_	,	. .	UniMVIMU	I	UZ.ILO	I	VU	V	LJUDLJAM
Postarma placena u gotovu
Cena Din 2
Došlo 11.JV. 1930
—h—
SOKOLSKI GLASNIK
Organ Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije SI	meseca	*	Godiš“Ja	pretplata	50	Din	’Urednižtvo 1 uprava
rs чо-v. исвжззгавмнммш
God. I.
Ljubljana, 11. aprila 1930.
dom ♦ Telefon 2543 * Račun pošt. šted. 12.943 ♦ Oglasi po ceniku
Broj 7.
Dr. MILORAD DRAGIČ (Beograd):
Shvatanja o vaspitanju duše i tela.
Kada se spomenc Sokolstvo — u stranim, a i u naš'm nedovoljno obaveštenim krugovima javlja se obič* no prestava samo o jednoj strani So; kolstva: kao organizaciji za telesno vežbanje. Ova strana Sokolstva izre* žena je u gimnestici — dakle telesnoj kulturi.
Sa telesnim vežbanjem vezan je pojam čovečje higijene, čovečjeg zdravlja u opšte. Mnogi, neupoznati dovogljno sa osnovama sokolske ideo* Iogije, često rado i simpatično gledaju Sokolstvo kao telesno vežbanje, kao ideju isključivo telesnog zdravlja. Me« dutim zdravlje je samo osnovna, po* lažna tačka Sokolstva.
Zdravlje je nesumljivo najdrago* cenije dobro čoveka. Ta misao — na sreču — dominira i u današnjoj mo* dernoj kulturi. Na zdravlje gledamo kao na osnovni uslov sretne sadaš* njosti i budučnosti eelog jednog na* roda. Lični i opšti uslov naprednog ži* vota zavisi prvenstveno od toga, ko* liko smo očuvali zdravo telo i zdrav duh za rad.
Zato je i Sokolstvo kao osnovni kristal svoje delatnosti izabralo teles* no vežbanje. Bolje reči, ne telesno vežbanje, več telesno v a s p i t e* nje.
, Zdravlje bazira na radu, na nepre* kidnom pravilnom radu celokupnog naseg tela. Na radu -svih naših organa bazira zdravlje isto ovako, kao što je smisao svake ljudske kulture, da svaki čovek bude obrazovan za rad. Podi* žuči svoje radne sposobnosti, ljudi poboljšavaju i sve socijalne uslove života.
Samo Sokolstvo ne poklapa se isključivo i jedino sa idejom telesnog vežbanja. U ostalom, Sokolstvo je re* lativno veoma mlad i nov pokret. A ideja o telesnom vežbanju ima svoju dugu i veliku istoriju i ispunjava mno* ge Strane kulturne istorije čovečan* “stva. Visoku vrednost telesnog vež* banja zapazila su kako prastara is* kustva, tako i moderna nauka o živo* tu — biologija. Biologija je dala svoj vrhovni sud o vrednosti telesnog vež* banja.
Glavna misao biologije, nauke o životu jeste: kretanje, rad — to je život. A ideja telesnog vežbanja za* snovana je na kretanju i radu tela. Prirodna nauka o životu, biologija, otkrila nam je zakone prirode, po kojima postaje naše telo: unutarnji život tela i njegovi spoljašnji oblici. I život, napredek, oblik svakog i naj* skrivenijeg deliča našeg tela zavisi od rada. Jer rad čini da krv postruji živ* lje kroz jedan naš organ, strujanje krvi nosi hranu tom organu, a bolje ishranjen organ napreduje, dobija svoju potrebnu i normalnu veličinu i
oblik.
Život je u stvari i izražen radom. 1 restanak rada znači i prestanak ži* vota. Pun život izražen je punim ra* dom. Slab, ned&voljan rad izraz je sla* bog, nedovoljnog života. Nerad uma* njuje uslove života eelog tela. Telo koje ne radi ne pokazuje znake punog života, gubi se, nestaje ga. Tako je i sa svakim organom čovečjeg tela. Organ koji ne radi gubi se, kopni, ne* staje ga.
Čovek, koji je nesretnim sluče= jem prelomio kost ruke. n. pr. mišičnu kost, dobije gipsani zavoj. Za izvesno duže vreme taj se zavoj ne sme ski* dati. Prema torne za to vreme mišici povredene ruke ne mogu ništa raditi. Kad sc — obično posle nekoliko ned c* lja — ukloni gipsani zavoj zapaža se jasno, da je na toj ruei nastupila pro* mena: mišiči ruke stanjeni su, osla* bili; cela muskulatura te ruke kao da je ukopnela. Nered dugo zavijene ru* ke učinio je svoje: nastupilo je gub* ljenje muskulature, koje se u nauči naziva »atrofija« Usled nerada muskulatura atrofira I čovek, koji se u svomc životu malo kretao, malo fi* žički radio, čovek koji u svome životu •lije vršio nikakvo telesno vežbanje dokazuje vrlo često sliku atrofirane nuskulature. Ta slika nije mnogo lepa.
Čovek slabe, atrofirane muskula* ture ima večinom pogureno držanje. Jer slabo razvijena muskulatura leda ne dozvoljava pravo držanje — telo prema zakonima teže sklono je da se povije napred. Lopatice su udaljenc jedna od druge i od grudnog koša. Njihovi oštri, koštani oblici — samo
kožom pokriveni — tužno strše sa površine pogurcnoga tela. Jer nedo* staje onaj snažni muskulozni omotač, koji drži lopatice u normalan, lep po* ložaj.
Grudni koš uzak, dugačak, pao: kao da je obešen o nešto, iskrivljeni kičmeni stub. Jer ne postoji snažna muskulatura grudi, koja daje lep ob* lik pravilno raširenom grudnom košu. Poznata je jadna slika čoveka atrofi* rane, slabe muskulature, čim dode u priliku da se pokaže neprekriven omotačem moderne krojačke veštine.
Nerad dovodi do atrofije musku* Iature, što kroz organ koji ne radi, slabo, sporo i leno struji krv. A krv je hrana organu. Osim toga. u svakom organu u toku dana izvrši se mnogo životn h dogadaja usled čega se u njima nakupi raznih otrovnih mate* rija. Te otrovne materije treba što pre izbaciti. A izbaciče se u toliko pre, u koliko brže kroz njega pro^truji sve* ža krv, koja donosi novu, svežu hranu, a odnosi, brzo sve one štetne nakup* ljene otrove. Kod tela koji ne rad , nagomilavaju se sve otrovne materije.
I krv, lagana i spora, prepunjena je ovim otrovnim materijama. Glavobo* lja je rezultat ovoga trovanja a blc* da, ne sveža boja celoga tela, vidan je znak unutrašnjeg stanja.
To i takvo kruženje krvi kroz telo ostavlja tragove na sve unutarnje organe tela. Cirkulacija krvi u plu* cima je nedovoljna, rdava. Kao pos* ledica toga često se javljaju raznoliki plučni katari, u koj ma tuberkuloza nalazi tako pogodno zemljište.
I srčarii mišic — srce — slabo je ishranjeno, slabo radi. Svako malo ve* če naprezanje neizvežbanoga tela pra* ceno je zadihanošću, lakini lupanjem. srca.
Ncrvni sistein takode trpi od ova* kve nedovoljne iskrane, zbog slabe obnove organizma. Posledica toga je: umanjena snaga za duševni rad; besa* nica, razdražljivost. Sve znaci na koje tako često nailazimo pod imenom ner* voze.
Neizvežbano, nckultivisano telo nosi u sebi vidne znakove slabosti ce* log organizma.
Dejstvo pravilnog telesnog obra* zovanja ogleda se na svime organima, iz kojih je sestavljeno naše telo. Ogleda se na celom telu, na celom čo* veku, često u svakom pokretu tela i duše.
Pravilno telesno vežbanje nalazi najlepše izražaje u lepo izvajanoj mu* skulaturi čovečjega tela. Pravilno raz* vijena muskulatura leda daje sigurno i dostojanstveno držanje telu. Grudni koš, opkoljen zdravom i razvijenom muskulaturom raširen je i omogučuje pun zamah strujanju vazdiiha u ši* roka, otvorena i zdrava pluča. Živ krvotok muskulature omogučava is* hranu, prinos kiseonika mišičnim čeli* jicama. Živa cirkulacija krvi veoma brzo odnosi sve otrovne materije, na* gomiljane u tkivima. Ojačan mišič srca snažno tera krv krož celo telo. Živčani sistem osvežen, sposoban da reaguje pravilno na sve nadražaje daje vedro duševno stanje, javlja se opti* mističko razpoloženje, volja i osecej vrednosti života i rada. Tip vežbača izražen je unutarnjim zdravljeni, spo* ljašnjom lepotom tela, clastičkim po* kretima i voljom za životom. Zdravlje i lepota spajaju se u harmoničnu ce* linu. Sve to skupa stvara za korisnog člana ljudskog društva.
Za opštu kulturu potrebno jc zdravlje i svežina tela i duše. Upravo potreban je zdrav i svež čovek. Jer je duša samo izražaj našeg živog te* la, izražaj rada i stanja našeg srca, pluča, žiezda. nerava. Duša je odjek naših telesnih funkcija, telo za sebe mrtvo jc, duh za sebe mrtav je. Tek zajedno, udruženi čine čoveka.
Posmatrajuči telesno vežbanje kao nerazdvojni deo ljudske kulture odreden mu je ii cilj: podizati. vaspi* tati čoveka, formirati telo i dušu. Pa i samo neposredno posmatranje du* ševnih osobina koje se zadobivaju pravilnim telesnim vežbanjem poka* /.uje njihove koristi, pozitivne strane. Te duševne osobine 'izraženu su u spretnosti, gotovosti, odlučnosti.
Telesno obrazovanje nikada nc sme stojati u opreci sa duševnim i mo* ralnim obrezovanjem. Pri telesnom
obrazovanju moramo se rukovoditi idejom negovanja tela kao sediš'ta od* negovane duše. Pri duševnom obrazo* vanju moramo se rukovoditi idejom negovanja duše, koja stanuje u odne* govanom telu.
Prava telesna kultura jeste težnja za harmonijskim razvijanjem eelog organizma, njegove snage, lepote; ujedno težnja za vaspitanjem duše u njenim visokim vrlinama.
Telesno vežbanje, koje ne bazira na naučnoj osnovi i koje nema svoje ideolog je vaspitanja čoveka, ne pre* stavlja nikakvu vrednost. Jer i samo fizičko zdravlje, bez moralnog zdrav* lja prestavlja kapital, veoma sumljive vrednosti. To je kapital u rukaim raspikuče, koji obično više škodi i po* jcdincu i opštim interesima.
Najžalosniji momenti ljudske istorije javljaju se u onim epohama, u kojima nazaduje telo i duh ljudski. Za vreme vlade mračnih, črnih misli, čovečanstvom su vladale i mračne, erne bolesti, »crna smrt«. Bolesne du* ševne pojave javljalu su se najviše u onim epohama u kojima je telo ljud* sko najviše b lo zapušteno i stradalo od teških bolesti.
Najsvetlija, sjajna doba čovečje istorije odlikuje se lepotom, napred* kom duše i tela. Jedna tako ponosita epoha čovečje kulture jeste epoha kul* ture starih Grka*Jelina.
Ljubav za naukom i ljubav za te* lesnim vežbanjem, to je glavno obe* ležje jelinske — grčke kulture. U gr* čkoj kulturi najlepše je očrtana har* monija u vaspitanju tela, duha i mo* rala. Vaspitanje je jednovremeno obuhvatalo celo biče čoveka: telo, du* šu dužnosti gradansko£ i nacionalnog morala. Ideja pod zanja i ulepšavanja sposobnosti čovečje duše i1 tela domi* nira svuda: u zakonodavstvu, u vas* pitnim sistemima, u umetnosti i u nauči.
Grčko telesno vaspitanje imalo je svoju ideologiju, svoj moral, svoju Silozofiju. Iznad svega toga lebdi ideal
0 lepoti duše i tela.
Još oko 900 godina pre Hristovog rodenja spartanski zakonodavac Li* kurg daje osnove za vaspitanje mla* deži. Likurg traži da se i devojke — kao i muškarci vežbaju u gimnastici
1 muziei.
Atinski zakonodavac Solon oko 700 godina pre Hrstovog rodenja da* je zakone, prema kojima telesno vež* banje ide pararelno sa obrazovanjem duha. Ovi su zakoni s vremenom osvo* jili celu Grčku. Sve težnje u oblasti lepote duše i tela postizavala je omla* dina Jelade po vežbalištima. Vežbali* šta su bil# hramovi svestranog vaspi* tanja. Sistematska telesna vežbanja, igre, laka atletika,^ sve utakmice vr* šene su po vežbalištima. A sama vež* balista b'la su ukrašena vajarskim de* lima najslavnijih grčkih umetnika. Ta vežbališta, mesta za gimnastiku — »gimnazijoni« — i dali su ime našim sadašnjim gimnazijama. Bile su sa*1 ;Jradene naročite prostorije za 'trča* nje, loptanje, igranje, kupanje.
Sa vežbalištem, »gimnazijonom«, bile su spojene i dvorane za filozofe, pesnike, retorc. To su bila sedišta ce* lokupnog telesnog i kulturnog vaspi* tanja. Po gimnazijonima razvijao je telo i duh narod Jelade. I visoko uz* digao dostojanstvo i lepotu duše i te* la čovekovog.
A kada je trebalo pred celim na* rodom i pred bogovima pokazati delo jedne visoke kulture, priredivane su opštc narodne svečanosti, narodne manifestacije. Vrhunac manifestacija črnile su olimpijske igre, počele još od 900 godina pre Hrista.
Ma olimpijskim igrama izražen jc sav sjaj jedne visoke kulture. Olim* pijske igre bile su smotra telesne le* pote, .duševne uzvišenosti i moralne čistoče. Veliki umetnici Jelade stva* rali su tada svoja velika dela. Sveča* nosti su trajale 5 dana Ceo narod uzimao je učešča u ovim utakmicama. Petoga dana proglašavana su imena pobednika.
Posle završenih Olimpijada narod se vračao u svoja mesta, prateči po* bednike. Pobednike, ukrašene lovoro* vim vcncima, slavila su njihova rodna mesta, dižuči u počast njihovu pobed* ne stubove. Veliki grčki umetnici va* jali su harmonička, lepa tela pobed* nika Olimpijade i ostavili na taj na* čin potonjim vekovima uzorc umet*
Nj. Vel. Kralj pokrovitelj sve-sokolskog sleta.
Poklon zastave Sokolu kraljevine Jugoslavije.
Beograd, 6. aprila.
Na molbu Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, Nj. Vel. kralj Aleksander blagoizvolio je preuzeti pokroviteljstvo nad I. svesokolskim sletom u Beogradu. Kralj će ovom prigodom pokloniti Sokolu kraljevine Jugoslavije zastavu, koja će se svečano razviti u glavnim danima sletskih sokolskih svečanosti.
ničke lepote i savršenstva čovečjeg tela. Pesnici su opevali pobednike, a kipovi pobednika stavljeni su u hra* move bogova.
Večina kipove grčke skulpture prestavlja pojedine momente telesnog vaspitanja Jelade.
Sistem telesnog vežbanja kod Grka udružen je sa vaspitanjem duše. Ima svoju ideologiju, opšteg, nesebič* nog rada.
Tek sa padom duševne kulture Grka javlja se negativna, sebična stra* na telesnog vežbanja. Javlja se etle* tika, profesionalizem, kleja harmonije duše i tele več nije više postojela. Grčki narod kloni se svome kraju. Iza poslednje Olimpijade gubi Grčke svoju političku i kulturnu moč. Semo telesno vežbenje, bez duševne kultu* re, dekedenciju telesnog vežbenje — atletizam — Evripid ismehava u svo* jim satirama, ismehava atlete koji samo jedu i piju, a otadžbini nisu od koristi.
Posle sjajnc vaspitne epohe Jela* de, posle dekadcncijc telesnog vespi* tanja javlja se doba gubljenja vere u smisao tela. To nepoverenje prema telu traje kroz ceo srednji vek. U ma* nastirskim školama srednjega veka
nije bilo ni jednog pravila o negova* nju tela. f»Telo je instrument davo* lov«, čistoča tela davolski je posao« — to jc pedagogija crkvenih otaca srednjeg veka. U čami tela čamio je i ljudski duh. Beda, teške bolesti i smrt činile su od zemlje u istinu »do* linu plača«.
Prohujalo je mnogo vekova, kad je došlo doba nove neuke i novih ide* ala o vrednosti čoveka. Vek humani* zma, pri rodne nauke uneo je nove po* glede na prirodu čovečjeg tela i duše. Sa novim vekom javlja se čežnja da se jelinsko vaspitanje oplodi istina* ma nove prirodne nauke.
U vremenu, kade je odnela defi* nitivnu pobedu nova nauka o prirodi i čoveku, rodio se u jednom sloven* skom, češkom selu mali dečko Miro* slav, docnije filozof, esteta, profesor univerziteta dr. Miroslav T y r š. Inspirisan jelinskom kulturom, novom prirodnom naukom i ljubavlju prema svom narodu i čoveku — stvara ge* nijalni Tyrš nov vlastitni pravac: So* kolstvo sa osnovom harmonijskog vaspitanja duše i tela.
Sa imenom dr. Miroslava Tyrša počine istorija Sokolstva kod sloven* skih naroda.
Naš slet.
Pripreme za naš slet.
Uporedo sa prvim proletnim da* nima, što jasnim sunccm uz vedro nc* bo miluju pomladenu prirodu, svakim danom u nama se - sve to v'išc budi nov život i ulazeči u zejedneki rad, naše oduševljenje raste tolikim zema* hom kao nikade do danas. Pred na* ma je I. svesokolski slet Sokola kralje* vine Jugoslavije, dakle jedan toliko veliki zadetek, da je samo pomisao ne slet dovoljna, da nas sve pokrene^ u zanosen rad ze što bolji uspeh nase* ge slete.
U Beogredu redovi oko orgeniza* cije sleta ‘napreduju punom snegom i sve se razvija i sve to više razgra* njuje u jednu velebnu organizaciju sa promišljcnom podelom rada. Sve sek* cije izvršuju sve potrebne pripreme u vezi sa nastanbom, prehranom, pre* vozom i ostalom organizacijom semo*
ge slete.	.
Slika semoga slctišta izmenila se u poslednjih mesec dene neverovat* nom brzinom i sve više zanima oči mnogobrojnih prolaznike i Sokola, ko* ji sa največim interesovanjem prate radovc na sletištu. Od drvene grade dovezeno je iz Bosne več preko 160 vagone, a ima još da stigne još pre* ko 100 vagone. Betonske podloge udarenc sc več za sve 4 strane tribina. Na mestima gde još nedavno nije bi* lo ničega, podignuti su skeleti me* sivnih greda za tribine. Skeleti za tribine podignuti su več sa tri strane slctišta, a kroz koji dan započeti če se sa podizanjem skeleta na četvrtoj strani. Pored brače Sokola članova gradevinske sekcije sletskog odbora, na sletištu je sada zaposleno oko 400 radnike. Što više budu napredovali redovi, to če se pojačaveti i redna snage. Pojedini momenti rede ne sleti* štu snimaju se za film tako, de če sletski film izmedu osteloga prikazi* vati rad na sletištu od početka izgrad* nje do samoge sleta.
Da bi prikazivali koliki je interes za naš slet i očekivanje, te koliko je raznovrsten i obilat posao sletskog odbora iznet čemo ovde kratko samo neke podatke. Sletski odbor poručio je pored ranije več štampanih i raze* sletih 10.000 predsletskih plakata, još 12.000 velikih sletskih plaketa preme umetničkom delu br. Zvonimira Re*
kamariča, akademskog slikara iz Ši* benika. Sletskih značaka za članstvo poručeno je 100.000 komada i 30.000 komada za sokolski nareštaj i školsku omladinu.
Što se tiče samih prijava učes« nika raznih kategorija članstva, več danas može m o o tome da pružimo prilično lepu sliku, prem če se ove brojke još znatno povečati.
Stanje prijava do 2. o. m. sledeče:
Članova u odori 3494, članove bez odore 6847, članova vežbeče 4311, čle* nova takmičara 1046. Članice u odori 410, članica bez odore 2571. članica vežbačice 1767, členica takmičarki
506..	Muškog narašteja 3616, muškog takmičare 968. Ženskog naraštaja 2187, ženskog takmičarki 665. Muske deee 1929, ženske dece 1723.
Svega na članskim danima 13.322. Svega naraštaja i dece 9455. Svega do sada prijavljenih 22.777.
Kako se iz ovih brojaka najbolje razabire, posao oko sleta sve se više razvija i <mi pravom možemo očeki* vati, da če naš slet biti največa i naj* uspelija nacionalna manifestacija od oslododenja do danas. Budimo Sokoli, radimo složno i svi, pa naš uspeh neče uzmanjkati.
Sudelovanje vojske na svesokolskom sletu.
