znala, ločiti, potem se ne bil narod h®' selil tam preko reke na pogorju, ali 29 goro v drugi dolini.
Ne dajmo, da drugi ti0! yo]o in tulijo. Oglasimo še mi, pa kričimo in vpiJ111.^ Morajo nas čuti. Pred vojno nam . nemški sošolec kazal zemljevid Velik® Nemčije. Češka, Moravska in šlezija s° bile začrtane v Nemčijo In so bile men jene za ponemčenje. Ista usoda j® zadela slovensko zemljo z Istro in stom vred. Vojna narodov je Nemceh; velepotezno nakano preprečila, a veno®1 še vedno neutrudljivo vpijejo po r®*1' ziji
BROJ 29.
»ISTRA«
STRANA 8.
JAČANJE NAŠIH EMIGRANTSKIH REDOVA
Osnivanje društva »Istra« u Tivtu
Obzirom na veliki broj emigranata iz Julijske Krajine, koji su nastanjeni u Tivtu i ostalim mjestima Boke Kotorske, a na lični poticaj g. Ivana Staroga iz Zagreba, povela se je akcija sa strane Ing. Pave Jurdane i Josipa Bazelija, da bi se u Tivtu osnovalo društvo »Is-stra«, koje bi obuhvatalo sva mjesta Bokokotorskog zaljeva.
Dne 8. o. mj. održala se je sjednica akcionog odbora, koji se je konstituisao ovako: predsjednik:	Radovič Ivo, pot-
pretsjednik: Bazeli Josip, tajnik: Kosmač Virgilije, odbornici:	Ing. Pavo
Jurdana, Cui ja Dragutin, Lorencin Antun, Ružič Jakov, Pilat Jerko, Pavič Nikola, Iveša Josip i Brenčič Silvije. Akcioni je odbor zaključio, da se 30.
CERKOVNIK MARTIN
(Konec)
Kmalu bo poldne. Martin bo zadel kramp na rame, šel k cerkvi in bo zvonil. Zvonil bo in Kraševci se bodo odkrili in molili. S prekrižanimi rokami, s krampom na rami bo šel vsak proti svoji bajti.
Martin bo šel in bo zvonil.
Cez brdo gre pet ljudi. Bližajo se Martinu. Ne vidi jih. Dviga kramp in ga zasaja za korenike. Žuljave roke pulijo grmovlje. »Stoj !«
Martin se strese.
Samo za hip. Potem zrase iz tal z visoko dvignjenim krampom, z vprašujočimi očmi.
Vsi so okamenili.
Tišina.
Orožniki se vržejo na Martina.
»Cernu ste prišli? Ne, ne, ne grem! Kopati moram! Otroke imam. Zvoniti moram!«
Mišičaste roke držijo krčevito kramp,
jula o. g. u 10 1 po sati prije podne odr- kak°r bi bile nanj priraščene, ži osnivačka skupština, na kojoj če se I’Zvoniti? Mi vam bomo dali zvoniti! prihvatiti pravila društva.	Mi vam bomo vsem dali z odsekanimi
Za emigrante iz Julijske Krajine udarci zvona dajati posebna znamenja, kli-ovo udruženje imati če velike važnosti cati na upor!« i koristi, koliko za pojedince, toliko 1 zal	»Upor?« je zastrmel Martin.
opću stvar i pitanje naših neoslobodje- |	Roke so mu omahnule ob telesu. Kramp
je padel na kamen in zazveknil.
nih krajeva. Potreba osnivanja društva »Istre« pokazala se i zbog toga, što su emigranti iz Julijske Krajine bili dosada rastepeni i bez pravog vodstva, koje bi
♦
Peljali so ga mimo bajte. Na ramah
im moglo dati upute u pojedinim àkci-	Sr a n c Ui” h n' Na
jama, a ni pojedinci u raznim slučaje-L ’ . *	jnbosega Mar-
vima nisu mogli biti zaštićeni i upućeni J* , J. , ^ ukovamnu rokami svetlikal » naie prilike uopće, a specijalno u po-1	^ ,e ^ ^ ^
IZ najmlajšim v naročju, ki se je je krče-
jama, a ni pojedinci u raznim slučaje- ti '’ima nisu mogli biti zaštićeni i upućeni1 naše prilike uopće, a specijalno u pogledu socijalnog pitanja. Jugoslovenska Matica u Tivtu je doduše sa velikim na-...	, , .	. .
Porima i žrtvama učinila mnogo za nas |yi*°_drja^za prsi, in vpila: i spašavala emigrante, u koliko je m©' gla, ali njezin smjer rada i program ne može biti sasvim onakav, kakav može biti program i smjer društva »Istre«, I »Rustite r Pa ni najboljom voljom nije mogla na-l^ustlte me-® stupiti i povesti sve one akcije, koje će moći povesti društvo »Istra«, na osnovu svojih pravila.
»Martin, Maartiiin!«
Krik je usihal med bori in brinjem. Martin se je vil v železju in prosil: »Pustite me! Kdo jim bo dal kruha?
»Tiho, pes!«
Martina je zadel na usta težak udarec.
___	Kaplja krvi je padla na belo cesto in se
Dužnost je sviju nas emigranata, da ljubila v prahu, se približimo novom društvu »Istra«, I »Martin se je sunkoma okrenil, da so zada njegov rad svestrano podupiremo, I rožljale verige, in zaklical: kako bismo se medju sobom bolje upo-1	**ona>. P°idi in zvoni — poldan!«
?nali, naša socijalna pitanja što uspje-1	Iona je okamenela sredi prašne ceste,
šnije promicali i društvu dali jakog ži-|AazrIa se je v svoje bose noge: pajec ji je Vota, koji i može imati, obzirom na ve- krvarel, nekam se je bila zadela. Stisnila liki broj emigranata u Boki Kotorskoj.lje k sebi otroka, mu pokazala v prahu Pozdravljamo ovaj pothvat i želimo| kapijo krvi in zamrmlala:
»Pojdi in zvoni poldan...«
Martin in orožniki so izginjali za obronek. Na bajonetih in na svetlem krampu se je svetilo sonce. Na belo cesto je kdaj pa kdaj kanila od razbitih Martinovih usnic kaplja krvi in se posvaljkala v prahu.
dobar uspjeh.
