PoStarina plaćena u gotovu
OKOLIJ M
497G3
Cena Din. 1.
GLADILO 5AVEZA KOKOLA KRALJEVINE. JUGOSLAVIJE.
Čuvajte Jugoslaviju!
Izlazi sva ko g petka Godišnja pretplata 50 din Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 Telefon uredništva 30-866 i 26-516, uprave 30-866 ♦ Račun Poštanske štedionice br. 12.934 Oglasi po ceniku -4^ Rukopisi se ne vračaju
Beograd, 22 januar 1937 God. VIII » Broj 1
Poslanica Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije
Svim sokolskim župama, društvima i četama!
Pred novim vidicima
Promenc u životu nase sokolske štampe ne smeju nikada biti samo nove varijacije na staru temu več pravi istinski napredak u pravcu sve-sno postavljenih sokolskih ciljeva. Sa istaknutog gledišta treba posmatrati i onu promenu u životu našega lista koju pretstavlja naše preselenje u prestonicu, gde se nalazi i sedište Savezne uprave. Mi nećemo da go-vorimo ovde o onim dobro poznatim tebničkim razloziina, koji su naš pre-lazak ovamo u Beograd nametali kao neminovnu i neizbežnu nužnost, jer ne bi želeli da se sve poboljšanje o-seti samo u torne tehničkom i admi-nistrativnom radu.
Kada ko na svome putu stiže na drugo mesto svoga opredelenja, u-gledače uvek nove horizonte, pa tako i našim dolaskom u Beograd treba da nam se otvore novi i širi vidici. Naš dolazak u Beograd ima simbo-lički da označava jednu novu i plod-niju epohu u životu našega lista, a ne samo neku tebnicku promenu. Čas je najpogodniji da se izvrši opšta revizija našega rada, da utvrdjmo sve nedostatke prošlostft i da se otvoreno zapitamo, kakve nam zadatke postavljajo ova sadašnja toliko mutna i problematična vremena.
Prva polazna tačka mora da nam bude priznata i poznata iitina, da sokolska štampa ima vazda pružati vernu sliku našeg celokupnog sokol-skog rada i nastojanja. Pri torne se ne sme gubiti iz vida jedna činjenica od neprocenjive i kapitalne važnosti, naime: da bi sudbonosna zabluda bila svet deliti na sokolski i nesokol-ski, a rad sokolske štampti svesno i nesvesno ograničavati samo na ono što sasvim proizvoljno smatramo za specifično sokolsko. Ako hočemo da naslikamo lik jednoga čoveka, mi možemo izvesti to samo tako, ako ujedno naslikamo i onu atmosferu u kojoj živi i koja ga sa svih strana zaokružujc. Nemojmo zaboraviti, da je život nedeljivo jedinstven i da je Sokolstvo samo jedna manifestacija našeg nacionalnog života. Dogadaji koji se pred našim očima odigravaju samo su spoljašnji izraz iznutra i medusobno lisko povezanih društvenih energija. Vernu sliku sokolskog rada moči čemo pružiti daklc samo tako, ako se postavimo na jedno više gledište, oclakle če naš pogled da obuhvati celokupnu našu nacionalno i socijalnu stvarnost. Nije dovoljno da registrujemo samo one činjenice, koje stoje u spoljašnjoj, vidi ji voj i neposrednoj vezi sa tebničkim i administrativnim radom sokolskih jedi-.nica. Ovakvo pisanje ostalo bi prazno i mrtvo pa i nezanimljivo i jalovo, jer samo u opštim univerzalnim okvirima svega duhovnog zbi-vanja možemo se u istinu upoznati sa pravim značajem Sokolstva i sokolskog ra(|a> Naša štampa stoga ne sine biti „stručna“ „speci jalizovana*1, vec treba Ja budno prati i sve ono što sc oko nas dešava. Od ostalog sveta izolovano Sokolstvo je jedna besmislica. Izolovani pokret ne može da postoji, kao što ne može da po-stoji ni izolovani pojedinac, i mi bi več jednom trebali da prestanemo svugile da se igramo sokolske robin-zonade. Mi moramo biti time na čisto, da sve ono što je od važnosti za naš nacionalni i socijalni život,
Bračo i sestre!
Na početku nove godinc korisno je bacili jedan pogled unatrag; pogledati na sokolski život i rad o minuloj godini, uočiti pozitivne i negativne strane toga života i rada i izvini iz toga potrebne zaključke. Oči se ne smeju zatvarati pred stvar-nošču. Opasnost ne presta je ako čo-vek zažmuri da je ne vidi.
Dve su glavne pojave koje su se mogle zapaziti u Sokolstvu u prošloj godini. Opadan’c broja j d inca i članstva, i izvesno kolebanje koje sc javljalo tu i tamo u sokolskim rc-doviina. Obe su ovc pojave posledica naii malno-političkog prrviranja koje je došlo do izražaja naročito u prošloj godini, i koje je, sasvim pri-rodno, i mimo i proti v naše volje, i-malo uticaja i na sokolski život.
Prvoj pojavi ne pridajemo naročito vc!iki značaj, jer je otpalo večinam ono što nije ni bilo dovoljno sokolski svesno niti jako i otporno za život. Sam broj ne znači mnogo za snagu jedne organi/ac je, več svest, moralna snaga i istrajnost po-jcdinaca koji je sačrnjavaju.
Druga pojava, medutim, od večeg je značaja. Kolebanje izaziva nepo-verenje, ncdisciplinovanost i nezadovoljstvo. Istina, nezadovoljstvo je bilo uvek preteča napretka, ali samo onda ako proističe iz neprekidne težnje za bo’jim. Ako pak ne proističe iz te težnje, ili je ncosnovano i ncodrc-deno, nezadovoljstvo je štetno, jer ubija polet, koči volju, parališe akcijo. Neophodno je potrebno da sc svaki od nas zapita da li je osnovano n’egovo nezadovoljstvo, i šta je sam uč'nio da ukloni n'cgovc uzrokc: ne sme se samo žaliti i kritikovati, sede i skrštenib ruku i črkati da drugi delitju u mesto nas. N je dovoljno i-mati samo dobre ideje, več treba ra-diti na njihovom ostvarcnju. Ideje vode, ali sc od rada živi.
No, s druge strane, u koliko su teže prilike u kojima sc radi — a
od važnosti je i za Sokolstvo. Treba zato budnim okom da pratiino i sve ono što se oko nas zbiva.
Drugo načelo koje treba da ruko-vodi radom sokolske štampe je bez-uslovna ljubav prema istini. Mi moramo stanje u Sokolstvu, kao i našu sveukupnu nacionalnu i socijalnu stvarnost, bez svakog {loterivanja i ulepšavanja prikazati onako kakva jeste, a ne tako kako bi možda želeli da bude. Samo na osrtovu do-brog i temeljitog poznavanja stvarnosti možemo se nadati da če naš rad biti uspešan. Znak je slabosti i nedovoljne duhovne hrabrosti ako se pred često toliko grubom i surovom stvarnošču po vlači mo, bežeči u carstvo fikcija i snova. Zar možemo mi ozbiljno verovati, da izvesne nepo-voljne činjenice ne postoje ako o njima ništa ne govorimo? Može li se valjda pretpostaviti, da se teškoče mogu otkloniti zataškavanjem i za-bašurivanjem, ako preko njih prcla-zimo čutke i ako ih sakrivamo ša-renim ali več uvcnulim cvečem opšte poznatib izandalih fraza? Treba stvarnosti jednom več hrabro i muški
te prilike nikada nisu bile za Sokolstvo teže nego danas — u toliko manjc sme biti pojedinačnib akcija koje izlaze iz okvira opšte zajedničke akcije. Nikada više nego danas irje po'rebn’je jedinstvo pogleda i akcije. Nikada kao danas nije toliko potrebno jedinstvo sokolske organiza-cije.
Iz niza događaja u prošloj godini valja istači tri značajnija. Uspele sokolske man’frstac’je na pokrajinskom slctu u Subotici, gde smo sa bračom Čchoslovacima, Poljaciina i Bugarlma ponovo manifestovali sokolsko i sve-slovensko bratstvo, i slct primorskih župa u Šibeniku. Na olimpijadi ^ u Berlinu jugoslovensko Sokolstvo je, kao i uvek do sada, zauzelo u medu-narodnoj sportskoj borbi časno mesto. Ponovo sc Sokolstvo afrmiralo na najvišem svetskom sportskom forumu. Možemo biti ponosni našim uspehom, u toliko više što jc sokolska pobeda na olimpijadi bila jedina pobeda koju jc naša zemlja tamo iz-vojevala.
U novoj godini očekuje nas veliki rad. Ciljevi su jasni, zadaci sasvim određeno postavljeni. Lutanja i kolebanja ne može i ne sme biti.
Pored rrdovnog vaspitnog _ rada, koji moramo još više produbiti i in-tciizivnije sprevodni, očekuje nas jedan poseban zadatak koji smo do-brovoljno prcuzcli na sebe.
SOKOLSKA PETROVA PETOIJETKA
stupa u život u novoj godini. Ona treba da da nov polet sokolskoin radu. Prhnili smo je sa oduševlje-njem. To odušev jenjc ne sme da sc ugasi. Položili smo sokolski zavet da čemo svojevoljno odredene zadatke izvršiti. Radom, i samo radom možemo da iskup'ino svoj zavet. Taj rad mora da bude vcoma smi-šljen i koordinovan. On če zahtevati mnogo napora, ne na mahdvc
pogledati u oči i ne može biti takvog problema o kojemu mi ne bi mogli, ne bi smeli pa čak i ne bi morali otvoreno i iskreno diskutovali. Neu-mitni i nemilosrdni realizam ima bez sumnje da bude jedan od najprečih i najosnovnijih zahteva, koji se vazda nioraju postaviti i na sokolsku štampu.
Treča stvar koju valja istači uvek kada jc reč o sokolskoj štampi jeste naša želja da se ona ne skučava i ograničava samo na puko registro-vanje pojedinib činjenica. Sokolska štampa mora da bude, još u večoj meri nego dosacla, orude za učvršči-vanje, za izgradnju i širenje naše sokolske ideologije i našeg opšteg sokolskog naziranja na svet. Mi moramo da prikazujemo stvarnost o-naku kakva jeste, ali pri torne mi treba da dademo nešto i od svoga, a to jc ocena te stvarnosti. Iznoseči objektivno i istinito pojedine činjenice mi treba da ih po svojoj važnosti i vrednosti ocenimo, mi treba da damo o njima svoj sud, i to svoj sud sa našeg sokolskog stanovišta.
več trajnog napora, mnogo ljubavi i moralne snage. Sve lične sposobnosti moramo upotrebiti na opste dobro.
U koliko je jasnija vizija naših za-dataka. u to’iko snažn je moramo biti nadahnuti osečanjem dužnosti i odgovornosti prema Sokolstvu i narodu.
Naročito veliki zadatak očekuje starešinstva i tehničke i prosvetne odbore naših sokolskih jcdinica i župa. Vodi moraju da budu najspo-sobniji i najodušcvljcniji. Oni moraju vatrom svoga odušcvljenja da raspalc vatru u širokim sokolskim masama, da ostvare saradnju svih nc-iskoriščcnlh snaga, da svrstaju i čvrsto povežu sve sokolske redove, da prcnu učmalc i dadu im polet za rad i dela. Nije više u pitanju samo rad pojedinaea, več kolektivau koordinovan rad celokupnog Sokolstva za dobro naroda.
Na kraju ove godine videčemo da li smo dorasli zadatku koga smo se pribvatili.
U radu za opšte dobro uradičcino najviše i na izgradivanju svoje Mastite ličnosti. Tako čemo ispuniti i glavni zadatak sAkolskog vaspitanja: odgojiti ličnosti jake moralne snage, zdrave telom i duhom, pozitivne i konstruktivne; svosne građane^ kop znaju da jc najviša vrednost u životu služba narodnoj zajcdnici i opštein dobru. Ume če Sokolstvo najlepše izvršiti svoju dužnost prema narodu. A svaki pojedinac u neprestanem u-savršavanju svoje ličnosti kroz rad za zajcdnicu nači če najdostojniju nagradil za sav napor i trud.
Da bismo ustvarili svoje težnje, moramo imati veru u sokolske ideale, vero u korisnost sokolskog rada za narod, a više svega veru u sani o g a sebe i u svoju sokolsku b r a č u.
Rad i napor za opšte dobro i napredak — neka bude sokolsko geslo u 1937 godini.
ZDRAVO!
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije
S pravom se ist'če kao ve'ika prednost izvesnib ekstremističkih pokreta njihova jedinstvena logički povezana i zaokružena ideologija, njihovo opšte naziranje na svet. Ti pokreti i-maju za sva ona političkrt i socijalna pitanja, koja danas muče čovečan-stvo, svoja određena i to mahom vrlo jednostavna teoriska rešenja. Da li su te ideologije i njihova rešenja pojedinib problema ispravna, to je drugo pitanje, ali za omladinu pa i za zrelijeg čoveka biče ova logička zaokruženost takav „sistem*1 za ot-klananje svih teškoča vrlo privlačna stvar. Najzad čovek želi da sc o-slobodi svih sumnja i lutanja pa često i onih duhovnih napora, koje iziskujc svako sopstveno iznalazenje istine i svako izgraitivanje svog vla-stitog naziranja na svet.
Na drugoj strani međutim, na strani onih koji se i danas uporno bore za slobodu i ljudsko dostojanstvo, ne nailazimo ni iz daleka na takvo jedinstvo pogleda. Samo po sebi se razume, da tamo gde se ispo-veda sloboda duha i poštov anje tu-deg uverenja ne može vladati ona
jednoobraznost i ono nasilno „glajh-šaltovanje“ mišljenja kako se to da-nas sprovodi u izvesnim pokretiina. Držimo medutim da zato još nije potrebno padati u drugu krajnost, u anarhiju, u haos raznih protivu-rečnih shvatanja, u onaj beznadežni duhovni atomizani, koji s pravom zastrašuje svakog čoveka sa uroctenim i zdravim osečajem za logiku i or-gansku celinu.
