Број 32. Одеса, 16. октобра 1916. год. Год. 1. KOPENHAGEN, Дашн International Boal ОРГАН ЈУГОСЛОВЕНА У РУСИЈИ, ИЗЛАЗИ СВАКЕ НЕДЕЉЕ. НОВАЦ И ПИСМА ШАЉУ СЕ НА УПРАВУ »СЛОВЕНСКОГ ЈУГА» У ОДЕСУ, РЕМЕСЛЕННАЛ УЛИЦА 4, КВ. 23. ТЕЛЕФОН 51—67. УРЕДНИШТВО СЕ НАЛАЗИ У ИСТОМ СТАНУ. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРА-ЋАЈУ, НЕПЛАЋЕНА ПИСМА СЕ НЕ ПРИМАЈУ. ПРИОГГБЕЊА СЕ НЕ ПРИМАЈЗ. ПРЕТПЛАТА ИЗНООИ ЈЕДНОГОДИШЊЕ 6 Р., ПОЛУ-ГОДИШЊЕ ЗР,А ПОЈЕДИНИ ВРОЈЕВИ 10 К. ЈТоложај сељака у мвшој r будућој држави. Као узрочник великих хисториј-ских преврата не јавља се никада један једини факт, већ увек скуп многих сила, које све заједно узро-коваше, да настане неки историјски догађај. Историци, именпце онп ста-рије школе, нису увек једнаком бри-гом оценили све оне историјске мо-менте, који се према скршеном фак-ту односе као узрок и последице. Тако се површиом читаоцу чини, као да су на пр. једини разлог францус-ксј револуцији дела француских фи-лозофа, или да се Карађорђев уста-нак и васкрс државе српске има је-дино захвалити живој народној тра-дицији и успомени на Косово и Ду-шаново царство. Међутим су разлози, да неки историјскн преврат настане, не само чисто идејни него и економски. Ови последњи без сумње су јачи од оних прких. Све велике идеје предреволу-ционих филозофа Француске o сло-боди, братству и једнакости остале би глас вапијуЋег у пустињи, да је народ француски био у економском погледу задовољан. Но огромни др-жавни дугоЂи Француске, а као по-следица тога тешки и несносни те-реш, које је носио искључиво гра-ђашш и сељак, учшшше да су пре-вратне идеје највећих /синова фран-цуских пале на плодно тло, и да се догодило и могло догодити све оно што познамо под именом француске револуције. Исту је мисао управо каракте-ристичном јасноћом израдио народни певач, који спомињући узрок буне на дахнје, каже: «Ту кнезовн нису радн кавз", Нит су ради Турцм изјелице, Ал је рада сиротиња раја Која глоба плаћати не може, Ни снашати турскога зулума». Сав сјај савојске круне и све пламепе речи талијавских песника и патрнота слабо би користиле, да није Пијемопт својим слободоумним уставом, демократскцм уређењем, а парочмто сређеиим државним финан-цијама, нраведним расподелењем др-жапппх терета на све грађане и уре-ђепим аграрпим одиосмма, постао за сне Талијане изван Пијемонта тако-вом привлачном тачком, да насто-јаша талијаиског иарода : a уједи-њење iiifjc могло ништа више омести. Cbii знамо, да с.у Јужан Словени гледали на Србију, оообито ону Ср-бију, како се оиа изградила за вла-дања данашњег њеиог краља, истим погледима, којим Талијаки на Пије-монт. Није ни потребно истицати како је Србија услед свог демократ-ског устава држава где су у највећој мери заштићене све грађанске сло-боде. Но не само то, већ и економ ски положај грађанина Србије име-нито сељака далеко је п:вољнији од птложаја његовнх сународника у Аустро-Угарској. У Босаи још и давас владају кметски одношаји, a аустријска упра-ва показивала је јасно, да јој не пада ни на крај памети, да тој сра-мотној реликвији средњега века учинн крај. У Хрватској и Славонији већи и бољи део земље налази а у ру- кама велакпх поеедшша. —1 грофива И цркве. — Но већи део јавних пода-вања пада на леђа малог поседника — сељака. Док је босански и хрватски се-љак тешко осећао своје бедно еко-номско стање, није вечио могао остати слеп за оно. што се око њега дешава. Он је слушао и добро уту-kio, да је сељак слободне Србије фактички господар у својој кући, да тамо нема више ни трагова кметству, да нема властеле, већ да се сва зем-ља налази у рукама сељака. Знао је да у Србији постоји закон, по коме се сељаку ни за какав дуг не може продати земља, која му је потребна за прехрану породице. У Северној и Јужној Америци живи данас стотинама хиљада наших тежака. Заступане су ту све југо-словеиске земље — осим Србије. За-што j1 то тако, сувишно би било и говорити. Нико не оставља своју ро-ђепу груду из обести већ од беде, да nonpaBPi своје економско стање. Ноложај сељака у Србији није га силио да се сели, јер он, једини го-сподар своје земље, није осећао по-требе да преко океана тражи бољу срећу. Разговарајући са својим људима, који су допали као ратии заробље-ници у Русију, опазио сам, да за њ није у. Србији — иашем Пијемонту — нпшта тако привлачиво, као то, да ће у новој великој Југославији и он бити изједпачен српском сељаку и да више неће морати бити ни кмет ага ни слуга грофова и попова. Дао Бог да силким војскама Ру-сије и њених савезника што скорије успе, да се њсгови идеали остваре! ——м- GORIJO ZVEZDE .. . Gorijo zvezde kot mrtvaške sveče nad tihimi grobovi tujih tal, list šelesti, molitev v mrak šepeče, in tiha tožba plava v daljno dalj. Vesti od sina tamkaj mati čaka, vsa sklonjena in stara, dan na dan. Za dnevom dan se v gluho noč pretaka, in pisma ni.. . Moj Bog! In vse zaman. Gorijo zvezde, kot mrtvaške sveče nad tihimi grobovi . . . Spava in, odrešen rane, strašne in skeleče, o tebi sanja, bedna mati, sin. — a — Zašto smo proiili krv u Dobrudži? Proš'o je preko mjesec dana od časa kad su jugoslovenski dobrovoljci iz Austro-ugarske monarhije zajedno sa svojom bračom iz Srbije pokazali či-tavom svijetu, da su dostojni slobode i ujedinjenja, jer zapečatiše svojom krvlju ideale, za koje stupiše u dobrovoljce. Djelo samo po sebi predstavlja kulminaci-ju požrtvovanja, samoprijegora i patriotizma, a još više kad se uvaži, da je to djelo izvršeno u takovom opsegu, da je zadivilo čitav svijet. Dosta je po-motriti kakovo je oduševljenje nastalo u redovima bratske ruske armije, bez razlike na čin, te na temelju česa može se zaključiti, da su junačka djela, koja počiniše naši osvetnici doista tako velika, da se moramo njima dičiti. Da ne govorimo o čitavoj ruskoj štampi i o javnom mnijenju, koje je poslije borba u Dobrudži sasvim drugačije shvatilo naš pokret za