Fošfarina plaćena u golovu
Cena Din 3
SOKOLSKI GLASNIK
GLAS I1.0 SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog »Sokolska Prosveta«
мч^^——■——————km— ...... m	God.	III.	-	Brof	49
Izlazi svakog četvrtka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo nalazi se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2177, uprava u Narodnom domu, telefon broj 2543 — Ljubljana • Račun poštanske štedionice broj 12.943 © Oglasi po ceniku e Rukopisi se ne vračaj u
IJllblf £*!&€&
9 decembra
Sokolske zastave i nadbiskup
zagrebački
Moje nazlranfe
0 zakonu o osnivanju Sokola kraljevine Jugoslavije
Čilajle sokolske listove!
Kupujte sokolske knjige!
Sirile sokolsku šiampu!
Braćo i sestre!
Podiči, učvrstiti i raširiti sokolsku misao u celom narodu sokolski je za-datak i cilj, koji se postizava dobrim primerom, javnim nastupima, živom reči i štampom.
Štampa je močno oružje. Štampom se širi sokolska misao medu one koji je još nisu prihvatili, i uvrštava ih u so-sokolske redove. — Štampa zbližava i spaja sokolske redove, ona uliva sna-gu, daje pobude, upotpunjuje znanje. Ona poučava, savetuje S obaveštava, ubeduje, oduševljuje, upučuje, daje pobude i zabavlja, nastoji da zainteresuje, da pridobije.
Bez štampe je nemoguče zamisliti organizaciju, a dobru organizaciju bez dobre štampe.
Naše Sokolstvo treba, mora i može da ima dobru štampu, koja sokolska pitanja razmatra sa sviju strana: ideološke, istorijske, organizatorne i vas-pitne. Štampa se stara o usavršavanju sokolsko# rada, izvrševanju sokolskih zadataka i ostvarenju sokolskih ciljeva; ona obuhvata sokolsku stručnu lite-raturu, vaspitava stručne radenike i okuplja ih na zajedničkom poslu.
Bez štampe se Sokolstvo ne može razvijati ni unaprediti. Bez štampe se ne može postići postavljeni cilj.
Sokolska je dužnost predano ra-diti na razvitku, širenju i usavršavanju sokolske štampe. To je dužnost svakog Sokola, a u prvom redu novinara, iz-vestioca za štampu i ostalih časnika. To je dužnost i prednjaka.
Dužnost je sokolsku štampu kupovati i čitati, a ko može dužan je da saraduje.
Štampa je sastavni deo Sokolstva.
Širiti sokolsku štampu, raditi na njenom usavršavanju sokolska je dužnost, potpuno izjednačena s ostalim sokolskim dužnostima.
Bračo i sestre t
Od nas zavisi naša sokolska štampa. PišSte, obaveštavajte, kupujte, či-
tajte i širite sokolsku štampu. To je eokolska dužnost, to je jedan važan sokolski i nacionalni rad.
Svu svoju pažnju posvetite »So-k o 1 s k o m glasniku« i njegovom prilogu »S o k o I s ko j prosveti«. Ne zaboravite da je to sokolski zva-nični organ. To su naše najjeftinije novine, jer za 50 dinara dobivaju se 52 velika broja »Glasnika« i 10 brojeva »Sokolske prosvete«. List izlazi svakog četvrtka u Ljubljani.
Širite mesečnik »Soko«, list pred-njaštva. Cena mu je samo 30 dinara.
Naraštaj treba da svojski prigrli svoj organ »Sokoli č«, koji stoji 20 dinara.
Sokolsku decu učite i privikavajte od rane mladosti da čitaju sokolsko štivo. Razveseličete ih, ako ih pret-platite na njihov mesečni list »N a š u r a d o st«. Oni su naša radost, a njima čete i učiniti radost i veselje kad ih pretplatite na njihov list, koji je pristupačan njihovim dušama. Za 10 dinara godišnje vi stvarate veselje i dobro delo.
Nastojte da se izdanja J u g o s 1 o-venske sokolske matice što više kupuje i čitaju. To su ukusne knjižice u kojima se stručno i zbijeno ras-pravljaju razna sokolska pitanja. Cena je svakoj knjižici samo 3 dinara.
Savezni prosvetni odbor izdao je dosad četiri knjige. Od nas i jedino od nas zavisi da svoja izdanja nastavi.
Naša sokolska literatura je još mala. Prihvatimo ono malo Sto se izdaje štampom, jer samo tako lemo našu štampu unaprediti a s njome i celo Sokolstvo.
Zato, bračo i sestre,
ispunjavajte svoju sokolsku dužnost: kupujte, čitajte i širite sokolsku štampu, pretplaćujte se na sokolske listove i saradujte u njima.
Budite uvereni da radite lep i ko-ristan sokolski i nacionalni posao.
ZDRAVOl
9AVEZ SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
U propagandne svrhe za sokolsku štampu rasposlali smo svakoj jedinici po deset letaka, da ih svako bratsko društvo i svaka bratska četa upotrebi odmah na korist širen ja sokol, štampe. Neka ovi letci ne ostaju kod pojedi-naca, več ih dajte iz ruke u ruku — svima!
Letak je priložen takoder i svakom broju današnjeg »Sokolskog glasnika«. — Bračo i sestre, vi, koji primate naš list, podite s tim letkom i do drugih, koji još nisu pretplatnici naših sokolskih listova, i pozovite ih, da se i oni na nje pretplate.
Svim bratskim jedinicama poslali smo takoder, zasebno, i po nekotiko uplatnih čekova za pretplatu na naše sokolske listove. Ako ih sami više ne-
mate, zatražite ih tada od svojih jedi-nica i s tim čekom izvršite odmah svoju dužnost pretplatnika na sokolske listove. Pri slanju pretplate, na pole-dini čeka. ili pak u zasebnom poprot-nom pismu, uvek tačno naznačite i to, za koje razdoblje šaljete pretplatu I za koji list.
U najskorije vreme poslačemo vam takoder i novi cenik izdanja Ju-goslovenske sokolske matice.
Bračo i sestre, setite se vaše duž-nosti prema sokolskoj štampi i izvršite ju savesno, sokolski, osobito to u ovim danima propagandne nedelje naše, sokolske štampe!
Po vašim uspesima videče se vaš
rad!
Nadbiskup zagrebački g. dr. Ante Bauer našao je nedavno za shodno da izričito zabrani svome sveštenstvu osvečenje sokolskih zastava. Kada je u jed no m konkretnom slučaju Sokolska župa Varaždin zatražila od njega cr-kveni blagoslov zastave Sokolske čete Sv. Ilija Obreš, u svome pismu od 14 jula o. g. Njegova Preuzvišenost odbila je ovu smernu molbu najoštrije sa ob-razloženjem, da je Soko kraljevine Jugoslavije proglasio ideologiju Miroslava Tirša za svoju, a pošto pak »dr. Miroslav Tirš nije bio samo bezvjerac nego i bezbožae« to »blagoslivljati barjak društva sa ovakvom ideologijom zna-čilo bi u najmanju ruku preporučivati vjerski indiferentizam«. Ovo pismo donosi »Katolieki list« br. 30. 31 od 14 avgusta 1932 godine kao načelnu odlu-ku preuzvišenog g. Ordinarija znanja 1 ravnanja radi župnicima i dušobriž-nicima.
Moglo bi se doduše i ravnodušno 1 čutečki preči i preko te izjave, jer svetloj uspomeni dr. Miroslava Tirša i nadasve jasnoj sokolskoj ideologiji rdje potrebna nikakva naša naročita odbrana, ali visoki položaj koji g. dr. Bauer zauzima u našoj katoličkoj crkvi i zabuna, koju bi ovaj njegov postupak mogao uneti u jedan neobavešteni deo naše javnosti, nameču nam ipak dužnost da jedanput za svagda odlučno obeležimo naše stanovište po svim onim pitanjima, koje je u svome pismu Njegova Preuzvišenost izvolela nabaciti.
Pre svega zaista ne možema da shvatimo, po čemu i na osnovu kakvih činjenica smatra g. Bauer da ima pravo okarakterisati sokolsku ideologiju kao bczbožnickti i ireligioznn. Na njega upučena molba župe u Varaždinu radi crkvenog blagoslova sokolske zastave, koja je služila kao povod njegovoj izjavi, izvesno je da ne može predstavljati Jobar razlog ?a ovu. Ako je jugoslovensko Sokolstvo zaista tako bezbožnički, ireligiozno i antikatolički raspoloženo, zašto traži onda osvečenje svojih zastava, od te iste katoličke crkve? Na to pitanje je zaista teško odgovoriti. Neka nam Njegova Preuzvišenost navede samo jedan naš akt, koji bi bio uperen protiv vere i crkve, akt koji ne bi bio inspirisan idejom pomirljtivosti, i poštovanja prema sva-čijem verskom uverenju i vekovnim ustanovama, kao što je crkva. Naša nas ideologija uči da gradimo a ne da razaramo, da ljubimo a ne da mrzimo; to če nam priznati i Njegova Preuzvišenost, ako se malo dublje bude upo-znala sa sokolskom idejom umesto da je odmah anatemiše.
Naša nas ideologija, ideologija »bezbožnika« Tirša, uči da oplemeni-mo dušu čovekovu, da čoveka popravimo i uzdignemo do jednog višeg stepena savršenstva. Naša nas ideologija uči bratskoj ljubavi i poštovanju, uči nas, »da ljubimo bližnjega kao samog sebe«, a u tim rečima je, kako to apostol Pavao kaže, sadržan sav Zakon Božji. Naša nas ideologija uči da sakup-Ijamo duševna blaga i bogatstva i da odlučno podemo onim putem, koji vodi moralnom savršenstvu i svakoj istin-skoj religioznosti.
U čemu je dakle naše bezbožni-štvo, naša i religioznost, ili kako Njegova Eminencija kaže, »vjerski indiferentizam«?
Od kada je ovu reč »verski indiferentizam« pre tačno stotinu godina pronašao papa Grgur VI ona se mnogo upotrebljava a i zloupotrebljava u iz-vesnim krugovima. Pre sto godina 15 avgusta 1832 god. objavio je papa Grgur XVI svoju čuvenu encikliku »Mi-rari Vos«, u kojoj sc kao indiferentizam žigoše »ono opako mišljenje, da jedan čovek može biti blažen, ma ka-kvu veru ispovedao, ako samo uredno i pošteno živi«, te — kako dalje nastavlja — »iz toga smrdljivog vrela in-diferentizma potiče krivo uverenje ili bolje rečeno ludilo, da svaki čovek mora imati slobodu savesti«. Ne znamo, da li je g. Bauer hteo svojom odlukom da proslavi stogodišnjicu ovc pomalo več zaboravljene cnciklike, ali nam
ipak izgleda, da on Sokolstvu pretba-cuje verski indiferentizam zato što u svoje krilo prima s jednakom ljubavi sve Jugoslovene, bez obzira na njihovu konfesionalnu pripadnost. Ipak g. Bau-eru treba da je poznato, da je od enciklike »Mirari Vos« prošao več jedan vek i da su se prilike od toga doba znatno izmenile.
G. Anti Baueru treba da je još poznato, da u našoj državi žive ljudi raznih vera i veroispovesti, i da naš narod može biti velik i srečan samo onda, ako svi ti ljudi budu bratski složno saradivali. Jugoslovensko Sokolstvo ima da služi našim najvišim nacionalnim ciljevima i ono prema tome ne može biti nikada eskluzivno. Jugoslovensko Sokolstvo ne može biti nikada sredstvo za ničije vlastoljublje, ono nije nikakva konfesionalna organizacija, niti to ikada može da bude. Za pravljenje prozelita i za isključivo konfesionalno vaspitanje Njegovoj Preuz-višenosti stoje na raspolaganje njegovi redovnici, kongregacija i druga slična društva s kojima Sokolstvo ne može imati nikakve veze; to zaista nije teško uvideti.
Usled svega toga na koncu moramo upitati g. Nadbiskupa, kome i čemu služi taj njegov stav prema jugo-
Ne tvrdim, da je to, što ču kazati, samo moje naziranje, jer sam uveren, da je istoga naziranja još mnogo drugih.
To naziranje pak sledeče je:
Zakon o Sokolu kraljevine Jugoslavije nastao je u izvanrednim prilikama, koje su se danas več u mnogom promenile. Takav zakon, kakav je,, bio je dobar i umestan, jer je potpuno pravilno rešio svoj problem.
U promenjenim pak našim unu-tamjim prilikama možda je več nado-šao čas, kada bi se u njemu dalo što da izmeni. Ta izmena trebala bi da se odnosi na onaj spoticajni kamen: na biranje naših upravnih organa, a što bi trebalo da se vrši po »demokrat-skom« »slobodnom« načinu.
Na to pitanje gledamo sa stajali-šta, da za pravilno rešenje nisu potrebne više puta problematične krilatice, več da mora da bude utvrdena stvarna potreba na realnoj bazi.
Tako vidimo opasnost imenovanja uprava, koje odreduje zakon, u tome:
1) Da radi toga načina postavljanja upravnih organa ti organi mogu lako da izgube pravi pojam odgovornosti prema članstvu.
2) Da radi imenovanja ti organi lako mogu da izgube osečaj, da uživa-ju istinsko povercnje članstva, što bi bilo za naš uzgoj, po našim načeli-ma, upravo pogubno.
3) Što članstvo na isti način može da dobijc osečaj, da su mu upravni organi nametnuti, a što bi moglo da urodi posledicom, da bi upravni organi mogli da izgube svoj autoritet. Takoder i to bi bilo za nas pogubno.
4) Što se na taj način mogu lako da stvaraju klike, koje bi bilo za vodstvo nesposobne i što bi se po ovima prečilo razvoj i pritok novih, pomla-dujučih sila.
To su važne činjenice, preko ko-jih ne možemo preči i preko kojih ne može da prede takoder ni država, koja od Sokolstva zakonom traži odgo-varajuče koristi.
Pri tome pak ne smemo da zabo-ravimo na sledeče:
Apsolutne slobode u čovečjem društvu nema i niti može da bude. Svaka sloboda ima svoje granice kao i svoje žrtve.
Tako takoder i u pogledu inge-rence državne uprave ne možemo da zahtevamo preteranu slobodu, dok od države tražimo materijalnu potporu, prednosti i pogodnosti, a što je opča
slovenskom Sokolstvu, za koje izvesno znade, da je u današnjim teškim vre-menima jedan od najčvrščih stubova naše nacionalne misli. Od doba Grgura XVI mnoge se stvari promenuše i mu-dri papa Lav XIII naučio je katoličku crkvu da u svome interesu kao i u interesu celokupnog čovečanstva vodi više računa o postoječim okolnostima. Sa prilikama, koje kod nas danas po-stoje, trebao bi da više računa i gosp. Ante Bauer, u čija patriotska osečanja nečemo nipošto da posumnjamo. Zašto baš danas želi g. Bauer da zameče kav-gu i da nam šilom nameče nekakvu kulturnu borbu, koju mi nikada nismo tražili? Zar u ovu našu napačenu zem-lju, koja je tako razvijena negativnim plemenskim i političkim strastima, treba uneti i verske razmirice?
Najzad moramo još naglasiti, da mi vrlo dobro znamo razlikovati veru od crkve, i crkve od postupaka poje-dinih njezinih pretstavnika. Mi smo du-boko uvereni, da u našem katoličkom kleru, prema kojemu gajimo puno po-štovanje, još žive svetle tradicije bq-sanskih franjevaca, nauke Štrosmajera i Račkog i daleko je od nas i pomisao da identifikujemo istup g. Bauera^ sa shvatanjem naših katoličkih svešte-nika.
Mi duboko žalimo što se tako nešto moglo dogoditi, ali uveravamo Nje-govu Preuzvišenost, da če na našim zastavama, koje se bore za pravdu, isti-nu i bratsku ljubav, ležati Božji blagoslov i bez njegovog posredovanja.
■ svojina države. Državni zakon je opča državna stvar, s kojim se regulišu interesi celokupnosti, koju pretstavlja država kao zakonodavac, i interesi onoga dela naroda, na koji se zakon odnosi. Svaki od dotičnih mora da nešto da, da bi nešto dobio. To »dati« i »dobiti«pak, mora da bude u tako-vom ravnovesju, da se s najmanjim žrtvama postignu < največe koristi za celinu, jer celina je prvi i največi interes sviju nas.
Kako nije moguče tajiti potrebe ingerence države na Sokolstvo uopče, tako moramo da priznamo, da je za sada kod nas još potreban nadzor Sa-veza i župa nad župama i društvima, i to takoder u pogledu, ko vodi pojedine grupe i jedinice. Možda če to biti kroz nekoliko godina več nepotrebno, ali danas je to još neophodno potrebno.
Za mene su merodavne gore navedene četiri tačke štetnosti imenovanja (postavljanja) uprava na jednoj strani, a na drugoj pak faktično potrebna ingerenca države, Saveza i župa glede biranja ljudi, koji trebaju da budu na odlučujučim, vodečim mestima.
Nastaje dakle pitanje, da li se to, jedno i drugo, dade da stavi u odgo-varajuei sklad.
Naziranja sam, da se to da, : to s posebnim načinom postupka pri imenovanju.
Imenovanja treba da se vrše na osnovu pretstoječeg biranja, dakle: Imenovani treba da budu samo oni, koji su bili pre izabrani, koji su pre dobili potpuno poverenje članstva, koje je pre takoder izrazilo svoju slo-bodnu volju i time manifestovalo svoje pravo.
Da pri tome izbegnemo postupak bilo kakovog prikračivanja prava članstva, a da ujedno pak zadovoljimo i potrebi ingerence države, Saveza i župa, postupak bi trebao da bude sledeči:
Bira se i imenuje za vreme od je-dne godine.
Biranje imalo bi da se vrši uvek na glavnim skupštinama društava, župa i Saveza.
Bira se sve članove uprava osim staroste Saveza.
Izbor se vrši s glasovnicama ili usmeno, ako protiv usmenog izbora nema kakovog prigovora.
