UDK 821.163.41.09-lPopaV.:133.5:54
Aleksandra R. Popin
Državni univerzitet Novi Pazar (Srbija)
SEDMI KRUG VAŠKA POPE
U raduje posvečena pažnja dosada ne mnogo istraživanoj temi - vezi poezije Vaška Pope i alhemije. Datje osvrt na dosadašnja razmatranja o ovoj temi, kao i pokušaj dovodenja u vezu alhemijskih motiva kod Vaška Pope sa tekstovima A. Bretona, M. Elijade, K. G. Junga, Fulka-nelija i njegovog učenika Ežena Kanzelija. Analizirana su znamenja knjiga poezije Nepočin-polje i Kuča nasred druma, u datom kontekstu; pesma Srce belutka u knjizi Nepočin-polje, zatim krug pesama Ognjena vučica i 4. i 6. pesma kruga Vučje kopile iz knjige pesama Vučja so, kao i pesma Raspra o rosi iz knjige Rez.
Ključne reči: alhemija, Kamen mudrosti, Uroboros, Veledelo, Zemlja majka, antimon, cvet cvetova
The paper focuses on the previously understudied topic of the connection between Vasko Popa's poetry and alchemy. It provides an overview of the previous treatment of the topic and attempts to establish a connection between the alchemical motifs of Vasko Popa's poetry and those in the texts by A. Breton, M. Eliade, C. G. Jung, Fulkanelli, and his student Eugene Kanzelli. Within a given context, it analyzes symbols in the collections of poems No-Rest Field and Home in the Middle of the Road, the poem.^ Heart of a Pebble Stone from the collection No-Rest Field; the cycle of poems Fiery Wolf: the fourth and the sixth poems of the cycle Wolf's Bastard from the collection Wolf's Salt, and the poem Discussion on Dew from the collection The Cut.
Key words: alchemy, philosopher's stone, Uroboros, masterpiece. Mother Earth, antimony, flower ofall flowers
Onaj ko želi da u potpunosti (ako je to uopšte i moguce učiniti) pronikne u sve značenjske slojeve poetike Vaška Pope nema nimalo lak zadatak. lako se zagonetke ovoga pesnika rešavaju več decenijama, može se reci da ritual traje i dalje. Popa se potrudio da čin čitanja njegove poezije podseča na skidanje slojeva palimpsesta ili na tumačenje nekakvog vešto kodiranogjezika, za koji ni danas nismo sigurni da imamo sve šifre. Pa tako imamo nanose nadrealističke poezije, usmene i srednjovekovne književnosti, mitološke, religijske... U skladu sa svakim od njih, naravno, i adekvatne jezičke kodove. Medutim, postojijošjedan, koji, reklo bi se, nije u potpunosti istra-žen. Razlogje možda i taj štoje izučavaocima književnosti pomalo strana oblast sa čijegje izvora ovaj naš pesnik živu vodu zahvatio, a malo se i zazire od te čudnovate nauke, koja se neretko vezuje za nešto mračno, poput tamnog vilajeta, jer nikad se ne zna ishodište za onoga ko nije upucen. Reč je o onome što se, možda pogrešno, smatralo pretečom hemije, a što Fulkaneli naziva Umetnošču, dakle - alhemija.
Za ovu priliku pomenučemo nekoliko bitnijih tekstova, čiji autori govore o mo-tivima vezanim za alhemijsko iskustvo u poeziji Vaska Pope. Prvi od njih jeste tekst
Ivana V. Laliča. Na mestu, gde se prvi put pominje alhemija, kojaje, po Laliču, zna-čajna za tumačenje knjige Sporedno nebo (1968), kaže se:
Vasko Popa je u Sporedno nebo ugradio jednu znatnu simbološku erudiciju; simboli koje on upotrebljava javljaju se u slikama i u mehanici drevnih mitova, u medijevalnoj ezote-rici, u iskustvu alhemičara - kao i u savremenim, monografskim i komparativnim delima koja se bave simbologijom. (Posebnoje karakteristično prisustvo nekih slika i simbola iz slovenskog folklornog mita) (Lalič 1980: 115).
Autor dalje u tekstu potkrepljuje svoju tezu na primerima pesama:
U pesmama Ponočno sunce i Podražavanje sunca opet smo suočeni sa dramom; unu-trašnji sjaj »ponočnog sunca« (kojeje isto što i »podzemno sunce« alhemičara, ono koje svetli kao sjaj spasenje na dnu duše - svejedno da li ga shvatamo kao spasenje u smislu religioznog verovanja, ili onog tananog Jungovog pojma »procesa individualizacije«) kameni se u statičnu svoju slavu, zlatnu i neplodnu, dok srce koje hoče da »izgreje nasred zgarišta neba« umesto sunca odlazi »za čadavi zrenik« i ne vrača se »sa mladimjabuko-noscem / ili bar sa dvanaest ognjenih grana« (Lalič 1980: 118).