VRLO USPJELA KOMEMORACIJA ! VJEKOSLAVA SPINČIĆA U SARAJEVU
NA INICIJATIVU UDRUŽENJA
, »9ORTAN. BAZOVICA«	Martina so gnali po cesti, ki je bila po-
Otkako je orgamzovano u Sarajevu na- dobna široki, neskončani beli rjuhi. Preplete udruženje »Oortan Bazovica« započelo tala se je čez brda in gmajne, se vila sko-ÌV \BosnJ ?vIj.cm Propagandom naše zi borove g0zdove> se vijuga]a skozi bra]. Jeie To udruženje s plemenitim mljevi-Jde in skozi vasi mimo sivih bajt in belih Pia shvaća svoju zadaću i nastoji, da štolcerkva Qiava mu je ležala na prsih. Gle-vise učini za našu s tvar J do sada je bilo, I dal je v cesto Bj]a je nesko5no bela> samo akar društvo postoji kratko vrijeme. 11-1^ pa tam je ležala na njej borova senca, lepih uspjeha. Citavo je društvo agilno, al HodiIi so do]go Cesta nj nikjer usah.
DmtU?eÌant 6 i- iidoiiahve društveni niia vlekla se je v neskončnost in prah na Pretsjedmk g. Pranjd Benčič, koji ima oko njej je bn svetel in ko5 Zašla je med
^be u upravi još nekoliko zanasnih rad- kamno]ome. bližaIi so se Nabrežini. Martin w/V ra^ sarajevske organizacije je začul 0st;0 pesem dIet> Dvignil je gla.
iiaPip1<* će nedjelja 9- ,°-	.°»tat' kao I vo. Med sivimi kamni so se na zagorelih
Gani PŠ,a «a raw n.a	imJitantna	I Vrazih v soncu bleščale bele papirn
komemoraci1L vlekosliva SofnčiK^e kape' Brez 5tevi,a rok se Je dvigfll°
, memoracija vjeKosiava bpincica. KOia Je|hrp7. stp„iln wicu,, i«
““a dostojna i na visini. Komemoracija je
Piiredjena u,dvorani Imperijal kina. Pu-
°‘;ke je bilo preko šest stotina. Održani
papirnate
in
brez števila kladiv je enakomerno padalo na dleta.
Peljali so ga v orožniško kasarno in suTijeni euvorT"prv"ie' govorhT o^eTsted-1pahnili v kIet- Sesedel se je na mrzla tla. .«k SjIŽja c. rSnlo E™ S “- Z '»k™ ” 1'	ca v,oia in skcleća
5azuje ž'vim riječima život i zasluge Vje-1 stopia’.	,	„ .	x.10 .
k:)slava Spinčića za Istru i Julijsku Kraji- . .»Zdaj sem tu. Kaj sem zagrešil?« je re-i ,stiče, da je i Spinčičeva zasluga, ke'-.Poeledal.ie v zamreženo lino, se strepi0 danas naš narod u onom kraju odo-l561-)11 ni1- .»,.	. ,,	», ,
‘'jeva teroru nasilnika Njegov je govori , Pcjd večer so jjnsli ponj. V veži je za-, 0 Popraćen velikom pažnjom i odobra-|g'edaI pet fantov iz sosednje vasi. vanjein. Zatim je održao krasan govor u| . ka! Pa ti, Martin?« ga je ogovoril
eden izmed njih.
ini.e Sokola g. Trišić Jovan. Njegov sadr z?jni govor o Spinčiću bio je primljen s
»Zvonil sem!« je odgovoril.
»Tiho!« so vzrojili orožniki.
_______ ___________ Ukovaii so jih v okove in jih priklenili
On je izrekao kratak pjes-|na dolgo verigo.
Ko so prišli čez trg in se je cesta nagnila, se je pred njimi zaleskalo morje.
peskom. U ime Jadranske Straže govo-10 ie g. Emil Petrovič, poznati sarajevski
feni radnik.
“-kil govor pun herojskih vizija i snage, .feen pobožnom pažnjom prisutnih. De-
..“'-cri poooznom pažnjom prisumni.	,,	,	,
femirala ie mala djevojčica Savujka Ki- Dvignilo se je do sonca in ga vsrkavalo kći upravnika pošte g. Tihomira Kir- vase. Po valovih je do sonca peljala širo a- Drugu jijesmu je deklamirao člani ka srebrna cesta.
.Pravnog odbora g. Antun Kaluša. Bila je
___ _ Hodili so hitro. Med rožljanjem verige
Rikarda Kataliniča jeretova.lso enakomerno padali odsekani udarci delt zadnja točka bila je živa slika, koju jel iz nabrežinskih kamnolomov.
k Pjesma zadnji
. Veo Sokol. Oni su zelenilom isikitili kar-
‘aritu® ‘ sliku Vjekoslava Spinčiča i po- 0b morju je Iežal Trst Sim ]e na mor-sviraii' n mirnom stavu, dok je muzika p0t0pijeno v noč. Po ulicah so valovili
d» c-Vovalo mnogo vidjenih ličnosti Kra-|, , •	. njihove zavnrelp nhrnze lila
ločnic je na njihove zagorele obraze lila mniiKU	luč Izza steklenih kavarniških vrat je na^komemoracija J,. Spinčiću uopće rijet- "I®sP'‘Uk^^^	visok
^»5Le	Ononosit]0^6/!1^11" I kamenit pJag trfaškesa zapora. V široki
»Oortan Bazovica« ponosjtj.
^Memoracija
.	z. 1.
