Poštarina plaćena u gotovu
Cena Din. 1.—
OKOLOM
GLASILO .SAVEZA .SOKOLA KRALJEVINE		. JUGOSLAVIJE.
' 1 Izlazi svake subote ♦ Godišnja pretplata 50 din Uredništvo Uliva ifp 1 II nnelavi i lil 1 ' uprava Prestolonaslednikov trg 34 Telefon uredništva 30-866 i J ® UlJUOluVIJII« I 26-516, uprave 30-866 Račun Poštanske štedionice br. 57.686 ♦ Oglasi po ceniku Rukopisi se ne vračaju	Beograd, 12 mart 1938 God. IX ♦ Broj 10	
Prosveta u petoletki
U ovome broju „Sokolskog glasnika” donosimo u celosti plan prosvetno-ga rada Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u okviru sokolske Petrove petoletke, što ga je prosvetni odbor Saveza usvojio kao dopunu ranije usvojenog trogodišnjeg plana.
Posle završenog četirigodišnjeg pro-svetnog plana, kakav je bio predložen od brata dr. Belajčiča i zbora žup-skih prosvetara te odobren od glavne skupštine Saveza — pristupilo se stva-ranju novog trogodišnjeg plana još pre ideje o sokolskoj Petrovoj petoletkj.
Medutim se ukazala potreba da i prosvetni rad Saveza Sokola Kraljevi-ne Jugoslavije treba da ude u okvir sokolske Petrove petoletke. Ovo utoliko pre što se celokupno sokolsko delovanje mora ujednačiti, da bi se postigli i ujednačeni rezultati.
Dosadašnji prosvetni planovi su i-mali maksimalni obim, ali nas je isku-stvo naučilo, da to kod mnogih jedi-dinica izaziva strah. Zato su mnoge od njih ostale neaktivne prema ovim plano-eima, sa uverenjem, da se sve to ne tiče njih, več samo onih velikih koje to utogu. I one, u stalnom očekivanju da če se prilike, kao nekim čudom, popraviti i promeniti, ostadoše ukočene pred svojim zadacima.
Donosimo zato plan prosvetnog rada sa minimalnim obavezama. Ne činimo to zato što smo željni nekili novotarija u radu. Naprotiv, želimo da se u svakom društvu i četi stekne uverenje, da koliko god je realnost što postoje kao društveni organizmi, toliko mora biti realnost i obaveza njihovoga rada za ono što je propisano kao minimalno. To minimalna se mora izvršiti, kao što se mora živeti. A koje jedinice mogu i više uraditi, te če več znati i same da Prošire plan.
Tome minimalnom programu na ce-*oj liniji mora se podvrgnuti i prosvetni odbor Saveza. Prosto rečeno: ono što se rekne, učiniti se mara i u Sadežu, i u župiV i u društvu, i u četi. Ovim zamišljamo, da treba da se uspo-stavi i pokolebana disciplina u našim redovima, uz koju treba da prodre i svest, da mi sa svojim jedinicama ne Pretstavljamo neko društvo za zabav-*janje, več odlučan skup ljudi za mukotrpni obavezni rad, kojim se služi i sebi i Sokolstvu i narodu. Treba da Prodre svest, da se ništa ne može osta-v*ti na stranu, da se ne može odložiti za neki rok od posle 1941 godine! ^adi se, dakle, o stavljanju u pakret J^aših snaga, u spor i minimalan pokret, koji če se več po zakonu iner-c,je sve više ubrzavati, širiti i možda dostiči i maksimalne etape, sve prema patini prilikama. Tek ne s:ne da budc 'spod minimuma, nezapočet, nenastav-Jen, nedovršen. Jer na kraju krajeva, J1 čemu je drugom naše sokolsko vi-*eštvo u mirno doba, nego u onoj tvr-pokornosti da se napor u radu izdrži! ~a se dotraje! Da se u tišini bije bit-49 • sa samim sobom! Da se lome prepreke! Da se stalno ide napredi Makar 1 sporo. Ali stalno!
Objavljujuči ovaj program, i plan ra-a> pozivamo sva bratska društva i če-,e> da preko svojih prosvetara zaista i
sprovedu minimum poslova, što se vde predvidaju. Možda če se nekima Clniti da je i ovo previše mnogo, t.j., j a Jd i ovo maksimalni plan. Pa neka čet'3 ln'sle- Tek moraju nešto po-
•i u njihovoj duši zasija vera i u njihovu malenu moč, srčano če se prihvatiti i večih zadataka. Teško je, svakako, početi, savladati pne prepreke, utopiti se u rad, zatreperiti svojom snagom pred teškim preduzečem — ali kad sva ta prva groznica prode, onda se i sa minimalnim ide napred i odlučno dolazi do rezultata.
Naše Sokolstvo je dosada imalo mnogih svojih iskušenja. 1 to iskušenja što su mu od drugih bila nametnuta. Ovom prilikom se ne radi o iskušenju, več samo o našoj dobroj volji, o onoj volji što se rodila u nama samima, što je naša sopstvena motorna snaga, što nam nije nametnuta, što u nama ve-čito tinja ili bukti.
Tu volju sada hočemo da unesemo u vrtlog narodnog previranja za vreme sokolske Petrove petoletke. Da je u-semo i da pomoču nje iznesemo na svetlost sunca veče blagostanje i višu sreču Jugoslavije i jugoslovenskog naroda.
Kako god da smo dali sokolski zavet, zakletvu, časnu reč ili samo svoj potpis — sve to neče biti toliko važno, koliko je važno izvršeno delo. Od Saveza do župa, od župa do jedinica, u jedinicama od jednog do drugog — angažovano je naše sokolsko ime, ono ponosno sokolsko ime, koje je svetlilo f u najtežim danima naše nacionalne istorije. Na kraju sokolske Petrove petoletke to naše sokolsko ime mora da izađe još svetlije, tak oda bi sa po-štovanjem moralo biti izgovoreno čak i od onih koji sa nepoverenjem gledaju na naše napore.
A da to tako hude, zavisi od jednog po jednog od nas, od svakog pajedi-načno, i na kraju ukupno od svih. Drugim rečima, ništa se u petoletki ne može ostavljati nekom drugom, i niko se ne može smatrati da nije baš on pozvan da učini to i to delo, niko ne može ostati po strani.
U torne znaku predajemo svoj brači i sestrama ovaj plan prosvetnoga rada.
M. Stanojevič, pretsednik prosv. odbora Saveza SKJ
Budžetsfia debata u Narodno/ sfiupštini
Sokolstvo je značajno napredovalo i ušlo u široke slojeve naroda
Ekspoze ministra fizičkog vaspitanja naroda brata dr. Vjekoslava Miletiča
s*e da
nioraju uraditi bar ono što mi-
mogu uraditi, a kasnije kad se
U nastavku budžetske debate u Na-rodnoj skupštini, u utorak dne 8 o. m. u noči, prigodom pretresa budžeta Mi-nistarstva fizičkog vaspitanja naroda, održao je svoj ekspoze ministar fizičkog vaspitanja brat dr. Vjekoslav Miletič, koji je rekao sledeče:
— Predlog budžeta Ministarstva fizičkog vaspitanja naroda za 1938/39 go-dinu, koji Vamsepodnosi na odobrenje, jeste minimalan izražaj zadatka, koji ovo Ministarstvo treba da sprovodi. Ono ima pred sobom velike( i vrlo važne op-šte narodne zadatke, kojima je teško potpuno udovoljiti sa budžetom od 18,864.695.— dinara.
Svima je nama poznata uloga fizičkog vaspitanja več kod antičkih naroda: Grka i Rimljana. Pa i današnji napredni i veliki narodi, u želji da im omladina čeliči duh i da bude moralno i etički jaka, smatraju, da je neop-hodna potreba da im omladina bude zdrava, snažna, otporna i fizički razvi-jena, i u tom cilju posvečuju največu brigu telesnom vaspitanju, ne želeči pri torne ni največih materijalnih žrtava.