Mi Sokoli imamo svoju ideologiju, svoje opšte naziranje na svet. Naši pogledi na sva velika pitanja izloženi su u „Ciljevima i putevima". .Medutim ova deklaracija sokolskih načela ne sme ostati mrtvo slovo. Nije do-voljno da poznajemo našu sokolsku ideologiju, već je moramo u svakom konkretnom slučaju i primenjivati. Nije naš ideološki zadatak svršen več samim sastavom te naše deklaracije, več je to samo početak i ishodišna tačka u radu za organizovanje so-kolskog javnog mnjenja. Mora biti svakome jasno, da se ovaj zadatak može izvršiti samo tako, ako naša načela shvatimo dinamički kao prave životne principe. Dakako ne radi se tu o tome da učenim traktatima ana-lizujemo i razglabamo sadr/aj naše deklaracije, jer nama nije potrebna nikakva nova sokolska skolastika. Naša ideologija nije skup izbledelih apstrakcija i mrtvih dogmi, več živa misao, koja treba svom svojom sna-gom da prodre u život, uprkos svim prilikama i neprilikama ove naše ha-otične sadašnjice. Sokolska misao treba da zab!ista kroz ovu clanašnju duhovnu maglu kao zvezda, koja če nas voditi na putu ka boljoj i sret-nijoj budučnosti.
li duhu takvog dinamičkog shva-tanja sokolske ideje postavljamo naj-zad još jedan zahtev na sokolsku štampu: taj se zahtev odnosi na apostolski rad u krugu svili onih koji ne pripadaju našem pokretu. Radi se o onima, koji sada iz bilo kakvih razloga ne znaju ništa ili vrlo malo o sokolskim nastojanjima, i o onima koji još uvek sa nepoverenjem, ili čak, što je još gore, hladno i rav nodušno posmatraju naša stremljenja. Sokolska se štampa sve do najnovi-jeg doba obračala gotovo isključivo sokolskim pripadnicima, ali to nije dovoljno, jer sokolska misao treba da prodre u sve slojeve našega naroda. Mi čemo moči samo tako da pobedimo ako tražimo svugde nove pripadnike, prijatelje i saveznike medu svim dobronamernim i česti-tim ljudima. Naša štampa mora biti tako uredivana, da ona hude čitana, voljena i poštovana svugde. Ona mora umeti ne samo da upozna sva-koga sa sokolskim radoin, več znati u svakoj prilici i oduševiti za sokolske ideale.
Bilo bi potrebno učiniti mnogo štošta da se ova svrha postigne, i
0 tome moglo bi se zaista dosta da se kaže. Mi čemo medutim da i-staknemo ovde još samo jednu stvar. Oduševljenje, polet, volja za rad i požrtvovana nepokolebljiva borbenost ne radaju se nikada iz mrtvih fraza. Pompeznu retoriku, prazni verbalizani, koji se danas tako pogubno uvlači u jedan deo naše tako zvane „patriotske41 i „nacionalisli-čke“ književnosti, treba pod svaku cenu izbegavati. Bilo bi veliko zlo ako bi sokolsku ideologiju potisnula sokolska frazologija. Naša ljubav prema otadžbini i narodu živa je
1 savremena, snažna i iskrena, pa se to mora vazda osetiti i u pisanju naše štampe.
Dr. Ali'ksantlar Tabaković.
Lutrija Jugoslovanske unije za zaštitu dece
Uprava Jugoslovenske unije za za štitu dece, da hi se sa što više uspeha mogla da zauzme za sudbinu sirotne dece u Jugoslaviji, prireduje lutriju, od koje je čist dobitak namenjen po moči jugoslovenske sirotne dece.
Obaveštavajuči o tome sokolske je dinice, Uprava Saveza moli ih, da ne odbija svoju pomoč Upravi Jugoslovenske unije za zaštitu dece, ako bi se ona oblatila na njih s molbom da im rasprodadu izvestan broj ovih srečaka.
Zdravo!
Pakt večitog prijateljstva između Jugoslavije i Bugarske
pretstavlja istorijsku prekretnicu u životu dvaju bratskih naroda Izjava brata prof. dra Mihaila C. Mineva
Povodom zaključenja pakta večitog prijateljstva izm-du Jugoslavije i Bugarske, dono simo izjavil, koju je dao za naš list ugledni član vodstva Saveza bugaiškili Junaka brat dr Mihailo C. M n e v, profesor univerziteta u Sofiji, naš osvedočeni prijatelj i veliki poborn ik jugoslovensko-bu-garskog zbliženja.
U svojoj izjavi za jugoslo vensko Sokolstvo, brat prof. d r Minev je rekao sledeče:
Draga braćo Sokoli!
Nama	Junacima i vama Sokolima
nova godina 1937 donela nam je pakt večitog	prijateljstva izmedu Bugarske
' Rt
Brat prof. dr. mfiailo S. Minev
i Jugoslavije. Taj ugovor pretstavlja isto ijsku prekretneu u životu dvaju naroda, doskorašnjih smrtnih neprija-telja, koje je delila duga zlokobna bodljikava žica, a koji su jedni po krvi i veri i II ski po jeziku.
Tudinci, naš' i vaJi neprijatelii, ras-pirivahu mržnju u vašm i našim sr-clma, trovahu vaše i naše duše, i to kao da nas je dovelo do pomračenja uma, koje nas je u toku od trideset godina nagnalo u tri krvava bezumna bratoubilačka ra a.
Svetski rat, ma kako da je prouzro-čio beskrajno stradanje i ispoljio svu žestinu jedna i druge strane, on je isto tako izazvao stubokom i prevrat u mišljenju narodnih masa kod' vas i kod nas. Te naime narodne mase jasno su razabrale opasnost od krvavih su
koba i zategnutih odnosa izmedu dve naše države, i ene stoga podigoše (re zven glas, da se zaboravi na prošlost i da se jednom p sstup' is’jrenam spo razumu, jer su dobro shvatile, da se trajna mirna i dobra vremena i za jednička moč mogli da obezbede samo uzajamnom bratskom saradnjom.
S ovim sklopljenim paktom več'tog prijateljstva udaren! su temelj1 jeiinog novog zdanja, gradenog na bratskim kostima i cemenl ranog pctccima brat ske krvi Jugoslovena i Bugara.
U poslednje dve godine osam puta posetio sam vašu divnu zemlju, pre šavši je s jednog kraja na drugtf i na šavši se svuda u bratskom sokoiskom krugu. I ja sam tada naročilo jedno video i shvato, da je rad na zbfi ženju največi ideal Sokohtva i jugo slovenskog naroda — a to čuhi i u gfra dovima i po sel ma. I taj veli’i ideal donesoše nam šest hil’ada Sokola u Sofiju na naš svejunački sht 1935 go dine, gdla i vi vidsvti i razabrasle, što je težnja bugarskih Junaka i bugar-skog naroda.
Taj iunačko-sokolski slet oslače i-storijsk: datum u životu dvaju bratskih naroda.
U svetu postoje dva naroda, čiji se osečaji duše ne mogahu da obuhvate paragrafima jednoga pakta — a to su jugo lovenski i Lugzrsk' narod.,
Vaš veliki :djal i naša duboka te žnja mogu se sažeti ovako: bralski odnosi, dve države, dve dinastije.
Na nas, koji nosimo ož Гке rana od noževa hrabrih srpskih i bugarskih Vojnika, na nas, koji spoznasmo užase rata, koji vide^mo poioke bratske krvi kod Ohrida, Kalimanaca, Kajmakčala-lana — na nas pada dužnost da trajno i na pravedan način ured mo sve spo rove i nesporazume, da bi tako izgradili zdanje, koje če odgovarati is inskim željama naših dvaju bratsk h na roda.
Ta želja narodnih masa naših ispu njena je od naših mud'rih vladara, va šeg l laženopočivš g Viteškog Kralja A leksand.a I Ujedlnltela i našeg uzvi šenog Cara Borisa HI, koji su ovekovečili svoja 'тгпа, pokazavši svo i n narodima, da im je nj hov novi put, kojim treba da gredu, u bugarsko-ju-goslovenskom iskrenom z'jKženju.
Bračo Sokoli — Zdravejte! —
Prof. D-r Mihailo C. Minev, Sofija.
SOKOLSKA MISAO
SOKOLSTVO - SLUŽBA NARODU*)
Sokolstvo nije kult sile i snage samih po sebi. One su mu ideal sa mo onda ako ih obasjava uzviše-nost i lepota misli i nadahnjuje dobrota i plemenitost osečanja. 1 kao što vajar, da bi iz grubog kamena izvajao besmrtna umetnička dela, potrebuje i čekič i dleto, isto tako i Sokolstvo, da bi stvorilo i-deal oduhotvorene telesne snage i lepote, potrebuje podjednako i teh-nički i prosvetni rad.
Svaki pravi, istinski Soko treba da asimilira sokolsku kleju, da je stekne, da hude potpuno njegova, da vfada u njemu, da joj se pokorava i da se za nju žrtvuje.
Pravi, istinski Soko treba stalno da daje od sebe, treba da je uvek spreman da daje, da daje pomalo i postepeno, ali neprestano. Fo dava-nje treba da postane priroclnim i normalnim pokretom srca, duše i tela.
Tehnički i prosvetni rad u Sokolstvu su samo dva razna vida jednog istog sokolskog rada, sokol-skog vaspitanja, čiji su glavni nosi-oci — prednjak i prosvetar,
Sokolane nisu samo i isključivo vežbaonice tela. One su i skole sa
*) Radi preselenja našega lista iz Ljubljane u Beograd, objavljujemo sa zadocnjenjem i ovaj članak brata dra Milana K. Giavinića, koji je prošlih dana izišao i u beogradskoj „Pravdi11.
učesnicima koji ц£е, koji se vežba-ju i vaspitavaju cla postanu pravi i istinski Sokoli.
Soko se ne postaje samim stupa-njein u sokolske redove. Soko se postaje trajnim vezbanjem tela, duha
i duše, pod rukovodstvotn prednja-ka i prosvetara. Vezbanjem održava se zdravi je, razvija se snaga i lepota tela. Liživljavanjem u sokolsku misao, po uputstviina prosvetara i prednjaka, razvija se^ težnja za le-potom i dobrolom duše.
Svaki pravi, svaki istinski Soko ne čine čoveka Sokolom, več sokolsku misao, da se njoine oduševi: da je zavoli, da se sazivi s njom, kako bi se stvorila jaka i postojana sokolska svest, kako bi se stvorio sokolski duh.
Stoječi po strani i posinatrajuči sa strane ne moze se postati Soko. L Sokolstvo se mora uci i telom i duhom i dušom, a ulaz je samo kroz sokolanu.
Sokolski znak i sokolska odora ne čine čoveka Sokolom, več sokolsko življenje i sokolski rad u duhu požrtvovanosti, marljivosti, i istraj-nosti na napretku i uzdizanju naše mile otadžbine Jugoslavije i našeg jugoslovenskog naroda.
Sokolstvo je narodna organizacija i ono teži da cclokupan naš narod harmon’čki vaspita i preporo-rodi, vezujuči na jedinstven način
njegovo telesno, duhovno i duševno vaspi tanje.
Sokolsl vo vaspi tanje kreče se u pet pravaca (telesnom, moralnom, naci-oualnom, svcslovenskom, demokrat-skoin i naprednoin), koji se uzajam-110 dopunjuju i na taj način stvaraju jednu harmonijsku celinu, koja u su-štini prikazuje sokolsku misao.
Sokolska misao je konstruktivna, stvaralačka. Ona ima svoju visoku moralnu, nacionalnu, slovensku i op-štečovečansku kulturnu misija.
Umne sposobnosti ohrazujemo i razvijamo u svima pravcima u školi, a fizičke sposobnosti raznim kreta-njima i sistematskim vežbanjima u-savršavamo u sokolani, kako bi telo postalo snažno, zdravo i lepo.
Sokoli moraju hiti fizički zdravi i jaki, u pi vom redu za sebe, zalim /bog potomstva i zbog dostojno”, srečnog i snažnog života zajed-.nice i celine.
Sokolski ideal je lepo i zdravo telo — i u njemu zdrav duh.
Sokolsko fizičko vaspitanje teži da jačanjem telo osigura protivu sva-1че bolesti. Snažeči narod fizički, mi ga i ekonomski podižemo,^ jer zdrav i snažan čovek može više i duže da radi i da bolje stvara na svakom polju ljudske delatnosti.
Sokolskoj gimnastici nije cilj da leči bolesnike, več ona teži da od-gaji zdrave, snažne i lepe pojedin-ce, usavršavajuči samo ono što je svaki od prirode clobio.
Fizičko vaspitanje kod kulturnih naroda ne smatra se više kao lično pitanje pojedinca, več je to pitanje državno i socijalno. Od zdravih, snažnih i harmonički razvijenih je-dinki j zavisi i opstanak pojedinog naroda.
Fizičko vaspitanje ima svoju pravu važnost samo onda kada je organski vezano sa ohrazovanjem duha i duše.
Sokolska misao ima dva osnovna stuba:	podizanje fizičke snage i
zdravlja u narodu i podizanje moralne snage u narodu. Na ta dva stuba položen je temelj zgradi naseg na-rodnog života i kulture.
Jugoslaviji nisu potrebni jedno-strani ljudi s ;nkim mišicama nego idealno obrazovani ljudi; ljudi pisni dobrote, poštenja i vrline, jednom reči — karakterni ljudi.
Stalnim vežbanjem sve težih i slo- % ženi jih vežbi Sokoli se imvikava-ju da savladuju prepreke i teškoče i na taj način uče se otpornosti^ i istrajnosti. Sokolstvo potstiče i jača moral pojedinaca. Gde je fizicka ječi na i zdravi je, tu je veča i bolja moralna jačina. Iz jako'4 i snaznojg dela sastavlja se jaka tejjina. ^ v
Sokolske utakmice služe čelicenju volje i razvijanju borhenog duha.
Sazimnje i svest da ce sokolska energija i sokolska tekovina postati vremenom opšte dobro celine, jeste dubok i neobično jak moralni sadržaj sokolskog rada i sokolske težnje.
Sokolsko moralno vaspitanje os-posobljuje svakog pojedinca^ da dostojno i pošteno služi u društvu, op-štini i državi.
Lepota, dobrota, plemenitost i isti-nitost sokolske su vrline kojesubitan deo sokolskog unutarnjeg sveta, koje se nepatvoreno i hrabro pokazuju u sokolskim rečima i delima.