Staroste i njihovi zamenici, načelnici, načelnice i njihovi zamenici, odnosno zamenice, moraju da budu predmet intimnijeg poverenja, radi toga
neka se taj izbor vrši odvojeno, a izbor pak ostalih članova uprave i njihovih zamenika skupno.
Staroste i njihove zamenike bira se po dvostrukom broju, i to po vr-snom redu, kako to odluči članstvo, koje bira. Prckobrojne se za svaki slučaj uvrsti takoder na skupnu listu ostalih članova uprave, jer zastalno iiživaju veliko poverenje članstva, ina-če ne bi bili predlagani za eventualne staroste, odnosno njihove zamenike.
Načelnike, načelnice i njihove zamenike bira se na predlog odnosnog tehničkog organa (prednjačkog zbora, zbora društvenih načelnika, zbora žup-skih načelnika) i predlaže se višoj instanci u jednostavnom broju. — Ako koji izmedu predlaganih ne bi bio iza-bran, načelnika se nadomesti sa za-menikom, a mesto pak zamenika osta-je prazno.
Ostale članove uprave bira se od jednostrukog i još pola tolikog broja i predlaže se po vrsnom redu, koji če odlučiti članstvo pri usmenom biranju ili če se to utvrditi po višem ili ma-njem broju glasova, koje budu poje-dinci dobili pri glasanju s lističima.
Za organe; koje imenuju uprave (župe, Savez) i za državnu vlast pak treba da vredi načelo, da se po mo-gučnosti udovolji volji članstva, koje bira.
Na taj način ne može doči do ve-čih diferenca, a ako bi pak u kako-vom izvanrednom slučaju do toga i došlo, trebalo bi sazvati ponovno glav-nu skupštinu na kojoj bi se to rešilo u korist sokolske stvari.
Miroslav Ambrožič,
načelnik Saveza SKJ.
Širi/e »Sokolski glasnik«!
/LoVEN/Ko
/0K0L/TK0
Film o svesokolskom sleiu u Pragu
Tako %'elika priredba kao što je bio ovogodišnji svesokolski slet u Pragu, razume se da se nije mogla propustiti a da se ne film uje i to ne samo iz propagandnih, več i iz potpuno stvarnih, struenih razloga, jer iilm, kako znamo, prikazuje mnogo toga, što se onako, mimogredice, kritički nikako toliko ne opaža. Na svesokolskom sletu radilo je svega šest filmskih operatera, razume se, pod stručnim vodstvom filmskih in-ženjera. Svega je izradeno preko 16.000 metara negativa i to mnogo puta pod vanredno teškim okolnostima. Svi snim-ci radili su se naime s namerom da sc prikaže sav slet — osim sletske scene i vojničkog nastupa — ne u nemom več u sinkronizovanom filmu. Tl?me su se uvečale poteškoče pri samom izra-divanju filma. Rigoroznim pregledava-rijem negativa konačno je izvršen jedan sinkronizovan film u dužini, da sasvim ispunja jednu čitavu filmsku pretstavu.
Sletski film prikazivan je u 3 praška kina prvi put 12 novembra.
Rad na historljatu čsl. Sokolstva
Starešinstvo ČOS več duže vremena sprema izdan je jedne velike knjige, koja bi obuhvatila sav historijat češko-slovačkog Sokolstva. Za sada vrše se samo pripremni radovi i zaključeno je da se uputi br. dr. Navratilu, prof. Masarikovog univerziteta u Brnu, mol-ba, da li bi on bio pripravan da izra-di čitav raspored pripremmh radova, kao safkupljanje materijala i t. d., da bi se onda na osnovu toga postepeno sastavio sav historijat češkoslovačkog Sokolstva u svim potankosrima. Računa se, da če biti ptrebno oko 50.000 čeških kruna za ostvarenje ove veoma važne osnove. Definitivni! odluku o sa-moj stvari morače doneti naredna glavna skupština ČOS u proleeu.
Predavanja prof. br. dr, Vajgnera o telesnem vaspltanju
Poznati profesor Karlovo g univerziteta i dekan medicinskog fakulteta brat dr. Karel Vajgner, član starešinstva ČOS i odlični saradnik našeg lista održao je u Brnu 15 novembra jedno predavanje pod naslovom: »Značenje telesnog vaspitanja za narodno zdravijo«. Iz čeških novina saznajemo, da je br. dr. Vajgner .nastavio svojim pre-davanjima i to u Tišnovu za učiteljstvo s temom: »Načela telesnog vaspitanja po školama« te za javnost: »O ciljevima telesnog vaspitanja«, oba puta uz prikazivanje dvaju stručnih fil-mova.
Kako radi Sokolsko društvo Brno I
Sokolsko društvo Brno I kao naj-starije u Moravskoj, koje če baš ovih dana proslaviti 70 godišnjicu svog rada a koje je jedno od najjačih i najagilni-jih sokolskih društava u ČOS uopče, ima ne samo veoma mnogo članstva, več zauzima jedno od prvih mesta medu društvima što se tiče vežbajučih kategorija. Ono je sagradilo i jedan krasan stadion sa sokolanom, koji je veoma uzorno ureden, a pored toga vodi svu brigu i za to, da su sve društvene prostorije iz dana u dan napu-njene s vežbačkim odeljenjima. Dva do tri puta nedeljno prode kroz vežbaonicu društva na stadionu oko 2200 lica - vežbača sviju kategorija. U potankostima rad Sokola Brno I zrcali se ovako: u muškim kategorijama upi-sanih je sada 434 muške dece, 190 na-raštajaca i 464 člana, svega dakle 1138 lica. Od njih nije odustalo od nijednog tefovežbenog časa 843 lica. Prosečan broj učesnika vežbi kod muških kategorija ne samo što je veoma povoljan, nego zapravo odličan. Još bolja je situacija kod ženskih odeljenja, u kojima kod članica vežba 548 žena, 165 nara-štajki i 634 dece; svega dakle 1342 lica, a s prosečniin pohadanjem vežbi 1039 lica. Ove brojke dosta jasno prikazuju rad ovog društva iz kojeg su izišli brača Gajdoš, ovogodišnji prvak ČOS na sletskim utakmicama i u jedno prvak SSS, ter br. Hudec, svetski prvak u telo-vežbi.
Sitne vesti iz češkoslovačkog Sokolstva
Kako je kuča, gde se rodio veliki češkoslovaeki reformator Jan Hus, vlas-ništvo ČOS, zaključeno je na jednoj od poslednjih sodnica starešinstva da se ova i njena okolica ponovo uredi. — Bivše sletište IX svesokolskog sleta bilo je odmah posle sleta sasvim porušeno, osim velike zapadne glavne tribine iz betona. Posle svih ovih radova, ČOS
predala je zemljište sa svim materija-lorn, koji pripada državi, ministarstvu za narodno zdravlje radi daljneg upravljanja. — Iz Fignerovog fonda, ustanove za potpomaganje starih sokolskih bo-raca, kojim upravlja ČOS, isplačeno je i ove godine oko 20.000 KČ i to samo brači starijoj od 60 godina. Najstariji medu njima bio je jedan brat sa 90 godina, član sokolske organizacije več više od 62 godine. — Sve župe Moravske i Šleske održale su u nedelj u 20 novembra svoju zajedničku sednicu u Pržerovu, na čijem dnevnom redu je bilo, osim ostalih referata, referat zamenika načelnika ČOS br. Šmiržaka o reformaciji telesnouzgojnih škola i telcsnouzgojnog rada uopče. Dalje je bio govor o izletu ČOS 1934 godine u Brno, o pokrajinskom sletu u Opavi, o novim pravcima i sredstvima sokolskog prosvetnog rada, o sadašnjim gospodarskim prilikama, li kako da se naj-praktičnije iskoristi čista dobit svesokolskog sleta u Pragu.— Uz pomoč grada Sokolsko društvo Visoke Mito gradi jedan neobično veliki plivački bazen od preko 106 m dužine i 70 m širine. Pored ovog velikog bazena za kupanje biče sagraden i još normalni stadion od 50 m dužine i 12 metara širine. — Za prvenstvo u igrama ČOS u 1933 godini razdeliče se sokolske župe u nekoliko okruga, i to češke u tri, moravske u dva te na jednu za Slovačku i Podkarpatsku Rusiju. Sve igre obaviče se 10 septembra naredne godine u več odredenim mestima.
Jedan nemački glas o Sokolstvu
Veoma je značajno, kako Nemci prosuduju sokolski pokret sa njihovog šovinističkog stanovišta. To nam pokazuje i jedan članak u centralnom organu nemačkih turnera »Dojče Turn-cajtung«, u kome se otvoreno kaže, da je sav sokolski pokret, a naročito češkoslovaški, u prvom redu uperen samo protiv nemačkog naroda. Tako je bilo nemačko turnerstvo opet uzbude-no i alarmirano prilikom izveštaja čeških dnevnih listova, da je broj Soko-lana u ČOS prekoračio prvu tisuču. Ovaj izveštaj ponukao je »Dojče Turn-cajtung« na nove napadaje na češko-slovačko Sokolstvo, tvrdeči, da češko-slovačka država izdaje svake godine ogromne svote, iznudene od Nemaca, Sokolstvu za gradnju sokolana u ne-mačkim krajevima. O ozbiljnosti ovakvih tvrdnja može svaki da stvori sam svoj sud.
S oko —- profesor telesnog vaspltanfa u Ankari
Turska vlada na preporuku ČOS vodi pregovore s br. Františkom Čast-kom da se primi profesure telovežbe na telesnouzgojnoj školi u Ankari, glav-nom gradu Turske. Spomenuta škola odredena je za vaspitanje profesora te-lovežbe na svim turskim srednjim školama. — Brat F. Častka apsolvent je Masarikovog univerziteta u Brnu za te-lovežbu i zemljopis na srednjim školama, dalje je stručnjak za igre, telovežbu na spravama i za šport te se takmičio ove godine na svesokolskom sletu u Pragu u višem odeljenju svoga društva Soko I u Brnu.
IZ UREDNIŠTVA
Izveštaji o proslavi 1 decembra
molimo da nam se pošalju odmah i da budu što moguče krači, inače neče biti moguče da ih se objavi. Oni pak izveštaji, koji nam ne stignu pravodobno da ih možema objav iti još i u nared-noin broju od 15 o. m., nečemo uopče moči doneti.
J UGOSLO VENSKI SOKOLSKI KA-LENDAR ZA 1933
Uredio br. V. Švajgar. Vrlo ukusno opremljen. Bez toga kalendara ne bi smelo da bude ni jednog brata i ni jedne sestre.— Cena Din 9-—.
KALENDARIĆ SOKOLSKE OMLA-DINE ZA 1933
Uredio br. E. Gangl. Ilustrovan s nekoliko veoma lepih i uspelih slika. Cena Din 2•—. Kalendari naručuju se kod Jugoslovenske sokolske matice, Ljubljana, Narodni dom.
PEK SOKOL
more dobiti v najem dobroidočo pekarno v Senovem pri Rajhenburgu. Ponudbe je poslati tvrdki Nikels-bacher & Smerkolj, Ljubljana.
Sokolska radio - predavanja
RADIO-STANICA BEOGRAD
Sledeča sokolska radio-predavanja
održavaju se:
dne 9 o. m. predaje br. Stevan Za-kula o temi: »Sokolstvo i ideja slo-bode«;
dne 16 o. m. predaje br. Dragutin Micič o temi: »Pustite decu u soko-lanu«.
Predavanja održavaju se svakoga petka od 19.30 do 20 časova.
POPULARNA SOKOLSKA RADIO-PREDAVANJA
Sledeče popularno sokolsko radio-predavanje održava se u nedelju dne 11 o. m.; predaje br. Bogdan Spernjak: »O sistemu sokolske telovežbe«.
»Svet pripada peru a ne maču« — rekao je Volter. I mi zaista vidimo, da je štampa najmočnije oružje da-našnjice. Ova »cma umetnost« preplavila je danas sav svet. Danas čitavo čovečanstvo stoji pod vlašču ove »sedme velesile«. Civilizacija, kultura, opšti napredak, danas ne može da se zamisli bez štampe — svakako — dobre štampe. Sve što stvara ljudski duh, na svim poljima ljudske delatno-sti, o svemu tomc govori nam na naj-uverljiviji način štampa — svojim mrtvim pismenima i svojim predoča-vanjem u slikama. Ona nas obavešta-va, ona nas podučava, ona nas vaspi-tava. Štampa nas vodi stazama naj-udaljenije prošlosti, i ako u kakovoj galeriji pokazuje nam živo na doga-daje, život i zbivanja, koja bi nam inače pod koprenom vekovne prošlosti ostala za uvek neznana i nepozna-ta. Štampa nam niže istoriju pred očima naše sadašnjice. Štampa nas veže sa sadašnjicom. Ona nam kao nekim magičnim dogledom razotkriva i doča-rava sadašnjicu neposredno pred naše oči, gde gledamo i slušamo svaki ot-kucaj sadašnjeg svega života, svega čovečanstva. I štampa naročito, pored ostalih modernih tehničkih tečevina, ruši sve udaljenosti i prepreke, koje bi nas delile od života ljudi i naroda, od dogadaja i zbivanja svih krajeva i svega sveta. Ona svojim črnim pismenima i slikama proicira život na platno našeg neposrednog gledanja, bilo fizičkog, bilo duševnog horizonta. Ali i štampa vodi nas i u budučnost, jer iz prošlosti i sadašnjosti nazreva i riše konture njenog izgleda. Ljudsko društvo po svemu tome procenilo jc njen ogromni značaj i bez nje danas ono bi bilo osakačeno, zaustavljeno u svom progresu. I nema danas iole kulturni-jeg čoveka, koji se ne bi služio štam-pom. To bi u najmanju ruku značilo, i pored pismenosti, biti puki analfabeta — neznalica.
U životu svakog kulturnog naroda danas štampa igra jednu upravo neoccnljivu ulogu. Pored svoje ve-lebne uloge u kulturi, znanosti i umetnosti, štampa je najmočnija poluga, koja kod svih naroda i država pokreče sav privredni, politički i socijalni život. Ona ne samo što je u vršenju svoje uloge informativna i didaktična, več je i organizatorna i edukativna sila — najmočniji faktor. U propagand-nom pak pogledu ona je skoro nena-domestiva. Stoga se danas i sve ideje, pokreti i težnje pojedinama, društva, organizacija, naroda i c^aYa..~-~ sve se to izražava, pretstavlja i širi^ naj-uspešnije i najdostižnije preko štampe. Jer dobra štampa, dobro uredena i organizovana štampa, nikada ne pro-mašuje svoga učinka. Štampa je danas jedna od životnih potreba svakog kulturnog čoveka, ili čoveka, koji to hoče da bude.
Kad smo ovako u nekoliko reda-ka istakli važnost štampe, spomenuče-mo i ono, čime štampa treba da se osobito odlikuje, ako hoče da bude na dostojnoj višini i da vrši svoju spaso-nosnu ulogu u ljudskom društvu. Štampa, dakle, treba da je ne samo realna i nacionalna, več takoder i slo-bodna. To je jedan od njenih najvaž-nijih atributa. U slobodnoj štampi samo oseča se bilo slobodnog života i osečanja. Dakle ona mora da se ruko-vodi demokratskim načelima, da ne bi postala reakcionarna, koterijska, defektna. U tome se ujedno zrcali i njena moralna i etička vrednost. A da se štampa održi na toj svojoj višini, ona mora da se pomaže svestrano, moralno i materijalno. Time postaje neodvisna od pojedinaca i koterija, a postaje pravom svojinom i izražajem mišljenja najširih slojeva svih staleža i štičeni-com njihovih interesa.
Kao i ostali pokreti i organizovana društva i zajednice, tako i Sokolstvo podržava svoju štampu i njome propaguje i širi svoju ideju, jer je na-dasve svesno njene silne uloge i njenog neocenjivog značaja u ljudskom
Popularna sokolska radio-predavanja održavaju se svake druge nedelje od 15.30 do 16 časova.
Čestitka poljskog Sokolstva Savezu SKJ
Povodom 1 decembra
Povodom našeg sokolskog i na-rodnog praznika 1 decembra Savez SKJ primio je od poljskog Sokolstva sle-deču brzojavnu čestitku:
Varšava. Dan vašeg narodnog i sokolskog praznika nalazi živa odjeka i u našim srcima sa željom, da živi bratsko jugoslovensko Sokolstvo s njegovim starešinom Nj. Kr. Vis. prestolonaslednikom Petrom! Neka se razvija močna uzajamnost Slovenstva! Čolem!
Za poljsko Sokolstvo brat
životu. Štampa našeg jugoslovenskog Sokolstva, medutim, nalazi se, tako-rekuč, još u početnom razvitku. Ali i ono što več postoji pokazuje nam da ima sve dobre uslove da se potpuno razvije i ojača i da se podigne do uplivnog i snažnog faktora u našem sokolskom naročito, a u javnom i na-cionalnom životu uopče. Naša, sokolska štampa, u prvom redu ima da služi širenju i jačanju sokolske ideje u našem narodu, da ga sokolski vaspituje i da ga privada u sokolski krug. Vršeči tu svoju ulogu, ona u opčem sokolskom uzgojnom pogledu mora upore-do da deluje u punom i čistom nacio-nalnom — jugoslovenskom duhu, a za-tim da kod svojih pripadnika i u celom svome narodu jača i širi duh slovenske bratske uzajamnosti i medu-sobnog upoznavanja i zbližavanja. Njena uloga također i u kulturnom i socijalnom pogledu, naročito za svoje pripadnike, ne bi smela da bude od sporedne važnosti.
Naša sokolska štampa, pogotovo njeni vodeči listovi, nastoji da to i postane, i u tome cilju i upire ona svoje oči u sve sokolske pripadnike, braču i sestre iz svih krajeva naše otadžbine, apelujuči, da bi je, naročito sada u njenom razvojnom dobu, u njenim sokolskim nastojanjima za što uspešnije vršenje njene važne i velike uloge oko promicanja visokih ciljeva našega Sokolstva što svesrdnije i izdašnije po magali, ukazajuči joj svoju moralnu i materijalnu pomoč. Ne bi, mislimo, pogrešili, Lkad bi kazali, da od jakosti sokolske svesti sve naše brače ovisi i razvitak i snaga naše sokolske štampe, a po tome i njena uticajna moč. Jer naše sokolsko pripadništvo jedina
Pod naslovom »Italofobske manifestacije na Sokolskoj izložbi u Beogradu« milanski list »Corriere della Sera« doneo je nedavno o našoj Sokolskoj izložbi sledeči članak, ikoji ovde u celini prenosimo, da se vidi, kako italijanska štampa ne propušta ni jedne prigode a da što tendencioznoga ne donese o našoj zemlji.