Motive iz alhemijske tradicije prepoznaje i u pesmi Ješan dim (Popa 1980b: 53), pa kaže:
U istoj pesmi Popa kreira simbole gornjeg i donjeg kotla, originalnu adaptaciju praslike suprotstavljenih planova realnosti, i drevnog principa što ga formuliše legendarna Tabula Smaragdina: »ono što je gore jeste kao ono što je dole«. (Gete je istu misao precizirao u parafrazi: Ono što je iznutra je isto tako i spolja - odnosno, ideja i oblik su identični) (Lalič 1980: 119).
Sledeči tekst, koji direktno analizira alhemijske motive jeste Teorija oblaka Jo-vice Acina, gde autor govori o Popinoj pesmi Raspra o rosi (Popa 1981: 23). lako je pesma ispevana tako da direktno upucuje na svoje veze sa alhemijom, onaj ko nije makar informativno upucen u njene tajne, ne može je u potpunosti razumeti. Osim pojašnjavanja pojedinih motiva i pojmova, Acin otvara i perspektivu iz koje se vidi koliko su zapravo pesnik i alhemičar bliski u svojim poslovima: »Tako se u naličju alhemičarevog časa« pokazuje »izvodenje časa iz pesništva« (Ačin 1982: 4). Pesnik i njegovo delovanje najezik u procesu stvaranja pesme poistovečuje se sa radom alhemičara na dobijanju Veledela, tako da i pesnik, poput alhemičara, doživljava proces sopstvenog preobražavanja: »U trenutku izvršenja Veledela odigrava se transmutaci-ja samog alhemičara. 1 zapravoje to i bio istinski cilj alhemijskih istraživanja. Sa Ve-ledelom smo, prema alhemičarima, na putu prema apsolutnom, sa pesmom na putu reintegracije čoveka u njegovom prvobitnom dostojanstvu, putu koji uprkos svemu, zna da bude staža koja nikuda ne vodi« (Ačin 1982: 5). Dalje se u tekstu tumače zna-čenja motiva rose, oblaka, šaputanja etc., kao i (ne)mogučnost potpunog tumačenja poezije, tako da se dolazi do finalnog stava: »Čitati pesmu, dakle, vodi uvek do tačke na kojoj postajejasno da sejedna pesma ne može do kraja pročitati. Ono što čitamo u toj pesmi, možda je njena nečitljivost. Transmutujuči materiju jezika, menjajuči čoveka i uslove njegovog razumevanja, pesništvoje zapravo velika nauka (Gaya Se-ienca, o kojoj govore rasprave o alhemiji, jezik božanski). Sa pesničkim, čudenje i
znatiželja nam se neprekidno oporavljaju: da li su oblači planete« (Ačin 1982: 6). Vidimo, dakle, da je autor ovoga tekstapročitao pesmu Raspra o rosi do one granice do koje se u tom trenutku dalo.
Neizostavno je, ovom prilikom, pomenuti i tekstove Vlade Uroševica. U tekstu Atanor Vaska Pope (Uroševič 1981: 34-35) autor analizira nekoliko motiva u alhe-mijskom ključu u pesmama Belutak (Popa 1980a: 57), Srce belutka (Popa 1980a: 58) i Ponočno sunce (Popa 1980b: 47). Stav koji proističe iz ovih analiza jeste da Popa koristeci motive iz alhemije, kao što su kamen, zmija,jaje i črno sunce, želi da pokaže posledice pogrešno izvedenog alhemijskog procesa,jer su sami izvodači u proces pošli sa lošim namerama, te, govoreči o pesmi Ponočno sunce, Uroševič kaže:
Dogodila se, očigledno greška:jedan pogrešno voden alhemij ski proces odveoje na stran-puticu i istraživače i njihovo delo; umesto jednog višeg oblika postojanja dobijen je na-kazni, preokrenuti lik ideala: ponočno sunce. Izjednog zlokobnog i besmislenog atanora rodilo se usijano, razarajucejezgro, koje svojim bleskom uništava sve živo ^ (Uroševič 1981: 34).
U tekstu Na temeljima drevnih znamenja govori se nešto više (i nešto pozitiv-nije) o alhemijskim motivima u Popinoj knjizi pesama Sporedno nebo. I ovde autor, promišljajuči o k^mga Podražavanje sunca, podvlači svoj stav daje reč o procesu do-bijanja Kamena mudrosti očigledno nedovedenog do uspešnog kraja, jer »alhemičar Vaska Pope, mada na prvom planu ne dolazi do željenog cilja, uspeva - na drugom planu - da pronade put koji vodi kajednom drugačijem postizanju tog cilja: okrenu-vši se sopstvenim dubinama on u njima pronalazi ljudsku meru smisla« (Uroševič 1983: 40), i, na kraju, posmatrajuči ulogu Zvezdoznanca, kaže: »Posle jednog neuspeha (koga po redu u nepreglednom nizu ljudskih poduhvata?) sledi novi pokušaj: traženje savršenstva produžava, igra traje« (Uroševič 1983: 41).
