KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 47 (1)
PATENTNI SPIS BR. 7152
Dr. jur. de Ryek van der Gracht Ferdinand Maximilian Paul,
Baarn, Holandija.
Vezivanje matrice i zavrtnja jednom napravom, koja sprečava popuštanje veze. Prijava od 20. februara 1929.	Važi od 1. decembra 1929.
Traženo pravo prvenstva od 29. maja 1928. (Meksiko).
Poznate su već zavrtanjske matice koje se sastoje iz koničnog jezgra, ovo konično jezgro opklopljeno je prstenom, koji je isto tako konično izveden. Pri navrtanju ove matice na zavrtanj, nastaje pritisak na jezgro, tako da zavojci jezgra mogu zahvatiti u zavojke zavrtnja, pa se na taj način osigurava matica. Takove matice mogu se odšrafiti sa jednako velikom silom, koja je bila potrebna i za njihovo zašrafljivanje.
Matrica, prema ovom pronalasku predstavlja jedno poboljšanje matica gore po-menule vrste. Prsten i jezgro vezuju se u smislu pronalaska trajno (stalno) jednim spojnim čepom, koji je osirn toga tako raspoređen, da on deli jezgro — koje je po dužini rascepljeno ■— na dva nejednaka dela: manji deo nalazi se, obzirom na smer odvrtanja matice iza podužnog rascepa jezgra.
Ovim se u prvom redu postiže to pre-imućstvo, da se matica zavrće kao jedna celina, a pri odvrfanju čvrsto zašrafljene matice, omota se jezgro, usled naročitog rasporeda spojnog čepa, oko zavrtnja — slično kao kočnica sa trakom u vidu zamke prema tome potrebna je za odvrtanje matice mnogo veća sila, nego za njeno zavrtanje.
Pronalazak se može upolrebiti na maticama, koje imaju isti oblik, iste dimenzije i isti spoljni izgled, kao i obične matice. Ove matice mogu na pr. biti četvorougao-
ne, šestougaone i sa više uglova a mogu biti obrazovane ne samo kao cilindrične i krilne maUce, nego mogu biti obrazovane i na proizvoljan način. Osim toga mogu ove matice biti snabdevene sa proizvoljnim zavojcima sa proizvoljnom visinom hoda.
Pronalazak se može primeniti ne samo kod matica, nego i na svima predmetima, koji se međusobno vezuju pomoću zavrtanj-skih zavojaka, kao što su na pr. fasungi na električnim sijalicama, zatvarački čepovi na vodovodnim i gasnim cevima oblikovani komadi na slavinama i razvodnici-ma, sužene cevne spojnice i t. si.
Veza pomoću matice ili zavrtanjska veza u smislu pronalaska, kombinovana je iz jednog spoljnjeg dela — prstena snabde-venog koničnim bušenjem, koji opklopljava jedan unutarnji deo jezgra, čija je spoljna strana konično izrađena; unutarnji deo snab-deven je zavojcima. Unutarnji deo je osim toga tako obrazovan, da on može izvoditi pružno gibanje — u radialnem smeru — u koničnom prostoru spoljnjeg dela. U tome cilju može se na unutarnjem delu predvi-diti jedan podužni rascep. Prema pronalasku raspoređen je unutarnji deo u spolj-njem delu tako, da se on u njemu nemože obrtati, ali u aksialnom pravcu može se u njemu pomerati. Ovo je izvedeno na taj način, da su kako u unutrašnjem tako i u spoljnjem delu predviđenim žljebovi, koji obrazuju kanale, kad se postave jedan
Din. 15.
prema drugom; u ove kanale umeću se spojni čepovi koji trajno (stalno) međusobno vezuju oba dela. Ovi žljebovi mogu se rasporediti na unutarnjem delu i to u radi-alnom, tangencialnom ili podužnom smeru.
Gore pomenuti, u jednu celinu sastavljeni delovi, t. j. unutarnji i spoljni deo, na-šarafi se na zavrtanj ili na drugo telo snabdeveno zavojcima tako, da je spoljni deo okrenutonom stranom, na kojoj se nalazi najmanji prečnik koničnog bušenja — prema predmetu koji se priteže. Pri zavrt-nju klizi konični unutarnji deo — koji ov-de vrši ulogu matice — opklopljen spo-Ijašnim delom, sve dublje u konično bušenje spoljnjeg dela, a da se pri tome u njemu ne obrće, nego se čvrsto u njega zaklinjuje; istovremeno pritiskaju zavojci unutrašnjeg dela u zavojke zavrtnja, usled pružne gile izazvane stezanjem podužnog rascepa, pa se i zavojci međusobno utvrđuju na način klina. Ovo klinasto učrvšći-vanje ne dejstvuje samo na donju površinu zavojaka, kao što je to slučaj kod običnih matica, nego dejstvuje istovremeno na gornju površinu zavojaka, tako da su cele novršine međusobno se dodirujućih zavojaka čvrsto pritisnute jedna o drugu.
Priloženi crtež predstavlja, samo primere radi, nekoliko oblika matica izvedenih u smislu pronalaska. Na crtežu je:
Sl. 1 podužni presek matice zašrafljene na obični zavrtanj,
SI. 2 je pogled na spojni čep (u sma-, njenom merilu) koji stalno međusobno spaja spoljašni deo ili prsten i unutrašnji deo ili jezgro pa može nastupiti međusobno aksialno pomeranje obih delova ali nikako i tangencionalna pomeranja,
SI 3 predstavlja perspektivno, u istom merilu, kao i si. 2, podužno rascepljeno jezgro.