Sokolstvo ima da poinognc da u našem društvu, tla u nasoj državi pobedi sve ono što je najplemeni-tije, najbolje i n.ijkorisnije. v
Dizanje morala u našem društvu zahteva od Sokola rad, i to rad ne-prekidan, fanatičan, stalan i orga-nizovan na širokoj osnovi.
Sokolstvo je služba narodu i ono če upotpuniti i zavrsiti nasu na-rodnu pohedu moralnom jacinom, ot" porom i izdržljivošču.
Sokolstvo je živa sila koja stvara jedinstvo narodne volje, jedinstvo narodnog osečanja, a potom jedinstvo narodne snage.
Sokolska misao mora biti dubo-ko usadena u srcima celog naseg naroda, jer se ona potpuno poklapa s našom narodnomi i drzavnom idejom.
Freko Sokolstva ce jugos.ovcn-ski narod najlakše i najbrze da po stane kulturna i etička sila u sve-
fovan Cvijič
*■
m
,
Nj. Vel. Kraljica Marija proslavila je 9 o. m. svoj trideset i osmi rođendan
Naučila objektivnost i ogromni au-to itet, koji je uživao Cvijić kod čla nova komisije a specijalno kod Džoti-sona, st'-učnjaka Sjedinjenih Američkih Država za etnografska pitanja, učinili su, da je Cvijičeva reč postojala jedan od glavnih faktora za rešavanje naših teritorijalnih problema. Kada je nastu-pilo rešavanje pitanja o t. zv. baranj-skom trouglu, Cvijič je izvršio nova ispitivanja ove oblasti. Rezultate ovih ispitivanja dostavio je našoj političkoj delegaciji u Parizu kao i savezničkim delegatima Tardjeu, pretsedniku fran-cuske teritorijalne komisije, zatim Du-glas Džonsonu, Larošu i Balfuru. Taj Cvijičev izveštaj predlagao je nove, pravednije etnografske granice. Ovaj Cvijičev rad u miiogome je uticao na povoljnije rešenje naših državnih gra-nica na konfrenciji mira u Parizu, ma-da izvesni međunarodni uzroci nisu ao-zvolili da se naše teritorijalno pitanje u punoj meri reši na principu praved nih etnografskih granica, kako je to sa naučnim dokumentima izlagao Jovan Cvijič.
Kao što je Jovan Cvijič sav svoj aiitoritet zalagao za životne interese male Srbije u borbi protiv Austrougar-ske, tako je isto sav taj veliki autoritet zalagao docnije za interese jugosloven-skog naroda i jugoslovenske države. U ovom svome radu Cvijič je izrekao mnoge krupne reči, koje i danas treba da služe kao vaspitni uzor sadašnjim generacijama. Govoreči o našem narod-nom jedinstvu Cvijič je između ostalog izrekao ove značajne reči:
— Ima jedan instinkt, iači od logike, po kome og o nna večina naroda u našoj državi oseća duhovne, matsrijalne i moraine koristi od zajeinioj i jedin-stva. To če postajati sve dublje, ako se ne učine osnovne psihološke pogreške. Ničim se neče stapan'e naš h plemena, toliko nasporit', koliko velikodu-šnošču i ž'r nom shvatan;a kod on<h, koji su u stvari za jed nstvo najza-služniji... U cehm nnšsm narodu valja negovati duh p ave slobode, težnju za socijalnom pravdom i versku toleran-ciju”.
#
Clledajuči sa punim divljenjem na ogromno naučno i nacionalno delo Jo- * vana Cvijiča, jugoslovensko Sokolstvo sa punim pijetetom klanja se uspomeni velikog čoveka, koga ubraja ne samo u največeg uaučnika, več i u jednog od največili ncimara pri izgradivanju naše jugoslovenske državne zgrade.
Neka je večita slava velikanu našeg naroda, Jovanu Cvijiču!
JOVAN CVIJIČ
Povodom desetogodišnjice od dana smrti našeg velikog naučnika
f^ne K) o. m. navršeno je deset go dina od elana smrti našeg največeg naučnika, Jovana^ Cvijča.
Ime Jovana Cvijiča poznato je i oi viceno slavom ne samo u našem na več i u naučnom svetu najkul •UTnijih naroda. Svojim velikim i ori pnalniin naučnim radovima i/. oblasti ektonike i geomorfologje Cvi ič je či-|110 čast ne samo našoj nauči, več i imenu celog našeg naroda.
v ^ «1111 o zbog te velike naučne slave i časti bilo bi dovoljno da se danas sa 'lajvečini pijetetom zajedno sa ostalini
narodom poklonimo uspomeni velikog imena Jovana Cvijiča.
Ali značaj Jovana Cvij ča daleko pre-maša obim stručne nauke. Po svome radu Jovan Cvijič zašao je duboko u sve probleme, etničke i ncc oralne, na-šeg jugoslovenskog narodjog života. Po ovoj vrsti svoga rada Cvijič pret-stavlja najzaslužnije ime za jugoslo-venski narod. Jugoslovensko Sokolstvo zbog toga smatra za svoju največu du žnost, da se sa dubokim pijetetom pokloni danas imenu Jovana Cvijiča i celokupnom njegovom naučnom i na
ljalo u toku svetskoga rata i na kon ferenciji mira u Parizu.
Kada je 1016 g. Vilzon obrazovao komitet za ispitivanje evropskih teritorijalnih, nacionalnih i ekonomskih pi tanja, Cvijič je na zahtev ovoga komi teta poslao ovome sve potrebne po datke o našim te: itorijalnjin pi anjima, bazirajuči sve na naučnim dokumentima
0 našem jugoslovenskom narodnoin je dinstvu. .
U ovome smislu Cvijič je učinio ne-ocenjive usluge našem narodu za vreme trajanja konferencije mira, gde je bio prvi ekspert za pitanja etnografskih raz graničenja i pretsednik te.itoii alne sekcije delegacije Kraljevine Srba, Hrvata
1 Slovenaca.
U Dvoru prilivom dočefta badnjafta: Nj. Vel. Kralj Petar U u prisustvu Nj. Kralj. Vis. Knesa Namesnifia Pavla, Kraljeviča Andreja i Kn e še vića Aleksandra dočeftuje badnjafi.
tu, da ude u red činilaca sveiske i covecanske kulture.
Svaki Soko, postaj uči savršeniji * potpuniji, uztliže sve više sokolski ideal i sokoisku misao. 1 na taj način se jugosloveski narod održava u stalnem pokretu, u te~ lesnom, duševnom i duhovnom napredovanju.
Sokolsko vaspitanje prožeto je duhom medunarodne solidarnosti, duhom miroljubive saradnje i plemenite utakmice u cilju kulturnoga razvitka •Jugoslovenslva, Slovenstva i čove-čanstva.
Sokolstvo je demokratska organizacija. Ono okuplja sve časne i is-pravne Ijude bez razlike staleža i cini ili bračom. L či ili bratskoj u-zajamnosti i na taj način najbolje razvija socijalno osečanje i sliva-tanje dužnosti i Ijubavi prema bližnjem, prema celini.
Na recici „ti“ počiva demokratsko vaspitanje u Sokolstvu. Rečica >,ti“ je neizmerno topla i duhoka za svakog Sokola. L liju je subrana sva snaga duha, Ijubavi, jednakosti i bratstva sokolskog.
Osečanje utapanja pojedinaca u celinu, osečanje snage koje to sta-panje u svakom pojedineu izaziva, d Use vil u ekstazu koje to osečanje ra-l’a> može da razume i da oseti samo Vnpi koji je proniknuo u tajne sokolske misli.
ovaki Soko mora živim primerom j delom, rečima i pismom otvoreno 1 'Strajno služiti velikoj sokolskoj misli.
Potrebno je skupiti u Sokolstvo Kvu decu i ceo naraštaj i brižlji-
vo ih, savesno i neumorno vaspita-vati u duhu sokolske misli. Na taj način če ta omladina postati zatoč-nik lepše narodne budučnosti. Razvijanjem i snaženjem jugoslovenskog Sokolstva, unapred se rešava bu-dućnost .Jugoslavije.
Razvijeno i razgranato Sokolstvo pretstavlja u etičkom smislu jednu jaku snagu, jer ono tek omogučava da ostvarimo sokoisku misao, da se borimo protivu društvenih pogreša-ka, predrasuda i zala; da energično krenemo impred posao prosvečivanja najširih slojeva našega naroda.
Sokolske čete su jugoslovenski o-riginalan pokušaj i zamišljene su kao središte se.jačkog obrazovanja. Kroz sokolske čete šire se svi dobri običaji: štednja, trezvenost, vrednoča i drugi a tamane se svi poroči i mane.
Brat i sestra koji redovno pose-t iiju sokolska vežbanja i posvečuju ljubav i brigu vaspitanju sokolske dece i sokolskog naraštaja verno i uspešno služe svome narodu, jer stvaraju zdravu jezgru i zdrav možak njegovih pozitivnih energija.
I svakom Sokolu mora se roditi i preporoditi prosta harmonija volje, osečanjal i misli. Svaki Soko mora svojoin ličnošču svojim karak-terom, svojom pojavom i uglednim ponašanjem da sc izdvaja u običnom životu, i da uleva izvesno poštovanje.
•fugoslovensko Sokolstvo prelazi postupno u svom radu od ideje je-dinstvenog jugoslovenskog naroda, ka ideji Slovenstva, a preko Slovenstva ideji čovečanstva.
I)r. Milan K. Clavinić
;   ■
cionalnom radu, kojim je o:i zadužio ceo naš narod i ciržavu.
Jovan Cv ijič, po ed ostalog svog na-učnog rada, svojim originalnim naučnim metodama, iznesenim u svojim „Naseljima” izneo je naučne dokumente o našem jugoslovenskom narodnom jedinstvu. Ovaj materijal pretstavlja re zultat detaljnih ispitivanja o kretanju stanovništva, o mešanju pojedinih ju goslovenskili plemena i o etnobiolo škim procesima, koji su nastupili kao posledica ovih mešanja našeg stanovništva.
Postavljajuči na taj način naučne o snovice za tumačenje našeg jugoslo venskog jedinstva, Jovan Cvijič je za ložio sav svoj ogromni autoritet za za štitu jugoslovenske nacionalne i državne teze, kada se ovo pitanje rasprav
■■
♦vf&i- v *;>•'*: -
Гг/ fftrmt jednog beogradstiog so6ols#og društva tupaju se na Savi „nejunačirom vremenu — leda i snega — u prtios
Brat dr. Stanislav Bukovski,
starešina Čehoslovačke obce sokolske i Saveza slovenskog Sokolstva, učiniće ovih dana posetu jugoslovenskom Sokolstvu
Sednica izvršnog odbora i uprave Saveza S. K. J.
Dne 29 i 30 o. m. održace se u savesnim prostori-jama u Beogradu sednica izvršnog odbora, a dne 31 o. m. sednica uprave Saveza S. K. /.
Knjige i listovi
Starešina bratskog čehoslovačkog i Saveza slovenskog Sokolstva, brat dr. Stanislav Bukovski, stići će 26 o. m. u našu zeinlju, da učini posetu jugoslo venskom Sokolstvu.
Brat dr. Stanislav Bufiovsfii
Starešina brat dr. Bukovski imao, je da stigne več 20 o. m., ali kako je izne nada bio lakše oboleo, to je svoj dola-zak morao da odgodi za 26 o. m. kada stiže u Beograd preko Subotice jutar-njim brzim vozom u 7.03 časova.
Iz Praga starešinu brata dra Bukov skog pratiče na njegovom putu član pretsedništva čehoslovačke obce sokolske i tajnik Saveza slovenskog Sokol stva brat Evgen Kepi.
U Beogradu, gde če učiniti posetu Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije, Sokolskoj župi i obidi nekoja Sokolska društva, kao i posetu zvaničnim pret stavnicama, starešina brat dr. Bukov ski zadržače se tri dana;, i to 26, 27 i 28 do podne.
Ovom prilikom starešina brat dr. Bu kovski pokloniče se na Oplencu seni • m a blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra 1 Ujedinitelja i u ime če hoslovačkog Sokolstva položiti na grob venač. Zalim ce preko Orašca poči u Kragujevac, gde če učiniti posetu So kolskoj župi.
Dalji program puta starešine brata dra Bukovskog je sledeči: dne 28 po podne» polazi u posetu Sokolskoj župi Novi Sad; iz Novoga Sada kreče ve iernjim brzim vozom preko Slavonskog Broda za Sarajevo, gde stiže 29 o. m. u 12.06 časova. Nakon što učini posetu Sokolskoj župi, starešina brat dr. Bu kovski odlazi iz Sarajeva 30 o. m. uju tro za Mostar, gde stiže u 15 časova. Prilikom posete Sokolskoj župi Mo star, starešina brat dr. Bukovski polo žiče u ime Čehoslovačke obce sokolske temelj česmama, koje u krajevima o-skudnim vodom gradi župa Mostar. Iz Mostara starešina brat dr. Bukovski po lazi 31 o. m. za Dubrovnik, odakle če nakon posete Sokolskom društvu kre nuti 1 februara ladom za Split, gde sti
že is toga dana u 18 časova. U Splitu če učiniti posetu Sokolskoj župi. Dne 2 februara naveče starešina brat dr. Bukovski polazi iz Splita brzim vozom za Zagreb, gde stiže 3 februara ujutro.
U Zagrebu, gde če učiniti posetu za grebačkom Sokolstvu, starešina brat dr. Bukovski zadržače se do 4 februara po podne, kada brzim vozom odlazi u Lju bljanu da poseti tamošnje Sokolstvo.
Iz Ljubljane starešina brat dr. Bukovski odlazi 5 februara u 12.55 časova u Ma ribor, odakle dalje produžuje za Prag.
Na putu po našoj zemlji starešinu brata dra Bukovskog i brata Kepla pra tiče u ime uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije zamenik saveznog starešine brat dr. Oton Gavrančič i savezni sekretar brat prof. dr. Mihailo Gradojević.
Starešini bratskog čehoslovačkog i Saveza slovenskog Sokolstva, bratu dru Stanislavu Bukovskom; i njegovom pra tiocu bratu Evgenu Keplu, jugosloven 4ko Sokolstvo sprema u svim mestima koja če posetiti najsrdačniji bratski doček.