Na zamolbu Saveza Sokola kralje* vine Jugoslavije, ministar vojske i mornarice odobrio jc, da mogu sva vojnička lica, koje žele, sudelovati ovogodišnjem svesokolskom sletu u Beogradu. Tako če na sletu sudelovati u takmičenju u lekoj etlctici oficiri, podoficiri i vojnici. Ministar vojske i mornarice je u vezi s tim izdao od* redbu, po kojoj se ima vežbanje,' pri* javljivanje i izbor lica za vežbanje, koja če učestvovati svesokolskom sle* tu, vršiti potpuno prema programu, koji je određen za takmičenje. Voj* ničko takmičenje če sc vršiti 14. i 15. juna. Takmičari iz vojske, koji hoče da sudeluju, moraju sc prijaviti svo* jim starešinama. Komandanti pojedi* nih vojničkih jedinica imeju odrediti lice, koja su sposobna za vežbanje i koja žele da učestvuju u takmičenji* ma. Izbor za takmičenja vršiče se 25. maja.
ROSI JA • FONSIER ♦ DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE ♦ BEOGRAD
SLOVENSKO SOKOLSTVO
Smrt patriarha Dimitrija.
Čehoslovaci i naš slet.
čehoslovačko Sokolstvo marljivo se sprema za naš svesokolski slet u Beogradu. Čitava čehoslovačka sokol* ska i Sokolstvu sklona štampa redo* vito donaša izveštaje o pripremama u Beogradu. Mnogi listovi donose ve* oma lepe i zanimljive članke o prirod* nim krasotama Jugoslavije, u kojima se naročito oduševljavaju za naš Ja* dran. Marljivo spremanje čsl. Sokol* stva za naš slet u Beogradu nikako nije po volji socialistima i klerikalci* ma. Njihova štampa dnevno napada čsl. Sokolstvo, da je ono izdalo sokol* ske principe, jer se je odlučilo uče* stvovati na sletu i jer se je postaralo, da je Soko kraljevine Jugoslavije primljen u Savez Slovensko Sokol* stvo.
Pokrajinski slet u Hodoninu.
Pokrajinski slet u Hodoninu, ko* jega sprema slovačka sokolska župa, održače se 8. i 9. juna o. god. uz uče* šče 10 župa. Na sletištu biče prostora za 3000 vežbača. Pod glavnom, pokri* venom tribinom biče mesta za 1500 gledalaca.
Raspored sleta je sledeči:
1.	juna pokrajinski slet dece i na* raštaja. 7. juna koncerat sokolskih glazbenih odseka. 8. juna kušnje na sletištu, zajednička telovežba, akade* mija, koncerti i druge zabave. 9. juna svečano otvaranje novog Sokolskog doma, slovački dan na sletištu, kon* certi i narodne igre. 10. juna izleti u okolinu.
Udruženje moravskih umetnika izložiče tom prilikom u vlastitom umetničkom domu radove svojih čla* nova.
Odbor za svečanost se nada, da če tom prilikom svoje rodeno mesto posetiti i pretsednik čehoslovačke re* publike br. T. G. Маагук.
Sokolstvo na Masarykovoj svečanosti u Pragu.
U povorci, koja je išla Pragom prilikom svečanosti 80. godišnjice ro* đenja prvog pretsednika republike, učestovalo je u odori 2096 članova i 340 članica; svega 3436. U civilnom odelu bilo je 1015 članova i 927 člani* ca. Ukupno je u povorci učestovalo 4378 Sokola i Sokolica, 507 naraštajaca i 569 naraštajnica. Zastava je bilo 43 i 10 muzika. Najbolje je bila zastupa* na praška župa (1261 učesnik), dalje srednjočeška (1209 učesnika), podbe* logorska (1088) i Barakova (1000). Iz Jungmannove župe je bilo 571 učes* nika; reditelja 180.
Jirasek o Sokolstvu.
»Vestnik Sokolsky« od 16. sep* tembra 1926. doneo je snimak Jira* skovog rukopisa i to zahvalu na če* stitku ČOS prilikom njegovog 75. ro* dendana. Jirasek je onda pisao: »Vaša cenjena dobrovoljnost, koju ste mi več više puta izjavili, opet se je ogla* sila i napunjuje me radošču, jer ja Sokolstvo visoko cenim i ljubim. Se* čam se njegovog razvoja od prvih, oduševljenih godina, kad su sc osni* vala društva i sretan sam, da sam do* živeo njegov divni procvat, njegov veliki rad, kojim je služilo narodu u najtežim vremenima i proslavilo nje* govo ime na strani. Ovo je oslon i snaga našeg naroda. Zbog toga se ra* dujem i na kraju svojih godina se tešim time, što mislim na budučnost. Uvek s uspehom napred. Pozdravlja Vas i ruke Vam pruža, mila bračo, Vaš uvek verni i odani Alois Jirasek«.
Na svečanostima u Hronovu ka* zao je:
»Pisao sam o Bratstvu, o ratnom jedinstvu junačkih muževa, koji su se proslavili svojom snagom i hrabro* šču. Ali ti su se borili u tudinstvu i proiivali svoju krv za tudinca. Danas pa ima naš narod drugo bratstvo, ne* pokolebivo i sveže, svoje Sokolstvo, koje služi samo njemu i koje je nje* govo ime proslavilo preko granica. Duh toga bratstva je: zdravi je tela i duše, veselje prema radu i borba za pravdu, za sve što je dobro i čovečansko. Ne* ka ostaje neoštečeno, neka osvežuje sve i daje snagu svima«
Sokolstvo na Jiraskovom pogrebu u Pragu.
Na pogrebu mistra Jiraska u Pra* gu učestovalo je u odori 1885 članova i članica sa 32 zastave. Članova je bilo 1641, članica 244. U redateljskoj služ* bi bilo je 205 Sokola. Najviše učes*
f Br. Eduard Navratil,
uvaženi sokolski radenik, redaktor sok. listova „Jasa“ i „Uzkrišenl", umrao a Pragu 17. marta o. g.
nika je bilo iz praške župe i to 424 So* kola i 70 Sokolica. Pored praške župe bile su zastupane župe: Blanička, Bu* dečska, Čjžkova, Denisova, Krkono* ška, Krušnogorska, Machalova, Ma* sarvkova. Podkrkonoška * Jiraskova, Podfipska, Rakovnička, Sladkorskog i Tyrševa.
Sokolski kružok ČSL. senat*.
U čehoslovačkom senatu izabran je kružok od četiri senatora — Sokola u koji su išli: br. dr. Havelka, br. Te* hof, br. Votruba i br. Pichl. Kružok če u senatu zastupati sokolske želje i posredovati izmedu senatora — So* kola i Čehoslovačke Obce Sokolske.
Sokolsko društvo u Gradcu.
U štajerskom Gradcu (Austrija) održana je 3. marta o. god. skupština, na kojoj je bilo osnovano češko so* kolsko društvo. Tu je več prc rata postojao češki Soko, ali morao se je boriti sa velikim poteškočama, jer ni* je imao ni vcžbaonice ni sprava. Neko vreme vežbalo se čak u pojati. Ipak se 'je društvo održalo sve do rata, kad je bilo raspušteno. Novo društvo ima svoju modernu uredenu vežbao* nicu u čehoslovačkom Narodnom do* mu. Društvo broji 32 člana,, medu ko* jima ima 4 Sokola iz preratnog dru* štva. Za starešinu bio je izabran br. Josef Tfešnak.
Starešina poklonio svome društvu Sokolski dom.
God. 1913. bilo je u Starom Me* stu nad Metnjom u ČSR osnovano Sokolsko društvo. Jedan od osnivača je bio L br. Josef Kudrnač, koji je od malog zanatliije svojom marijivošču i ustrajnošču došao do položaja veo* ma uvaženog industrijalca. Brat Ku* drnač, koji je tokom vremena postao starešina društva, sagradio je god. 1921. na vlastiti trošak svome društvu Sokolski dom, kojega je ovc godine u februaru, prilikom svog rodendana poklonio društvu.
Rusko Sokolstvo u Jugoslaviji Savezu SKJ.
Pokrajinski Savez ruskog Sokol* siva u Jugoslaviji, koji ima svoje se* dište u Beogradu, uputio jc Savezu Sokola kraljevine Jugoslavije pismo sledečeg sadržaja:
Prvom zameniku starešine Sokola kra* Ijevine Jugoslavije bratu F.ngelbertu Ganglu.
B e o g r a d.
U ime Vil. glavne skupštine Po* krajinskog Saveza Ruskog Sokolstva u Kraljevini imam čast najsrdačnije pozdraviti Tebe, dragi brate stareši* no, i celokupno starešinstvo Saveza i zamoliti da primite izjave naše is* krene i bratske ljubavi i naše duboke zahvalnosti na svakidašnjoj pažnji i stalnoj bratskoj pomoči u našem so* kolskoni radu.
Ubedeni, da če ovaj rad koristiti našoj napačenoj domovini i celokup* nom Slovenstvu i sa verom da se sve bliže primiče čas spasa naše potlače* ne otadžbine i njetiog oslododcnja od najužasnijeg ropstva, ruski Sokoli po* zdravljaju svoju jugoslovensku braeu sokolskim
Zdravo!
Starosta PSRS.sJ. Viktor Artamonov.
Dne 6. o. m. preminuo je u Beo* gradu Njegova Svetost arhijertej peč* ski, mitropolit beogradsko*karlovački, patrijarb srpski Dimitrije u 84. godini života.
*
Patrijarh srpski Dimitrije rodio se u Požarevcu 15. oktobra 1846. g. Mati mu je bila Milosava, rodena Cvetkovič iz Velikog Sela, okruga požarevačkog, otac Stojan Pavlovič, po zvanju kro* jač. Osnovnu školu pohadao je u Po* žarevcu, Velikom Selu i na koncu u Beogradu. Gimnaziju do petog raz* reda pohadao je u Beogradu, a zatim je stupio u beogradsku bogosloviju, koju je dovršio 1868. godine. Več u mladosti iskusio je siromaštvo i ne* imaštinu i vlastitom zaradom prevre* divao je kruh sebi i svojima. Ova ra* na životna borba u njegovoj mladosti doprinela je mnogo njegovom čvr* stom značaju, njegovoj radinosti, ži* lavoj ustrajnosti i skromnosti, kojom se je odlikovao za celog svog života.
Svršiv 1868. godine bogoslovne nauke, postane učiteljem u selu Rat* koviču, a 1869. ide za učitelja u selo Brzanu kraj Kragujevca. Godine 1870. oženi se Jelicom, kčerkom lapovskog svečenika Luke Radovanoviča i ove godine biva rukopoložen i postaje ka* pelanom svome tastu u Lapovu.
Po smrti žene, 1873. godine, na* pušta Lapovo i polazi u Beograd, gde se upisuje na Veliku Školu u historij* sko*filološki odsek, koju završi 1878. godine. Tada biva imenovan nastavni* kom beogradske bogoslovije, a godine 1882. nakon profesorskog ispita i za profesora iste. Godine 1884. izabra ga Sveti Arhijerejski Sabor kraljevine Srbije za episkopa u Nišu, na kojem položaju ostaje do godine 1899., kada predaje ostavku i polazi u Pariz, da na univerzitetu uči književnost i filozo* fiju, gde ostaje tri godine. Nakon ovoga posvečuje se dvogodišnjem stu* diju agronomije na pariškom nacio* nalnom agronomskom institutu.
Po povratku u domovinu 1894. go* dine, bila mu je poverena misija, da
Velika nesreča na
Pretzadnji dan marta meseca de* sila se je na lOhridskom jezeru nc* sreča, kakvih još u historiji Ohrida nema. Jedno odlično društvo od 24 osobe priredilo je izlet u manastir Sv. Naum. Na povratku nastala je na jc* zeru užasna bura i kako je i motor imao defekt, čamac se je prevrnuo i potonulo je 9 osoba, medu kojima su se nalazili i komandant mesta u Oh* ridu pukovnik Mirko Protič, načelnik ohridskog sreza Kaličanin. supruga tajnika našeg konzulata u Korči gda. Krstičcva, čehoslovački konzul u Kor* či Turtulija, grčki konzul sa supru* gom i dr.
Tom nesrečom izgubilo je naše Sokolstvo dva odlična brata i to pu* kovnika br. Protiča, koji je bio stare* sina Sokolskog društva u Ohridu i br. Kaličanina, koji je kao poglavar src* za u Kosovskoj Mitroviči mnogo do* prineo k proevatu tamošnjeg Sokol* skog društva. Br. Protič bio je kao komandant mesta u Ohridu medu stas .  i________________________________
DR. e. MEJAK (Celje):
Po zakonu o ustanovljcnju SKJ i i po statutu SKJ ima Soko kraljevine Jugoslavije cilj, da uzgaja telesno zdrave, moralno čvrste i nacionalno svesne državljane kraljevine .lugosla* vije.
Sa ovo nekoliko reči označeni su veliki zadaci naše sokolske organiza* cije. Država je poverila Sokolstvu te* lesni i moralni uzgoj svojih državljan na, izručila je nama Sokolima preva* žan rad i pun odgovornosti.
Zakonom i odredbama dano jc novoj sokolskoj organizaciji u osta* lom privilegovano stanovište, ipak je u organizaciji merodavna sada kao i pre osobna inicijativa, stoga je na na* ma, da poverene nam zadače vršimo sa starom sokolskom ustrajnošču i požrtvovnošču, nesebično i velikom ljubavlju prema saijioj stvari.
. Treba opet uvek isticati, da sama gola telovežba nije glavna osebina našeg sokolskog rada, več da je po* treban osim telovežbe takoder izobra* žavajuči, moralno uzgojni i organiza* eijski rad.
Ne sme pak da se to krivo shvati, kao da bi trebalo lučiti sokolski rad u dva sasma odeljena dela — u telo* vežbu i provetni rad — svako za se i bez svake veze. Prosvetni rad se mo* že i mora da se u Sokolstvu vrši u sa*
pregleda i uredi prilike u poznatom velikom manastiru Hilendaru na gori Atosu. Nakon uspešnog provedenja ove zadače, povrati se 1895. godine u Beograd i postaje državnim savetni* kom. Godine 189^. ponovno ulazi u crkvenu hijerarhiju, kada biva iza* bran za šabačkog epislčopa, na kojem položaju ostaje do godine 1905. Ove godine umre mitropolit Inokencije i
19.	augusta iste godine bude izabran za mitropolitu kraljevine Srbije. Pre* selivši se tada u Beograd, nastojao je da uredi odnošaje medu pravoslavnom crkvom i sveštenstvomi, ne samo u duhovnom, več i u socijalnom pogle* du. Njegovim nastojanjem biva usta* novljen fond za pomoč iznemoglih sveštenika. udovica i siročadi. Svoju visoku naeionalnu svest naročito je posvedoeio u doba aneksije Bosne i Hercegovine, kojom prilikom je uputio ruskom sinodu svoju rodoljubnu po* slanicu, koja je imala snažnog odjeka i u političkim krugovima,
Za vreme rata, sa Krfa, svojim čestim poslanicama bodrio je i dizao duh i veru boraca na frontu za oslo* bodenje i ujedinjenje čitavog jugoslo* venskog naroda. Po oslobodenju, na* kon uspostavljenja srpske pravoslav* ne patrijaršije, 30. oktobra 1920. iza* bran je za srpskog patrijarhu i sutra* dan, 31. oktobra u sabornoj crkvi usto* ličen. Svečano ustoličenje u staro* drevnoj pečskoj patrijaršiji izvršeno je 15. augusta 1924
Patrijarh Dimitrije bio je vrstan govornik, ali od njegovih brojnih po* znatih govora sačuvan je veoma mali deo u nekojim crkvenim i drugim ča* sopisima. ~ Radio je i na književnom polju, te je u »Glasniku« Akademije Nauka štampao mnoge filolbške be* leske, a njegovo izdanje Tipika sv. Save smatra se i danas kao najbolje delo. Pored materinskog jezika, go* vorio jc ruski, francuski i nemački. U svešteničkom zvanju i kao vladika i metropolit proveo je punih 60 godi* na. Posedovao je mnoga naša i strana prvostepena odličja. Vječnaja mu pamjat!
Ohridskom jezeru«
novništvom veoma omiljen. Kao do*
bar oficir stekao je i velikih zasluga u poslednjem ratu. Br. Kaličanin je važio kao jedan <»d naš h najboljih političko*upravnih činovnika Južne Srbije i kao takav služio je u mnogim krajevima i zauzimao mnoga odgovor* na mesta. Svuda, gdegod je služio, širio je našu naeionalnu i sokolsku misao.
Neka bude br. Protiču i br Kali* eaninu medu jugoslovenskim Sokol* šivom večna uspomena, a porodicama poginulih izražavamo naše bratsko sa* učešče.
25. godišnjica Strossmayer-ove smrti.
Dne 8. o. m. navršila se je 25. go* dišnjica smrti velikog vladike Josipa Jurja Strossmavera, koji je preminuo
8.	aprila 1905. g. u svojoj biskupskoj rezidenciji u Dakovu.
moj vežbaoni, put prosvetnoga rada vodi samo kroz vežbaonicu. Razume se da telovežba ostaje pri tome kao podloga čitavom sokolskom radu, podloga, bez koje nije moguče prova* dati izobražavajuči, moralno uzgojni i organizacijski rad.
U organizatoričkom pogledu po* ložaj sokolskog prosvetnog rada još je i sada kao u bivšoj sokolskoj organi* zaciji, očekivati je takoder da novi pravilnici i poslovniei ne če doneti bitnih promena.
Imamo daklc — odnosno imati če* mo — savezni prosvetni odbor, župne prosvetne odbore i društvene pro* svetne odbore.
Zadača saveznog prosvetnog od* bora je, da vodi i nadzirc celokupni prosvetni rad u Sokolu kraljevine Ju* goslavije u smislu sokolske ideje.
Zadača župnog prosvetnog odbo* ra je, koji je podreden saveznom, da vodi, organizira i nadzirc celokupni prosvetni rad društava začlanjemli u župi; da posreduje u prosvetnom radu izmedu odbora pojedinih društava i saveznim prosvetnim odborom te na* pokom da izveštava savezni prosvetni odbor i župsku glavnu skupštinu o prosvetnom radu u župi.
Konačno imamo još društvene prosvetne odbore, kojih je zadača da
sudeluju u uzgoju članstva, naraštaja i dece sporazumno sa prednjačkim zborom. Društveni prosvetni odbor vrši sav onaj podrobni sokolski pro* svetni rad i ima da najviše koristi ši* renju sokolske ideje i time sokolskoj organizaciji i to na način, da ojačava u članstvu sokolsku svest, razlaže so* kolsku misao i goji sve moralne vrli* ne, koje nalaže sokolska misao, da pruža način i priliku popunjenja opšte izobrazbe članstva i da širi sokolsku misao izvan sokolskih redova.
Sredstva za izvršenje svega toga rada u glavnom su sledeča:
1. Sokolske prosvetne škole, u ko* jima bi se pored čisto sokolskih pre* davanja održavala takoder opšta iz* obrazbena predavanja. Sokoli moraju da poznaju ustroj države, državljan* ske dužnosti i prava, u glavnim obri* sima političku i literarnu jugosloven* sku istoriju, geografiju i etnografiju Jugoslavije, svetsku literaturu, naroči* to slovensku, obaziruč se pri ovomc nešto više na čehoslovačku literaturu, Sokoli morajju imati glavne pojmovc
0 dramatici, muzici i umetnosti uop* šte. Potrebito je, da se u sokolskoj školi raspravlja o kulturnim smerovi* ma današnjeg društva i o aktuelnim gospodarskim i socialnim pitanjima. Čisto sokolska predavanja i što se na Sokolstvo odnosi, trebala bi da oba* sižu: sokolsku misao, istoriju i orga* nizaciju naše i drugih slovenskih or* ganizacija, rad sokolske prosvete me* du narodom, posebice medu našim članstvom, upute za rabljenje sokol* ske literature, nadalje kako treba vr* šiti sokolsku propagandu, upravljati društvima, uredivati sokolske knjižni? ce, čitaonice i sokolske kazališne po* zornice i slično. Konačno trebao bi da u društvenoj prosvetnoj školi nastupi takoder društveni lekar, ili ako ovoga nema, koji drugi lekar, koji bi uputio naše članstvo u glavnom sa ustrojem čovečjeg tela, rada pojedinih njego* vih organa, o higijenskom načinu i o ;irvoj pomoči u nuždi.
Taka društvena prosvetna sokol* ska škola imala bi da se drži svake godine, najprikladnije u zimskoj dobi. Razumljivo je, da svako društvo nc bi moglo da izvrši u takom opsegu program u ovoj školi, kako je pre po* menuto. Viša ili manja opsežnost pre* davanja ravnala bi se pak pre svega po predavačima, koji bi bili na raspo* laganju društva. Teškoča ima u sva* kom društvu, ipak koješta se svlada, samo ako jc dobre volje.
2. Predavnaja, za koja imaju da posluže najrazl.čitije teme. Takova predavanja namenjena su svemu član* stvu i široj publici, koja simpatizuje sa našim pokretom. Trajala bi % do_
1 sata i trebalo bi da se predavanja' drže u vremenu, kada bi moglo sve članstvo da učestvuje i to na način da ne trpi telovežba.
3. Nagovori u vežbaoni, to su kratki govori od jedno 5 minuta u vreme telovežbe pojedinih telovež* bačkih odela, držani na posve priprost i neprisiljen način. U tim nagovorima ima da se kratko i jezgrovito izloži sokolski rad i sve što se na Sokolstvo odnosi te važni istorijski dogodaji. Smatram, da su nagovori od velikog učinka i deluju veoma uspešno te ujedno kao vrlo primerno sredstvo za podi zanj e društvenog sokolskog uz* goja. Nekoliko dobrih i izabranih reči izrečenih u krugu vežbača u nekoliko easaka, vrednije jc i ostaje u boljoj uspomeni nego duga predavanja.