Članak glasi:
»Doznaje se iz Beograda, da je od jugoslovenskih vlasti upriličena jedna nova protuitalijanska manifestacija povodom svečane Sokolske izložbe, otvo-rene ovih dana u dvorani Oficirskog doma u prestonici. Izložba obuhvata komemorativne predmete i zastave svih sokolskih župa Jugoslavije od pred-ratnih godina do danas.
Netom sc ude u dvoranu opaža se, pored ostalih napisa, koji veličaju sna-gu Sokolstva ili potsečaju na njegov program, jedan ogromni napis: »Ne zaboravite Istru«, a što neposredno udara uoči svakom posetiocu. U ostalim odeljenjima izložbe izložene su fotografije »istarskih mučenika«, t. j. ustreljenih terorista u Italiji radi njihove kriminalne dinamitaške aktivnosti. Ima tu takoder i materijala, koji se odnosi na aktivnost župa Sušak, Ri-jeka i Zadar, uz obilje fotografija, novina, propagandnih knjiga, i t. d. Zastave župa Gorice i Idrije postavljene su do onih jugoslovenskih župa Sokola.
Ali pak ono što podaje naročiti karakter ovoj izložbi, za koju nije pre-terano da se kaže, da odiše jednom očitom protuitalijanskom atmosferom, to je sastav jedne velike geografske karte Kraljevine Jugoslavije, na kojoj bezbrojne zastavice označuju gustoču sokolskih pripadnika, rasejanih po ce-loj teritoriji. Največa kompaktnost opaža se samo u jednoj zoni: na itali-janskoj granici. Ali i što više. Zastavice, zavite u crno, postavljene su nad
je podrška naše sokolske štampe, o koju se ona oslanja.
Ne mimoilazeči ni preko teških životnih prilika, s kojima se danas bori svaki od nas, mi ipak znamo, da bi ta pomoč našoj štampi morala da bude daleko veča nego što je. Ta mate-rijalna pomoč naše sokolske štampe koju ona očekuje od sokolskih pripadnika, u največem delu, ako ne i uopče, tako je mala i neznatna, da se ne može skoro ni da oseti ili primeti u materijalnim izdacima pojedinca. U razmeru s drugom, vansokolskom štampom, sokolska štampa je najjef-tinija. I stoga uopče ne može se da zamisli jednog svesnog Sokola, iz redova članstva i naraštaja, a kojima je to iole moguče, da ne prima po koji od sokolskih listova. Za našu sokolsku decu pak po svojoj sokolskoj savesti odgovorni su u pogledu sokol, štampe njihovi stariji, kojima je poveren sokolski uzgoj dece. Do njih je da našoj sokolskoj deci, toj našoj uzdanici, pruže sokolsku lektiru — sokolske li-stove i knjige.
Kad bi se naša sokolska štampa savesnijc širila, onaj broj od preko četvrt milijona naših sokolskih pripadnika, s kojim se tako ponosimo, pretstavljao bi i još jaču silu, jer bi za sobom imao i svoju dobro razvijenu i jaku štampu kao faktora od ogromne važnosti po razvitak našega Sokolstva uopče, kao i po upliv Sokolstva na sva krupna pitanja uz-gojnog, nacionalnog, socijalnog i kulturnog karaktera, koja se pojavljuju u našem dnevnom javnom životu. Pored toga bi dobro razvijena i uredena štampa našla mnogo svojih čitalaca i prijatelja i u vansokolskoj javnosti Naravno je, da dobro pomagana i razvijena štampa ujedno biva i savršeni-ja i doteranija.
Uz materijalnu pomoč podjedna-ko je važna i ona moralna. Ne samo time što Sokolstvo treba da svoju štampu posvuda širi i zahteva, več ono mora da u toj svojoj štampi i sara-duje. U Sokolstvu je toliko brače i sestara, koji po svojim odličnim soo-sobnostima i znanju mogu da aktiv-nom saradnjom obogačuju stupce naših sokolskih listova. Pa to ne samo s člancima čisto sokolskog i nacionalnog karaktera, več takoder i s člancima o pitanjima kulturnim, soeijalnim, gospodarskim i ostalim, prakazujuči ih i rešavajuči ih u svetlu i skladu sokolskog gledanja i sokolskih načela.
Ovakovom svestranom potporom, j e d i n o , moči če naša sokol, štampa da uspešno vrši u svojim vlastitim re-dovima kao i u celom našem narodu svoju prvu i največu ulogu — sokolsku, jugoslovensku i slovensku, ne prelazeći ni preko one kulturne i so-cijalne. A ako to iskreno želimo i jer se to zahteva od sokolske štampe i jer je to i njena zadača, onda toj sokolskoj štampi, svojoj vlastitoj, ukažimo i pružimo svoju punu pomoč. Jer treba znati i to, da svaki sokolski list više jedno je protusokolsko koplje manje! — sč.
Goricom, Trstom, Puljom i Zadrom. Pojedini vodiči, koji prate posetioce do raznih odeljenja izložbe, dolazeči do geografske karte tumače da ove za* stavice pokazuju, da još ima brače koju treba osloboditi, i da je cilj Sokola da pripravi njihovo otkupljenje.
Sokolska izložba bila jc svečano otvorena u prisutnosti kralja Aleksandra, svih članova Vlade, Pretsednika Skupštine i Senata, pretstavnika Beo-gradske opčine i od ostalih brojnih vlasti.«
Tačno je, signori, da jugoslovenski narod i njegovo Sokolstvo neče nikada zaboraviti onih 600.000 svoje rodene brače, a koju nam vi ne samo oduze-ste več i lišiste i najosnovnijih ljudskih prava, vi, koji svojom tiranijom nad tim jadnim našim življem i krajevima uvedostc režim, kojim zameniste i nadmašistc onaj iz doba Meternihove i Bahove Austrije. Zar jc to u duhu nacije sjajnih tradicija Risorđimenta? Zar je to u duhu onih ideala slobode, koje je Pijemont uzdigao do apo-teozovske višine? Zar je to možda u skladu s duhovnom baštinom velikog pučanina i borca za slobodu Garibaldija, umnog Macinija i Kavura, pat-nika Silvija Pelika i tolikih drugih velikih sinova Italije? Ako jc naša Sokolska izložba, po vašem pisanju, bila »protuitalijanska manifestacija«, kako bi se pak moglo da okrsti ono »korektno držanje« i onaj »rad«, koji, čak i u našoj zemlji, otvoreno teži za »pri-sajedinjenjem materi zemlji« i onih naših krajeva na obalama našeg Jadrana, u kojima vaših »nespašenih« žive svega 2%, ubrojivši tu i one u »vašem« Zadru, a da ne spominjemo onu plačeničku rabotu, koja uživa punu vašu zaštitu? I poslednji dogadaji u Zadru očiti su dokaz vaše miroljubi-vosti i korektnosti! Valjda su to jugo-slovenofilske manlifestacije?
* *
&
Zamojski.
Štampa
Njena uloga i značaj
Još o Sokolskoj Izložbi u Beogradu
Jedan glas Italijanske štampe
i Oglašujte u »SoRolsUom glasnilcu«!
!
Popu — pop; bobu — bob!
(Svršetak.)
Drugi jcdan važan prigovor koji se čini zakonu, jeste u torne što se tvrdi, da danas Sokolstvo gubi svoju čistotu, da je postalo polje ličnih ambicija mnogih koji žele time da se is-taknu i da dobiju položaje i ugled. Istina je da je zakon sasvim jasno i vidno manifestovao stanovište prema Sokolstvu i poštovanje koje mu se ukazuje i u toliko tačno je da je 011 privukao mnoge nezvane. A da li se priznavanje koje je država ukazala zakonom Sokolstvu može smatrati, samo po sebi kao takvo uzeto, za gre-šku ili manu? Zar ni je logično da se priznaje svakome, bez obzira da li po-jedincu ili organizacijama, vrednost i značaj prema zasluzi i stvarnoj moral-noj vrednosti? Zar to nije najzad je-dan od osnovnih principa Sokolstva da se svako ceni po svom radu? U koliko je zakon stvorio još i specijal-nc olakšicc i povlastice Sokolstvu, zar se to može smatrati kao nešto štetno i nccelishodno? Država znajuči visok moralan značaj Sokolstva za ceo narod, spremna je da ga što više po-mogne, da bi ono u opštem interesu
što intenzivnije i što efikasnije razvilo svoju delatnost i tamo i u tome obimu gde inače nebi moglo. Može li se smatrati kao neumesno kada država uvidajuči korisnost nečega za narod, teži da se to u što večoj meri u narodu i oseti? Zar nebi država baš onda pogrešila kada to nebi učinila i kada nebi pomagala ono što je ko-risno?
Prigovara se da se ometa slobod-na inicijativa i samostalnost. A gde je to predvideno da Sokolstvo baš mora da koristi beneficije koje mu država daje? Ona ih sa svoje strane predvi-da i daje koliko može iz izloženih razloga, a da H če se to koristiti ili če Sokolstvo smatrati da ne treba da ih primi, več da treba da krpari sa onim jjto samo može da skrpi, to je naša stvar i zavisi od nas samih. Prigovara se da se je suviše preduzelo, da je Sokolstvo u opasnosti i da zbog suviše jakog priliva i razvoja izgubi svoj stafi karakter. To nije posledica zakona, več našeg rada. Društva se os-nivaju po odobrenju župa, a u društva se članstvo prima po odluci uprave, a i u jednom i u drugom slučaju
postoji puno diskreeiono pravo da se to odrekne i ograniči kako osnivanje novih jedinica, tako i primanje u članstvo. Tu je zakon ostavio potpu-nu slobodu sokolskim instancijama i prema tome ne može sc to pripisivati zakonu, več nama samima. Isto tako ne može se zakonu pripisivati priliv neželjenih elemenata, pojedinaca koji nc unose u Sokolstvo ideale, več lični interes i drugo, jer kao što je rečeno, uprave su potpuno slobodne da nekoga prime ili ne i da ga čak posle po-kusnog doba bez ikakvog obaveznog davanja razloga uklone. Znam da če se staviti prigovor da ima mnogo neaktivnih članova, koje uprava društva nije u stanju da upozna u toku pokus-nog doba od šest meseci :z prostog razloga što ne dolazi u dovoljnoj meri u kontakt. Uprava ima sretstva i načina da kontroliše ko posečuje društvena predavanja, priredbe i da se raznim drugim sredstvima sa tak-vim članovima upozna, a ako to ne može iz razloga što odnosni član ne dolazi u društvo, može ga mirne save-sti po isteku pokusnog doba ili i ra-nije brisati baš zbog toga. Dakle tu je cela vlast kod nas samih i zbog toga i cela odgovornost.
Prigovara se najzad i to, što država kada je več donela zakon, kada odreduje pomoči Sokolstvu, iste ne sprovodi uvek. Treba imati na umu
da 11 današnje doba privrednih kriza nije moguče ni državi uvek da ostva-ruje svoj budžet onako kako hoče i da prema tome u celosti ispuni ono što i sama želi. U takvim prilikama Sokolstvo, koje se bazira na tome da je organizacija privatne inicijative mora da sc osloni na samo sebe i to je jedino pravilno, a državnu pomoč mora da smatra kao pomoč za jaču akciju, za bolje dejstvovanje i kada je dobijc ono če njome ostvarivati i nove ciljeve i zadatke, a u koliko dobijc manje, 0110 če se ograničiti na svoje redovne dužnostj i ostvarivače se samo ono za šta mu srestva dostižu. Za svoje najobičnije vitalne potrebe op-stanka Sokolstvo so bazira i treba da se bazira na sopstvenim sredstvima: članarinama i porezima župskim i sa-veznim, a pomoč troši i treba da troši za pojačanje svoje delatnosti, za ono što je potrebno i korisno, ali ne neophodno.
Ako se dakle rezimira sve što je rečeno, doči če se do zaključka dii je zakon o Sokolu kraljevine Jugoslavije logična posledica razvoja i života Sokolstva i specijalnih prilika u kojima je ono prinudeno da se posle rata razvija u našoj državi. To je bila posledica narodnih potreba za ostvarenjem jedinstva i korisne zdravstvene i moralne delatnosti Sokolstva u što jačoj razmeri i što jačim potezima, te naj-
zad želje zakonodavčeve da Sokolstvo pomogne u ostvarcnju svih ovih zadataka. Kao i svaka novost, kao i svaki zakon on nailazi na razna tu-mačenja, a ima i svojih neprijatelja, koji u njemu gledaju i vide bauka gde ga i nema. Ono što mu se prigovara u stvari sc i ne oseča, jer široki sokolski slojevi to nc osečaju, buduči da su glavne reforme u praktičnom životu i na delu pokazale da nisu donete u onoj nameri kako se to predstavlja več baš u interesu samoga Sokolstva. Medutim nasuprot tome zakon je do-nco odreden stav države prema Sokolstvu, njenu obavezu da Sokolstvo pomaže odnosno određenu deklaraci-ju sa kojoin se u sokolskom radu može da računa, doneo je jedinstvo sokolskih organizacija u interesu i na dobro zajedničke ideje i naroda što inače svakako i za dugi niz godina nebi uspelo. Najzad doneo je to, da je radom dobio nesravnjivi intenzivitet. Stvaraju se društva i čete, brojno stanje rapidno se povečava, manifestacije su znatno učestale — jednom reč ju oseča sc agilnost i jednovreme-ni forsirani i napregnuti rad na svima stranama, koji je vesnik bolje buđuć' nosti i velikih dela . stvorenih stisljivim dugim radom .velikih masa. Mnogi koji su posmatrali Sokolstvo kao detinju organizaciju, kao nešto neoz-biljno ili kao nešto čemu ne vredi po-
Kupujte I čitajie sokolske lisiove i Knjige !
Upozoreni od br. Sokolske župe Sarajevo, rado činimo korekturu pa susa u članku našega lista' od 18 novembra pod naslovom »Kroz dvora-nu...«, a koji se odnosi na br. župu Sarajevo. To tim radije, što je i urednik našega lista imao prilike da se uveri, da taj pasus (pisan od jednog drugog brata izvestioca) ne odgovara stvarnosti, jer je, prateči i sam raz-gledanje izložbe po Nj. Vel. Kralju, baš u pogledu br. župe Sarajevo to iz-neo u svom izveštaju sasvim drukčije, stvarno. — Sokolska župa Sarajevo svoje odeljcnje bila je uredila zaista lepo i ukusno, s vrlo velikim brojem zanimljivih izložbenih predmeta. Po-red ostalih pojedinosti, tu se nalazila i originalna optužnica austrijskih vla-sti protiv br. dr. Voje Besaroviča za veleizdaju, 4 društvene zastave, 19 četnih, mnogo slika i 2 grafikona. Jednim grafikonom bio je vrlo pregledno prikazan rad svih društava župe za poslednjih 10 godina, a drugim štapičima
sasvim jasno prikazano kretanje društava i sokolskih četa. Po legendi toga grafikona lepo se videlo, koliko pojedina društva i pojedine čete imadu pripadnika, kao i odnos izmedu društava i četa. Pored ovih grafikona bio je iz-ložen i jedan diagram »Sokolsko selo«, kojim je bilo veoma zanimljivo prikazano delovanje sokolskih četa u svim pravcima života na selu. Ovaj diagram naročito bio je svratio pozornost i Nj. Vel. Kralja. Nadalje je župa bila izložila i mnoge lepe uspomene iz svog predratnog rada. Izložila je takoder i lipu Sokola u Tereziinu prilikom prenosa kostiju pok. Gavrila Principa i drugova, kao i još mnoge druge pojedinosti.
Mnogo nam je stalo, da stvaran rad izide uvek ti u pravom svetlu, pa stoga i ovih nekoliko redaka neka je u korekturu onoga nestvarnoga, a što je u brzini izišlo nekontrolisano.
•
Pogled na jedan deo dvorane Oflcirskog doma a Beogradu za vreme Sokolske izložbe — Desno: Pogled na deo galerije dvorane, na kojoj so se takoder nalazila brojna izložbena odeljenja, 1 koja je bila sva unakolo ukrašena zastavama sokolskih društava i lilimovima
Plaketa, koju je Savez SKJ predao NJ. Vel. Kralju, prilikom svečanog oivorenja Sokolske Izložbe u Beogradu 13 novembra o. g. kao svoje prvo I najviše sokolsko odlikovanje. Plaketa Je rad br. Milje Šviglja Iz Ljubljane
Sa Solcol&lce jalo&be
svečivati osobitu pažnju, ovim naj viši in zakonodavnim odanjem priznanja pristopili su da saraduju bilo prosto što su promenili mišljenje, bilo što je doduše češee, iz očekivanja nekog priznanja iii interesa, što inače nebi bilo. Kada pak provedu izvesno vreme u Sokolstvu oni se iz njega imaju da uklone, jer ih sa takvim pogledima i streinljcnjima ne trpi ostala okolina di i sami pod uticajem iste postanu odani i dobri Sokoli. Niko bez nekih motiva nije ušao u sokolske redove, a veoma je mali broj onih koji su pristopili od pocetka zbog ideje, buduči da 'istu niko koji tek pristupa i ne pcznaje, več je ogromna večina postala dobar Soko tek tokom vremena pod močnim uticajem jakog morala soko-lizovane mase.
Kad je zakon donet bili su mnogi zbunjeni te nisu znali kamo da se ori-jentišu. Očekivalo se zaista da če se mnogo što šta promeniti i tada su mnoge od ovih bojazni bile razumljive i opravdane.
