Poštarinа plaćena u gotovu
Cena Din. 1.
OKOLJM
GUA</NIK
6LA5ILO 5AVE.ZA SOKOLA KRALJLVINE.			„ JUGOSLAVIJE
Čuvajte Jugoslaviju!	Izlazi svake subote Godišnja pretplata 50 din Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 Telefon uredništva 30-866 i 26-516, uprave 30-866 ♦ Račun Pošta nske štedionice br. 57.686 Oglasi po ceniku Rukopisi se ne vraćaju	Beograd, 13 mart 1937 God. VIII ♦ Broj 7	
Nj. Kr. Visočanstvo [Knez Namesnik Pavle
pokrovitelj pokrajinskog sleta u Skoplju
Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Knez Namesnik Pavle blagoizvoleo se je pri-miti pokroviteljstva pokrajinskog sleta, koji če se održati o Vidovdanu o. g. u Skoplju prigodom proslave 25-godi-šnjice oslobodenja Južne Srbije.
Oduševljen bratski doček Sokola beogradske župe u Sofiji
Sofija, 12 marta (telefonska vest). Sokoli beogradske župe, koji su otpu-tovali iz Beograda u četvrtak dne 11 o. m. nočnim brzim vozom u posetu brači sofijskim Junacima, stigli su da-nas u podne u Sofiju. U Sofiji Sokolima beogradske župe, kojih je sa članstvom i naraštajem stiglo 186 na čelu sa starešinom župe bratom Stajom Stajičem, prireden je vanredno oduševljen bratski doček.
Sofija je dočekala jugoslovenske Sokole iskičena jugoslovenskim i bugar-skim zastavama. Naročito je odavala lepu sliku velika ulica Marije Luize koja vodi od kolodvora prema sre-dištu grada. Na peronu železničke sta-nice kao i pred samom stanicomt' i po obližnjim ulicama dolazak jugosloven-skih Sokola očekivalo je veliko mnoštvo sofijskog gradanstva i bugarskih Junaka u svečanim odorama sa zastavama i glazbom.
Na staničnom peronu bile su postro-jene počasne čete bugarskih Junaka i Junakinja, koji su u rukama držali jugoslovenske i bugarske zastavice. Medu brojnim pretstavnicima i odlični-cima na dočeku su bili savetnik Jugoslovenskog poslanstva u Sofiji g. Bo-žovič i starešina Saveza bugarskih Junaka brat Raško Atanasov s članovima saveznog vodstva te s članovima uprave sofijske junačke oblasti.
Kada je u 11.50 časova po istočno-Cvropskom vremenu ušao voz u sofij-sku stanicu, nastalo je oduševljeno burno klicanje: Živela Jugoslavija! Živela Bugarska! Živelo jugoslovensko-bugar-sko bratstvo! Dolazak voza glazba je pozdravila sviranjem jugoslovenske i bugarske. himne.
Nakon izmenjenih pozdrava, jugoslo-venski Sokoli krenuli su sa stanice, neprestano pračeni oduševljenim spontanim ovacijama sofijskog gradanstva kao i brače Junaka u Junački dom, odakle su zatim bili povedeni u od-redena im konačišta.
U 13 časova jugoslovenskim Sokoli-nia bio je prireden ručak u najelitnijem sofijskom hotelu „Blgaria”, koji se nakazi pored Dvora. Popodne jugoslovenski Sokoli iskoristili su da razgledaju Sofiju. Naveče pretsednik Sofijske op-Štine priredio je u čast jugoslovenskih Sokola večeru, na kojoj je bilo oko 400 uzvanika.
Jugoslovenski Sokoli su u So-fiii predmet največe bratske pažnje, s koiom ih posvuda susreče gostoljubi-Vo sofijsko gradanstvo.
Jedncr fttupno pitanje, tioje trasi neod/ožno, funda-mentatno str učno i plansfio tešavanje
JUGOSLOVENSKI NARODNI PABHI SOKOLSKI
STADION U BEOGRADU
Veliki svesokolski slet, koji če se, kao što je poznato održati 1941 godine u Beogradu, prigodom navršenja pu-noletnosti Njegovog Veličanstva Kralja Petra 11, uslovljen je jednim naj-krupnijim pitanjem — a to je pitanje izgradnje stalnog Sokolskog stadiona u Beogradu.
Održanje ovog II svesokolskog sleta u Beogradu postavlja pitanje sokolskog stadiona -u prestonici u središte pažnje ne samo naše sokolske javnosti nego i svih onih kojima je na srcu briga oko što snažnijeg razvitka fi-zičke kulture našeg naroda, u prvom redu naše omladine, utemeljene na idealnim težnjama za harmonijom duha i tela a prežete etikom naše nacionalne duše.
Problem beogradskog sokolskog stadiona ne obuhvata samo pitanje, gde i kako če se obezbedi;ti i u-rediti potreban prostor za održa-vanje sleta koji je pred nama, nego je njegova suština u tome da se stvori takav stalan stadion koji če jednom za uvek omogučiti održa-vanje i največih manifestacija i pri-redaba ne samo sokolskih nego telesne kulture uopšte, i svojim uredenjem ostvariti osnovne uslove za pravilan i brži razvitak te-lesnog vaspitanja i u prestonici i u celom jugoslovenskom narodu.
Tome problemu, koji jednako treba da interesuje ceo jugoslovenski narod kao i prestonicu Jugoslavije, posvečuje jugoslovensko Sokolstvo več godinama svoju največu pažnju. Jedino jugoslovensko Sokolstvo proučava taj problemi naučnim metodama — sa gledišta telesne kulture, komunalne politike, ur-banističkog gledišta i državnih potreba, koristeči se bogatim iskustvima stra-nih stručnih radova te vrste, kao i iz-gradenim sportskim parkovima i sta-dionima. Taj rad jugoslovenskog Sokolstva mogao bi se ukratko prikazati, kako sledi:
1) Prvi smišljeni potstrek da se u Beogradu izgradi sokolsko sletište u-činio je brat ing. Kosta Petrovič 1934 u Savetodavnom odboru Ministarstva fizičkog vaspitanja naroda. Na sednici tog odbora 23-VII-1934 g. predložen je načrt „Zakona o Jugoslovenskom narodnom parku Kralja Aleksandra I”, u kome parku je trebao da bude glavni i dominantni deo sokolsko sletište. Dalje su se u tom parku trebala nalaziti vežbališta i takmičišta za sve grane telesnog vežbanja, kao i Visoka ško-la za telesno vežbanje.