Sadržaj za nagovore pružaju pri* pomene u sokolskom kalendaru, sva* k’dašnji nacionalni, naročito sokolski dogodaji, sadržaj sokolskih glasila, razne obletnice i slično.
Svake godine u jeseni, kad se obično puni vežbaona, kad pridu novi članovi i kad se počne sistematskim vežbanjem, a takoder i kasnije kroz godinu, kad se ukaže potreba, neka se drži članstvu o p š t i nagovor, u kojem treba da se istakne, da članstvo treba posvuda da pokaže, da pripada velikoj i najzdravijoj organizaciji, ne* ka članstvo učestvuje po mogučnosti svim sokolskim priredbama, neka se kreče u sokolskom krugu i neka po* kaže javnosti, da mi Sokoli sačinja* vamo jednu veliku obitelj. Članstvo neka javno ne kritikuje, naročito u nesokolskom društvu, sokolski rad! Za kritiku, koja je u svemu potrebita i korisna, ako je stvarna, mesto ic na našim obiČnim zborovima, sastanci* ma i scdnicima. Soko pri kupovanju svojih životnih potrebština ima da po* dupire samo prijatelje Sokolstva! i prema vani ima da članstvo pokaže, da pripada Sokolstvu. Opskrbi sc po mogučnosti sokolskim krojem, nabav* Ijaj i upotrebljuj u svojoj privatnoj korespondenci sokolske razglednice i marke, kupuj sokolske knjige i po* zdravljaj se medusobno sa »Zdravo!«
U tom smislu inia da glasi opšti nagovor, na ta j način treba opetovano poučiti članstvo.
4. Debatne večeri. To su prosti razgovori o temi, koju razvija voditelj večeri. Kratko predavanje o kojoj* mudrago temi sokolskog života ima da se završi stvarnom debatom, u ko*
Prosvetni rad u Sokolskim
društvima.
joj neka sudeluju svi učesnici. Preda? vač treba da sam nametne razna pi* tanja članstvu, na koja neka odgovara sam ili koji od učesnika. Dalje spada? ju u debatne večeri razgovori o aktu* elnirn sokolskim stvarima, pitanja i odgovori o Sokolstvu te razgovori članstva i naraštaja o pročitanim stručnim časopisima i knjigama.
Tko ume da primernim razgovo* rom da upućuje članstvo, da stavlja pitanja, na koja dobija povoljne od* govore, taj če omoguč t živahne i ve* oma poučne debate, u kojima če član* stvo sa veseljem učestovati upučujuč se tako zaisra u sokolsku ideju. To baš i hočemo. Upučivanje u sokolsku ideju jest smer i cilj društvenih pro* svetnih odbora. Članstvo mora u tan* čine poznavati bit sokolske misli, jer če se tada moči po njoj ravnati i upra* viti ssroj život i mišljenje u smeru kako to zahteva sokolska misao. Tko nije točno poučen o Sokolstvu, taj još ni je pravi Soko, a naša organizacija potrebuje prave Sokolove.
5. Dramatske predstave, koje su vcoma privlačive priredbe, naročito u provinciji, ako je srečno izabran sa* držaj igre. Ne priredujte samo vesele igre, več takoder i drame, poučne ko* made, jer potrebito je i u dramatiei uzgajati ljude! Razume se, ne smete izabirati nreduboke komade. Dramat* ska predstava ima da bude narodu ra* zonoda i izobrazba, pre svega snažna.
6. Poučni izleti (ekskurzije) u t\ornice, tiskarc, izlozbc, javne zavo^ de, muzeje slično, o čemu se dosada u našoj organizaciji upravo malo čulo.
v 7. Kinematografske predstave, po* ucne i zabavne, ali nikad prikazivati sokolskom kinu šund!
8. Lutkovno pozorište, što je za naš- naraštaj i našu deeu lepa zabava i koja je u Cehoslovačicoj veoma raz* vijena i u sokolskoj organizaciji poka* zuje najlepše rezultate.
9. Popodnevi odnosno večeri za pnpovedanje priča i basna za našu de* cu, koje sii se u Sloveniji u zadnje vre* me nešto malo raširile i koje takoder treba uvesti u našu organizaciju.
10. Propagandni pešački izleti. C Programu ovih i o načinu njihova pro-vedenja, do prilike govoreča opširnije
Zasebnom članku. Ovi pešački izleti, naročito u sadanjoj novoj dobi Sokol sna, kada treba da se rašire sokolske
°noTSSod veIikog su j iz—-
11. Pevanje i glazba. Od kolike su
nrvT-u-1 'u na-SC organizacije vlastiti Pevatk! zborov!, sokolska glazba i so* dolski orkestri, o toni smo se več dav* no uverili. Ne. samo da pospešuju raz* voj umetnosti ove vrsti, več ujedno pruzaju našim organizacijama takoder i materijalnu korist, tijeclno pridonaša? ju i društvenosti u našim redovima.
Nestalo je iz naših organizacija fanfara, koje su se svojedobno veoma raširile. Treba se pobrinuti, da se opet ustanove, jer nam nužno trebaju pri našim večim izletima.
12. Zabavne priredbe. Ovdc bi u glavnom pribrojili sokolske veselice, plesne vežbe, zabavne društvene veče* ri, pohode, priredene za društvo, za* služnoj brači, razni jubileji zaslužne braee, pešačke izlete i slično.
Priznajem, da su zabavne priredbe u našim organizacijama takoder po* trebne, potrebno je u našim redovima da se goji društvenost i time osečaj bratstva i solidarnosti. Potrebne su za* bave takoder za naše društvene bla* gajne, ali bolje bi bilo da iz naših društava nestane raznih maškerada, martinskih večeri, itd. Ako su ipak Potrebne za naše blagajne, neka se pri* reduju pod drugom firmom, ali nikako fVi sokolskom i naročito ne sa toliko buenom reklamom, kako se to ilogada u zadnjim godinama po nekim našim drustvima.
!3. Sokolska štampa, koja je po svom učinku jedno od najjačih sred-stava za širen j e sokolske misli i jaču* nje sokolske svesti.
Medu velike greške i nedostatke i našem delovanju spada na svaki način premala briga za širen je sokolske štampe, naših sokolskih glasila i sokolske literatuie.
U bivšem Jugoslovenskom Sokol* skom Savezu izlazilo je prema poslednjo j statistiei svega skupa 17 sokolskih časopisa, 4 časopisa izdavao je JSS sam, ostalih 13 časopisa razne župe. Pogledamo li broj pretplatnika tih gla* sila, moramo utvrditi na veliko naše začudenje upravo žalosnu bilansu. Biv* ši JSS brojio je oko 70.000 pripadnika. Centralno glasilo JSS imalo je samo okruglo 5000 pretplatnika. »Sokolski vestnik«, zvanično glasilo Čehoslovač* ke Obce Sokolske ima okruglo 50.000 pretplatnika, lep primer, koliko su na* Sa severna brača pred nama, kolika je njihova požrtvovnost i kako velika je sila njihove organizacije.
Stara je i uopšte poznata izreka, da je štampa najmočnijc i najoštrije oružje. S tam pom raznašamo najlakše naše ideje medu široke narodne slo* jeve te ih upoznajemo sa našim zada* cima, našim radom i eiljevima.
Premalo smo se do sada brigali za našu sokolsku štampu. Nismo znali ec* niti njen veliki uzgojni značaj. Nismo spoznali, da je naša štampa dobar na* domestak onoj našoj braei i sestrama, koji su iz bilo kojih razloga sprečeni
da učestvuju našim nagovorima, pre* davanjima, sastaneima i zborovima. Ta* koder ne mislimo na one naše člano* ve, koji se nalaze izvan uže svoje do* movine u krajevima, gde još nema so* kolskih društava i dobro bi im došao kakov sokolski časopis, prijatelj i ute* šitelj. Zaboravljamo takoder na nara* štaj, kojem je nužno potrebito dobro štivo i naš »Sokolič« i »Naša radost« bili bi mu najbolji kažiput za buduče delovanje.
U širenje naše štampe ne spada samo povečanje broja pretplatnika na* šili glasila i kupaea naših sokolskih brošurica i knjiga, več takoder sarad* ništvo, sabiranje gradiva za samu so* kolsku štampu. Koliko je bivših i ak* tivnih sokolskih radnika, starih i mla* dih, koji bi mogli svojim perom ovde mnogo da prinesu!
Širen ju naše štampe i u n jenu fi* nancijsku pomoč služe takoder oglasi u našim časopisima, zato prikupljaj* mo što više oglasa za naša glasila.
Više naših bivših župskih glasila moralo je svojedobno prestajati izla* ženjem i to u glavnom radi pomanka* lija pretplatnika, župski vesnici, koji još izlaze, moraju pak da se bore sa največim financijskim teškoćama. Nuž* na je potreba,, da naši prosvetni odbo* ri prilivate u svoje ruke agitaeiju za razmnožavanje i širenje sokolske štam pe. Odnosne upute o tome izdala je pred kratko vreme savezna uprava SKJ.
14.	Knjižnice, u prvom redu struč* ne, takoder beletristične, naročito ta* mo, gde ne postoje javne pučke knjiž* nice.
Ovde spada vodenje i popunjanje knjižnice, posudivanje i kontrola pro* čitanih knjiga. Društveni prosvetari treba da se brinu da knjižnice nado* punjuju, a gde ih nema treba ih čim pre ustanoviti.
Da ne bi društvo imalo previše i/dataka najedanput, treba da prosve* tar;, od vremena do vremena predlažu na sednicama kupovanje ove ili one knjige, te od viška svake priredbe ima* ju da unapred predvide iznos za kup* liju nekoliko knjiria za .knjižnieu. Na r-vaj način može da revno društvo s vremenom pribavi lepu knjižnieu.
Kad smo ovako u glavnom pregle* dali sredstva za sokolski prosvetni rad u društvima, treba da istaknem, da je / iinsko doba najprikladnije za prosvet* ni rad u društvu, osobito u pokraji* nama. Duge večeri naravno prikuplja* ju članstvo u društvene prostori je, gde traži pouke i razonode. Društva treba da izrabe ove prilike i da prirede što više prosvetnih zimskih večeri.
Novo razdoblje Sokolstva u Jugo* slaviji ima da znači konac letargije, koja vlada po našim krajevima več vi* še godina, treba da bude konac ne* hajnosti, koju je u mnogim našim kra* jevima pokazivala inteligencija, koja je pozvana da uzgaja i izobražava na* rod i koja se tako rado naziva nje* govom voditeljicom. Naša inteligenci* ja po pokrajinama, koja je u veoma uskom doticaju sa pukom i koja na taj način može najlakše da mu pri* stupi, treba da bude svesna svog važ* nog položaja, koji joj je dan po na* sim postoječim gospodarskim, socijal* nim i nacionalnim prilikama.
Živimo u materijalističko doba, borba za opstanak je teška, posvuda vlada mišlenje: »Nista bez plate!« Ta* ko nestaje idealizma, retki su oni, koji ga ne gube i koji u slobodnom vremenu osim svojeg zvaničnog rada saraduju svom požrtvovnošču i nesebičnošču u raznim našim kulturnim i nacionalnim organizacijama.
Smernice za sokolski prosvetni rad zadržane su u zakonu, pomenutom u početku ove rasprave, da SKJ ima da uzgaja moralno čvrste i nacionalno svesne državljane kraljevine Jugosla* vije.
Sredstava je dovolj no, samo treba dobre volje, pa če rad polaziti za ru* kom i ubrzo če se pokazati dobri plo* dovi.
Kojim sredstvima ima da se po* služi pojedino društvo, to ovisi o pri* likama odnosnog kraja, nemoguče je postaviti jedinstveno pravilo glede prosvetnog rada za sva društva. Može samo da se odredi okvir za taj rad i lom okviru ima da se kreče društve* no delovanje u ovom ili onom smeru.
Od svakoga društva može da se zahteva, da ima svoju dobro uredenu knjižnieu, koja treba da postane javna knjižnica u onim krajevima, gde ove ne postoje. Svako društvo takoder je u stanju da drži vežbačima kratke na* govore, za koje se upute nalaze u sva* kom sokolskom kalendaru, može da na skroman način prireduje proslave, koje su od Saveza propisane, naročito praz* nik Ujedinjenja i još da vodi brigu o širenju sokolske štampe. Taj rad mo* že da izvrši svako društvo pa živelo ono u ma kakovim skromnim prili* kama.
U našem novom položaju rad nam jc u toliko olakšan, što protivnici so* kolske misli ne smeju da protiv nas agitiraju, da nam preče sokolski rad, a to je od velikog značaja za nas. Uz* gredice treba napomenuti, da je duž* nost svih prosvetara, da prate svaku protivnu agitaeiju i sa dokazima o to* me izveste svoju župsku upravu, koja če se pobrinuti da počinitelje vlast pozove na odgovornost
Kako vidimo, rada je dovoljno, naš rad nam je u novom položaju olakšan i sada pokažimo, što može so* kolska tvrda volja i neograničena lju* bav prema domovini.
U sokolsku organizaciju treba pri* kupiti sve dobre ljude, koji joj još ne pripadaju, treba ojačati sokolske re* dove. SKJ ustanovljen je zato, da se u njem telesno i duhovno uzgaja ju* goslovenski narod, u sokolskom tabo*
ru mora biti sabran sav naš narod, ko* ji je uvek na sve pripravan, što je na dobro Jugoslavije.
Župske uprave obazirale su se pri imenovanju društvenih uprava na to, da u uprave udu po mogučnosti svi staleži, a naročito mora u njima biti zastupano učiteljstvo, u koje — naro* čito u pokrajini — polažemo veliku nadu za uspeh našega rada.
Prosvetari, na rad!
IZ SAVEZA SKJ
Na upite o skraćenom vojnom roku.
Mnoga društva obračaju se Sa* vezu upitima glede skračenog vojnog roka.
Da se u buduče izbegne krivom tumačenju Uredbe o olakšicama oba* veze služenja u kadru za članove So* kola kraljevine Jugoslavije — naro* čito u pogledu skračenog vojnog roka — saopštuje se: Za one članove so* kolskih društava, koji su več u kadru na odsluženju roka, kao i za one, koji če u toku ove, 1930. god., stupiti u vojsku, ne važe olakšice predvidene citiranom Uredbom — posebno pak one sadržane u članu 8. pomenute Uredbe.
Olakšice važiče samo za one čla* nove S okola kraljevine Jugoslavije, koji če biti regrutovani u godini 1931., a po ispunjenju predvidenih odredaba.
Svim bratskim župama i
Dogada se, da se pojedinci, dru* štva pa i župe obračaju u pitanjima našega sleta i preredaba, koje su sa sletom u vezi (izleti, turneje itd.) bez znanja našega Saveza i bez znanja Cehoslovačke Obec Sokolske direkt* no na pojedince ili društva i župe u bratskoj čehoslovačkoj republici.
Kako bratska ČOS hoče da o sve* mu bude obaveštena, što se namerava i priprema za vreme sleta u našoj zemlji, i jer se ne sme ništa učiniti bez njezine dozvole, naredujemo, da sva prepiska mora iči redovnim pu* tem, od pojedinca na društvo, od dru* štva na župu, od župe na Savez, od Saveza na ČOS.
Nijedna prepiska, koji bi išla od kogagod drugaoijim putem, neče se uvažiti i biče uzalud.
O tome vas obaveštavamo radi dalnjeg nostupka i strogog ravnanja po tom naredenju.
Pravilnik
za nošenje članske i naraštajske značke.
§ i-
Člansku i naraštajsku značku propisuje uprava Saveza Sokola kra* Ijevine Jugoslavije i odreduje im ob* lik u pojedinostima.
§ 2.
Članska značka je duguljasta plaketa, koja prikazuje Sokola do po* jasa sa izvučenim mačem u ruci, sa pticom sokolom ispruženih krila nad glavom Sokola i sa pozadinom krune lipovog stabla te oznakom SKJ (Soko kraljevine Jugoslavije).
§ 3..
Naraštajska značka je četvoro* ugla srebrno*siva površina, na kojoj je prikazano razvijcno telo naraštaj* ca sa ispruženim rukama, koje se diže iz raširenih krila ptice sokola.
§ 4.
Članska i naraštajska značka ima se nositi na gradanskom odelu, kao vidljiv znak pripadnosti sokolskoj or* ganizaciji.
Članovi i naraštajci nose značku na levoj rupici kaputa, a članice i na* raštajke na levoj strani prsiju.
§ 5.
Članovi i naraštaj uz značku do*
! ijaju od uprave društva potvrdu (re* vers), kojom uprava društva potvr* duje pravo na nošenje značke.
§ 6.
Članovi i naraštaj dužni su pored znaka svagda sobom nositi društvenu
legitimaciju i potvrdu o pravu noše* nja značke. Legitimisanje društvenom legitimacijom obvezno je u svakom slučaju ako to zatraži član sokolskog društva koji se na isti način legiti* miše.
S 7.
Članske i naraštajske značke se smatra ju vlasništvom Sokolskog dru* štva re se po prestanku članstva ima* ju vrariti upravi društva sa potvrdom o pravu nošenja značke.
§ 8.
Svi, koji nose sokolski znak, po* zdravljaju se pozdravom »Zdravo!«
§ 9.
Zabranjeno je nositi sokolski znak prilikom političkih demonstra* cija, političkih zborova. agitacija i za vreme igranja hazardnih igara.
§ 10.
Nošenje članske i naraštajske zmičke nije doduše obvezatno, a po* željno je da se uvek nose (osim u slučajevima navedenim u § 9.) kao vidni znak pripadnosti sokolskoj or* ganizaciji.
*
Ovaj pravilnik primljen je na sednici izvršnog odbora dne 28. marta 1930. i stupa na snagu sa danom ob* jave u »Sokolskom Glasniku«.
B e o gl r a d, 28. marta 1930.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije. *
Tajnik:	Г.	zam. starešine:
A.	Brozovič, s. r. E. Gangi, s. r.
Pravilnik
ozlednog fonda.
§ i-
Ozledni fond sastoji se iz prinosa sviju pripadnika sokolske organizacije, što ih doprinašaju društva po župama Savezu Sokola kraljevine Jugoslavije. Svaki pripadnik sokolske organizacije ima uplatiti u taj fond 1 Din godišnje.
Društva moraju župama uplatiti svoj prinos za ovaj fond najkasnije do 31. januara, a župa Savezu do 15. februara svake godine; društva pla* čaju po stanju pripadnika (članstva) s danom 31. decembra svake godine. Broj društvenih pripadnika ustanov* ljava se iz članskog katastra, iskaza naraštaja i dece.
Pravo na odštetu iz ozlednoga fonda imaju samo oni pripadnici so* kolske organizacije, koji su upisani u član skom katastru, odn. iskazima na* raštaja i dece i koji su platili u pro* pisnom vremenu godišnji prinos za ozledni fond, te su prijavljeni u fond od društva župi pre nego što se desila ozleda.
Novoustanovljena društva mora* ju isto tako uplatiti u. ozledni fond svoj prinos i poslati ga župi nakon
14 dana, iza kako su bila u župu primljena a župa ga šalje za 14 dana upravi Saveza.
Članove, koji ponovo stupe u or* ganizaciju, imaju društva isto tako u roku od 14 dana prijaviti župi, a župa u toku daljih 14 dana upravi Saveza te ujedno uplatiti ceo godišnji prinos!
Društva koja ne prijave svoje članstvo u katastar članstva SKJ, mo* raju^ plačati za svakog neprijavljeno* ga člana globu od 20 Din na korist ozlednog fonda. Osim toga moraju društva plačati sve, za što je fond bio prikračen, kao i isplatiti ozledenom pripadniku onoliki iznos, koji bi mu pripao iz ozlednoga fonda u slučaju redovne prijave i uplate.
§ 2.
Ozlednim fondom upravlja upra* va Saveza po posebnom odseku.
§ 3.
Ozledni fond služi za potporu svim onim pripadnicima sokolske or* ganizacije, koji su se ozledili u sokol*
skom radu, t. j. kod vežbanja ili u vršenju naročito poverene im sokol* ske funkcije ili misije. Ozledenom pri* pada potpora za vreme, dok je nespo* soban za rad, u slučaju trajne nespo* sobnosti za rad i u slučaju smrti.
Potpore se daju članovima, od* nosno članicama, deci i naraštaju, koji su se ozledili, pa su radi toga najma* nje za tri dana nesposobni za rad i ako se dogodila nezgoda:
1. kod redovnog vežbanja;
2. kod javnog vežbanja ili kod utakmiea, što ih prirede sokolske or* ganizacije;
3. u vršenju sokolske funkcije ili misije.
Ozlede kod vežbanja, kod javnih nastupa i kod utakmiea uzeče se samo onda u obzir, ako se odnosno vežba* nje, javni nastup i utakmiea vršila do* zvolom društvenog ili župskog načel* ništva. U slučaju smrti smeju zahte* vati napred označenu odštetu samo oni najbliži rodaci ozledenoga, koje predlaže društvo, a župa ih preporuči, u koliko je dotični rodak bio ovisan od zarade umrloga.