Ali danas kada su dela jasno pokazala i kada su ona dala najbolj! rezultat te bojazni odpadju, jer je oče-vidno da su one ušle po potrebi da ima mogučnosti za korisnom kontro-lom u datom momentu, a u interesu samog Sokolstva, a ne zato da se ne-šta od njegove suštine menja.
Imade još prigovora gledom na čehoslovaoku sokolsku organizaciju. No i taj otpada, odnosno je več ot-pao samim faktom, da je Savez SKJ primljen u vezu Saveza »Slavensko Sokolstvo«.
A mogao bi se izneti i još jedan prigovor, a taj je u vezi sa razvitkom budučih političko partijskih prilika u državi, naime da če Sokolstvo dok je bazirano na zakonu biti prisiljeno da služi vladajučoj partiji. Ma da se toga ne bojimo, ako i ostane status quo, pitamo reformatore, čemu onda samo delomične promene? Zar je samim time, šta če se promeniti forma bira-
Iz načelništvo J tefiničKog odbora Saveza SKJ
Iz sednice saveznog TO
za pokrajinski slet u Ljubljani
1933
U nedelj u dne 27 novembra o. g. u 9 sati pre podne održana je u Ljubljani, u maloj dvorani Ljubljanskog Sokola, prva sednica šireg saveznog teh-ničkog odbora. Taj širi savezni TO sačinjava savezno načelništvo, članovi užeg saveznog TO te načelnici i načelnice i još nekoji drugovi članovi župa i društava, za koje je obavezno sude-lovanje na pokrajinskom sletu u Ljubljani, naime za sve župe Dravske banovine (Celje, Kranj, Ljubljana, Novo mesto i Maribor) te župe Varaždin i Zagreb iz Savske banovine.
Sednicu je otvorio i vodio savezni načelnik br. Miroslav Ambrožič. U svom uvodnom govoru najpre je iskreno pozdravio prisutnog saveznog I za-menika starešine br. Gangla, zahvaliv-ši mu se na učestvovanju i naglasivši, da je to lep primer, kako treba da upravni i tehnički organi zajednički saraduju i da se zajednički pripravljaju za izvršenje svojih zadataka. Podjed-nako je iskreno pozdravio takoder i člana savezne uprave prisutnog br. generala Kneževiča iz Beograda, koji se je odazvao pozivu i došao na sednicu. Osudio je neprisustvovanje sednici na-čelništva župe Maribor i Varaždin, koji se nisu niti opravdali ni obrazložili zašto im je učestvovanje na ovoj tako važnoj sednici nemoguče. Nato je br. savezni načelnik izneo sav rad, koji nas čeka da bi se dostojno priredio pokrajinski slet te je iserpno izvestio o svim pripravama za taj slet. Pozvao je sve prisutne, da se prihvate rada svom Iju-havlju i oduševljenjem, da bi tako slet mogao da uspe u svakom pogledu. Izvestio je nadalje, da če se kao uvod pokrajinskog sleta održati savezna smučarska takmičenja, i to dne 17, 18 i 19 februara 1933, na koja su pozvana da učestvuju takoder i brača Čehoslo-vaci, Poljaci i Rusi. Kako se je nadati, da če se ovi pozivu i odazvati te da če tim takmičenjima učestvovati, ta če se takmičenja u tom slučaju održati pod nazivom »smučarska takmičenja Saveza slovenskog Sokolstva«, jer je načelništvo Saveza slovenskog Sokolstva zaključilo na svojoj poslednjoj sednici, da če u buduče sva takmičenja kojima budu učestvovala četiri ili ba-rem tri sokolska saveza, učlanjena u Savezu SS, nositi naslov toga Saveza. Nadalje je brat savezni načelnik izvestio. da če se medusletska takmičenja održati u danima 25, 26 i 27 juna, a glavni sletski dani pak u danima 28 i 29 juna 1933. Sve vežbe, osim vežaba m decu, več su sestavljene. Takoder i priprema takmičarskoga reda za ta takmičenja privadaju se kraju te če tak-mičarski red biti u celosti pravodobtio objavljen. Za pretsletske dane, u kojima če nastupiti daštvo, vojska, nara-staj i deca, dani još nisu odredeni, ali su za te nastupe odredena dva sletska dana. Deca če nastupiti zasebno u dve kategorije, i to ona od 6 do 9 godina posebno i ona od 9 do 14 godina po-
nj a, a ostalo ostaje, uklonjena ta po njima izricana bojaznost? Držimo ni-kako, več preti i te kakova opasnost da bi mogli u sokolskim redovima do-živiti istu jadnu sliku izbora, kako videvamo na političkim biralištima. Šta više iz same prakse po tolikim našim skupštinama znadem, da se i te kako kod tih izbora u velikoj večini dogadalo sve prije, nego je ono, što j danas prigovarači zavijaju u zvučnu frazu »slobodan izraz volje članstva«.
Bilo je to kod izbora u društvima, župama, pa i u samom Savezu.
Kada je sve tako i kada se neke štetne posledice zakona naročito ne osečaju, onda zašto tako na prečac menjati, ako ne iz neke urodene težnje za promenom, iz težnje za origi-nalnošču ili iz težnje da se predstavimo kao pobornici i branioci ideja i prava, koja niko i ne napada. Shvati-mo da ne može uvek sve da ide po starom i da život traži svoje nove forme, ali traži da se u razne odnose od važnosti zavede stabilnost da bi čas mogao dati željene rezultate, shvati-mo da je nekiput baš za samo Sokolstvo štetnija diktatura skrupuloznih pojedinaca pod firmom diktata mase koja je zaslepljena, nego li kontrola više sokolske instancije — i stavimo ruku na srce pa recimo iskreno koliko ima slučajeva koji se mogu nabrojati da je nastupilo sve ono što se cesto demagoški predočava? Onda čemo drugačije o ovom pitanju misliti.
Ovo napisah pod dojmom debate na zboru župskih starešina, napisah temeljem poznavanja stvari, a u naj-boljoj veri, da se u Sokolstvu nema ništa naprečac, nadlicitirajuč se u demokratizmu, suditi, več da treba hladno gledati u oči realnim činjenicama. Napisah od srca 'k srcu iskreno i bratski, pripravan da primim svaku stvarmi i objektivnu kritiku, a za koju si pridržajem pravo, da joj dadem u ovom ili onom smeru svoj: Amin!
Ante Brozovič — Beograd.
sebno. Vojska če takoder nastupiti u jednom od glavnih sletskih dana sa svojim naročitim tačkama, koje pak neče smeti da budu preduge. Župe, za
koje je slet obavezan, moraju da se priprave za posebnu župsku tačku, tako da če se vršiti skupni nastup svih župa najedanput — svaka sa svojom tačkom. Te tačke moraee da obuhvata-ju sve grane telovežbe, da se s tim na-stupom predoči sav telovežbački sistem. Dozvoliče se pak, a što je i po-žcljno, da pojedine župe, pored toga, nastupe takoder i same s kakovom po-sebnom tačkom, koja mora da bude lepo sastavljena i dobro izvodena. S vla-stitim tačkama nastupiče takoder i naši gosti. Kako se ovaj pokrajinski slet vrši ujedno i s proslavom 70 godišnjice postojanja Sokolstva, naša je iskrena želja da nas tom prilikom posete i naša severna brača Čehoslovaci, Poljaci i Rusi, i zato se predlaže saveznoj upravi da ih bratski pozove na učestvovanje kao i na sudelovanje s posebnim tačkama.
Nakon toga izveštaja br. saveznog načelnika uzeo je reč br. Gangl, koji je, zahvalivši se pre svega na iskrenom pozdravu saveznog načelnika, u odu-šcvljenom lepom govoru istakao veliki značaj održanja pokrajinskog sleta* u Ljubljani, koji se prireduje prilikom tako velikog slavlja toga kraja. Savezna uprava, načelništvo i svi tehnički organi, svi mi. moramo da radimo zajednički i u suglasju, zato je takoder kao potstarosta i došao na ovu sednicu tehničkog odbora, jer smatra, da smo dužni svi skupa pripremati i na tome raditi, da bi naš pokrajinski slet što bolje uspeo. Izrazio je svoje žaljenje što ovoj sednici nisu prisustvovali pretstavnici župe Maribor i Varaždin. Otsutnost župe Varaždin možda bi, bar u izvesnoj meri mogla biti nešto oprav-danija, i to iz rnaterijalnih razloga, jer se ta župa nalazi upravo u slabom fi-nancijskom položaju, pa nije možda mogla da nikoga pošalje na sednicu, ali je zato morala da tu svoju otsutnost i opravda. Za župu Maribor pak, koja je straža na našoj severnoj graniei ne može da se nade opravda-nog stvarnog razloga, zašto nije učestvovala ovoj sednici. Stvar treba ispi-tati i pri tome treba iei do skrajnih konsekvenca. Pozvao je nato sve prisutne na saradnju i da se prihvate istin skog rada na pripremanju za pokrajinski slet. Sve župe i njihove jediniče, za koje je ovaj slet obavezan, svi do poslednjega treba da se pokažu na delu i da time posvedoče svoju sokolsku svest i disciplinu. To je naša sokolska dužnost iz sokolskih načelnih te iz nacionalno državnih vidika!
Za bratom Ganglom prijavio se je za reč član savezne uprave br. general Kneževič, koji se je takoder zahvalio na pozdravu saveznog načelnika. Brat general Kneževič rado se je odazvao pozivu i obečao je, da če poraditi na tome, da na tom sletu nastupi vojska iz sve Dravske banovine, pa takoder i naša mornarica. Istakao je, da je uvek pripravljen i s veseljem da če primati od saveznog načelništva upute glede nastupa vojske, da bi tako mogao pra-vodobno da poduzme sve potrebno na nadležnim mestima. Obečao je, da bi na želju mogao da poradi, da bi. na sletu nastupili takoder i nekoja vojni-
Sokolstva,
Sokoli i prijatelji
oglašujte
u »Sokolskom glasniku«!
Jer oglasima u tedniku »Sokolskom glasniku« postižete željeni uspeh i ujedno pomažete sokolski nacionalni rad.
Oglasima u »Sokolskom glasniku« postižete željeni uspeh zato, jer je ovaj naš največi sokolski list raširen, kao retko koji drugi, po svim krajevima naše države
Oglasima u »Sokolskom glasniku« postižete željeni uspeh zato, jer ga primaju i čitaju: intelektualci i radnici, gradjani i seljaci, činovnici i trgovci, obrtnici i zanatlije, bogati i siromašni — svi, koje udružuje naše Sokolstvo u bratsku zajednicu.
Znajte, daje »Sokolski glasnik« raširen i van granica naše otadžbine.
Tražite naše oglasne cenike i sva obaveštenja, koja če Vam odmah poslati:
Uprava »Sokolskog glasnika«
Ljubljana, Narodni đom.
čka odeljenja, kao konjiča, biciklisti, i to sa svojim posebnim i zanimljivim tačkama.
Br. Smertnik izjavio je u svome govoru, da prvotno nije bio osobito oduševljen priredivanjem ovoga pokrajinskog sleta, jer se je bojao, da b! se ta priredba mogla da održi više za proslavljanje 70 godišnjice, nego li za to, da bi od te priredbe imalo naše Sokolstvo kakove faktične koristi. Priprave pak za taj slet i rad koji se več pro-vodi, veli, da sve to pokazuje, kako se on prevario u svom prvotnom mišljenju. Taj pokrajinski slet u namera-vanom opsegu nama je potreban, stoga sada on pozdravlja ideju priredbe ovoga pokrajinskog sleta u Ljubljani pri-godom proslave 70godišnjice postojanja Sokolstva u našoj zemlji. Izjavlju-je, da če Sokolska župa Celje ovomc sletu i slavlju učestvovati sa svim svojim silama. Radi slabih rnaterijalnih prilika našega članstva i naročito vež-bača preporuea, da se nastoji postiči, da bi svi oni učesnici na pokrajinskom sletu, koji če nastupiti na javnoj vežbi, dobili besplatnu vožnju do Ljubljane T natrag, da bi tako bilo na tom sletu što veče učešče vežbača.
Br. Kostnapfel ističe važnost pokrajinskog sleta, a osobito gledom priprema za nj. Pozivlje sve župske načelnike i načelnice, da po svojim je-dinicama sire što veče zanimanje za taj slet, te da nastoje takoder pojačati sva odeljenja s novim vežbačima, da bi se tako naše Sokolstvo i u ovim pripre-mama ojačalo i proširilo. Savez pak na-stojače pri ovomc radu i gdegod to bude treba da pruži svu svoju pomoč. Treba nadalje organizovati putovanja saveznih i župskih prednjaka, kako bi mogli da obilaze pojedina društva i uvežbati društvene prednjake te nad-gledati, a bude li treba, takoder i pomagati pri vežbanju pojedinih odeljenja, davati im teoretska i praktična uputstva za slet i t. d.
Br. Borštnik izrazio je želju, pošto za mušku decu nema dovoljno krojeva, da bi se za decu prigodom ovoga pokrajinskog sleta dopustio drugi kroj i to takav, koji bi se mogao da upotrebi i kao svagdanje odelo, a tako bi im ga roditelji lakše i nabavili. Nakon objaš-njenja I zam. savez. 'načelnika br. Vo-jinoviča, da se propisani kroj za decu kao takav ne sme da menja, ali da se može odrediti, da muška deca na sletu nastupe moguče u črnim hlačama s belom košuljicom ili bez nje, prepusta se saveznom načelništvu da to pitanje prouči kao i da odluči, kako če deca trebati da budu obučena za nastup na sletu
Brat savezni načelnik upozorio je na to, da če se nastojati isposlovati od Generalne direkcije državnih željezni-ca besplatnu vožnju za dolazak na slet i za povratak s njega za sve vežbače, a za koje če se urediti takoder i vla-stite kuhinje, gde če dobivati prehranit uz minimalnu cenu.
Odredio je nato pregled prostih vežaba, našto su svi prisutni pošli u vežbaonicu, gde su im bile pokazane po odcljenjima Ljubljanskog^ Sokola svi sastavi prostih vežaba za članstvo i za naraštaj. Bili su pozvani svi načelnici da prijave približan broj vežbača, s kojima sc nadaju da če nastupiti na pokrajinskom sletu, da bi se tako dobila približna slika, s kolikim če se brojem vežbača i vežbačica pojedinih kategorija moči da računa pri nastupu. Prijavljeni brojevi svih župa na svaki način mnogo su veči nego ikada pre, ali ipak još potpuno ne odgovaraju svrsi priredbe, kojotn ima da se tom prilikom naše Sokolstvo podigne i ojača. Taj pokrajinski slet vadi proslave 70 godišnjice našega Sokolstva ne sme da bude kao što su obični pokrajinski sle-tovi, več daleko veči, jer če se samo na taj način postiči prava svrha sleta, a samo slavlje 70 godišnjice dobiee tako svoj pravi značaj. Ta takoder i svi češkoslovaški sletovi, koji su priredivani s posebnim obeležjem, uvek su daleko veči od onih koji nemaju toga obeležja.
Zato če naročito Sokolska župa Ljubljana, sa sedištem u Ljubljani, u mestu, koje broji oko 80.000 Stanovnika, i u kojem se održava slet, morati da postavi daleko veči broj vežbača od onoga koji je prijavila, naime broj, koji odgovara njenom teritoriju, a i zbog njene bližine do sletišta, iz razloga udobnosti kao i iz same dužnosti.
Br. Jankovič predlaže, da se ustanovi otsek za proste vežbe svih kategorija, koji če sve te proste vežbe po-tanko proučiti, da bi tako več pri po-četku njihovih uvežbanja bili potpuno jasni takoder i najmanji detalji.
Kako su nekoji župski načelnici za proste vežbe muškoga naraštaj a i član-
100 godišnjica oslobodenja Timo-čke Krajine. Glavni odbor Udruženja Timočana i Krajinaca u Beogradu za-ključio je da svečano proslavi 100 go-dišnjicu oslobodenja Timočke Krajine od Turaka. Proslava poeeče 14 maja naredne godine otvorenjem izložbe u Zaječaru, nad kojom je preuzeo pokroviteljstvo sam Nj. Vel. Kralj. Izložbe biče aranžirane takoder u Knjaževcu, i to od 2 avgusta, a u Negotinu od 24 septembra dalje. Nadalje je pokrenuta akcija da usadi svaki Stanovnik Timočke Krajine u ovoj godini bar jedno spomen-drvce, da se time učini prvi korak pošuml ji vanju Krajine. Konačno su izradeni i planovi za podizanje triju lečilišta, i to u manastiru Sv. Petra kod Knjaževca, u Ložnici kod Ktivog Vira i u Vratni kod Brze Palanke. Iz po-menutog vidimo, da če sc ova značajna stogodišnjica proslaviti ne samo lepim manifestacijama več i korisnim načinom.
O češkoslovačkom kulfurnom rauu u Jugoslaviji. Veoma su zanimljivi po-daci o stanju kulturnog rada Čehoslo-vaka u Jugoslaviji. Češkoslovačkih »Beseda« postoji 46, večinom u Slavoniji, dalje u Sremu 40 slovačkih čitaonica. Slovačkih osnovnih škola ima 22, čeških pak 27. Nadalje postoji u Bačkom Petrovci! slovačka realna gimnazija, u istom kraju dvorazredna gospodarska škola i jedna ovakva škola u Daruvaru. U Bačkom Petrovcu radi Slovačka matica, a u Beogradu češkoslovačk* kulturni savez. Gospodarskih zadruga ima 23 sa sedištem u Novom Sadu. Pored toga ima mnogo sokolskih društava, koja su učlanjena u SSKJ, ali u kojima su ponegde isključivo članovi samo Čehoslovaci ili su u večini.
stva te I zam. savez. načelnice s. Ilič s nekojim župskim načelnicama za proste vežbe ženskoga naraštaja i članica izrazili želju da bi se vežbe iz razloga večeg učešča još ponešto olakšale, umoliče se autore tih vežaba, da ih olakšaju.
