KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZA ŠIITU
Klasa 12 (5)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Maja 1931.
PATENTNI SPIS BR. 7950
Naamlcoze Vennootschap De Baiaafsche Pelroleum Maatschapij»
Haag, Holandija.
Poslupak za oplemenjivanje naročilo za oslcbađanje od sumpora sirovina,
koje sadrže ugljenika.
Prijava od 28. marta 1930.	Važi od 1. augusfa 1930.
Traženo pravo prvenstva od 21. novembra 1929. (Engleska).
Pronalazak se odnosi na poslupak za oplemenjavanje, naročilo za oslobađanje od sumpora sirovina, koje sadrže ugljenika, kao nafle, naftinih proizvoda, zaostataka od deslilisanja nafte, asfalta i lome slično i sastoji se u lome, da sirovina, koja treba da se oplemeni, biva u prisustvu kakvog katalizatora i u prisustvu vodonika zagre-jana pod pritiskom, pri čemu reakcioni u-slovi, — temperatura, trajanje pritiska i ru-kovanje pritiskom — bivaju, tako izabrani da po mogučnosli biva izbegnuto razlaganje proizvoda uz obrazovanje gasovitih i sa niskom tačkom ključanja reakcionih proizvoda.
Poslupak po pronalsku omogučuje dalje spravljanje bezbojnih ili lako obojenih proizvoda iz jako obojenih materija, koje sadrže ugljenik, kako če niže biti opisano, sloga se ovaj poslupak može uopšte uzevši smatrati za rafinisanje, koji u odnosu na poznati poslupak za rafinisanje ima niz preimučstava.
Poznalo je da se veliki broj sirovina, koje sadrže ugljenika, kao ugalj, ter za-ostatak od petroleuma i torne sl. pod visokim pritiskom zagrevaju u prisustvu vodonika i materija, koje dejstvuju katalifički, da bi se ove materije pretvorile u tečne, ili u proizvode, sa niskom tačkom ključanja. Takav poslupak, koji se naziva destruktivno hidriranje, ne dolazi u obzir u ovom
slučaju, jer ishodni materijah', koji treba d» se oplemene pomoču ovog postupka, bivaju postupani pod takvim uslovima, da ne nastaje nikakvo, koje bi bilo vredno pažnje, razlaganje sirovina i reakcionih produkata, koji sadrže ugljenika uz obrazovanje gasovitih i, odnosno, ili produkata sa nižom tačkom ključanja.
Kao katalizator! mogu kod ovog postupka biti upotrebljena molibden-jedinjenja, najbolje u fino izdeljenom, na primer ko-loidalnom, obliku. Takav koloidalni molib-denov katalizator, koji je veoma uspešan za ciljeve ovog pronalaska, može biti spravljen na sledeči način.
15. gr. ammonmolybdata bivaju rastvo-rena u 400 cm3 vode, posle čega se ra-stvaru dodaje 100 cm3 3—4 normalne sum-porne kiseline. Rastvor biva tada zagrejar* skoro do ključanja i zatim reduciran sa sumpofovodonikom, usled čega se obrazuje plavo obojem' koloidalni rastvor. Ovom ra-stvoru biva pridodato 40 g aktivnog uglja,. koji prima ukupnu količinu koloidalno ra-spoređene supstance uz oduzimanje boje u rastvoru. Ugalj, koji sadrži molybdenovo. jedinjenje biva pomoču filtriranja rastav-Ijen od tečnosti, zatim ispran sa malom količinom vode i tada sušen najpre pri običnoj temperaturi a zatim pri temperaturi od 50 do 60° C. Namesto aktivnog
Din. 10,
niglja može se na isli način upoirebiti i fino izdeljen mrki ugalj.