1 kod nas se več dosta davno osetila potreba da se opšti vaspitni sistem o-mladine treba nadopuniti telesnim va-spitanjem, pa se tako po malo počelo sa osnivanjem raznih gimnastičkih dru-ištavat i sl.
Blaženopočivši Viteški Kralj Aleksan-sandar I Ujedinitelj bio je prvi koji je naglasio potrebu, da telesno vaspitanje bude deo opšteg državnog vaspitanja. U torne cilju osnovano je Ministarstvo fizičkog vaspitanja naroda, koje ima da vodi računa o zdravlju i telesnom vaspitanju mladih generacija.
Ovo Ministarstvo, ma da ima da pomaže i unapreduje svaku korisnu telesno vaspitnu delatnost, nema za svoj konačni cilj organizovanje sportskih u-
takmica i stvaranje rekordera, več ono postoji zbog naroda, zbog milijunskih masa naše ontladine, kojoj treba omogu-čiti telesno vaspitanje zbog moralne, e-tičke i higijenske vrednosti ove de-latnosti.
Ministarstvo fizičkog vaspitanja naroda, kao deo Vrhovne državne uprave, ima brigu o organizaciji i napretku te-telesnog vaspitanja u zemlji. Ovo se može postići dvojakim putem: 1) rado m samog Ministarstva na izvodenju tele-snog vaspitanja,: i 2) pomaganjem, ja-čanjem i razvijanjem privatne inicija-tivet, i to putem Sokola, društava za fi-zičku kulturu, raznih sportskih organizacija, vatrogastva, skautizma i ostalih deonica ,sve sa svrhom da se omla-dini, a to znači narodu, obezbedi i osigura potpuni razvoj; da se vaspita moralno, i telesno, onako kako če najbolje biti za telesno i duševno 4zdravlje budučih pokolenja.
Največi deo delatnosti Ministarstva svodio se u poslednje dve godine na sprovodenje Zakona o obaveznom telesnom vaspitanju, koji je stupio na snagu 2 februara 1934 godine. Cilj je toga zakona telesno, moralno i nacionalno vaspitanje celokupne naše omla-dine od prve godine školovanja do na-vršene 20 godine života. Školska o-mladina muška i ženska vaspitavače se u tom smislu u školama, vanškolska omladina, i to samo muška, vaspitavače se u prazničnim tečajevima.
Primenom ovog zakona pored osta-log osigurava se i čuvanje naše omla-dine od mnogobrojnih razornih utica-ja, koji nailaze najlakše na prijem baš kod najneotpornijeg i idealistički nasto-strojenog elementa — bujne omladine — a koja danas sutra ima da bude gro, celokupna popuna i obnova naše
narodne vojske, koja je jem,ac i zatoč-nik našeg jedinstva i slobode.
Osim toga, rok službe u kadru vrlo je kratak, a moderni polet tehnike čini nastavu uvek sve težom, a i du-žom, pa se primenom ovog zakona, t.j. pripremom omladine — produžujuči joj nastavu — na pred-vojničkom terenu njenog života, olak-šava postizavanje ciljeva kadra naše vojske.
Geografski momenti naše zemlje, rad susednih i daljih država u torne prav-cu kao i sve neminovne potrebe koje rezultiraju iz svega toga opravdavaju i iziskuju potrebu primene ovog zakona.
Kao svaka nova ideja, tako je i ovaj zakon nailazio na poteškoče kod spro-vodenja. Največa je poteškoča premalo razumevanje i interes za telesno vaspitanje naroda, zatim nedostatak vež-baonica i vežbališta kao i stručnih na-stavnika. Kada je pre jednoga veka u-vođeno obavezno školovanje, narod se i torne opirao, negde manje a negde viša. I kao što je obavezno školovanje trebalo vremena da se ukoreni u narodu, tako če se i obavezno telesno vaspitanje vremenom udomačiti.
Ministarstvo je svim mogučim propagandnim sredstvima stvaralo i stvara teren za sprovodenje toga zakona, a istovremeno pomažuči materijalno po-stoječe telesno vaspitne organizacije stvaralo je terene na kojima če se iz-voditi ta nastava.
U krajevima (opštinama), gde su e-konomske' i materijalne prilike vrlo te-ške, preporučilo je ovo Ministarstvo nadležnim vlastima, da se sa podcsniin i celishodnim meratnfai i sa potrebnom o-bazrivošču: i taktom u granicama zakona stvore svi uslovi za uspešnu prinienu odredaba zakona o obaveznom telesnom vaspitanju.
Uvidevši potrebu što večeg broja o-brazovanih nastavnika za fizičko vaspitanje, Ministarstvo je održalo u Beogradu 1937 godine 7 tečajeva za obrazo-vanje nastavnika obaveznog telesnog vaspitanja. Tečajevi su trajali po mesec dana, a u njima je svršen čitav mate-rijal prema Uredbi o sprovodenju Zakona o obaveznom telesnom vaspitanju. Na kraju tečajeva kandidati su polagali ispite. Na ovaj način obrazovano je prošle godine 500 nastavnika iz raznih srezova cele zemlje. Od tog broja bilo je 400 učitelja i 100 lica iz redova ostalih profesija.
Ministarstvo je smatralo da su učitelji, koji su u najužoj vezi sa narodom, prvi pozvani da vrše nastavu obaveznog telesnog vaspitanja i stoga je njih prvenstveno primalo u tečajeve. U sagla-snosti sa Ministarstvom prosvete orno-gučuje se raspored muških učiteljskih snaga tako, da isti odgovara i potrebama obaveznog telesnog vaspitanja.
U ovoj godini dat je pravilan tok obaveznom telesnom vaspitanju i rad je otpočeo u čitavoj zemlji. Obrazovani su: 1) otseci stručnih referata pri banskim upravama, te je pri svakoj banovini Ministarstvo u sporazumu sa Ministarstvom vojskei i mornarice postavilo po jednog referenta za obavezno telesno vaspitanje iz redova viših oficira; 2) otseci stručnih referata pri sreskim na-čelstvima; 3) praznični tečajevi za iz-vodenje nastave kod vanškolske omladine u opštinama.
Broj nastavnika koji su svršili tečajeve Ministarstva fizičkog vaspitanja naroda nije još dovoljan, da bi se nastava mogla nesmetano vršiti. Zbog toga su pored ovih vršili nastavu u prazničnim tečajevima učitelji, rezervni
oficiri i tehnička lica postoječih telesno-vaspitnih organizacija.
Jasno je, da kratki tečajevi, koji ne traju ni mesec dana, ne mogu dati po-laznicima onakvu spremu, kakvu bi im mogla dati stalna škola sa specijal-nom i opsežnom stručnom nastavom Radi toga, a u cilju što uspešnijeg vršenja obaveznog fizičkog vaspitanja, ovc Ministarstvo nastoji da več u dru-goj etapi svog organizacionog rada u novoj budžetskoj godini stvori što po-voljnije uslove za sistematsko i što stručnije spremanje nastavničkih kandidata, a osim toga da pronađe i u pri-vatnoj inicijativi sve one sposobne i aktivne radnike, a ovako stručno izgradenj nastavnici moči če sa potrebnim razumevanjem najuspešnije da ostvaruju namere zakonodavca.
I pored ovih istaknutih nedostataka danas ima kod nas organizovanih ot-seka obaveznog telesnog vaspitanja u
1.951 opštini i gradskom poglavarstvu, a u 2.138 prazničnih tečajeva vežba oko 250.000 obveznika. Ovaj se broj povečava, a ukoliko se budu dale koristi obveznicima u pogledu službe u stalnom kadru vojske i u saobračaju na državnim prevoznim sredstvima, biče u prazničnim tečajevima naskoro svi obveznici.
Zbog opširnosti programa Zakona o obaveznom telesnom vaspitanju kao i zbog momentalnih nedostataka nastav-ničkog kadra i materijalnih sredsta-va, a da se banovine i opštine ne bi i suviše teretile, ukazuje se kao po-desno da se ovaj zakon sprovodi po-stepeno a sa mnogo ozbiljnosti.