*
Pozdravljajuči najtoplije i s najdub-Ijim osečajima sokolskog i slovenskog bratstva duboko poštovanog i dragog nam starešinu brata dra Bukovskog i želeči mu pri stupanju na bratsko mu jugoslovensko tlo najsrdačniju dobrodo-šlicu, mi u isto vreme preko njegove ličnosti i ovom prilikom pozdravljamo s prekaljenim osečajima bratske ljubavi i celokupno bratsko čehoslovačko Sokolstvo: i bratski čehoslovački narod.
Pozdravljamo ga takoder srdačno i kao starešinu Saveza slovenskog Sokol stva, koje ima da odigra pionirsku u logu idejnog zbližavanja i što jačeg po vezivanja svih delova golemog slovenskog stabla.
Radost jugoslovenskog Sokolstva pri godom dolaska starešine brata dra Bu kovskog u našu zeinlju je i tim veča, što njegova poseta pada neposredno ntfkon lstorijskog dogadaja u odnosima izmedu dva južna slovenska bratska naroda, naime po sklapanju pakta ve-čitog prijateljstva izmedu Jugoslavije i Bugarske, I u ovome istorijskom doga-daju slovenska sokolska misao našla je svoje ostvarenje, pa zato je ovaj doga daj i najradosnije odjeknuo u svemu slovenskom sokolskom. i junačkom brat stvu.
Za vreme boravka u našoj zemlji starešina brat dr. Bukovski imače pri like da se u mnogim našim krajevima pobliže upozna s radom i prilikama našega Sokolstva i da vidi mnoga po žrtvovana pregnuča koja ulaže naše Sokolstvo naročito u pogledu sokolskog preporodnog rada na našem selu. Zato će i ova poseta u mnogo čemu upot punitji i još više produbiti bratsku za-jedničku saradnju jugoslovenskog i če škoslovačkog Sokolstva, u svrhu uspeš-nijeg ostvarenja velikih nacionalnih i opšte slovenskih zadataka, koji ih če-kaju.
Na zdar! Zdravo!
SOKOLSKA PROSVETA
Vesnik prosvetnog odbora Saveza S.K.J. Beograd, novembar-decembar 1936 Broj 9—10
Sadržaj: Clanci: Svetislav Marič; Prvi decembra. — Dr Nikola Mrvoš:	I-
dejni osnovi Sokolstva. — Gavra Mi loševič: 26 novembar. — Vladimir Po Ijanski: Slovenstvo i Rusija. — Di Maks Kovačič: O sokolskoj literaturi
- Bogoljub Krejčik: Organizacija te lesnog vaspitanja u inostranstvu i koo nas. — Ivan Lavrenčič: Deca zimi. -Rubrike: Pozorište i sokolska muzika (S-c): Korak napred. - Pozorište s lutkama (Jožo Zidarič): Istočne lutke
- Radio (B. K-K): Kratak istorijat radia. — Nekoliko saveta onima koji žele da kupe radio aparat. - Šta se svt može čuti na pojedinim aparatima. — Sta staje mesečna struja za aparat. -Trezvenost i štednja: (Božidar Milen kovič): Sirotinja i alkohol. — Beleškc (R. D. G. C.) ,- Knjige i časop&i (Radomir D. Gačič): Dr. V. R.. — Glavni činioci u razviču inteligencije. — Sveti slav Sumarevič: Štampa u Srba do 183Q g., — Miodrag T. Ristič: Italijanski na cionalizam, Javnost, Ivan Kvesič Nj K. V. Knez Namesnik Pavle, — Sokolske vesti (Z. V.). - Službena sa opštenja.
SOKOL
Vesnik sokolskih župa; Ljubljana, Maribor i Novo mesto. Broj 1. januar 1937
Sadržaj: V novo leto, v novo delo'
— F. L.: Ljubljana: Nazaj k čisti so kolski misli. - Obvestilo župne uprave.
— Jos. Rus, Ljubljana: Odgovornost. -D r Franc ’ Derganc, Ljubljana:	Filozofski drobiž. — Stanko Trček, Lju bljana: Olimpije. - R-: Poživimo dr sanje. - Lojze Lubej, Ljubljana: vzvleki. — Knjige in listi. _ Vesli iz društev in čet. - Razno. - Za vzgojo
Sokolska Radio-predavanja
Radio-stanica Beograd-Zagreb-Ljubljana
Sledeča sokolska radio-predavanja o-državaju se:
dne 21 januara predaje brat d r Fran Novak	o	temi: „Nezgode	kod	smu
Čanja”;
dne	28	januara predaje	brat	prof.
Boško	Novakovič o temi:	„Ličnost i
delo sv. Save”;
dne 4 febiuara predaje brat d-r Mi-raš Kičovič o temi: „Ličnost Josipa Jurja Strosmajera”;
dne 7 februara predaje brat inž. Ra dule Radulovič o temi: „Zašto smo i danas Sokoli?” (popodnevno);
dne	11	februara predaje	brat	Ferdo
Majnik o temi: „Sokolska smučarska ta kmičenja”;
dne 18 februara predaje brat Via dimir Poljanskij o temi: „Sokolstvo i Rusija”;
dne 21 februara predaje brat Ivan Lavrenčič o terni: „Deca zimi” (popo dnevno);
dne 25 februara predaje brat d r Otmar Pirkmajer o temi: „Sokolstvo i državljansko vaspitanje”;
dne 4 marta predaje brat prof. Savo Toliolj	o	temi:	„Sokolski	pokret kao
škola života”;
dne 7 marta predaje brat prof. Miloš Stanojevič o temi: „Ličnost pretsednik? Osloboditelja Masarika”;
dne	11	marta	predaje brat Milojke
Jeftimijades o temi: „Sokolska disci plina”;
dne	18	marta	predaje	brat Stanke
Tončič	o	temi:	Sportisti	i vežbe na
spravama”.
SokoMta radio predavanja održavaju se: od 19.30 do 19.50 časova, a po
in pouk in razvedrilo. — Iz uprave. podnevna od 16.45 do 17 casova.
Beograd pod belim plastem
Sa nedavno odrianog informativnog tečaja Sofiolsfiog društva Beograd II (Uh naša vest na strani 8)
Iz uredništva
Preselenje našega lista iz Ljubljane u Beograd iziskivalo je da se izvrše mnoge pripreme, potrebne za daljnje normalno izlaženje lista u novom se dištu. Usled toga, a delomi i usled na stupivših mnogih praznika koji su u sporavaii te pripreme, ovaj prvi broj našega lista u novoj godini izlazi s nešto većim zadocnjen'em. Molimo sto ga naše pretplatnike da izvole uvažiti razloge zbog kojih je to usledilo.
Narodni broj našega lista izlazi 29 o. m.
Sve rukopise za objavu u našem listu molimo unapred slati na adresu: U redništvo „Sokolskog glasnika” (ili: Sa
vez Sokola Kraljevine Jugoslavije -uredništvo „Sokolskog glasnika”), Be ograd, Prestolonaslednikov trg 34.
Molimo da rukopis! budu pisanj samo na jednoj strani; ako se pišu strojem, molimo da se pišu s proredom, u razmaknutim redovima, a oni rukom, da su čitljivi.
Molimo sve bratske jedinice, da fo svoje sredine izabe(-u i zamole jedhog podesnog brata ili sestru za vršenje stalne novinarske službe, koji če našem listu redovito slati najnovije vesti o životu i radu u naš’m jedinicama. I mena i zanimanje te brače i sestara molimo da bratske jedinice što pre do stave neposredno uredništvu našega lista.
Zbor župsl<ih načelnica
Dne 13 decembra pr. g. održan je u Beogradu zbor župskih načelnica. Na ovoni zboru bilo je zastupano 20 župa; načelnice iz 5 župaj, i to župa: Kranj, Mostar, Šibenik Zadar, Užice i Varaždin nisu učestvovale. Na zboru je bilo prisutno i savezno načelništvo žena o sim s. Brozovič, kao i savezni stručni odbor žena osim s. Šepe i s. Vojino-vič koje su svoj izostanak opravdale.
Sednicu zbora otvorila je načelnica Saveza s. П!/а Skalar, pozdravivši pri suine sestre i podnevši svoj izveštaj
0 radu načelništva i tehničkog odbora Saveza za vreme od poslednjeg zbora.
Na dnevnom redu ovoga zbora bio je poslovnik saveznog st.učnog vodstva žena, izmena svečanog kroja članica, takmičenja, tečajevi i proračun za go-dimi 1937/38.
(4 radu otseka za zimske grane refe risala je zamenica načelnice s. Paviče-vič, i to, da če se tečaj za smučanje vršiti od 25 decembra 1936 do 3 ja nuara 1937 na Kopaoniku. Smučarska takmičenja Saveza SKJ i docnije tak mičenja Saveza slovenskog Sokolstva vršiče se u isto vremie i u istom kraju kao i za članove. Bio je primljen predlog, da se u januaru 1937 godine održi 6 dnevni tečaj za klizanje. Tačno vreme ovoga tečaja odrediče se prema vremenskim prilikama.
O opštim takiničenjima, koja su o bavezna za sve jedinice Saveza, izve-stila je s. Skovran. Način ovih takmičenja i njihova organizacija biče kao
1 pii poslednjim takmičenjiina. Na zboru je bilo zaključeno, da ova takmičenja budu obavezna za ženski naraštaj i članice do navršene 26 godine, a po-željno je, da u tim takiničenjima uzmu učšča i starije sestre. Načelnice pak koje lično vode takmičenja neče se takmičiti.
Zaključeno je nadalje, da se u g. 1938 održe takmičenja za prvenstvo Sa veza SKJ i takmičenja u nastupima na pozornici prilikom župskog sleta u Beo gradu.
Paspis za opšta takmičenja objaviče se u narednom broju „Sokola”.
() tečajevima i takiničenjima u i grama izvestila je s. Pavič, pa je s time u vezi zaključeno, da se priredi 14-dnevni tečaj za igre u mesecu julu, da se izvrše takmičenja ženskog naraštaja izmedu društava i župa1 i da naraStajke • članice vežbaju košarkti. Takoder je zaključeno, da se održi 14 dnevni pli-vački tečajj i savezno takmičenje u pli V;mju. Vreme i mesto toga tečaja i takmičenja odrediče se na narednom zboru. Primljen je nadalje i predlog s. I idina, da se održi 14 dnevni tečaj za taboreiije.
Pored več spomenutih tečajeva prim-ijeni su predloži s. Žic, da se održi tronedeljni opšti tečaj za načelnice i Rodnice u društvima (kao drugi godi-S|,ji deo tečaja, koji je održan od 1—14 novembra 1936), jedan šestodnevni te jjaj za narodna kola (zajedno s članovima), jedan desetodnevni tečaj za vrhunske vežbačice, jedan desetodnevni mčaj za vodnice dece, jedan šestodnev-j1’ tečaj za ritmiku, jedan desetdnevni e‘‘aj /a sudkinje, i šest desetdnevnih cčajeva za društvene načelnice i vod •uce. Jedan od tečajeva za načelnice
i vodnice biče višega stepena od dru gih, te če se stoga u taj tečaj primiti samo sestre sa župskim prednjačkim ispitorn, i to one, koje su članice pred-njačkog zbora; u sve ostale tečajeve za plivanje, igre itd.) primiče se samo sestre, koje su članice prednjačkog zbora.
O izmeni svečanog kroja članica re-ferisala je s. Pavičevič, koja je dala izraditi bluze i kape prema svome predlogu. Nakon duže debate, koja nije do vela do definitivnog zaključka, savezna načelnica s. Skalarjeva skinula je to pitanje s dnevnog reda i zamolila sve župske načelnice, da dadu svoj pismeni odgovor najdalje do 15 januara 1937 na sledeča dva pitanja: 1) da li ima da ostane sadanji svečani kroj članica i nadalje a sa sledečim izmenama: en gleska fazona, crvena bluza, crni še-šir (koji malo naliči na šajkaču) s ko-kardom i peroin, crnii pais i črne cipele, ili: 2) ima da se svečani kroj članica izmeni iz temelja,, i to po uzoru jednog praktičnog sportskog kostima?
Načelnica s. Skalarjeva izvestila je zatim o razlozima, koji su ponukali savezni stručni odbor da sastavi poslovnik za savezno stručno vodstvo žena. Tom prilikom je s. Skalarjeva time u vezi istakla, da se ovde radi jedino o načelnoj podeli rada i o izvodenju načela jednakopravnosti brače i sestara u Sokolstvu. U dopunu poslovnika tačka 8 imala bi da glasi ovako:
„Telesno vaspitanjei i u vezi s ovim moralno vaspitanje svega članstva vodi u ^tručnom pogledu zajednički zbor župskih načelnika i načelnica i načelništvo brače i sestara. U njihov delokrog spada rešavanje svih pitanja na čelne prirode. Sednice se održavaju za jedno, u^ koliko se na njima rasprav-Ijaju načelna pitanja. Zajedničke sednice saziva u sporazumu s načelnicom načelnik, koji i vodi te sednice. Rad u stručnom vodstvu za braču vode bra-ča, a za sestre sestre. Radi toga se pre ponienuti zbor treba da deli u dva dela: u zbor župskih načelnika i u zbor župskih načelnica, a skupno načelništvo u načelništvo brače i u načel ništvo sestara”.
Ovaj predlog za poslovnik bio je primljen sa sledečom dopunom: „Čla nice stručnog odbora imenuje načelništvo i nemaju pravo glasa ni na zboru župskih načelnica ni na zajedni čkoni zboru”.
Pri raspravi o ovom poslovniku na zajedničkom zboru nije došlo do ni-kakvih zaključaka radi podeljenog mišljenja između brače i sestara, te je to pitanje ostalo otvoreno.
U pogledu p iprava za svesokolski slet u g. 1938 u Pragu sve sestre slažu se u torne, da treba da nastupi kako član stvo tako i naraštaj sa skupnim prostim vežbaina, sastavljenim za oba spola, ali da pojedina odelenja pri sainom uvežbavanju rade nezavisno jedna od drugih.
U pogledu učešča ženskih vrsta na medunarodnini takiničenjima u Pragu prilikom sleta 1938 godine saglasile su se sve sestre osim jedne.