Od mladih autora pomenučemo tekst Alhemija u poeziji Vaska Pope Nemanje Raduloviča (Radulovič 2011: 531-39). I ovaj autor je svoja istraživanja bazirao, prvenstveno, na Popinoj knjizi Sporedno nebo, kao i pojedinim pesmama u njoj, razma-trajuči funkciju simbolike boja (pesme Smrt sunčevog oca, Sukob u zenitu, Ponočno sunce), značenja motiva kotlova i kule {Užaren poljubac), te relacije gornje/donje (krug pesama Lipa nasred srca). Radulovič takode iznosi stavove i o posthumno objavljenim Popinim pesmama Zelenaploča i Raspra o rosi. lako ovaj tekst svakako donosi nove poglede na odnose Popine poezije i alhemijske tradicije, on se i dalje drži sigurnih staža kojima su kročili i autori pre njega, ali ono što je veoma značajno za potonje istraživačejeste otkrivanje mogučih izvora koji su našem pesniku poslužili kao smernice kada je o ovom krugu motiva reč, kao i otvaranje jedne nove poetske dimenzije, tj. ugla gledanja na poetiku Vaska Pope.
Naša ideja jeste da ovom prilikom pokažemo do čega smo došli u sopstvenom či-talačkom iskustvu kadaje reč o nekim od alhemijskih motiva u pesmama Vaska Pope. Zanimljivo bi bilo zapitati se kojim putem je Vasko Popa stigao do ovih motiva. Izvesno je da je postojalo više tih puteva. Smatramo da je prvi od njih bio zasnovan na teko-vinama nadrealizma, tačnije u Drugom manifestu nadrealizma, A. Bretona. Izmedu ostalog, Breton u ovom manifestu dovodi u vezu nadrealistička stremljenja i alhemiju, pominjuči neke od poznatijih Umetnika Veledela i njihova dostignuča i stavove:
Ja tražim da se dobro uoči da nadrealistička istraživanja predstavljaju, sa alhemijskim istraživanjima,jednu značajnu analogiju cilja: kamen mudrosti nije ništa drugo nego ono što bi omogučilo čovekovoj uobrazilji da izvrši nad svim stvarimajednu blistavu odmaz-du i nas sve ponovo, posle vekovnog pripitomljavanja duha i ludog odricanja, da pokuša da oslobodi definitivno maštu torn »dugom, ogromnom, pametnom neobuzdanošču svih cula« i ostalo. Mi smo možda tek pred skromnim ukrašavanjem zidova našeg stani-šta razuma, koje nam se najpre činilo lepo, po ugledu na Flamela, pre nego štoje našao svoju prvu dejstvujucu silu, svoju »Materiju«, svoju »peč« (Breton 1979: 99-100).
Takode još jedan navod bi nas naveo na to da je Popa pojedine svoje pesničke iskaze formirao u skladu sa ovim manifestom: »Sve ide k tome da se veruje da po-stoji izvesna tačka duha gde život i smrt, stvarno i zamišljeno, prošlost i buducnost, saopštljivost i nesaopštljivost, ono što je gore i ono što je dole prestaju da budu proti-vurečno videni« (Breton 1979: 57).
Osim ovog teksta postoje još neki koje, možda suviše smelo, možemo dovesti u vezu sa pojedinim motivima kod Vaska Pope. Smatramo da su na Popu od presudnog značaja, kadaje o alhemiji reč, imali uticaja Mirča Elijade, Kari Gustav Jung, a doc-nije, možda, čak i Fulkaneli, pa i njegov učenik Ežen Kanzelije, preko kojih se naš pesnik posredno upoznao sa procesom i ciljevima Velikog dela.
Več u Popinoj knjiži pesama Nepočin-polje prepoznajemo niti alhemijskog tkanja. Govorilo se ranije o Uroborosu kojijejedan od očitih simbola ove knjige. On se nalazi i u samom znamenju u kombinaciji sa poljem i okom. Zmija Uroboros, koja grize sopstveni rep, ima u simbologiji više značenja, ali ono štoje nama sada važno jeste veza Uroborosa sa alhemijom. Onje čest simbol na umetničkim prikazima vezanim za alhemiju.
