KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 35 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 Februara 1925
PATENTNI SPIS BR. 2472
GEORG LODEL, GEORGENSGMUND, NEMACKA.
Dizalica za pokretne brane, ustave, i rečna vrata.
Prijava od 8 maja 1922.
Pravo prvenstva od 9
Ovaj pronalazak odnosi se na preimučstven oblik mehanizma za dizanje pokretnih ustava i brana (rečnih vrata, pregrada, valjkastih brana, segmentskih brana i sličnih grada). Dosad su zato upotrebljavani skoro isključivo koturovi, koji automatski zatvaraju kod kojih sredstava za dizanje — zglobni lanci, zazubljene šipke, užeta — dejstvuju na lančaste točkove, zubčanike ili vratila. Kod velikih vučnih snaga zahteva takvo postrojenje, da se upotrebi više zavojnica (puževa) i veliki prednji zubčanički mehanizam (forgeleg), koji ne zahtevaju samo veliki prostor, nego i veliku potrošnju u materijalu. Ali i težina u-potrebljenih pločičastih lanaca je vrlo velika naročito kod velikih dužina, i znatno posku-pljava postrojenje Žičana užeta kao sredstva za dizanje doduše su lakša nego li lanci, ali kao što jo poznato oni zahtevaju veliki prečnik vratila i prema tome srazmerno veliki mehanizam, čija težina odgovara u najmanju ruku težini vratila za lanac, zajedno sa lancem. U izvesnim slučajevima npr. za malu visinu dizanja mogu preimućstveno da se u-potrebe dizalice sa upravnim zavrtnjima, kod velikih visina dizanja ili kad neće da se kvari izgled predela, visokim zavrtnjima ili njinim visokim zaštitnim cevima, onda nije ipak zgodan taj izveden oblik, isto tako kad vučna snaga dejstvuje koso, npr. kod valjkastih brana, segmentastih ustava i kod sličnih građa.
Ovaj pronalazak sadrži postrojenje mehanizma, kojim se izbegavaju napred opisane mane i kojim se postiže uprošćavanje delova mehanizma i znatna ušteda u materijalu na-
Važi od 1 novembra 1923. maja 1921 (Nemačka).
spram uobičajnim lančastim vratilima i vratilima za uže. Ovaj pronalazak sastoji se u tome, što se kao dizalice upotrebljavaju poznati zavrtnji, ali je ipak između ustave, koji treba da se podigne (vrata, valjak, brana i t. d.) umetnuto elastično vučno sredstvo, koje je vođeno preko koturova, i ima to dejstvo, da se pokretačka naprave, dakle vratilo sa zavrtnjem, može da postavi na proizvoljnom mestu i u proizvoljnom položaju prema ustavi. Preimućstva, koja time nastaju, vrlo su velika. Ona se sastoje pre svega u tome, što dizalica i ustava (brana) mogu proizvoljno da budu odvojene jedna od druge, tako, da se vratilo sa svojim priborom može da postavi tamo, gde se za to nalazi povoljno mesto. Nepogodne građevine u obliku železne konstrukcije, ili u zidnom obliku u većini slučajeva nisu potrebne da se naročito izvedu, isto tako može vratilo da se napravi lako pristupačno, i u drugu ruku blizna okolina ustava može da se oslobodi od mašinskih delova, koji smetaju. Osim toga moguće je, na najobičniji način, mnogo lakše nego što je to moguće kod dosadašnjih dizalica, da se sredstva za dizanje (užeta ili lanci) međusobno spoje na podesan način pri vođenju preko koturova.
Na crtežu je predstavljen ovaj pronalazak primera radi. Sl. 1 — izgled sa strane — i si. 2 — izgled odozgo — pokazuje dvostruko pokretanje pomoću zavrtnja sa pričvršćenim zavrtnjem, koji se okreće i sa navrtka-ma koje se pomeraju, i na kojima su pričvršćena dvostruka užeta za dizanje. SI. 3 pokazuju takav mehanizam, gde su navrtke pri-
Din. 15.
čvršćene i one se okreću, a zavrtnji uz koje je pričvršćeno po jedno uže, pomeraju se uzdužno. Na sl. 1 i si. 2 je ,,a“ okretljiv zavo-ran’, od koga ima jedna polovina desne za-vojke, a druga polovina leve zavojke, b su obe pomerljive navrtke, c su vodiljni koturovi za sredstvo d za dizanje, koje je pričvršćeno uz b i uz ustavu, koja treba da se podigne. Pokretački točak e proizvodi okretanje zavrt-nja a od motora f; točku se da celishodno oblik iz dva dela i oblik vučne spojnice, kad je zavrtanj razdeljeno u dva dela, da bi se vučne snage sa obih strana poravnale u za-vornju, i da nisu potrebna ležišta za ahsialni pritisak. Za osiguranje navrtki b protiv okretanja, služe vodi'jna železa g, koja istovremeno sačinjavaju okvir za postavljanje lakih točko-aa, Pokrovni limovijkoji su namešteni na okviru štite zavrtanj od vremenskih nepogoda. Zavrtanj je uopšte t. j. pri maloj dužini pričvršćen samo na krajevima i na sredini. Dugački za-vornji imaju pokretna dugačka ležišta, koja se kreću po vodiljnim gvožđima g i koji se pomeraju izvesnom odstojanju od navrtki b ili okrugla dugačka ležišta, po kojima klize usečene navrtke.