U pogledu obaveznog telesnog vaspitanja u velikoj večini evropskih država, a naročito u Nemačkoj, Italiji, Polj-skoj, češkoslovačkoj, Rumuniji, Bugar-skoj itd. radi se forsirano u tom prav-cu pod raznim vidom. Austrija je donela prošle godine zakon o obaveznom telesnom vaspitanju, i več prve godine rada osposobljeno je 1.700 nastavnika za obavezno telesno vaspitanje, u kome se najviše daje omladini poduka iz pred-vojničke obuke, kao i potrebna nastava iz opčeg telesnog vaspitanja. Koliko je poznato, u Poljskoj je predvideno za fizičko vaspitanje 72,000.0000.— dinara, a u Bugarskoj oko 40 milijuna dinara (100 milijuna leva) itd. Pa pored osta-log, obzirom i na ovaj i ovakav rad u stranim državama, moramo i mi pre-duzimati sve potrebno da ne zaostanemo za ostalim narodima u takvom radu.
Ovo Ministarstvo pomaže i razvijanje privatne inicijative putem: Sokola Kraljevine Jugoslavije, društava za fizičku kulturu, sportskih organizacija itd.
Sokolstvo je 1929 godine značajno napredovalo. Dok je Savez Sokola u 1929 godini imao svega 443 društva sa 72.806 pripadnika, u 1930 godini ima 784 društva i čete sa 134.951 članom. Cenjeno i ahog svojih več u prošlosti izvršenih nacionalnih zadataka, Sokolstvo je ušlo i u široke slojeve naroda, te danas broji oko 399.000 članova. Uz pomoč države, banovina i opština Sokolstvo je po-diglo i preko 399 domova. Za-datak Sokolstva nije samo telesno vaspitanje njegovih članova, več i moralno i nacionalno odgajanje generacija, kao takoder i prosveči-vanje i privredno potpomaganje naročito naroda na selu. U tome cilju radi se po sokolskim četama na podizanju higijenskih prilika putem mnogobrojnih tečajeva, predavanja, izložaba i prikazivanja fil-mova, te na isti način i na una-predivanju poljoprivrerie. Sokolstvo kao opče narodna nepolitička organizacija, ima uvek da razvija bla-gorodnu i korisnu delatnost. Za izvršenje takvog posla i u takvom plemenitom radu pomaže ga i ovo Ministarstvo.
Isto tako su u sprovodenju svog za-konskog i statutarnog rada na polju fizičkog vaspitanja razvili lepu aktivnost i mnoga društva za fizičku kulturu.
Važan faktor privatne inicijative, koji je najraznovrsniji i najvažniji, je ono što zovemo športom, a što je kod nas dobro organizovano u Savezu sport-
skih saveza Kraljevine Jugoslavije i u Jugoslovenskom olimpijskom oodboru. Šport se u celom svetu danas priznaje i pomaže kao sredstvo za vaspitanje širokih masa i kao sredstvo da se najširiji slojevi privuku svestranom i koristnom radu telesnog vaspitanja. Veliki misiilac Toma Masarik izjavio je jednom: „Zdrav čovek ne može da živi bez športa”, time je liteo reči, da je biološka potreba čoveka da osvežava svoja pluča, da čeliči svoje mišice i da se uopšte usavršava u fizičkom pogledu, jer je to zahtev prirode, kojoj je sam Bog dao svoje zakone. Isku-stvom je dokazano, da su koristi od sportskog rada velike, pa se nadam da če i naš jugoslovenski šport izvršiti svoj veliki viteški zadatak. U športu su sve grane potrebne i koristne, kada se stručno i viteško na njima radi. Da bi se ta stručnost što bolje spro-vela, potrebno je da i država pomogne privatnu inicijativu i da se preko nadležnih organizacija (Saveza sportskih saveza i dr.) nastoji da se glavno načelo sportskog rada: dobrovoljna ali stroga disciplina u svakom pravcu po-štuje, jer se pomagati može onaj šport, koji oplemenjuje, koji stvara karaktere i rodoljube.
Ceneči rad privatne inicijative država je omogučavala i pomagala napredak sviju sportova tako, da zapaža-mo več vidan napredak i porast gotovo svili grana športa za poslednjih nekoliko godina. —
Dalje je ministar brat d-r Miletič govorio o pojedinim granama športa u zemlji i istakao lep napredak koji se pokazuje u svim tim granama, pri čemu je govoreči o smučarstvu rekao: „Ono što znači u gimnastici naš Soko Štukelj, koji je več tri puta na olimpijadi osvojio prvo mesto u gimnastici, to je u smučarskom športu smučar Smolej...”
Zatim je govorio o radu svoga Mi-nistarstva na unapredivanju telesnog vaspitanja i športa, i to: o tečajevima koje je u 1937 održalo Ministarstvo, o davanju pomoči pojedinim savezima, o radio-predavanjima koje je organizovalo Ministarstvo sa najaktuelnijim temama iz područja telesnog vaspitanja i športa, o predviđenom izdavanju časopisa za telesno vaspitanje, koji če biti organ Ministarstva, o nastojanju oko povečanja kvalifikovanih stručnjaka, u koju svrhu Ministarstvo školuje nekoliko pi-tomaca na inostraniin visokim školama za telesno vaspitanje, te kako Ministarstvo budno prati rad svih sportskih saveza i pomaže ih materijalno u gra-nicama svojih budžetskih mogučnosti.
Nakon što je još govorio o vatro-gastvu, ministar brat d-r Miletič rekao je:
— Kao što je u ovoj godini Ministarstvo razvilo svoj rad u svim pravcima, tako če ono produžiti i dalje u novoj budžetskoj godini, da bi se u slede-čoj budžet mogao opravdano povečati, kako bi Ministarstvo moglo da izvrši što više od svojih zadataka. Sadašnji predlog budžeta, iako povečan za
6,100.000,— dinara, neče još uvek moči da bude dovoljan za izvršenje svih zadataka koji se nameču ovom Ministar-stvu, kako u njegovoj organizaciji tako i u onome što mora da uradi u cilju izvršenja Zakona o obaveznom telesnom vaspitanju i za pomaganje privatne inicijative, ali če se učiniti sve da se i sa predvidenim sredstvima postignu što veči i značajniji uspesi na području fizičkog vaspitanja naroda.
U tom cilju poduzeto je potrebno:
1) da se osnuje Škola za telesno va-spitanjc u Beogradu, a do tog vremena da se organizuje jednogodišnji tečaj za spremanje nastavnika telesnog vaspitanja po školama.
Ovom školom otvoriče se telesnom vaspitanju širom vrata i telesno va-spitni pokret kod nas stupa time u novu eru, a Ministarstvu su date nove smernice rada.
2) Da se donese Uredba sa zakon-skom snagom, kojom če se izmeniti i dopuniti Uredba o uredenju Ministarstva fizičkog vaspitanja naroda KBr. 270 od 19-111-1932 godine.
Ovo je potrebno pošto se prilikom o-snivanja Ministarstva fizičkog vaspitanja naroda nisu mogle predvideti sve potrebe administrativne i stručne de-latnosti novog Ministarstva. Stupanjem Zakona o obaveznom telesnom vaspitanju na snagu, ukazala se potreba za
osnivanjem novog otseka za vodenje poslova oko organizacije i nadzora o-baveznog telesnog vaspitanja. Sem toga, potrebno je i osnivanje pravnog otseka za donošenje novih zakonskih predloga i pravilnika kao i za regu-lisanje trzavica u organizaciji privatne inicijative. —
Prelazeči dalje na sam predlog budžeta i iznoseči pojedine partije i pozicije, u pogledu partije pomoči Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije, ministar brat d-r Miletič je rekao:
— Partija 1953 poi. 1 označava sumu od šest milijuna dinara, koja se daje kao redovna godišnja pomoč Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije. Pozicija 2 jeste u sunii od 1,452.562.— dinara, koja se također dodeljuje Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije za isplatu anuiteta Državnoj hipotekarnoj banci za zaiam od deset milijuna dinara, koji je odohren za sanaciju sokolskih domova
1 izgradnju njihovu na osnovu § 98 tač.