Potpora pripada članovima sokol* ske organizacije i u slučaju, ako su usled vršenja sokolskog rada, funkcije ili misije zapali u bolest. U ovom slu* čaju ima se dokazati, da je bolest na* stala usled vršenja sokolskog ra Ja.
§ 4.
Za nezgode i bolesti isplacuje ozledni fond sledeče odštete:
1. Potporu od Din 10 dnevno za vreme nesposobnosti za rad do naj« više 60 dana, ako je ozleda ili bolest laka.
2. Potporu od Din 10 kod teške ozlede ili bolesti (kostolom, pofres mozga, unutarnje ozlede itd.' prema lečničkom uverenju) za vreme nespo* sobnosti za rad najviše do 120 dana.
3. Potporu do Din 10.000 u slu* čaju trajne invalidnosti.
4. Potporu u slučaju smrti i co:
a) ženi i deci, ako ovih nema, vo* diteljima ako je ove poslednje izdrža* vao umrli do Din 10.000;
b) ako nema rodaka pod a) brači i sestrama ili njihovoj deci, ako ih je umrli izdržavao iz svojih redovnih prihoda do Din 5000.
§ 5.
Za potporu ozledenoga moraju moliti društva putem uprave župe, udružene u SKJ. Društva mole odštetu za sve ozledene članove pod § 3., koji su platili prinos u ozledni fond i koji su prijavljeni u članski katastar.
§ 6.
Uvidaj o prijavljeno j ozledi vodi odsek za ozledni fond SKJ bilo direkt* no, bilo po delegiranom članu ili po* uzdaniku.
Ozledeni je dužan da izvrši sve zahteve odseka ozlednog fonda, da se pokori svim njegovim odredbama i svim naredbama lekara, koji ga leči.
§ 7.
Svako, ko se ozledi u smislu § 3. dužan je da to odmah prijavi društvu, a društvo je dužno da putem uprave župe najdalje za 5 dana od dana ozle* de prijavi preporučenim dopisom od« seku ozlednog fonda, inače snosi samo društvo posledice. Datum predaje to« ga dopisa na poštu smatra se za dan prijave ozlede. Na tu prijavu šalje od* sek ozlednog fonda društvu pitanja o ozledi; pitanja mora društvo najdalje za 8 dana ispuniti i otposlati odseku putem uprave župe.
Ako se ozleda prijavi nakon 5 da* na od dana ozlede, odmerava se od« nosna potpora od dana, kad je stigltt pravilna prijava. Ako odsek ozlednog fonda ne primi nikakve prijave tokom 14 dana za ozlede, neče se na takve ozlede osvrnuti.
§ 8.
Društva moraju uz pravilno ispu* njena pitanja o ozledi sa izjavom dru« štvenog lekara predložiti putem upra* ve župe odseku ozlednog fonda i ko* načan izveštaj lekara, koji ozledenoga leči.
§ 9.
Potpore iz ozlednog fonda ispla* euje samo društvo. Strogo je zabra* njeno isplačivanje potpora pojedinci* ma direktno.
U slučaju trajne invalidnosti — osobito ako ima nade na ozdravljenje — može odsek za ozledni fond tokom 1 ri ju prvih godina iza doznačenja pot* pore isplačivati ozledenom samo te* kuče kamate. Ako pak u dobu tih triju godina ne krene bolest na bolje, ispla. čuje se čitava potpora.
Ako ozledeni umre pre nego što inu je bila isplačena potpora za trajnu invalidnost, isplacuje se potpora za slučaj smrti.
§ 10.
Pošto se sve potpore po ovom pravilniku odseka ozlednog fonda de* le dobrovoljno, nema nijedan član prava, da ih sudbenim putem utera.
§ 11.
Ako nisu ozledeni, odnosno u § 3, za slučaj smrti imenovani interesenti zadovoljni sa odlukom odseka ozled* nog fonda, mogu se pritužiti na upra* vr Saveza. Odluka uprave Saveza je konačna.
§ 12.
Unutrašnju organizaciji! odseka
ozlednog fonda propisuje uprava Sa* veza.	*
Ovaj pravilnik p.rimljen je na sed; niči izvršnog odbora dne 28. marta 1930. i stupa na snagu sa danom ob* jave u »Sokolskom Glasniku«.
Beograd. 28. marta 1930.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije.
Tajnik:	I.	zam.	starešine:
A.	Brozovič, s. r.	E.	Gangl,	s.	r.
Pravilnik
odseka trezvenosti*
§ 1.
Odsek trezvenosti Sokolskog dru*
štva (odnosno čete)............... osnovan
je na temelju zaključka sednice upra*
ve društva (odnosno čete) od...............
po dobrovoljnom pristanku članova.
§ 2.
Cilj je odseku trezvenosti, da okupi i organizuje sve članove svoga društva te da borbom protiv pijenja alkoholnih pica utiče na svu okolinu kako bi narod spasli od alkohola i ta* ko pošli uspešno putem velikih sokol* skih zamisli do pravoga i konačnoga preporoda narodnog.
§ 3.
Članovi odseka trezvenosti mogu postati samo članovi sokolskih dru* štava i peta. Istupom ili ispljučenjem člana iz društva (odnosno čete) pre* staje članstvo u odseku trezvenosti, ali se ne razrešava dobrovoljno prim* ljena obaveza za uzdržavanje od pica za odredepo vreme.
§ 4.
Članovi odseka trezvenosti pri stupanju u članstvo dužni su da pot# pišu zavet, u kome če dati sokolsku časnu reč. da neče piti niti okušati alkoholnih pica osim u slučaju lekar* skog propisa ili verskog obreda za 3, 6 ili 12 meseci, prema tome na koliko se meseci daje pismeni zavet.
§ 5.
Članovi odseka trezvenosti ne plačaju nikakve posebne članarine osim redovne članarine, koju plačaju svome društvu. Ako neko od članova ovoga odseka hoče da da prilog ili za* veštaj u svrhu trezvenjačkog pokreta, uprava društva (odnosno čete) dužna je taj novac upotrebiti jedino u svr* hu, koju je darovatelj naznačio, a pre* daje se društvenom blagajniku na ču* vanje, jer posebne blagajne odsek ne može imati.
§ 6.
Sokolskoj deci i naraštaju zabra= njeno je pijenje alkoholnih pica i pu* šenje, te je dužnost pretsednika od* seka trezvenosti, da sokolski naraštaj i decu organizuje u ovom odseku.
§ 7.
Odsekom trezvenosti upravlja upravni odbor društva (ili čete) preko pretsednika odseka trezvenosti, koji je ujedno član upravnog odbora. Pretsednika bira na svojoj sednici uprava društva (odnosno čete) iz svo* jih članova te. je pretsednik odseka dužan da prisustvuje svim sednicama uprave društva (odnosno čete) i da na njima podnosi izveštaj o radu odseka.
§ 8
\
Pretsednik odseka trezvenosti podnosi predlog upravi društva (od* nosno čete), a uprava društva (odnosno čete) imenuje iz sokolskih redova za-menika pretsednika, tajnika i dva do tri člana odseka trezvenosti. Tako imenovana uprava odseka dužna jc da se brine za pravilan rad odseka i od*
govorna je za svoj rad upravi društva
(odnosno čete). Sve zaključke odseka dužna j c uprava odseka podneti upra* vi društva (odnosno čete) na odobre* nje, jer uprava društva (odnosno če* te) odgovara za rad odseka trezveno* sti prema spolja ili prema župi i Sa* vezu ili prema državnoj vlasti.
§ 9.
Pretsednik odseka trezvenosti dr* ži sa članovima sednice mesečno je* danput, a prema potrebi i više puta. Za stvaranje pravovaljanih zaključa* ka potrebno je uz pretsednika ili njegovog zamenika prisustvo bar po* lovine članova uprave odseka. Za* ključci se donose večinom glasova. Ako član uprave odseka ne dode tri puta na sednicu, pretsednik ima pra* vo da ga briše iz uprave odseka i na njegovo mesto da predloži upravi društva (odnosno čete) drugo lice.
§ 10.
Pravo glasa na sastancima imaju samo oni, koji su tri meseca izdržali svoj zavet.
§ 11.
Tajnik odseka trezvenosti vodi zapisnike sednica i sastanaka, sastav* lja godišnji izveštaj za skupštinu, upravlja celokupnom administracijom odseka trezvenosti i čuva njenu ar* hivu.
§ 12.
Domačin se brine za celokupnu pokretnu imovinu odseka, vodi je u inventaru te nastoji da se što bolje unapredi, umnoži i sačuva.
§ 13.
Novčana sredstva za svoje potre* be odsek trezvenosti nabavlja po odo* brenju uprave društva (odnosno čete) od društvenog blagajnika.
§ 14.
Pred godišnju skupštinu društva (odnosno čete) pretsednik odseka trezvenosti održava sa svojim člano* vima sednicu, na kojoj če se pretre* sati sav rad odseka i izneti njene po* trebe za iduču godinu. Na ovoj sed* nici pročitače sc izveštaj o radu od* seka. koji če pretsednik izneti upravi društva (odnosno čete) da ga odobri za skupštinu. Sve zaključke kao i iz* veštaje pretsednik podnosi upravi dru* štva (odnosno čete).
§ 15.
Ako se koji član ogreši o ovaj pravilnik ili zavet, pretsednik če ta* koga člana prijaviti upravi društva (odnosno čete), koja če postupiti pre* m a prekršitelju disciplinskim putem. *
Ovaj pravilnik primljcn je na sed* nici izvršnog odbora dne 28. marta 1930. i stupa na snagu sa danom ob* jave u »Sokolskom Glasniku«.
Beograd, 28. marta 1930.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije.
Tajnik:
A. Brozovič, s. r.
i zam. starešine: E. Gangl, s. r.
iMAHMUD M. KONJHODžIČ (Ljubuški):
Red je pola rada!
Ko nije tačan, nije častan.
Čedo Milič.
Dokazivati potrebu reda suvišno je, jer je sasvim jasno to, da je red prvi uslov uspeha.
U Sokolstvu red ima veči značaj zbog toga, što se tu svojom slobodnom voljom ocllučujemo, da sebi nametne* mo pokoravanje redu; na to nas niko ne sili. Baš zato, što mi svesno hoče* mo red. moramo na red više paziti i držati se reda strogo svakom prilikom i na svakom mestu.
Da bi smo mogli, medu nama za* vesti red, potrebno je, da svaki od nas, od najmanjeg deteta do stareši* ne, bude postavljen na svoje i pravo mesto, da zna svoje dužnosti, svoja prava, da je svestan svoje odgovorno* sti za svako svoje delo ili propust. Samo tako, ako svaki od nas bude znao šta treba da učini ili nc učini u danom momentu samo na taj način
mi čemo uspeti da sami sebe potpuno dovedemo u red.
Ako pak pojedinci, ne poznaj uči svoja prava i svoje dužnosti, budu za* secali u tuda prava ili neizvršavali svoje dužnosti, onda če, razume se, nastati nered, nastače zbrka i sav naš trud biče uzalud!
U naše novo Sokolstvo primili smo priličan broj nove brace, koja još nisu i neče tako brzo i skoro us* peti da u tančine npoznaju Sokolstvo, naročito ideologiju Sokolstva, a zatim i vaspitno — tehnički kao i vaspitno — prosvetni sistem i način rada. Ove stvari je nemoguče naučiti iz knjiga, nego čemo trebati počekati, da nova naša brača, koju smo stekli, u praksi to sve upoznaju i vide, da poprime sokolski duh, jednom reči da upoznaju Sokolstvo potpuno.
Osim toga imamo takve brace, koja su došla i u uprave društava, a
imamo ih, koja su došla, zbog svoje opšte inteligencije, i na najvažnija mesta u upravama. Poznajem jednoga od te brace, koji je po izričitoj svojoj želji ostao u upravi kao član bez funk* cije, Ipak na prvoj sednici uprave on je, sasvim pravilno, istaknuo, da je najvažnije to, da svaki član uprave tačno zna svoje dužnosti i svoja pra* va.
To što je onaj brat primetio nije važno samo za novu braču, nego je važno jednako za sve nas. Jer se i medu, da ih tako nazovemo, starim Sokolima nade dosta pa i previše onih, koji kad su postavljeni u upra* vu misle da je s tim svršen posao. Ne pobrinuvši se prethodno, da se potanko upoznaju sa svojom novom dužnosti, oni, kako na sednicama uprave tako i na svakom drugom so* kolskom poslu izazivaju nered i za* bunu, zasecaju u tudu nadležnost, stavljaju neumesne predloge, niču gde nisu posejani, nepoznavajuči pravila istrčavaju pred rudo i greše. I to je kod nas, kanda, opšta pojava, prosto kao da se utrkuju ko če više i jače pogrešiti. Mnogi hoče da je pravo sa* mo ono, što on kaže, a pravila i nare* denja za njega nemaju važnosti. Tako se neredom smeta svaki rad, sednice se otežu u beskonačnost, postaju tež* ke i dosadne.
Tako primerice iz zapisnika jed* nog društva videlo se, da je sednica trajala od 14. do 18. sati, a zaključeno je da se naruče od župe značke i da se pošalje neki običan izveštaj. Pasao od 10 minuta svršen ie tek za 4 sata.
Drugi slučaj: član prosvetnog od* bora, učitelj. Nije upoznat sa Sokol* stvom ni u najosnovnijim stvarima, nije naravno upoznat ni sa svojom funkcijom, nije našao za potrebno da pročita poslovnik, ali, vidite, on zna iz svoje glave. I priča, da ga je prosto milina slušati, zgodno i naivno priča, kako u prosvetni odbor spada 1. či» tav nastavnički zbor škole (u kojem ima neč.lanova društva), 2. sreski le* kar, 3. sreski poljoprivredni referent i onda svaki čovek, koji zna držati predavanje — to je sve prosvetni od* bor! Jasno je, da greši iz neobavešte* nosti i neznanja. Ovakovih primera mogli bi nabrojiti lep broj.
Stoga ja mislim da neče biti su* višno ako ukratko navedem ovde duž* nosti bar najglavnijih funkcionera. Donekle ču se poslužiti odličnom »So* kolskom Čitankom«, koju je ,sa če* škoga preveo brat Voja Bogičevič iz Tuzle.
1. Starešina. Dužnost stare* šine je da nadzire čitav rad u društvu,
odnosno rad svih društvenih funkcio* nera u izvršavanju njihovih dužnosti. Mora voditi brigu da društvo tačno izvršava naredenja Saveza i župe, te da udovoljava svojim obavezama pre* raa njima. Mora nastojati da sc sed* nice uprave vode pravilno i zabraniti razgovore, koji tamo ne spadaju; pa* žiti da se tačno izvršava dnevni red. Dužnost mu je da pazi na poštivanje i pridržavanje svih pravila i poslov* nika. Mora se upoznati sa funkcijama svih članova uprave, jer inače ne mo* že kontrolisati. Odgovornost je naj* veča.
2. Tajnik. Ako je odbor možak društvene organizacije, onda je tajnik misao u tom mozgu«, rekao je Tyrš
0 tajniku. Tajnik mora raditi i to ne* umorno raditi. Ne sme nikada imati, nesvršenih stvari. Tajnik se mora isti* cati tačnošču i dobrim primerom, jer bez toga oseti društvo vrlo cesto rdave posledice. Jadan jc onaj tajnik, koji na sednicama samo vodi zapisnik
1 pazi da mu se što manje dopisa sta* vi u dužnost. Tajnik je naročito upu* čen detaljno u sav rad društva, jer je kod njega arhiva i zapisnik, zato če strogo čuvati da se pojedine društve* ne stvari ne iznose u čaršiju. Zapisnik vodi uredno i čisto, jer jc to isprava po kojoj snose odgovornost i on i ostali članovi uprave.
3.' N a č e 1 n i k. Načelnik je glava svega vežbačeg članstva. On je uvek u vežbaonici prvi, a poslednji izlazi iz nje.
Bez dobra i savesna načelnika društvo, istina, može postojati, ali samo na papiru.
Načelnik mora biti odličan po-* znavalac sokolskog telesnovaspitnog sistema i metoda u teoriji i praksi. Mora služiti kao primer za disciplinu i bratstvo. U upravama mora da sve svoje stručne predloge objasni tačno i jasno, jer se često puta desi, da uprave odbij u najkorisnijc predloge zato, što večina članova uprave nije upučena u sistem telovežbe i u teh* nički rad uopšte. Načelnik mora pred* njačiti primerom u svima prilikama.
4. Prosveta r. Prosvctar se brine za duhovno vaspitanje svih ka* tegorija. Najjbolji uspeh njegovog rada biče ako je on sam vežbač ili bar ako je bio vežbač, pa detaljno pozna si* stem telesnog vaspitanja, pored du* hovnog.
Načelnik i prosvctar moraju ra* ili ti u največoj saglasnosti.
Prosvctar širi sokolsku misao iz* van sokolskih redova, brine se za odT* žavanje poučnih i sokolskih predava* nja pred članovima iii pred vrstom. Brine se za rasturanjc sokolskih ča* sopisa i saraduje na njima. Brine se o redovnom čitanju knjiga. Nadzire
sav prosvetni rad u društvu i brine se da taj rad bude uvek u saglasnosti osnovnim načelima Sokolstva.
5. Statističar. Svakog meseca na vreme mora slati redovne izvešta* je župi, i biti tačan u stanju svih van* rednih izveštaja. Svakog meseca pri* javiti i odjaviti župi novo i brisano članstvo. Uredno vodi društvenu kar* toteku. Mora se odlikovati največom tačnošču, inače nc valja.
6. Blagajnik. Bez materijalnih sredstava društvo mora propasti. Bla* gajnik se brine da kasa nikad nije prazna, te da rashodi ne prevazilaze prihode. U vodenju knjiga traži se največa tačnost. Svaki izdatak i pri* mitak dokumentuje priznanicama. Re* dovno ubire članarinu i brine se o društvenim obavezama prema župi i Savezu.
Pokušao sam da u što kračim po* tezima iznesem dužnosti (bar ono naj* važnije) pojedinih funkcionera. Te dužnosti se teško mogu staviti u je* dan okvir zato. što u razvijenim dru* štvima teže su i dužnosti nego u oni* ma, koja nisu razvila rad na svim stranama.
Važno je još to, da nas &ve pro* žima do s rži svest, da sve radimo do* brovoljno i da prema tome nije časno ni pošteno primiti se dužnosti pa ju ne vršiti. U radu moramo biti u sve* mu tačni, jer »ko nije tačan nije ca* stan«. Največa odgovornost Ježi na starešini, jer on mora voditi računa o čitavom radu u društvu. Na sednice ne smemo iči nespremni, i tamo pred* lagati sve što na pamet dode. Mora* mo sc spremiti, svoje predloge i iz* veštaje pobeležiti, biti jasni, jezgroviti i kratki.
Ako budemo svi u svakom mo* mentu i u svakoj prilici pazili da bu* demo uredni i tačni, polovica je posla odmah svršeno.
Moramo želiti i to, da se u »So* kolskom Glasniku« diskutuje o ovim i sličnim čisto praktičnim stvarima, da se ukaže na zlo, da bi se ono mo. glo ukloniti.
Ako sami sebe kritikujemo, to je več dobar znak. Svaka objektivna kri* tika koristi. Svaka ideja može biti dobra, samo je treba izneti. Jedan čovek ne može doči na sve! Isprav* ljajmo. kritikujmo i upotpunjujmo jedni druge!
JOSO ZIDARIČ (Ljubljana*Tabor):
Sokolska društva neka se taksa i nameta.
oproste
Poznato je sokolskoj javnosti sa kako su velikim žrtvama i kolikim sa* mopregorom nekoja marljiva i požr* tvovna društva podigla vlastite domo* ve, koja su na ures dotičnog kraja i pravi hram sokolske misli, ljubavi i požrtvovne nesebičnosti.
Ipak nitko — osim onih, koji su prcuzeli tu zadaču — ne pomišlja, da su odnosna društva preuzela ,na se breme, koje če ih još dugo godina ti* štiti radi amortizacionog otplačivanja i kamatnih tereta.
Radi ovoga zaključilo je starešin* stvo Sokolske župe Ljubljana, na svo* joj sednici od 16. marta o. god. da uputi br. Savezu SKJ u Beograd dopis sa zamolbom. da bi posredovao kod ministarstva vojske i kod ministar* stva prosvete, koja da bi poradila kod g. ministra financija u cilju oproštenja od svih ovde navedenih taksa i na* meta ona sokolska društva, koja su ili več zidaju svoje vlastite domove, odnosno koja nanjeravaju u bližoj bo* dučnosti da ovc sagrade. Sva sokolska društva, dakle takoder i ona, koja ne* maju svojih vlastitih domova, da se oproste svih taksa po taksenom za* konu, koje najbolje dolaze u obzir za sokolska društvg
Svoju predstavku temelji stare* šinstvo na činjcnici, da su sokolska društva, koja po zakonu o Sokolu kraljevine Jugoslavije vrše svoju za* daču medu narodom u fizičkom i pro* svetnom pogledu, tako osetljivo opte* rečena otplačivanjem amortizacijskih i kamatnih obroka za podignute so* kolske domove, da bi zamoljeno opro* stenje od svih taksa i nameta uplivalo veoma blagodatno pri dalj njem otpla* čivanju u pretežnoj večini kod pri* vatnih, pravnih i fizičnih osoba, kod kojih je dug učinjen.