oslobodjenje i ujedinjenje te prestalo sumnjati o iskrenosti naših težnja i sasvim zabacilo razne predrasude. Do najvažnjih i najviših položaja, koji če danas-sutra riješavati našu sud-binu, došao je jednodušni glas o ne-ustrašivosti i o junaštvu naših dobro-voljaca. Ta činjenica da sinovi Bosne-Hercegovine, Hrvatske, Slavonije, Dalmacije, Istre, Bačke, Banata i Slovenije udruženi sa svojom bračom iz Srbije zajedno rame uz rame sa nepobjedivim orlovima Bijelog Cara udaraju na trulu zgradu Austro-ugarske, dokazala je našim saveznicima, da su naši zahtjevi pravedni i da smo za naše svetinje gotovi do zadnjega izginuti. Naše žrtve prije rata, pak za trajanja istoga tako su velike, da su saveznici duboko shva-tili potrebu, da naše troimeno pleme moraju sačuvati i ujediniti u potpunom svome opsegu. Čitava saveznička štampa puna je o junačkim djelima naših junaka u Dobrudži i onih pod Solunom. Sada je čas, da se ne stane na pol puta nego da se nastavi započeto, te da ojačavši redove dobrovoljaca stupimo na rodjenu grudu kao oslobodioci naših milih, koji nas sa zebnjom očekuju. Koliko pomaže našima u domovini, da izdrže teško breme neprijateljskog jarma, kada čitaju u austro-njemačkim novi-nama o borbama, koje vode Hrvati, Srbi i Slovenci za svoje i njihovo oslobodjenje, ne bi mogli naši nepri-jatelji smisliti boljeg sredstva i melema za teške rane našim kod kuče, nego što je pisanje njihove štampe o djelima naših osvetnika. Junačke borbe izdržane našima u Dobrudži imale su dvostruki plod. Pokazale su saveznicima, da smo jedno i da smo dostojni velikog našeg ideala ujedinjenja i da smo spremni za oživo-tvorenje tog ideala i krv svoju proliti. S druge strane očutili su naši mili kod kuće, da ih hijesmo zao'oraviii, nego da je blizak čas kad čemo oružani kuči doči i donijeti im potpunu i trajnu slobodu. Ha прагу домовине, Српска je војска прешла на срп-ско земљиште. Догађаји које је Србија прежи-вела за последње 4 године, тешко се могу наћи у историји ма кога народа и за много дужи период вре-мена. Четири момента из овога вре- мена падају у очи. * Почетком октобра 1912. године млади и силни српски пукови од-лично обучени, ванредно наоружани и потпуно снабдевени, певајући из-бијају на Косово. После 500 година на Муратовом Тулбету вије се срп-ска тробојка. У дркви Грачаници благодарење запобеду. И док звона, која су тако дуго ћутала, објављују ослобођење, које се тако дуго оче-кивало, са Куманова топовска пуц-њава стишава се. Турци потучени до ногу. Ударен камен темељац великој Србији. To је први моменат, — момеват славе, — светао као сунце. * Прошле три годипе. После без-бројпих борбн без престанка стара српски пукови, који су победоносио пронели заставе од Београда до Со-луна и од Скадра до Једрена — из-бијају опет иа Косово. Нн једаи пук кијо изостао, али су редови ироре-' ђени ; муниције мало ; оцело похаба.:о a хране понестаје. Уместо песме чује се јаук рањенива. После надчовечанских напора, после крвавих борби повдачи се са Косова. У Грачаници молепствије за J 2 СЛОВ ГУГ Бр. 32. спас Србије a пред вратима Албакије српске топџије плачући уншптавају толове. To је други моменат — моменат пораза — мрачан као ноћ. Зима. По <шуту» пусте и дивље Албаније, у којој нн питома камена нема, кшзе по снегу мала волујска кола. носећи једног великог крал>а, који дели судбину са евојим ваља-ним војницима. За краљем без зем-ље маршује његова војска без оруж-ја. После трогодишње елаве, јунаци са Куманова, Једреиа, Брегалниде и Рудника голи, боси и гладни уз-мичу пред непријатељем. Знали су само за «напред» и за собом остав-љали трофеје. A сада? Садасу стазе којима пролазе начичкане лешевима јунака, који страдају од зиме, глади или арнаутског ножа. Најзад тн јадници долазе једног дава на Крф, после страшних мука и искушења. Силни пукови личе на ~~тиле бедника a Крф претворен у аторијум за самртнике. И док у •градском двору мађарски арци-зкуп служи за здравље ћееара — малом «Острву Смрти» код Крфа _уМире свакодневно стотинама младих српских војника. To је трећи моменат — момеиат искушења — страшан као смрт. Први пролетни дани враћају у живот последње српске војнике. Пле-менита Француска указује обилату помоћ толико напаћеној браћи по У свих само једна жеља: освета! Почетком августа нова српска артиљерија објављује Бугарима до-лазак њихових старих пријатеља. Као олуја јурншају млади пукови и пробијају бајонетима бугарске ли-није. Преко крвавог прага од бугар-ckiix лешина враћају се Срби у њи-хову Маћедонију. Као и пре свуда узмиче неиријатељ испред њиховог «ура>!; као и пре за собом остав-љају многе трофеје. Иза Црне реке бели ее Buio као мозаик. По трећи пут буди повска грмљавина Краљевића Мар*.ат који се спрема да поздрави своје потомке. To је четврти моменат — моме-нат ослобођења — крвав као освета. i ЗА «НАШЕ РАЊЕНИКЕк Начелник штаба Српског Добро-вољачког Одреда, г. Драгупш К. Ку-шаковић, даровао је за наше рање-нике 30 рубаља. Г. пуковник слави 18. о. м. «сдаву» св. Луку, па пошто се сав наш народ налаги у таквом положају, да се сва весеља и славе одгађају за боља времена, мјесто примаља на дан «славе» приложио је он горњу суму за наше рањенике. Захваљујемо г. пуковнику на прилогу ti честитамо му крсну славу са же-л»ом, да је идуће године у здрављу прослави у својој ослобођеној отаџ-бини! Smutljivci u zarobljeničkim taborima. Madjari i Nijemci ostaju i u rop-stvu postojani neprijatelji Jugoslavije. Staru njihovu lozinku «divide et im-pera» (razdvoji pa vladaj), nastavljaju i u zarobljeničkim taborima. Evo kako ! Nešto iz kukavičluka a nešto iz luka-vosti, javili su se Madjari i Nijemci, koji govore našim jezikom za Hrvate. Mislili su da će im u ropstvu biti bolje, ako kažu da su Sloveni — Hrvati. Priznati se Srbima nisu mogli jer nisu takvi nazovi- f <.