J.1 VJ. SPINČIĆU NA ^bnoj učiteljskoj skupštini M11 Zgradi osnovne škole u Petrijancu dkn-Varaždina održana je glavna go-u,ala skurkšt.inn. jugoslovenskog uči-
ki
teiufa skupština ________
t'ažrt-°s udruženja za grad i srez Va liičjUh. ” eljr
C°g
?ato Rubinič.
hćufe Na skupštini je bilo prisutno 60
^sJezSTS, gSfiSShe ;STz.C.V»m SS 'da
Muto Rubinič.	I iT1 ''-stali.«
Etukife'ki školski nadzornik g. Matko
Hinv., ‘d. rodom iz Istre komemorirao je I	„ov.*...-	». . . , „
govorom smrt prof. Vjekoslava »Kraševci? Da Kraševci! Požigalci, bar-
t>okinića- kome su učitelji odali počast1 bari!« je vpil sodnik.
^Kom: Slava mu 1	-	»Priznajte!«
veži so jih slekli do nagega, jih preiskali in jih ločili. Videli se niso nikoli več.
Še tisto nò5 so Martina peljali k sodniku. »Vi ste zvonili k uporu. Dali ste znamenje tem požigalcem«, je zarohnel sodnik.
Martin je mirno gledal v sodnika m licitili
»Zvonil sem, ker je pomlad prišla. Delati sem zgodaj, da bi ljudje
slišali in vstali.«
»Kakšni ljudje?«
»Kraševci!
»Nič ne vem, ničesar nisem zakrivil!« je ječal Martin.
Sodnik je pogledal ječarje. Jermeni so zažvižgali po zraku.
»Podpišite!« je velel sodnik.
»Podpišem. Nič ne vem!« je dejal Martin in žuljava roka se mu je tresla, ko je zvil na zapisnik svoje ime.
♦
V stolpu svetega Justa ie bila enajsta ura, ko so ga drugo noč zbudili. Vstaj je in preplašeno strmel v ječarja, ki mu je uka zal:
»Oblecite se!«
Ko se je oblekel, so ga gnali v pisarno. Tam so mu dali vse njegove stvari. Pogledal ie ječarja in vprašal:
»Kaj grem domov?«
Ječar je molčal.
Peljali so ga na vlak.
»Kam?« je strahoma vprašal. Nič mu niso odgovorili. Ukovalj so mu roke in ga z verigo priklenili za klop. Preden se je vlak premaknil, je k Martinu še enkrat stopil orožniški častnik, ga prijel za okove in jih stresel. Obrnil se je k orožnikom in uka-
»Stisniti, še stisniti!«
Vlak je zažvižgal in se pognal v noč. Enakomerno so ropotala kolesa, ko je zdrvel mimo Miramara. ki je čepel na čereh med borovci z mesečino oblit, kakor bel labud, se pognal čez Sočo ki se je penila pod dolgim mostom in je plavila okroglo prodno kamenje, se vrgel na Furlansko nižino in hitel med vrtovi in vinogradi med dolgimi njivami koruze in pšenice čez Piavo do Benetk, se ustavil tam par dolgih ur in nato zavozil na Padsko nižino, mimo ržišč in pšeničnih polj, posejanih s široko-krajnimi slamniki kmetov in kmetic, ki so se kopale v dopoldanskem soncu, se ustavil v Bologni in se čez uro zarij v Apenine, kjer ga ie zajela noč. Bilo je jutro, ko se je za uro spet ustavil v Firencah in potem dan in sonce na nebu. ko je puščal za sabo Arezzo in stare rimske gradove in je že sonce umiralo na gotski katedrali v Orvietu, ko je zbežal mimo in je bil večer, ko je obstal na rimski postaji. Nepretrgoma se je vozil Martin dva dni in eno noč. Nepretrgoma so bile roke ukovane in priklenjene za klop. Orožniki so se pogovarjali, on pa je molčal. Samo dvakrat je poprosil kruha in trikrat vode. Še zmenili se niso.
Iz vlaka so ga pripeljali v avto in potem v Trastibero v Regina coeli. Peljali so ga k sodniku. Nobene besede ni več razumel. Zameglilo se mu je pred očmi in je padel. Pobrali so ga in ga peljali v celico. Ko so mu odvili okove in jih sneli, je iz gnojnega zapestja padla na sivi tlak kaplja krvi. V roke so mu potisnili hlebec starega kruha. Roke pa so bile mrtve, prsti modrikasti, zapestje gnojno. Hlebec mu je zdrknil iz rok in se zakotalil po tleh.
Bil je v Rimu. Ko je bil otrok, so ga v cerkvi učili, da je Rim sveto mesto in da je tam papež, Kristusov namestnik.
V celici je bil polmrak. Naslonil se je ob steno in se zamaknil v ozko lino. ki je visela pod obokom. Nobene luči! Le svetla lisa. Medla in šibka, kakor že zdavnaj pozabljen spomin.
Sam je bil v celici. Čez dan je gledal skozi lino, kako so minevali dnevi, ponoči Pa se je njegov pogled razsekal ob jeklenih križih, kakor je bilo tam zunaj razsekano sivo nebo.
Tako je Martinu minila pomlad. Videl je, kako se je na platanini veji pred oknom razrastlo brstje v široko listje. Drugega zunaj ni videl. V celici so stene zagorele in od oboka je padalo gosto soparno vzdušje. Iako je potekalo poletje. Platanini listi so orumenili. Sedaj jih je bilo samo še pet. •spomladi jih je bilo sedem. Dva je objedla gosenica. Martin je takrat mnogo premišljal. Ni Yedel, ali bi se odločil za gosenico ali za listje. Oboje je imel rad. Ni mogel doumeti, kako eno življenje uničuje drugo. No, neke poletne noči je nevihta odnesla gose' mco. Martin je preštel liste in rekel: »Zdaj bn ie še pet. Ti so varni. Ampak gosenice m...« Minilo je poletje. Vsako noč je en list odpadel. Veter iih je trgal. Stene so postajale hladne. Prešla je jesen. Vsi listi so odpadli. Platanina veja je štrlela mimo okna kakor pohabljena roka brez prstov.
Tako je umiralo leto in umiral je on. Njegove močne mišice so splahnele. Obraz ie zhujšal in pobledel. Čelo so preorale globoke brazde. Obrvi so bile namršene. Lasje so mu segli čez tilnik. Široke prsi so se zožile. Včasih je hropelo v njih in pognalo Martina v kašelj. Pljunil je. a ni pogledal. Nečesa se je strašno bal. Da bi on, Martin, bruhnil kri. Ne. tega ne. Saj je še močan. Večkrat se je dvignil in se z rokami uprl ob sivi. vlažni zid. Uprl se ie kar tako, da je preskušal svojo moč.