Na žalost, taj prvi obrazloženi predlog jugoslovenskog Sokolstva nije na-išao na razumevanje, koje se je moglo sa pravom očekivati. A nadležni fak-tori nisu po tom predlogu ništa pre-duzimali.
2) Ponovni potstrek za ispravno re-šavanje Narodnog parka i Sokolskog stadiona u Beogradu dao je novembra 1934 g. Prosvetni odbor Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, po čijoj je ini-cijativi objavljen u časopisu „Sokolska prosveta” niz članaka brata ing. Ko-ste Petroviča, u kojima se principi-jelno raspravljalo o pitanju Narodnog
parka i Sokolskog stadiona u Beogradu. Na žalost ni ova akcija nije kod merodavnih činioca naišla na ono razumevanje, koje je Sokolstvo sa sigur-nošču očekivalo s obzirom na svesokolski slet koji se je trebao održati u Beogradu 1936 g.
3) Kao treči pokušaj, da se ubede
o	potrebi Narodnog parka i stalnog Sokolskog sletišta u Beogradu svi oni koji bi se več po svom poživit i dužno-sti morali baviti tim važnim problemom, Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije iz-dao je juna 1935 g. knjigu „Sokolski stadion u Beogradu, u Jugoslovenskom narodnom parku Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja”, koja je proi-stekla iz članaka napisanih u „Sokol-skoj prosveti”. Stručna i dnevna štam-pa primila je tu knjigu sa veliki pohvalama.
Knjiga je bila razaslata svima oni-ni», koje treba da interesuje taj važan problem kao sastavni deo opšteg problema harmoničkog vaspitanja jugoslovenske omladine. Težilo se da se me-rodavnim faktorima stavi na raspolo-ženje stručno obradeni i obrazloženi materijal, kako bi im se olakšalo kod stvaranja sudova i donošenja rešenja.
Rok od juna 1935 g. do danas iz-gleda, da nije bio dovoljan da se pitanje privede rešenju.
4) Nakon što je »knjiga izašla pa sve do početka 1937 g. uprava Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije i dalje je podrobno proučavala ceo taj problem u svojim stručnim odborima i Izvršnom odboru. O tome pitanju oba-veštavana je sokolska i šira javnost pre-davanjima preko radio-stanica Beograd, Zagrebi i Ljubljanla i člancima u ”So-kolskom glasniku”, a u više navrata su o tome pitanju raspravljale i dnevne novine te časopisi u vezi sa izjavama ministra g. dra J. Rogiča.
Nakon što su završena potrebina stručna proučevanja pitanja Narodnog parka i Sokolskog stadiona u Beogradu, vodstvo jugoslovenskog Sokolstva pristupilo je donošenju potrebnih od-luka o tome važnom problemu, a koje su objavljene u br. 3 našega lista od 12 februara o. g. i o četnu je izvestila i dnevna štampa.
Skoro istovremeno dok je Izvršni odbor Saveza SKJ rešavao o ovome pitanju, ministar g. dr. J. Rogič pod-neo je 11-11 o. g. finansijskom odboru Narodne skupštine poznati amand-man o izgradnji reprezentativnog stadiona u Beogradu koji če nositi ime „Stadion Njegovog Veličanstva Kralja Petra II”.
Kao što je u zaključku Izvršnog odbora Saveza SKJ od 12-11 o. g. na-glašeno, teži se da se pitanje izgradnje Narodnog parka i Sokolskog stadiona u Beogradu reši u duhu predlog|a i obra-zloženja, koji su dokumentovano izneseni u knjiži „Sokolski stadion u Beogradu”. Misli vodilje, koje su ru-kovodile Savez SKJ kada je zauzimao svoje gledište i donosio zaključke o tome važnom pitanju, dadu se u glav-nom sažeti ovako:
1} Da bc sod nas neobično i mnogo greši, česta i od strane onih koji treba
da te probleme dobro poznaju, kada se razmatra pitanje telesnog vaspitanja naroda sa tri zasebna, na žalost vrlo često i tri suprotna gledišta:	tele-
sno vaspitanje u školi, putem Sokolstva ili treče, putem športa. Medutim mora da postoji samo jedno telesno vaspitanje, a to je ono koje je deo opšteg vaspitanja naroda. Nije time rečeno, da škola neče vršiti svoju naro-čitu, Sokolstvo svoju, a šport opet svoju ulogu. Nasuprot, potreban je ovaj naročiti rad svake od navedenih organizacija, ali tako da teže jednom za-jedničkom konačnom cilju, da „kao čuvar! svetskog mira do največe mere o-jačamo I očuvamo našu odbranbenu snagu — a to je bezuslovno državni problem prvog reda”.
2) Harmoničnost u vaspitanju duha i tela nije dovoljna samo kod pojedin-ca. Ona se mora preneti na ceo jugoslovenski narod, ako smo svesni duž-nosfi koju nam je u amanet ostavio veliki Kralj. A puna harmoničnost u vaspitanju celog naroda može se pestiči samo punont koordinacljom sve-kolikog rada sviju odgovornih činilaca. Bez ove pretpostavke nemoguče je u-spešno delovanje a da se suvišno ne rasipa energija, koje mi i onako nemarno u izobilju da bi je mogli bescilj-no trošiti. Sa ove tačke gledišta treba posmatrati svaki dogadaj koji je u vezi sa vaspitanjem novih jugoslovenskih generacija. Jedan od takvih značajnih dogadaja u vezi sa vaspitanjem novih jugoslovenskih generacija je i II s veslo venski sokolski slet, koji treba da se održi 1941 godine u Beogradu.
Stoga mislimo da je potrebno izrekom naglasiti:
Izgradnja sokolskog stadiona u Beogradu mora se tako pripremiti i sprovesti da se postigne potpuna koordinacija u velikom delanju na harmoničnem vaspitanju celog jugoslovenskog naroda, a istovremeno i koordinacija telesnog vež-banja svekolike omladine u Beogradu.