•: - -icv li nižji činov- d vcću inteli-; j .. • гр dob -dušnog hrvat-jj :;<■> .nadu se i udruže sa najgorim hrvatskim elementom, koji je bio u domovini sluga svakoj protuna-rodnoj vladi, a denuncijant svih domoljubnih narodnih boraca. I takva kom-panija počinje u svojem pravcu raditi. Salijetaju naše ljude, truju ih kojekak-vim proturuskim — a to znači protu-slovenskim — pričama i bajkama. Sistematski im preuveličavaju snagu i sposobnost Nijemaca. Uvjeravaju našeg seljaka o konačnoj pobjedi Nijemaca i Madjara i t. d. Kada su saznali, da je Podlistek. KRST PRI SAVICI. (France Prešeren). (Nadaljevanje.) Mož In oblakov vojsko je obojno Končala temna noč, kar svetla zarja Zlati z rumen'mi žarki glavo trojno Snežnikov kranjskih siv'ga poglavarja, Bohinjsko jezero stoji pokojno, Sledu ni več vunanjega viharja; Al somov vojska pod vodo ne mine In drugih roparjev v dnu globočine. Al jezero, ki na njega pokraj'ni Stojiš, ni, Črtomir, podoba tvoja? — To noč je jenjal vojske šum vunanii, Potihnil ti vihar ni v prsih boja; Le hujši se je zbudil črv nekdanji, Ak prav uči me v revah skušnja moja, Bclj grize, bolj po novi krvi vpije, Požrešniši obupa so Harpije. Na tleh leže slovenstva stebri stari, V domačih šegah vtrjene postave; V deželi parski Tesel gospodari, Ječe pod težkim jarmom sini Slave, Le tujcem sreče svit se v Kranji žari, Ošabno nos'jo ti po konci glave. Al, da te jenja ta skeleti rana, Ne boš posnel Katona Utičana 1 -v :a inteligencija krenula listom u oljačku armiju, i da se je taj ...,.cuy^nciji pridružio veliki bro>j. nacionalno svjesnog seljaštva, tada su počeli pojačanom snagom rovariti i' uni-štavati kod zarobljenih Hrvata vjeru u narodno uskrsnuče i slobodu. Grade se uvijek dobrim Hrvatima, koji su zabri-nuti za budučnost Hrvatske, te im naši prostodušni ljudi nasjedaju. A tamo gdje na taj način ne mogu uspjeti, groze se progonima t. j. da če Austro-madjari sve povješati poslije rata i t. d. Na vlastite oči i na vlastite uši uvjerio sam se o tome, kad sam neki dan bio u jednom zarobljeničkom taboru. Upravo me bolilo, kad sam primjetio, da je rad ovih zločinaca kod mnogih okrunjen uspjehom. Mene Hrvata, ro-djenog Zagrepčanina, razumjeli su ljudi, no bili su suviše zaplašeni i povjero-vali su madjarskim agentima da če Nijemci i Madjari pobijediti. Ko se raz-govara sa ovim ljudima, taj če lako razumjeti, da je Frank mogao pod krinkom patriotičnih fraza kroz 20 go-dina voditi tako zvanu radikalnu opozicija Pripovijedao je patriotizam a služio je Beču i Pešti. No nisu svi 'tako vi, kakove sam do sada opisao. Imade ih mnogo, koje madjarski agi-tatori ne mogu slomiti, koji neslomivo vjeruju u slobodu Hrvata, i koji na-punjuju redove dobrovoljačke jugoslo-venske armije. Patriotizam nalaže ovim našim svjesnim ljudima, da saznadu imena tih madjarsko-njemačkih a pro-turuskih i protuslcvenskih agitatora, koji unose u zloj namjeri krive poj-move u naš elemenat, da ih se uz-mogne odstraniti i poslati onamo kamo spadaju t. j. medju zarobljene Nijemce i Madjare. Osim toga, da one koje su ebunili agitatori pridignu, da im objasne prave hrvatske interese, koji kulmini-raju u nastojanju oko potpunog oslo-bodjenja od Madjara i Nijemaca. Treba da im objasne, da Nijemac kraj sveg svoga 40-godišnjeg pripravljanja nikada ne može pobijediti savez takih silnih država kakve su Rusija, Engleska i Franceska. Svi su napori Nijemaca uzaludni i dan je konačne pobjede blizu, za pola godine, za godinu, ko-načno termin ne odlučuje, u stvari Nijemac je več pobijedjen. O Austriji ne treba ni govoriti jer te države mora nestati i da če na ruševinama Austro-Madjarske niknuti sloboda Hrvatima. Svaki zarobljeni Hrvat mora biti o tome na čistu, da če se vratiti u svoje krajeve, kad tamo neče biti više madjarskog nasilja, jer če pod udarcima ruske snage morati odstu-piti mjesto slobodnome hrvatskom narodu. No nije svejedno da li se vrača svojoj kuči kao roblje bratskoga sloven-skog naroda, ili kao dobrovoljni borac za svoju slobodu. Ponosni, uzdignute glave vračati če se dobrovoljci, a kao roblje posramljeni oni koji su više vje-rovali ' madjarskim agitatorima, nego svojim iskrenim domoljubima. Svijetlu uspomenu ostavit če dobrovoljci svojoj obitelji, i djeca če im s ponosom pričati : moj se je otac borio za slobodu Hrvatske. 0ДЛИК0ВАЊА. 10. o. m. уручили еу ђенерал Живковић и пуковник Лонткијевић руским ђенералима и вишим офи-цирима одликовања, што их је по-елала српска влада као признање њиховоме раду око стварања нашега одреда. Главни начелник одескога војнога округа ђенерал инфантерије М. И. Зб^ловг одликован је орденом «Белог Орла» 1-ог степена с мачевима, до-чим је начелник штаба одеског воЈ-ног округа ђенерал П. А. Марксв од-ликован ордевом «Белог Орла» II-or степена с мачевима. Осим њих добили су: пуковник Камелвко†орден «Белог Орла» III. степена с мачевима, потпуковник Василвевг орден «Белог Орла» IV. степена с мачевима, нотпуковник ПисареветИ орден «Белог Орла» V. степспа с мачевима и капетап Сатик CKift орден «Белог Орла» V. етепена с мачевима. K umoru grofa Stiirgkha. V nedeljo zvečer je prinesel brzo-jav kratko vest: Ministerski predsednik Sturgkh umorjen. Morilec Adler, izdajatelj časopisa. Vest se je zdela malo neverjetna, daljša poročila pa so pokazala, da je resnična. Da bi imelo odstranjenje Sturgkha kake posledice in vpliv na razvoj vojne, Prenesla pričujoče ure teže Bi ne bila let poznih glava siva; V mladosti vendar trdniši so mreže, Ki v njih drži nas upa moč golj'fiva, Kar, Črtomir, te na življenje veže, Se mi iz tvojih prejšnjih dni odkriva, Ko te vodila ni le stara vera Tje na osredek Blejskega jezera. Tje na otok z valovami obdani, V današnjih dnevih božjo pot Marije; V dnu zad stoje snežnikov velikani, Polja, ki spred se sprosti, lepotije Ti kaže Blejski grad na levi strani, Na desni griček se za gričem skrije. Dežela kranjska nima lepš'ga kraja. Ko