Ob večerih pa je bil žalosten. Ko so zazvonili zvonovi, se je stresel. Včasih ie obstal sredi celice, strmel skozi mrežo v košček neba in pil glasno zvonenje. Včasih Pa so se mu napele mišice, dvigal je dolgi koščeni roki kvišku, da so mu rokavi padli čez lakti, in vlačil kakor bi zvonil. Tudi govoril ie takrat; polglasno, sam s sabo: »Kdo zvoni, kdo zvoni pri nas? Kdo zvoni, ko mene ni? In naš zvon je pel. čez vsa brda je šel njegov glas. In vsi so vedeli: Martin zvoni.«
Zima.
Med zidovi ie mraz.
Martin sameva.
Tih je. Že dolgo ni spregovoril besedice. Oči so mu postale motne, čelo mračno. Vse dni sloni ob steni in strmi predse.
Tisti dan so se po kosilu odprla vrata. V celico je stopil ječar. Dal je Martinu ma-joliko terana, hleb kruha ter rekel:
»To vam pošilja žena!«
»Zena!« je zamrmral Martin in strmel. »Primi«, je velel ječar.
Martin ie počasi stegnil roki in prijel v levico majoliko. v desnico pismo, hleb pa je stisnil na prsa.
Tona mu je vse to poslala in mu napisala pismo:
»Moj Martin!
Liter terana ti pošiljam za nocoj, da boš vedel, da je Božič. Rada bi ti ga več, pa ne morem. Pri nas doma ie sneg in burja. Ker ni tebe. zvonim sama, zjutraj opoldan in zvečer. Takrat se skoro zmerom zjočem. Se nekaj, Martin. Enajst nas je zdaj doma. Vsi smo zdravi. Zadnji, ki ga še videl nisi, Je Martin, kakor si ti, moj Martin. Vsi te težko pričakujemo in vsi te pozdravljamo...«
V desnici je držal Martin pismo* v levici majoliko terana. Bil je miren, samo prsti so vztrepetali. V glavi mu je šumelo. Vse je plesalo pred njim. Vrata so se nekam odmikala. Vse štiri stene so hitele v daljavo. Obok se je dvigal. Tla so se potapljala.
Martin se je stresel. Dvignil je majoliko in jo približal razboljenim ustnicam. Nagnil je. Pil je. Izpil je do dna. Zdelo se mu je, da pije kri svoje kraške zemlje. Zaduhal je vonj po brinovih jagodah, po borovi smoli, po kamenitem kraškem vinogradu.
Ko je odtrgal posodo od ust. so bile ustnice rdeče in na bradi se je lesketala majhna rdeča kaplja.
Širokoj'e odprl oči. Vrata so prihajala vedno bliže. Bila so ogromna, tako ogromna, da bi lahko pobegnil skozi ključavnico. V ključavnici pa je tičal ogromen ključ. Umikal se je vratom. Zadel ie ob posteljo in se sesedel. Črne oči so se ujedi« v Pismo.
»Najmlajši, ki ga še videl nisi. je Martin, Martin kakor ti. in cerkovnik bo. Zvonil bo.
zvonil. Na.jmlajši---------in Prence----------
in Tone-----------in Janez----Vsi bodo zvonili. Da. dan-----------dan----- _!«
Martin je govoril pridušeno. Ustnice so mu trepetale. Lasje so se mu usipali čez obraz, čez izsušena lica. Skozi nje je sijalo dvoje vročih oči. Žgala so v vrata, ki so se mu zopet bližala.
»Ne, ne!«
Skočil je s postelje in zdrvel po celici. Majal je z glavo in krilil z majoliko in s pismom po zraku.
»Kdo bo zvonil? Kdo bo zvonil? Enajst jih je. Kruha ni!«
Z majoliko se je trkal po prsih in hropel: «Za nocoj mi pošiljaš. Tona, za božičnico. Kje si? Tam zunaj pred vrati? V tem predmestju? Tu, v Rimu? V Trastiberi? Strmiš v to zidovje? Enajsti je s tabo?
Enajsti----------enajsti-------- —u
Obmolknil je in se naslonil ob steno. Zastrmel je znova v pismo in mirno govoril:
»Za nocoj, za sveto noč, ko je tam pri nas sneg. Rad bi bil v snegu. Vse je belo, vse. Ves Kras. vsa dežela. Kdo ve, ali se bo tudi to zimo zrušil zid PH brajdi. če ne bo zametov in hude burje —? Božič je. Naši sedijo doma krog ognjišča. Nič nimajo prižgane luči. Samo žerjavica jim žari v obraze. Teran pijejo. Saj ga nimajo veliko, ampak nocoj, ko je božič je buča na og-mišču in roma iz roke v roko. Kmalu bo polnoč. K polnočnici pojdejo. Vsi. Kmalu se
bo zamajal zvon. Že zvoni--------------zvoni
zvoni.«
Martin je spet vpil in begal po celici:
»Nobenega zidu ni več. Vse stene so se razrušile. Obok se je dvignil nad nebo tla so padla pod zemljo. Zdaj lahko greni na gmajno! Zvoni, zvoni!«
Zakrilil je z rokami in se zagnal proti vratom.
Z vso težo svojega je zadel ob brastovi-no. Prstena majolika se je zdrobila. Črepinje so zdrknile ob vratih na kamenit prag.
Martin se je stresel in okameneh Roke so mu padle mrtve ob telo. Stegnil je prste. Najprej ie padei na tla ročaj majolike in zarožljal. Potem je padlo pismo. Po belih črepinjah so polzele kaplje terana.
Martin je onemel.
Vrata so se odprla. V celico je stopila tru-ma ječarjev. Martin se je zdrznil in planil 0, * .TSP se je ustavil, dvigal roke kvišku in vlačil, kakor bi zvonil. Gledal je ječarje, se nasmehnil in dejal:
»Zvoni!«
Močne roke so ga pograbile in ga priklenile na Posteljo.