3) Sve do pokrajinskih sletova, koji su bili održani 1934 g. u Zagrebu i 1936 g. u Subotici, u Jugoslaviji su se izgradivala sletišta neracionalno i bez svakog sistema. Kao školski primer kako ne treba graditi je primer velikog sletišta izgradenog velikim materijal-nim žrtvama u Beogradu 1930 god. za I svesokolski slet. Sletište je služilo za nekih 8 priredaba, pa se posle toga opet porušilo, a da nije ostalo ni traga ni glasa, da je taj prostor jednom služio potrebama telesnog vaspitanja naroda.
Pogreške koje su učinjene prilikom izgradnje sletišta 1930 godine ne smeju se više ponoviti. Dosta je bilo ekspe-rimentisanja. Moramo pristupiti siste-matskom i racionalnom radu. Naša je dužnost da uverimo sve merodavne fak-tore, u prvom redu Kraljevsku vladu i Opštinu grada Beograda, da izgradnja sletišta za veliki slet 1941 godine mora biti produkt smišljenog, sistematskog
i racionalnog delanja sviju pozvanih faktora.
4)	Dokumentovanom raspravom „Sokolski stadion u Beogradu” neoborivo je dokazano da je s obzirom na po-potrebno sokolsko sletište u Beogradu, jedino ispravno i moguče rešenje: DA SE U BEOGRADU PODIGNE NARODNI PARK ZA TELESNO VEŽBA-NJE U KOM CE BITI I DOMINANTNI DEO - SOKOLSKO SLETIŠTE. Taj park treba tako projektovati i omogućiti njegovo izvodenje, koje če osigurati potrebe budućeg velegrada Beograda, a što če biti od presudnog upliva i značaja za dalji razvitak pre-stonice Jugoslavije.
Izgradnja toga parka treba da izvire iz sistetnatskog i racionalnog rešenja svih potrebnih vežbališta u Beogradu, a Narodni park treba da je kruna tog sistema vežbališta u Beogradu. Prema torne
treba da se mnoga dispozicija u uredajnim osnovima grada Beograda iz osnova promeni, odnosno dopuni,
u duhu savremenog rešavanja urbani-stičkih problema, gde sve više dobiva u važnosti ispravno rešavanje potreba vežbališta kao jednog dela važnog problema zelenila i javnih nasada. Da se u Beogradu ovaj ceo problem mora što pre iz osnova rešiti ukazuje najbolje jedan stručan izveštaj u pogledu vežbališta i vežbaonica u Beogradu, gde se medu ostalim kaže:
„U sainom Beogradu nači če se klasični primeri kako ne bi smelo da bude: Realka, Prva muška, Tre-ča muška, Četvrta muška, Peta muška, Muška učiteljska škola, Ženska učiteljska škola, Prva ženska. Neki od ovih zavoda nemaju čak ni dvo-rišta a kamoli gimnastičke dvorane”. Narodni park za telesno vežbanje u Beogradu treba da zadovolji:
a) potrebu vrhovne državne uprave telesnog vežbanja u Jugoslaviji (Visoka škola za telesno vežbanje; uzorna vežbališta itd.);
b) potrebe Sokolstva (svesokolski sle-tovi, pokrajinski sletovi, takmiče-nja i t. d.);
c) potrebe športa (olimpijade, balkanske igre, medunarodna takmiče-nja it.d.);
d) potrebe grada Beograd?, (znatan deo vežbališta u sistemu vežbališta, zelenila, javnih nasada i odmarališta grada Beograda).
Park za telesno vežbanje, koji od-govara potrebama opštine grada Beograda, trebao bi da Obuhvata ove komplekse vežbališta i borilišta, koje treba po načelima vrtljarske arhitekture i ce-lishodnosti u iskoriščavanju povezati u jednu celinu:
1) Sokolsko sletište — sokolski stadion, koji opet treba da sačinjava:
a)	odgovarajuči slobodni prostor o-ko sletišta; b) glavno vežbalište, koje je slično onome običnog sportskog borilišta; c) zbiralište povezano sa potrebnim svlačionicama itd.
2) Jedno ili dva obična sportska borilišta. Od ovih jedno- može da bude spprtski stadion.
3) Kompleks igrališta na travnjaku ža: nogomet, hazenu, hokej, košarkuitd. Obično če se sa ovim ogralištima porezati potrebna vežbališta: za vežbanje bez sprava; za vežbanje na spravama; za laku atletiku i borilačke vežbe (o-siin streljanja).
4) Igrališta i borilišta za tenis.
5) Strelište.
6) PlivaliŠte sa skakalištem mogu se vezati sa kupalištem.
7) Veslačku stažu, eventualno vezana sa jedriličkom stazom.
8) Klizalište.
9) Jahalište.
10) Biciklističko (i eventualno moto-ciklističko) trkalište.
11) Poljane i vežbališta za decu i o-mladinu, odmarališta za odrasle.
Prema tome od presudne je važnosti, da se odmah izradi ispravan i potpun projekat celokupnih zelenila, javnih nasada i vežbališta budučeg velegrada Beograda. Taj se projekt ima vremenom, po napred smišljenom planu, pri-voditi u život. Treba da se rukovodimo načelom: stvoriti veliki plan, pa ga po mogučnosti izvoditi; a ne stvoriti mali plan, pa ga onda dopunjavati. Treba raditi iz velikog u malo, a ne obratno.
5)	Narodni park za telesno vežbanje u Beogradu treba da postane uzoran
državni institut. Pored sokolskog sletišta, sportskog stadiona, borilišta i vežbališta za sve grane telesnog vežbanja, u uzornom Narodnom parku treba da se nalazi: Visoka škola za telesno vežbanje, koja nam je danas potrebna kao nasušni hleb, ako smo doista shvatili i obuhvatili značaj telesnog vaspitanja omladine.