2 Finansijskog zakona za 1937 38 go-riinu. —
Pored toga, rekao je ministar u svom ekspozeu, da je u poziciji 4 i 5, a u ukupnoj sumi od 600.000.— dinara, stavljeno: Din 100.000,— za odlazak zva-nične delegacije Ministarstva fizičkog vaspitanja na slet u Prag i Din
500.000,— kao pomoč Sokolstvu za u-češče na tome sletu i na meduna-rodnim gimnastičkim takmičenjima koja če se održati u okviru svesokolskog sleta u Pragu
Svoj ekspoze ministar brat d-r Miletič završio je rečima:
VIII redovna glavna godišnja skup-ština Sokolske župe Karlovac održana je u nedelju dne 6 marta o. g. sa sledečim dnevnim redom: od 8—10 sati održani su sastanci načelnika i pro-svetara društava i četa; od 10—13 saii predkonferencija svih delegata, načelnika, prosvetara i ostalih referenata, na kojoj su pretreseni izveštaji žup-skili funkcionera o radu župske uprave u 1937 godini. Zboru prosvetara i načelnika kao i skupštini župe prisustvo-vao je delegat bratskog Saveza brat d-r Hugo Verk iz Zagreba, član uprave Saveza SKJ. U 3 sata po podne održana je glavna godišnja skupština.
Skupštinu je otvorio i vodio starešina župe brat Marko Sablič. Bili su prisutni pretstavnici vojnih i civilnih vlasti: komandant mesta, general brat Božidar Putnikovič, u zastupanju komandanta Vojnog okruga, kapetan I klase brat Dušan Kovačevič, u zastupanju sreskog načelnika g. Josip Miku-landi, zamenik pretsednika gradske opštine brat Mato Nikšič, komandant 2 pionirskog puka g. Kirhbaum, p-pukov-niki i šef policije brat d-r Mato Grgurič.
Otvarajuči skupštinu prisutni su naj-pre odali poštu seni velikog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja, iza toga je upučen brzojavni pozdrav Maršalatu Dvora Nj. V. Kralja Petra II ovog sa-držaja: „Svi delegati sokolskih društava i četa Sokolske župe Karlovac, okupljeni na glavnoj godišnjoj skupštini, verni amanetu Velikog Kralja U-jedinitelja, spremni na največe žrtve u radu za čast, napredak i veličini! Jugoslavije, šalju Vašem Veličanstvu izraze svoje nepokolebive vernosti i o-danosti”. Savezu SKJ poslan je brzo-jav: „Sa glavne godišnje skupštine župe Karlovac delegati društava i četa pozdravljaju bratski Savez sokolskim pozdravom Zdravo”. Bratu Engelbertu Ganglu, I zameniku starešine Saveza SKJ poslan je brzojavni pozdrav: „Ponosni što mesto u kom si roden pripada sastavu ove župe, sa glavne godišnje skupštine šalju Ti svi delegati iskrene i tople pozdrave sa željama /a dobro zdravlje”.
Kako su izveštaji več bili štampa-ni i pravovremeno dostavljeni svima jedinicama, nije ih bilo potrebno či-tati, tim više što su i na pretkonfe-renciji bili predmetom diskusije. Op-čenito se može reči, da su svi izveštaji bili lepo i opširno sastavljeni pa se iz njih moglo u pregledu videti celokupan rad u 1937 godini.
Tajnički izveštaj obuhvatio je u pregledu ne samo sav administrativni rad župe i njenih svih otseka, nego je
— Ukupan iznos sume predloga budžeta za 1938 39 godinu jeste 18,864.695 dinara i veči je od prošlogodišnjeg za
6,100.000,— dinara.
Iznoseči ovaj predlog budžeta, moram još na kraju da naglasim, da su kod nas saradnjom svih pozvanih fa-ktora i komponenata u izgradnji fi-zičke kulture, uprkos skromnih materijalnih sredstava ovog Ministarstva, po-stignuti več sada lepi rezultati, a u medunarodnom takmičenju ne samo da stižemo i one naprednije države i narode, več smo i mnoge one sa jačim materijalnim sredstvima (budžetima) za ove ciljeve prestigli, blagodareči po-znatom viteškom duhu, životnoj energiji. elanu i zdravoj prirodi naše nacije.
Ovakav lep dosadašnji razvoj telesnog vaspitanja opravdava iskrene nade kao i želje za što sretniju budučnost našega naroda.
Prema napred izloženom, navedeno povečanje budžeta prema zadatcima koje Ministarstvo ima da izvrši je malo, te zato molim Narodnu skupštinu da ga primi sa uveirenjem, da če efekat ceiog budžeta područnog mi Ministarstva biti mnogo veići, nego što on cifarski kazuje,. —
Nakon što su zatim govorila čejtiri narodna poslanika i nakon kratkog odgovora ministra brata d-ra Vje/xOslava Miletiča na primedbe govornika. Narodna skupština izglasala je budžet Ministarstva fizičkog vaspitanja naroda.
u kratkom pregledu iznesen i prikaz stanja u pojedinim jedinicama sa oce-iiom rada. 2upa je u prošloj godini imala 19 društava i 36 četa. Osnovane su dve nove čete: u Mašvini i Radoviči. Izgradena su 3 nova doma: u Metlici, Dugoj Resi i Ogulinu.
Rad uprave župe bio je vrlo uspešan u izvršivanju zadataka datih u zavetima za sokolsku Petrovu petoletku. Iz izveštaja načelnika videlo se, da je stručni odbor župe u celosti izvršio svoj program rada. Takmičenja, javne vežbe, akademije i ostale priredbe bile su u ovoj godini mnogo bolje no proštih godina. Broj vežbača i vežbovnih časova znatno se povečao. Obilaskom jedinica, tečajevima i posetima članova stručnog odbora društvima i četama povečao se broj prednjaka i voda kategorija. Iz izveštaja pretsednika pro-svetnog odbora videlo se, da je prosvetni rad u mnogim jedinicama bio poja-čan, da su prosvetari radili po odre-denoin planu i da su bili u stalnoj sa-radnji sa svim odborima i otsecima u svojini jedinicama. Održavane su i-dejne škole. Župa je održala nekoliko tečajeva po okružjima i večini sokolskim društvima. Održan je i trodnevni prosvetni tečaj. Isto tako prireden je je-dan pčelarski tečaj. Organizovana su predavanja iz trezvenosti i zadrugarstva. Prigodom svakog javnog nastupa i takmičenja održavana su i prosvetna takmičenja. Osnovan je u župi „Sokolski narodni univerzitet”, kome se javio lepi broj intelektualaca, koji su voljni iči u selo i držati predavanja. Narodni i sokolski i državni praznik 1 de-cembar proslavile su prošle godine sve jedinice sa vrlo velikim uspehom. Bla-gajničko delovanje bilo je uredno. Je-dino još uvek ostaju stari dugovi, koji se potežu več nekoliko godina, pa če župa u 1938 godini nastajati da i to pitanje konačno reši. Nema ni jedne jedinice koja ne bi mogla udovoljavati svojini materijalnim obavezama prema Savezu i župi. Osobito je živ bio rad otseka za seoske čete, čiji su članovi održavali svoje sastanke svakog petka i na njima donosili zaključke i predloge za opče prosvetno, ekonomsko i socijalno unapredenje sela. Otsek je pored ostaloga izdao štampanu brošura: „Uputa kako treba nepismenoga učiti čitati i pisati”. Socijalni otsek blažio je bedu pomažuči braču neu-poslene radnike, bolesne članove, pid' nike Sokole koji su se zatekli na putu bez sredstava za život, stradalima zbog ljudske pakosti i mržnje, i onima koji su postradali zbog elementarnih nepo-goda. Lekarski otsek davao je savete
Glavna godišnja skupština Sokolske župe Karlovac
j uptitc za higijenski život pojedinaca j unapređivao socijalnu higijenu sela i vežbačkog članstva. Iz izveštaja sta-tističara, čiji je posao jednako toliko nezahvalan koliko i opsežan, videlo se, da je ovaj otsek u prošloj godini normalizirao svoj rad i uredio župsku statistiku, prema kojoj u župi imade svega 4769 sokolskih pripadnika. Svi su izveštaji primljeni jednoglasno.