Na si. 5 predstavljeno je postrojenje sa dva zavrtnja i samo sa jednim spregom sredstva za dizanje (užeta) kod koga se ne okreću zavrtnji a, nego zavrtka b, koje su ugrađene u zubčanicima e. Za dočekivanje vučnih sila koje dejstvuju s jedne strane, namešteni su pored navrtki b, odn. pored zubčanika e, ležišta h za ahsialni pritisak (npr. ležišta sa kuglicama). Sredstva d za dizanje pričvršćena su uz zavrtnje a, koji se pomeraju uzdužno.
Za vođenje zavrtnjevih glava i da se spre-či, da se zavrtki okreću, služe i ovde vodilje g, one imaju produženja i, za podupiranje krajeva zavrtanja, koji strče iznad navrtki.
Na slikama 4—9 predstavljeno je, kako može dizalica, koja se sastoji iz zavrtnja i naprave za pokretanje, da se spoji sa branom. Na si. 4 i 5 radi se okretanju valjkaste brane k, kod koje se mehanizam za dizanje nalazi na jednom njenom kraju; na si. 6 i 7 pokreće se ustavna tabla e uvek sa dva sredstva za dizanje, pri čemu je zavrtanj namešten u poprečnom pravcu brane, jedanput iznad, drugi put ispod šipki za rukovanje m, i na si. 8 je pokazano, kako je omogućeno upotrebom čvrsto položeno osovine n, da se iz-begne inače nezgodno vođenje elastičnih sredstava za dizanje. Na si. 9 je pokazan raspo-
red zavrtnja u vertikalnom položaju. U spomenutim slikama označen je zavrtanj kao i predhodno.
Zamisao ovog pronalaska, koja se sadrži u o-pisanim postrojenjima, može da se izvede na razne druge načine. Da se istaknu, vodoravno, koso ili i upravno postavljanje jednog jedinog zavrtnja za dizanje pojedinih tereta, od prilike valjakaste brane, za upravno ili koso dejstvujuću vučnu snagu, osim toga, postavljanje slobodnih koturova koje pokreću zavrtnji i koji su obuhvaćeni sredstvom za dizanje, da se postigne mali hod zavrtnja, koji odgovara dužini građe, koja je na raspoloženju. Ovaj pronalazik dozvoljava da se dva zavrtanjska mehanizma postave jedan pored drugog ili jedan nad drugim, za pokretanje dvostrukih ili razdeljenih ustava i time u vezi, upotreba raznih usponskih uglova, da se postignu razne brzine dizanje polovina u-stava, pri zajedničkom pokretanju zavrtanja.
Usled te povoljne okolnosti, što kod ovog pronalaska dejstvuju vučne sile neposredno na zavrtnje, i upotrebljeni zubčanici treba da nadvladaju naspram drugim mehanizmima za dizanje, mnogo manji okretni momenat, postiže se znatna ušteda u materijalu, prostoru, vremenu izrade i u troškovima oko izrade, i to ne samo kod samih pokretačkih mehanizama, nego i kod zgrada i brvna, koja se upotrebljavaju za zaštitu i za rukovođenje velikih postrojenja. Pored toga postoji mogućnost, da se upotrebe u svakom slučaju žičana užeta ili zglobni lanci sa dugačkim čl a likovima, koje su lakše i jeftinije, umesto dosad uobičajnih lanaca od pločica, koji moraju kraju da imaju kratke članke, radi postizanja manjeg prečnika točka za lanac, i koji su radi toga teški, a time se postiže dalja u-šteda.
Patentni zahtev:
Dizalica za pokretne brane, rečna vrata i slično, kod koje sačinjava zavrtanj sredstvo za poktetanje, naznačena time, što je između zavrtnja (a) i između ustave, koja treba da se padigne (vrata, valjak, brana i t. d.) umetnuto elastično sredstvo (d) za dizanje, koje je vođeno preko koturova tako, da se pokretačka naprava može da postavi na proizvoljnom mestu i u proizvoljnom položaju prema ustavi.
Ad patent broj 2472.
Figa

Fio-.2
a b
TTTtv.r V; y\>\\',V t\'\», >. \\\\d\\	S', %\ *\	}

Fig.3