Oživotvorenje takve narodne potrebe treba omogučavati svim raspoloživim sredstvima i na sve moguče načine: treba osigurati budžetom države i opštine stanovita novčana sredstva; treba sve što je moguče za Narodni park staviti besplatno ili po režijskoj ceni na raspoloženje:	potrebno zemljište,
materijal iz državnih preduzeča, mladice iz državnih šuma, prevoz materi-jala; treba se po mogučnosti u ovom vanrednom slučaju osloboditi zakonskih stega, koje bi smetale ostvarenju zamisli; koriščenje besplatne radne snage: vojne vežbe tehničkih trupa, radna snaga po zakonu o nedržavnim pu-tevima, apšenici, javni radovi itd.; lu-trije u korist Narodnog parka itd.
Prilikom debate o budžetu Ministar-stva fizičkog vaspitanja naroda u Na-rodnoj skupštini, ministar dr. Josip Ro-gič, podnoseči svoj ekspoze, ponovio je uglavnom ono što je o budžetu, delokrugu rada i težnjama svoga resora izjavio u skupštinskom finansijskom odboru.
U svome ekspozeu ministar dr. Ro-gič izneo je izmedu ostalog sledeče:
— Ministarstvo fizičkog vaspitanja naroda kao jedno od najmladih ministar-stava započelo je svoj rad u 1932, te je tokom svog postojanja do sada iz-radilo nekoliko zakona putem Narodnog pretstavništva, kao zakon o oba-veznom telesnom vaspitanju, zakon o vatrogastvu, zakon o podizanju domova, kao i potrebite pravilnike za iz-vršenje ovih zakona. Osim ovog za-konodavnog i čisto administrativnog rada ovo Ministarstvo je s materijalnim sredstvima koja su mu bila odobrena po predloženim budžetima do sada pomagalo sve naše sportske ustanove kao i sve ustanove telesnog vaspitanja u-opšte, a osobito ivijveču Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije. Osim toga Ministarstvo je pomagalo i održavanje reprezentativnih nastupa u inostranstvu. Kao najvažnija priredba te vrsti je na-stup reprezentacija na XI olimpijskim igrama prošle godine u Berlinu. Ovo Ministarstvo zajedno s postoječim našim Olimpijskim odborom omogučilo je dostojnu spremu naših takmičara i možemo ipak da konstatujemo, da je na prošloj olimpijadi u Berlinu naša reprezentacija bolje od svih dosadaš-njih u propagandističkom pogledu po-digla ugled našeg športa u inostranstvu.
Medutim moram ovde odmah konsta-tovati, da do sada niti kod našeg jav-nog mišljenja a ni kod svih mero-davnih činioca nije ukazivano dovoljno pažnje niti je dovoljno shvačena važnost onih velikih zadataka, koje ima pred sobom ovo Ministarstvo. Ti naj-važniji zadaci, izraženi u opštim linijama, su: telesno, moralno i nacionalno vaspitanje naše omladine i podizanje sportskog i viteškog duha u njoj. Imao sam prilike da vidim u stranim državama, s koliko se moralnih i materijal-nih žrtava unapreduju ciljevi telesnog vaspitanja naroda, s koliko se interesa, pažnje i rada unapreduje ova grana nacionalne i državne politike, jcr sada u ostalom svetu vlada nepodelje-no mišljenje, da je za podizanje kako rasne a tako i moralne snage jednog naroda potrebito što večim radom i što večim materijalnim sredstvima pot-pomagati razvoj telesnog vaspitanja naroda uopšte.
Svi znaci pokazuju, da se i kod nas u tome pogledu pošlo na bolje i na-damo se, da če ovo pitanje pravilnog izvodenja telesnog vaspitanja naroda
Konačno je Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije predlagao, da se ta zamisao u toku niza godina privede u delo, tako da 1941 god. bude zavrženo potrebno Sokolsko sletište, i to tako, da to sletište može da primi 8000 vežbača koji če istovremeno nastupiti u areni kao i 60.000 gledalaca u gledalištu; ali sletište treba tako izgraditi da če se isto sa najmanjim mogučim smet-njama moči preudesiti za 20.000 vežbača i 100.000 gledalaca.
6)	Pre nego što je gosp. ministar dr. Rogič podneo pomenuti amandman Narodnoj skupštini, izneo je Save/ SKJ sledeče:
„Takvo monumentalno delo po-diže se samo jednom u ljudskom veku. Zato mislimo da ne može biti ni časka sumnje kome treba to delo posvetiti. Taj park za telesno vaspitanje — koji će do-prinositi znatan udeo preporodu i potpunom ujedinjenju jugosloven-skog naroda — ima da se posveti Zatočniku i Mučeniku jugo-
i omladine naiči na punu potporu kako naše javnosti tako i našeg Narodnog pretstavništva
Rad ovog Ministarstva može da se obeleži u dva pravca: prvo u pravcu potpomaganja privatne inicijative u svim našim sportskim organizacijama, potpomaganje Sokolstva kao i vatro-gastva, koje organizacije imaju svoj posebni zakon, a drugi pravac rada o-vog Ministarstva bio bi izvršavanje zakona o obaveznom telesnom vaspitanju. Ovaj zakon kod nas postoji več od godine 1934, ali iako je donesena u-redba o izvršavanju ovoga zakona, i-pak se vrlo malo do sada radilo na tome da se ovaj zakon sprovede u delo. Zapreke koje su uglavnom stajale na putu pravilnom izvršavanju ovoga zakona uglavnom su materijalne prirode. Ovaj zakon predvida nastavu telesnog vaspitanja u prazničnim tečaje-vima, koji se imaju održavati u celoj zemlji, i to u svima varošima, varo-šicama i seoskim opštinama. Kao ta-kav ovaj zakon iziskuje i mnogo mate-rijalnih sredstava, jer obvezuje sve naše seoske opštine da iz svojih sredstava nabave kako pogodno vežbalište za o-državanje nastave, tako i plačanje na-stavnika u tim prazničnim tečajevima. Poznavajuči teško financijsko stanje naših seoskih opština, nije se moglo u tome pogledu pokročiti napred, tako da su naredbe zakonodavca u tome pogledu ostale mrtvo slovo na papi-ru. Iznimku čine pojedini gradovi, kao: Beograd, Zagreb, Ljubljana i Skoplje, jer se u tome pogledu pokazao pri-ličan napredak i gradske opštine iz vlastitih sredstava održavaju redJvno praznične tečajeve s našom izvanškol-skom omladinom od 14—20 godina starosti.