Nakon pročitanog izveštaja revizio-nog odbora podeljena je razrešnica z.up-skoj upravi. Zatim su podneseni predloži za rad u 1938 godini i predloži za saveznu upravu.
U 1938 godini, pored redovnog rada, održače se župski slet 5 juna o. g., župska takmičenja i takmičenja za pre-laznu župsku zastavu, izvršiče se što češči pregled jedinica, a prihvačen je i predlog, da svaka jediniea mora o svom trosku poslati bar jednoga ve-žbača na slet u Prag. U Pragu če biti organizovano za članove sokolskih četa da što više posete gospodarske izložbe, muzeje, fabrike, poljoprivredne škole, rasacinike, vrtlarije i uzorna gospodarstva, kako bi se što više koristili praktičnim poukama za unapredenje svo-ga života kod kuče. Po predlogu pro-svetnog odbora, u celokupnom radu žu-pe u idučoj godini posvetiče se naročita pažnja jačanju sokolske discipline. Ceo rad župske uprave biče skoii-centrisan na organizovanje što večeg hroja sposobnih sokolskih radnika u vanjskim jedinicama. Za sokolsku štam-Pu prihvačen je predlog da se uputi saveznom prosvetnom odboru da se prouči, kako bi se umesto svih dosada-njih sokolskih listova mogao izdavati samo jedan koji bi bio tednik, a u kome bi celokupno članstvo, pa i nečlanovi, dobilo poučno i zabavno šti-vo. Isto tako prihvačen je predlog, da savezna uprava prouči, na koji bi način Savez došao do vlastite štamparije.
Skupština je bila vrlo živa, pa su delegati kojili je bilo preko stotinu u-čestvovali u rešavanju svih pitanja sokolskog života uopšte i oko unaprede-nja sokolskog rada u župi napose. Od 19 društava bilo je po svojim delega-tiina zastupano 15, a od 36 četa 25.
Nova uprava za 1938 godinu, koju je predložio kandidacioni odbor, izabrana je aklamaeijom i jednoglasno.
Izabrani su: za starešinu: Marko Sa-blič, za I zamenika: D-r Josip Vari-°la, za II zamenika: Vlado Bosnič, za načelnika: Branko Blaškovič, za I zamenika: Filip Kok, za II zamenika: Viktor Cul j at, za načelnicu: Vlastimila Blaškovič, za I zamenicu: Vida Protič, za 4 zamenicu: Katarina Gojak, za pro-svetara: Milan Radeka, za tajnika: Božidar Dočkal, za blagajnika: Lazar Zla-tovič, za ekonoma: Vilko širola. Odbornici i zainenici: deneral Božidar F’utniković, pukovnik Ivan Tomaševič, d-r Stevan Jakšič, Mirko Ercegovič, Josip Jankovič, Dušan Bordoški, ing. Ante Draganič, ing. Branko Petrovič, Ivan Navratil, Roza Andolšek, Dušan Bije-^č. Revizori: Janko Krefl, Fahrija Vo-Uć, D u ro Hajdin. Zamenici revizora: Ladislav Kraus, Nikola Mateša. Sud časti: D-r Špiro šantič, d-r Stanko Ren-^lllič, Nikola Mateša. Zamenici suda Casti: Jure Cindrič, Rada Bordoški. ^retsednici okružja: Karlovac: d-r Josip ^ariola, Slunj: d-r Milan Popovič, O-Sulin: Vlado Bosnič, Črnomelj: špiro rankovič.
Pored svih velikih teškoča koje se I'anieču svojim posebnim položajem žu-Pc> koja u minijaturi pretstavlja morfo-.°^i, biološki, etnografski i verski, •^Roslaviju, posebna psihoza stvorena Poslednjih godina nametnula je još i ^ove poteškoče za širenje sokolske ide-?*°gije, pa unatoč tome velikom po-2rtvovnošču rad iz godine u godinu napreduje, a sokolska misao širi se i Postavlja sve na čvršče temelje radom !la stvaranju aovog tipa čoveka — So-!0la. - ms.
Sokolska župa Varaždin
1—4/11 o. g. održan je u Varaždinu j|( ki četverodnevni tečaj za proste pra-. ® sletske vežbe za članove, članice, muški 2enski naraštaj. Tečaj su vodili savezni s ‘'ick brat Ban i savezna prednjačica (j s ra Ban. Sudelovala su brača i sestre iz B 'edinica: Varaždina, Ludbrega, Čakovca, nie, Budinščine, Macinca, Nedelišča, No-
Vežbe su naučili načelnici(ce) i vodnici (ce) pojedinih kategorija te veči broj ve-žbaba(čica).
Vežbe za članove je naučilo 19 članova, za članice 14 članica, za muški naraštaj 15 vežbača i za ženski naraštaj 14 vežbačica. Svega prema tome bio je na tečaju 61 uče-snik.
Iako su vežbe teške, svi tečajci su vežbe potpuno naučili, tako da če sada biti mnogo lakše daljnje učenje ovih praških vežbi.
S. Z.
(КШ
SY7E SOKOLSKI SLET
u Pragu
PREHRANA NA SLETU U PRAGU
Vežbačko članstvo i naraštaj hra-niče se iz zajedničke kuhinje u garderobama na sletištu. Cena ručka kretače se izmedu 4—4tL» kč. Doručak če se dobivati u nastanbama ili njihovoj ne-posrednoj bližini uz cenu od ly2 — 2 kč. Večeru učesnici sleta moči če jev-tino dobiti u mnogim praškim koba-sičarskim radnjama.
Osim toga sletski prehranbeni odbor pregovara sa praškim gostionicama za spremanje ručka dobrog i obilnog uz odredenu cenu. Ove gostionice biče o-značene napisima: ,,Ovde se dobijaju sokolski ručkovi”. U ovim gostionicama biče otprilike sledeče cene: doručak 3—3i/2 kč, ručak 7—8 kč i večer; 5—7 kč.
Pretstoji također mogučnost, da bi se veči broj učesnika sleta mogao hraniti i u studentskim menzama.
Biče dobro da članstvo i naraštaj, koji se prijave za zajedničku prehranu u garderobama na sletištu, sobom po-nesu 'pribor za jelo.
Tačne cene prehrane u menzama i gostionicama kao i u garderobama na sletištu sletski prehranbeni odbor utvr-diče naknadno, o čemu čemo blagovre-meno izvestiti.
PITANJE PRENOSA GLAZBENE PRATNJE NA SLETIŠTE
Vlil svesokolski slet u Pragu bio je poslednji, na kome su se vežbe izvo-dile uz glazbenu pratnju iz glazbenog paviljona. Na IX pak svesokolskom sle-tu, za koji je sletište bilo mnogo veče nego ranijih sletova, glazba od 120 gla-zbara bila je smeštena u posebnu pro-storiju na načelničkoj tribini, nasuprol
glavne tribine, te je 8 velikih megafona prenosilo glazbu na sletište. Ali kako su se u ovome sistemu pokazali nekoji nedostatci, to se sada u svrhu što boljeg prenosa glaz.be na vežbalište proučavaju neki novi načini s kojima se vrše i praktični pokusi na sletištu.
U svakom slučaju očekuje se, da če se prenos glazbene pratnje na sletište vršiti radiom, i to na jedan nov način.
SVEČANI SLETSKI BROJEVI ILU-STROVANOG TEDNIKA COS „JAS’’
Odlično uredivani ilustrovani obitelj-ski tednik češkoslovačkog Sokolstva „JAS” iziči če prigodom X svesokol-skog sleta u Pragu u četiri posebna svečana sletska broja. Ova četiri posebna broja, koja če biti bogato ilu-strovana s velikim brojem odlično re-produkovanih slika o sletu, sačinjava-če jednu samostalnu celinu. Ovaj sletski komplet imače najmanje 160 stranica i biče štampan na veoma dobroj hartiji.