U vezi s eventualnim prestankoiin važnosti železničkih župskih besplatnih karata, s. Trdinova predložila je, da
prevozne troškove za sestre, koje pu-tuju na savezne prednjačke tečajeve u Beograd, snosi Savez. Taj predlog s. Trdinova je obrazložila time, da se skoro svi savezni tečajevi održavaju u Beogradu, a put do Beograda je iz mnogih župa različito dalek, pa bi tako u. pr. nekoje veoma udaljene župe morale plačati ogromne svote za puto vanje njihovih tečajnica, usled čega če pojedine župe moči da šalju u savezne tečajeve svoje članstvo samo u iznim-nim slučajevima. Iz toga razloga če mnoge župe na taj način biti u sla-bijem položaju u pogledu vaspitanja njihovog prednjaštva. Da bi putni tro-škovi za sve župe bili jednaki, trebalo bi da Savez povrati svakoj tečajnici, iz bliže ili udaljenije župe, njihove pre-
vozne troškove. To bi se postiglo na taj način, da bi n. pr. svaka župa za svaku svoju tečajnicu imala da plati propisani iznos, koji če trebati odre diti, a koji če biti jednak za sve župe. a to u naslov uzdržavanja tečajeva. Iz tih doprinosa Savez bi tada imao da plati željezničke troškove tečajnica. O vaj predlog bio je iznešen i na zajed ničkom zboru, na kome je naišao na načelno odobrenje, u koliko se pri pro računavanju ne bi pokazalo, da bi taj iznos župa za održavanje odnosnih te čajeva pretstavljao velik teret za same župe.
Nakon iscrpljenog dnevnog reda, sa vezna načelnica s. Skalarjeva obradila je sa zborom župskih načelnica propi sane vežbe za opšta takmičenja.
Zaključci zbora župskih načelnika
Dne 12 i 13 decembra pr. g. održan je u Beogradu zbor župskih načelnika, na kome su donešeni sledeči za ključci:
1)	Savezni tečajevi: U budžetskoj godini 1937/38 održače se sledeči savezni tečajevi:
a)	u saveznoj prednjačkoj školi (sa vezni internat u domu Sokolskog društva Beograd Matica, ugao Tirševe i Deligradske ulice):
od 1-1V do 14-1V 1937 tečaj za društvene načelnice;
od 15-1V do 30-VI tečajevi za društvene načelnike (10 do 14-dnevni);
od 1 -VII do 14-VII tečaj članica za igre;
od 15-VII do 31-ViI tečaj članova za proste grane i igre;
od 1 VIII do 31-VIII opšti prosvetni tečaj;
od 1 IX do 14-1Х tečaj za društvene načelnike;
od 15 IX do 30-1X tečaj za stalne (putujuče) župske prednjake;
od I X do 9-Х tečaj slovenskih i-gara i narodnih kola za članove i članice;
od 10 X do 16-Х lukratski tečaj SPO; od 17 X do 31-Х tečaj za vrhunske vežbače;
od 1 XI do 14-Х1 tečaj za vrhunske
vežbače;
od 15 XI do 23-Х1 tečaj za vodnice dece;
od 24-Х1 do 30-Х1 tečaj članica za ritmičko vežbanje;
od 1 XII do 14-ХИ tečaj za vodnike dece;
od	14 I	do	23-1-1938 tečaj za vr-
hunske vežbače;
od 23 I do 31-1 tečaj za vodnike naraštaja;
od	1 11	do	15-111	tečajevi	za dru-
štvene načelnice; od	16 111	do	24-111	tečaj za	sutkinje;
od	25-111	do	31-111	tečaj za	vrhunske
vežbače;
b) van saveznfc prednjačke škole: od 1 VII do 20-VII-1937 prednjački tečaj za naraštajce od 16 18 godina (u logoru) na moru u Kaštel Sučurcu kod Splita;
od 15-VII do 31-VII tečaj plivanja za članice;
od 1-V11I do 10-VIII tečaj za vodnike plivanja;
od 11-VIII do 24-VIII tečaj plivanja za članove;
od I I do 14-1 tečaj smučanja za članove;
od 8 1-do 14-1-1938 tečaj kiizanja za članove;
od 15 1 do 31-1 tečaj smučanja za članove;
od 15 I do 22-1 tečaj kiizanja za članice;
od I II do 15-11 tečaj smučanja za stalne (putujuče) župske prednjake;
•od l-III do 8-III tečaj za vodnike smučanja.
2) Radno zborovanje župskih načelnika, načelnica, načelništva Saveza le članova i članica stručnog odbora Saveza održače se od 21 -VII do 30-V1II 1937 u logo u na moru u Kaštel Sučurcu kod Splita.
3) U svaki savezni tečaj šalje svaka župa po jedno lice. U slučaju da poje-
dina župa u savezni tečaj ne pošalje svog tečajca, ovlaščuje se savezno na čelništvo da to mesto pOpuni tečajcem iz druge župe.
4) Savez ima da od župa zatraži o bračun o utrošnji pomoči dobivene od Saveza.
5) Opšte utakmice članova u višem razdelil (za Kraljev mač) održače se prigodom sleta Sokolske župe Beograd dne 20 i 21 VI-1937 god.
6) Savezno načelništvo ima da se pobrine za izradu ukusnih povelja za pojedina savezna takmičenja.
7) U budžetu za 1937/38 godinu ima da se predvidi potreban iznos za na bavku 26 garnitura (garnitura od 3 komada: za članstvo, naraštaj i decu) sobnih vazdušnih pušaka. Svaka če žu pa i Savez dobiti po jednu garnituru, da se u tečajevima uzmogne da pro vodi nastava gadanja.
8) Za list prednjaštva „Soko” treba u budžetu za 1937/38 godinu predvideti potreban iznos za štampanje priloga po jedinim brojevima Lsta, u kojim če se donositi sastave vežbi za akademije i javne nastupe, gradivo za takmičenje i t. d.
9) U stručnim odborima župa, pred njačkim i vodničkmi zborovima dru štava i četa imaju se odrediti povere-nici za list „Soko”, koji moraju da drže sve jedinice. Stalni župski prednjači i svi koji obilaze jedinice imaju se starati oko naplate pretplate za „Soko” (neka sobom nose čekovne u-platnice i neka na licu mesta predadu iznos na poštu).
10) U pogledu nove sokolske odore ima se načelništvo Saveza da pobrine za konkretne načrte, izradene na osnovu izloženih mišljenja, da te načrte pred loži narednom zboru župskih načelni štava, koji če nastojati da to pitanje privede bliže konačnom rešavanju, kako bi se u dogledno vreme mogao Savezu slovenskog Sokolstva predloži i konkre-tan predlog, jer je želja, da se to pitanje jedinstveno reši u sklopu celog slovenskog Sokolstva.
11) Savezno načelništvo postarače se za slike nove naraštajske odore ČOS, te če iste razaslati svim župaina, da se po tome pitanju uzmogne rešavati na idučem zboru.
12) Savez če zatražiti od sletskog odbora za svesokolski slet u Pragu 1938 god. poseban nastup na sletištu u jednoj tački. Nastup če biti zajedni čki: članova društava i četa te članica. Prema izloženom načrtu, savezno načel ništvo postarače se za uzornti glazbu, a zatim če se raspisati javni natečaj za vežbu na osnovu te glazbe.
13) Sokolske čete moči če na sveso kolskom sletu u Pragu 1938 god. na vežbalištima nastupiti samo u propi sanom vežbovnom odelu, t. j. dosada propisanom vežbovnom odelu za čete pridolazi još vežbovni pojas članova (plavo-beli).
14) Sokolskoj Peti ovoj petoljctci dati če načelništva četa, društava, okružja, župa i Saveza te prednjački i vod nički zborovi društava i četa svoj pri log time, što če svim svojim s:lama i požrtvovnim radoin nastojati, da svoj predvideni program rada oko vaspitanja i usavršavanja svih pripadnika našeg pokreta stopostotno izvrše — naročito u pogledu vaspitanja svesne stege (discipline) i stvarne saradnje
svakog pojedinca. Ko je Soko — taj je vežbač!
15) U pitanju kompetenci je stručnih sokolskih tela doneto je tumačenje: „Da se načelniqi i stručni fuiikcioneri mogu da biraju samo na predlog nadležnih tela. Više telo može da potvrdi samo one, koji su tako predloženi i imaju poverenje nadležnog tela”.
16) Za pokrajinske sletove ima u buduče da vežbe pravovremeno pro piše savezno načelništvo (bar 1 godinu pre sleta).
17) Slet u Skoplju 1937 godine. Ob žirom na kratko vreme do sleta zbor župskih načelnika ne može preuzeti od govornost i zaključuje, da se u Skoplju 1937 god. ne može da održi pokrajinski slet. — Zbor daje, obzirom na važnost učestvovanja Sokolstva u proslavi 25-godišnjice oslobodenja naših južnih kra jeva, upravi Saveza i upravi Sokolske župe sugestiju, da se u Skoplju 1937 god. održi „Slet Sokolstva na jugu” ili „Jubilarni slet Sokolske župe Skoplje” ili slet pod sličnim imenom, za čiju iz vedbu odgovara Sokolska župa Sko pije. Sokolska župa Skoplje može da pozove na učestvovanje sve župe Sa veza SKJ — no samo u tolikom opsegu, u kojem može primerno da sprovede organizaciju dolaska, nastambe, prehra ne, nastupa i odlaska učesnika/
18) Do narednog zborovanja ima da se razmisli razdeoba naših več.h prire-daba, i to na „sokolske sletove” sa vežbanjem i „sok. izlete” bez vežbanja a manifestacionog značaja.
19) Potvrduje se način sprovodenja opštih utakmica. Tokom provedbe za-beležiče župe primedbe, da se iduče godine popravi.
20) Potvrduje sc ugovor o saradnji Saveza SKJ sa zimsko-sportskim sa-vezoin.
21) Savezno načelništvo ima da po radi na ostvarenju sporazuma o saradnji sa Lakoatletskim savezom.
22) Diskusija župskih načelnillca i na čelnica o ustrojstvu i radu muških i ženskih u Sokolstvu rezimirana je, po-red mišljenja o potpunoj ustrojstvenoj odvojenosti, u dva predloga:
a) da se rad ne odvoji, nego da se samo održavaju sednice i zborovi odvo jeno, a po potrebi da se održe i za-jednički;
b) da se ustrojstveno ne odvoje mušici' i ženski zborovli i tela, t. j. da se svi redoviti zborovi i sednice, koje sa živa načelnik, održe kao zajedničke a pored toga, da sestre odvojeno održe /borove i sednice koliko god ih je po trebno za rešavanje pitanja izričito žen skog značaja i rada sa ženskim odelj-cima. Kako su za predlog pod a) u-glavnom bile sestre, a za predlog pod
b)	brača — odgodeno je daljnje re šavanje do narednog zborovanja.
23) Savezno načelništvo ima da iz-radi proračun za osnutak fonda za po setu saveznih tečajeva prinosima župa i da se taj načrt uputi župama na nu šljenje.
24) U narednoj 1937/38 radnoj godini održače se savezne utakmice u smučanju, plivanju, igrama te opšte utakmice članova višeg razdela (za Kpaljev mač). Opšte utakmice članova ostalih razdela održače se po župama. Članice če održati opšte savezne utakmice i utakmice u nastupima na pozornici.
Tečajevi Saveza S. K. J. Opšti tečaj za članice
Od 2 do 14 novembra pr. god. odr-Žan je u Beogradu, u domu Sokolskog društva Beograd Matica, savezni opšti tečaj za članice. Za tečaj, koji je bio internatski, prijavilo se 34, od kojih je bilo primljeno 27 članica.
Tečaj je otvorila savezna načelnica sestra Elza Skalarjeva sa ssestrama: Ljubicom Pavičevič, zain. načelnice Sa veza, Milenom Orubor i Agalom Zic, članicama st.učnog odbora Save/a i pu tujučim prednjačicaina Saveza.
Na tečaju su predavale sestre: Elza Skala jeva metodiku — 2 časa, o duž-nostimal i pravima nač. — 1 čas; Pavi čevič Ljubica nazivoslovlje prostih — 7 časova, o disciplini na javnim nastupima — 1 čas; Vera Pavič igre — 4 časa; Olga Skovran vežbe sa spravama — 4 časa, dečije vežbanjc — 3 časa; Milena Oruborova ribniku — 4 časa; Marija Vojinovič vežbe na gredi i le
stvarna — 2 časa; Agata Žic Strojeve — 4 časa, pevanje — 3 časa; Miroslava Trajkovič o letujem vežbalištu i soko-lani — 1 čas; Jelka Ban narodna kola — 3 časa, nazivoslovlje na spravama i vodenje po odelenjima — 14, na/ivoslov-Ije prostih — 1 čas, uzorni čas za članice — 3, otpore i pretlake — 1 čas, takmičarski red — 1 čas; Dana Pol šak sudenje — 5, uzorni čas za na raštaj — 2; Zorka Vojnovič istoriju — 1, ideologiju — 2, administraciju — 1, besedništvo — 2; Branko Polič fiziolo-giju — 3; dr. Krsinanovič anatoiniju —
I i prvu pomoč 1 čas.
Nije održan čas liturature i 2 časa prve pomoči. Disciplina na tečaju bila je dobra, a uspeh zadovoljavajuči.
Tečaj je završilo 26 članica, i to iz Sokolske župe: Beograd 6, Bjelovar 1, Šibenik 1, Karlovac 2, Maribor 1, Užice 3, Sušak 2, Kranj 2, Ljubljana 2, Celje 2, Kragujevac 1, Niš 1, Banja Luka 1.
Tečaj za vodnice dece
Od 15 do 20 novembra pr. god. o-držan je u Beogradu, u domu Sokol-kolskog društva Beograd-Matica, savezni tečaj za vodnice dece. Za ovaj tečaj prijavilo se 48, a primljeno 35 članica, od kojih su došle 32. Tečaj je bio na internatskoj osnovi.
Tečaj je otvorila savezna načelnica sestra El/a Skalarjeva sa prisutnim se strama putujučim prednjačicaina.
Na tečaju su predavale sestre: E. Skalar o dužnostima vodnice dece, 1 čas; Ljubica Pavičevič o izletima kao vasjpitnom sretstvu za decu, 1 čas. psi-hologiju i pedagogiju deteta, 2 časa od predvidenih 3 časa; Marija Vojinovič različnosti, 3 časa; Milena Grubor pevanje, 3 časa; Olga Skovran igre sa pevanjem, 3 časa i organizaciju dečjih otseka, 1 čas; Vera Pavič igre za mla-du decu, 2 časa od predvidenih 4; Aga ta Žic praktične časove za rnladu decu,
7 časova od prdvidennih 5; Zorka Vojinovič, o sokolsko] misli 1 čas; Jelka Ban praktične časove za stariju decu,
II časova, elemente na spravama, 9 časova od predvidenih 7, igre 5 časova od predvidenih 7; brat Polič Branko fiziologiju 1 čas od predvidenih 3 časa;
Disciplina na tečaju bila je odlična, uspeh zadovoljavajuči.