Obratičemo pažnju na pesmu Srce belutka (Popa 1980a: 58). U pesmi se kaže kako su se (neimenovani) igrači igrali belutkom. To da se belutak imenuje kao kamen aso-cira nas na kamen mudrosti, krajnji cilj Umetnika Velikog dela (Uroševič 1981:34). Tako možemo pretpostaviti da su igrači nekakvi adepti ili bar oni koji bi želeli to da budu, koji pokušavaju da ostvare Veliko delo. Ljuti zbog neuspelog čina, oni razbijaju kamen pronalazeči u njemu srce. Po ideji daje i kamenje živo, ne čudi nas što u njemu pronalaze srce. Unutar srca spava zmija. Dakle, ona bi bila mogučnost ostvarenja Dela, do koga se ovom prilikom došlo nasilno. Poznato je da bi svaki kamen da ostane dovoljno dugo u zemlji sazreo i postao savršen, odnosno zlato, a da čovek ima mogučnost da pomoču alhemije taj proces ubrza. Dakle, otkrivena zmija se vinula uvis i obavila se oko vidika, »Kojaje ga progutala«. Na osnovu ovih motiva vidimo daje reč ne o običnoj zmiji, več o samom Uroborosu, koji predstavlja sveobuhvatnost. Još jedan detalj nas navodi na to daje u ovoj pesmi prisutno alhemijsko naslede. Zmija je vidik progutala kao jaje, a postoji pojam jaje mudrosti: »Jaje mudrosti, jedan od osnovnih alhemičarskih simbola, predstavlja Vasionu koja se javlja kao Vasiona za sve, sveopšti svemir« (Rabinovič 1989: 385). Nakon ovog dogadaja, kojije, reklo bi se, slučajan ishod u ostvarivanju Veledela, akteri se vračaju i ne pronalaze nikakve tragove: »Nigde zmije ni trave ni parčadi belutka / Nigde ničeg daleko u krugu«. Poslenici su se zgledali, osmehnuli i namignuli jedni drugima. Dakle, shvativši da je cilj postignut, otkrivši tajnu Veledela, oni, ne progovarajuči (kako to Adeptima i
dolikuje), odlučuju da o tajni čute, namigujuci jedni drugima, šeretski, kao oni koji znaju. Na ovom mestu želimo da istaknemojoš jedan navod koji bi mogao da bude u vezi sa pesmom Srce belutka, a odnosi se baš na samo srce. Naime, K. G. Jung, razmatrajuci neke od elemenata alhemije kaže sledeče:
Sve te predodžbe najstarije su opce dobro alkemije. Zosim koji je živio u 13. stoljecu navodi u svojem spisu »O umijecu i njegovu tumačenju«jedan od najstarijih alkemijskih autoriteta: tojest, Ostana koji živi na granici povijesnoga razdoblja, a poznatje več i Pli-niju. Ostanova veza sjednim od najstarijih alkemističkih pisaca Demokritom, vjerojatno potječe iz prvog stoljeca prije Krista. Tajje Ostan navodno rekao sljedece: Otidi do voda Nila i tamo češ nači kamen koji posjeduje duh (^vsO^a). Uzmi ga, razdjeli, posegni rukom u njegovu nutrinu i izvuci mu srce; jer njegova je duša (yux^) u njegovom srcu (Jung 1984: 305).
Knjiga pesama Vučja so (1975) do sadaje, s pravom, čitana uz dovodenje u vezu sa srpskom/slovenskom mitološkom i usmenoknjiževnom tradicijom. Medutim, tokom ovih istraživanja, nametnule su nam se i pretpostavke da bismo pojedine pesme ove knjige mogli tumačiti i uz pomoč alhemijske tradicije. Na prvom mestu, reč je o krugu pesama Ognjena vučica. Način na koji su formulisani stihovi čitavog ovog ciklusa neodoljivo nas podseča na tekstove alhemijske kabale, na čije smo citate nai-lazili u literaturi koja se bavi Velikim delom. Svaki od njih pisan je tako da odbije od sebe i zbuni neozbiljne pojedince koji bi se iz pogrešnih razloga uputili u potragu za Kamenom mudrosti, a jasni su istinskim pregaocima i adeptima, koji su pronikli u suštinu alhemijskih traganja. Nečemo ovom prilikom opterečivati tekst citatima koji bi to i potvrdili, ali dovoljno je pogledati samo Fulkanelijeva^/Aewz/'^^a boravišta ili Misterije katedrala, pa da nam bude jasno koliko je ovaj krug pesama kabalistički blizak tekstovima velikih Umetnika. Naravno, nijejedino način pisanja pesama ovog kruga ono što se može dovesti u vezu sa alhemijom. No, da podemo redom. U prvoj pesmi ovoga kruga, očito je da Vučica predstavlja Majku zemlju, tj. ženski princip stvaranja. To potvrduje i stih da ona leži u podnožju