Ne treba mislim da ističem naročitu važnost ovoga zakona, jer držim da smo svi složni u tome, da s našom o-mladinom, koja se nalazi izvan škole, treba i mora da se nešto učini ko-risnog, kako u njenom vlastitom interesu, a tako, i u interesu samog naroda i države. Ne smemo dozvoliti da ta naša omladina, koja se regrutira večinom iz seljačkog, malogradanskog i zanatlij-skog stanovništva, u svojim slobodniin časovima besciljno luta ili pada pod u-pliv loših i destruktivnih elemenata u-lice, več moramo toj omladini putem prazničnih tečajeva, u kojima če se osim vršenja čisto telesne nastave održavati i korisna i poučna predavanja, stvoriti preduslove za zdraviji, normalni telesni, moralni i nacionalni razvitak.
Za ovako opsežan i veliki zadatak, budžet koji se pred vas iznosi, iako je povečan za milijun dinara, ipak je isuviše mali da bi u potpunosti mogao efikasno ostvariti ove zadatke. Ali ipak usprkos tome, Ministarstvo če i sa sa-dašnjim budžetskim sredstvima tokom
slovenske misli — Viteškom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju. Zato neka taj park za telesno vežbanje nosi ime „Jugoslovenski narodni park Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja” kao večan spomenik Njegove veličine i slave”.
Iz ovog svega izloženog sledi, da u duhu čiste sokolske ideologije jugo-slovensko Sokolstvo ima pred očima svekolike potrebe jugoslovenskog naroda. I zato ono ne teži da reši ne-ovisno od celine samo svoju momen-tanu potrebu.
Jugoslovensko Sokolstvo se stoga zalaže sa svom svojom snagom u ime svih svojih 300.000 pripadnika da se do 1941 god. — do dana punoletnosti svog Ijubljenog Kralja Petra II — reši problem sokolskog sletišta u okviru Jugoslovenskog narodnog parka u Beogradu, koji če služiti za vaspitanje novih, zdravih generacija jugoslovenskog naroda.
ove godine pokrenuti najživlju akciju, da se u tome pogledu krene napred i da se pokaže veči zamah rad'a i veči uspeh, nego što se to do sada radilo.
Sadašnji budžet pokazuje glavne smernice rada ovog Ministarstva, a ta-mo gde su pojedine partije nedovoljne za izvršenje toga rada, dopunio sam sa amandmanima, koje ču imati čast predložiti i koji če zajedno s celim budžetom dati pravu sliku delatnosti ovog resora.
Amandman, kojim se traži produženje odredbe §-a 97, sadašnjeg finansijskog zakona i kojim se traži 2,000.000,— dinara za izvršenje zakona o obaveznom jffi telesnom vaspitanju, neophodno je .po-treban u sastavu ovog budžeta, jer če se na taj način stvoriti potrebiti nastav-nički kadar za izvodenje obaveznog telesnog vaspitanja.
Što se pak tiče amandmana za osni-vanje škole za telesno vaspitanje, kojim se traži svota od 750.000,— dinara, na-vešču samo ovu činjenicu: medu svim evropskim zemljama jedine su Jugoslavija i Albanija, koje nemaju škole za telesno vaspitanje.
Nedovoljna sprema naših sadašnjih nastavnika i učitelja telesnog vaspitanja po srednjim i njima ravnim školama učinila je, da se kod nas telesno vaspitanje smatra kao drugorazredno u pogledu vaspitanja naše omladine. I ovo Ministarstvo več dve godine predu-zima korake da se ostvari otvorenje te škole, pa smatram, da je sada na-stupio krajnji momenat, da se to pitanje definitivno reši, i da se u našoj zemlji otvori škola za telesno vaspitanje, iz koje če se regrutirati potreban broj sposobnih nastavnika za telesno vaspitanje, kako u školama, tako isto i u prazničnim tečajevima za našu iz-vanškolsku omladinu, kao i za telesno vaspitanje u našoj vojsci, Ako se ova škola otvori u narednoj budžetskoj go-dini, onda če biti udaren osnovni kamen telesnom, moralnom i inacionalnom vaspitanju celokupne naše omladine.
Tražim amandmanom 300.000 dinara za Sokolsku župu u Skoplju radi izgradnje stadiona za pokrajinski sokol-' ski slet, koji če se održati na Vidovdan o. g. u okviru velikih svečanosti i 25-godišnjice oslobodenja Južne Srbije. Mislim, da ne trebam posebno naglaša-vati veliko nacionalno značenje ove priredbe, tim više, što bi podizanje tog stadiona i posle ovog sleta služilo za izvodenje telesnog vaspitanja naše o-mladine u Skoplju.
U predloženom budžetu za 1937/38 potkrale su se neke greške, tako da na odnosnom amandmanu, koji sam podneo treba da se ovaj predlog budžeta promeni i da glasi:
„U budžetu Ministarstva fizičkog vaspitanja naroda menja se: „Štipendije za obrazovanje nastavnika u inostran-
EHSPOZE MINISTRA ZA FIZICKO VASPITANfE NABODA DRA J. R0GIĆA U NARODNOJ SKUPŠTINI
REORGANIZACIJA MINISTARSTVA — 0SNIVANJE ŠKOLE — IZGRADNJA STADIONA NJ. VEL. KRALJA PETRA II U BEOGRADU — REFORMA I KONTROLA TELESNOG VASPITANJA
stvu i usavršavanje lekara u sportskoj •nedicini Din. 210.000. Svi troškovi o-jfo osnivanja i održavanja stoičnih tepeva Ministarstva fizičkog vaspitanja naroda za obrazovanje nastavnika, in-struktora i trenera specijalnog telesnog vaspitanja, kao' i za držanje nastavnika, •nstruktora i trenera u tim tečajevima Dinara 700.000. Uredenje sportskih vež-bališta dinara 1,000.000. Razne pojoči savezima, potsavezima, klubovima 1 društvima Ministarstva fizičkog vaspi-*anja naroda, za koje nije ranijim partijama i pozicijama dodeljena pomoč za unapredenje športa u zemlji, kao i za priređivanje svih takmičenja, za da-vanje potpore klubovima i društvima za održavanje vežbališta, nabavku pribora i sve ostale potrebe, koje ministar svojim rešen jem odredi: Savezu skauta ^in. 70.000.— ; Zimsko sportskom sa-yezu Din. 100.000.— ; za učešče takmi-cara na olimpijskim igrama u Tokiju (Japan) 1940 Din. 100.000.- ; Lako-atletskom savezu Din. 100.000.— ; Stre-Ijačkom savezu Din. 100.000.— ; Ve-ylačkom savezu Din. 100.000.— ; Ma-čevalačkom savezu Din. 60.000.— ; Nogo-nietnom savezu Din. 30.000.— ; Plivač-kom savezu Din. 40.000.— ; Šport klu-bu »J«g” iz Beograda za dovršenje i nredenje zimsko-sportskog doma na Mavrovim Hanovima i za podizanje i Uredenje veslačkog domja i hangara na Ohridskom Jezeru Din. 50.000.— ; Janačkom klubu Sv. Đorđe iz Beograda j-tin. 50.000.— ; sportskim savezima, potsavezima, klubovimia i društvima u ime Pomoči, i to klubovima od 5 do Din 20.000.— ; ukupno Din. 309.000.— Sve-ga Din. 1,109.000,-Napominjem, da se ovim amandma-noni ni ukoliko ne menja budžetski efekat več u okviru istog izvršene su Promene pojedinih pozicija, dok je koračna budžetska brojka ostala ista.