Pošto je time dnevni red sednice bio iscrpljen te se niko nije javljao za reč, br. savezni načelnik zaključio je sednicu s uverenjem, da su svi prisutni osvedočeni o velikom značaju i svrsi priredbe pokrajinskog sleta, kao i o potrebi, da se treba s veseljem prihva-titi rada za priprave, da bi naš naredni pokrajinski slet u Ljubljani 1933 mogao da urodi obilnim plodovima.
Sovjeti i slavistika. Slavistički institut u Petrogradu izdao je prvu sve-sku svojih edicija pod nazivom »Trudi instituta slavnjanovedenija akademii nauk SSSR I«. Knjiga u velikom formatu i ukusnom povezu sadrži 534 stranice teksta i 24 stranice priloga. Uvod je napisao sam izdavač i rektor instituta N. S. Deržavin. Da se i iz ove knjige oseča komunistička ideologija vidi se to več u uvodu, pa su skoro sva izlaganja u njoj pod uticajem maksisti-čkih nauka. O bugarskom satiričaru Stojanu Mihajlovskom piše u uvodu sam Deržavin pod naslovom: Skice k istoriji bugarske literature iz dobe kapitalizma. U istom duhu pisana je i študija Dimitrova o Ljubenu Karavelovu, a na sličan način tretira srpsko-hrvat-sko pitanje i pojavu Radičevu V. Ko-rablev. I ostale študije o borbi za neza-visnost Poljske, o pitanju U'krajinaea i t. d. pisane su strogo pod perspekti-vom rnaksizma. Iznimke čine zbilja čisto akademski i naučni radovi Speran-skog, Hruševskog i Perfeskog, koji sc bavc starim kronikama poljskim, ukrajinskim i t. d.
20 godišnjica »Preporoda«. Ljubljanska srednjoškolska organizacija »Preporod« priprema narednog meseca proslavu svoje 20 godišnjice. Preporod je iznikao medu slovenačkom srednjo-školskom omladinom za vreme balkan-skog rata, kada je naša omladina u Ljubljani prekinula potpuno sa svim strujama u slovenačkoj politici, koja se onda još nije bila snašla, i krenula pravcem integralnog jugoslovenstva. I ako su vlasti progonile glavne vode, ipak je onda »Preporod« zahvatio skoro čitavu srednjoškolsku pa i visoko-školsku omladinu Slovenije. Za vreme rata »Preporod« je princa u borbi za oslobodenje kao žrtve svoje vode En-dlihera, koji je umro u zatočsnju, i Jenka, koji je pao kao dobrovoljac.
Žwpa Cel/e
SOKOLSKO DRUŠTVO HRASTNIK OB SAVI
Vse dnevno časopisje je že obširno poročalo o grozni katastrofi, ki se je pripetila dne 29. nov. pri rudniku, na obratu Ojstro.
6. nedolžnih, od dela izčrpanih mož je požrla jama. Zato Hrastnik neutolažljivo žaluje in plaka.
Slava vam — borci dela!
Savez SKJ je pokazal posebno razumevanje v težki nezgodi. Poleg sožalja br. L podstarešine Gangla prizadetim družinam, je nakazal tudi dejansko
podporo — Din 6000 sirotam. Domače društvo pa se je veličastnega pogreba udeležilo po dcputaciji v krojih ter je v črno in žalno zelenje zavilo svoj So kolski dom. Na pročelju je bil viden napis: »Slava pokojnikom!« in na vseh oknih so brlele svečice ter pomembno medlo svetile rudarjem na zadnji poti V znak pietete pa je odpovedalo tudi vse svoje nameravani; prireditve. Odgodena je na poznejši čas igra »Velika abeceda«. Pravtako je bila odpovedana akademija v proslavo Uedi njcnja in se bo vršila v zvezi s proslavo rojstnega dne Nj. Vel. kralja, v nedeljo 18. t. m. ob pol 5. uri.
*
Spored akademije:
1.	Drž, himna. 2. Zborna deklamacija (deca). 3. Jugoslov. biseri (Orkester Gl. dr.). 4. Govor. 5. Narodna kok (moš. deca). 6. Samospevi brata Mahkote (2 srbski narodni). 7. De
kSaraacija naj mlajšega sokolioa. 8. Pajčolani (žen. naraščaj). 9. Prizor: »V Korotan« (moš. dcea). 10. »Carmen« (člani). 11. Skupine (moš. naraščaj). Br. Neuberger, vijolinski solo »Kube-likova serenada). 13. Ritmični valček (članica s, Bartolova). 14. Mešani zbor Glas. dr. »Narodne« (dr. Dolinar). 15. Dvojice (člani in članice). 16. »Ho-nička« ritmična igra ž. tleče. 17. Orkester (Seljanka, ruske narodne). 18. Zdravica (E. Adamič). Moš. zbor s fanfarami in živa slika.
Vse brate sosednjih društev opozarjamo na prireditev!
SOKOLSKO DRUŠTVO HUDA JAMA
Dočakali smo težko pričakovano prvo našo prireditev v našem novem, sicer provizornem, a vendar za naše skromne razmere zadoščajočem domu, ki smo si ga s težkimi žrtvami, z neprimernim požrtvovanjem članov-de-lavcev zgradili in uredili iz stare barake, ki jo je društvu dal na razpolago rudniški ravnatelj br. inž. Kloc, ki nam je v veliko oporo. Naši siromašni člani-tlelavci, ne-le da so po napornem delu šli na kuluk za svoj dom, še celo od svojih itak že preskromnih prejemkov so si odtrgali krvavo prislužene dinarje, da so mogli plačati material, v kolikor ga nismo dobili podarjenega ali vsaj ceneje. Ta brezprimerna požrtvovalnost našega rudarja-trpina, ki pa hoče biti naroden, zasluži vse in javno priznanje. Ko imamo svoj dom, pa sta si lahko tehnični in prosvetni odbor sestavila tudi obširen delovni program, čigar prvi uspeh je ravno prvodecem-berska akademija, ki je po zaslugi bratov načelnika, prosvetarja in šolskega upravitelja prav lepo uspela. Pa kljub delu z gradnjo in urejevanjem doma, ki ima lepo telovadnico z odrom, tudi telovadbe in prosvetnega dela nismo zanemarjali. Dne 25. oktobra smo svečano proslavili 201etnico Kumanovske bitke združeno s komemoracijo za Vladimirjem Gortanom. Dne 12. novembra smo se s predavanjem spomnili Rapalla in končno praznik Uedinje-nja smo praznovali z omenjeno akademijo. Pridno je na delu sedaj dramski odsek, ki pripravlja vprizoritev drame »Kajn« pod vodstvom brata prosvetarja Sile. Iz omenjenega razvidimo, da je naš Sokol delazmožen in da se ga je tudi in predvsem baš delavstvo oklenilo z ljubeznijo, spoznavši pomen Sokolstva za svoj splošni napredek in izobrazbo. Povsod tam, kjer se inteligenca prime dela in najde stika z našim priprostim človekom, je možno uspešno delo, a posebej ravno v Sokolstvu, ki že po svoji ideji združuje vse stanove v harmoničnem skupnem stremljenju po lepšem, višjem in boljšem. Našemu mlademu Sokolu pa kličemo: le pogumno in vztrajno preko vseh ovir do popolne naše zmage. Zdravo!
Župci Cetinje
SOKOLSKO DRUŠTVO BAR Proslava 1 decembra.
Praznik narodnog i državnog Uje-dinjenja proslavljen je u Baru na veo-ma svečan način. U 9 sati održano je svečano blagodarenje u svim bogomo-lajma. Posle blagodarenja formirana je veličanstvena povorka u kojoj su uzeli učešča Sokoli, muzika, učenici i uče-nice gimnazije, osnovnih škola, ženske zanatske škole, činovništvo i gradan-stvo. Povorka je pošla od Saborne cr-kve kroz varoš St. Bar do gimnazije, gde je nastala sokolska svečanost i narodno veselje.
U prisustvu svih članova Sokolskog društva, pretstavnika vlasti, pret-stavnika svih kulturno-prosvetnih i nacionalnih društava i velikog broja gra-uanstva — svečanost je otvorio starešina Sokolskog društva brat Popovič Jaroš nakon čega je muzika intonirala državnu himnu, i svi prisutni priredili su burne ovacije Nj. V. Kralju, Kra-ljevskom domu, Jugoslaviji i Sokolstvu.
Posle ovoga izvedene su sokolske vežbe, a iza ovih održao je predavanje o značaju 1 decembra prosvetar brat Marko Strahinjić. Po završenom predavanju izvršeno je svečano prevode-nje sokolskog naraštaja u članstvo i svečano polaganje zaveta novih članova, a zatim je svečanost zaključena.
U 12 časova uniformisano članstvo sa upravom Sokolskog društva i muzi-kom »Bratimstvo« pošlo je sa 2 velika automobila na Pečurice, gde je nastavljena svečanost. U 13 časova održana je svečana sednica uprave društva i Sokolske čete Mrkojeviči, koju je otvorio prosvetar brat Dušan Markovič u zgradi osnovne škole. Zatim je starešina brat Popovič izvršio svečano polaganje zaveta članova Sokolske čete Mrkojeviči. Govorili su brat Prelevič Zarija i brat šoč Duro. Po završenoj scdnici nastalo je narodno veselje, koje J® največe oduševljenje trajalo do 16 časova, kada su se gosti, ispračeni 0 i »?0iVa * velikog broja Stanovnika Mrkojevičke opštine, vratili u St Baru.
Na ulazu u varoš formirana jc povorka uz muzikom, koja jc prošla kroz
varoš, priredivši oduševljene manifestacije Ni. V. Kralju, Nj. Kr. V Prestolonasledniku Petru, Kraljevskom domu, Jugoslaviji i Sokolstvu, a zatim je produženo veselje.
SOKOLSKO DRUŠTVO TIVAT
Nikakova svečanost u Tivtu ne obavi se u tako veličanstvenom duhu, kao što »Sokolski praznik« na dan 1 decembra.
Uoči samog dana iluminirano je čitavo mesto i njegova obala u duljini od preko dva kilometra, te upriličena bakljada s povorkom, u kojoj su stu-pala deca i naraštaj s iluminiranim ba-lonima na čelu s mesnom glazbom, za kojom su stupali Sokoli, opčinski več-nici na čelu s opčinskim načelnikom, pretstavnicima raznih institucija, te s lepim brojem svesnog pučanstva. Povorka se je zaustavila pred opčinskim domom, gde je s balkona opčinski načelnik br. Anton Vuksanovič održao govor o značenju našeg ujedinjenja i potrebu gajenja lepe uspomene ovog velikog dogadaja.
Na sam praznik održano je u žup-skoj crkvi blagodarenje, na kojem je prisustvovalo članstvo, članice s nara-štajem i decom, pretstavnici civilnih i vojnih vlasti i veliko mnoštvo naroda.
Nakon blagodarenja održana je u domu Jadranske Straže »Svečana sed-nica«, na kojoj su korporativno uče-stvovali učesnici s blagodarenja. Pre »Svečane sednice« otpevao je mešoviti zbor »Jadran« narodnu himnu, a sed-nicu je otvorio starešina društva brat Frano Les, pozdravljajuči sve prisutne. Zatim je pozvao prisutne da pozdrave starešinu Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije Nj. Vis. Prestolonaslednika Petra i Onoga, koji je ovoj velikoj i narodnoj instituciji odobrio, da njegov prvenac stoji na čelu Sokolstva, prvom Sokolu Nj. V. Kralju Aleksandru I.
Seča se preminulog člana pok. brata Marijana Pivčeviča i setrice Stani-čič, te pozivlje, da im se oda dužna pošta i klikne »Slava«.
Zatim je prosvetar br. Šime Raj-čevič održao kratko ali tako jezgrovito i lepo povezano predavanje o razvijanju ideje Jugoslovenstva.
Nakon toga je orkestar kr. mornarice otsvirao fantaziju iz opere »Zrin-ski« od Zajca, a zatim je sa shodnifn nagovorima starešina br. Les predao diplomu društvenoj načelnici s. Mariji Padovan, te preveo naraštajce u članstvo, predočujuči im ovaj veliki čin i značenje o prikopčanju sokol, značke, našto je orkestar otsvirao »Slaven-sku ouverturu« od Tittla. Na koncu je novo članstvo položilo »sokolski zavet« i pristupilo se upisivanju u društvenu knjigu, a svečana sednica je zaključena s Knohovom sokolskom koračni-com.
Naveče je održana svečana akademija. Dvorana je bila dupkom puna. Nikada dom Jadranske Straže ni j e bio tako prepun posetnika kao ove godine, pa je usled prenatrpanosti nastala neugodna gužva. Sama akademija je održana ovim rasporedom: 1) »Maritana« ouvertura od Wallace, otsvirao je orkestar kr. mornarice. 2) »Ujedinjenje« od Resuloviča deklamirala je s. Marijana Turkcto. 3) »Djevojčica ruže brala« i »Jeste li vidjeli« od Pregela, otpevao je mešoviti dečji društeni 'zbor pod zborovodom br. Filipičem. 4) »Vežbe zastavicama« — muška deca.
5)	»Kuhari« simbolična vežba — muška deca. 6) »Devetica« ritmički prosti sastav — muški naraštaj. 7) »Narodna kola s pevanjem — ženska deca. 8) »Kozačok«, ruski narodni ples — muški naraštaj. 9) »Brača« od Mi-lakoviča — deklamirala bb. Vlajič Nikola, Erceg Anton i Les Josip. 10) »Spomladi vse se veseli« i »Mi smo lovci« od Pregela otpevao je mešoviti dečji zbor pod zborovodom br. Filipiča. 11) »Turkinje«, ritmički sastav — ženski naraštaj i članicc. 12) »Trokut«, ritmički prosti sastav — m. naraštaj.
13) »Jugoslovcnski biser« — orkestar.
14) »Živila Jugoslavija« — članovi svih kategorija.
Sve tačke su bile izvedene precizno i pobudile največu pažnju publike, koja je ushičena ovakovim dosada ne-doživljenim dogadajem u Tivtu, bogato nagradila aplauzom. Kod zadnje tačke »Živela Jugoslavija« gde su na-stupile sve kategorije, nastao je pro-lom pljeska i oduševljenja koje sc za dugo ni j c moglo stišati, a dvoranom sc razlegali urnebesni poklici Nj. V. Kralju i Jugoslaviji. Ma da je time akademija završena, nitko se nije dizao sa svojeg mesta, nego je aplauzom tražio, da se ova divna slika opetuje, što se usled poodmaklog vremena nije moglo učiniti.
Nakon svršetka akademije, razvio se ples uz orhestar kr. mornarice b.
Župa Karlovac
SOKOLSKO DRUŠTVO KARLOVAC
Dan našega državnog i narodnog Ujedinjenja proslavlja se u našem Sokolskom društvu svake godine na vrlo svečan način. Svake godine na taj dan naša sokolana ima naročito svečan izgled. Toga se dana sakuplja u soko-lani sve članstvo, svih kategorija bez razlike spola i dobi, da okrepi svoje
duše sjajem i veličinom sjajnih likova iz naše prošlosti, da im dade u dubini duše svoje dužno poštovanje za njihova dela, a ujedno da im obeča da če znati ceniti njihov rad, sledeči ih u radu koji nam nalažu naši nacionalni interesi.
Ovogodišnja proslava u našem društvu obavljena je u tri dela. Koliko se radilo najbolje nam kazuje bo-gatstvo programa:
30 novembra uveče održana je u sokolani svečana akademija sa sledečim programom:	1. Državna himna,
pevao muški zbor Sokol, društva. 2. Pozdrav starešine br. dr. J. Variole. 3. Uvertira iz opere »Bandite« od Sup-pe-a, izvodila društv. glazba. 4. O značenju 1 deccmbra, govorio br. prof. Marko Sablič, društv. prosvetar. 5. Rit-mičke vežbe ženskog naraštaja. 6. Sed-morka — vežbe muškog naraštaja. 7. »Čuješ, dušo«, pevao muški pev. zbor Sokol, društva. 8. Vežbe s čunjevima, izvodile članice. 9. Vežbe na preči, članovi prednj. zbora. 10. Venac slovenskih pesama, izvodila društv. glazba.
11.	Zavet novoga članstva.
1 decembra, po podne održana je svečana akademija za naraštaj, sa sledečim programom: 1. Prvi decembar, sokolski i narodni praznik; govorila sestra Zorka Vojnovič-Trkulja, nast. grad. škole, tajnica žup. prosv. odbora. 2. Vežbe s lopticama, izvodio žen. naraštaj. 3. »Kozačok«, rus. ples, izvodio muški podmladak. 4. Ritmičke vežbe s venčičima, izvodio ženski naraštaj. 5. »U boj u boj« i »Kosovski valček«, izvodio gudalačko-tamburaški orkestar članova Sok. društva. 6. Vežbe na ru-čama, izvodio muški naraštaj. 7. Ritmičke vežbe s velima, izvodio žen. naraštaj. 8. Vežbe sedmorice, izvodio muški naraštaj. 9. Prevođenje naraštaja u članstvo i zavet naraštaja.
U nedelju, 4 decembra, održana je svečana akademija za podmladak, sa sledečim programom: 1. Zašto slavimo 1 decembar? Govorio br. društveni prosvetar prof. Marko Sablič. 2. Rad i odmor. Ritmičke vežbe naj-mlade dece. 3. »Kozačok«, ruski ples, izvodio muški podmladak. 4. »Sat«, ritmičke vežbe naj mlade dece. 5. Vežbe girlandom, ritmičke skupine, žen. naraštaja. 6. »Neka živi Jugoslavija«, pevao muški podmladak.
Ovaj birani program izveden je na sve tri priredbe tako, da se ne bi moglo reči koja je tačka bolje izvedena.
Pri izvodenju programa ove je godine po prvi puta nastupila i pevačka sekcija društva. Ova jc sekcija mlada, jedna od najmladih u našem društvu. Za sada pokazuje mnogo volje i smisla za rad. Sastavljena je iz samoga članstva Sokolskog društva i broji oko 40 pevača. Dirigent je br. Eugcn Ver-har, učenik V razreda Učiteljske škole. U ovoj sekciji peva lep broj mladih oficira karlovačkog garnizona.