neba, dakle, ispod neba, koje je muški princip u procesu stvaranja svega živog. Njeno telo je od žeravice, doduše obraslo travom, ali pokriveno sunčevim prahom. Več ovi stihovi upučuju na to da bi moglo biti reči o alhemijskim motivima, jerje vatra jedna od najvažnijih energija u stvaralačkim procesima, a Sunce, odnosno njegov sjaj, doprinosi prirodnom stvara-nju zlata u zemlji. Osim reka ijezera, koje su krv i oči Vučice, pominju se i planine, a zna se da se »izvori, rudnici i spilje poistovečuju s maternicom Zemlje - Majke« (Elijade 1983: 42), tako da verujemo da smo u pravu kada kažemo da su ovde vidljivi brojni simboli vezani za alhemijsku tradiciju. Takode se zna da u toj materici minerali žive, poput embriona, i svi imaju mogučnost da, ako se ispoštuje prirodno vreme, postanu vrhunski metal. Smatramo da se naredni stihovi odnose upravo na tu činjenicu: »U njenom nepremer-srcu/ Rude se tope od ljubavi/ Na sedmostrukom ognju«. Dalje se u pesmi kaže da se na ledima Vučice, kao i u njenoj biljurnoj utrobi, igraju vukovi. Ako želimo da dosledno čitamo ove pesme u zadatom ključu, reči čemo da se u nekim alhemijskim tekstovima antimonova ruda predstavlja kao vuk (Rabinovič 1989:84), a sam antimon (o čemu če više reči biti kasnije) ima značajnu ulogu u ostvarenju Veledela. U narednih pet pesama ovog kruga imamo slike muče-
nja Vučice i njenog oslobadanja. Tačno je da se u večini tekstova o ostvarenju cilja alhemičara čitav proces simbolički prikazuje kao mučenje, usmrčivanje i uskrsnuče materije, ali smatramo da ovde nije reč o tome. Pre če biti da su u liku mučitelja Vučice - Zemlje, oni koji bi nasilno da ostvare čitav proces iz sasvim pogrešnih namera, a ne pravi adepti. Dakle, alhemičarski proces, kojije svakako donekle, uslovno rečeno, nasilan prema embrionima zemlje, ovde je doveden do monstruoznosti, a njegove su namere isključivo materijalne prirode i rušilačke. Vučicu mučitelji zatvaraju u podzemni oganj, koji bi možda bio neka vrsta atanora, i sileje da stvori ono što žele. Ponovo imamo očite alhemijske motive -žar i živino mleko. Žarbibio potrebna vatra za odvijanje procesa, a živa je, pored sumpora i soli, jedan od glavnih elemenata u dobijanju Kamena. (Doduše, postoje dve vrste žive, u zavisnosti od koraka u procesu, ali za ovu priliku nam to nije od velike važnosti.) Vučicu »Gone da se pari/ Sa usija-nim žaračima/1 zardalim svrdlima«, dakle, gvoždem, a laička definicija alhemijeje upravo ta da se od gvožda stvara zlato. lako se Vučica otima, iznovaje hvataju, ovoga puta u čelične zamke i »Skidajujoj sa njuške zlatnu obrazinu«. Nije potrebno posebno naglašavati značenje ovog stiha. Dalje, Vučicu nastavljaju da muče, ne bi li došli do svog nečasnog cilja. Ona zahvata »Živu vodu iz čeljusti oblaka/1 sebe ponovo sa-stavlja«. Pored tradicionalnog verovanja u dejstva žive vode, ovde bi ona mogla biti i u vezi sa rudom žive, ili, možda, sa vodom kojaje takode veoma važna u alhemijskim procesima. Prateči naš ključ, u pesmi 4. vidimo oslobodenu Vučicu, koja se kupa u plaveti, da bi se očistila od skrnavitelja, u čeljustimajoj danju Mesec skriva sekiru, a Sunce noču noževe. Osim toga što ovde vidimo dnevni ciklus i odbranu zemlje, zapažamo i simboliku Mesec - živa, Sunce - sumpor, koji su po Hermesu roditelji Kamena (Fulkaneli 2007: 109). Vučica ima bakarno srce, štojejošjedan prilog na-šoj tezi daje ovde Vučica Majka zemlja, predstavljena, izmedu ostalog, i sa nanosima alhemijske tradicije. Otuda nisu slučajni ni motivi u poslednjoj pesmi ciklusa, gde se kaže kako se oslobodena Vučica diže u podnožje neba (dakle, ka prirodnom muškom principu) sa vukovima skamenjenim u utrobi (opet vidimo motiv kamen - ruda -život - Kamen). Diže se izmedu podneva i ponoči, u vreme simbolički pogodno za ostvarenje Veledela, sa slanim urlikom (so kaojedan od tri najvažnija elementa več smo pominjali) i kreče prema pojilu repatih zvezda.