Jedna sestra iz župe Beograd napu stila je tečaj zbog bolesti u lcuči.
Dne 19 nov. sestre su posetile ve černju pretstavu u Narodnom pozorištu.
Tečaj je posetio i savezni načelnik brat dr. Alfred Pihler, koji je sestre srdačno pozdravio.
Tečaj je završilo 31 članica, i to iz Sokolske župe: Banja Luka 1, Beograd
8 (5 eksternih i 3 interne), Niš 1, Novi Sad 1, Osijek 2, Šibenik 1, Maribor 1, Skoplje 2, Celje 1, Kragujevac 2, Split
1, Sušak Rijeka 2, Užice 2, Karlovac 2, Kranj 1, Varaždin 1, Petrovgrad 1, Tuz la 1, Sarajevo 1.
Tečaj za vrhunske vežbačice
U danima od 24—28 novembra pr. god. održan je u Beogradu u Sokol skom domu Beograd Matica, savezni tečaj za vrhunske vežbačice.
Za tečaj, koji je bio na internatskoj osnovi, prijavilo se 34, a primljeno je 29 članica. ‘
Tečaj je otvorila sestra Ljubica Pavičevič, I izamenica načelnice Saveza, sa sestrama: Agatom Zic, Jelkom Ban, Tončkom štifter i bratom Banom.
Na tečaju su predavale sestre: Milica Šepa masažu 4 časa, o medunarod-nim utakmica.ua 1 čas, o h gijeni 1 čas; Zorka Vojnovič o sokolskoj misli i so-kolskom vaspitanju 2 časa; Jelka Ban Strojeve vežbe 4 časa i narodna kola 3 časa; brat Ban Rafael raznolikosti, sprave i proste vežbe 15 časova; brat Kavčič i brat Ban proste grane 4 časa i brat Branko Polič fiziologiju 1 čas. Nisu se održali časovi prostih vežbi na glazbu.
Disciplina na tečaju bila je dobra, Uspeh zadovoljavajuči. Bila su tri lak ša’ obolenja.
Tečaj je završen 28 novembra u 17 časova, a završilo ga je 29 članica, i to iz Sokolske župe: Zagreb 2, Split
2, Celje 1, Banja Luka 1, Beograd 7, Sušak Rijeka 2, Petrovgrad 1, Maribor 2, Užice 1, Sarajevo 2, Novi Sad 1, Osi jek 4, Ljubljana 3.
Pokrajinske smučarske utakmice
Načelništvo Saveza SKJ ovim raspi-suje prve pokrajinske smučarske utakmice obavezne za župe Beograd, Užice, Sarajevo, Kragujevac, Ceti.ije. Obavcz nost ovili župa odred ena je na osnovu njihovog pismenog pristanka. Na u takmicama mogu učestvovati i sve o-stale župe.
Prve pokrajinske smučarske utakmice održače se 31 januara 1937 godine na Zlatiboru a organizovače ih župa Užice.
Takmičiče se u sledečim granama:
članovi: takmičenja na 18 km. i u smuku na 4 km.;
članice: takmičenje na 4 km. i u smuku na 2 km.;
m. naraštaj: takmičenje na 3 km. sa prirodnim zaprekama (vidi okružnicu br. 54) i u smuku na 2 km.;
ž. naraštaj: takmičenje na 2 kin'. i u smuku na 2 km.;
Rok prijave: Prijave slati Načelniš-tvu Saveza do 25 januara o. g. Sve ostalo biče javljeno naknadno.
Smučarski tečaj za članove
Ovogodišnji tečaj za članove održače se od 25 januara do 4 februara na Jahorini planini, kod Sarajeva.
Svaka župa ima pravo da na ovaj tečaj pošalje jednog brata.
Rad na tečaju otpočeče 25 januara ujutro i trajače do 3 februara u podne.
Lutkarski tečaj
Od 28 decembra pr. g. do 3 januara o. g. održan je u Beogradu, u prosto-rijama Sokolskog doma Beograd-Matica, lutkarski tečaj Prosvetnog odbora Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Tečaj je otvorio zamenik saveznog starešine brat inž. Milivoje Smiljanič u prisustvu članova Savezne uprave i Prosvetnog odbora. Dne 31 decembra pr. g. tečaj je posetio pretsednik Prosvetnog odbora brat dr. Vladimir Be-lajčič, koji je tom prilikom dao svima učesnicima tečaja poleta, istakavši značaj ove toliko lepe i korisne vaspitne grane rada u našem Sokolstvu.
Vode tečaja bili su br. Mirko Mihal-džič i br. Joso Zidarič, članovi Pio svetnog odbora Saveza, a ekonom bio je br. Dragoljub Atanackovič.
Na tečaju su predavali sledeči preda vači: br. Joso Zidarič predavao je isto riju lutkarstva, izradu lutkarske stalne i pokretne pozornice, br. Muko Milial-džič režiju i inscenaciju, osvetljenje i efekte i izradu scenskog nameštaja, br. Ivan Lavrenčič izradu ručnih lutaka, a g. Pecije Petrovič, glumač, recitaciji! i g. Staša Beložanski izradu kulisa. Jutarnju telesnu vežbu brače tečajpca vodio je br. Sedlaček.
Tečaj je pohadalo 28 učesnika, ko jih je bilo skoro iz svili župa. Po svr šetku tečaja priredena je tcčajcima o prosna večera, kojorn prilikom je br. Lavrenčič svima dao kratka uputstva za lutkarski rad u jedinicama.
Šestodnevni prosvetni tečaj Sokolske župe Niš
Sokolska župa Niš održala je u vremenu od 28 decembra pr. g. do 2 ja-
miara o. g. šestdnevni prosvetni te čaj za učesnikc iz svojih društava.
Na tečaju, koji je održan u domu So kolskog društva Niš Matica, bilo je 13 učesnika, i to 10 iz društava i 1 u-česnik iz sok. čete.
Tečaj je otvorio brat Markovič, pro svetar župe, a potom je uzeo reč br. Dimitrijevič, starešina župe, koji je i stakao značaj ovog tečaja i toplo pozdravio sve prisutnc.
Nastamba i prehrana u tečaju bila je zajednička. Tečajem je rukovodio brat Markovič, prosvetar župe.
Tečajci su posetili i pretstavu bano vinskog pozorišta i gledali Nušičev ko mad „Ujež”.
Tečaj je uspeo u svakom pogledu.
Sabor sokolskih jedinica s Korčule
Dana 12 i 13 pr. m. održan je u našem mestu II sokolski sabor svih jedinica s otoka Korčule.
Dana 12 pr. m. u večer prispeli su delegati svih sokolskih jedinica, dru štava i četa s otoka, a tako isto sti-gao je i starešina Sokol, župe Mostar, brat Čeda Milič, s bračom prof. Jovom Radulovičem i Radovanom Carovičem, starešinom čete Stepen, prvakom u gu-slanju na utakmicama župe Mostar. Po dolasku delegata ti prostorijama Sokolskog društva Blato održana je pret konferencija, na kojoj se raspravljalo o uklanjanju poteškoča sokolskom radu na otoku. Pretkonferencija je završila rad stvorivši dnevni red za sutrašnji sabor.
Dana 13 pr. m. u 9 sati trebala je da se održi sokolska povorka učesnika sabora a tako isto i miting na trgu, ali ovo je moralo da otpadne u sled lošeg vremena koje je tada vladalo, a koje je uvelike sprečilo da na ovaj sabor nisu došli innogi i mnogi članovi iz otočkih jedinica.
Toga dana u 10 sati otpočeo je u novoj još nedovršenoj sokolani, u prisustvu pretstavnika vlasti i raznih kul turnih i nacionalnih društava, kao t u prisustvu brata Cede Miliča i žup-skih delegata, sabor sokolskih jedinica. ЧлОт- je otvoren sa sokolskom moli-tvom, nakon čega je odana počasi za stavama društva Korčule i Vela Luke, te čete Pupnat. Pretsedavajuči brat Mi Ijenko Batistič, starešina društva Bla to, setio se je prigodnim rečima Nj. Vel. Kralja, nakon čega je glazba Sokol. društva Vela Luka otsvirala drž^ himnu iza koje je nastalo klicanje Kralju i Jugoslaviji. Pretsedatelj sabora pročitao je zatim brzojavne po zdrave Nj. Vel. Kralju, Savezu SKJ i banu D r Jablanoviču, koje je sabor o-duševljeno prihvatio uz klicanje. Zatim je brat Radovan Carovič, župski iza-slanik i Iguslar, odgudio na guslama po /drav Kralju.
U radu sabora uzeli su učešča dele legati svih otočkih jedinica, podnoseči svoje predloge za što naprednije delo vanje otočkog Sokolstva u idučoj go dinii. Brat prof. Jovan Radulovič bi ranim rečihia objasnio je sakupljenoj brači i učesnicima sabora značaj Petrove petoljetke. U slučajnostima uzeo je reč brat Ceda Milič, župski starešina, koji je u svome govoru označio puteve
Sa tutftarsfiog tečaja Prosvetnog odbora Saveza S.IC.Jodržanog u Beogradu od 98-ХИ-1936 do 3-i V.g-
Sokolstva u današnjim mutnim vreme nima, naglašavajuči jedinstvo našega naroda i nedeljivost naše narodne dr žave. Govori, kako brata Jove Raduloviča tako i brata Čede M'Iić.i, bili su burno pozdravljeni od prisutnih.
P<> završenom saboru, kako je prestala kiša, prošla je mestom sokolska povorka, predvodena sokol, glazbom.
U povorci su uzeli učešča svi koji su bili na saboru. U savršenom redu po vorka je obišla uko mesta uz burno kli canje Kralju i Jugoslaviji, te se zavr šila pred novim Sokolskim domom, o-davši pozdrav sokolskim zastavama.
Is toga dana posle podne priredena je svečana akademija u dvorani novo sagradenog Sokolskog doma. Dvorana je bila dupke puna gradanstva te brače i sestara. Na akademiji je uzelo učešča i društvo Vela Luka s jednom tačkom, a tako isto i Glazbeno društvo sa svojim orkestrom. Sve tehničke tačke su izvedene sa velikim uspehom' i na opče zadovoljstvo prisutnih. Osiin tehničkih tačaka na programu akademije bile su i dve recitacije brata M. Batističa, kao •i pozorišni komad Branislava Nušica „Knez Ivo od Semberije”, koji je komad izveden na opče zadovoljstvo pri-sutne publike.
Posle akademije nastalo je sokol sko veselje, nakon čega su se delegati i učesnici na saboru oduševljeni po-vratili svojim kučama, noseči u sebi podstreke i novi elan za daljnji rad u svojim sokolskim jedinicama.
Iduči sokolski sabor svili jedinica na šeg otoka održače se u mesecu sep tembru u Žrnovu, sedištu Sokolskog društva.
Sastanak sokolskih radenika na selu
* Sastanak sokolskih radenika na selu održan je u Osijeku u prostorijama Sokolske župe. Kako se na torne sastan ku imalo raspravljati i o pitanju va spitanja ženskih kategorija, to su bile zamoljene i sestre sokolske radnice po četama i društvima na selu^ da dodu na ovaj sastanak, te na kome su pri-sustvovali sledeča brača i sestre: S. Kovaljska (župska načelnica), dr. P. Šumanovac (član uprave župe) te članovi župskog prosvetnog odbora: I. Beara, dr. G. Dodig, Lj. Kokič, Đ. Kolarov, Kikerec, Stražaicki (Vinkovci) Lovrenčič, (Gaboš), Siajduhar (Župa-nia), Bico (Lug), Borić i Trifunovič (Belo Brdo), Filipovič (Podr. Slatina), Granjaš (Skoplje), Slijepčevič (Beli Ma nastir), Ivič.c (Vukovar), Šijanovič (Borovo), Števič (Branjina), Colčič (Tenjski Antunovac), Linsner (Osijek Retfala) i S. Tomič (Čadavica).
Prisutnu braču i sestre pozdravio je br. Kolarov, koji je i pretsedavao sastan ku.
Prema izveštajima sokolskih radifika na selu, videlo se, da je rad u večini jedinica na selu skoro zastao, a čemu su uzrok razne nezdrave prilike na terenu. Mnoge su jedinice tokom go-dine likvidirane, a mnoge pak stoje u likvidaciji. Kod nekih jedinica je raz log zastoju u radu i to što nemaju ve žbaone, ili su prostorije u. kojima ve žbaju nepodesne i nehigijenske. Što je duh u jedinicama pao kriva su i matična društva koja stoje u slabom kon taktu sa svojim četama i ne daju im dovoljno poleta i moralne snage.
Prosvetni rad je u svini četama slab šablonski.
U nekim mestima sokolski radnici iz loženi su i teškim pretnjama, a sokolski domovi su napadani i oštečivani. U drugim pak jedinicama osuječen je rad premeštajem sokolskih radenika. Kako se vidi, sve su to nimalo utešne prilike, o kojima treba povesti ozb.ljna računa.
Zatim je brat Kolarov izvest o, da je tokom 1936 godine od 71 jedin ce _pre gledano ih 31, i to 18 društava /i 23 <ete.
U svoin daljnjein izveštaju kao re ferent za sokolske čete brat Kolarov je izneo opšte stanje u tim jedinicama. Istakavši veliku važnost sokolskog rada na selu, brat Kolarov je izneo značaj tog rada pie rata, kada je on bio na-
cionalno-ievolucionarnog ka aktcra, dok
je danas više socijahiog ili bolje reči nacionalno privreduog. župa je do sada Za rad na selu učinila malo, ali zato će u buduče ujezili rad biti posvečen jedinicama na selu i gledati da one nanovo procvatu i da se spasi ono šlo je' <fobrtH i lepo. Time u vezi brat Kolarov
izneo je što bi trebali da učinimo za napredak Sokolstva na selu.