je z okolišč'no ta, podoba raja. Tam v časih Črtomira na otoki Podoba boginje je stala Žive, Ki so 'zročeni ji mladenčev stoki, Ki so ji, ve dekleta ljubeznive, 'Zročeni vaši smehi, vaši joki. Orožja, ki so nam nepremagljive. — Tam bog'nje vežo Staroslav in lepa Njegova hči odpira in zaklepa. Hči Bogomila lepa ko devica Sloveča Hero je bila v Abidi, Nedolžnost vnema ji oči in lica, Lepote svoje sama le ne vidi, Prilizrtjena mladenčev govorica Je ne napihne, ji srca ne spridi. Spolnila komaj je šestnajsto leto; Srce mlado ni za noben'ga vneto. Dari opravit bog'nji po navadi Prinese Črtomira lahka ladja, Od tega, kar raste pri njega gradi, Od čede, žita in novine sadja; Ko bliža z njimi se devici mladi, Zadene ga, ko se je najmanj nadja, Iz nje oči v srce ljubezni strela, Plamen neogasljiv je v njemu vnela. O blagor, blagor Črtomir ! ti vneta Je deklica od tvojega pogleda, Kak od zamaknjenja je vsa prevzeta, Kak gleda v tla, kak trese se beseda I Ko zarija, ki jasen dan obeta, Zarumeni podoba njena bleda, In v tvoji roki roka nje ostane Zadržana jI od moči neznane. Naj pevec drug vam srečo popisuje, Ki celo leto je cvetla obema: Kak Črtomir osredek obiskuje, Kak oče omladi med njima dvema, Ki ni ko meni mu veselje tuje, Ki srečna ga ljubezen v prsih vnema, Pijanost njij'no, ki tak hitro mine, Pregnana od ločitve bolečine. Že, Črtomir, je treba se ločiti, ^e slišiš, kak glasno trobenta poje I 3ripodil s sabo je Valjhun srditi Požigat božje veže divje roje; Povsod vzdigujejo se vere ščiti, Ki si prejel od matere jo svoje, Te vere, ki ji deklica ta služi, Ki zdaj te z njo ljubezen čista druži. Kak težka, britka ura je slovesa ! Stoje po licih jima kaplje vroče, Objeta sta ko bi bila telesa En'ga, spustiti ustno ustna noče, ■ Si 'z lev'ga oče, desnega očesa Jok briše, ki ga skriti ni mogoče, Ko vidi v tako žalost nju vtopljene, In da tolažbe zanje ni nobene. Bi spomnil njima zmage večno slavo, Ak bi, da jo doseči moč je, sodil; Al preveliko trumo Je čez Dravo Po Kokri doli v Kranj Valjhun pripodil. Se možu zdi, da gre le v smrt krvavo, Brez da bi vero, brate osvobodil. — List pride, kak vasi in veže božje Gore; — čas, Črtomir, je vzet' orožje. In šel je bo) boj'vat brez upa zmage, In skazal se je korenine prave, Kjer suče meč, na čelu smrtne srage Leže sovražnikov trupla krvave Mrtvih al izdih'jočih duše drage; Vender ne meč, ne moč gradu trdnjave Bogov ne more rešit' slavnih staršev In ne pred smrtjo ohranit' tovaršev. Premagan pri Bohinjskem sam jezeri Stoji naslonjen na svoj meč krvavi, Z očmi valov globoki brezen meri, Strašne mu misli rojijo po glavi, Življenje misli vzet si v slepi veri; Al nekaj mu predrzno roko vstavi, — Bila je lepa, Bogomila, tvoja Podoba, ki speljala ga je 'z boja. Бр. 32 сдов ГУГ 3 ni niti misliti. Celo v notranjem življenju Avstrije ostane ves dogodek le dnevna epizoda: režim nasilja in proti-slovanske politike bo vladal v Avstriji i nadalje. Avstrija je kot stoglavi zmaj: odsekaš mu jedno glavo, a na mah zraste na istem mestu nova in zmaj davi in zastruplja kot preje. Znano je, da zver ravno na koncu svojega dihanja najbolj pobesni. Dokler ne pride odločilni udar od zunaj, dokler ne zadajo Avstriji popolnega razgroma, ne moremo pričakovati preobrata. Osebe padejo, sistem pa ostane. Sturgkh in Hohenburger sta ustanov-nika in predstavitelja one ministerske klike, ki se je zaklela proti avstrijskim Slovanom. Mi Slovenci smo občutili Stiirgkhovo pest posebno v času njegovega naučnega ministerovanja: nemška gimnazija v naši stolnici, višja gimnazija v Kočevju za 60 dijakov, spodri-vanje slovenskih profesorjev in nešteto drugih krivic, so spomeniki Sturgkhove ljubeznjivosti napram Slovencem. O morilčevi osebi se je prvotno mislilo, da je identična z dunajskim dr. Adlerjem, vodjo avstrijskih socijalnih demokratov in izdajateljem, -njih organa «Arbeiter Zeitung». Pozneje je prineslo dnevno časopisje, da je to drugi Adler, rojen na Češkem, v političnem življenju neznana oseba, po poklicu sotrudnik glasila praških Židov : Prager Tagblatta. V Avstriji je bil znan tudi kot nemški pesnik. Odgovor na vprašanje, kaj ga je privedlo do sklepa odstraniti Sturgkha in do konečne izvršitve, najdemo v njegovih delih. «Zakaj so tisoči in milijoni obsojeni, da trpijo, da umirajo od gladu in pomanjkanja» to je motiv, kateri daje snovi vsem njegovim proizvodom. Videl je sirote, katerim so padli očetje, videl je deco sestradano, golo in zapuščeno, videl je stotine mladih moči, brez roke, brez noge, oslepljene, videl je prepad, ki zija pred prokleto državo — in zarotil se j.) proti njim, ki so krivci tega zla. Mi vidimo v umoru izraz obupa in nesreče naroda, protest ljudstva, katero se že skoro dve leti in pol baga-telizira, katerega se ne vpraša, je-li po njegovi volji ali ne, da pade zadnji moški zarod v obrambo trhlega avstrijskega prestola. Руски цар и Enkrat videt' želi podobo milo, Pozdravit' prejšnjega veselje mesto ; Al srečno je prestala časov silo, Al njeno mu srce še bije zvesto, Al morebit' pod hladno spi gomilo, Al premagavec mu je vzel nevesto, Al živa al mrtva je, 'zvedet' more, Ločiti pred se iz sveta ne more. Znan ribič privesla od une strani, Opomni ga, kak sam sebe pozabi, Kako povsod ga iščejo kristjani, Kak z vjetimi Valjhun srditi rabi, Prijazno dalj mu tam ostati brani, Stopiti k sebi ga v čolnič povabi, Da ga pripelje v varniši zavetje; Vda Črtomir se v to, kar ribič svet'je. In brž veslata v konec ta jezera, Kjer bistra vanjga pribobni Savica; Ker srečen veter nji' roke podpera, Čolnič leti ko v zraku urna ptica. Se ribič po sovražnikih ozera, Čoln vstavi, kjer je gosta senc temnica. -Ker se mu zdi, da lakota ga grudi, Junaku, kar je v torbici, ponudi. Želi dat' Črtomir mu povračilo, Al v vojski d'narji so bili razdani; Da Staroslav, se spomni, z Bogomilo Mu v skrivnem kraju tovor zlata hrani, Nju poiskati, da mu naročilo' In da mu prstan samo njima znani, Da bo pri njima storil mu resnico; — Prinesti zlata reče četrtnico. (Nadaljevanje.) > српска деца 2. o. m. стигло je у Одесу 160 српске деце, која ће бити размештепа овде — у Одеси — по школама. Том приликом послао је овдашњи наш конзул г. М. П. Цемовић, министру просвете грофу Игнатијеву следећп телеграм: < Јуче је стигло у Одесу 160 cpn-, ске деце — избеглице из Румуније? од 5.