Još u dvema pesmama knjige Vučja so prepoznali smo neke od motiva koje bismo mogli dovesti u vezu sa alhemijom. Rečje o četvrtoj i šestoj pesmi kruga Vučje ko-pile. U četvrtoj pesmi vidimo sliku vučjeg kopileta kojeje vezano za nakovanj. Ono, rekli bismo, izvodi odredene kovačke poslove - kuje staro gvožde i otpatke mesečine. Dakle, radi sa metalom, ali u sadejstvu sa Mesecom, poput kovača, ali i alhemičara. Njegova željaje da pronade kovinu od koje muje lanac sazdan, ne bi li se tako oslobodilo. Ne čudi nas to štoje predstavljeno poput kovača, niti motiv koji se vezuje za davola, koji je po legendi vezan i trudi se da prekine lanac. Naime, kovači su u drevnim tradicijama u bliskoj vezi sa šamanima, herojima i mitskim kraljevima, a njihovo delovanje na metale i kročenje vatre u te svrhe, može se povezati i sa tradici-jom alhemičara kasnije. Povezivanje kovača sa davolomje samo hriščanski nanos na ta verovanja: »Vlast nad vatrom, zajednička magu, šamanu i kovaču, u krščanskom se folkloru smatrala vražjim poslom« (Elijade 1983: 114). Takode, kovačje smatran pomagačem vrhovnog božanstva u borbi protiv zla, a imajuči u vidu daje Vučje ko-
pile u ovoj knjiži pesama potomak vrhovnog božanstva Slovena (verovatno solarnog karaktera), ne čudi nas ovakav njegov prikaz u ovoj pesmi. Za naša razmatranja o vezama sa alhemijom interesantna je naročito i druga strofa četvrte pesme: »Rosa mi obliva nakovanj / Črna ujutro zelena u podne / Crvena uveče«. Rosa je materija značajna za izvodenje Velikog dela, a ni njena odredenost bojama u ovoj strofi nije slučajna. Sami procesi u radu na dobijanju Kamena mudrosti označavani su bojama koje bi trebalo da se pojave ako se sve odvija kako treba. Tačnoje da cemo u večini literature pronači daje reč o redosledu črna - bela - crvena, ali kod Junga navodi se kratak istorijat procesa po bojama, pa se tako kaže daje Heraklit pominjao sled črno
-	belo - žuto - crveno, potom u 15. ili 16. veku broj boja smanjio se na tri (žuta išče-zava), ali se iza črne javlja zelena, koja doduše nikada nije stekla glavno značenje, dok u poslednje vreme postoje samo tri boje (odnosno stepena procesa) crno - belo
-	crveno ( Jung 1984: 240). Nije li onda očito da se u ovoj pesmi prepliče niz eleme-nata vezanih za tradiciju Umetnika Velikog dela? U šestoj pesmi kruga Vučje kopile pronašli smo takode važan detalj za naša razmatranja. Oslobodeni potomak čiji je zadatak da na neki način oživi svoga oca, kaže da se vratio na zelene visove i da kopa sebi grob u najdubljoj misli vučjeg pastira. Dolazi do zaboravljene dubine, gde je bezbedan. Četvrta strofa donosi vezu potomka sa ciklusom Ognjena vučica: »Sazre-va tamo u miru / Sivi škriljac narečen antimon / Od kojeg sam sazdan«. Videli smo, razmatrajuči pomenuti ciklus, verovanje u Majku zemlju i život kamena - embriona. Dakle, Vučje kopile je, kao jedno od dece zemlje i neba, nastalo iz kamena - rude nošene u majčinoj utrobi. Pominjali smo več da se u nekim tekstovima antimonova ruda imenovala i kao vuk, a sada čemo samo navesti da su alhemiji poznati termini: antimon mudraca - sunčev konj, antimon - cvet cvetova - cvet svih metala, iz čega je očito daje imao veliki značaj u dolasku do konačnog cilja u Umetnosti stvaranja Kamena mudrosti. Dalje se u pesmi kaže kako iz antimona prvo po redu niče ^učje cveče, a kasnije sve ostalo po svetom zelenom redu. Dakle, iz njega se rada život, tj. nastavlja se vučja loza.