'*
Še dolgo v noč je Martin vr5i. Proti ju-
nafePv S-6 /e P.0™;”’ in zasPal. Siutra so mu odvzeli zelezni oklep. Zdravnik ga je preiskal in ukazal:	s* jo me
»Peljite ga na zrak!«
Odprli so mu vrata.
Martin je stopil na mračen in tih hodnik Cez ograjo je uprl pogled na soodnji hod-niK, K: je bii dvajset metrov pod) njim. Dvignil je glavo in pogledal ječaria Ječar je plašno odskočil. \
. Martinove koščene roke so se\ utedl* v železno ograjo.	\ !eQ1® v
Zavihtel se je.	\
In _ od sten je odjeknil samo še poslednji krik.	j
_____________________ Ciril KoSm.nč.
».
Ig. Breznikar ;
Trgovina Kave l čaja. — Vlastita ■ elektropržlona i elektromlin za ■ mljevenje.	■
ZAGREB, ILICA BROJ 65	■
Telefoij 7657	■

DELOVANJE KLUBA EMIGRANTOV V LITIJI
NAŠI SREDNJOŠKOLCI I AKADEMIČARI U KRKU
Ovog ponedjeljka otputovala je na Krk I grupa naših studenata, članova Istarskog akademskog kluba, gdje će provesti stanovi vito vrijeme školskih ferija poput lanjske
PREDAVANJA O PRIMORJU. — KOMEMORACIJA SPINCIĆA. - POŽIG »BALKANA.« — KRESOVI ZA CIRILA IN METODA.
Naša najnovejša emigrantska edinica
Litiji se prav lepo razvija. Pretekli me-I i predlanjske godine. Život u gradiću Kr-sec je klub predvajal skiootične slike iz ku u ferijalnoj koloniji Istarskog akadem-Primorja m Koroške, ki so imele nadvse skog kluba stoji studente, susretljivošću dober obisk Ijudskošolske mladine iz Liti- krčke gimnazije, koja studentima ustupa je -in bližnjih šol, tako, da ’.ih je bilo tre- besplatno stanovanje, po prilici jednako ili ba ponoviti	.	,,	,	nešto manje nego u Zagrebu. Ovaj
Dan pred sv. Cirilom m Metodom pa ljetni odmor na moru u primorskom graje klub skupno z litijskim Sokolom izve- dkm, gdje je sredina slična našem ambi-del nadvse dobro uspelo komemoracijo jentu u Istri, dobro dolazi studentima koji I rof Spinčica, o Katerem je govoril clan ne mogu, poput ostalih svojih kolega da litijskega Sokola. Za nj,im pa se je še član svaki kođ svoje kuće, provede vriierr.e Kluba emigrantov spominjal požiga Narod- školskih ferija. Grupa studenata koji su nega doma v 1 rstu. Pevski zbor je nato
u ferijalnim kolonijama Djačkog Internata i Istarskog akademskog kluba
odputovali na Krk, ljetos je manja nego prijašnjih godina. Kako je poznato lanjske su godine naši akademičari izveli u Krku i Aleksandovu lijep kulturno-propagandni program, pa su tamo rado vidjenf gosti, primani sa simpatijama.
U Krku borave već desetak dana i naši zagrebački srednjoškolci iz Djačkog internata, skupina od šezdesetak učenika i učenica pod vodstvom ekonoma Djačkog internata g. Pošćića j zavodskih prefekata. Ova kolonija smještena je u prostorijama muškog internata na Krku. Boravak na moru i kretanje u primorskom ambijentu Krka bit će za mlade srednjoškolce od povoljnih rezultata.
zapel državno himno, nakar ie gasilska) godba zaigrala par žalostink.
Cela komemoracija se je vršila javnoj na glavnem trgu v Litiji in so jo poselili vsi predstavniki Litije in izredno veliko)
REALNA GIMNAZIJA U KRKU
Nekoliko podataka o Krčkoj realnoj gimnaziji
U Krku postoji kako je poznato gi-
število ljudstva. Uspela le kot krasna ma-	ko1a „„ . k ,	cmafrn
nifestacija za naše zasužnjene brate v ! ba“ rinicom tradkiria nearla'riiiÒ nazin Jul. Krajini. Na to so vsi odšli z godbo na ske gimnazije J Istri koju su Talijini čelu k zazigu Ciril Metodovega kresa, ki p0Sjije rata odmah u početku zatvorili.
____: j _ ____n  
čelu k zažigu Ciril Metodovega kresa,
ga je prirediD Cirii-Metodova družba. j Krčka realna gimnazija postoji preko Prihodnji sestanek kluba se bo vršil	orbino tn c» „ K^a X* ti-----------
izjemoma v nedeljo 30. t. m. ali pa v soboto pred to nedeljo. Ker bo predava! na] tern sestanku naš najboljši predavatelj iz| Ljubljane, že sedaj opozarjamo člane, ka-
deset godina te se u njoj već od prvog početka iškolao veći broj istarskih đja-ka. Taj broj je i danas dosta znatan, pa već iz samih razloga ne će biti na odmet ovo nekoliko redaka o krčkom
kor tudi druge. k. se zanimajo za naša zavod na kojem je ljetos 0^^ j vprašanja, da se za to predavanje pozam-|prva j^aturj,^
majo. Natančneje boda okrožnice in letakov.
obveščeni potom
DRUŠTVO „TABOR’ V LJUBLJAMI
VRTNA PRIREDITEV DRUŠTVA BOR« V LJUBLJANI.
Pred nama je izvještaj krčke gimnazije za školsku godinu 1932-33 iz kojega se razabire prilike zavoda, uspjeh d jaka u školi i drugi interesantni podaci u vezi sa školskim i vanškolskim životom d jaka krčke gimnazije.