Katalitička masa, koja je spravljena na opisani način, ima izvesne odlike, naročilo za postupanje organskih sumpornih jedi-njenja i lome slično. Najpre je specifična ležina kontaktne mase, koja sadrži molyb-denovo jedinjenje ili kakvo drugo katali-tično jedinjenje, znatno manja od težine molybdena ili pak samo katalitičke mase. Katalizator može stoga da se lako supen-dira u tečnom ishodnom materijalu i ne izdvaja se, za vreme postopanja pomoču pritiska sa vodonikom. Dalje preimučstvo opisane katalitične mase sastoji se u torne, što sumporna jedinjenja i torne slično od uglja ili od praha mrkog uglja, koji več sadrži molibden ili drugo katalitičko jedinjenje u fino izdeljenom obliku, bivaju ab-sorbovana tako, da postoje izvanredno po-voljni uslovi za prisan dodir reakcionih komponenata sa katalizatorom. Dalje katalitička masa ima, po upotrebi za katali-tički proces, oblik praška. Ona može usled toga lako da se odstrani i da osvežena ponovo upotrebi, a da ne budu potrebni komplikovani postupci povratnog dobijanja za katalizator. To je od velike važnosti, Jer povratno dobijanje katalizaiora pri sličnim postupcima cesto pričinjava teškoče, pošto je katalizator prisno pomešan sa naj-raznovrsnijim materijama i po izdvajanju reakcionih produkata obično obrazuje lep-Ijivu masu, koja se ne daje tako lako po-novo upotrebiti kao katalizator.
Primeri:
1.	Crnkasto, mrko gasno ulje, koje sadrži 4% sastojaka, koji ključaju ispod 220° C i 32,7°/0 sastojaka sa ključanjem između 220 i 300° C i koji sadrži 2,9% sumpora u vezanom obliku, biva sa vodonikom zagrevano pri početnom pritisku od 90 kgr/cnv u prisustvu katalizatora, koji sadrži molibdenov oksid i koji je spravljen na gore opisani način pomoču aktivnog uglja. Za vreme od 30 minuta biva temperatura ulja dovedena do sobne temperature na skoro 380°C. Ova temperatura biva tada zadrževana skoro 15 minuta. Posle toga se obustavlja zagrevanje i reakcioni produkti, koji su u vidu pare i gasa, bivaju izdvojeni pri temperaturi od skoro 300° C. Na ovaj način se dobija pored 0,4% ga-sovitih ugljovodonika 1,1% sumporovodo-nika i 2,1% bezbojnog destilata. Zaosta-tak u reakcionom sudu sastoji se iz 96,4°/p rafiniranog, slabo žutog gasnog ulja sa plavim fluorisanjem, koje sadrži samo još 1,04% sumpora. Dakle je odstranjeno skoro 6.5D/o sumpora, koji se nalazi u ishodnom materijalu. Iz osobina i količine reakcionih
produkata izlazi da jedva da se izvršilo krakovanje.
2.	Isto gasno ulje, kao u primeru 1, biva u prisustvu istog katalizatora zagrevano pri početnom vodoničnom pritisku od 18 kgr/cnr. Za 25 minuta biva temperatura reakcione mešavine dovedena na 400° C. Ova temperatura biva održana 15 minuta dugo, posle čega biva obustavljeno zagrevanje. Ako je temperatura spala na skoro 300’C, to se pri ovoj temperaturi ispuštaju reakcioni produkti, koji su u vidu gasa ili pare, iz kojih se pomoču kondenzovanja dobija 28,2'7o slabo žuto obojenog ulja sa 0,54% sumpora.
Osim toga se obrazuje još 0,9% sum-porovodonika i l,9u/o gasovitih ugljovodonika. U reakcionom sudu zaostaje ulje, koje je isto tako slabo žuto obojeno i koje sadrži 0,98% sumpora. Pomoču kondenzo-vanja dobiveni slabo žuli destilat biva pomešan sa ovim slabo žulim zaostatkom. Ova mešavina predstavlja rafinirano gasno ulje.
3.	Mazivno ulje sa 1,92% sumpora i o-tvorene kafene boje, sa zelenim fluorisanjem biva u vremenu od skoro 30 minuta, zagrejano od sobne temperature na 390° C pod početnim vodoničnim pritiskom od 90 kgr/cnr u prisustvu 2% istog katalizatora kao i u primeru 1. Zagrevanje biva tada nastavljeno skoro 15 minnta pri čemu temperatura od SOO^ biva dovedena na skoro 400° C. Tada se obustavlja zagrevanje i, pošto temperatura spadne na 300° C, bivaju ispušteni svi reakcioni produkti koji su u vidu gasa ili pare, čime se dobija 2% destilata i 2,9% gasovitih ugljovodonika. U reakcionom sudu zaostaje 94,5 te-žinskih procenata rafiniranog mazivnog ulja, koje ima zatvoreno žutu boju i sadrži samo 0,76% supora.