—16. године. Ја сам објаснио деци, да је много српске деце остало без родитељске неге, али да сва срп-ска дсца пмају у лиђу узвишеног Цара Господара свога великога Оца Покровитеља. Из истих дечјих устију дуго се, оршш «Жешио руски Цар!» Њихови учитељи и родитедји учили су их, да воле рускога ца|а као што воле свога краља. И де^а су доиста била сретна да на руском земљишту мзразе своју чисту дечју благодарност нашем великом заштит-нику. Ја сам такођер објаснио деци бригу Ваше Светлости, истшштош представника руске ћросвете, o не-ерећној српској деци. Жз дечјнхуста заорило се «Живио гроф Игнатије«! >> Јављајућн сетумачем чистих деч-јих осећања благодарности према Његовом Царском Велћчанству и Вашој Светлостл, осећања, која ја с дедом потпуно делим, молим да ве-рујете, да деца изражавају и осе-ћања целога српскога народа, који преживљује такве муке и страдања, какве није преживљавао још ниједан народ у историји. У исто време мо-лим Bamv Светлост да будете тумач ових осећања пред Његовим Вели-чавством Царем.» Министар просвете послао је сле-дећи одговор нашем конзулу: «Цар Господар благоизволео је својом сопственом руком нагшсати на моме најодаиијем извештају од 9. о. м. o осећањима српске деце бегу-наца, која су стигла у Одесу, следеће: Тронут сам и благодарим. Убе-ђен сам, да ће Русија српској деци заменити привремено њихову много-страдалну отаџбину.» ica te pobjede raskomadanje Austro-Ugarske i uslijed toga oslobo-djenje čitavog jugoslovenskog naroda na austro-madjarskom jugu, te naše ujedinjenje sa uskrslom Srbijom». „Bulletin Jugoslave". Последње припреме Ау-стрије за рат. (Наставак.) Међутим се у Босни врше послед-ње припреме за рат. Восна и Херцеговина имала је пред овај рат у свену три жељезвичке пруге: једна је сјекла Босну долином ријеке Босне и везала Бос. Брод саСарајевом; друга је ишла од Сарајева до Метковића и, ту се одвајала у два крака, од којих је један ишао преко Вишеграда ирема срп-ској граници до Вардишта a други на Увад до граниде Новопазарског Санџака трећа пруга спајала је Хердеговину < Босном и ишла на југ од .Сарајева пре- прошириће се ко Мостара на Хум, где се дијелила на два крака и један ишао на Метковић, nnvrri ТТЛ finTfnTrnTrmf'lf A ГПДПГТ1ТА тта ^ Hrvat slave - рао na polju u Francuskoj. Mnogo Jugoslovena zapisalo se u francusku «Legiju stranaca», te se bori rame o rame sa junačkim Francu-zima. Kako pripovijedaju, oni su izvršni vojnici, te su predmetom pohvale svojih zapovjednika. Jedan od njih, Toma Gorički, ranjen je nedavno, te podleže ranama. To bijaše neustra-šivi i hrabri borac, te je bio nagradjen medaljom za hrabrost. «Temps» od 8. prošlog februara piše o njemu sli-jedeče retke, poslane od jednog njego-vog korespondenta: Toma Gorički, iz Virovitice u Hrvatskoj, vojnik pohod-nog puka francuske «legije stranaca», sada na dopustu u Parizu, pričao mi je slijedeče:. Momenat objave rata zatekao me u Francuskoj, te se upisah u jedno sa Česima, a Francuzi na: znadu s razloga, što uz njih vojujemc Mi se zato hrabro borimo za Frar cuze, jer znademo, da je njihova p< bjeda — naša pobjeda i jerbo će b други до бококоторске границе на Ус* копље са продужењем до бококоторско1 мјеста Зеленике. Жељезница, која иде од Б. Брода на југ до Сарајева и она, што иде од Сара-јева преко Мостара веже Босну с ја-дранским морем у главном су прометне жељезнице н служе као превозио сред-ство за особе и за робу. Захваљујући томе карактеру прометних жељезница, оне су обе ак.тивне и носе земљи из-ВЈесни, ма да врло незнатан, приход. Жељезница пак, која иде од Сарајева на исток и која преко Вишеграда, Вар-дишта и Увда спаја Босну са Србијом, грађена је искључиво у стратегијске сврхе и за народну привреду је савр-шено без икакве вриједности. Ова же-љезница, грађена преко дивљег терена кроз пусте предјеле, без насеобина, без села и градова, није имала кога нри-вредно да подигне. Није било ничега што би иавозила, a да би шта увозила, није било за кога, за провоз продукта није било такођер, јер не имајући споја са српском жељезницом, остала је, што је и била, т. ј. ћор-жељезница. У оста-лом та ттруга није ни грађена ради на-родис цривреде. Њено подизаае било је диктовано само и искључиво војно-стра-тегијским плановима. C тога је она од увијек пасивна, која пасива због у њу уложеног великог капитала, (око 70 ми-лијуна круна на 118 километара пруге) знатно терети буџет Босне и Херцего-вине. Овоме треба да' се припише још пруга од Сарајева до Јајца, са једним краком од Варцар-Вакуфа до Бугојна, -војничка жељезница од Добрлина до Бање Луке у дужини од 60 километара, и пруга Добој-Тузла од около 40 кил. Све су ове пруге ускога колосијека и протежу се у укупној дуљини од около 900 километара. Тако је било стање босанско-херце-говачких жељезница до 1912. године. Те године почело се говорити o по-треби градње нових пруга, a и o потре-би, да се неке пруге уског колосијека преиначе у пруге са нормалним коло-сијеком. Кад је ријеч o градњи жељезничких пруга у словенским крајевима Аустро-Угарске, онда између пурпарлера o њи-ма и између њиховог пројектирања про-тече обично неколико деценија, a сам пројекат или се и не проведе никако или и за то треба да npot)e неколико нових деценија. Тако н. пр. случај са личком жељезницом, која би ишла кроз српске и хрватске, дакле чисто словен-ске насеобине. Најстарији људи у Лици једва памте, кад