Krpka realna gimnazija je zapravo zavod iz dva dijela usko povezana, iz
V nedelo dne 16 t m se je vršila vrt- niže državne i vlše samoupravne realtà prireditev na vrtu’hotcia »Tivoli«. Cia-| ^Simnazije^ ko^ uzdržava Krčka op-lice in člani društva so se požrtvovalno vrgli na delo in zastavili vse svoje sile,
i	/-J i + /-> t > X t »n lortXet 11 c- r, r> 1 o FT I-11 ? + , r £> I *JW'*"*,,'I**'W*	t* la	Oti OillJCO
Krk
čina iz svojih sredstava. Uz gimnaziju, nalazi se u Krku internat za mušku i
da bi pri: editev čim lepše uspela- Društve-1
»n c« mn Hnhrn nrinrnv.Hpn: in xMi (srednjoškolci koji izvana dolaze
, ,	sreanjosKOJCi icoji izvana dolaze u Krk
odsek, so bil, dobro pripravljen, ,n zel, na učJenje pa ta'ko j nagi istarfki ci
:občo pohvalo. Prav tako je bila deko- TT v,isa
ni
vseobčo
racija vrta jako okusna( nripomog'a k dobremu’ razpoloženju. Žal na je vihar, ki je divjal zvečer nad Ljub-
in	t.mi i u niža četiri razreda bilo je ove go-
n luJvn;V0 ? \ dine na kraju upisano u svemu 236 dja-
nazije. Općeniti uspjeh u školi, uzevši sve razrede, bio je dobar. Po broju društava koja postoje na gimnaziji (Pod-mladak Crvenog križa, podružnica Ferijalnog saveza, Podmladak Jadranske straže) vidi se da se sa djacima intenzivno provodi smišljeni odgojni rad izvan razredne učione. Djaci vrlo aktivno sudjeluju i u Sokolstvu. Posebno se mora spomenuti Djački mješoviti zbor koji je nastupio u Krku, Novom i priredio poznatu ekskurziju u Zagreb sa koncertima u Zagrebu i na Sušaku. Iz školskog ljetopisa se vidi da je gimnazija odnosno djaštvo u vezi sa gradjan-stvom, najviše pak samostalnim istupima održalo tokom godine nekoliko uspjelih školskih i javnih priredba. Ti su nastupi bili uvijek u duhu narodne i istarske tradicije i težnja kojima se odlikuje ovaj zavod na istaknutoj pograničnoj poziciji.
Naša hai tur na kronika
KRITIKA 0 BREDI ŠČEKOVOJ
ka; broj djaka u četiri viša razreda iz nosio je 58. Maturanata bilo je 10, od
liano, odvrnil mnoge od prvotnega nacrta ko-ih su Sp'rlmorica nnlnžili isnit zreln-in jim preprečil obisk prireditve. Navzoči I „ V
so se morali zateči v dvorano1 ki je pa bi- Sti’ ’ °nÌ SU P1'VÌ maturantl krčke S™" la pretesna. Razpoloženje pa pri tem ni
Nižim i viši dijelom krčke gimnazije upravlja ravnatelj Frano Nakič-Vojno-vić. Na zavodu već dvije godine djeluje kao suplent Ante škoflić iz Pazina, a do svog penzioniranja (u junu 1932) i profesor Fran Frankola, prije rata nastavnik bivše pazinske gimnazije.
Krčani su vrlo ponosni na svoju gimnaziju, za koju sasvim ispravno znaju od kolikog je ona kulturnog i narodnog značenja.	(a. r.)
Breda Šček: »Kadar jaz dekle umrla , bom«.
V ljubljanskem »Jutru« piše muzički referenc L. M. Škerjanc: »Pod tem naslovcm je izšel v Trstu v samozaložbi ličen zvèzek 33 ljudskih pesmi za mešan zbor, ki jih je zbrala in harmonizirala naša primorska skladateljica Breda šček. Zvezek obsega manj znane napeve, ki niso uvfščeni po kakšnem vidnem načrtu, temveč prosto zbrani. Vsi so sestavljeni spretno, spevno, priprosto. Z nekaterimi notacijami (osobito v ritmičnem smislu) se podpisani ne bi povsem strinjal (n. pr. s št. 20), ker jih smatram za komplicirane j še kot so v tem zvezku notirane; vendar pa je zaradi repandicije manj znanih popevk priporočljivo, da se notirajo dostopnejše, in to je avtorica v tem primeru tudi storila. Naši, tudi šibkejši zbori, naj se okoristijo s to harmonizacijo narodnih napevov, ki se odlikuje po izbirčnosti sredstev in vestnosti, s katero je avtorica skušala zajeti in izraziti latentno bistvo naše narodne glasbe. Cena zvezku je 36 Din, kar je s posebnim ozirom na lično opremo (naslovno večbarvno sliko je izdelal Tone Kranj) in jasno litografijo jako poceni«. ,
»Slovenec« piše: »Kar se tiče osebnega dela skladateljice, tedaj harmonizacije, bi rekli tole: Vsaka ljudska pesem ima svoj lasten karakter, ki je orisan po njenem vzroku in načinu nastanka, po okoliščinah in značaju kraja in ljudska. Zato bi zahtevalo umetno obdelovanje take ljudske pesmi korenitega poznanja vseh omenjenih sestavin, da ostane obdelana ljudska pesem pristna. Skladateljica pa se je poslužila drugega, tudi že izvajanega načina: na vse pesmi, to je na njih melodični potek, je gledala iz predvsem individualistične perspektive. Tako na® ta zbirka pesmi nudi sveženj ljudskih napevov, ki pa jim je pridejan okras, zajet iz duše harmonizatorice, z namenom, da v vertikalnih prerezih učinkujejo. zajemljiveje v pravo sočno se prelivajočih sozvočjih. Treba je priznati, da je harmonično prelivanje prav mič-' no«.
trpelo. Moralni uspeh prireditve je bil po- | poln. ne pa seveda gmotni.
ZAHVALA DRUŠTVA »TABOR«.
Odbor društva »Tabor« čuti prijetno dolžnost, se tern potom najtopleje zahvali vsem cenjenim prijateljem, ki so z dobitki in kakoršnimt koli darovi pripomogli k uspehu nedeljske drušvene vrtne prireditve. Obenem se odbor zahvaljuje tudi vsem, ki so s posetom prireditve podprli in izkazali društvu svojo naklonjenost. Iskrena hvala vsem!