Želeli bismo sada da obratimo pažnju na pesmu Raspra o rosi (Popa 1981: 23), objavljenu u knjizi pesama Rez (1981). Ova pesma je i jedina u kojoj se eksplicitno govori o alhemiji, pa se tako pominju i Fulkanelijev učenik, alhemičarska peč atanor, rosa potrebna za spravljanje Veledela. Jovica Ačinje u več pominjanom tekstu dosta detaljno analizirao ovu pesmu u zadatom ključu, a mi bismo se samo zadržali na po-slednjoj strofi pesme, tačnije na njenom prvom stihu: »Trube daje voda H20«. Rekli smo več na početku da smatramo daje više autora imalo uticaja na alhemijske motive kod Vaska Pope. U ovom slučaju, prilično sigurno možemo ustvrditi prisutnost direktnog uticaj samog Fulkanelija, odnosno njegovog učenika Ežena Kanzelija, s kojim je postojala mogučnost da se Popa i susreo. Kao potvrdu ovoj pretpostavci naveščemo odlomak iz Fulkanelijevog dela Alhemijska boravišta:
Reci, na primer, da dve merne jedinice vodonika spojene s jednom mernom jedinicom kiseonika daju vodu, znači izneti banalnu hemijsku činjenicu. A ipak, ko če nas naučiti tome zašto ishod te kombinacije pokazuje, u posebnom stanju, svojstva koja gas iz kojeg je voda nastala ne poseduje? Staje, dakle, agens koji tom spoju nameče nova svojstva i dovodi vodu do toga da se, kada na hladnoči prede u čvrsto stanje, uvek kristalizuje prema
istom sistemu? S druge strane, akoje to neosporna činjenica, strogo utvrdena, otkuda to da ne možemo daje reprodukujemo naprosto čitajuci formulu koja treba da objasni njen mehanizam? U formuli H2O nedostaje suštinski agens kadar da izazove tesno spajanje gasnih elemenata, a to je vatra. Naime, upucujemo izazov najveštijem hemičaru da sin-tetički stvori vodu mešajuci kiseonik i vodonik u naznačenim razmerama: ova dva gasa nikad se nece spojiti. Kako bi ogled bio uspešan, neophodno je učešce vatre, bilo u obliku varnice, bilo nekog zapaljenog tela ili tela kadrog da bude dovedeno do usijanja (platinski sunder). Tako se mora priznati, i našoj tezi se ne može suprotstaviti ni najmanje ozbiljan argument, da je hemijska formula vode, ako ne pogrešna, a ono bar nepotpuna i krnja (Fulkaneli 2009: 60).
Namerno smo naveli čitav ovaj obimni odlomak,jer on, osim što pojašnjava navedeni stih pesme Raspra o rosi, ide takode u prilog i razmatranju Jovice Acina u čemu je zapravo smisao ove pesme. A mi bismo samo dodali daje Popa uvodenjem elemenata poznatih alhemijskoj tradiciji izrekao i svojevrstan autopoetski stav, do-vodeci proces alhemije, Adepte koji se njime bave,jezik kojim se služe, kao i krajnji cilj - Kamen mudrosti, u vezu sa poezijom kao vrhunskom umetnošcu, njenim nastankom, jezikom, pesnikom i krajnjim ciljem. Ni jedna ni druga umetnost ne mogu se do kraja raščlaniti niti predstaviti u ohlika formule.
Na samom kraju naših razmatranja obraticemo pažnju najošjedan detalj za koji smatramo da je u vezi sa alhemijom. Reč je o znamenju za knjigu pesama Kuča nasred druma (1975), kojeje »po pesnikovoj zamisli nacrtao Milan Blanuša 1975«. (Slika 1). Znamenje je imenovano kao cvet cvetova. U samoj knjizi nismo zapazili nijedan detalj koji bi nas uputio na alhemijsku tradiciju, ali ovo znamenje zasigurno ima veze sa njom. Kao ilustraciju dacemo reprodukciju koju smo pronašli u pomenu-toj Jungovoj knjizi, na strani 88. (Slika 2).
Slika 1.
Slika 2.
Centralni motiv na reprodukciji jeste »crveno-bela ruža, zlatni cvet, kao rodno mesto sina mudraca«. Ovakav cvet ima simbološko značenje u alhemijskom procesu, gde se sam proces dobijanja Kamena mudrosti označava kao Kraljevska svadba (belo i crveno su kralj i kraljica), a novo radanje, odnosno uskrsnuce, čijije plod sam Kamen, prikazan je upravo crveno-belom ružom (Rabinovič 1989:b87, Jung 2001:
50-51, Zmija i zmaj 1985: 53,243). Nije potrebno biti posebno domišljat pa da se uoči sličnost ove ilustracije sa znamenjem Popine knjige pesama. Naravno, na znamenju cvetje okrenut za sto osamdeset stepeni, ali nije li to samo jedan od načina da se poznat motiv umetnički transponuje, kako je to Popa več činio, s tom razlikom što ovde nije reč o govornom mediju več vizuelnom. Značenje ovoga znamenja pokušao je da odgonetne i Nikola Grdinič u tekstu Znamenja Vaska Pope: emblemi, logogra-fi, simboli, ali rekli bismo pomalo nategnuto: »Naziv »cvet cvetova« upotrebljen je figurativno za nešto štoje najvrednije ili najvažnije, a odnosi se na najvažniji deo na vršalici u kome se odvaja zrno od pleve i slame (nem. Schagleistendreschmaschine), koji kada se posmatra u poprečnom preseku, uz malo mašte, liči na otvoren cvet. Slika izdvajanja zrna iz slame ima široko upučivačko značenje, te se može reči da je simbol u užem smislu« (Grdinič 1997: 153). Na prvi pogled čini se daje cvet kao znamenje, verovatno, u asocijativnoj vezi sa prvim krugom pesama Čuvarkuca, jer jejedno od značenja te imenice upravo biljka - cvet. Medutim, ono štoje mnogo ve-rovatnije u vezije sa izvornim modelom crteža ovoga znamenja. Naime, pominjani cvet nosi simboliku uspešnog završetka alhemijskog procesa, tj. dobijanje Kamena mudrosti, a po prvobitnom pesnikovom planu njegovo pesničko veledelo trebalo je da sadrži sedam knjiga (kao što i proces sadrži sedam stupnjeva). S obzirom na to da crveno-bela ruža predstavlja mesto ili simbol rodenja Kamena mudraca, nakon sedmog stupnja uspešno izvršenog procesa, nije li simbolika modifikovanog Popinog cveta trebalo da predstavi i završni stepen procesa stvaranja njegovog Veledela?