се први нут покренуло питање o градњи жељезниде кроз Лику. То питање никада није пало с дневног реда, па инак кроз Лику није жељез-нида прошла ни до данашњега дана уза све то, што би само она била у >у, да колико толико поправи прив-io стање земље и да задржи живу фвдну снагу, да остане на својој и и да не сели преко океана. У Босни и Херцеговини мислило се, з тако нвшто да буде и са градњом х 6(Kvj.jKdx жељезница, па пошто се додста почела осјећати извјесна тјес-коба у народној привреди због ријетке жељезничке мреже, то су Босанци и Хер-цеговци поздравили покретање тога пи-тања као рекавши: нека се само говори; да — ако добијемо те жељезнице тамо до педесет година. Али су у Bochii доживили велико изненађење. Пројекат за градњу нових и преградњу неких пријашних жељез-нпчких пруга био је већ готов и био већ на путу из Беча и Пеште у Сара-јево, да се поднесе сабору Босне и Хер-цеговине на претресање. Начин закона Л.градњи нових же-љезница предвиђао ^е подизање ових нових пруга: 1. Главна жељезничка пруга од Б. ода преко Добоја до Сарајева остаће, o што и јест, пруга уског колосијека, |ли ће се од Шамца до Добоја и онда д Добоја до Сарајева градити нова руга са нормалним колосијеком у ду-ину од около 270 километара пара-лелно са старом уском пругом. 9. Уска пруга од Добоја до Тузле У нормалну пругу. $ 3. ОдТузледоСарајева преко Кладња и Олова градиће се нова пруга опет са нормалним колосијеком у дуљини оц около 160 км. 4. Градиће се нова пруга од Бр™-ког до Бијељине и у продужењу до Звс ника. 5. Градиће се жељезница од Јај до Бање Луке у дуљиви од око 74 в Ова пруга биће нормална, јер је и в ничка пруга од Добриња до Бање нормална. 6. Градиће се нова пруга од Б. Новог до Бихаћа у дуљини око 75 км. Овај нацрт жељезничког закона до-био је већ био предсанкцију обију влада монархије и изнесен пред босанско-хер-цеговачки сабор. Сабор је имао да усвоји овај нацрт без промјене. Кад закон прође у сабору поднијеће се владару на санкцију и приступиће се одмах градњи свију пројектираних пруга. Издаци еу прелиминирани са. 280 ми-лијуна круна, од којих ће 2/3 носити аустријска и угарска половина монар-хије на једнаке дијелове, a само Ј/з вашпе на терет Босне и Херцеговине. Од тога се изузима пруга Б. Нови—Бихаћ. Њу ће градити Босна и Херцеговина из својих средстава, јер та пруга нема друге важности осим привредне. Прелиминирана свота покриће се зај-мом, што ће ra подићи Босва и Херце-говина уз јамство обију пола монар-хије. Прије него је дошао нацрт тога за-кона пред сабор, и босанска управа и штампа, која јој служи категорички су одрицале свима овим пругама сваки стратегијки карактер и настојале су, да убиједе босанске политичаре, да се ту ради само o томе, да се са повећањем прометних средстава подмире потребе, које су настале са развијањем промета у земљи. Разумије се само по себи, да им то није могло да пође за руком. Кинемато-графска брзина, којом се све то радмо, ставила је и на лајика захтјев да отвори очи и да усредоточи сву своју пажњу на предмет. И доиста требало је бити слијеп, па видјети, да су нове жељез-нице, Koje се дају Босни, Данајски Дар per excellence. Све пруге, осим оне Б. Нови-Бихаћ, носиле суискључиво војно-стратегијски карактери намјеравањеправитипозахтје-ву аустријског главногштаба искључивоуоперационе сврхе против Србије. Одлучни фактор у Бечу и Пешти увидјели су, да шарање и варање не иде даље, и ми смо по-тврду за ово, што смо горе казали, нашли у образложењу самог законског пројекта o градњи тих жељезница, кад је тај пројект био поднесен сабору и раздијељен међу народне посланике. У образложењу тога законског пројекта не таји се више да нове жељезнице имаду да служе више војсци него на-роду. То се, изван сваког обичаја, шта више и лојално признаје. Драгиша Живковић. (Наставиће се.) 4 СЛОВЕНСКИ ЈУГ Бр. 32. ИЗБАЧЕНЕ МОШТИ «СВ. КРАЉА» У СОФИЈИ. Софијска саборна црква звала се по моштима српскога краља Милутина «Св. Краљ>. Варвари не оставише на миру ни мртвачких костију, него их избацише у забачен кут. Савезништво са Аустри-јанцима морали су доказати и са овак-вим кукавичким делима. Аустријанци бар дозволише, да се могати владике Раде сместе у цетињском манастиру, a ови гадови се не стиде јавно захте-вати, да буду бачене на сметиште. Нека не забораве да су Турци спалили мошти «Св. Саве», чији се пепео разасуо по свим крајевима српским, a Турцима је очи заслепио. Ево шта пише o томе «Камбана» од 22. YIII.: «Српски «Свети Краљ» кружи по софијским улицама! После трпељивости, која је долазила из незнања, кости овога недостојног свеца из софијске катедрале превесене су негде у неки забачен кут, али нису пронесене кроз једино чисти-лиште за такве прљаве ствари, и старо, право име цркве <Св. Недеље» се обнови кад се одбаци наметнуто јој из незнања име «Св. Краљ» Али зло рађење не може се лако избрисати, и име «Св. Краљ» проноси ce званично кроз софиј-ске улице — на транвајима! Знамо да осећав>е управника трамваја није бу-гарско, али се чудимо нашем бескрај-ном стрпљен>у.» Недјељни преглед. R a t i š t e. Na jugozapadnom ruskom frontu nastav-ljaju se bojne operacije, koli u Vladimir-volijn-skomu, toli u bržezanskom pravcu, imajući karakter izmjeničnih protunapadaja. Uostalom, na čitavom ruskom frontu od Rige pak do Karpata preuzimlje maha pozicijona vojna, koja je diktirana lošim vremenom. Jedino u Bukovini, osobito u rajonu Dorna-Vatre, raz-vijaju se operacije u većem stilu, u kojima Austro-Nijemci uzaludno kušaju, da se zabiju kao klin izmedju krajnjeg ruskog lijevog krila i desnog rumunskog pod komandom generala Iliesku. Nastupanje Austro-Nijemaca koje je za-počelo pred petnaest dana u Sedmograd-skoj, sasma je zaustavljeno jakim protunastu-panjem sa strane Rumuna, Kojima je več uspjelo u poslijednjim danima zarobiti nekoliko hiljada Austro-Nijemaca i 14 topova i masu mitraljeza. Bojevi