ZBOR EMIGRACIJE U NOVOM SADU
Važna glavna okup ština u nedjelju
VELIKA NARODNA MANIFESTACIJA EMIGRANTOV V ČRNOMLJU. Pridno se pripravljajo in delajo naši rojaki v Črnomlju,, da na dostojen in
Danas, 18- jula, održana le zajednička sjednica Upravnog i Nadzornog odbora društva »Istra« u Novom Sadu, koju je u smislu društvenih pravila sazvao po godinama najstariji član Uprave g. Petar Cr-nobori. Pošto su posvršavani svi tekući poslovi, i pošto je dnevni red bio iscrpljen, podnio je Upravni, kao i Nadzorni odbor svoju demisiju, odredivši prethodno sve potrebno za vanrednu skupštinu, koja će se održati, kao što je već javljeno u zadnjem broju »Istre« u nedjelju, dne 23. jula o g. u 9 sati prije podne u društvenim prostorijama (velika dvorana). Ljubljanska
sioveseio jaačin sprejmejo številne dele- a''ca s time. da i nadalje vrši dužnost gacije in skupine emigrantov, iz vseh I d° vanredne skupštine.
krajev Jugoslavije, ki se bodo na dan tabora (8 avgusta) zbrale v metropoli romantične Belokrajine. Našli se bodo ob tej priliki mnogi zaslužni in stari borci za naše pravice, da obudijo spomi-
Kriza, koja je nastala u ovom našem emigrantskom društvu povodom ostavke gg. pretsjednika i potpretsjediiika, biti če dakle riješena na nedjeljnoj vanređnoj skupštini, za koju već sada vlada medju
ne na dneve borbe v naši preteklosti, članovima veliko interesovanje. te se na-
Našli se bodo naši mladi, ki so na lastnih telesih občutili vso krutost fašističnih ječ in konfinacij, da vsi skupno pregledamo delo ki smo ga dovršili, ter ] da obenem odredimo smernice bodočem delovanju. Naš sivolasi delavec g. Ga-1
damo, da će skupština iti odlično posjećena.
Zadatak vanredne skupštine je da si izabere novu upravu, u koju treba da udju nove. svježe sile. čija će dužnost biti. da reorganizacijom i podjelom društvenog
bršček podal nam bo sliko prvega »Sem- rada, još jače učvrste kult Istre u ovim paškega tabora« pred 65 leti.	krajevima, i da porade za što bolji napre-
Program tega zborovanja je nekoli- dak i procvat društva, ko spremenjen. Po končani povorki bo Dosadašnja uprava, koja je već šest ob deseti uri maša zadušnica za padle godina bila skoro neprekidno i sa manjim žrtve, pri kateri sudeluje odlični pevski izmjenama na čelu društva, ispunila je zbor »Tabora« iz Ljubljane. Po tem sle- | easno SVoj zadatak, jer je svojim požrt-
di skupno kosilo (cena Din 10.—) Prosimo društva da nam čim prej pošljejo seznam udeležencev ki reflektirajo na skupno kosilo. Popoldne je slavnostna akademija, ki se vrši v prostornem Sokolskem domu. Ob tej priliki nastopi-
vovnim radom uspjela, da ovo. nekad malo društvo, koje se je ispočetka borilo sa raznim poteškoćama, izvuče iz svih neprilika te da ga podigne do visine, na kojoj se sada nalazi-
Najveća zasluga za dosadašnji uspjeh
jo razna društva, s pestrim programom drugtv2 jj,, svakako u prvom redu bivšem (petje, dramske točke, rcciJa-cije itd.). |5rejSjecjn|ktI ^ ^ Ivanu Prudanu. koji je posedaj su najavili svoj nastop »Tabor« svojjm niudrini „pravlianiem vodio druš
(Ljubljana) > »Soča« (Celje) »Triglav« (Karlovac)- Prosimo društva ki mislijo sodelovati pri programu, da nam se pravočasno javijo. Kot zaključna točka v programu se bo vršila velika vrtna veselica.	__	»Krn«.
IZ SEKCIJE ZA MEDJUSOBNU POMOĆ ČLANOVA DRUŠTVA »ISTRA« U ZAGREBU.
Na, sjednici 18. o. mj. primljeni su za čitan ove: posmrtnog, bolestnickog 1 nemposleničkog kola, M. Istenič, Dr. M. njoj sj< Radin, Dr. B. Posedel, I. Stari i M. Ban- log, da
tvo skoro kroz šest godina od uspjeha do uspjeha, poklanjajući društvu kao i pojedinim članovima, kojima ie uvijek išao na ruku, najveću pažnju. Isto takova zasluga ide i g. dr. Miji Dekliču, koji je takodjer. bilo kao pretsjednik Nadzornog odbora ili kao član uprave, uvijek radio za što bolji napredak društva, vršeći povjerenu mu čast i dužnost sa najvećom ljubavlju i po-žrtvovanjem.
Uslijed toga je uprava, na svojoj zadnjoj sjednici jednoglasno prihvatila predse gg. dr. Prudanu i dr. Dekliču
čTćJi M. Maćuka; za članove posmrtnog izrazi zapisnička zahvalnost i priznanje na ■Kola M. Milič, J. Modrušan i u kolo ne- njihovom požrtvovnom i uspješnom radu uposlenih 3.’ Žerjal. Imenovanima se u korist našeg društva i ideje, koju druš članstvo računa od 1. I. t. god.	tvo zastupa.	J _	,	, .	„
Pozivaju se i ostali prijavljeni ela- Povlačenjem gg. dr. I rudana i dr. De-novi da uplate doprinose kako bi ih sek- klića, naše društvo mnogo gubi. a njihovi čija mogla primit' za redovite članove, saradnici. koji su sa njima cijelo to vrije-a moli se i ostalo članstvo »Istre«, da me saradjiivali mnogo žale njihovo povla-se upiše u Sekciju, kako bi se ova hu- čenje. jer u njima gube saradnike. koji su mana akcija što v4še proširila.	uvijek dostojno pretstavliali društvo i bri-
Poslovni odbor. I nuli se očinski za njegov napredak.