Zatim je izvestila s. Kikerec, župska’ referentkinja za vaspitanje ženskih kategorija, koja je govorila o svrsi rada sa ženskim kategorijama uopšte i o ženskim kategorijama na selu napose, te upoznala prisutne sa več propisanim programom rada. Kako su na ovom sastanku bile prisutne samo dve sestre, to se detaljnije razlaganje o tome pitanju ostavilo za iduči sastanak, na koji	če se	ponovno	pozvati	i	ostale
sestre.
Sestra Kikerec stavila je prisutnoj brači na srce, da porade na tome, da sestre u njihovim jedinicama koje su na odgovornim	mestima	prilivate	propi-
sani	program i bar	najmanji	njegov
deo provedu u svojim jedinicama.
O	načrtu	budučeg	rada u	četama,
koji je primljen gotovo u celosti, iz vestio je brat Kolarov.
Na koncu sastanka govorio je br. 1. Beara, član ŽPO, o sokolskoj štampi,
0 njenoj velikoj važnosti, ali na žalost
1 o indolenciji sokolskih pripadnika pre ma istoj. Potrebno je samo malo dobre volje i truda da se naša sokolska štain-pa moralno; i maferijalno podupr'e i da se prikupe pretplatnici na sokolske časopise. U tome pogledu čini apel na svu svesnu braču i ssestre.
Time je sastanak bio zaključen.
Okružnice Saveza S. K. J.
Delegiranje načelnika na župske i savezne skupštine
Svima bratskim županra i društvima!
U vezi sa zaključcima radnog zbo rovanja župskih načelnika i načelnica a po traženju br. Načelništva Saveza, Uprava Saveza preporučuje br. dru štvima da na skupštine svojih župa, a br. župama da na skupštine Saveza, u-pučuju kao svoje delegate i braču društvene, odnosno župske načelnike. Ovo če biti od koristi radi toga, što su načelnici glavni saraduici u vaspitnoin radu našega članstva i kao takvi treba da učestvuju u radu glavnih godišnjih skupština, na kojima se ne samo pretresa ceo prošli, nego se daju i direk tive za buduči sokolski rad. —
Broj 15615.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije
Važnost sok. legitimacija za putovanje železnicom
Svim sokolskim duštv:ma i če ama!
Upozoravamo sva bratska društva i čete, da če od 15 januara 1937 godine za putovanje željeznicom sa povlasti-com, koja je prdvidena novim pravilnikom, važiti samo sledeče sokolske legitimacije:
1) naraštajske legitimacije (bez foto grafije, sive korice).
2) Članska legitimacija za članove so kolskih četa (bez fotografije, crne ko rice).
2)	Članske legitimacije za članoye sokolskih društava (sa fotografijoni, crne korice).
4)	Članske legitimacije za članove U-prave Saveza Sokola Kraljevine Jugo-sslavije (sa fotografijom, crvene korice).
Legitimacije važe samo onda, ako član (naraštajac) nije u zaoslatku sa plačanjem članarine v‘še od 3 meseca, što se vidi u rubrici plaćanja članarine.
Upozoravamo sve bratske župe, društva: i čete, da moraju svoje legitimacije saobraziti sa legitimacijama saveznog izdanja, jer im inače legitimacije neče važiti.
Nadalje skrečemo pažnju bratskim jedinicama, da privremene legitimacije članova na pokusnom roku ne važe za putovanje željeznicom sa povlaščenom vožnjom.
Zdravo!
Broj 13.094.
Savez Sokola Kralj. Jugoslavije.
Prosvetni tečaj Sokolske župe Tuzla
Sokolska župa Tuzla održala je od 28 decembra pr. god. do 2 januara o. god. šestodnevni prosvetni tečaj. Slu šalaca na tečaju bilo je 18, i to brače
i sestara. Na tečaju su bile zastupane sledeče sokolske jedinice: Srpska Grab-ska, Vlasenica, Olovo, Tuzla, Zavidovi-či, Gračanica, LJubače, Odžak, Teslič, Ljubovija, Kreka, Lukavac, Brčko, Pečka.
Predavali su brača i sestre: Jovan Durišič: Idejni osnovi Sokolstva, Ju-goslovenska misao i Organizacija pro-svetnoga rada; prota Petar Jovanovič: Pčelarstvo; Mehmed Salihspaliič: Metodika; Mehmed Selimovič: Soko u na rodnoj poeziji i sokol, pozorište, Danilo Markovič: Sokolsko novinarstvo, dr. Milan Neškovič: Trezvenost u Sokolstvu i polne bolesti, Veljko Česa-rovič: Pesina i muzika u Sokolstvu, Grujiča Novakovič: Vočarstvo, Duro Mrmak: Stočarstvo, Veno Rihter: Lut karsko pozorište, Aco Jankovič: Slovensko Sokolstvo, Miloš Milišič: Staranje o novom članstvu, sokolsko vaspitanje dece i naraštaja te izleti i taborovanje.
Savezni prosvetni odbor poslao je na tečaj sestru Zorku Vojnovič i brata Miloša Stanojevič, koji su uzeli učešča kao predavači. Sestra Vojnovič je pre davala o ženi u Sokolstvu, brat Stanojevič o sokolskom besedništvu, kulturnoj orijentaciji Sokolstva i o naučnoj osnovi Sokolstva. Osim toga održavana je ju tarnja i večernja telovežba, govori pred vrstom i kritike govora, a vodene su takoder dva puta i ^lebatne večeri.
Tečajci su jedno popodne napravili izlet u Kreku, gde su pregledali Solaru i tvornicu špiritusa. *Tečajci su stanovali u novo sagradenom domu Kralja Petra Oslobodioca. Tečaj je vodio s največim zadovoljstvom brat Jovan Durišič, pro fesor ovdašnje realne gimnazije.
Naši pokojnici
f Brat Janko Prelovec
SUŠAK. — 26 pr. m. naprasno je preminuo naš dragi brat Janko Prelovec.
U naponu snage, u 3(j godini, a-gilan i aktivan, fanatik svoje misli i svojih osečaja, on odlazi iz naše sredine, kad smo najviše trebali njegove sposobnosti,, i u Sokolstvu' i u radu su-šačkih društava. Soko do srži svojih kostiju, pok. brat Janko vršio je, za če trnaest godina svoga boravka u našem gradu, razne dužnosti u našem Sokolskom društvu. Smrt ga je zatekla kao zamenika načelnika i člana tehničkog odbora Sokol, župe Sušak Rijeka, pro-čelnika smučarske sekcije itd. Odličan tehničar i pedagog suradivao je na raznim tečajevfina i s uspehom odgojio veliki broj mladih članova, lako rodom iz Idrije, u našoj sredini vrlo se brzo snašao, te ovde savio svoje porodično gne/do. Svi su ga voleli i poštovali radi njegova čistog karaktera, dobrote srca i piemenštine. Oteta domaja bila mu je večno u misli i u srcu, pa je i mnogo materijalno žrtvovao za svoju braču u .emigraciji.
Koliko je celo naše gradanstvo žalilo za preranim/ i tužnim odlaskom našega Jauka, najbolje je pokazao njegov pogreb na trsatskom groblju, kome je pri-sustvovao do sada neviden broj gra danstva. Može se kazati ,da je Sušak opustio, jer je svako liteo da kaže poslednji zbogom dobrom i simpatičnom Janku. Za zvukova glazbe spuštao seje les sa smrtnim ostanciina brata Janka u liladnu. raku, dok mu je s njegove drage Učke sunce na zapadu slalo svoj poslednji blagoslov. Nad otvorenim grobom oprostili su se od pokojnika br. Bačič, prosvetar župe, u ime župe i tehnčikog odbora, br. Mezorana u ime uprave Sok. društva Sušak Rijeka te u ime prednjačkog zbora i smučarske sekcije, i br. Ružič u ime društva „Istra”. Grob je pokrilo nekih desetak krasnih venaca, što porodice, sokolskih, njegovih kolega bankovnih činovnika itd. Pokojnika su nosili do groba članovi Sok. društva u odorama, dok su ostali pravili špalir. Isto su pri-sustvovali izaslanici Sok. društava iz Trsata, Drage, Kostrene, Bakra, Cri-kvenicei i dr., svi u odorama. Pokojnik ostavlja udovu, sestru Marn, vrlo vred-nu članicu našeg društva, te dve de-vojčice.
Neka je laka zemlja našem dragom bratu Janku i svetla mu uspomena medu nama!
*f* Brat Pero Budanovič
Subotica. — U nedelju 10 o. m. rano izjutra pronela se tužna vest, da je umro jedan od najomiljenijih Suboti-čana bunjevaca, voda bunjevačke omla-dine jugoslovenski orijentisane, brat Pero Budanovič, zamenik starešine So-kolskog društva. Ova bolna vest du-boko je potresla sve, a naročito Sokole, njegove najmilije saradnike, sa kojima je brat Pero sa toliko ljubavi, požrtvovanja i nesebičnosti saradivao več nekoliko godina.
Pokojni brat Budanovič roden je u Subotici u jednoj uglednoj bunjeva čkoj porodici 1904 god. Osnovnu i Srednju školu svršio je u Subotici, a pravne nauke na univerzitetu u Zagrebu. Prerana smrt zatekla ga je u svojstvu policijskog pristava u Subotici.
Još kao gimnazijalac, brat Pero se isticao kao odličan drug! i dobar prijatelj. Saradivao je u bivšem Hrvatskom Sokolu, gde je bio tajnik. Odmah posle osnivanja Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, brat Pero s još jednom ve-čom grupom bunjevačkih omladinaca prelazi novome Savezu) i sav se posvečuje čistom i nesebičnom, idealnom sokolskom delu, od koga nije očekivao ni tražio ni koristi ni slave, več je sve radio iz; najidealnije pobude, da dade sve što može na opšte dobro i napre dak njemu iznad svega mile i voljene Jugoslavije. Godine 1931 izabran je za tajnika Sokolskog društva Subotica, koju je dužnost s puno volje, u-mešncjsti i ljubavi obavljao sve do 1935 godine, kada je na godišnjoj skupšti-ni izabran za zamenika društvenog starešine, na kojem je mestu ostao sve do svoje prerane smrti.
Koliko je brat Pero bio voljen, naj bolje se videlo na dan njegove izne-nadne smrti. Dok je telo pok. brata Pere bilo na odru, članovi Sokplskog društva čuvali su sa suznim očima i bolom u duši počasnu stražil, i stalno se nalazili u neposrednoj bližini njegovih roditelja, brače i sestara.
Sahrani, koja je obavljena 11 o. m. posle podne u 3 sata, prisustvovalo je više od 10.000 ljudi svih klasa, vera i narodnosti, jer je brat Pero imao nepodeljene simpatije kod celokupnog stanovništva. Bili su prisutni svi šefovi državnih, gradških i samoupravnih nad-leštava i pretstavnici vojske, te razne nacionalne i sportske organizacije sa celokupnim svojim članstvom.
Sokolsku župu Novi Sad zastupala su brača ing. Kosta Petrovič, zamenik starešine župe, i Lazar Tešič, zamenik načelnika župe, a Sokolsko društvo Subotica učestvovalo je pogrebu s celokupnim članstvom te zastavama i gla zbom, da poslednji put isprati svoga omiljenog brata i zamenika starešine. Pošto je pokojnik bio rezervni oficir, sprovodu je učestvovao i odred vojnika s vojnom muzikom. Policija došla je u punom broju da poslednji put pozdravi svog dobrog šefa.
Iz stana do pogrebnih kola telo pok. brata Pere izneli su Sokoli suznih o-čiju, a na groblju od kola do groba, njegove kolege policijski pristavi.
U stanu od pok. brata Pere oprostio se dirljivim rečima u ime Sokolskog društva) i župe Novi Sad, brat Ivan Tu-rato, a u ime sport-kluoa „Zrinjski” i Jugoslovenskog nacionalnog društva „Biskup Ivan Antunovič” brat dr. Ivan Poljakovič, koji je vellčao rad pokojnika na nacionalnomi i sportskom polju medu bunjevačkom oinladinoin. Na groblju, pred otvorenom rakom, oprostili su se od pokojnika brat Laza Tu-ranov, policijski pristav, koji je u nekoliko reči izneo rad pokojnikov kao policijskog činovnika i kao d.ugai, i g. Mihajlo Sele, u ime svih subotičkih spo^tista, medu kojima je pok. brat Pero uživao nepodeljene simpatije.
Prilikom organizovanja prošlogodi-šnjeg pokrajinskog sleta u Subotici, kao i za vreme trajanja samog sleta, pok. brat Budanovič, posle teške1 i naporne policijske službe, posvetio bi se samo sokolskoj stvari, kako bi slet što bolje uspeo, a posebice se mnogo intere sovao za rad i .napredak naših sokolskih četa, te je vrlo često izlazio po subo-tičkim salašima, po našim najseverni jim sokolskim kulama, u naše čete, gde bi upučivao seosku sokolsku braču, na dobar i pošten živoit i vaspitavao ih u sokolskom i nacionalnom duhu.
Za vreme svoga kratkog života, po kojni brat Budanović dao je najviše od onoga što je mogao dafi i što mu je njegova teška služba dozvoljavala. On je mnogo obećavao, a od njega je Sokolstvo na severu mnogo i očekivalo. Ali zao udes, oduze nam ga baš onda, kada je bio u punoj stvaralačkoj snazi i kada nam je najviše bio potreban.
Neka Ti je, dragi Pero, laka jugo-slovenska majka zemlja, koju si toliko ljubio! Medu nama, Tvojom sokolskom bračom i sestrama, ostače Ti trajna i lepa uspomena!
J. T.
Razne vesti iz sok. jedinica
BEOGRAD. — TeCaj Sok. društva Beograd II. Ovih dana održalo je naše društvo vrlo uspeo informativan tečaj za jednu veču grupu svog muškog i ženskog naraštaja. Ovo društvo ima velik broj omladine u dvema svojim vežbaonicama i mada ima dosta pred njaka i pomočnika — sa teškočom vodi časove vežbanja. Zbog toga je ovaj te č;i|j i priređen.
Ovim sedmodnevnim tečajem učesni ci tečaja obogatili su mnogo svoje zna nje i obečavaju veliku pomoč svome društvu. Na takav način društvo je do sada več dva puta priredivalo in formativni tečaj — a u stvari predena je grada za društvene prednjake. S ovim i onim ranije održanim tečaje-vima društvo če za godinu dve steči jedan odličan kadar mladih ljudi koji če sa još više uspeha povesti ovo ra-dištio društvo. — Na tečaju su sve predmete pokazivali članovi prednjač-kog zbora, društveni starešina i lekar. - D. J.