. Amandman za podizanje reprezenta-tivnog stadiona u Beogradu glasi:
„Na dan 1 aprila 1937 osniva se kod Državne hipotekarne banke u Beogradu fond za izgradnju državnog re-Prezentativnog stadiona u Beogradu imenom: „Stadion Njegovog Ve-,canstva Kralja Petra II.” Ovim fon-pm upravlja ministar fizičkog vaspitanja naroda. Oradsko poglavarstvo gra-i ‘i Pograda ustupiče Miništarstvu fizičkog vaspitanja naroda pogodno ze-mljište na kome se ima izgraditi stadion. Ovlaščuje se ministar finansija ш da iz budžetskih rezervnih kredita za budžetsku 1937/38 godinu uplati u fond kod Državne hipotekarne banke sumu °d Din. 5.000.000.— kao prvu ratu za °stvarenje izgradnje stadiona. Ministar-ski savet na predlog Ministra fizičkog vaspitanja naroda propisače uredbu sa Zakonskom snagom o pribir^nju i u-Plačivanju materijalnih sredstava u fond,
0	rukovanju s istim, o izgradnji i o dpravi stadiona.”
Činjenica je, da če Njegovo Veličanstvo Kralj Petar II postati punoletan ^41, i tom prilikom biče priredene Vetike svečanosti, a predvida se i sve-®°kolski slet u okviru tih svečanosti.
a takvu svečanost mora se izgraditi stadion, koji če služiti i Sokolstvu i °stalim sportskim priredbamfa i biti spo-a°ban da primi velike mase naroda, i
0	se mora izgraditi kao stalni stadion, pJi če kasnije, posle njegovog otvara-Jai služiti za svrhe tih vrsti prireja pa i za održanje olimpijskih i-gara. Tačna svota koliko če stajati iz-gfadnja tog stadiona ne može se predmeti, jer to zavisi od mnogo ele-^enata.
s, ^ pogledu ličnih rashoda Ministar-Ј^Уа oni su povečani svega za 41.664,— х,111- prema prošlogodišnjem budžetu.
Vbvanje štipendista povečano je za
tr °rganizacione i propagandističke Žari °ve’ su najvažniji za izvodenje jj atka Ministarstva fizičkog vaspitanja 1е]Г°^а °bz*rom na zakon o obaveznom ^nom vaspitanju i na održavanje v/4cnjh tečajeva specijalnog telesnog Sr Pitanja, na izvodenje takmičenja dnjoškolskih daka kao i uredenje 3 °rtskih vežbališta, ukupna svota je ji’: 5.036.— Din4 i ona je u ovoj godi-Vo Povečana sa 1,081.336.- Din. S o-Viš'n SVotom, iako je ona još uvek su-sPit ™a^ena> Ministarstvo fizičkog va-buH>njU nar°da nada se da če tokom tat ге^ке 1937/38 godine dati rezul-кзко u pogledu obaveznog tele-
snog vaspitanja tako! i u pogledu specijalnog sportskog rada.
Dve pozicije u iznosu od 6,000.000 Din. pretstavljaju pomoč Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije na osnovu §-a 8 Zakona o osnivanju Sokola Kraljevine Jugoslavije, a pozicija u iznosu od Din. 600.000,— pretstavlja pomoč Vatrogasnom savezu Kraljevine Jugoslavije po §-76| i §-u 86 zakona o organizaciji vatrogastva. Te su pomoči ostale i u ovoj budžetskoj godini i-ste kaoi i prošle godine.
Razne pomoči sportskim društvima povečane su za svega 9.000,— Din. i iznose ukupno 1,539.000,— dinara.
Organizaciji obaveznog telesnog vaspitanja daje se po svuda na svetu sve veči značaj. Prateči napredak vremena i iskustva drugih želimo da op-šte ljudski ideal zdravlja i snage združimo s realnim potrebama naroda. U torne smislu stari zakon o obaveznom telesnom vaspitanju više ne zadovolja-va. Upravo čitavo dosadanje sprovo-denje bilo je u stadijumu ispitivanja i sticanja iskustava obzirom na prilike u kojima se taj zakon imao da prime-njuje.
Po ovlaščenju koji nam daje § 96 finansijskog zakona za 1936/37 izrađena je sada nova uredba o osnivanjut i radu prazničnih tečajeva i izvršenju ostalih odredaba zakona o obaveznom telesnom vaspitanju. Uredba je izradena na o-snovu stečenih iskustava i u duhu stvarnih potreba njihovih mogučnosti.
Glavne karakteristike ove nove uredbe mogu se rezimirati ovako:
Organizacija obaveznog telesnog vaspitanja omladine sprovodi se od Ministarstva fizičkog vaspitanja naroda, i to preko banovina, odnosno srezova i opštinskih uprava, koje obrazuju praznične tečajeve za izvanškolsku omladi-nu, kao i od respektivnih ministar-stava, koja u svojim resorima imaju škole. Na taj je način organizacija pro-vedena u osnovnim, produžnim, srednjim i stručnim školama, dakle proteže se na sve škole osim univerziteta.