Za oproštenje od nameta neka bi došla u obzir: zemljarina : zgrada* rina.
Od taksa pak sledeče tarifne stavke taksenog zakona:
Tarif. st. 1 — za sve pismene ili protokolarne opomene, podneske ili molbe uopšte — 5 Din.
Tarif. ,st. 2 — za sve priloge, koji se dodaju molbama, podnescima, pri* tužbama, tužbama i uopšte pismenim ili protokolarnim podnescima >— 2 Din.
Tarif. st. 3 i 4 — za svedočbe i potvrde.
Tarif. st. 12, točka 12. — Dopun* bena prenosna taksa (pristojbinski nametak — ekvivalent) od prometne vrednosti nepokretne imovine — 4%.
Tarif. st. 14 — za zakupne po* godbe, kojima se daju kome nepo* trošne stvari ili pravo uporabe (na* jamne pogodbe).
Tarif. st. 99 — za dozvolc prire* divanja .zabava, veselica, koncerta, glazbenih i pevačkih večeri i svako* vršnih predavanja sa bioskopskim sli* kama, drugih zabava i predstava i tome slično.
Tarif. st. 99. a) — na sve ulaznice pod tačkom 1.) za pozorišne predsta* ve (medu koje neka sc ubroje pred* stave sokolskih marionetskih pozori* šta) i umetničke koncerte — 10%; pod tačku 2. za razne druge priredbe — 20% i pod tačku 99. c) za priredbe tombole (25 Din odnosno K% i 25%).
Nadalje sc je zamolio Savez SKJ, da ujedno isposlujc oproštenje od po* štanskih pristojbina.
Molba se več nalazi na merodav* nom mestu.
Nadati sc je i želeti, da se o_vo gorljivo pitanje čim pre reši na opšte zadovoljstvo vrednih sokolskih dru* štava.
IZ ŽIVOTA I SVETA
Rascep u ČSL. Orlu.
Upravni odbor slovačkog Orla jc na svojoj sednici od 20. februara o. god. u Žilinju proglasio slovačkog Orla za potpuno autonomnu organiza* ciju u okviru čehoslovačkc državne orlovske organizacije, sa vlastitim sta* tutom i vlastitom reprezentacijom. Zaključeno je, da če st' slovački Orao potpuno odcepiti od češkog, ako se središnji odbor čsl. Orla ne saglasi tim proglasom.
Nogomet u ČSR.
U čehoslovačkoj rcpublici bilo je krajem god. 1929. organizovamh sve* ga 47.979 aktivnih nogometaša. Od toga 'pripada na Ч-ehoslovački nogo* metni savez 32.173, na nemački (DFV) 13 037, na madžarski (MLSZ) 2350 i na židovski 419. Broj nogometaša u ČSR porasao jc od god. 1928. za 20%.
Makabi,
Židovski telovežbački savez u Čehoslovačkoj »Makkabi« broji 7 žu* pa sa 38 društava. God. 1932. učestvo* vače u Tel Avira u Palestini na I. ži* dovskoj olimpijadi. — Praška Mak* kabi otvorila je na Dlouhe tride vla* stitu, modemu vcžbaonicu. Duga je 22 m. široka 14 m i visoka 6 m. U njoj
jc i kupatilo sa toplom i hladnom vo* dom, čitaonica i biblioteka. To jc pr* \ a židovska vežbaonica u ČSR.
»Vestnik Sokolsky« donosi u
12.	broju češki prevod deklaracije, ko* ju je izdalo starešinstvo Saveza SKJ prilikom svoje prve sednice.
Nemački gostroničari su u ne* kini krajevima srpske Lužice zabranili lužičko 'srpskim Sokolima vežbati u svojim dvoranama. I ime .sr hteli* sprečiti širenje Sokolstva u Lužici. Ali lužieki Sokoli se toga nisu prcpla* šili i nastavljaju svoj rad »pod milim nebom«.
Na medunarodnim akademskim zimsko*sportskim utakmicama, koje su sc održavale meseca januara u Davosu pobedio je u skijanju Čehoslovak.
Svetski rekord u skoku na ski* jama postigao jc god. 1925. Niels Nel* son, koji je u Revelstoke u britskoj Kolumbiji skočio 732 m. Skijaški klub it Ogdcnu raspisao je sada nagradu od 2000 dolara za onoga, koji če po* tuči rekord Niels Nelsona.
Le Gymnaste, službeno glasilo Unije franeuskih gimn. društava, u broju 14 od 20. marta o. god. donosi poziv, koji je Savez Sokola kraljevine Jugoslavije uputio pretsedniku Unije g. Cazaletu i svim njenim članovima, za učestovanjc na 1. svcsokolskom slctu u Beogradu.
X »Slovansky Prrehled« donosi u svom zadnjem broju duži članak o So* kolstvu, u kojem sc prikazuje Soko kraljevine Jugoslavije.
„Sokolske Listy“.
Prvi broj šestog godišnjaka luži; čko*srpskih »Sokolskih Listova« iza-šao je krajem marta o. god. Prve stra* niče posvečene su 80. godišnjici T. G. Masaryka, a ostali deo lista ispunja* vaju izveštaji o radu Lužičko*srpskog sokolskog Saveza i o zaključcima glavne skupštine Saveza, koja se je održala 9. februara o. god. vi Budyši= nu. Iz članka staroste br. j. Šajbe do? /najemo, da je skupš'tina zaključila razdeliti Savez na tri župe i to: za; padnu, istočnu i severnu. Okružja, ko» ja su samo tehničkog značaja, ostaju nepromenjena. Tajnik br. G. Janak objavljuje svoj izveštaj o radu u god.
1929.,	isto br. načelnik Kerk. Veoma zanimljiv je izveštaj o glavnoj skup* štini i o našem svesokolskom sletu u Beogradu iz kojega vidimo, da se bra* ća lužički Sokoli veoma marljivo spre* maju za naš slet, na kojem če nastu* piti sa vlastiiim prostim vežbama, ko* jima je komponirao glazbu po narod* nim pesmama br. Bjarnat Krawc. Iz Budyšina 'če poči lužički Sokoli 25. juna. Posle svesokolskog sleta poseti* če još Sarajevo, Dubrovnik, Split, Su* šak i Zagreb, odakle če se vratit pre* ko Linča i Praga u domovinu. — Po* red kračih notica iz lužičko*srpskih sokolskih društava i slovenskog So* kolstva, nalazc se u tom broju i dve sokolske pesme:	»Sokolsko	geslo«
(Dabjena) i »Brača Sokoli« (J. Šev* čik).	V.	B.
»Naša doba".
Prva slovenačka napredna publi* cistična revija pojavljuje se tek neko* Hko godina pre svetskog rata. Bila je vo »Veda«, koja je izlazila u Gorici i koja jc poznata naročito po svojoj an* keti o jugoslovenstvu. Posle oslobođe* n ja izlazila je dve godine »Njiva«, a posle nje se je tek sada pojavila nova rapredna publicistička revija »Naša 'j oba«.
Prvi broj »Naše dobe« je izašao početkom marta. Njezin program veo* ma je opširan i izgleda, da če sc list skoro popeti na onu visinu, na kojoj se je nalazila gorička »Veda«. Medu saradnicima čitamo imena naših naj* boljih publicista i javnih radnika, pa vec stoga možemo sa največim nada* ma gledati u budučnost ove nove slo* venačke publicističkc revije.
Izmedu članaka prvog broja po* menuti je zanimljivi članak B. Borka
0 T. G. Masaryku i o savremenoj re* viji, dalje članak P. Flereja o starom
1 novom zakonu za osnovne škole i dokumentima o Strossmayerovoj bor* bi za glagolsko boguslužje. VI. Ferjan* čič prikazuje u članku »Od Vcrsail* lesa do Haaga« najvažnije svetsko*po* litičke momente posle rata, A. Lajovic počinje diskusiju o slovenačkom pra* vopisu vlastitih imena, a dr, VI. Knaf* lič raspravlja interesantnim načinom
0 narodu, pravu i pravnicima. Porcd pomenutih članaka mnogo je zanimlji* vog materijala u rubrikama »Kulturni obzor«, »Iz revija«, »Politički pregled«
1 »Zapisci«.
»Naša doba« izlaziče svake druge subote, Želeti je, da se održi na do* stojnoj višini i da bude ogledalo slove* načke napredne publicistike.
V. B.
Lužičke narodne igre.
U muzičkoj nakladi Friderika Llofmeistra u Lipsku izašla jc pod nat* pisotn »Wjcrč mjc pola herca« na iu> žičko*srpskom i nemačkom jeziku za* nimljiva zbirka lužičko*srpskih narod* nih igara. Zbirka sadržava 15 najlep* šili igara, ko j c su skupili, napisali i ra* stumačili poznati lužički komponista Bjarnat krawc i njegova verna sarad* niea Mčranka Lešavic.
O lužičko*srpskim narodnim igra* ma zna naročito naša, pa i ostala jav* nost veoma malo, a još manje o osta* cima slovenskih narodnih igara u več potpuno ponemčenim zemljama, kao u Dorinskoj, Lineburskoj, Braniboru, Meklenburgu, Pomoranskoj itd. U srp* skoj Gornjoj i Donjoj Lužici očuvanih je još mnogo staroslovenskih igara, koje sc još danas uz sviranje duda, tarakove (izgleda kao klarinet) i srp* skih gusala (na tri žice: f, c, g) pa i moderne muzjke igraj u kod raznih na* rodnih i kučnih svečanosti kao lužičke narodne igre. Šarolikc narodne nošnje davaju ovakim narodnim igrankama naročiti karakter. U rukopisnim nota* ma narodnih svirača naiazi se na sto* tine najrazličitijih melodija, koje su plod bogate narodne fantazije. Ove melodije bile su delomice objavljene god. 1842.—1843. u Smolerovoj zbirci lužičko*srpskih narodnih pesama, de* lomice u godinama od 1887. do 1893, u Časopisu »Mačice Serbskc. K. A, Koeor jc nekoliko tih igara preradio za kla* vir.
Nova zbirka lužičko*srpskih igara odlikuje sc po tome, što su B. Krawc i M. Lešavic porcd melodija i pesama, koje se uz nje pevaju, jasno zabeležili i protumačili svaku igru tako, da može svaki, ko ji sc ponešto razume u telo* vežbačku teorij u, iste laho naučiti. Za* to če ova zbirka veoma dobro doči i našim sokolskim društvima, koja bi mogla ih izvotliti kod svojih akademija tako upoznati naš narod sa duševnim lepotama najmanjeg slovenskog naro* da, pa i starih Slovena — naših pra* očeva. Društva, koja bi ovu zbirku že* lela poručiti mogu to učiniti preko Jugoslovenske Sokolske Matice, Na* rodni dom, Ljubljana.
Izrada knjige veoma je ukusna; korice je umetnički izradila Hanka Krawcec, kčerka kompozitora B. Kra\vca. .	V.	B.
,»Jugosloven“.
»Jugosloven« (»The Jugoslav«), mesečnik, koji izlazi u San Pedro u Kaliforniji. Izdaje ga Jugoslav Publi* shing Co., S. P. Stambuk, a ureduje ga Josip B. Zokovič. List propagira medu našim iseljenicima integralno jugoslo* venstvo. Februarski broj ima sledeče članke: »Budimo Jugosloveni!«, »Ob* nova u jugoslovenstvu«, »Jedan omla* dinski pokret«, »Obraz i obrazina« (Zlatko Kačič), »Mario Mariani o Via* dimiru Gortanu« i dve pesme »Pri* odom kobne smrti Vladimira Gorta* na« (V. Stambuk) i »Hrvatski seljaci u Kraljevu Dvoru« (Stj. Roca). Osim •članaka i pesama donosi redovito i kratke vesti iz jugoslovenskog Sokol« stva.
Bilješke obične i neobične.
naslov je najnovijega dela R. F. Ma* gjera, jednoga od najistaknutijih osječ* kih književnika, koji je dosele van* rednim uspehom napisao i izdao niz knjiga u poeziji (»Porivi«) i prozi (»Za* pisci sa sela«), Ovaj put daje nam au* tor zbirku crtica, gdc se zbijeno, ali plastično, prikazuje život sveta i život duše, a što može poslužiti kao zaokru* žena celina za izradu na veče zasno* vane novele pa i romana. Magjcr je tu iako pesnik svojih takočutnih ose* čaja, izneo u lepome obliku sa raznim niansama bogato iskustvo svojih do* življaja, kroz koje provejava prečesto gorka istina, ispremešana duhovitem ali jetkom ironijom, gde dolazi do iz* ražaja vedri smešak samo onda, kada je govor o onima, na kojima svet osta* je. Knjiga se preporuča svojim sadr* žajem sama, a npručujc sc preko Kluba hrvatskih književnika i umetnika u Osijeku komad po 10 Din. Izdanje van* redno je lepo opremljeno.
Saučesća povodom smrti brata dra.Lava Mazzure.
Sažalnica uprave Sokolske župe Za* greb obitelji pk. župskog starešine br. Dr. Lava Mazzure.
Milostivoj gospodi Veri Mazzura, Zagreb.
L> golemoj tuzi, koja Vas je snašla nenadanim i nenadoknadivim gubit* kom milog Vam supruga, dozvolite da i ova sokolska župa iskreno podeli Vašu duboku bol za svojim plemeni* tim i vrednim, prvim starešinom, koji nas je baš u največoj potrebi morao da ostavi.
U našim jc srcima duboko i traj* no usadena njegova uspomena, a Vas, milostiva gospodo, kao i sve Vaše, utešio milostivo dobri Bog! — Zame* nik starešine: F. Schwarzwald vr. —• Tajnik: H. Nagler, vr.
*
Brzojavne siažalniee stigle na So* kolsku župu Zagreb:
Beograd. Žalim s Vama preranu smrt našeg vode, uzor rodoljuba, vrlog Sokola. — Dr. Ražem.
*
Banjaluka. Sokolska župa Banja* luka šalje izraze bratskog saučešča u velikoj žalosti, koja Vas je snašla gu* bitkom jednog velikog sokolskog bra* ta i iskrenog Jugoslovena, Vašeg sta* rešine dra. Lava Mazzure. — Starešina dr. Moljevič.
•
Mostar. Iskreno ožalosčeni izne* nadnom tužnom vesti o smrti odlič* nog i nacionalnog radnika i borca, bra* ta doktora Lava Mazzure, molimo pri* mite iskreno, bratsko saučešče i budite tumačem našeg saučešča kod njegove porodice. — Starešinstvo župe.
Osijek. U tuzi za prerano i izne* nada izgubljenim bratom starešinom učestvuje s Vama župa Osijek. — Sta* isšina Petrovič.
Sarajevo, Oplakujemo s Vama zajedno* nenadanu smrt brata stareši* nt Lava Mazzure. — Starešinstvo So* kolske župe.
*
Sarajevo. Žaleči s Vama gubitak vrednog Sokola starešine brata Mazzu* re, molimo Vas bratski, da izrazite naše iskreno saučešče pokojnikovoj rodbini. — Sokolsko društvo Sarajevo.
P
Split. Duboko žalimo prerani gu* bitak blagopokojnog župskog stareši* ne, odanog pobornika sokolske misli. — Starešinstvo Sokolske župe.
Sušak. Povodom smrti brata Lava primite saučešče celokupnog članstva župe Sušak*Rijeka. — Starešina Polič.
*
Glina. Povodom nenadane smrti starešine brata Mazzure primite iskre* no bratsko saučešče. Izaslanstvo na pogreb dolazi. — Sokolsko društvo
*
Krapina. Sudelujemo sa sveukup* nim Sokolstvom u žalosti za prvim starešinom naše župe. Društvo če za* stupati na sahratii načelnik sa eetiri člana. — Sokol.
Novagradiška. Povodom smrti na* šeg župskog starešine naše najdublje saučešče. — Sokolsko društvo.
Oroslavje. Saučestvujemo u tuzi za velikim sokolskim radnikom, bra* tom starešinom dr. Mazzurom. — So« kolsko društvo Oroslavje, starešina Dujmič.
*
Petrinja. Delimo iskrenu žalost nad gubitkom nezaboravnog brata dr. Mazzure. — Sokolsko društvo Petrinja.
Pisarovina. Nad velikim gubitkom brata nam župskog starešine, pridru* žujemo se opštoj golemoj tuzi celo* kupnog Sokolstva. — Sokolsko dru* štvo.
$
Sv. Ivan Zelina. Rascviljeni Soko* liči gubitkom divsokola brata Mazzu* re, saučestvuju u velikoj bolu. — So* kolsko društvo Sv. Ivan Zelina.
S
Zlatar. Veliki gubitak starešine naše župe, jednoga od najradinijth i najboljih Sokolova, žalc zlatarski So* kolovi. — Starešina dr. Mohr.
Š
Zagreb. Draga bračo! Duboko po* treseni iznenadnom smrti našeg vo* ljenog i poštovanog brata župskog starešine Dr. Lava Mazzure, celokup* no članstvo našega društva izrazu j e Vam ovime toplo saučešče, osečajuči sa Vama jednako taj teški gubitak >a naše Sokolstvo. — Slava i mir večni pepelu dragog nam brata župskog sta* rešine Dr. Lava Mazzure! — Za So* kolsko društvo II. starešina Dr. Oton Gavrančič, tajnik Mladen Orlušič.
Zagreb. U povodu prerane smrti Vašeg starešine, opče cenjenog i jva* ženog javnog radenika gospodina Dra. Lava Mazzure, izrazujemo Vam ovime u ime našeg celokupnog članstva naše toplo, bratsko saučešče. — Da iska* žemo dužnu počast pokojniku, ispra* tit če ga na zadnjem putu i izaslan* stvo našeg društva. — Izvolite i ovom prilikom primiti izraz našeg poštova* nja uz bratski pozdrav: Za Židovsko gomb. i šport, društvo Makabi, pret* sednik Julio Konig, tajnik u. z. Dr. Oton Braun.
Zagreb. Čast nam jc obavestiti Vas, da j c naše Ravnateljstvo, da po* časti uspomenu blagopok. gospodina Dr. Lava Mazzure, zaslužnog člana Uprave našega zavoda, odredilo iznos od 1000 Din (Jednu hiljadu Dinara) za »Fond Dra. Lava Mazzure za gradnju Sokolskog doma u Zagrebu«, koji iz* nos uplačujemo za Vaš račun kod Srpske Banke d. d. u Zagrebu. Moleči, da prednje izvolite uzeti do znanjv, čast nam jc bilježiti odličnim pošto* vanjem: Jugoslovenska Udružena Bam ka d. d. u Zagrebu.
tr
Sevnica. Na velikom gubitku po* vodom smrti prvog župskog starešine Sokola kraljevine Jugoslavije u Za* grebu, brata Dra. Mazzure, izriče dru* štvo najdublje sažaljcnje. Na zadnjem putu ispratiče ga takoder naša depu* tacija po s. Juvanec Stanislavi i br. Paučaku Josipu. — Za Sokolsko dru*
štvo Sevnica, starešina J. Kladnik.
>!«
Banja Luka. Sokolska župa Banja Luka doboko žali gubitak uvaženog člana savezne uprave, borca za sokol* sku i jugoslovensku misao, brata dra. Mazzure. — Starešina dr. Moljevič.
Ljubljana. Duboko potreseni pre* ranam smrču odličnog domoljuba i pobornika jugoslovenske ideje, istak* nutog sokolskog radenika, dragog nam brata dra. Lava Mazzure, starešine Sokolske župe Zagreb i člana uprave Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, saučestvujemo u boli sa čitavim So« kolstvom. — Sokolska župa Ljubljana.
Zagreb, Brat dr. Lav Mazzura na* kon kratke bolesti jutros preminuo, bratski saučestvujem u boli radi teš* kog’ gubitka. — Dr. Hugo Werk,
ŽupskO 'starešinstvo,
Tuzla. Povodom smrti doktora Mazzure primite iskreno sokolsko sa* učešče. — Za Sokolsku župu Tuzla, Jovan Petrovič, starešina.
#
Zagreb. Povodom smrti Vašeg uglednog starešine g. dr. Lava Maz* zure, izvolite primiti od strane srp. pravoslavne crkvene opštine zagre* bačke iskreno saučešče. — Pretsednik crkv. opštine Bogdan Miletič.
*
Osijek. Gubitak uzor Sokola bra* ta dr. Mazzure nenadoknadiv je. Pia* čimo za njim, sledimo ga u radu, Ne* ka je slava bratu dr. Mazzuri. — Dr. Mergenthaler.
AKADEMIJA SOKOLSKOG DRU* ŠT V A BEOGRAD II.
U 5. broju »Sokolskog Glasnika« dat je opšti opis akademije, (prirede* ne 10. marta) sada čemo detalnije da jc prikažemo i opišemo. Ali pre nego što predemo na samo prikazivanje, da kažemo koju reč o akademijama u opšte.
Sokolske akademije su sokolske manifestacije višega smisla u kojima se izražava najviši domet sokolskoga rada. One su revi visokih sokolskih vrednosti, koji nam pruža prizore pu* nc lepote, viteštva i zdravlja. Kad po* smatramo sa kakvom se lakočom, preciznošču i elegancijom izvode aka* demijske vežbe, mi se oduševljavamo i nadahnjujemo velikim optimizmom i snažnom verom u budučnost naše nacije.