Sve su priredbe bile veoma lepo posečene. Dvorana jc bila uvek dupkom puna. Bili su prisutni i svi pretstavnici vojnih i civilnih vlasti. Naročito je zapažena ličnost br. brigadnog denerala Pavloviča, koji je pred kratko vreme došao u naše mesto. On je inače poznat u sokolskim redovima kao odličan sokolski radnik.
Proslava dana Ujedinjenja davala je svake godine našemu članstvu mnogo elana za rad, pa se i za ovu proslavil može reči, da je ostavila dubo-kih utisaka i podigla duh u našem društvu. — M. S.
Ž.upa Cfublfana
SLOVO KOMANDANTA DRAVSKE DIVIZIJSKE OBLASTI G. DIV. GENERALA BOGOLJUBA ILI Ć A OD SOKOLSTVA
V torek, dne 6. t. m. ob 16. uri so se zbrali na izrecno željo g. generala Bogoljuba Iliča v sejni dvorani Sok. doma Sokola I na Taboru v Ljubljani, savezni načelnik br. Miroslav Ambrožič, župni starosta br. dr. Josip Pipen bachcr z župnim tajnikom in načelnikom ter vsi staroste in načelniki ljubljanskih sokolskih društev.
Gospoda generala, v spremstvu g. polkovnika Ljube Novakoviča, je sprejel in pozdravil pri glavnem vhodu Sok. doma domačin starosta Sokola I br. ing. Lado Bevc ter ga privedel v okrašeno dvorano, da se poslovi od zbranih zastopnikov Sokolstva v Ljubljani.
V svojem prisrčnem poslovilnem nagovoru je g. general poudaril velik pomen Sokolstva in sokolske vzgoje za dobrobit domovine, zlasti pa za narodno in državno edinstvo, ki je pogoj veličine in srečne bodočnosti Jugoslavije. Vzpodbujal je brate Sokole, naj se tudi v bodoče ne strašijo ne truda ne žrtev v plemenitem svojem stremljenju ter porabijo svojo moč in mladost v to, da zberejo ves narod pod sokolskim praporom. Na koncu svojega govora se je Sokolstvu za dosedanje plodonosno delo iskreno zahvalil in ga prisrčno pozdravil pripominjajoč, da mu bo ostalo službeno bivanje v beli Ljubljani vedno v prijetnem spominu.
Župni starosta br. dr. Josip Pipen-bacher mu je na to govoril v slovo naslednje: C. General! Pred približno dvema letoma smo imeli Sokoli priliko in čast pokloniti se Vam in Vas po-
zdraviti v beli Ljubljani, proseč Vas Vaše podpore pri našem sokolskem delu, ki je ob vladajočih razmerah jako težavno. Nade, ki smo jih stavili na Vas niso ostale neizpolnjene. Kadarkoli smo potrebovali Vašo dobroto in naklonjenost, vedno ste pokazali polno razumevanje za sokolske želje in potrebe. Sprejmite za vso Vašo ljubeznji-vost in dobrohotnost napram Sokolstvu naše župe najiskrenejšo in bratsko sokolsko zahvalo.
G. general, težko nam je pri srcu ob uri slovesa. Vendar nam to bridko čuvstvo blaži trdno prepričanje, da boste tudi na svojem novem službenem mestu imeli priliko nuditi vzvišeni sokolski ideji blagohotno pomoč in podporo. Želimo Vam srečo, zadovoljnost in popolne uspehe v Vaši novi službi na kraju bisera našega divnega sinjega Jadrana, kamor Vas je poklicalo Nj. Vel. naš modri Kralj, dobro vedoč, da je za našo dragoceno Boko Kotorsko, ki ji ni para na vsem svetu, treba energije junaškega čuvarja. Bodite uverjeni g. general, da Vas bomo Sokoli ohranili v trajnem, prijetnem in hvaležnem spominu.
Nato ga je še br. župni starosta povabil na I. Pokrajinski zlet SKJ, ki se bo vršil v Vidovih dneh prihodnjega leta v Ljubljani v proslavo 70 letnice Ljubljanskega Sokola, nakar je g. general obljubil, da se bo drage volje udeležil omenjene izredne sokolske slavnosti, ako mu bodo to le dopuščale službene razmere.
V spominsko knjigo Sokola I, kjer je vpisano že veliko število odličnih mož je zapisal g. general sledeče važne besede:
»Komandant dravske divizijske oblasti u Ljubljani, divizijski general Bogoljub S. Ilič opraštajuči se sa So-kolima u Ljubljani uveren, da je Sokolstvo najzdravija ideja sadašnjosti, ideja budučnosti, ideja, koja najbolje odgovara duhu i osobinama svih Slo-vena. U slozi je spas! Samo sloga Slo-vene spasava, a prvi i najidealniji borci za mir, ljubav i slogu jesu Sokoli. Zdravo, Zdravo, Zdravo, bračo Sokoli!
Pod te velepomembne besede so se vsi navzoči podpisali.
SOKOLSKO DRUŠTVO BOROVNICA
Kakor vsa prejšnja leta, tako je tudi letos proslavilo naše Sokolsko društvo največji državni praznik »Ue-dinjenje« nadvse častno.
Dne 1. decembra se je vršila v dvorani Sokolskega doma dobro uspela akademija s petjem. Pred dobrim mesecem ustanovljeni pevski mešani zbor domačega sokolskega društva je odpel pesem »Gremo v Korotan«. Nato jc imel slavnostni govor društveni prosvetar br. Mivšek V., ki je v kratkem temperamentnem govoru podčrtal zgodovinski pomen današnjega praznika ter prečital poslanico Sokolskega Saveza kraljevine Jugoslavije. Sledila je deklamacija »Naša zemlja«. Nato je nastopil moški naraščaj, ki je poleg prostih vaj izvedel še par skupinskih vaj dobro in skladno. Opaziti je bilo le par malenkostnih napak, katere pa v celoti niso pokvarile efekta. Sledila je deklamacija »Koroško pismo«. Nato je odpel mešani pevski zbor »Venec narodnih pesmi«. Naraščajnica Turšič Ivanka je nato deklamirala Župančičevo »Z vlakom«. Po deklamaciji so nastopili člani s prvo prosto vajo za Pokrajinski sokolski zlet 1933 v Ljubljani. Izvedba je bila jako dobra. Sledila je deklamacija Župančičev »Razgovor« in »Osveta Kosova«.
Presenetile so nas članice in nara-ščajnice z rajalnim nastopom, ki je žel od strani občinstva mnogo priznanja in so morale to točko ponoviti.
Po rajalnem nastopu članic in ženskega naraščaja je nastopilo šest članov na bradlji, ki so izvedli vsak po dve vaji, med temi tudi nekaj težkih sestav v vsakem oziru odlično.
Po končani akademiji se jc izvršila zaobljuba članstva. Nato je odpel mešani zbor ob spremljevanju harmonija »Bože pravde«.
S to točko je bila svečanost zaključena. Želeli bi videti še več tako lepo uspelih akademij s pestrim in bogatim sporedom toda ob bolj zasedeni dvorani.
Vsem bratom in sestram, ki so žrtvovali toliko truda za naše Sokolske ideale, da j c proslava moralno in gmotno uspela naša bratska zahvala.
CETA VODICE-ŠENKOV TURN
Dne 11. t. m. smo prvič skupno proslavili Uedinjenje v naši četi. Proslavo je otvoril brat starosta Ziherl Franc, ki je lepo očrtal razvoj ustvarjanja Jugoslavije. Govoru so sledile deklamacije. Pevski zbor dece pod vodstvom br. Inkreta je zapel par mičnih pesmic. Nato so sledile strumno izvajane vaje dece pod vodstvom sestre Zavratnikove. Nastopile so deklice z obroči in dečki z zastavicami. Temu je sledil nastop članov, katerega je vodil br. načelnik Vodnik Igo. Vaje, katere so izvajali člani brezhibno, so zaclivile gledalce. Posebno je ugajala skupinska vaja, s katero je bil zaključen telovadni del sporeda. Za tem jc sledilo predavanje o Tyršu, o katerem jc govoril br. Ostanek. Po pre-čitani savezni poslanici je sledila za-
obljuba članov. Za državno himno jc bila slovesnost zaključena. Obisk je bil še zadovoljiv, vendar bi bilo ostalega občinstva lahko več. Upajmo, da je mladina, katera je bila navzoča na prireditvi, odnesla s seboj željo, da bo v bodoče tudi ona del velike sokolske armade. Zdravo!
SOKOLSKO DRUŠTVO ZGORNJA ŠIŠKA
Praznik Uedinjcnja je naš Sokol proslavil kar najsvečaneje, toda deljeno. Na dan 1. decembra se je zjutraj društvena delegacija v kroju udeležila maše v šoli ter prisostvovala z mnogimi drugimi člani v civilu tudi šolski proslavi, nato pa sc je v sokolski dvorani vršila interna proslava tega našega praznika s svečano sejo. Brat sta rosta Červ je prečital najprej poslanico I. podstaroste Saveza br. Gangla nato j c pozval novo članstvo k zaobljubi, pred katero je prečital besedilo iste. Po končani zaobljubi je izprego-voril še brat načelnik Poharc, ki je končno pozval vse v častnem številu zbrane pripadnike na nedeljsko akademijo.
Za javnost se je torej vršila proslava s prav dobro uspelo telovadno akademijo v nedeljo, dne 4. decembra. Popoldne se je vršila glavna skušnja, ki pa je imela značaj javne prireditve, saj ji je prisostvovala skoro vsa šolska deca, katero je pred pričetkom nagovoril br. načelnik. Vstop jc bil prost. Zvečer je pričela akademija točno ob osem in četrt. Poset je bil odličen, dvorana nabito polna. Akademijo so posetili poleg zastopnikov sosednjih društev še sam I. nam. staroste Saveza br. Gangl, predsednik Sav. stat. odseka br. Švajgar in kot zastopnik župe tajnik br. Flegar. Akademijo je s pozdravom otvoril br. načelnik, nakar je pisatelj br. VI. Pfeifer izpregovoril o pomenu praznika Ujedinjenja. Na programu so bile še deklamacije, svečana prevedba naraščajnikov v članstvo in moške dece v naraščaj, ki jo je izvršil z daljšim, tehtnim govorom br. načelnik, pevske točke društvenega kvinteta, ki je zapel poleg državne himne še »Iz bratskog zagrljaja« in Hajdrihovo »Morje adrijansko« ter končno deset telovadnih točk, v katerih so nastopili prav vsi društveni od delki s 76 sodelujočimi. Vse točke so uspele, ne sicer vse odlično, vendar razmeroma dobro, gotovo pa brez vidnejših hib. Celokupen uspeh pa se more vendarle smatrati za prav dober ter kaže konstanten napredek tega mladega, agilnega društva.
Žujoa Maribor
SOKOLSKO DRUŠTVO SLOVENJ-GRADEC
Tukajšnje Sokolstvo je proslavilo
1. december na najsvečanejši način. Ob 10. uri dopoldne se je vršila slavnost na seja, ki jo je vodil brat starosta. Seji so prisostvovali tudi zastopniki oblasti in korporacij. Na seji je prečital brat starosta poslanico 1. nam. sav. staroste. Salonski orkester je nato zaigral državno himno. Članstvo, ki je bilo sprejeto v društvo tekom letošnjega leta, je položilo zaobljubo, nato pa se je izvršil prevod deee v naraščaj in naraščaja v članstvo. Slavnost je zaključil orkester s sokolsko korač nico.
Ob pol 20. uri se je vršila slavnostna akademija. Akademiji je prisostvovalo toliko občinstva, da je bila velika dvorana Sokolskega doma nabito polna. Spored akademije je bil sledeči: 1. Orkester: Državna himna.
2. B. Holečka:	Snegulčica	jn	sedem
palčkov (žen. deca in naraščaj). 3. B. Holečka: »U boj« (moš. višja deca). 4. Orkester. 5. J. Kuttina: Menuet-roko-ko ples (viš. žen. deca). 6. Mudri: Slikovita vaja (moš. nižja deca). 7. T. Lhotsky: Devetorica (člani). 8. Bradla (moš. naraščaj). 9. Orkester: O. Fetras: »Operetna revija«. 10. Vojinovič: Ku lrnrji (niž. žen. deca). 11. M. Sagrak: Trikot (člani). 12. Orkester. 13. Pohod Sokolov, pesem (deca in naraščaj). 14. Orkester. 15. J. Kuttina: Ples vil (žen. naraščaj). 16. Orkester: B. Leopold: Jugoslovenski biseri. 17. Drog (člani). 18. R. Budinska: Ritmične vaje. 19. A. Očenašek: Kozaček (člani). 20. Sokolska koračnica.
Prireditev je odlično uspela. Prireditelji so se potrudili in podali lepo sliko sokolskega dela. K celotni prireditvi naj omenim le to, da bi bilo želeti, da pokažejo sokolske akademije več izvirnih stvari. Vsaka akademija naj bi bila plod vaditeljskega razmišljanja. Prirediteljem častitam na uspehu. — Zdravo!	M. V.
SOKOLSKO DRUŠTVO STUDENCI PRI MARIBORU Prosvetno delo v zadnjih dveh mesecih — Otvoritev gledališke in lutkovne sezone
Studenški Sokol deluje na vseh področjih, ki jih predvideva Sokolstvo, kat izrecno kažejo prireditve zadnjih
dveh mesecev.
V mesecu oktobru se je svečano otvorila letošnja gledališka sezona, ki je že enajsta, odkar obstoji studenški Sokol. Sezona je bila otvor-jena z klasično Cankarjevo dramo
Rosffč* ~ Fonsier ♦ društvo га osiguranfe i reoslguranfe ♦ Beograd
»lilapci«, ki je tudi najtežje Cankarjevo delo in katerega še poklicna gledališča smatrajo za najtežje slovensko delo. Studenški Sokol je draino predvajal pred nabito polno dvorano in žel mnogo odobravanja. Pa saj je stalo mnogo truda in dela in režiser br. Mlakar je izklesal res prave tipe, kakršne si je zamislil Cankar. Pred igro je brat Lintner imel uvodno predavanje o avtorju in njegovem književnem delu. Dnevno časopisje je prineslo jako laskavo kritiko o tej igri.
V teku meseca novembra je studenški Sokol spet nastopil na svojih deskah in hram Falije se je dvakrat napolnil do zadnjega kotička. Tokrat so nam studenški diletanti predvedli krasno, melidijozno opereto »Potepuhi«, ki je najboljše delo dunajskega Komponista Ziehrerja in se odlikuje po svoji živahni vsebini in veselem humorju. Režiser br. Lintner je popolnoma rešil svojo nalogo ter igral tudi glavno vlogo. Naštudiral je zbor in orkester, katerega je vodil br. Kavčič jako spretno, da je bil v stalnem kontaktu z zborom in solisti. Nastopili so sledeče sestre in bratje: Lintnerjeva, Stišteršieeva, Jerebova, Kranjčeva ter br.: Lintner, Makar, Škilar, Blažič Fr., Kolar, Blažič Štefan, Ambrožič, Šinkovec in drugi.
Opereto je popolnoma na novo in moderno insceniral brat Mlakar, za kar je dobil posebno pohvalo od strani društva.
^ Prvo gostovanje s tem delom se je vršilo v Ptuju z istim moralnim, ampak z manjšim gmotnim uspehom. Konsta-tirali smo dejstvo, da nas je bratsko društvo Ptuj, ki šteje okoli 800 pripadnikov Sokolstva pustilo popolnoma na cedilu in se ni odzvalo kljub večkratnemu našemu vabilu.
Predvidena so še nadaljnja gostovanja in se tozadevna pogajanja že vršijo.
V doglednem času se bo uprizorila Golarjeva kmetska komedija »Dve nevesti«, za katero vlada precejšnje zanimanje.
Tudi naši deci smo preskrbeli gledališče, lepo lutkovno gledališče, ki se nahaja v dvorani gospoda Špurljeja, ki nam jo je radevolje odstopil. Vršijo se redne predstave za deco kakor tudi za odrasle. Veliko zanimanje je posebno od strani dece za te predstave, ki so bile do sedaj dobro obiskane. Lutkovni odsek, kateremu predseduje br. Vrane, si prizadeva mladini nuditi čim več predstav po minimalni ceni 1 in 2 Din in s tem odvračati deco od potepanja po cestah in jo pritegniti Sokolstvu. Viden je uspeh. Studenški Sokol ima okoli 250 dece, kar znači prirastek od lanskega leta za 2 oddelka. Deci moramo vcepiti v dušo pravo sokolsko ideologijo in imeli bomo zveste in verne Jugoslovane. Te naloge naj bi se vsako sokolsko društvo zavedalo. Ne s športnim pretiravanjem, nego s pristno sokolsko vzgojo si bomo utrdili naše položaje in pridobili več pripadnikov Tvrševih idej.
Te naloge sc naš Sokol zaveda in je tudi v Studencih popolnoma potrebna, kajti internacionalno misleče delavstvo je še vedno ovira razmahu sokolski ideji in vendar že uvideva, da je njihova deca izročena v naročje sokolski vzgoji popolnoma varna in tudi moralno popolnoma pravilna.
Ob priliki obletnice prve balkanske vojne se je vršilo tozadevno predavanje. Predaval je znani zgodovinar gosp. prof. Baš, ki se je radevolje odzval povabilu. Najlepša mu hvala. —
Kolar Vilko.
Ž.upa Mostar
SOKOLSKA CETA ČILIPI f Brat Niko Gatić, učitelj.
7 novembra o. g. preminuo je uva-ženi i cenjeni rodoljub, oprobani i va-treni nacionalista, iskusni i požrtvova-ni radnik i agilni Soko br. Niko Gatlč, učitelj osnovne škole u Močičima, srez dubrovački. Ovaj u svemu idealni učitelj počeo je svoje službovanje pre 32 godine u srezu makarskom. Rasipajuči bogatu riznicu svoga duha medu svoj omiljeni narod, svuda je stekao oso-biti ugled i veliko poštovanje.
U Sokolu je sokolski mislio i radio i imao je odredene jasne i napredne poglede o svim pravcima sokolske dela tnosti.