Ovde bi se naša razmatranja iscrpla, što ne znači daje i tema time zatvorena. Smatramo da smo koliko-toliko odškrinuli vrata ujedno područje, kojeje veoma značajno, da bismo zajoš koji korak bili bliže u odgonetanju pesničke kabale Vaska Pope.
Izvori i Literatura
Jovica Ačin, 1982: Teorija oblaka. Književne novine 34/642. 4-6.
Andre Breton, 1979: Tri manifesta nadrealizma. Kruševac: Bagdala.
Mircea Eliade, 1983: Kovači i alkemičari. Zagreb: Grafički zavod Hrvatske.
Fulkaneli, 2007: Misterija katedrala: Ezoteričko tumačenje hermetičkih simbola Veledela. Beograd: Rad.
--, 2009: Alhemijska boravišta i hermetička simbolika u svetoj umetnosti i ezoteriji Veledela 1-2. Beograd: Rad.
Nikola Grdinič, 1997: Znamenja Vaska Pope: Emblemi, logografi, simboli. Poezija Vaska Pope. Ur. N. Petkovič. Beograd: Institut za književnost i umetnost. Vršac: Društvo Vršac lepa varoš.
Carl Gustav Jung, 1984: Psihologija i alkemija. Zagreb: Naprijed.
--, 2001: Mysterium coniunctionis 2. Beograd: KD ATOS.
Ivan V. Lalič, 1980: O poeziji Vaska Pope. Dvanaestpesnika. Beograd: Slovo ljubve. Vasko Popa, 1980a: Nepočin-polje. Beograd: Nolit.
--, 1980b: Vasko Popa, Vučja so. Beograd: Nolit.
--, 1980c: Vasko Popa, Kuča nasred druma. Beograd: Nolit.
--, 1981: Vasko Popa, Rez. Beograd: Nolit.
Vadim Rabinovič, 1989:.Alhemija kao fenomen srednjovekovne kulture. Beograd: Prosveta.
Nemanja Radulovič, 2011: Alhemija u poeziji Vaska Pope. Naučni sastanak slavista u Vukove dane, Beograd, 8-11.1X2010. Beograd: Filološki fakultet, Medunaro-dni slavistički centar.
Vlada Uroševič, 1981: Atanor Vaska Pope. Književne novine XXXIII/618. 34-35.
--, 1983: Na temeljima drevnih znamenja: Numerološka simbolika u kompoziciji dela nekih savremenih jugoslovenskih pesnika. Gradina, Književnost, umetnost, kultura XVIII/7.
Zmija i zmaj: Uvod u istoriju alhemije, 1985. Ur. D. Dordevic Mileusnic.Beograd: Prosveta.
Summary
It seems that the least studied subtext in Vasko Popa's poetry has been the one that establishes a connection between some of Popa's poems and cycles of poems and alchemical tradition. In the collection of poems No-Rest Field, several connections of this type have been recognized. First of all, the symbols of the book whose main motif is Uroboros have an important place in alchemical symbology. Furthermore, in the poem A Heart of a Pebble Stone, there are noticeable connections with certain alchemical texts related to Uroboros and the life of the stone that has a heart, that is, a soul. Alchemical traces have been found in the collection Wolf's Salt. The cycle of poems Fiery Wolf seems to be entirely based on motifs from alchemical tradition. The Wolf is Mother Earth and the sky is the male principle. In the earth, the processes that convert rock and ore into valuable materials occur with wolves—stones as embryos. This cycle also includes the motifs of fire, mercury, salt, iron, and gold, which are all related to alchemy. In the same collection, in the cycle of poems Wolf's Bastard, the fourth and the sixth poems exhibit the relationships that illustrate ancient beliefs of craftsmen—again, in accordance with the alchemical tradition. The author also notices and interprets the meaning of antimony and the motif of dew, which has influenced the obtaining of the philosopher's stone and the colors characterizing the stages in the process of obtaining it. The poem Discussion on Dew from the collection The Cut refers to alchemy explicitly. In its conclusion, the paper examines the symbolism of the collection of poems Home in the Middle of the Road, contained in the image of the fl^^er of all flowers—the golden flower, the birthplace of the son of the sage', it suggests the possible meaning of this symbol, located in the seventh, and, according to the poet's initial plan, last book of poems. The analysis of the aforementioned works by Vasko Popa has revealed the likely impact of the authors who had dealt with alchemy in their works.