Gosp. dr. Pruđan jè več ranije, prije glavne skupštine izrazio želju da se povuče. ali na molbu članova uprave, odustao je od te svoje namjere. Sada medjutim ponovno je izrazio želju, da se povuče, mo-tivišući svoju ostavku i time. da mu njegove familijarne stvari i služba, kojom je zauzet, ne dozvoljavaju da se posveti društvenim poslovima onako, kako bi sam to želio i kako to ciljevi društva zahtijevaju. Upravi, koja je uvidjela napokon opravdanost njegove želje, nije preostalo drugo, već da uvaži njegovu ostavku, kao i ostavku g- dr. Dekliča, od kojih se nada, da će i nadalje, kao članovi društva, svojom saradnjom i savjetima biti društvu uvijek od pomoći, kadgod to bude potreba i interes društva i naše stvari zahtijevali.
Izlet u FrasSm gom
Priredila je u neđelju dne 9 jula o. g. »Istra« iz Novog Sada. Cilj ovog izleta bio je, da se novosadski članovi nadju sa članovima Udruženja »Istra—Trst—Gorica« iz Beograda u Fruškoj Gori, koje je istog dana trebalo takodjer da priredi izlet, izgleda, da je braću iz Beograda sprečilo u tome kišovito vrijeme, jer do sastanka nije došlo. Novosadjani. koji su došli u lijepom broju sa svojim porodicama, krenuli su autobusima na Venac, a odvale pješke na Zmaje-vac. Vrijeme je bilo divno i toplo. Na Zma-jevcu bio je zajednički ručak, a poslije toga slobodna zabava uz pjesmu i igru. Povratak je uslijedio preko Ledinaca na Kamenicu. odavle ladjom u Novisad. Tim putem vidjeli smo zaista divne predjele Pruske Gore. Raspoloženje je za cijelo vrijeme bilo odlično' i Fruškom Gorom odjekivala je naša istarska pjesma. Izletu su se pridružili i mnogi prijatelji »Istre«.
Ovo je drugi izlet, koji je ove godine priredila novosadska »Istra«. Prvj je bio 11. jula o. g., koji je takodjer lijepo uspio. Išlo se vozom do Rakovca, a odavle pješke na Zmajevac, dok je povratak bio preko Kamenice.
.ITALIA 0 MORTE"!
Nevolja svakim danom sve veda. I kai bi bih zarade, rodjeni Riječanin ne mol1 do nje, jer su mnogobrojni »regnicoli*, T<*' lijani iz Italije poplavili grad i ako gdje kakav zalogaj, taj je u prvom redu cs njih. Nije dakle nilcalcvo čudo, što nevolji' svijet nastoji svim mogućim sredstvima d<> dodje do komadića kruha. Tako je evo ’ ovih dana jedan bivši »Italia o Morte* p0' kupio nekakvog crvenog praška, metnuo !7đ u papirnate vrećice i prodavao ga kao sred' stvo protiv buha; vrećicu po jednu liru.
— Dobro, reći će jedan od kupaca, O" što da činimo s tim. praškom?
Odgovori moj »Italia o Morte*:
— Kad uhvatite buhu, » primite je izrnc dju palca i kažiprsta, čekajte dok buha tvori usta. Kad ih otvori, a vi joj turite und' tra malo onog praška ...
— Jest, ali zar ne bi krača procedura bi' la, da se onu buhu jednostavno stisne, P* mirna Bosna?	'
— Moglo bi se i io, — odgovori 01*®-»Italia o Morte* spremajući u diep dobiti6' nu liru.
Iz društva »Istra«
Zahvala «dji K. Bonicioli.
Gdja Karmela Bonicioli u Zagrebu rodom iz Lošinja darovala je preko socii^' nog odsjeka društva »Istra« dvjema istarskim ob'teljima nekoliko vrijednih starij't1 predmeta iz pokućstva i odijela. Ugleda* darovateljica istom ie prilikom poklonil* neke vrijedne stvari zagrebačkom kazali®1* te neke knjige Sveučilišnoj biblioteci.
Plemenitoi gospodji u ime nadareni-1 istarskih òbitelji, najljepše zahvaljuje
Odbor društva »Istre«-
U FOND „ISTRE”
TALIJANSKI EMIGRANTI SOCIJALISTI I FAŠIZAM.
Vodstvo talijanske socijalističke stranke koje se već više godina nalazi u emigra-ciji izradilo je projekt rezolucije, koju će podnijeti na prihvat kongresu socijalističke internacionale, koji će se održati u Pa-nzu,2i augusta: U ovoj rezoluciji talijanski socijalisti predlažu da obje ifiternacionale, naime socijalistička i komunistička održe zajednički sastanak u cilju da odrede modalitete za Širu zajedničku akciju proletarijata protiv fašizma. Osim toga se predlaže, da se održi medjunarodna konferencija svih antifašističkih organizacija, koje bi dale poticaj za koncentriranu akciju širokih masa. Ta bi akcija imala karakter kontraofenzive protiv fašizma.
ove
Ova rubrika nastavlja pod devizom:
»Da bi »Istra* izlazila svakog ijedno U normolnom formatu.*	..,i
BUjeiimo ova nova imena plevnen11 darovatelja:
Ivo A. Sirk — Split ... din 5°' Akademska Or.Ju.Na. — Zagreb — daruje ovaj skromni iznos u spomen velikom Jugoslavenskom
lišim /•* > „ 7 ,  „V T7* O j ». »
borcu pok. prof. Fj. Spinčiču din I rimorsko prosvetno in notvornn
iO'
co prosvetno in potporno društvo »Sloga* — Kranj — za prodane blokove .... din Ivan Vinodolac. župnik — Kragujevac .	.................din
U prošlom broju objavljeno
din 25.1^ Ukupno din 25-S^'l
'tlXl	,iinozflam".voP8,d^t.7ukor«ni	fo'JUu. “vL^r^.v^-^oSm 7“* ^ niio,7 s„d,nu 50 dinara;
MlhovilOT'Ić? Juktćev« u.. 36. - Sa uredni*,vo otvara: Dr. Fran a--^dVRudll1SpX^Wćkia	“»venske SUnrpe