Uspesi na akademijama raduju nas. Oni su sjajna svedočanstva na* ših moči i naših sposobnosti. Oni su jaki potstreci za još veče i više pot* hvate. Uspesi nas penju na višine sa kojih možemo sagledati široke hori* zonte naših novih dužnosti i večih zadača. Oni još više raspaljuju naše oduševljenje za nedostižnim sokolskim idcalima, koji su nam sve dali što im se više približujemo. I po nauči osni* vača i učitelja Sokolstva, nikada nc stati, več neprekidno ići napred od jednog svršenog .posla k drugom, od jedne izvršene dužnosti k drugoj, od jednog postignutog uspeha ka drugom, novom, uvek raditi i obnavljati svoj duh i krepiti svoju snagu. To je večni zakon kretanja u prirodi i progresa u društvu. Tome nas uče akademije, na to nas pozivaju naši uspesi. Stoga po* stoji naš sokolski zakon: da akade* mija mora uspeti. Mi ne bismo bili Sokoli, ako bi neku stvar izveli samo upola, nedovršenu i nesavršenu. Na akademije sc izlazi potpuno spreman, odlučan i rešen na uspeh.
Sokolsko društvo Beograd II, čini nam se, da jc se uputilo baš ovom stazom. Uspesi prošlogodišnje akade* mije nisu uspavali njegove radne sile, več naprotiv, dali su mu jedno jako okrepljenje za veče napore. I ako je trud ikada došao do svoga zaslužno* ga triumfa, to je bilo u ovoj prilici. Raznovrstan i probran program paka* zao jc doraslost ovog društva za za* dače ovakve vrste.
Sad da predemo na prikazivanje samih vežbi.
Prvo su se pojavila deca muška i ženska u narodnim kostimima sa vežbom »Sa sela«; mali vežbači sa pes* mom su nastupili noseči svoje kose i grablje i uspeli da nam predstave pra* vu sliku iz narodnog života*mobu. Dočekani su i ispračeni toplo isrdačno.
Za njima je nastupjla druga gru* pa ženske decc, mališanke sa vežbom: »Dame sa suncobranima«. Zanimljiva dečija igra, izvedena je savršeno lepo i izazvala utisak punog zadovoljstva i veselosti. Nagradenc su dugirn ples* kanjem i klicanjima.
»Mali vojnici« u trečoj tačei — muška deca starija sa puškama i pod šajkačama, ozbiljni i disciplinovani, uspeli su da dadu jednu lepu sliku vojničkog rada. Precizno i složno iz* veli su sve radnje baš kao pravi voj* niči. Vežba im je bila mila i sa njom se tako reči saživeli, jer je odgovarala njihovom duhu.
LI »Sletskim vežbama za 1930.« ženski i muški naraštaj — prva sokol* ska uzdanica imao je da pokaže pro* ste vežbe za naš veliki svesokolski slet u Beogradu. Vežbe su vrlo kom* plikovane i teške, ali su ih ove mlade snage savladale i izvele odlično. Kao da je bila neka utakmica izmedu ova dva rivala. Na njih se mogu polagati velike nade.
»Poloncza« — vežba članova — izazvala jc neopisan utisak. Stvar no* va i ilosta originalna u svojoj kompo*
Šibenik, Deleči bol nad gubitkom starešine primite bratsko saučešče. — Zdravo! — Župa Šibenik.
*
Lipovljani. Duboko dirnuti nena* danim, ranim gubitkom dičnog nam brata i vode dr. Mazzure, primite i budite tumač bratskog i iskrenog bola i saučešča, a odličnom pokojniku л1а* va. — Sokolsko društvo.
*
Sunja. Sokol Sunja izrazuje svoje sažaljcnje gubitkom svoga prvoga župskog starešine. — Starešina Pons gračič.
*
Maribor. Primite povodom tra* gične 'smrti svoga starešine 'br. dr. Lava Mazzure izraz našega najiskre* nijeg sažaljenja. Ujedno vas molimo, blagoizvolite isto tumačiti u naše ime takoder cenjenoj pokojnikovoj obi* telji. Zdravo! — Dr. M. Kovačič, sta*
ziciji. Sam sastav vežbe dao jc ma* ha onim snažnim i izrađenim vežba* čima da pokažu pravo savršenstvo. Na zahtev glcdalaca morali su pono* viti.
Vežbe na razboju — pokazale su veliku uvežbanost i samopouzdanje kod nekoliko odobranih članova, koji su i zajedničke radnje i posebne vež* be izveli sa neverovatnom lakočom i prociznoču.
Zenski naraštaj sa svojom »Špan* skom igrom« u živopisnim kostimima izazvao je utisak koji zanosi. To je jedna živa i temparamentna igra, pu* na naglih obrta i okreta. To je jedan uzvitlani vihor, koji je sve nosio, okretao i okretao po nekoj elementar^ noj čudi. Sa jednom savršenom lako» čom i gipkošču po taktu muzike iz* vele su naraštajke ovu divnu igru vre* le krvi i toplog sunca. »Španjolke« su izazvale da ponove svoju igru, ali ve* liki zamor nije dozvolio da se ovo retko uživanje publici ponovi.
»Naprej« u novoj kompoziciji iz* veo j c muški naraštaj savršeno i sjaj* no. Borbeni sastavi ovc vežbe puni mladinskog poleta baš su odgovarali duhu vežbača : oni su prikazali tem* peramentno i sa puno razumevanja.
»Ritmička igra« — članova — iza* zvala je neobično dopadanje. Nešto novo, istočnjačko, divlje i sirovo. Buj* na snaga i uzavrela krv pokreću telo i bacaju u jednu igru kojom muzika puna neobuzdanosti dirigira i zapove* da. Snaga koja kipi, traži oduške u jed* nom besnoin kovitljanju i čipanju krupnih skokova. Izvežbanost igra* ča ove čudne igre, pokazala je pun uspeh ovog pokušaja muške ritmike.
»Proleče« — članice. Jedna fina, tanana i tiha simbolika puna sklad* nosti. Bas kao što se proleče javlja u jednom laganom tempu i kao što se cvet tiho i nežno razvija, tako je bila i ova igra članica. Nigde valjda ritma izrazitije i rečitije ne govori nego u ovoj vežbi. Vežbu čine raznolike rit« mičke kretnje, slikovite i lepe. Vežba se završava jednom skupinom, koja predstavlja cvet kako se razvija, cve» ta i preevetava. Ovo je pesma ispc» vana sa pokretima eveču i proleču. Članice su sa punim razumevanjem 1 osečajem izvele ovu divnu vežbu i za* služile ono burno oduševljenje kojim su ispračene.
»Marseljeza« jc završila ovaj za* ista lep i zanimljiv program. Ova uboj na pesma ostače večito nova i sveža. Njena burna muzika uvek če uticati borbeno na dušu čoveka. Na nas naročito, jer smo se dugo i slavno borili za slobodu i jedinstvo naroda. Vežbači su dali ovoj muzici konkrc* tan oblik i mi smo njene tonove, pu* ne vatre, videli kakvi izgledaju i ata znače. Oni su silni i kadri su diči i oduševiti i najslabodušnijeg
Onduševljeni glcdaoci sa ove aka* dem i je otišli su zadovoljni sa željom da im Sokob što češče prireduju ova* kva retka uživanja. Zdravo!
*
SOKOLSKO DRUŠTVO SMEDF* REVO.
Uprava našeg Sokolskog društva orgamzovana je ovako: Dušan Marja, novič, starešina; Svetozar Paunovič podstarešina; Ante Tadič, tajnik; Dorde Kolarov, načelnik; Dorde Arandelovič, prosvetar; Milan Blago* jevič, blagajnik; Mihajlo Ilič, pomoč* ni blagajnik; Svctislav Milojcvič, ma* tričar; Petar Donič, ekonom; dr. Mi* lodm Milic, zdravstveni referent. Sem spomenutih još ima dvadesetdva za* inenika i člana revizionog odbora, u u|tvu Je organizovan prednjački zbor. Sednice uprave i prednjačkog zbora drže se redovno, tako isto i ca* sovi vežbanja.
,.?v®Cana akademija u počast 80. godišnjice Masarvka održana je pre* ma uputstvima župe, kao i Masarvko*
resina.
IZ ŽUPA I PRUŠTAVA
ŽUPA BEOGRAD
va nedelja. Preko nedelje odana je počast Masarykovoj siiei sa strane vežbača i nagovore o slavljeniku odr« žao im je brat načelnik Kolarov. Sa« ma akademija održana je u nedelju
9.	marta uz prisustvo svih mesnih vla« sti i kulturnih ustanova. Program je bio izveden u lepo dekoriranoj Soko« lani. Mešoviti zbor i orhestar gimna« zije otpevao je i odsvirao našu dr« žavnu i čehoslovačku himnu. Brat sta« reš na Marjanovič pozdravio je pri« sutne sa kraeim govorom. Brat tajnik I adie održao je govor o Masarvku i Sokolstvu. Đačhi hor i orkestar otpe« vao je i odsvirao dva mužička komada pod ravnanjem horovode gosp. Duša« na Šambeka. U ime vlasti i kulturnih udruženja govorila su gg. M lić Man« dič, Arandel Stefanovič, dr. Ilija Mir« čie i Dušan Šambek. Sa pesmom »Ej Sloveni«, završena je ova uspela sve« čana akademija, koja je bila obilno posečena. Zdravo!
SOKOLSKO DRUŠTVO SREM. MITROVIČA.
Sokolsko društvo Srem. Mitroviea priredilo je na dan 9. marta o. g. u svome Sokolskom domu u čast 80. godine rodenja presidenta bratske nam čehoslovačke republike brata Tome Masaryka svečanu akedemiju, koja je vrlo uspela prepuna posetom uz učestovanje svih kulturno prosvet« nih društava i lepog broja gradana, koji su oduševljeno klicali Masaryku i Čehoslovačkoj.
Tačno u 11. sati pre podne otvo« lio je govorom akademiju starešina brat dr. Vladimir Hanosek, koji je pozdravio sve prisutne i dao reč gra« donačelniku dr. Milutinu Tanjurdiču, koji je u ime grada kratko i jezgro« vito govorio o Masaryku. Posle toga je ovdašnja glazba intonirala jugoslo« vensku i čehoslovačku himnu. Glavno predavanje o Masarykovom životu i radu održao je na iserpan i zanimiv način dr. Jaroslav Daneš, pazljivo sa« slušan od svih prisutnih. Posle nje« govog govora pevala su pevačka dre« štva jugoslovenski i čehoslovačke na« rodne pesme. Naročito se istakao naš novo osnovani sokolski muški zbor,' koji je vrlo uspešno otpevao nekoli« ko čehoslovačkih narodnih pesama, a medu ovima i obljubljenu pesmu »Teče voda teče«, koja je bila nagra« dena burnim aplauzom.
Akademija je završena u 1.30 uz neopisivo oduševljenje i klicanje Nj. Vel. Kralju, Masaryku, Jugoslaviji i Čehoslovačkoj.
*
SOKOLSKO DRUŠTVO ST. PAZOVA.
Sokolsko društvo u St. Pazovi pri« redilo je u subotu večer 8. marta veliku proslavu Masarykove osamdesetgodiš« njicc, u velikoj sali hotela Petrovič.
Sama sala bila je ukrašena sa če« hoslovačkim i jugoslovenskim zasta« vama, a slike Nj. Veličanstva Kralja i visokog slavljenika bile su okičene ze« lenilom.
Svečanost je bila tako organizova« na, da liu u istoj uzeli učešče sva dru« štva u mestu preko svojih pretstavni« ka i tako se s pravom može kazati, da je proslava potpuno uspela, kao zajed« nička manifestacija mesnog slovačkog i srpskog pučanstva.
Svečanost je otvorena sa čehoslo« vačkom i jugoslovenskom državnom himnom, koje su lepo otpevane po na« šem pevačkom društvu »Gusle«.
Zatim je goste pozdravio brat sta« rešina Dr. Branko Čipčič=Bragadin te je predao reč bratu podstarešini Dr. Vladi Vereš, koji je u veoma lepom predavanju ocrtao život i rad pretsed« nika Masaryka te istakao njegove za« sluge za čehoslovački i jugos^jvenski narod kao i za čovečanstvo.
Predavanje je bilo pozdravljeno od strane prisutnih sa oduševljenim poklicima slavljeniku i aplauzom pre« davaču.
Od prisutnih predstavnika društa« va proslavu su pozdravili za Narodnu obranu, Srpsko pravoslavno crkvenu opštinu i pevačko društvo »Gusle« g. Nikola Petrovič, za Kolo srpskih se« stara gospoda Bogdanka Klajie, za Udruženje dobrovoljaea g. Dr. Branko Kijurina, za Čitaonički klub prečasni Miloje Aranicki, za Crveni krst gosp. Georgije Mihajlovie, za Srpsku zemljo« radnieku zadrugu i Čitaonieu g. Stan« ko Babin i za Zanatlijsku omladinu g. Rranko Petkovič.
Svečanost je zaključena govorom brata starešine i sveslovenskom him« norn »Hej Sloveni« dok je igranka i veselje nastavljeno do kasno u noč.
SOKOLSKO DRUŠTVO PANČEVO.
Proslava 80«godišnjice rodendana brata Tome Masaryka, pretsednika Čehoslovačke republike izvršena je tfeoma svečano uz učešče svih hurna« nih i kulturnih ustanova u Pančevu. Bila je to jedna od največih manife« stacija, koju je Pančevo doživelo. U Svetosavskom domu izveden je pro« gram prema uputama Saveza. Sveča« nost je započela čehoslovačkom i ju« goslovenskom himnom, a nato je sta« rešina dr. Nikola Dragičevie otvorio akademiju. O značenju T. Masarvka govorio je br. Menuger Stevan.
Iza toga lepo su otpevane mnoge narodne pesme, koje je izvadalo pe« vačko društvo »Venae«, Srpsko erkve« no pevačko društvo, Zanatlijsko dru« štvo, Katarsko društvo i Rusko pevae« ko društvo.
Vojna muzika otsvirala je dve bi« rane češke i sokolske pesme.
Na koncu svi su otpevali »Hej Sloveni«.
ZUPA BJELOVAR
SOKOLSKO DRUŠTVO VIRO«. VITICA.
Sokolsko društvo u Virovitici, u zajednici sa Českom Besedom. Hrvat« skim pevačkim društvom »Rodoljub«, glazbom i ostalim mestnim nacionalnim i kulturno prosvetnim društvima, odr« žalo je na 9. marta u 11 sati pre podne u »Hrvatskom domu« svečanu akade« miju u počast proslave 80. godišnjiee rođenja Tome Masaryka pretsednika Čehoslovačke republike. Akademiju je otvorila glazba sa čehoslovačkom i ju« goslovenskom državnom himnom. Sta« rešina Sokola br. Pušic pozdravio je
prisutne. Br. Cerovski Ivan, sreski školski nadzornik — prosvetar Sokol« skog društva, održao je uspelo preda« vanje o Tomi Masaryku. Hrvatsko pe« vačko društvo »Rodoljub« odpevalo je slovačku narodnu pesmu »Teče voda teče ...« i od Vilhara: »Iz bratskog za« grl ja ja ...«
Akademija je završena sa glazbom »Hej Sloveni« uz pevanje cele dvorane.
Akademija je uspela izvan svakog očekivanja; program je izveden na sveopče zadovoljstvo, a pokraj pred« stavnika vlasti i društava, odziv gra« danstva bio je vanredan.
ŽUPA CELJE.
O MASARYKOVOJ PROSLAVI.
Masarykova proslava izvršila se je prema iskazu župske uprave u 22 tiru« štva. Izveštaj nije poslalo društvo Zagorje.
U večini društava se je proslava priredila 9. marta. Program proslave prilagodcn je prema prilikama kraja, te se je kretao u okviru programa, ko« jeg je propisao Savez. Na svim pro« slavama bila je zastupana u obilnom broju naročito omladina. Gde postoje vlasti, poslale su ove na proslavu svoje zastupnike. Sokolska društva posvuda su dala inicijativu za proslavu te su je izvršila sa učestovanjem svih ovdaš« njih kulturnih, nacionalnih i humani« tarnih društava veoma svečano.
Izvanredno svečana i sjajna bila je proslava u Celju. U Braslovčah odr« ž$na je proslava 9. marta popodne, na kojoj je održao svečano predavanje župski prosvetar br. tir. Mejak.
SOKOLSKI PROSVETNI ZBOR U CELJU.
Zbor je sazvao žup. prosv. br. dr. Mejak u nedelju 16. marta u celjskom Narodnom domu, pružio je zaista veo« ma lepu sliku o položaju Sokolstva u okolišu celjske sokolske župe. Sva su društva poslala svoga prosvetara osim društva u Zagorju, koje nije opravdalo svoj izostanak. Samo učešče na zboru kaže, tla je novi položaj Sokolstva u
Jugoslaviji probudio mnogo društvo koje je dosada u radu dremalo. Po svestranim i zanimivim izveštajima de« legata, iz kojih se vidi veliko značcnjc novog života u svim društvima i da se je položaj sokolskog pokreta u zadnja tri meseca izvanredno poboljšao. Na zboru predavao je br. dr. Mejak o so kolsko«prosvetnom radu u društvima i posebno o sredstvima za ta j ratl. Na želju društvenih prosvetara. to če se predavanje razmnožiti i rasposlati svim društvima, a otiskaee se i u »So kolskom Glasniku«. Nadalje je župski prosvetar predložit) zboru program o proslavi 10. godišnjiee koruškog ple biscita (10. X. 1930.) i Kapalskog ugo« vora (12. XI. 1930.). Za te spomenske proslave imaju u svim krajevima da preduzmu inicijativu sokolska društva i tla ih izvrše prema prilikama kraja na najdostojniji način uz učestovanje svih nacionalnih i kulturnih društava. Na koncu zbora, a na temelju danih izveštaja, razvila se je stvarna i Živah« na debata, koja je pokazala, kako su potrebni višekratni sastanci društve« nih prosvetara. Iduči prosvetni zbor održaee se u jeseni. Treba naročito istaknuti, tla u 18 društava (u župi ih je svega 23) mesto društvenih prosve« tara zauzimaju učitelji.
•
SOKOLSKO DRUŠTVO CELJE.
Proslava, koju su prigodom 80. go« dišnjice prezidenta dr. T. G Masary«
ka priredili u nedelju 9. marta u 11 sati pre podne Jugoslovensko«čehoslovae« ka liga, celjski Sokol i celjska kulturna društva, uspela je veličanstveno. Ve« lika dvorana Narodnog doma bila je tlupkom posečena, te radi pomanjka« nja prostora mnogi su se morali vra« titi. Medu učesnicima opazili jmo ko« mandanta mesta g. pukovnika Puriča, komandanta 39. pp. g. potpukovnika Kostiča i mnogo oficira, zatim sreskog načelnika g. dr. Hubada, mesnog na« čelnika g. dr. Goričana, pretsednika upravnog sudišta g. dr. Vrtačnika, pr« vog državnog tužioea g. dr. Požarja, gimn. ravnatelja g. Zupana i veči broj opeinskih odbornika iz Celja i okoli« ee. Pozornica je bila ukusno ukrašena cvečem iz mesne vrtlarije i s državnim ustavama. Svečanu akademiju otvo« rila je celjska železnička glazba pod vodstvom g. Petermana sa sokolskom koračnicom. Po krasnom nastupnom govoru zaslužnog narodnog borca i pretsednika celjske J. s č. lige br. dr. Jura Hrašovca otpevali su udruženo zborovi »Oljke« i CPD pod vodstvom g. Videčnika čehoslovačku i jugoslo« vensku himnu. Br. prof. Orožen ocrtao je u sjajnom govoru život i rad velikog državnika i mislioca Masarvka. Glaz« ba je sa velikom rutinom i u lepom skladu odigrala češki karišik, a pevači su otpevali veoma dopadno pesmu »Ja sam Sloven«. Za vreme sviranja himne »Hej Sloveni« prikazana je divna živa slika, delo br. M. Benčana, prikazujuč pobratimstvo Čehoslovačke i Jugosla« vije. Na alegoriji videli smo prvi put u Celju novu sokolsku kapu sa erve« nim temenom. Sa tom proslavom i Celje je pokazalo takoder na manife« stantan način svoju ljubav prema brači Čehoslovacima i njihovog veli« kog vode Masarvka.
SOKOLSKO DRUŠTVO SLATINA.
Naše Sokolsko društvo proslavilo je svečan na način proslavu 80. godiš« njice prezidenta T. G. Masaryka i tako se na skroman i iskren način pridru« žilo celom Sokolstvu, koje je diljem domovine slavilo ta j narodni blagdan. Prepodne, 9. marta održana je u Soko* lani svečana akademija. Uz mnoštvo Sokola i sokolske omladine, na aka« demiji je bio i lep broj mesne inteli« gencije, a i neka humana društva su bila zastupana po svojim predstavni« cima. Akademiju je otvorio brat sta« rešina inž. Pero Kovačevič, & za njim je prosvetar brat Milan Šulc, učitelj, održao predavanje o Masaryku nacio« nalnom radniku, filozofu, državniku h Sokolu — o bratskim vezama čehoslo« vačkog i jugoslovenskog naroda. Za« tim je mešoviti društveni zbor odpevao čehoslovačku i jugoslovensku himnu, a brat 1. Maričič održao govor o. Ma« saryku i njegovoj ljubavi za omladinu. Uz pevanje »Hej Sloveni« završena je akademija, a posle podne je u vežbao« ni priredena dobro posečena čajanka, na kojoj je omladina u ugodnom so« kolskom krugu našla lepu zabavu.