U pretplati ova četiri broja stajače 12 kč, koji iznos treba doznačiti naj-dalje do 30 aprila o. g. administraciji lista ,,JAS”, Praha III, Tiršov dom. Svi koji žele da se naruče na ove slet-ske brojeve „Jasa” mogli to blagovre-ineno učiniti i preko Saveza SKJ.
UCESNIK SVIH DESET SLETOVA U PRAGU
X svesokolskom sletu raduje se veoma i brat Jan Lang iz Viškova, koji je učestvovao na svim velikim praškim sletovima. I danas se najradije seča I sokolskog sleta, koji je vodio Tirš. Tom prilikom je brat Lang s bratom d-r Helceletorn predao Tiršu u praškoj so-kolani diplomu počasnog člana. Dirnut ovom bratskom pažnjom Tirš se sr-dačno zahvalio i poljubio oba brata. Brat Lang te trenutke nikada ne može da zaboravi. Sada mu je 81 godina.
HOTKOVA PALATA, KOJU JE KUPILA COS
Nedavno smo izvestili, da je ČOS kupila u susedstvu Tirševog doma veliku zgradu, t. zv. „Hotkovu palatu”. U toj palati biče za vreme sleta skoncentri-sani mnogi sletski odbori.
Palata se nalazi u Pragu lil, Novo-dvorskoj ulici br. 458. Zajedno s ovom palatom kupila je ČOSl i susednu zgradil sa velikom dvoranotn u Nostickoj ulici br. 464, bivše Hotkovo pozori-šte. Obe zgrade imaju velike bašte, koje če se docnije urediti za vežbalište. Kupovina ovih objekata stajala je COS 4,400.000 kč.
U Hotkovoj palati ima 50 soba, 6 kabineta, 7 kuhinja, 2 skladišta i 12 drugih prostorija. Zgrada je dvosprat-na. Celo imanje obuhvata 7.250 m2.
Zajedno s Tirševim domom, koji se nalazi u Pragu III br. 453 i s vežbali-štem, ČOS poseduje sada imanje veliko 21.742.09 m2 i pored toga još nekoja manja u ukupnoj veličini od oko 700 m2.
IS SL O VENSKOG SOKOLSTVA
50-GODIŠNJICA BRATA ING. N. V.
MANOHINA
Dne 29 februara o. g. navršio je 50-godišnjicu života poznati ruski sokolski radnik brat ing. N. V. Manohin, starešina' i načelnik Saveza ruskog Sokolstva u Pragu.
Brat Manohin došao je u Prag još pre rata. Godine 1916 postao je član Praškog Sokola, u kome se posvetio detaljnom proučavanju Sokolstva i sokolske telovežbe. Zatim je počeo da radi na stvaranju ruske sokolske telo-vežbene terminologije, koja tada još nije postojala. Pored ostalog uspešnog rada brat Mahonin je na zamolbu ČOS preveo na ruski „Sokolski sustav”. Delo je izišlo 1911 pod naslovom „Kurs so-kolskoj gimnastiki” te je od onog doba doživelo još dva izdanja. Ovim je bio udaren čvrst temelj ruskoj telovežbe-noj terminologiji, koju Rusi upotreblja-vaju i danas, kako u inostranstvu tako i u samoj Sovjetskoj Rusiji.
Brat ing. Mahonin bio je pre rata u Rusiji najpre tajnik, zatim načelnik, pa starešina, i na koncu počasni član društva „Donskoj Sokol”.
Posle rata brat ing. Manohin po-novo se vratio u češkoslovačku. Godine 1930 na IV skupštini ruskog Sokolstva izabran je za načelnika a istovremeno i za prvog zamenika starešine Saveza ruskog Sokolstva u Pragu. Prilikom IX svesokolskog sleta u Pragu vodio je rusko Sokolstvu. Na VI skupštini izabran je za starešinu Saveza RS.
Brat Manohin istakao se i kao pisac više dobrih sokolskih knjiga, od kojih navodimo: „Teorija telovežbe”, „Kratka istorija ruskog Sokolstva”, „Kako treba osnivati i voditi društvo Ruski Sokol”, „Ruski sokolski rečnik terminologije” sa komentarom, „Rukovet prostih vežbi” itd.
SARADNJA CEŠKOSLOVACKIH U-CITELJA U SOKOLSTVU
Prema statistici za 1936 koju su izdali češkoslovački učitelji o radu učitelja van škole, največi broj učitelja, njih 4.712, saraduje u Sokolstvu, a zatim u ostalim kulturnim, socijalnim i humanim ustanovama.
Plan prosvetno? rada Saveza SK) u okviru Sokolske Petrove petolefke
vO
Sel
a sv. Rok i Pribislavca.
/ Rad u prosvetnom odboru Saveza
A) ORGANIZACIJA PROSVETNOG RADA
1. Izrada svih novih pravilnika za prosvetni rad u vezi sa reorganizacijom Saveza SK.J.
2. Izrada novih formulara za prosvetne izveštaje i statistiku
3. Izrada nastavno«' plana za saveznu prosvetnu školu.
4. Izrada priručnika za saveznu prosvetnu školu.
5. Zaposlenje u sokolskom radu svili s više ni h tečajaca savezne prosvetne škole, uz stalnu evidenciju o njihovoj akciji.
(i. Kompletiranje savezne knjižnice prema najnovijim potrebama, sa izdanjima sokolske sadržine ili njoj bliske.
7. Izdanje kataloga sokolskih knjiga.
8. Organizacija otseka za sokolsku štam-pu i organizacija oglasne službe.
9. Ustanovljenje sokolske agencije za no-vinnrsku i radio službu.
B) SPROVODENJE PROSVETNOG RADA
1. Izrada nastavnog plana idejnih škola za novo članstvo.
2. Izrada pravilnika za održavanje idejnih škola.
3. Izdanje »Sokolskog katihizisa« za novo članstvo i naraštaj.
4. Izdavanje sokolske knjižnice u povre-menim sveskama za jačanje nacionalne i državljanske svesti.
5. Izdavanje knjige o Viteškom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju.
6. Izdanje knjige o delilna Sokola za oslobodenje i ujedinjenje pod naslovom »Stubovi i neimari Jugoslavije«.
7. Izrada nastavnog plana savezne škole za naraštaj, u saradnji sa načelništvom Saveza.
8. Organizacija praktičnih tečajeva za sokolsko selo, u sporazumu sa otsekom za rad u sokolskim četama.
C) SREDSTVA ZA PROSVETNI RAD
I. Radio:
1. Organizovanje ciklusa radio predavanja, sa propisanim temama, uz eventualno takmičenje u izradi.
2. Organizacija radio prenosa sokolskih prosvetnih priredaba u župama i društvima.
3. Organizacija sveslovenskih radio ore-nosa prilikom svesokolskih sletova u Pragu i Beogradu.
II. Film:
1. Filmska sninianja i prikazivanja filmo-va po župama.
2. Nabavka poučnih filmova i prerada za naše prilike.
3. Nabavka filmskih aparata za župe.
4. Nabavka jednog tonfilmskog aparata za prikazivanje normalnih lilmova.
III.	Diapozitivi i fotografije (slike):
1. Nabavka raznih serija o lepotama naše zemlje.
2. Izrada svih sokolskih domova u diapo-zitivima.
3. Prikupljanje fotografskih sniniaka.
4. Izložba sokolskih fotografskih snimaka.
5. Natečaj za najiepše snimke.
IV. Novinski isečci:
1. Nabavljanje novinskih isečaka od župa, društva, četa i pojedinaca.
2. Preuredenje kartoteke novinskih isečaka.
V. Sokolsko pozorište:
1. Aktiviranje pozorišnog otseka.
2. Održavanje periodičnih konferencija sa
župskim izvestiocima za sokolska pozoii-šta.
3. Izrada programa za održavanje pozo-rišnih tečajeva.
4. Izdavanje kataloga za pozorišna dela.
5. Pribiranje pozorišnih komada za dečja sokolska pozorišta.
(i. Organizovanje utakmica sokolskih pozorišta.