se razvijaju u transilvanskim Alpama u gorovitom terenu, u kojemu se je rumunjski vojnik pokazao odličnim borcem, nadvisujuči svojom sposobnošču u velike Austro-Nijemce. Rumunjt odbaciše Austro-Nijemce u Sed-mogradskoj, oslabiše nešto svoj front u Dobrudži, gdje je Makenzen upotrebio tu pri-liku i nanovo započeo nastupanje, koje je bilo onako junački likvidirano rusko-rumunj-skom i našom divizijom. U tim poslijednjim bojevima zarobiše naši dobrovoljci 11 topova, jednu pukovsku zastavu, masu mitraljeza, te su sa svojim junačkim djelima opet pokazali visinu svojih sposobnosti i nenatkriljivo junaštvo. Izgleda da če u Dobrudži doči još do večih borba, jer obe strane koncentrišu velike vojske na prostoru izmedju Dunava i Crnoga mera. Saveznici su uvidjeli, da se mora naj-prije obračunati sa vjerolomnom Bugarskom, pak podrezavši noge centralnim vlastima, stu-patj dalje k srcu njihovom Austro-Germaniji. Dok se razvijaju jake borbe na rumunjskom sjevero-zapadnom i južnom frontu, dotle je na solunskom frontu nastala mala stanka u operacijama, izuzev na lijevom krilu koje sačinja-vaju Srbi. Naše junačke trupe pod koman-dovanjem generala Mišiča, predjoše Crnu, te se svakim danom sve više približuju Bitolju, zarobivši u poslijednjim danima 8 topova i 30 mitraljeza. Na ostalom dijelu fronta, gdje ope-rišu Francuzi, Englezi, Rusi i Talijani razvijaju se večinom artiljerijski bojevi. noseči karakter prigotovljenja večih piešadijskih operacija. Grčka vojska, pristalice privremene vlade Venizelosa svakim danom sve više jačaju, te se pridružuju saveznicima, da se rame uz rame s njima bore za očiščenje svoje domovine od razbojničkih Bugara. Venizelos kao predstavnik privremene vlade dao je ultimatum Bugarskoj sa zahtjevom, da smjesta isprazni okupirane dijelove grčke države. Na francusko-engleskom frontu usprkos lošem vremenu, nastupanje naših saveznika se sve više širi k istoku. Francuzi i Englezi oslobodiše kroz vrijeme od dva i po mjeseca svoga nastupanja preko 400 kvadratnih km zemljišta, prodrijevši njemačke linije u dubini na 18 km. Sva moguča naprezanja njemačkoga komandanta Btilova, koji je koncentrisao u samom jednom selištu oko četiri divizije, da bi održale taj položaj, ostala su bezuspješ-nima, te je morao odstupiti, ostavivši u ru-kama Francuza preko 1500 neranjenih Nije-maca. Na Somi Francuzi i Englezi sa svojom nadmočnom artiljerijom, koja upotrebljuje sve moguče metke sa raznim otrovnim plinovima napravlja darmar u redovima Niiemaca, koji poslije toga nijesu u stanju da izdrže ujedi-njenu francusko-englesku pješadiju. Od po-četka nastupanja na rijeci Somi uspjelo je Francuzima i Englezima zarobiti 73.000 nje-mačkih redova, 307 topova i 1035 mitraljeza. U nijednoj periodi ovog svijetskog rata nijesu Nijemci izgubili toliko žive sile kao u ovoj na Somi, gdje je Nijemčima izbijeno iz stroja preko pol milijona ljudi. Nijemci poraženi n?. glavnim frontovima, kušaju sreču proti malim drža/ama protu-njemačke koalicije na sporednim ratištima u nadi, da mogu zadovoljiti svoju i onako razo-čaranu publiku sa jeftinim pobjedama nad Rumunjima. Saveznici dobro znaju, da više nema različnih frontova, nego da svi saveznici sačinjavaju jedan jedincati front sa jednim neprijateljem, kojega čeka zaslužena sudbina. Čim kasnije, tim gore za Nijemce i njihove saveznike. . -4. Вијести из домовине. ЈУГ0СЛ0ВЕНСКИ Р0Д0ЉУБ 0БЈЕ-ШЕН 0Д АУСТРИЈАНАЦА. «Neues Wiener Journah јавља тужну вијест o извршењу смртне казне над начелником Будве Ђуром Зеновићем. Овај нови злочин, који пада на космату савјест Хапсбурга, извршен је овог пута на старцу од 76 година! Покојни — родом из Паштровића, — у роду je са црногорском влада-лачком кућом по својој жени, која је сестричинакраља Николе. Он остав-ља три сина. Као жарки патријота, судјеловао је у јавном животу Дал-мације. Његов сав злочин је у том, што је за вријеме црногорске окупа-ције био именован од краља Николе будванским начелником и префектом запосједнутог округа. Повучен пред суд, он је био оптужен са велеиздаје, те осуђен иа смрт, a осуда је извр-шена 29. јула о. г. СЦЕНЕ ИЗ БЕОГРАДА. «Београдске Новине» од 12. сеп тембра о. г. јављају следеће: На Босанској улици била су у-хапшена два дечака, један од шест a други од 12 година, јер су изра-жавали своје српске осећаје певајући: «Ој Србијо мати мила, ти ћеш бити царевина». Обојица били су одве-дени на полицију, која их је екзем-пларно казнила. Ради инског доба млађи је интернирап на Бањици.» Није им доста злостављање од-раслих, него се оборише и иа пејаку децу, преследујући главни свој циљ, истребљење наше нације. Njemačka gimnazija u Sarajevu. U Sarajevu se otvara njemačka gimnazija i naglasuju se odozgo prednosti, što če ih uživati učenici, koji se u nju upišu. Kao što Madjari daju u Hrvatskoj prednost učenicima iz ma-djarskih škola, tako se sad obečavaju u Bosni prednosti onima, koji budu posječivali njemačku gimnaziju. Hrvate i Srbe huškaju jedne na druge, a sve njihovo zapostavljaju za njemačkim i madjarskim. Zagrebačke «Novosti» od 31. VIII. donosi u toj stvari slijedeče: j «Priprave za otvaranje privatne nje- j mačke realne gimnazije u Sarajevu napreduju tako, da če se naskoro moči otvoriti prva tri razreia. U sva tri razreda primaju se dječaci i djevojčice, koji polože nužni privatni isoit. Osni-vači ovoga privatnoga zavoda — dva činovnika Zemaljske banke u Sarajevu — upozoruju javnost, da če se učenici prije ispita zrelosti moči usavršiti u željenom zvanju lakše nego li na drugim realkama i da če moči iz ove privatne njemačke realne gimnazije preči na univerzitet kao i na tehniku, a biče im dakako otvorene i sve visoke škole i akademije. » Осуђен Србин у Банату. (»Szegedi Naplox> 19. IX.) »Првостепени суд je опет претресао једну парницу због дражења. Матија Рус, земљорадник из Деске (у Банату\ давно је био