Mir Tvojoj blagoj duši! Časno, pošteno i dostojno si sc odužio pozivu, porodici, društvu i državi.
Uspomena na Tebe ostače u dušama braće Sokola večito sveža. Zadužio si nas, i ovo nekoliko redaka u mesto voštanice na svetlom Ti grobu.
Pokoj Ti plemenitoj duši i mir pepelu Tvorne!	D.	ž.
SOKOLSKA ČETA POSUŠJE Proslava dana Ujedinjenja
Naša mlada četa, koja ove godine slavi godišnjicu svoga osnutka, proslavila je dan Ujedinjenja našega naroda na najsvečaniji način.
Pored ostalih tačaka, koje su izvedene, za vredno je napomenuti govor brata Čuturiča Šimuna ovd. učitelja i sokolskog radnika, u kome je izneo velike napore naših največih umova, te krunisanje njihovog rada, pomenuvši pored ostalih veliki rad i zasluge za naše Oslobodenje i Ujedinjenje koje je dovršio neumrli kralj Petar Veliki Oslobodilac. Njegov govor je saslušan sa največom pažnjom i odobravanjem.
Posle govora brata Čuturiča, izgo-vorio je brat Luka Crnogorac iz zaselka Čitluka deklamaciju namenjenu za ovaj dan, a sastavljenu po napred po-menutom bratu Čuturiču.
U večer istoga dana, priredeno je uobičajeno večernje poselo, na kojem je takoder govorio brat Jerkovič Nikola, upravitelj ovd. Osnovne škole. I njegov govor bio je prožet patriotizmom, te ljubavlju prema Kralju i Otadžbini.
Poselo je otvoreno po starom našem običaju s guslarom.
Uspeh kako akademije, tako i ve-černjeg posela je izvan svakog očeki-vanja.	N.' S. K.
Župo Novo mesto
SOKOLSKO DRUŠTVO NOVO MESTO
Narodni praznik Uedinjenja je proslavilo naše društvo s svečano akademijo, ki se je vršila v sredo, 30. novembra ob 20. uri v Sokolskem domu. Obisk je bil naravnost rekorden, saj je bila tokrat dvorana premajhna. Poleg zastopnikov uradov in korporacij se je akademije udeležila tudi vsa tukajšnja gimnazija s profesorskim zborom ter gojenci kmet. banovinske šole na Grmu s svojimi profesorji na čelu. Tudi članstvo se je odzvalo polnoštevilno. Manjkalo pa je žal še vedno slavnostnih krojev, ki so bili za to slavje obvezni. Ves program je obsegal 18 točk in je bil sestavljen ter izvajan brezhibno in vzorno. Vodil ga je agilni načelnik br. Papež. Pred pol deveto uro je otvoril akademijo društveni orkester s sokolsko koračnico, nakar je imel slavnostni govor župni starosta br. dr. Vašič. Po končanem govoru je odigral orkester himno.
Na okusno okrašenem odru je 12 članic dece izvajalo ljubko sestavo: Deca-kuharji v posebnih oblekah.
I očka je zelo ugajala. Društveni orkester je nato pod spretnim vodstvom br. Šproca odigral dr. Čerinovo Lepo Maro. Kakor to, tako je tudi vse naslednje točke podal naravnost popolno in je od spomladanskega nastopa vidno napredoval. Manjkajoče važne instrumente pa je treba vsekakor še izpopolniti, da bodo uspehi orkestra še večji. Desetorica moške dece je zaigrala zanimivo telovadno slikico: »Život deteta v vežbi« v splošno zadovoljstvo. Vodil jo je br. Tone Valentinčič. Zelo posrečena je bila deklamacija Gradnikove Svobode, ki jo je podal s pravim občutkom br. Samo Jarec. Prvikrat je nastopil na koncertnih deskah moški društveni pevski zbor in zapel Laharnarjevo: Na delo, ženski zbor z dr. Dolinarjevo Mamico in mešani zbor (34) z Adamičevim Kraljem Matjažem. Zbor je vodil br. Gorenšek. Mlademu zboru mnogo poguma!
Po odmoru je devetka moške dece izvedla malo preveč odsekano > sestave br. Fona, ki je oddelek tudi vodil. Sledilo je 5 naraščajnic, ki so podale z eleganco pestre skupinske vaje, nakar je odigral orkester Маеуег-berovo fantazijo iz opere Hugenotov. Mimogrede naj bi pripomnil, da bi v bodoče društ. P. O. bolj pazil na sestavo programa — ki bodi resnično v skladu z naslovom. Tu mislim posebno na glasbeni program, ki v II. delu ni odgovarjal naslovu. Zakaj iščimo razne Waldteufle itd., ko imamo dovolj slovenskih glasbenih del na razpolago! Višek večera je bil nastop de-vetorice naraščajnikov, ki so pod vodstvom br. Papeža izvedli bravuzorno in odlično težko »Polonaiso«. Po Wald-teuflovem Chantily valčku, ki ga je igral orkester umerjeno, je sedem na raščajnic zarajalo ritmično sestavo Narcis, po istoimenski pesmi Vojislava Iliča, ki jo je pred zastorjem recitiral čuvstveno br. Metod Podbevšek. Tudi ta točka je po krasni izvedbi zadivila občinstvo. Sestra Mica Adamičeva, ki je vodila vse ženske oddelke, je lahko na ta svoj prvi nastop ponosna. Glasbeni program je zaključil orkester s Sousovo koračnico, nakar je šestorica izbranih telovadcev izvedla težko uspelo kompozicijo krog in z njo zaključila slavnostno akademijo ob 11. uri. Zadnjo točko je naučil br. Tone Valentinčič, ki se je z današnjim programom pokazal kot mnogo obetajoč dober prednjak. Smem pa ob zaključku pohvaliti tudi neimenovano sestro, ki je vseskozi spremljala na klavirju vse telovadne točke in s svojim točnim interpretiranjem mnogo pripomogla k tako lepemu uspehu akademije. Društvu in njega prednjaškemu zboru vsa pohvala! 1. decembra pa se je vršila istotam slavnostna seja ob veliki ude-
ležbi članstva, dijaštva ter zastopnikov uradov in korporacij ob 10. uri, katero je vodil br. Marinček, društveni starosta, ki je imel ob tej priliki tudi lep govor. Po zaprisegi novega članstva je bil ta slavnostni zbor zaključen kot završetek proslave prvega decembra.
Zdravo!	—ar.
Ž.upa Novi Sad
SOKOLSKO DRUŠTVO APATIN
Proslava 1 decembra
Sokolsko društvo Apatin i ove je godine na svečan način proslavilo svoj sokolski praznik kao spomendan našeg narodnog i državnog ujedinjenja. Posle blagodarenja u ovdašnjim crkvama i primanja kod sreskog načelnika br. dr. Tihomira Nikolajeviča, održana je u 11 časova pre podne u velikoj sali Hotela Lindennajer svečana sednica upravnog odbora Sokolskog društva, na koju su bili pozvani, sem članstva, naraštaja i dece, i pretstavnici državnih vlasti i sve humane i kulturne ustanove.
Starešina brat dr. Milan Vakanjac, javni beležnik, otvarajuči svečanu sed-nicu, pozdravio je prisutne pretstavni-ke državnih vlasti na čelu sa sreskim načelnikom bratom dr. Tihomirom Nikolajevičem, kao i pretstavnike samoupravnih vlasti i ostale goste, a zatim je pozvao sve da dadu izraza svoje vernosti i odanosti našem Vladaru Nj. Vel. Kralju Aleksandru I i našem Starešini Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije Nj. Kr. Vis. Prestolonasledniku Petru. Iz svih grla prepune sale zaorilo se gromko: Živeli! Na to je hor gradan-ske škole otpevao državnu himnu. — Zamenik starešine brat dr. Aleksan-dar Gavrilovič, sreski lekar, održao je zatim lep patriotski govor o značaju 1 decembra, istakavši žrtve celog jugo-slovenskog naroda za naše narodno oslobodenje i ujedinjenje, koje treba ljubomorno da čuvamo od svih kako spoljnih tako i unutrašnjih neprijate-lja. Zatim je izvršen prevod naraštaja u članstvo i dece u naraštaj, a napokon su novi članovi položili svečani sokolski zavet i time je svečana sednica za-vršena.
Uveče je bila u istoj sali sokolska akademija, koja je odlično uspela. Hor Sokolskog članstva otpevao je Sokolsku himnu od Ise Bajiča i »Jesen stiže« od Bimčko.u. Zatim su izvodenc sokolske vežbe: Udicki-Milankov: »Sokoliči« — simbol, vežba s recitovanjcm — izvodi-dila m. deca. — 2) Holečkova-Milan-kov: »Igra lutkama« — izvodila ž. deca. — 3) Momčilovič-Pospišil: »U red« — izvod, muška deca. — 4. Matejovec-Milankov: Igra s velovima — izvod, ženski naraštaj. — 5) Pospišil-Milan-kov: »Sedmica« — članovi. — 6) Kuti-na-Matejovec: »Rokoko menuet — /, naraštaj. — 7) Kalaš-Milankov: Igra mornara — duet. — 8) Milankov: Vežbe na razboju — članovi.
Milina je bilo pogledati radost i zadovoljstvo vežbaea, naročito dece i naraštaja, koji su s največom preciz-nošču izvodili vežbe. Naročito moramo istači duet »Mornari«, koji su izvodili brat Milankov Pajina i sestra Milanko-va Jelica. Posle programa razvila se igranka, koja je prošla u najlepšem ras_ položen ju. Materij alni uspeh bio je slab, ali zato moralni vrlo dobar.
SOKOLSKO DRUŠTVO
BAČKA TOPOLA
Sokolsko društvo u Bačkoj Topoli proslavilo je i ove godine 1 decembar kao svoj sokolski praznik vrlo svečano.
Prepodnevni deo proslave otpoSeo je več u 8 časova, kada je u sokolani formirana sokolska povorka, koja je s mnogobrojnom školskom decom i na-stavnicima, članstvom sviju kategorija i muzikom Dobrovoljnog vatrogasnog društva prodefilovala glavnim ulicama, koje su za ovaj dan bile iskieene državnim zastavama, te se uputila u er-kve da prisustvuje blagodaienjiina.
U 10 časova održana je svečana sednica uprave društva. U vrlo lepo, mnogobrojnim čilimovima i zastavama, ukrašenoj sokolani, u prisustvu pret-stavnika državnih vlasti i raznih humanih i kulturnih društava, članstva i ostalog gradanstva otvorio je svečanu sednicu pozdravnim govorom starešina društva brat Kosta Lavirac, čiji je govor pažljivo saslušan i na kraju po-pračen pozdravima Nj. V. Kralju Aleksandru l i Starešini Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije Nj. Kr. Vis. Prestolonasledniku Petru. O značaju pr-vog decembra održao je lepo predava, nje društveni prosvetar brat Mirkfc Grdinič, a potom je recitovao pesrnu besmrtnom vodi M. Tiršu brat Nikola Mibojevič. Nakon ovoga položili su sokolski zavet novi članovi, te je pes-mom »Oj letni sivi sokole« koju je otpevao hor učenika gradanske škole završena svečanost.
Uveče u 8 'Л časova održana je u gostioni »Pataki« svečana sokolska akademija s odabranim programom. Svaka tačka izvedena je dobro i nagra-
dena od mnogobrojne posete srdačnim aplauzima. Naročito lep utisak na prisutne ostavio je »Могпагеу san« koji su izvela ženska deca i naraštajke s mnogo ljubavi, te »Živela Jugoslavija«, koju su tačku na kraju izveli vežbači svih kategorija.
Za ovu akademiju pripremali su članstvo, brača Vinko Aras, načelnik društva, Vladislav Buhvald, zam. načelnika i Sahnenko Trofim, te im za uspeh iste, pripada bratska hvala.
SOKOLSKO DRUŠTVO PETROVA-RADrN
Proslava Dana ujedinjenja.
U Petrovaradinu je na vrlo svečan način proslavljen Dan ujedinjenja.
Još u 8 časova pre podne skupiše se u »Školskoj sokolani« Sokoli, te s dacima osnov, škole podoše u crkvu na blagodarenje. Posle blagodarenja u cr-kvi otišli su učesnici svečanosti u »Škol. sokolanu«, gde je održana svečana sednica Sokolskog društva. Pošto je otpe-vana državna himna, otvorena je sednica po starešini Sokola, br. Vladimiru Višoševiču, koji je u svom govoru prve reči upravio dičnom sokolskom Starešini, Prestolonasledniku Petru i našem Ijubljenom Kralju. Zatim govori o žrtvama koje su položene na oltar narodnog ujedinjenja. Prosvetar društva, br. Stanislav Preprek, govorio je nato
0 značaju dana sa gledišta nacionalnog
1 sokolskog. Govori o postanku, razvijanju i konačnoj pobedi ideje narodnog oslobodenja i ujedinjenja sviju Južnih Slovena.
Predavač zatim prelazi na Sokolstvo i očrtava njegovu ulogu kod svih slovenskih naroda, a napose kod našega, gde je neustrašivo propovedano još pre svetskog rata bratstvo Jugoslo-vena i svih Slovena. Sada, kad imamo jednu jedinstvenu jugoslovensku drža-vu, Sokolstvo ipak nije izgubilo pravo na svoj opstanak, kako neki kažu, nego ima svetu zadaču, da veru u tu jedinstvenu jugosl. državu učvrsti u sr-cima svih Jugoslovena.
Posle ovoga izvršeno je svečano polaganje zaveta članova i članica, a tada je starešina zahvalivši se gostima zaključiC' sednicu.
Po podne u 5 časova održana je svečana akademija u »Sokolskoj vež-baoni«. Dvorana je bila prepuna naj-uglednijih ličnosti i elitnog društva Pe~ trovaradina i Novog Sada. Od strane Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije proslavi je prisustvovao brat dr. Belaj-cič, pretsednik pros. odbora sav. i brat F. Malin, čl. prosv. odbora Sav.. Od župe brat dr. Pavlas, starešina i brat inžinir Tošič. Od strane naše dične vojske zapaženi su pukovnik Banekovič, potpukovnici Pavlovič i Simič, komandanti Podoficirske škole i artiljerijskog puka i mnogi drugi. Program je bio vrlo obilat, pa je prvi nastupio dražesni dečačič iz zabavišta pozdravivši goste. Zatim je otpevana državna himna. Sve su tačke hora sokol, podmlatka, pod ravnanjem učitelja i sok. prosvetara, Stanislava Prepreka, odlično izvedene. — Sokolske vežbe, koje su izvedene od svih sokolskih kategorija, sjajno su uspele, te su se morale i opetoyati. Njima je pokazano, da Sokolstvo svojini vežbama sprovodi vaspitanje tela i dtr-še po sistemu koji je osnovan na naj-bitnijim principima nauke. U prvi put prikazivanom prikazu »Snaga Sokolstva« od Bogunoviča-Udickog učestvo-vale su sve sokolske kategorije na opče zadovoljstvo. U prikazu »Sirotna maj-ka« ugodno su delovale na gledaocc slikovite narodne nošnje iz svih kra-jeva naše otadžbine. Deklamacije i ot-pevane pesme očitovale su sc u jugo-slovenskom i sokolskom duhu. Što je proslava u svakom pogledu uspela ima sc zahvaliti starešini Sokolskog društva, vrednoj upravi, učiteljstvu — pro-svetarima, a da je uspela, može kao najbolji dokaz poslužiti to, što se jc po svršetku iste prijavio lepi broj novih članova za sokolsko društvo. — Posle završenog programa akademije započe-la je igranka. Na zahtev prisutne publike ponoviče sc isti program 17 decembra o. g.
PRVODECEMBARSKA AKADEMIJA SOKOLSKOG DRUŠTVA SUBOTICA
Verno tradiciji, i ove godine, u predvečerje velikog narodnog i sokolskog praznika data je pred rasproda-nom kučom Gradskog pozorišta svečana akademija. Kao uvod odlična muzika Sokolskog društva otsvirala je »marš Masarikove župe« i još dve koncertne tačke. Prosvetar društva izgovo-rio je zavetnu sokolsku reč, prožetu čistim sokolskim idealizmom. Ovu zavetnu sokolsku reč brata prosvetara trebao bi svaki brat i sestra da nauči napamet i da je izgovara kao molitvu tiho i pobožno. I kada tu bude znao, i kada svojim delovanjem u životu bude dokazao da je špiritu s movens svakog njegovog postupka u toj zavetnoj sokolskoj reči, onda če se Sokolstvo na našoj severnoj granici uzdizati kao go-rostasna stena usred ravne i pitomc
živorodne Bačke, o eije če hridi nemočno udarati besni neprijateljski valovi.
Živa slika: »Sokolsko bratstvo« uz recitaciji! br. L. Tešiča, nije baš tako dobro simbolički opravdala svoj naslov; i suviše je bilo kratko i nedovolj-no izrazito.
1)	Bena Alois: vežbe sa kapama
muška deca. Sama vežba je veoma slaba. Deca su bila veoma nesigurna u izvodenju i nikako se nisu mogli složiti u izvedbi. Jedan je nastupio bez kape, koja mu je u pola vežbe na binu doba-čena, ovaj sitni nedostatak postaje veoma •jpauljiv, kada kapa igra ulogu sprave. — 2) Randvskova L.: Žabicc — Ženska deca. Dosta simpatična točka; no s obzirom na njen sastav izgledi nam podesnija za mušku decu. Ima u njoj puno ponavljanja, usled čega točka mnogo gubi. Izvedba je bila zado-voljavajuča. — 3) Burda-Potužnik: Vojniči i lutkice — m. i ž. deca. Sastav odgovara duhu dečijem i veoma je lepo i dobro izveden. — 4) Holečkova B.-K. Mafejovee: vežbe sa vetreniaeama - - ž. deca. Sastav bez naročitih pretenzija. L' izvedbi fc’lo jc sitnijih grešaka u <1 »žnosti, a raročito u pokrivanju; krivica je za to u glavnom do vodnika, koji je •— s obzirom na pozornicu — postavic veliki broj vežbačica, tako da nije moglo biti propisanog razmaka.