Ovakvim sistemom organizacije zajamčen je pravilan uticaj i široka pomoč svih upravnih vlasti u sprovode-nju zakona i postizanju uspeha kod ogromne večine naše omladine, koja mora da bude najjači izvor snage naše narodne odbrane.
Ovom uredbom izvršava se sprovo-denje zakona o obaveznoj telesnoj nastavi kroz sve opštine i kroz sve škole u zemlji. Ranija uredba ograničavala se je samo na gradove, koji spadaju pod zakon o gradskim opštinamla i na pojedine sokolske jedinice, uglavnom na izvanškolsku omladinu, što nije da-valo potrebne rezultate a istovremeno nije nosilo odliku jednakosti i bilo je protivno slovu i duhu zakona.
Ujedno na ovaj način zagarantovana je i dragocena pomoč vojnih organa, kako u pogledu dotacije tečajeva iško-la potrebnim vojnim materijalom, tako i u pogledu potrebnog broja specijalnih tehničkih instruktora, uz saradnju starešine kadra naše narodne vojske. Do-sada specijalna nastava nije se uop-šte izvodila.
Uredbom je detaljno razraden nastavni plan i program radai i data je mo-gučnost Ministarstvu da odštampa i svoje udžbenike, od kojih če jedan biti u rukama zainteresovanih več do 1 a-prila.
U pogledu tečajeva za obrazovanje nastavnika telesnog vaspitanja uveren sam da je pronaden najbolji put. Ministarstvu je omogučeno da se spro-vedu ovi tečajevi i time če se postiči podizanje naučnog nivoa i ujednače-nje nastave. Nastavnici se biraju iz redova nastavnika osnovnih škola, nastavnika gimnastike, rezervnih oficira vojske i mornarice i iz redova tehničkih članova sportskih i viteških dru-štava. U pogledu prava sprovodenja obavezne telesne nastave zasebno, a paralelno sa prazničnim tečajevima, iz-jednačena su sva udruženja sa Uljevima telesnog vaspitanja; te su do-kinuti svi eventualni privilegiji, davani ranijom uredbom.
Na koncu, prema dosada stečenom iskustvu, ovom su uredbom odredeni i tehnički propisi za finansiranje i administriranje prazničnih tečajeva, a Ministarstvu je omogučeno da prema potrebama i budžetskim mogučnostima pomaže praznične tečajeve i škole, kao
i sva ona lica koja rade na obaveznom telesnom vaspitanju.
U daljnjem sprovodenju zakona o obaveznom telesnom vaspitanju našeo-mladine naredio sam študij jednog specijalnog sistema za škole, naročito stručne. Uveren sam, da če prema o-vom planu, na primer svaki apsolvent učiteljske škole postati jednovremeno i kvalifikovani nastavnik za obavezno telesno vaspitanje i da če steči pravo dobivanja čina rezervnog daka podofi-cira posle služenja u kadru samo za 4—5 meseci, i to eventualno za velikih letnjih raspusta.
Očekujem široku pomoč i razumevanje naših nadležnih faktora i celokupne naše javnosti. Ovako shvačen 1 spro-veden zakon o obaveznom telesnom vaspitanju može spremiti našu orriladi-nu i čitav narod za zadatke koji nas čekaju i koje nam vreme nameče.
Obzirom na veliku važnost rada po-dručnog Ministarstva, kalo i na do sada pokazane nedostatke u pogledu organizacije, sprem io sam predlog zakona o reorganizaciji Minislarstva fizičkog vaspitanja naroda i o upravi telesnog vaspitanja.
Što se tiče same reorganizacije Ministarstva, mišljenja sam da isto treba da bude postavljeno na višu stručnu podlogu, a ne kao što je često do sada bio slučaj, da se rad Ministarstva kreče u čisto birokratskoin opsegif i do-deljivanju raznih pomoči. A što se tiče uprave telesnog vaspitanja, mišljenja sam, da bi trebalo izvršiti kon-centraciju rada, i to kako u pogledu telesnog vaspitanja naše školske omladine, tako! i u pogledu telesnog vaspitanja izvanškolske omladine.
Nastava telesnog vaspitanja u našim školama treba da dobije ozbiljan karakter i treba da se vrši što inten-zivnije i planski što stručnije. U pogledu telesnog vaspitanja naše izvan-školske omladine ovo Ministarstvo treba putem svojih organa ne samo da vrši kontrolu, več i da daje inicijativu, kako u pogledu sprovodenja same nastave telesnog vaspitanja, tako isto i inidjativu u pogledu pravilnog razvoja naše omladine u nacionalnom i mo-ralnom pogledu.
Smatrao sam zbog pravilnog razvit-ka naših sportskih ustanova i telesnog vaspitanja u njima da predložim upro-jektu zakona takve odredbe, koje če o-vom Ministarstvu davati pravo ingeren-cije u njihov rad tamo gde to zahtevaju državn(i i nacionalni interesi, kafoi i tafrio gde to traži sam ugled našeg športa. Poštujuči privatnu inicijativu i veliki rad i preduzimljivost naših sportskih ustanova oko unapredenja telesnog vaspitanja, nikada nije bila namera ovog Ministarstva da se dira u autonomiju naših sportskih društava i nikada nije bila izražena želja za nekom krutom centralizacijom, več nap roti v svrha je samog projekta zakona da se dode do korisne koncentracije čitavog rada oko telesnog vaspitanja omladine i do korisne saradnje i koordinacije rada iz-medu Ministarstva i postoječih usta-stanova. Nikakva težnja za nekakvom etatizacijom ili dirigovanom sportskom politikom nije vodila ovo Ministarstvo prilikom stvaranja ovog novog zakona, več jedino želja za postignučem onih idealnih Uljeva našeg nacionalnog vaspitanja omladine, a to su: zdrava o-mladina, viteški snažna, moralno čvrsta, nacionalno svesna, a sto je najjači temelj na kome treba da se zida budučnost naše domovine. —
Nakon povedene debate, Narodna skupština primila je zatim budžet Ministarstva Tizičkog vaspitanja.