сумкив у очима месног жавдармеријског наредника, јер ннје притајивао српска осећања и држао је «6аћушкину» слику у својој соби. Сеоски биров, Јозеф Фрањо, више пута га је опомињао да пази на себе и да не брбља, нарочито кад је нааит. Опомена није помогла. Његова кућа и његова породица биле су зборно место руских заробљеника, који су се ту осећали са-свим својски. Кад га је биров због тога укорио пред присутнима у крчми Клај-новој, он је изјавио гласно, да су руски заробљеници «наша браћа*. Осуђен је за то на 8 меседи робије.» Slovenska zastava prepovedana in zopet dovoljena. V začetku vojne je bila prepovedana kranjska deželna in slovenska narodna zastava z izgovorom, da je ruska in državi nevarna. Da bi za vedno uničili slovensko narodno zastavo in da ne bi imela državne zaščite, so hoteli Nemci usiliti Kranjski, mesto belo-modro-rudeče, rumeno-mo-dro-rudečo zastavo. Proti temu je protestiral kranjski deželni odbor. V odgovor na ta protest je izšel sledeči odlok kranjskega deželnega predsednika grofa Attemsa: Na osnovi odloka ministra notranjih del od 12. VIII. 1916. št. 18.050 narejujem, da se o priliki slavnosti morejo upotrebljati samo zastave ... v deželnih barvah. Kot deželne barve se smatrajo, na podlagi odloka... kot odgovarjajoče barvam deželnega grba, samo belo-modro-rudeča. Vporaba barv kranjskih stanov (rumeno-modro-rudeča) je prepovedana privatnim osebam, ker je vporaba teh barv dovoljena SBmo deželnim stanovom kranjskim. Гоњење Југословена. («Хрватска 0-брана» 20. IX.). «Берберин Ђорђе Костић у Осијеку, доњи град, говорио је једног дана у месецу децембру 1915. г. у трго-вини Терезије Крмпотић, како је он Србин, челпк-гвожђе, a уз то је величао краља Петра и претио шта ће све бити кад краљ Петар дође. На расправи која је била 18 о. м. иред овдашњим судбе-ним столом, порицао је Костић да је овако говорио, али иошто му сведоци у лиде исказаше његове изјаве и пошто сам оптужени није могао сведоцима ништа приговорити, осудио га је суд па казну тешке тамнице од 3 меоеца». Romuni v Istri. „Slovenec" 16./ IX. poroča, da živijo v Istri v nekaterih selih Romuni, t. zv. Čiribirci. Kdaj so se naselili v teh krajih, ni znano. Domneva se, da so bile vasi pod Učko vsled nalezjivih bolezni zelo izpraznjene. Da se nadomesti to, kar je pobrala smrt, pozvali so tamošnji knezi balkanske narode in jih naselili v srednji Istri. Romuni so kompaktno naseljeni v župnijah Brdo, Suš-njevica, potem v vaseh Gradinje in Žejane. Imena so večinoma hrvaška -r vse je na -ič. Mnogi se zovejo Ljubičič, ime, ki se pogosto sliši v Dalmaciji. Narod je marljiv in pošten. V župniji Brdo so vedno volili s hrvaško stranko, tudi so zahtevali vedno hrvaške šole. Razlika med njih narečjem inf romunskim jezikom je tako velika, da istrski Romuni ne razumejo knjig tiskarnih v slovnični romun-ščini. V teku let so se čisto prilagodili hrvaškemu življu. Глад у Македонији. У цијелој Маке-доннји, и грчкој и српској, запосједну-тој од Вугара, влада глад. Бугари су опљачкали становвиштво, да је још љетос остало без хране, a шта te истом бити с њиме до зиме. Пошто су гласови o глади допрле и у неутралне државе, морали су се Бугари бранити, али на-равно сваљују кривиду на савезнике, јер им је лаж увијек на језику. Бугар-ски лист «Утро» од 22. VIII. пише: «Минкстарски савјет је одлучио, да се испрати по могућности што скорије и повише хране за становништво у јужним дјеловима у новоослобођеним крајевима, где се највећа потреба осјећа, у толико више што су Енглезо-Французи и Срби при свом одступању савршено опљач-кали становништзо». . Ова вијест потврђује гласове o глади у новим крајевима Македоније. Према приватним обавјештењима из ; Скопља, тамо су учестала самоубијства. Има доста случајева дављења у Вардару. Кажњена због преношења писаиа. (<Београдске Новине» 20. IX.) «Гђа Лепо-сава Обрадовић из Београда, са ставом у Новопазарској улици 22., била је до-била путницу за Варварин, који спада у бугарско окупационо подручје. На молбу неколицине познаника гђа Jleno-сава понела је веколико писама за род-бину тих пријатеља, која живи ва 6у-гарском запоседнутом подручју. Писма је сакрила под своју блузу, али је при-ликом ревизије путнице подвргнута личном претресу, па су сакривена писма вађена. Предата је редарственој власти, која ју је по изведеној расправи осудила ва месец дана посебвог затвора. Пресуда је постала извршна и осуђена је запо-чела издржавање казне.» Домаће вијести. Дарујте књиге за српску децу! Молимо све Југословеле, који имају српских и хрватских књига, да их дарују за српску децу. Како је по-знато, у Одеси су смештена сва деца српских бегунаца, која су се спасла преко Румуњске. Овде ће их намес-тити у једну школу, али немају књига ка материнском језику. Зато се обраћамо свима родољубивим Југо-словенима, који имају срџско-хрват-ских књига, било ћнрилицом или латиницом, да их пошаљу на Кр. Српски Конзулат v Одеси, који ће их разделити деци. Разне вијести. Mobilizacija Cigana u Austriji. Zagrebačke službene novine donose naredbu o popisu Cigana. Na kraju naredbe «Obzor» dodaje: «Ovom se naredbom ide za tim, da se Cigani na-uče mirnom, radinom životu, da prestane ono trajno ugrožavanje tudje imovine, a često i života ostaloga sta-novništva, naročito onoga po selima. Osim toga je svrha ove naredbe, da se svi za odbranu domovine sposobni Cigani primoraju na vršenje odbran-benih dužnosti i da se u oskudici radne snage upotrebe na ekonomske radove.» Nijemci i Madjari najprije dovukoše u pomoč Turke, a sad dodje red i na Cigane. Čestitamo im nove saveznike I ОД УРЕДНИШТВА. Због техничких потешкоћа изла-зиће «Словенсни Југ» од данашњега броја једанпут недјељно и то недјељом. Издаватељ и одговорни уредник: Милован Н. Митричевић. Дозвољено војном цензуром. Одеса, 14. окт. 1916. г. Тип. Акц«он. К)жно-Русскаго 0-ва Поч. Atna Оцесса.