SI. 4 prespektivni pogled (merilo je isto kao kod si. 2) prstena snabdevenog koničnim bušenjem za prijem jezgra.
SI. 5 pokazuje zavrtanj sa zavojcima, za prjen matica, sastavljene iz delova predočenih na si. 2, 3 i 4.
Kao što se vidi iz sl. 1—5 matica je prema ovom pronalasku sastavljena iz dva glavna dela, naime iz unutrašnjeg dela ili jezgra 1 i spoljnjeg dela ili prstena 2, koji je šestougaonog ili kojeg drugog oblika. Unutrašnji deo, koji je iznutra snabdeven zavrtanjskim zavojcima proizvoljnog oblika izveden je sa spoljnje strane sa malim konusom. Ovaj deo je kod 3 rascepljen po celoj svojoj dužini, tako da se rubovi ovog rascepa međusobno približavaju, kad se vrši pritisak na spoljašnu stranu ovog unutarnjeg dela; time postaje bušanje u unutrašnjem delu ili jezgru 1, manje.
U jezgru 1 užljebljen je na spoljnjem obodu jedan žljeb 4, paralelno sa tvorećom linijom kupe, koji koresponduje sa žljebom 4’ spoljnjeg dela, hi prstena 2. Ovaj žljeb je tako raspoređen, da on deli jezgro matice na dva nejednaka dela, od kojih se onaj manji deo nalazi iza podužnog rascepa jezgra, obzirom na smer odvrtanja matice. Ovi žljebovi postavljeni jedan proti drugom, obrazuju kanal, u koji se umeće spojni čep 5 — (sl. 1 i 2). Ovaj spojni čep služi za trajnu vezu između spoljaš-njeg i unutarnjeg dela, a i zato, da se jezgro obrće, kad se obrće prsten; ovaj spojni čep dozvoljava aksialno pomeranje jezgra unutar prstena.
Prsten 2, snabdeven koničnim bušenjem za prijem jezgra ima iznapolja oblik i dimenzije jedne obične matice, pa prema tome može biti i šestougaonog oblika, kako je to predočeno na slici ; on može imati i svaki drugi proizvoljan oblik.
Bušenje konične rupe prstena i dimenzije spoljnje površine jezgra tako su isvedeni, da se između donjeg ruba jezgra i donjeg ruba prstena nalazi prostor za igru 6, koji dozvoljava, da se jezgro za vreme zašara-fljivanja pamera u prstenu na dole. Kao što je već gore pomenuto obrazuju ova dva dela pri zašarafljivanju praktično jednu celinu, pošto su isti međusobno stalno ili permanentno vezani čepom 5, koji dozvoljava relativno pomeranje delova 1 i 2 u podužnom smeru.
Zašarafijivanje matice vrši se obično tako, da se ključ postavi na prsten, sa kojim se onda, zajedno sa jezgrom zašarafi na deo 7, koji je snabdeven zavojcima. Usled toga, što su ova oba dela međusobno vezana čepom 5, može se matica bez velike muke sašarafiti na zavrtanj; ovo zašraflje-nje traje tako dugo dok donja ili unutrašnja površina 8 prstena, ne dođe u dodir sa spoljašnjirrt ili gornjom površinom 9 podložnice, ili drugog kojeg predmeta, koji je podložen ili koji se učvršćava (si. 1). Kad se ove površine dodirnu počinje osiguravanje jezgra pošto prsten ne može da se dublje pomeri po zavrtnju 7, počinje jezgro, pri daljnjem obrtanju — pošto je s prstenom vezana u jednu celinu — da zahvata u dalje ležeče zavojke zavrtnja i pomera se u podužnom smeru dalje na dole. Ovim pomeranjem biva ona sve jače utvrđivana — na način klina u konično brušenje prstena, pri čemu — pošto se žljeb 3 sužava —^ prečnik jezgra postaje sve manji, a jezgro se sve jače pritiskuje, po celoj svojoj površini o zavojke, s kojim je u dodiru. Pošto je jezgro na gore pomenuti način osigurano, može se onda od-
vrtiti samo onda, ako bi se prsten 2 obrtao u suprotnom smeru. Za ovo obrtanje potrebna je veća sila od one, kojom je vršeno zavrtanje matice, jer se 'pri povratnom obrtanju unutarnjeg dela matice, suprotstavlja ovom obrtanju spojni čep, koji je naročito raspoređen te dejstvuje na način kočnice sa trakom u vidu zamke. Sa maticom izvedenom u smislu ovog pronalaska postiže se kud i kamo veće osiguranje proti odvrlanja — kad je matica već jedanput zašrafljena — nego sa do sada poznatim konstrukcijama ove vrste.
Patentni zahtev.
Vezivanje matice i zavrtnja jednom napravom koja sprečava popuštanje, kod koje se sastoji zavrtanjska matica iz koničnog rascepljenog jezgra; koje je opkoljeno od-govarajučim koničnim prstenom bez zavo-jaka, naznačeno time, što su jezgro i prsten permanentno međusobno vezani jednim spojnim čepom, pri čemu je jezgro ovim spojnim čepom podeljeno u dva nejednaka dela, od kojih se manji deo nalazi iza podužnog rascepa jezgra, obzirom na smer odvrlanja matice.
A d patent broj 7/52,