7.	Natečaj za sokolska pozorišna dela.
VI.	Lutkarstvo:
1. Reorganizacija lutkarskog otseka
2. Lutkarski tečajevi.
3. Nova izdanja lutkarskih dela
4. Uredenje lutkarske savezne pozornice.
5. Natečaj za lutkarska dela.
6. Izdavanje lutkarskog kataloga.
VII.	Sokolska muzika:
1. Ustanovi jen je muzičkog otseka.
2. Održavanje muzičkih tečajeva.
3. Natečaj za sokolske kompozicije.
4. Izrada gramofonskih ploča za »Sokolski pozdrav« i »Sokolsku himnu«, što bi se izvodilo pre i posle svakog predavanja na radiu.
VIII. Književni otsek:
Prema posebnom pogramu.
IX. Sokolske izložbe:
(Prilikom sletova, ili u drugim zgodnim prilikama).
X. Savezni muzej:
1. Prikupi jan je muzealnih predmeta.
2. Izrada načrta za prvo uredenje muzeja.
3. Svečano otvaranje muzeja 1941 godine.
X. Proslave i svečanosti:
1. Vidovdan.
2. Kraljev rodendan.
3. Prvi decembar.
4. Izvanredni svečanosti.
Prosvetni odbor Saveza če pored ovog minimalnog programa opširnije delovati u svima pravcima, prema ukazanim potrebama.
// Rad u Mupama
A. — ORGANIZACIJA PROSVETNOG
RADA.
1)	Opšti zadaci
1. Ustanovljenje referata prema pravilniku župskog prosvetnog odbora.
2. Održavanje okružnih konferencija, o-
bavezno u svakom okružju, svake godine.
3. Pregled rada u jedinicama.
4. Održavanje šestodnevnog opšteg prosvetnog tečaja.
5. Uredenje kartoteke svršenih tečajaca i vodenje evidencije o njihovoj sokolskoj aktivnosti u jedinicama.
6. Jednodnevni zbor svih svršenih žup-skih tečajaca krajem sokolske Petrove pe-toletke sa predvidenim programom.
7. Stalna prepiska sa svršenim tečajcima župske prosvetne škole.
8. Održavanje jednodnevnih župskih pro-Rvetno-administrativnih tečajeva (za tajnike, statističare i dr.).
B. — SPROVOĐENJE PROSVETNOG
RADA.
2)	Sokolske knjižnice.
1. Upotpunjavanje župskih knjižnica prema potrebama.
2. Osnivanje putujuče knjižnice (eventualno skopčane sa sokolskom izložbom).
3)	Sokolska štampa.
1. Propagandna nedelja štampe, sabira-nje pretplata za sve sokolske listove i časopise.
2. Ustanovljenje minimalnog broja pret-plate na listove prema snazi jedinica u župi.
3. Akcija župskog prosvetnog odbora za plasiranje svih savezn*h listova u sedištu župe.
4)	Rad na sokolskom vaspitanju.
1. Idejne škole:
1. Kontrola održavanja ovih škola u jt-
dinicama, prema nastavnom planu od Prosvetnog odbora Saveza.
2. Pružanje pomoči u tome pogledu jedinicama u nastavnicima, knjigama i osta-log.
3. Spremanje predavanja za sve idejne škole (gde nema predavača).
2. J a č a n j e j u g o s 1 o v e n s k e nacionalne i državljanske misli.
1.	Umnožavanje predavanja za jedinice u datim prilikama.
2. Izmena svojih predavanja sa predava-njima drugih župa.
3. Upučivanje predavača u jedinice, g«1e se ukaže potreba.
4. Vodenje nadzora nad održanim propi-sanim predavanjima.
3. Naraštajski tečajevi:
1. Organizovanje naraštajskih tečajeva za vreme leta, u vidu letovanja, u sporazumu sa župskim načelništvom.
2. Utvrdivanje nastavnog plana za s>e tečajeve, u sporazumu sa načelništvom.
4. Duhovno pripremanje za svesokolske sletove u Pragu i Beogradu prema posebnom programu.
C.	— SREDSTVA PROSVETNOG RADA.
5) Radio:
1. Saradnja sa prosvetnim odborom Saveza za radio predavanja.
2. Pripremanje jedinica za štednju radi kupovine radio aparata.
3. Organizovanje župskih priredaba za radio prenos (akademije, prosvetni dan, festival, itd).
6) Film:
1. Nabavka filmskih aparata.
2. Saradnja sa prosvetnim odborom Saveza za filmska snimanja.
3. Prikazivanje filmova na teritoriji župa, u saradnji sa prosvetnim odborom Saveza.
4. Vodenje evidencije o prikazanim fil-movima.
7)	Diapozitivi:
1. Nabavka projekcionih aparata u župa-ma (ako ih župa nema).
2. Saradnja sa prosvetnim odborom Saveza za izradu serija dijapozitiva o lepotama naše zemlje.
3. Organizacija prikupljanja dijapozitiva.
4. Vodenje evidencije o prikazanim dija-pozitivima.
8) Fotografije (slike):
1. Reorganizacija prikupljanja snimanja
o sokolskim priredbama ili sokolskim do-gadajima uopšte.
2. Izložba sokolskih snimaka (slika).
3. Prikupljanje slika i predmeta za sa-vezni muzej.
9) Obaveštajna služba:
1. Postavljanje župskog izvestioca za novinarstvo.
2. Uspostavljanje veza sa dnevnom i po-vremenom štampom koja je naklonjena Sokolstvu.
3. Nastavak rada na prikupljanju novin-skih isečaka.
4. Nadzor nad obaveštajnim radom dru-štava i četa.
10) Sokolsko pozorište:
1. Održanje konferencija svih pročelni-ka pozorišnih otseka jedinica, radi utvrde-nja opštih smernica u radu.
2. Prikupljanje podataka o brojnom stanju i radu pozorišnih otseka.
3. Održavanje utakmice pozorišnih otseka prilikom župskog sleta ili prosvetnog dana.
4. Osnivanje sokolskog pozorišta u se-dištu župe gde ga još nema.
11)	Lutkarstvo:
1. Održavanje konferencije svih pročel-nika lutkarskih otseka jedinica radi utvr-denja jedinstvenih smernica u radu.
2. Prikupljanje podataka o brojnom stanju i radu lutkarskih otseka.
3. Održavanje utakmice lutkarskih otseka (pozorišta prilikom župskog sleta ili prosvetnog dana).
4. Osnivanje sokolskog lutkarskog pozorišta u sedištu župa, ako ga još nema.
12)	Sokolska muzika:
1. Održavanje konferencije pročelnika muzičkih otseka radi ustanovljenja jedne-obraznosti u radu.
2. Prikupljanje podataka o brojnom stanju i radu muzičkih otseka.
3. Održavanje utakmice muzičkih otseka (ansambla) prilikom župskog sleta ili prosvetnog dana.
•
13)	Župski sokolski muzej:
1. Organizovanje prikupljanja muzealnih predmeta i uredenje prvih osnova župskih muzeja, ukoliko to več nije učinjeno.
2. Davanje uputstava i inicijative jedinicama za prikupljanje i čuvanje predmeta koji su od važnosti za istoriju Sokolstva.
3. Nadzor nad radom u vezi sa vodenjem sokolske hronike o važnim dogadajima kod sokolskih jedinica.
14) Sokolske proslave i svečanosti:
1. Izdavanje posebnih uputstava društvi-ma i četama za održavanje proslava i svečanosti u duhu opštih uputstava koja bude izdala savezna uprava (POS).
2. Saradnja pri organizovanju i izvode-nju svečanosti i proslava u sedištu župe.
3. Prikupljanje podataka o održanim sve-čanostima i proslavama.
III Rad u društvima
A)	ORGANIZACIJA PROSVETNOG RADA
1)	Opšti zadaci:
1.	Organizovanje društvenih prosvetnih odbora u piinom obimu gde ima 500 pripadnika ili više. Sa najvažnijim funkcione-rima kod društva do 500. Sa 5 članova u društvima ispod 100 pripadnika.
2. Uredenje sokolske prosvetne arhive
prema uputstvima 2PO.