BEOGRAD. — Dečja akademija Sok. društva Beograd II. Naše društvo priredilo je 25 pr. m. — u čast gostiju Nj. V. Kralja, kojih je bilo iz svih banovina — izvanredno lepu dečju so-kolsku akademiju u prostranoj sali Ko larčevog narodnog univerziteta. Pred gostima Nj. V. Kralja, njihovim beo-gradskim domačinama, zvaničnim de iegatima i dupke punom salom publike i Sokola ,izvelo je društvo zanimljiv program, sastavljen od slikovitih vežbi ca, protkanih s muzi kom, pesmom i monologom. Gosti su prvo saslušali pozdravni prostosrdačni govor jednog naraštaja, a onda su u svakoj vežbi našli nešto novo, nešto lepo, zbog čega njihovom odobravanju nije bilo kraja.
Uspeh ove dečje akademije bio je u toliko veči što su na njoj uzela u-češča i društva Beograd III, Beograd IV, Beograd VI, Beograd Vlil i Zemun
N a \ e č a j
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije, prema rešenju Izvršnog odbora od 28 novembra o. g., rasplsuje ovim pono-van natječaj za mesto šefa saveznog knjigovodstva.
Natecati se mogu samo državljani Kraljevine Jugoslavije, koji imaju po-trebnu stručnu spremu i koji su pro-veli veči broj god na kao aktivni članovi neke sokohke jedince.
МсГзе, sa dokumentima o svršenoj školi i provedenom služlovrnu kao i sokolskom članstvu, poslali Up avi Sa veza Sokola Kraljevine Jugoslavije, Pre tolonashdnikov trg. br. 31, Beograd. U mcl i treba navesti uslove kao i ad e>u molitelja, da bi se moglo dostaviti rešenje i eventualno vratiti dokumenta.
Prinzdležnosti se predvidaju do Din. 3.000.— mesečno.
Rok jiodnošenja prijava je do kraja januara 1937 gad. Docnije prispele mol-be neče se uzimati u obz'r.
Beog ad, 15 decembra 1936.
Broj 15.502.
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Matica. Sve su vežbe izvedene na opšte zadovoljstvo, no ipak su „Čobanice” i „Devetka” (Sokolall) nadmašile. A re citacija „Soko ili skaut” sestre Jelkice Anđelkovič (Soko II) — zadivila je pu bliku i dobila največe simpatije.
Ovom akademijom beogradsko Sokolstvo zabeležilo je još jedan lep dan na sokolskom radit i sa svojim najmla dim pripadnicima. — D. J.
BOLMAN. — Sokolska akademija.
Dne 13 decembra posetili su, pod vođ stvom svoga načelnika brata Slijepče čeviča, vežbači našeg matičnog društva Beli Manastir, našu mladu četu, te su zajedno sa vežbačima čete održali po podne sokolsku akademiju u ovdašnjoj školi. Belomanastirski Sokoli dali su 4 telovežbene tačke, a naši Sokoli 5. Sve tačke bile su dobro odvežbane, a naro-čito brače iz Belog Manastira, čije su vežbe oduševile našu publiku, koja je prisustvovala u velikom broju. Ova poseta brače iz našeg matičnog dru štva, koja su došla po zimi i po kliši k nama na kolima iz mesta udaljenog 12 km., dala je podstreka našim So-kolima za još intenzivniji rad, pa brači il Belog Manastira iskazujemo bratsku hvalu. Isto tako i ova če se četa oda zvati njihovom pozivu, pa će doskora doči sa svojim vežbačima u B. Mana stir i tamo prikazati svoj rad. Uvereni smo, da če ovo medusobno posečivanje izmedu naše če(te i našeg matičnog društva doprineti uspešnom sokolskom radu.	1
GOSPIĆ. — Rad lutkarskog otseka Sok. društva. Dne 12 pr. m. davalo je naše lutkarsko pozorište komediju u 3 čina „Trbonja Dugonja i Vidonja” od Mladena Sirole. Kao i do sada, naši lutkari pokazali mnogo znanja, veštine a i ljubavi za taj vaspitni sokolski rad, koji nije lak, pogotovo kod nas koji nemarno svojih prostorija.
Komad je izveden vrlo dobro i na zadovoljstvo svih prisutnih. Za taj komad su bile lutke nabavljene iz Za greba te su kod dece pobudile naročit interes. »
S. V.
MOKRIN. — Sokolska pozorišna pretstava. Na završetku radne godine 1936, na dan Sv. Nikole, prikazao je pozorišni otsek Sok. društva „Dida”, komad iz narodnog života u 5 činova s pevanjem od J. M. Veselinoviča i D. Brzaka. Diletanti su komad izveli vrlo dobra i publika ih je nagradila dugim aplauzom. Ovo je bila jedna od najpo sečenijih priredaba u ovoj godini, jer su sva mesta u sali bila zauzeta. Tako je pored moralnog uspeha došao i tma-terijalni. — D. A.
PETROVGRAD. — Prednjački te-čajevi u društvima. U prvoj polovini 'meseca decembra pr. g. održan je večer-nji prednjački tečaj u Sokolskom dru štvu Banatsko Arandelovo, koji je vo-dio župski prednjak brat Stevan Bukač. Tečaj je polazilo 16 brače. Vodenje tečaja bilo je dosta oteščano time, što društvo nema svojega doma, pa se tako moralo vežbati u jednoj prosto-riji, koja slabo odgovara za ove potre be, a i nestašica sprava je velika.
Zaista je šteta, što ovo inače dobro i vredno vodeno društvo nema svoga doma i vežbališta, tim više, što je jedno od pograničnih na severnom delu naše otadžbine.
U drugoj polovini meseca decembra održan je društveni večeru ji prednjački tečaj u Sokolskom društvu Ba-randa, koji je takoder vodio prednjak župe brat Stevan Bukač. Ovaj tečaj je pohadalo 14 članova. Ovo društvo se bori sa isto tako teškim okolnostima, pošto nema svoga doma. Tečaj je odr Žan u jednoj školskoj prostoriji, u ko joj društvo vežba od početka svog delovanja, ali koja takoder slabo odgo vara potrebnim uslovima.
Kada bi se u ovim društvima otpo čelo sa snažnom akcijom za gradnju sokolskih domova, potpomognutom od domačeg žiteljstva i opština, držimo da bi se moglo uspeti u kratkom vremenu, kako je to bio slučaj i drugde, gde se moralo boriti sa isto tako te-škim okolnostima. — S. B.
RAB. — Priredbe Sok. društva. Kroz mesec decembar priredilo je Sokolsko društvo Rab više uspelih priredaba, ko je u ovim teškim mesnim' i inim prilikama zbilja otskaču. Društveni život potpuno je oživio te gotovo nema dana da se ne radi po nekoliko sati u Sokolskom domu.
Na 1 decembra davao je diletanski otsek Nušičev komad „Beograd nekad i sad”. — Na Sv. Nikolu priredila su deca vrlo uspelu priredbu, na kojoj su davala komad „Sv. Nikola”. Toga dana podeljeno je si omašnoj deci darova u vrednosti oko 500 dina:a. — Dne 20 X11 davalo se na lutka-skoj pozornici komad „Jurič pobednik”, a na Badnjak podeljeno je deci darova u vrednosti od preko 1000.— dinara i to najviše u ži vežnim namirnicama, a mnogo i u robi. Osim toga podeljeno je i robe što se sakupilo kod brače članova po mestu.
Svake nedelje i svakog l.lagdana odr-žavaju se redoviti sastanci članstva, na kojima se iza kratke debate sokolske priredi intimna društvena čajanka.
Spomenuti valja i neumorni rad naših članica koje su organzirale zimsku kuhinju za siromašnu sokolsku decu, iz koje se kroz zimska tri meseca daje deci prehrana. Do sada je sakupljeno
što u novcu što u naturi preko 6000.-din. vrednosti. — E. B.
ŠIBENIK. — Akademija omladinskog otseka Sok. društva. Omladinski otsek Sokolskog društva Šibenik priredio je dne 19 decembra pr. god. svoju drugu omladinsku akademiju. Prireddba je o tvorena pevanjem „Sokolskog pozdrava”, koji su otpevali naraštaj i deca, nakon čega je na aštajski orkestar otsvi-rao državnu himnu. Iza toga su inuška deca izvela raznolikosti. Ova je tačka vrlo dobro uspela. Sledeča tačka bila je šubertova „Serenada”, koju su izve li: na klaviru naraštajka Bučič i na violini naraštajci Bratuš i Župančič. Za tim su muška. i ženska deca izvela do bro „Dečiji ples”, koji je sastavila i u vežbala sestra T. Grubišič. Nato je naraštajac Darko Guloznič s odušev Ijenjem otpevao vrlo dobro „Trubača” od Nikoliča. Zatim su sledile vežbe na konju s jednom hvataljkom, koje je vrlo dobro izveo muški naraštaj. Tada je nastupio ženski naraštaj s vrlo dobro uvežbanim vežbama. Naraštajski orhe star izveo je zatim s mnogo razume-, vanja pod vodstvom brata F. Bizijaka op. 85 od J. F. Mazasa. Nakon toga sledila je „Šestorka” od br. M. Fi lipi-a, koju je muški naraštaj izveo vrlo dobro i efektno.
Nakon odmora naraštajci i naraštajke odigrale su vrlo lepo šalu u jednom činu „Pero Sapunica”, koju je režirala s. M. Bučič.
Akademija je svojini programom i izvedbom istoga vrlo dobro uspela i Sokolsko društvo Šibenik može radom i vodstvom svoje omladine da bude /a dovoljno i ponosno.
TRBOVLJE. — Idejni tečaj sok. aru štva. V decembru se je vršil društveni idejni tečaj za novo članstvo. Pol^g novih članov pa se je tečaja udeleže valo več bratov in sestra, zlasti iz vrst naraščaja in telovadcev. Povprečna u deležba je znašala 62 poslušalca.
V štirih večerih je bilo podanih 8 predavanj o sokolski ideologiji, organi zaciji, zgodovini, tisku itd.
Tečaj je bil zaključen v sobota 19. XII. s predavanjem s. Zorke Vojnovič „Sokolstvo in žena”. Predavateljica je s svojim iskrenim izvajanjem, polnim topfežja sokolskega občutja, priklenila nase 120 sokolskih src.
Po predavanju so novi člani položili zaobljubo, nakar se je lepo uspeli idejni tečaj zaključil s sviranjem državne himne.
VARAŽDIN. — Župski administra tivno-propagandni tečaj. Dne 20 decembra pr. g. održan je u Varaždinu župski administrativno propagandni tečaj. Raspored tečaja bio je ovaj: Bit-nost sokolske misli i glavna načela (br. Deduš); Sokolstvo narod, država i politika (br. Belčič); Sokolstvo, vera, fašiza*m, komuni/am i sokolska demokracija (br. Belčič); Dužnosti sokolskih upravnih organa (br. Spoljar); Značenje telesnog vežbanja u Sokolstvu (br. Bo-sanac); Sokolstvo i selo I i II (br. Deduš).
Tečaj je polazilo 25 tečajaca iz 1 društvai i U četa. Predavanja su tra-jai'a kroz čitav dan, osim za vreme ručka, koji je bio zajednički. Iza sva kog predavanja održana je bratska de bata Po zanimanju polaznici tečaja bili su: I učitelj, 1 dak, 1 rudarski radnik i 22 seljaka. Svi polaznici izrazili su svoje pu no zadovoljstvo te zamolili upravu župe da češče održava takove jedno-dnevne tečajeve. — B.
jjjllllllllllllllllllllllll
TRANSPORTNO, SKLA0IŠN0 I
0TREMNIČK0 P0DUZEĆE
GUSTAV BRELIĆ
IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIH
POHORSKA AGENTURA
Brzoiavi: BREG -Tel. unter. 23
MASARIK0V0 SETAUSTE 5/1
UIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHIIIIIIIIIIIIIIIIIII^
JADRANSKA PLOV1DBA
i iiiiiiiiiHiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiii D. D. SUSAK
imiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii =
Dnevna brsta parobrodska služba iz Suša k a sa Dalmaciju i obrat~ | | no, s po laskom is. Sušaka u 16 sati.
Dnevne redovite parobrodske veste u svim smjerovima i sta sva | | kupališna i Ijetovališna mjesta jugoslovenske obale.
Ugodna turistička putovanja za Dalmaciju, nadalje sta Dalmaciju | i i Grčku, uključiv vožnju, tiranu i krevet, ust umjerene cijene.
Dva puta sedmično brste pruge ist Venecije sta Dalmaciju t obratno. | Redovita parobrodska služba sta promet putnika i tereta is Su~ | | šaka, Trsta i Venecije sta Dalmaciju. Albaniju i Grčku.
Prvoklasni parobrodi — dobra kuhinja, odlična posluga.
|	Ttažite prospekte besplatno-
Prospekte i upute daje: Direkcija u Sušaku, sve njestine agencije i 1 | svi uredi »Putnika« te društva » IVagons—LitsjCook*.
4-1	1-5	=
jrilllllllllllllllllllllillllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllflllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllMIIIIIIIIIIIIIIri
МЕХАНИЧНЕ КАРИКЕ
на ланене пасове наше наЈусавршеније нзраде нуђају: моментално повишење или снижење карика, једнакомеран за-мах те су израђене од челика, опре-иљене са 2 сигуроносне кочнице и зато апсолутно сигурне, а услед нашв раши-рвне фабрикације НАЦНФТИНИЈА гарнитура карика, коју услвд тога набав-ља свако и најмање бр. Сок. друштво.
ТВОРНИЦА гимнастичких справа
Ј. О Р А m Е м
РИБНИЦАна Долењскем
ТРАЖИТЕ ИЛУСТРОВАНИ КАТАЛОП
3-1	______ ______________________
KllsEIi
vSeJimiri- fio
ati
i3&W4«/e
najicttdmjie
KLItARNAn-DEU
tj U ■ I.7AHA DAIMAHHOVA15
—1
Izdaje za Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije D. Paunkovič, Rumunska 56 • Glavni i odgovorni urednik St jepan Celar, Jovana Rističa 6» Uredjuje redakcioni odbor
Štamparija Drag. Gregoriča, Strahinjiča Bana 75. — Beograd