Ш
Živa slika sa Masarykove proslave u Celju. (Foto - atelije Pelikan).
ŽUPA KRAGUJEVAC
ŽUPA CETINJE
SOKOLSKO DRUŠTVO KOTOR.
Naš grad nije ostao zadnji da oda dostojnu poštu velikom sinu bratskog čehoslovačkog naroda i velikome pri« jatelju Jugoslovena predsedniku Masa« ryku. Gelu sedmicu bila s,i ispunjena svačija usta njegovim imenom. Svaki dan u Sokolani održano je kratko pre« davanje svim kategorijam, a na svr« šetku sata ispred njegova lika iz mla« denačkih grla orilo se: Na zdar! Pre« davanja su održala brača: Marčič, Do« mančič, Zgorelec i Mikijelj, te sestra Mozetič.
Jučer je grad osvanuo okičen za« stavam. Premda je levala kiša, u H sati napunila se velika dvorana kava« ne »Dojmi« ko šipak. Prisustvovao je gradski načelnik g. Kamber, sreski na« Čelnik g. Šcrovie," pukovnik g. Drago« manovič sa mnogo oficira, sva mesna društva, gradanstvo bez razlike, mnogo dama i omladine. Pozornica je bila ukusno*iskieena čehoslovačkim i jugo« slovenskim zastavam, a lik Nj. Vel. Kralja i Masarvka još i lovorom.
Tačno u il sati orhestar je od« svirao čehoslovačku i našu himnu. Za tim je progovorio starosta Sokola di« rektor gimnazije brat Marčič i u mar« kantnim potezima predočio značenje proslave kličoči Masaryku. Njegov po« klik bio je oduševljeno primljcn. Posle burnih ovacija govorio je o životu i ra« du Masarvkovom prosvetar Sokola brat profesor Zgorelec. Njegovo lepo predavanje saslušano je pomnjivo. Srpsko pevačko društvo »Jedinstvo« pod dirigentom savet. g. Suličem skla« dno je otpevalo pesmu »Jadranu« od Kuklc, te čehoslovačku: »Teče voda...« od Zemle. Advokat g. dr. Božo Vuko« tič u ime mesnih društava u kratkim potezima iznio je rad Masarvkov za nas Jugoslovcne, a za tim se pridružio našemu slavlju i brat Čeh K ral u ime Češke Besede sa nekoliko reči. Pošto je publika na poziv staroste Sokola uskliknula trokratni: Na zdar! i Živio! Nj. Vel. Kralju Aleksandru i pretsed niku Masaryku, »Jedinstvo« je otpeva« lo »Hej Slaveni«. Sokoli su predvodeni muzikom obašli grad kličuči Masaryku Nj. Vel. Kralju i Jugoslaviji,
SOKOLSKO DRUŠTVO ĆUPR1JA.
Naše društvo proslavilo je vrlo svečano 80. godišnjicu rođenja pret« sednika bratske Čehoslovačke repu« blike, brata Tome G. Masaryka.
Odbor sastavljen od pretstavnika svih humanih i kulturnih udruženja na čelu sa prosvetno«zabavnim odborom učinio je sve potrebne mere, te je za« hvaljujuči njihovom radu proslava iz« codena sa uspehom.
Na svečanosti bilo je mnogo bra« če i sestara. Bio je prisutan i ataše za štampu čehoslovačkog poslanstva u Beogradu g. Ctibor Melč.
Starešina brat Zajic Franja, direk« or fabrike šečera otvorio je svečanu akademiju kratkim govorom u kome je odmah u početku naglasio:
»U neopisanoj sreči i u neizreci« vom ponosu nalazi se danas bratski če«
hoslovački narod, jer njegov največi sin, njegov prvi gradanin, najdublji i najbistriji duh savremenog sveta, pr« vi president brat Toma G. Мазагук slavi 80=godišnjicu svojega rođenja ... Živeo!«
Posle je govorio brat Vukičevič Dušan, suplent gimnazije o Masaryku, pa je najzad u kratkim potezima go« vorio o životu i radu br. Masaryka, gosp. Ctibor Melč, ataše za štampu čehoslovačkog poslanstva.
Održani su još i pozdravni govo« ri pretstavnika svih humanih i kul« turnih udruženja. Koncertni deo izveli su sa velikim uspehom Sokolski orke« star, hor pitomaca artilerijske podofi« cirske škole, hor gradske gimnazije i zemljoradnički pevački hor »Plug«.
Sa ovim je završena ova lepa sve« čanost proslave rodendana brata Ma« sarvka. Zdravo!
ŽUPA LJUBLJANA
DRUŠTVENO VEČE LJUBLJAN« SKOG SOKOLA.
Kao svake, i ove je godine Ljub« Ijanski Soko priredio u počast svojih starijih članova	»Družabno veče«
dne 29. marta o. god., u prostorijama restorana »Zvezde«. Skupio sc je veo« ma veliki broj starih, u sokolskom ra« du iskušanih nacionaln h boraea, pa i mladih Sokola, koji su došli s name« rom, da se upoznaju sa svojom star:« jom bračom. Veče je otvorio stareši« na društva br. Bogumil Kajzelj, koji je redom pozdravio sve prisutne, na« ročito izaslanike	ljubljanske Čcske
Obce, starešinu ljubljanske sokolske župe br. dr. Pipenbachera, starešinu celjske sokolske župe br. Smertnika. stare sokolske borce br. Tomejca iz Trebnjega i br. dr. Schmirmauha iz Rajhenburga, starešinu Sokolskog dru« štva Ljubljana 1. br. ing. Bevca kao i prisutne članove	bratskih društava
Ljubljana 1, Ljubljana 11 i L:tija. U svome govoru br. starešina u kratkim rečima ocrtao je napredak Ljubljan« skog Sokola u prošloj godini i sa ve« seljem konstatovao, da je broj vež« bača toliko porasao, da je vežbaonica premalena. Iza njega so govorili još br. dr. Pipenbacher, br. Smertnik, br. Mlakar, br. ing. Bevc i br. Šuklje. Svi govornici radovali su se društvenom napretku i sečali se velikih napora i žrtava, koje je za Sokolstvo i narodni preporod doprinelo ovo najstarije društvo slovcnskog juga. Sa največim
oduševljenjem bili su pozdravljeni članovi Sokolskog društva (Ljubljana I, jer je bila njihova prisutnost naj« bolji dokaz, da su sc u ljubljansko So« kolstvo vratilc normalne prilike i da medu ljubljanskim Sokolima opet vla« da pravo sokolsko bratstvo i sokol« ska sloga. Veče jc uz pevanje kvarteta ljubljanske »Glasbene Matice« i uz bratski razgovor proteklo največem zadovoljstvu sviju prisutnih.
Preostale izveštaje župa donećemo u narednom broju.	„
UREDNIŠTVO.
Našim pretplatnicima, čita-teljima i oglasivaćima.
Da bi »Sokolski Glasnik« što bolje poslužio svojo j svrsi i da bi naše član« stvo. pretplatriici i svi prijatelji našeg lista bili što bolje upučeni o radu nas šeg Sokola i o svim aktualnostinra u Sokolstvu uopšte, prema odluci Saveza SK J, izlazitče»Soko!skiGlas* ni k« od sada redovito tri p u t a mesečno i to: 1., 11. i 21. svakog meseca. UREDNIŠTVO I UPRAVA.
Preporučamo brači i sestrama, koji pose-čuju Zagreb, restauraciju „VaroSku Piv* nicu“ i „Kavanu Medullć". Citajte naš oglas.
ŽUPA TUZLA
R\D U MESECU FEBRUARU I MARTU.
Odmah posle izvršenog konstitu« isanja župske uprave i imenovanja društvenih uprava, otpočco je inten« zivan rad u samoj upravi zupc, tako i po svima društvima.
Obzirom na novostvoreno stanje osnivanjem Sokola kraljevine Jugo« slavije, župa je izdala proglas na gra članstvo, apelujuči da se upisujc u So« ko i da ga i nadalje potpomaze. Kako se vidi iz spiskova članstva, koje su poslala bratska društva gradanstvo c potpuno shvatilo svu važnost ho« kola, jer je broj članstva znatno po«
rastao.	,
Župa je zatražila od banske upra« ve u Sarajevu, da se budžetom votira izvesna suma za potrebe župe i dru« štava, jer se bez materijalnih sred« stava ne može razviti sokolski rad u svima pravcima, a najmanje na selu.
Poradeno je na proširenju sokol« ske organizacije, te je osnovano So« kolsko društvo u Modriču, a stcAr školski nadzornici su umoljeni, da po« šalju spiskove učitelja osnovnih ško« la, koji su voljni saradivati na So« kolstvu i posetiti učiteljski prednjački tečaj, koji če se na leto održati u
Tuzli.	..
Na osnovu izveštaja koji jc stigao
od sres. škol. nadzornika u Tuzli, žu« pa je poslala pisma dvadesetoriei uči« telja i zamolila ih da jave da li mogu osnovati seoske sokolske čete.^ lnici« jativom uprave Sokolskog društva u Kreki osnovane su seoske sokolske čete u Morančanima, Husinama i Lju« bačama. G uspehu i radu ovili osnova« nih seoskih četa javieemo docnije. Na osnivanju seoskih sokolskih četa rade i druge društvene uprave kao Glača« nica, Derventa i Bi jel jina. Sokolsko društvo u Dcrvcnti radi na osnivanju Sokolskog društva u Bos. Brodu, a žu« pa je poduzela korake da se osnuje društvo u Vlascnieama. Največa smet« nja kod celokupnega ovoga rada je pomanjkanje prednjaka, a to če sc pitanje najbolje rešiti, ako učiteljski prednjački tečaj bude dovoljno pose« cen.
Župa je učinila sve kako bi dru« štva radi što pravilnijeg funkcioni« sanja dobila potrebne knjige i tiska« nice, a zaujzela se kod br. Saveza, da se sokolske molbe i pisma oprostc taksa, da se kod učiteljskih škola osnuju prednjački tečajevi, da se od strane školski h uprava preporuči stu« panje daka u Soko, da sc snizc takse na vojne muzike kad sudeluju na so« kolskim priredbama, da sc kao kod Crvcnog Krsta oprostc sokolska kina od plačanja poreza itd.
Župa je vlastitom inicijativom oclmah posle katastrofalne poplave u Francuskoj organizovala šahiranje prh loga za poplavljene, te je preko »Po* litike« poslala priloge, koje su sabrala ova sokolska društva: T uzla 5.590 din, Dervcnta 2.161 din, Bij el j ina 2.120 din. Brčko 1.480 din, Teslič 923 din, Doboj 900 din, Zvornik 600 din, Kreka 500 din Lukavac 250 din, Tešanj 156 din, Modriča 152 din, Gradači 100 din, Ugljenik 100 din, naknadno poslaše sokolska društva: Bos. Šamac 435 din, Gračanica 260 din. Svcga je poslano za poplavljene 15.725 dinara.
Akcija za postradale mornare na Daksi dala je ovc rezultate: Kreka 100 din, Lukovac 500 din, iDoboj 200 din, Teslič 200 din, Tešanj 200 din, Brčko 200 din, Bijeljina 300 din Ug* ljenik 150 din, Zvornik 400 din Gra* dačac 50 dirara. Svega 2.630 dinara.
Naročito je potrebno istaknuti proslave godišnjice br. Masarvka, koje su u svima društvima izvedene na najsvečaniji način, a tačno prema programu, kako ga je propisao pro* svetni odbor br. Saveza.
Načclništvo župe posvetilo je svu pažnju na organizovanje odlaska i teh; n čke .pripreme za slet u Beogradu. U tu svrhu obilaze pojedni funkcio* neri društva i daju uputstva gde tre* ba. I kod ovoga rada oseea se smet; nja u nemanju materijalnib sredstava.
Načelništvo župc održalo je jed* r-odnevni tečaj na načelnike i načel* r.iec društava radi uvežbavanja vežba za slet u Beogradu. Tečaj je održan u Kreki 2. marta o. god., a istodobno je održana i sednica zbora društvenih načelnika, na kojoj je donešen zaklju* čak o održanju žup. prednjačkog te; čaja i tečaja za učitelje kao i održanjc okružnih sletova. Prva sednica održa* na je u Lukavcu 23. februara, gde je izvršeno konstituisanje tehničkog od* bora, odnosno načelništva župe.
Naročito je pohvalna akcija br. Sokolskog društva u Tuzli, koje je uspelo da pridobije preko 80 članova da nabave svečane odore.
Članovi župske uprave br. Petro* vic, br. inž. Budimir, br. Bogičevič, br. inž. Kvapil i br. inž. Kovačevič ,pose* tiii su 6. aprila o. god. društva Doboj, Teslie i Tešanj radi upoznavanja, upustava i revizije.
Župa če posle sleta u Beogradu organizovati ikod svih društava 'pri* redbe radi priloga za spomenik pok. Petru Kočiču.
Kod društava se oseča daieko ve* ča tačnost u radu nego pre, a to se vidi po činjenici, da je župa imala u delovodniku za ta dva meseca preko dve stotine brojeva od toga 15 okruž* mca.	h
Sokolskom radu Zdravo!
V. B.
KOLINSKA CIKORIJA
je jako priljubljen pridatek za kavo!
ŽUPA VELIKI BEČKEREK
ŽUPSKI PREDNJAČKI TEČAJ.
Sokolska župa u Vel. Beekereku priredila je od 10. do 16. marta o. g. prednjački tečaj, na kome je učestvo* valo 8 članica i 26 članova. Svrha ovo* ga tečaja bila je da učesnici što bolje i potpuno naučc sve sletske vežbe kao i strojne.
Na tečaju je bilo zastupljeno 19 društava po svojim načelnlcima i nji* hovim zamenieima.
Pored praktičnog vežbanja, koje je traja*lo po 6 sati dnevno, učesnici* ma predavalo se i po dva sata o so* kolskoj ideologiji, istoriji. literaturi, anatomiji i prvoj pomoči.
Tečajem je rukovodio načelnik župe brat A. Pogačnik i načelnica žu* pe sestra Nevena Bogdanovič, a ostali nrcdavači bili su: Milivoj Moljac, Mi* loš Stanojevič, dr. Bogdan Popovič, Aleksandar Pavlovič i Milorad Caran.
Tečaj je završcn sa vrlo dobrim uspehom i nadamo se da če uloženi trud u najskorije vreme dati zadovo* Ijavajuči uspeh. Zdravo!
*
SOKOLSKO DRUŠTVO BANAT.
ARANDELOVO.
Zbog mesnih okolnosti proslava 80. godišnjice T. Masaryka održana je u Banat. Arandelovu 2. marta o. g.
Desemsocc
izkušenih strokovnjakov predelajo trajno dobre PALMA-podpetnike iz kaučuka.
Pred nekaj dnevi smo že poudarili na tem mestu, da izdelujejo PALMA-podpetnike vsako leto cele trume delavcev,
PALMA predelujejo pravi strokovnjaki radi in trajno. To je dejstvo, ki govori za kakovost PALMA -podpetnikov bolj kot vsako drugo priporočilo.
Ker so PALMA cenejši in trpežn»jši kot usnje in dajejo dobrodejno in elastično hojo, ki varuje telo in drage čevlje, naj bi vsakdo, ki še hodi na usnjenih pod-petnikih, vsaj enkrat poizkusil nositi
PALMA
Osim Sokolskog dtuštva, koje je na sebe uzelo izvodenje ovc proslave, uzeli su učešča politička i školska vlast i dobrovoljačka organizacija.
Proslava je otvorena pe vanj cm državne himne. Zatim je starešina društva br. Bogoljub Radin, kličuči Nj. Vel. Kralju, kralj evskom domu u istom govoru izneo cilj ovoga sastan* ka, pozdravio. je prisutne i pozvao ro* ditelje i omladinu da se svrstaju u sokolske redove.
Pozdravni govor Masaryku odr* žao je pretsednik prosvetnog odbora, društveni prosvetar br. Đorde Cvejič, mesni paroh. Prikazao je delatnost ovo g veiikog čoveka na polju nacional* nom, državničkom i sokolskom. Izneo je na ugled retke osobine njegove; na* veo je nekoliko primera iz života Ma* sarvkova, koji ga karakterišu kao če* stitog čoveka. veiikog patriotu i do* brog Slovena.
Zatim su školska deca pod vod* stvom br. M. Kaledina otpevala jcdnu patriotsku pesmu.
Opštinski potpretsednik mesto otsutnog beležnika, g. Emil Nadvinski u pesničkom zanosu pročitao je »Po* zdrav Masaryku«.
U ime dobrovoljačke organizacije održao je lep govor pretsednik Milo* sav Brajovič, pozivajuči sviju, a naro* čito dobrovoljce, da saraduju sa So* kolskim društvima.
Deca su deklamovala nekoliko le* pih pesama.
Br. načelnik M. Kolegin govorio je o potrebi telesnog vežbanja, o isto* riji Sokolstva, o novom sokolskom statutu i o pogodnostima koje daje članovima.
Ovim je svečanost, koja je bila vcoma lepo posedena, završila i sa le* pim uspehom.
Toga dana uveče priredena je za* bava u čast Masaryku. Diletantska grupa društva prikazala je odlično Nušičev komad »Običan čovck«. U igri naročito su se istakli s. Mara Čo* banovič i br. Jova Horvatov. Komad je režirao načelnik br. M. Kaledin.
Đ. C.
*
SOKOLSKO DRUŠTVO VRŠAC.
Sokolsko društvo u Vršcu održalo je u nedelju 9. III. 1930. po podne u sali hotela »Srbija« svečanu akadc*
miju čast SO. god. rodenja pretsed* mka čehoslovačke republike brata
MASARYKOVA PROSLAVA.
Dne 9. marta u velikom kazalištu na trgu Kralja Aleksandra, održana je svečana akademija Sokolske župe Za* greb u proslavu 80*godišnjice predsed* nika Čehoslovačke republike dra. T. G. Masaryka. Svečano j matineji pri* sustvovali su odličnici i predstavnici vlasti. Bio je prisutan i ban g. dr. J. Šilovič, podban g. S. Stojanovič, gra* donačelnik g. dr. S. Srkulj, rektor sve* učilišta g. dr. J. Belobrk, predsednik stola sedmorice g. dr. E. čimič i drugi. Generalitet na čelu s komandantom armije g. generalom S. Matičem. Pred* stavnici i funkcionari uprave župe Za* greb. Starešinstvo obih sokolskih dru* štava, predstavnice narodnog ženskog Saveza, školstva, kulturnih i nacional* nih udruženja, Češkoslovačke besede, Jugoslovensko*češkoslovačke lige, so* kolsko članstvo i naraštaj, i mnogi drugi što vatel ji veiikog slovenskog fi* lozofa i političara.
Zagrebačka Filharmonija pod diri* govanjem direktora opere g. Krcšimira Baranoviča svečanim zvucima češko* slovačke i naše himne otvorila je pro* slavu. Župski starešina brat dr. Lav Mazzura jakim rečima ocrtao je lik i značenje svečara, veiikog predsednika bratske Češkoslovačke, našeg učitelja i uzornog prijatelja, a brat dr. Vlado Petz u duljem predavanju analizirao je ličnost i delo filozofa političara i čoveka T. G. Masaryka. (Zasebno ot* štampan članak u br. 6. *»Sok. Gl « — Ur.)
Operna pevačica gda, Vilma No* žinič uz pratnju g. Mladena Pozajiča, pevala je četiri pesme naših kompo* zitora: Baranoviča »Narodna«, Sachsa »Oj Ivanek«, Jozefoviča »Jagodu«, Lhotke »>Kiša pada«.
Zagrebačka Fihlarmonija izvela je uz dirigovanje g. K. Baranoviča pre* krasne simfonijske pesme »Vvšehrad« i »Vltava« iz Smetaninog kazališpog ciklusa »Ma vlast«, a »Kolo« pevalo je iz »Slavoslovija« svog dirigenta B. Pa* pandopula i jednu Mokranjčevu ru* kovet.
Izaslanici raznih društava pridru* žili su se slavi, gda. Danica Bedekovič u ime Jugoslovenskog narodnog žen* skog Saveza, g. Tuna Perkovič u ime »Lisinskog« i predstavnik Jugosloven* ske akademske čitaoniee.
Zahvalio se svima češkoslovački konzul g. ing. Andrija Puhal
Svečana matineja završena je svi* ranjem sveslovenske »Oj Sloveni« po Filharmoniji.
*
ZBOR DRUŠTVENIH NAČEL* NIKA I NAČELNICA.
Dne 30. marta u 9. sati počelo je prvo zborovanje načelnika i načelnica
Dr. T. Masaryka, zajedno sa ovdaš* njim Srp. crkv. pev. društvom i voj* nom muzičkom školom.
U lepo nameštenoj sali, na čijoj su se pozornici nalazile slike Nj. Vel. Kralja, brata T. Masaryka i starešine Sokola kraljevine Jugoslavije Nj. Vis. prestolonaslednika Petra, izveden je sledeči program:
Vojna muzička škola odsvirala je Smetaninu: »Fanfare« iz »Libuše«.