Amandman o sanaciji sokolskih domova
Medu predlozima novih amandmana uz financijski zakon za 1937/38 nalazi se i amandman Ministarstva fizičkog vaspitanja naroda o sanaciji sokolskih domova, a koji glasi:
„Ovlaščuje se Ministar fizičkog vaspitanja naroda da može za Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije zaključiti zajam u iznosu od 10,000.000 dinara sa rokom otplate od 10 godina u svrhu da se izvede sanacija sokolskih domova u zemlji, s tim da se odgovarajučli. anuitet isplačuje iz državne pomoči, ko-
ju Savez Sokola prima iz budžeta Ministarstva fizičkog vaspitanja naroda,
i	s tim da se ova sanacija izvede po planu, koji če odobriti, na predlog Sa-veza Sokola, Ministar fizičkog vaspitanja naroda i Ministar finansija.”
G. dr. Koce se prebacio
U budžetskoj debati u Narodnoj skupštini a posle ekspozea ministra za fizičko vaspitanje naroda dra Josipa Rogiča medu ostalim govornicima o budžetu toga resora govorio je i narodni poslanik g. dr. Juraj Koce, koji je u svome govoru izmedu ostaloga rekao: „Koliko su neosnovani napadaji na dra Korošca u pogledu njegovog držanja prema Sokolstvu, najbolji je dokaz činjenica, da je dr. Korošec još godine 1928 biran za počasnog člana jugoslovenskog Sokola”.
Reče — i ostade živ! G. dr. Koce se je u svojoj dobronamernoj tvrdnji prebacio. Moramo naiine konstatovati da ta njegova tvrdnja, žalimo, nije tačna.
Ciljevi organizacije »Junak«
Iznoseči u osječkom „Hrvatskoin listu” ciljeve nove organizadje „Junak”, koja deluje u nekojim našim gradovi-ma, a koja je bila osnovana i odobrena prošle godine, dr. Franjo Dujmovič Veli, da se ovom organizacijom ukida podvojenost u opštoj narodnoj organizaciji između bivših hrvatskih Sokola
i	Orlova i postavlja jedinstvena osno-vica za omladinsku organizaciju celokupne hrvatske omladine u gradovima.
Prosvetni tečaj Pokrajinskog saveza ruskog Sokolstva u Jugoslaviji
U cilju da se podigne stvaralački rad ruskog Sokolstva u svakom pogledu na dostojnu visinu i da se stvori kadar svestrano pripravnih i predanih boraca za rusku nacionalnu i-deju, Pokrajinski ■ savez ruskog Sokolstva u Jugoslaviji organizovao je pro-svetno-propagandni tečaj.
Tečaj je počeo meseca novembra pr. g., a trajače do jula o. g. Predavanja na tečaju drže se svakog petka od 7 do 9 časova uveče. Broj učesnika va-rira od 25 do 30 osoba.
Program tečaja sastoji se od 6 specijalnih grupa, a te su: proučavanje o-snovnih sokolskih predmeta sa propagandnim ciljem: istorija svih sokolskih saveza od početka pa do danas, ideologija, organizacija Sokolstva i Tir-šov sistem fizičkog vaspitanja;
izučavanje istorije i geografije Rusije od postanka do revolucije 1917 god., razvoj ruske revolucije i odjek iste u drugim zemljama — u cilju pe-dagoško-patriotskom a radi obuke sa ruskom decom i naraštajem;
predmeti gradanske naobrazbe: državno ustrojstvo u raznim zemljama (od široke demokratije do apsolutne monarhije) te savremene političke struje;
proučavanje marksizma (delatnost III Internacionale) i današnjeg stanja — političkog i ekonomskog u SSSR;
proučavanje suštine uzajamne duhovne veze između sviju Slovena u pro-šlosti, sadašnjosti i najbližoj buduč-nosti; i
organizacija prosvetno-propagandnog rada u ruskim sokolskim društvima, otsecima i gnezdima.
Iz ovog programa vidi se cilj i čisto praktičan zadatak tečaja za ruske prosvetne prednjake u Jugoslaviji. Tome još treba dodati da se prilikom sprovodenja programa tečaja pripremaju i sastavljaju članci za štampu, kako ru-sku tako i stranu, specijalno sokolsku
i	opštu; da se spremaju predavanja; da se pripremaju govori pred vrstom, da bi svaki prednjak naučio izlagati svoje misli u granicama određenog zadatka ubedljivo i jasno.
Na taj način spremljeni prednjaU-propagandisti treba da neumorno rade na jačanju i širenju ruske nacionalne ideje u sredini ruske emigracije i ruskog naraštaja i da vaspitavaju one generacije ruskih Sokola koje če ra-diti u svojoj oslobodenoj zemlji istva-rati tamo sokolski pokret na dobrobit napačenog ruskog naroda a preko njega i celokupnog Sokolstva.
N. K.
Sa smučarskih utakmica za prvenstvo Saveza slovenskog Sokolstva i Hanžekov pehar
održanih u Planici od 26—28 februara,
na kojima je pobedio Savez S. K. J.
1) Put u Tamar — staža na 18 km; 2) Dolazak Bugara u Planicu; 3) Jalovec i Vulnar, gde su se držale utakmice u slalomu; 4) Bugaritt Kostev startuje na !8 km.; 5) Pobednik u takmičenju za prvenstvo Saveza S. S. na 18 km. Lojze Klančnik — S. K. J. — kratko nakon starta; 6) Lovro Žemva — S. K. J. — drugi najbolji na 18 km.; 7) Sinovec — Č. O. S. — pred startom; 8) Pobednik u kombinaciji i treći na 18 km. Gregor Klančnik S. k. J. — nakoin starta; 9) Erlebah — Č. O. S, — pred startom: desno, sa štopericom u ruci, br. Moulik, voda čehoslovačke vrste; 10) Knap — S. K. J* pred startom na 18 km.
Izdaje za Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije Đ. Paunkovič, Rumunska 56 • Glavni i odgovorni urednik Stjepan Čelar, Jovana Rističa 6 • Uredjuje redakcioni odbor
Štamparija Drag. Gregoriča, Strahinjiča Bana 75. — Beograd