3. Uredenje prosvetne statističke službe.
4. Uvodenje dnevnika prosvetnog rada po formularima od SPO.
5. Ustanovljenje posebnoga prosvetnog budžeta u okviru opšteg društvenog budže-ta, i to u iznosu od barem 10®/o od celokupne budžetske svote, i ostvarenje budžeta po prihodu i po rashodu.
B)	SPROVODENJE PROSVETNOG RADA
2)	Prosvetni tečajevi:
6. Da društva svake godine upućuju po jednog člana na župski prosvetni tečaj.
3)	Knjižnice:
7 Da društva bez odlaganja osnuju so-kolsku knjižnicu, svake godine najmauje sa 50 knjiga kupovinom ili poklonom.
4)	Pretplata na listove:
8. Da društva bez odlaganja pretplate svoju knjižnicu (čitaonicu) na pet saveznih listova i na svoj župski list, ako ga župa izdaje.
5) Čitaonice:
9. Da društva koja imaju svoje domove urede jednu prostoriju za društvenu čitaonicu, sa nabavkom onih listova koji bi bili za to mesto potrebni.
6)	Minimalna pretplata:
10. Ostvarenje propisane minimalne pret-plate na sokolske listove.
7)	Idejne škole
11)	Održavanje idejnih škola prema uputstvima SPO i 2PO svake godine.
8)	Zavet
12. Staranje da se polaganju zaveta pripuste oni novi članovi koji su redovno po-hadali i uspešno završili idejnu školu.
9)	Vaspitavanje članstva:
13. Održavanje predavanja i govora pred vrstom koje odredi SPO i ŽPO.
14. Održavanje debatnih večeri u vezi unapred odredenog i održanog predavanja pred članstvom.
15. Staranje o tome da se štampaju predavanja i govori (letci) koje prime od SPO ili 2PO i rasture medu članove.
10. Pripremanje za sokolske manifestacije:
16. Pripremanje za svesokolski slet u Pragu 1938.
17. Pripremanje za svesokolski slet u Beogradu 1941.
18. Pripremanje za proslavu dvadeseto-godišnjice ujedinjenja.
19. Ostvarivanje srazmernog dela predu-zetog posla u sokolskoj Petrovoj petoletki i pripremanje za njen uspešan i svečan za-vršetak.
11.	Rad sa decom i naraštajem:
20. Organizovanje i rasturanje sokoiske štampe i slika za decu i naraštaj.
21. Priredivanje svake godine po jedr.e dečije akademije ili sela na kome bi program izvodila samo sokolska deca.
22. Organizovanje najmanje pet izieta godišnje za decu i naraštaj uz držanje predavanja u slobodnoj prirodi.
23. Osnivanje naraštajskog otseka u društvu.
24. Pribiranje sredstava za nabavku i a-raštajske zastave do 1941 g.
25. Povečavanje broja naraštajskih pripadnika od škotske, trgovačke i zanatlii.ske omladine u gradovima, i od ratarske u se-lima.
C)	SREDSTVA PROSVETNOG RADA
12)	Propaganda putem radia, filma i projekcija (diapozitiva):
20.	Pribiranje sredstava za kupovinu ia-dio-aparata.
27. Organizovanje zajedničkog slušauja radio-predavanja, ili drugih korisnih prenosa.
28. Prikazivanje sokolskih filmova, dobi-venih od SPO ili 2PO.
29. Sistematsko prikupljanje snimaka (fotografija ili erteža).
13)	Novinarstvo:
30. lzveštavanje 2PO, odnosno SPO o svima važnim dogadajima u društ'u.
31. Objavljivanje sokolskih vesti u sokolskim i drugim listovima. Dostavljajnje vesti sokolskoj agenciji radi objavljivanja u dnevnoj štampi i preko radio-stanica.
14)	Sokolske svečanosti i proslave:
32. Proslava Vidovdana, prema uputstvima koja bude izdala savezna uprava.
33. Proslava Kraljevog rodendana.
34. Proslava Prvog decembra.
35. Ostale proslave uobičajene t: pojedi-nim krajevima prema programu koji utvrde župski prosvetni odbori.
IV Rad u četama
A) ORGANIZACIJA PROSVETNOG RADA
1) Opšti zadaci:
1. Organizovanje četnih prosvetnih odbora sa najvažnijim funkcionerima, najmanje tri na broju.
2. Uredenje sokolske prosvetne arhive prema uputstvima matičnog društva.
3. Uredenje prosvetne statističke službe.
4. Ustanovljenje prosvetnih partija u čet-nom budžetu, makar i sa najminimalniiim sumama prema opštem budžetu.
5. Da čete svake godine upučuju po .ied-noga člana na tečaj koji organizuje prosvetni odbor matičnog društva ili prosvetni odbor župe.
2)	Knjižnice:
6. Da čele bez odlaganja osnuju sokol-sku knjižnicu, svake godine, najmanje sa 30 knjiga sokolske sadržine ili iz oblasti poljoprivrede.
3)	Pretplata na listove:
7. Da čete bez odlaganja pretplate svoju knjižnicu (čitaonicu) na pet saveznih listova i na svoj župski list ako ga župa izdaje.
8. Da nabave potrebnu količinu bukvara za učenje svojih nepismenih članova.
4)	Čitaonice:
9. Da u svome mestu pronadu makar i najmanju prostoriju za četnu čataonicu, te da nabave potrebne listove, naročito one iz poljoprivrede.
B) SPROVODENJE PROSVETNOG RADA
5)	Vaspitanje članstva:
10. Održavanje predavanja i govora pred vrstom koje odredi SPO, 2PO ili matično društvo.
11. Održavanje debatnih večeri u vezi unapred odredenog i održanog predavanja pred članstvom.
12. Staranje o tome da se štampaju predavanja i govori pred vrstom (letci) koje prime od SPO, 2PO ili matičnog društva.
13. Organizovanje sokolskih sedeljki za članove čete u zimskim danima.
e) Pripremanje za sokolske manifeslacije:
14. Pripremanje za svesokolski slet u Pragu 1938.
1S4 Pripremanje za svesokolski slet u Beogradu 1941.
16. Pripremanje za proslavu dvadeseto-godišnjice ujedinjenja.
17. Ostvarivanje srazmernog dela predu-zetog posla u sokolskoj Petrovoj petoletci i pripremanje za njen uspešan i svečan /.a-vršetak.
7)	Rad sa decom i naraštajem:
18. organizovanje i rasturanje sokolske štampe i slika za decu i naraštaj.
19. Pripremanje svake godine po jedne dečje akademije ili sela na kome bi program izvodila samo sokolska deca.
20. Organizovanje najmanje pet izleta godišnje za decu i naraštaj uz držanje predavanja u slobodnoj prirodi.
21. Pripremanje sredstava za nabavku i'.a-raštajske zastave do 1941 godine.
C)	SREDSTVA PROSVETNOG RADA
8)	Propaganda putem radia, filma i
projekcija (diapozitivai:
23. Pribiranje sredstava za kupovinu radio aparata.
24. Organizovanje zajedničkog slušan.ia radio predavanja, ili drugih korisnih prenosa.
25. Prikazivanje sokolskih filmova, dobi-venili od SPO ili 2PO.
26. Sistematsko prikupljanje snimaka -„fotografija ili erteža).
27. Objavljivanje sokolskih vesti u sokolskoj agenciji radi objavljivanja u dnevnoi štampi i preko radio stanice.
9)	Sokolske svečanosti i proslave:
28. Proslava Vidovdana (prema uputstvima koja bude izdala savezna uprava).
29. Proslava Kraljevog rodendana.
30. Proslava Prvog decembra.
31. Ostale proslave uobičajene u poj-'d'" nim krajevima prema programu koji utvrde župski prosvetni odbori.
PROSVETNI ODBOR SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Izdaje zaSavez Sokola Kraljevine Jugoslavije Đ. Paunković, Rumunska 56 • Glavni i odgovorni urednik Stjepan Celar, Jovana Rističa 6# Uredjuje redakcioni odbo
Stamparija Drag. Gregoriča, Strahinjiča Bana 75. — Beograd