Zatim je p. pukovnik br. Vlad. Glišič starešina Sokola otvorio sve* čanu akademiju pozdravnim govorom. U svom govoru izneo je značaj pro* slave, i velike zasluge brata Masaryka za nas Južne Slovene. Poželeo je clug bratu Nj. Vel. Kralju br. Masarvku i bratu starešini Sokola kraljevine Ju* goslavije. Na što su prisutni dugo kli* cali »Živeli«.
Srp. crk. pev. društvo vrlo lepo otpevalo čehoslovačku i jugoslovensku himnu.
Posle toga je prof. br. I. Peričič govorio o Dr. T. Masaryku. U svom lepom i dugom govoru izneo je rad br. T. Masaryka na nacionalnom, kultur* nom i naučnom polju. Predavanje je bilo veoma pazljivo saslušano, a pri spomenu imena br. Masaryka, klicalo se oduševljeno »Živio!« Na kraju su svi zajedno pozdravili br. Masaryka sokolskim »Na zdar!«
Posle govora br. Peričiča otpevala je Masarykovu pesmu: »Teče voda teče ...« gda. R. Napravnjih uz prat* nju meš. hora Srp. crkv. pev. dr. Ova se pesma svima toliko svidela, da odobravanju nije bilo kraja, te je pes* ma morala biti ponovljena. Zatim je deklamovao br. B. 'Despotovič »Na* rodnu himnu« od N. Došenoviča.
Sledeću kadku Smetaninu: Vita* vu« izveo je orkestar Vojne muzičke škole. Dirigovao je p. pukovnik Ro* ždalovski, upravnik .škole. »Vltava« je takode morala biti ponovljena.
Zatim su članovi(ce) izveli »Mo* ravsku besedu«. Posle toga je br. sta* rešina zaključio svečanu akademiju i pozvao sve .prisutne da zajedno otpe* vaju »Hej Sloveni«, uz pratnju Vojne muzike. Time je ova retko lepa sve* čanost bila završena. U samoj Soko* lani. još od 8 dana pre ove proslave održavani su svima kategorijama na* govori o značepju ovc proslave i o Masaryku.
Na ovaj način odali su Sokoli do* stojno počast svome bratu Masarvku. Zdravo!
svih sokolskih društava Sokolske župe Zagreb. Zbor se je vršio pod pretse* danjem načelnika župe brata Milana
Jankoviča. Zboru je prisustvovalo svega 50 članova t. j. načelnika, načel* nica (zamenika*ca) i članova TO žu* pe. Zbor se delio u dva glavna dela.
A. Sednica.
B. Praktični rad.
Dnevni red sednice bio je:
1. Pozdrav načelnika župe.
2. Izveštaj načelnika župe.
3. Izveštaj načelnice župe.
4. Izveštaj okružnih načelnika i naraštajskog odseka.
, . 'I', Imenovanje okružnih načelnika (sisacko i pakračko okružje).
6. Izveštaj načelnika i načelnica društava (pismeno).
7. Župski i okružni sletovi te jav* ni nastupi društava.
8. I. svesokolski slet u Beogradu.
9. Posebne želje i žalbe pojedinih društava.
10.	Eventualije.
B.	Praktično vežbanje.
1. Uvežbavanje prostih vežaba za ženski i muški naraštaj te članova i članica.
2. Korigiranje istih vežaba za iste kategorije.
3. Vežbe za natccanje za gore spomenute kategorije.
Sednica je otpočela tačno u 9. sati ali je morala biti prekinuta uslcd sprovoda blagopokojnog starešine dr. L. Mazzure, na kome su svi članovi i članice zbora sudelovali Posle podne u 14. sati nastavljena je sednica na ko* joj je donešeno mnogo korisnih za* ključaka. L1 15. sati otpočelo se je sa praktičnim radom u dvorani, gde su se prošle sve vežbe za slet i dale upu* te vodama društava za dalnji rad.
Glavni zaključci^ sednice jesu: i rednjački kur s u Zagrebu sa pro* gramom 'Svesokolskog sleta u IBeo* gradu (natecanja i proste vežbe svih kategorija). Odredeni su okružni sle* tovi, a 15. rujna o. god. održat če se u Zagrebu generalna proba svih dru* Stava župe Zagreb e obliku javne vež*
IN" cl a 1 j e je zaključeno na sve iz* vršujuče članstvo, koje želi prisustvo* vati sletu u Beogradu mora znati pro* pisane proste vežbe, a sve seljačke čete proste vežbe župe Mostar. Pro* čitani su izveštaji načelnika društava i mnoge opravdane želje biti če u gra* nicama mogučnosti izvršene. Na zbo* ru je vladao potpuno sokolski duh. Kod svih se opažala velika volja za rad jedino su se tužili na pomanjka* nje spremnih prednjaka u njihovim društvima. S tim u vezi pozivaju se svi učitcljoce na teritoriju zagrebačke župe, a koji |su voljni tchničko*so* kolski raditi, da se jave kod načelnika
župe br. M. Jankoviča, Zagreb, Ga* jeva 51/1. Osobito se reflektira na uči* telje i učiteljice, koji su bez mesta. Načelstvo če kao i do sada svaku ne* delju i blagdan odašiljati članove TO u slabija društva da onde podignu tehnički rad.	Načelništvo.
*
SOKOLSKO DRUŠTVO BREŽICE.
Dne 9. marta o. g. pre podne, pro* slavilo je društvo veoma svečano Ma* sarykovu 80. godišnjicu rođenja. Ve* lika dvorana Narodnog doma nije mo* gla da primi mnogobrojne posetnike iz mesta, okolice i školsku decu, koji su pohitali na proslavu. Pred ukraše* nom slikom Nj. Vel. Kralja i preži* denta Masaryka starosta br. dr. Zdol* šek otvorio je svečanu akademiju pri* kazavši zanosnim rečima značenje ove proslave, a zatim je mešoviti zbor pevačkog društva otpevao jugosloven* sku i čehoslovačku himnu. Svečano predavanje održao je br. dr. Drnov* šek, koji je u tančine izneo sliku pre* zidenta Masarvka, ocrtao njegov plo* donosan život i rad i neprolazne za* sluge, koje je stekao za čehoslovački narod pre, za i posle rata, Naročito je 'stakao Masaryka kao beskompromis* nog pobornika ljubitelja istine, prav* de i nesentimentalne istinske ljubavi prema svom narodu, ujedno kao filo* zofa, političara, veiikog državnika i iskrenog prijatelja Jugoslovena. Svoj govor završio je činjenicom, da je če* hoslovački narod zakonom priznao Masarykove zasluge za čehoslovački narod i državu, a mi pak trebamo, da u svojim srcima dodamo pomenutom zakonu još drugi i treči član. kojima priznajemo, da je prezident Masarvk stekao takoder naročite zasluge za nas Jugoslovene kao i za čitavo čove* čanstvo.
Priprostim ali lepim rečima opi* sao je na to jedan učenik mesne ško* le život i rad veiikog učitelja preži* denta Masarvka. Poklonstvene govore održali su još predstojnik sreskog su* dišta dr. Hočevar, za mesnu školu i Jugoslovensku Maticu ravnatelj Mi* količ, za mesnu opštinu župan Supan, a u ime vlade sreski načelnik dr. Gre* gorin. Pcvački zbor otpevao je pozna* tu Masarykovu omiljelu »Teče vo* da...«, a svečanost je završena him* nom »Hej Sloveni...!«
Starešina br. dr. Zdolšek zaklju* č’o je ovim tako očekivanu ovu uspelu
manifestaciju, koja je prva, koju je priredio ovdašnji Sokol kraljevine Ju*
goslavije.
*
SOKOLSKO DRUŠTVO KRAPINA.
Dne 15. marta osnovano je u na* šem mestu Sokolsko društvo pobudom nekih članova bivšeg Hrvatskog So* kola. Do danas je odažov u novi Soko odličan. Prijavilo se je za redovne članove: muških 65, ženskih 10, nara* štaja: muških 48, ženskih 12, dece: muških 84, ženskih 108, ukupno: re< dovnih 75, naraštaja 60 i dece 192, svih 327 članova Sokola. Največa je briga Sokola za prednjake, jer ih za taj broj imamo nešto premalo (njih samo 4). Srečno je naše društvo što imade u mestu za Soko mnogo vredan »Gajev dom« sa velikom sokolanom, za koju zasada plača dosta veliku najamninu, no nada se, da če ju moči uz potporu župe i Saveza dobiti za Soko. Čim se dovrši organizacija samog društva u mestu, pristupit če se organizovanju sokolskih četa, koje treba da se što prije osnuju u opčinama: Radoboj, Sv. Križ, Začretje, Zabok i Gjurma* nec. Odbor je potpun osim suda časti, kog se nadamo svaki dan da če ime* novati župa. Odborske se sednice drže prema pravilima jednom tjedno i to svake subote u 8-30 na večer kod brata Krsnika.
t JOSIP GOLUB.
Dne 2. aprila pokopan je ovde uz veliko saučešće celokupnog gradan* stva naš opče poštovani i obljubljeni brat Josip Golub. On je od svoje naj* rani je mladosti pripadao sokolskim redovima. Koliko je volio svoj narod i bio zagrijan za jugoslovensku ideju još za vremena Austro*Magjarske do* kazao je svojim sudelovanjem u ko* torskoj pobuni. Kada je luč njegova života dogorevala stvarao se je u Krapini Sokol kraljevine Jugoslavije, no on Soko i na samrti pristupa pre* ko svog kuma br. Milošaka u novo Sokolsko društvo. Nekoliko dana na-kon toga ispustio je svoju sokolsku dušu. Sve članstvo krapinskog Sokola ispratilo je svog brata do večnog po* čivališta, a na grobu sc je s njim is* pred Sokola oprostio sa lepim govo* rom brat prof. Ivan Radič. Slava na* šem vrednom pokojnom bratu Go» lubu!	Eiler.
PREDNJAK
z župnim prednjaškim izpitom, večletni društveni in okrožni načelnik, po poklicu knjigovodja s prakso administrativnega uradnika paroplovbe in upravnega ter tehničnega uradnika РГ|,.. .sn*. ,ПС|^®^ГФ» z znanjem slov. srbo-hrv., nemškega in italij. jezika išče nameščenje v kraju, kjer obstoji ali kjer so dani pogoji za ustanovitev sokolskega društva. Naslov in natančnejši podatki pri upravi Sokolskega Glasnika v Ljubljani, Narodni dom.
A> Golob & COllip., Ljubljana
Puharjeva ulica
Izdelovanje emajliranih peči. Prezidava Lucovih peči, strokovnjaška izvršba. — Splošno kleparstvo.
Zaloga samotne opeke!
Konkurenčne cene!
Fotograf, atelier jjVIKTOR1*
LJUBLJANA, KNAFLJEVA ULICA 4
(nasproti Narodni tiskarni) fcvršuje moderne portrete, povečave in reprodukcije po vsaki sliki, skupine, slike za legitimacije itd. Prvovrstno delo. — Zmerne cene.
ŽUPA ZAGREB
I«. Branili & Fr. Rebernik
pleskarja in ličarja
se toplo priporočata vsem cenj. naročnikom. — Delo solidno! — Cene zmerne!
Ljubljana, Kotnikova ulica
Priporoča Se najstarejša slovenska pleskarska, ličarska, sobo- in črkoslikarska delavnica
IVAN BRICELJ
LJUBLJANA, Dunajska cesta 16
Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno, cene zmerne
I
NOV! C I JE NIK A šalje badava. tvornica tambura
Tambura f STJEPftlt M.G1LG, Sissk bi. 80 (Mska)
Specialna mehanična delavnica
za popravila pisarniških strojev, registrirnih blagajn, foto, gramofonov in nalivnih peres. — Priporoča se
LUD. BARAGA ♦ LJUBLJANA
ŠELENBURGOVA ULICA ŠT. 6
Telefon 29-80
Telefon 29-80
■ ■■■IIKBI»lllllllllll»lllllllllll«llllliaiBBBBBIIIRIRIIIR|?
INDUS'RIJA S0K0LS4H POTREPŠTINA
BRANKO PALČIČ
CENTRALA ZAGREB ULICA KRALJICE MARIJE 6
Dobavljač Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije Brzojavni naslov Trikotaža Zagreb Telefon br. 26-77
FILIJALA BEOGRAD Balkanska 28, Hotel Prag Izvozna banka, pasa/, lzradjnjem sve vrsti sokolskih potrepština za javni i izletni nastup članova, članiea i diece tačno po prop5su SKJ Nadalje preporueam se bradi za izradbu najmodernijih civilnih odije a, koja po najnovijem kroju izradju-jem ii vlastitoj radionici.
ELITE
vodeča konfekcijska trgovina za dame, gospode in otroke / Prvovrstni salon za dela po meri
ILJUBLJANA
Prešernova ulica 7-9
„Kavarna Medulic“, Zagreb, Iliča 59
Elegantna in najmodernije urejena kavarna.
Vsi domači in inostranski časopisi.
Iz kavarne vozi lift. v prvo nadstropje, kjer se nahaja največja BILJAR DVORANA z 8 biljara in sepa-rirane igralnice.
Odprta vina in pivo na čaše.
Shajališče Sokola!
Lastnik: Ciril Tratnik
i
je najmoderneje urejena in izvršuje vsa tiskarniška dela od najpreprostejšega do najmodernejšega/Tiska šolske, mladinske,leposlovne in znanstvene knjige/ Ilustrirane knjige v enobarvnem ali večbarvnem tisku/Brošure in knjige v malih in največjih nakladah / Časopise, revije in mladinske liste / Okusna oprema ilustriranih katalogov, plakatov, cenikov in
reklamnih listov/Lastna tvornica šolskih
zvezkov / Šolski zvezki za osnov., mešč., sred.šole/ Risanke, dnevniki, beležnice/ Notni papir /Zvezki za okroglo pisavo
Prodaja tehničkih proizvoda društvo s o. j.
HAMAG
LJUBLJANA
KNAFLJEVA ^LICA BR. 4
Geodetski instrumenti i pomagala sviju vrsti.
Obaveštavam braču Sokole, da bojadišem (barvam) platno, žutieu i gradel na druk u svim bojama (barvama) i na glatko u svim bojama.
Bojadisanje (barvanje) stoji po 1 m duljine il 0‘80 m širine samo Din 2 50. Na taj način dolaze mušterije do jeftinije robe (po metru 1 Din i više), nego da kupuju gotovu robu. Pošiljku od preko 500 m prima naručitelj franko. Sve ostale upute mogu se dobiti kod mene.
Preporuča se svima Sokolima i Sokolicama
Ljudevit Wachtersbach, Čakovec
bojadisar (barvarlja)
Slike iiiNiii Okvirjenje slik iiibiii Slike
Najnovejši vzorci okvirjev! Velika izbira! Knjigoveznica izvršuje vsa v to stroko spadajoča dela.
m PUČNIK v LJliUM. Sv. Florijana ulita 12
SOLIDNO DELO!
ZMERNE CENE!
DEŽNIKE	IN
v največji izbiri priporoča po nizkih cenah
L. MI KUS
\ LJUB L JA NA, MESTNI TRG 13
Restavracija „VAROŠKA PIVNICA“
ZAGREB, G A JEVA ULICA 9
Poznana stara zagrebačka gostilna v sredini mesta. Domača kuhinja, prvorazredna vina in najbolje pivo. Na ražnju pečeni janjčki, prašički, race itd.
Veliki letni senčnati vrt.
Vsako soboto in nedeljo koncert vojaške glasbe.
Shajališče Sokola!
Cene zmerne!
Lastnik: Ciril Tratnik
Mesne konzerve in mesne izdelke
najfinejše kakovosti dobavlja vsako količino
LJUBLJANA
Gosposvetska c.6
Tvornica mesnih izdelkov in konzerv / Za izlete in potovanja najprikladnejši provijant Za sokolska društva tvorniške cene / Brzojavi: Slamič Ljubljana Telefon: 29-73 / Cene ugoone!
ODLIKOVANA VELETRGOVINA VINA
ŠPIR0 KUZMANIČ SUŠAK
GLAVNI DOBAVLJAČ „JADRANSKE PLOVIDBE D. D.“
Brzojavi: KUZMANIČ SUŠAK Telefon br. 231 Tekuči račun: Kr. pošt. šted., Zagreb, broj 35.706 Tekuči račun kod „Union" banke, podruž, Sušak
Poslovnica i skSadište: DELTA, parcela 46
R.l.tfrsgiiank"{t9Saiiowl(
шшшшшшвшл Sušak шшшшшшшшвк
Ugao Strossmayerove i Draškovičeve
Prodaja šivačih Strojeva, narodnih, sokolskih, sportskih, uspomenskih, porculanskih, staklenih i svih kuhinjskih bazarskih predmeta. / Prodaje takodjer i rabljene šivaće Strojeve uz niške cijene
Priporočamo vsem sokolskim društvom
GALERIJO NAŠIH MOŽ
1. Trubar
2. Vodnik
3. Slomšek
4. Prešeren
5. Levstik
6. Stritar
7. Jurčič
8. Gregorčič
9. Aškerc
10. Tavčar
11. Levec
12. Erjavec
13. Jenko
14. Cankar
15. Gangl
16. Parma
17. Župančič
18. Kersnik
19. Maister
20. Finžgar
21. Strossmayr
Velikost: 61 5 X 47 5 cm Cena sliki Din 10’— Naročila sprejema UČITELJSKA KNJIGARNA V LJUBLJANI
Telefon štev. 3397
Priporoča se tvornica telovadnega in športnega orodja
I. Orsžem, Ribnica
Dolenjsko
oo
R
Osnovana leta 1881.
Oprema telovadnic za društva in šole — letna telovadišča. - Elegantno, solidno orodje. -Nizke cene! —
Cenik
In proraCun franko.
ŠTAMPILJE PEČATNJAKI ETIKETE ITD.
Solidno, tačno, jeftino kod
tiTAR&IVETEK
Ljubljana,Sv. Petra c.18
M
n
H
Semen,
SEVER
Zahtevajte ponudbo
ВвЦјј
g vseh vrst po foto= 1и£ | jjrafijah ali rizbah Mjj 1 izvršuje za vsahovn jCjptentlshnajsolidneie
KLIŠAftNA ST DEU
P. M. Petrovič
Trgovina porculana i stakla
Sušak, Strossmayerova 8
»IZVOR
VELETRGOVINA GALANTERIJSKE, NiRNBERŠRE I KRATKE ROBE
SUŠAK
ŠETAL1ŠTL KRALJA PETRA produljena Zvonimirova ul 92
ra
N
SLIKA STAREŠINE SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE NJ. VIS.
PRESTOLJENASLJEDNIKA PETRA
odobrena od Nj. Vel Kralja Aleksandra I. 2. marta 1930. god. br. 1554. U svima veličinama i raznim izradama dobije se uz cijenu počam od 50 Din
kod ——
Umjetno nakladnog zavoda „RUBENS" Zagreb, Vlaška 53
Posojilnica v Mariboru
Ustanovljena leta 1882. Џ r.z.z o. p. Џ Telefon štev 103
m Narodni dom	-=
Sprejema hranilne vloge v tekočem računu in na knjižice in jih obrestuje z dnevno razpolago po 5 °/o, proti odpovedi na 3 mesece po 7 °/o. Daje posojila proti vknjižbi po 8°/o, na menice po 9%. Stanje hranilnih vlog nad Din 80,000.000'—, rezervnih zakladov nad Din 5,000.000'—.
MEDIČ-ZANKL
TVORNICE OLJA, FIRNEŽA, LAKOV IN BARV, D. Z O. Z. CENTRALA V LJUBLJANI — LASTNIK FRANJO MEDIČ TVORNICE: LJUBLJANA-MEDVODE PODRUŽNICE IN SKLADIŠČA MARIBOR — NOVI SAD
LASTNI DOMAČI PROIZVODI:
Laneno olje, firnež, vse vrste lakov, emajlno-Iakastih in oljnatih barv. Kemično čiste in kemično olepšane kakor tudi navadne prstene barve vseh vrst in barvnih tonov, čopičev, steklarskega kleja itd. znamke „M E R A K L44 za obrt, trgovino in industrijo, za železnice, pomorstvo in zrakoplovstvo.
CENE UMERJENE. * TOČNA IN SOLIDNA POSTREŽBA.
inmitm mi m me i umu
REG1STROVANA ZADRUGA S O G R A N l Č E N l M JAMSTVOM
opskrbljuje u smislu člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, icoje su potrebne za izvadjanje programa i za postignuće ciljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjige i brošure sokolsko - programatskog, uzgojnog i propagandističkog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije.
Komisijska prodaja odora sviju kategorija.
NASLOV- JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA, NARODNI DOM TELEFON BROJ 25-43. - POŠTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA: 13.831
Zahtevajte cenik!
TRGOVAČKA TISKARA
G.KRALJETA
SUŠAK
STROSSMAYEROVA ULICA br.7
UTEMELJENA _ GODINE 1890
0 о co .E
co *
0 o
Sts
S;o
o
f 8
■č* J_
(Л
BRZOJAVI: KRALJ ETA SUŠAKvfi
Izdaje Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl). — Glavni i odgovorni urednik Stjepan Čelar. — Ureduje Redakcijski odsek. Za upravu i oglase odgovara
Mica Kosčeva. — Tiska Učiteljska tiskarna (predstavnik France Štrukelj); svi u Ljubljani.