4.	250 gr. črnog asfalta, kojima je dodalo 5% fino izdeljenog molybdenovog oksida MoO-, bivaju zagrejani u autoklavu, koji se obrče, a u prisustvu vodonika pri početnom pritisku od 105 gkr/cnr. Za vreme od 30 minuta biva reakciona masa dovedena na temperatoru od 410° C.' Ova temperatura biva održana za vreme od 15 minuta. Posle toga zagrevanje se obustavlja i masa se ostavlja da se ohladi. Kod 260° C bivaju ispušteni produkti, koji su pri ovoj temperaturi u vidu gasa i pare; oni se sastoje u glavnom iz vodonika, vode i male količine ulja. U autoklavama zaostaje asfaltni produkt, koji biva rastvoren u sumpor-ugljeniku (CS2). Po svršenom de-stilisanju sumporugljenika dobija se 237,3 gr. asfalta, koji sadrži mulja, koji biva pomešan sa benzinom, da bi se rastvorio asfalt uz taloženje mulja u grubo izdelje-
-nom obliku. Ovaj mulj biva izdvojen od asfaltnog rastvora, iz kojeg se tada ben-zin uklanja pomoću destilisanja. Rafinisani asfalt, koji je dobiven kao destilacioni za-ostatak ima mnogo otvoreniju boju od prvobitnog asfalta i usled toga je podesan za raznovrsne ciljeve, za koje se običan mrki asfaltne može upolrebiti. Iskorišče-nje iznosi 940/0 asfaltno ishodnog materija! a.
5.	100 gr, mrko obojenog ulja za vretena, koje ključa iznad 300° C i koje sadrži 2,44°/0 sumpora biva sa vodonikom zagre-jano pod početnim pritiskom od 90 kgr/cm2 a u prisustvu 10 gr. kafalizatora, koji se sastoji iz 2, 6 gr. molibdenovog oksida, koji je koloidaino raspodeljen na adsorp-cioni ugalj. Za vreme od skoro skoro 30 minuta biva temperatura postupno dovedena na 400° C i zalim se održava za vreme od 15 minuta, posle čega se reakciona masa prepusta hlađenju. Pri temperaturi od skoro 300 C bivaju izdvojeni produkti, koji su pri ovoj temperaturi u vidu gasa ili pare. Pomoću kondenzovanja bobija se iz njih 7,8% otvoreno žutog destilata. U auto-klavama zaostaje 89,2o/0 otvoreno žutog ulja. Mešavina otvoreno žutog destilata sa otvoreno žulim uljem u autoklavu predstavlja rafinisano ulje za vretena, koje sadrži samo 0,27o sumpora. Osim toga biva za vreme reakcije obrazovano samo 2,4% gasovitih ugljovodonika.
Pri radu po pronalasku takođe je mo-guče da se na gore opisani način priprave mešavine organskih jedinjenja, koja sadrži kiseonika, na primer fenola, krezola i torne sl. sa organskim sumporjedinjenjima ili materijama, koje sadrže sumporjedinjenja.
Pri torne bivaju kiseonična jedinjenja prevedena u jedinjenja bez kiseonika, i da se pri torne ne izvrši znatnije razorenje mole-kila. Istovremeno biva otklonjen prisutni sumpor.
Patentni zahtevi:
1.	Posfupak za rafinisanje, naročito za o-slobađanje od sumpora sirovina, koje sadrže ugljenika, kao nafte, naftinih proizvoda, zaostataka od destilisane nafte, asfalta i torne sl., naznačen time, što ishodni ma-terijal biva zagrevan u prisustvu katalitič-kog molibdenovog jedinjenja i u prisustvu vodonika pod priliskom, pri čemu su reak-cioni uslovi — temperatura, trajanje pritiska i trajanje postupanja — tako izabrani, da po mogučnosti biva izbegnuto razlaganje proizvoda uz obrezovanje rakcionih produ-kata u vidu gasa i sa niškim ključanjem.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što trajanje zagrevanja biva održavano što je moguče krače.
3.	Postupak po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što kao katalizator biva upotrebljeno molibdenovo jedinjenje, na primer, molib-denov oksid, koji je u koloidalnoj izdelje-nosti adsorbovan od strane nosilaca sa velikom površinom, naročito adsorpcionim ugljem ili pak fino izdeljenim ugljem.
4.	Postupak po zahtevu 1—3, naznačen time, što se radi na temperaturama u bližini oko 400° C.
5.	Postupak po zahtevu 1 — 4, naznačen time, što gasoviti i sa nižim ključanjem proizvodi, koji se obrazuju pomoču reakcije bivaju, pomoču ispuštanja pri još sraz-merno visokoj temperaturi, izdvojeni od re-akcionih produkata sa višini ključanjem.