5)	Planička-Pospišil: Antički trkači — m. naraštaj. Dobar sastav, izveden je složno i bez zamerke; vidi se, da je ulo-ženo dosta truda i volje, pa stoga ni uspeh nije mogao izostati. Zamerka bi se mogla učiniti jedino autoru, koji je na kraju stavio kratku recitaciju svih vežbača, koji su izgovorili zavet vernosti Tiršu. Nalazimo, da tome nije tu mesto, jer prvo: antički trkači nisu mogli imati nikakove veze s Tiršem, a drugo, nikako nije u duhu učenja Tir-ševog, toga apostola mira, ljubavi i bratstva, da se zavetuje vernost Njemu pod štitom, mačem i bojnim kalpakom. —- 6) Pre odmora muzika je izvela pot-puri iz »Pikove dame« od Suppea —• odlično. — 7) Članovi: vežbe na vrati-lu. Videli smo jedno slabo odeljenje, koje nije trebalo nastupiti, kada reč nije umelo pokazati nešto bolje i lepše. Nigde to ne stoji i nigde nije propisa-no da se na akademiji mora nastupiti i na jednoj spravi. Ne mora društvo u svakoj prilici imati kadar odličnih vežbaea, koji bi mogli na akademiji bes-prekorno nastupiti. To ne može niko tražiti. Ali odeljenje koje nastupi mora da bude dobro. Brača, koja su nastupi-la, relativno su još svi mladi, i imaju sve uslove da postanu dobri vežbači; istrajnim i sistematskim radom za par godina mogu doterati da če se društvo njima ponositi. — 8) Budinska-Roob: Igre sa talambasima — članice. Jedan sastav bez vrednosti i prazan. Izvedba jc bila dosta slaba. — 9) Koukolik-Va-lenta: Osmorica — članovi. Dobar sastav, dobro je počet, no što se dalje vežbalo isto je nesložnije; vežbači su sc bunili, te je tačka potpuno upropa-štena. —	10)	Kolečkova-Matejovec:
vežbe sa raketama — ž. naraštaj. Ve-cma dobra stvar; puno ritmike, vež-bano je sa puno pažnje i složno. Moramo primetiti kao i pod 4) da nije trebalo nastupiti toliko vežbačica; nema-nje dovoljnog mesta dosta je škodilo vežbanju. — il) Činčeva-Gortler: vežbe sa kockama —■ članovi pred. zbora. — Jedina tačka, koja je potpuno zadovoljila, kako u pogledu sastava, tako i u izvedbi. — 12) IIolečkova-Matejovec: Počast zastavi — članovi pred. zbora Jedan strašno razvučen sastav, vežban bez temperamenta, bez trunka života; k tome neki nemoguči neukusni kostimi učinili su da jc vrednost prikazane tačke bila svedena na minimum. — Zastava, kojoj se davala počast — kako je u naslovu naznačeno — nikako nije bila u duhu proslave prvoga decembra.
U kratko resimirajuči gornji prikaz ove akademije, nikako ne možemo biti njome zadovoljni, jer smo naučili več, da nam ovo društvo daje uvek odlične stvari. Ova akademija znatno je slabi-ja od prošlogodišnje. Gledajuči na au-tore čiji su sastavi vežbani, vidimo da su oni svi Čehoslovaci, pa nas tim više čudi izbor tako slabih stvari, kada znamo, da kod njih postoji ogromna literatura raznih vežbi, od odličnih^ i več davno renomiranih autora. — Nto se pak tiče samog vežbanja, dobio se op-šti utisak kao da vežbači »nisu kod kuče«, lutali su, nisu umeli da se na pozornici snadu, nisu nalazili svoja mesta, što je izazivalo ne malu zabunu; bez sumnje ni jedanput nije probano na pozornici, a to se ovoga puta ljuto osvetilo. No ovaj neuspeh samo je tre-nutan, on ne treba da obezhrabri bra-ču i sestre, nego štaviše, on treba da im služi za potstrek, treba da im po-služi kao jedna dobra škola iskustva, i verujuči u njihovu istrajnost i požr-tvovanost nadamo se, da če nas oni kod prve ukazane prilike ugodno izne-naditi, te čemo onda moči govoriti o postalnom uspehu.
Na kraju moramo napomenuti, da je klavirska pratnja vežbi savršeno iz-vodena od strane br. K. Napravnika
M. B. N.
/upa Osijek
SOKOLSKA ČETA U VERI Proslava 1 decembra
Sokolska četa u Veri, proslavila je i ove godine sokolski in nar. praznik, dan Ujedinjenja, 1 decembar na svečan način kao što je to i prošle godine bilo.
Več 30 novembra uoči ovoga praznika priredili su članovi zajedno s ostalim narodom nacionalnu manifestaciju.
Za vreme povorke kroz selo, pu-eale su prangije i celo selo je imalo dirljiv i romantičan izgled, jer je bilo lepo osvetljeno.
Posle manifestacije održao je u školi pred sakupljenim narodom govor mesni učitelj br. Milenko Ačimovič o značaju ovoga dana istaknuvši ujedno i rad sokolske čete, koja ovde deluje tek jednu godinu dana.
Na sam praznik 1 decembra pri-sustvovali su svi članovi Sokola svečanom blagodarenju u crkvi, a posle toga prešlo se u školu gde je prevedeno u članstvo nekoliko naraštajaca, a posle toga položili su svi članovi svoj sokolski zavet te time završili divnu proslavu. — Uveče je održana u školi akademija gde je izvedeno par lepih sokolskih deklamacija kao i pozorišni prikaz »Soko na radu« ko ji su lepo iz-vela školska deca (podmladak) te po zorišni igrokaz »Đido«, koji su lepo izveli članovi sa seljačkim devojkama, a kao poslednja tačka akademije izvedene su proste vežbe članova koji su također svojim izvađanjem ostavili lep utisak na gledaoce. — Z. I.
'/.upa Skoplje
POLOŽILI PREDNJAČKE ISPITE
U danima 8 i 9 novembra t. g. odr-žani su pri načelništvu župe Skoplje ispiti za društvene prednjake, i iste su polagala brača: Petar Iličkovič, član Sokolskog društva Rostuša, Trifun Lazarevič, član Sokolskog društva Gosti-var, Petar Boškovič, član Sokolskog društva Kičevo, Borivoje Elezovič, član Sokolskog društva Vučitrn i sestra Ru-ža Pribičevič, članica Sokolskog društva Rostuša.
Sva gore imenovana brača i sestra položili su ove ispite sa uspehom »spo-soban«.
Pretsednik ispitne komisije: Milutin Pavičevič,
župski načelnik.
Zupa Splil
SOKOLSKO DRUŠTVO HVAR Proslava dana ujedinjenja
U starodrevnom gradu Hvaru proslavljen je ove godine dan narodnog Ujedinjenja na najsvečaniji način.
Slavlju je prisustvovalo celokupno gradanstvo brez obzira na pleme, veru i stalež.
Več ranim jutrom plivao je grad u moru jugoslovenskih zastava. U 1 Vi održao je biskup blagodarenje sa za-hvalnicom.
Posle blagodarenja postrojila se povorka, koja je promarširala gradom do sreskog načelstva i nazad do so-kolane. Glazba je svirala, a narod ur-nebesno klicao svome junačkom kralju, Kraljevskom domu, vojsci, slobod-noj i ujedinjenoj Jugoslaviji, _slobodi i t. d. U 11 sati u sokolani održala se svečana sednica s utvrđenim programom, pred celokupnim članstvom, pretstavnicima vlasti i drugim građan-stvom.
Brat starosta dr. Avelini otvorio je sednicu s temperamentnim prigod-nim govorom u kome je ocrtao histo-rijat našeg državnog i narodnog jedin-stva. Njegov govor ostavio je duboki utisak na prisutnc. Klicalo se Kralju, ujedinjenju i slobodi.
Na večer izvela se akademija biranim programom. Kratko, ali vrlo jezgrovito, predavanje održao je brat prosvetar Dinko Placijor. U kratkim kao salivcnim potezima, ocrtao je zna-čenje prvog decembra u smislu histo-rijskom, kulturnom, prosvetnom, poli-tičkom i sokolskom.
Velika hvarska sokolana bila je dupkom puna. Gradska glazba svirala je državnu himnu i druge nacionalne i sokolske pesme. Birani program akademije izvele su sve kategorije, kako još nikacl do sada bez pogreške — s odličnim uspehom, a vredni vežbači i vežbačicc bili su nagradeni neprekid-nim aplauzom — što služi na čast ustrajnim i vrednim prednjacima i prednjačicama.
Moralni i materijalni uspeh bio je izvanredan.
SOKOLSKO DRUŠTVO IGRANE
Proslava 1 decembra.
. Ovo Sokolsko društvo proslavilo je državni i sokolski praznik na najsvečaniji način. Toga dana sve se je članstvo s naraštajem okupilo u sokolani i korporativno otišlo u crkvu na blagodarenje. Na večer je bila svečana sednica kojoj jc prisustvovalo čitavo članstvo s decom i naraštajem. Tom je pri-likom držalo predavanje o značaju 1 decembra i o »štoriji Sokolstva. Bilo je mnogo poklika Nj. Vel. Kralju, te starešini Sokola kraljevine Jugoslavije Prestolonasledniku Petru.
SOKOLSKO DRUŠTVO SUĆURAO
Veličanstvena proslava dana Ujedinjenja Uoči dana Ujedinjenja bila je povorka Sokolova sa svojom glazbom, pračena bakljama. Sokolsko društvo najsvečanije je proslavilo dan Ujedinjenja. Preko celog dana raspoloženje je bilo svečano. Več od jutra počele se kuče, stanovi, dučani i t. d. resitisa zastavama, a u 7 sati priredi budnicu sokolska glazba.
U 9 sati u jutro bilo je svečano blagodarenje u mesnoj crkvi. Za vreme crkvenog obreda svirala je glazba ispred crkve par biranih komada. — Posle blagodarenja krenula je velika povorka Sokolova sa svojom glazbom preko celog sela.
Na povratku povorka se poredala ispred opčine, gde je brat opč. načelnik Jerkunica Jure održao oduševlje-ni govor o značenju 1 decembra. Na-kon govora glazba je otsvirala državnu himnu i sokolski marš.
Klicalo se Kralju, državi i t. d. Posle povorke, Sokolovi i ostali vratili su se u društvene prostorije gde je br. starešina Kovač Grgo otvorio svečanu sednicu.
Nakon toga brat Bakotič Mate ocrtao je u tančine ovaj nacionalni blagdan mudre i spasonosne odluke Nj. Vel. Kralja.
Na koncu govora glazba je otsvirala državnu himnu, klicalo se Kralju, Jugoslaviji i Karadordevom Domu.
Posle je održao predavanje brat potstarešina Krvavica Josip, upravitelj Osnovne škole »Pozdrav Sokolstvu«, pred velikim brojem naroda. Ovo vrlo lepo predavanje o značenju Ujedinje-nja i sokolskog praznika, bilo je cesto prekidano poldicima odobravanja.
Nakon toga govorio je brat prosvetar Brešan Vjekoslav i brat Luke-tin Frane.
S ovim je završena prepodnevna svečanost.
Na večer, za vreme akademije, pred dubkom punom dvoranom brat potstarešina Krvavica Josip održao je dirljiv govor o značenju dana Ujedinjenja. Zatim je otsvirana državna i sokolska himna.
Nakon stišanja, učenici mesne Osnovne škole deklamirali su razne patriotske pesme uz nekoliko šaljivih igrokaza na sveopče zadovoljstvo. Deca su pevala u zboru nekoliko rodoljubnih pesama.
Akademija je izvedena vrlo lepo, te je polučen moralni i materijalni uspeh.
/upa Sušak - "Rijeka
SOKOLSKO DRUŠTVO KRK Proslava 1 decembra
Dan Ujedinjenja kao narodni i sokolski praznik proslavljen je ove godine ovde najsvečanije uz brojno učešče gradanstva.
Posle bogosluženja u crkvi održana je u sokolani u 11 sati pre podne svečana sednica Sokolskog društva, kojoj su prisustvovali svi pretstavnici vlasti i nadleštava, veliki broj gradanstva i sokolske mladeži. Sednica je otvorena pevanjem drž. himne dačkog mešovitog zbora, a po pozdravu starešine data je reč bratu prof. Stjepanu Gruberu, koji je održao iserpno predavanje o značenju 1 decembra. Prikazavši histor. ulo-gu Sokolstva u pripremanju oslobode-nja, budenju nacionalne svesti i šire-nju demokratskih i slobodarskih ras-položenja u narodu, dao je zaokruženu i jasnu ideju o smislu sokolskog 1 decembra, upotpunivši ju i prikazom o večitim ideološkim temelj ima i ulozi Sokolstva, koju ono i dalje ima u životu da vrši. U skladu sa svojom tradici-jom, Sokolstvo mora nastojati da sačuva čistotu svoje misli, te da, neodvisno, ostane i dalje na braniku onih ideala, koji su uzidani u temelje ovog pokreta i dosadašnjeg blagotvornog njegovog delovanja. Ono i dalje ima da služi samo narodu i ostane opče — narodni reguiativ svega zdravog napret-ka u izgrađivanju njegovih viših nacionalnih i moralnih vrednota. — Iza ovog predavanja pročitana je i poslanica Savcza, a brat Foleta osvrnuo se je na neke lokalne dogodaje, koji su od opčeg interesa po Soko u Krku, odnosno poznate kampanje koja se počela vrlo drsko da sprovodi protiv učešča školske mladeži u sokolskom radu. — Zatim je izvršeno prevodenje sok. dece u naraštaj, naraštaj u članstvo, te zavet istoga i novoga članstva. Podeljene su i diplome naraštajcima, koji su ovc godine postali pobednici u župskom i okružnom natccanju.
Uveče istoga dana održana je i akademija, koja je u svakom pogledu uspela. Napominjemo samo, da se u radu poka.zuje jednostavnost, jer je na akademiji nastupila samo sokolska školska omladina, dok se vanškolskim redovima ne posvečuje nikakova paž-nja da se privedu sokolskom radu i tako Sokolstvo raširi i medu ostalo gradanstvo. Greška u toj stvari vrlo je velika. To bi nova uprava morala svakako da ispravi. Još bi tražili da se na akademijama iznose lepe akademijske kompozicije, kojima obiluje naš »Gimnasti-kon«, a postoji mogučnost da se svlada-
ju. — Podmladak i naraštaj nastupio je u osam tačaka; u 5 muški, a u 3 ženski.
I jedni i drugi dali su najbolje. Odlični su bili naraštaj ci u šestorci, no ni drugi ne zaostaju. Hvala ovome radu pripada vrsnom društvenom načelniku bratu Jarnoviču.
Cela ova proslava 1 decembra bila je jedna velika i lepa manifestacija Sokolstvu u našem mestu, sedištu krčko-ga biskupa. — Gs.
SOKOLSKO DRUŠTVO GOSPIĆ
U nedelju 20 novembra održano je kod nas u spomen 12 obletnice rapal-skoga ugovora društveno selo. — Na programu su bila dva predavanja: »O rapalskom ugovoru« i »Saradnja Jadranske straže i Sokola«, jedna deklamacija (J. A. Kraljič: Ne kloni, majko), jedan violinski duet, a ženski hor otpe-vao je »Pjesmu o Istri«. Moralni uspeh sela je odličan, a brojan poset sestara i brače dao nam je potstrek za daljnji rad. — B. V. M.
SOKOLSKO DRUŠTVO SENJ
Naše je društvo proslavilo praznik oslobodenja i ujedinjenja našega naroda osobito svečano.
Uoči ovoga svetka uveče lep se broj članstva priključio povorci gradom i manifestacijama što su bile pri-redene na inicijativu mesnog gradskog načelstva, 1 decembra prisustvovalo je članstvo svečanoj molitvi feahvalnici u stolnoj crkvi i blagodarenju u srp-sko-pravoslavnoj crkvi. U 11 sati odigrana je u krasno uredenoj dvorani hotela »Nehaj«, u prdsustvu mnogih pret-stavnika vlasti, korporacija, brojnog gradanstva i članstva, svečana sednica s ovim dnevnim redom: 1) Državna himna; 2) Otvorenje sednice; 3) Predavanje o značenju 1 decembra, govorio br. prof. Ante Sepič; 4) Novo pokole-nje od A. Šantiča, deklamirao učenik David Kabalin; 5) Svečano prevodenje;
6)	Polaganje svečanog zaveta; 7) Za-ključenje sednice; 8) Sokolska koračni ca. Sednici je pretsedavao zamenik starešine i prosvetar br. prof. Ante Šepič.
Naveče je bila u dvorani istog hotela svečana akademija s ovim programom: 1) Državna himna; 2) Najvaž-niji momenti naše povesti s obzirom na 1 decembra, govorio br. Ivo Balaba-nič; 3) Novo pokolenje od A. Šantiča, deklamovao David Kabalin; 4) ženska deca; 3 proste vežbe; 5) muška deca, 2 proste vežbe; 6) ženska deca/stari-ja), 3 proste vežbe; 7) muška deca (sta-rija), 3 proste vežbe; 8) Za Tiršem, simbolična slika od dra Igora F. Vidica; 9) ženski naraštaj, 2 vežbe veslima;
10)	muški naraštaj, i proste vežbe; 11) članice, 3 praške vežbe; 12) »Nevidljivi Jurič«, vesela igra u 2 čina od Viktora Cara Emina; 13) Ples.
Poset je, za senjske prilike i obzirom na teški naš ekonomski položaj, bio odličan. Posle nedavnih nemilih dogodaja, čini se da je apstinent-stvo malo popustilo, jer je na priredbi bilo videti i lica koja su do ovoga puta uvek bila daleko od nas. Možda če ipak jednom i naši slepci progle dati. Bilo bi i dobro!
Priredba je uspela iznad očekiva-nja. Naši su protivnici več trljali ruke od veselja i trubili o slomu, jer su nam, po presudi suda, sprave bivšeg Hrvat skog Sokola dan dva pre akademije bile odazete i predate onima kojima ih je bivši Hrv. Sokol bio za dug založio. Onemogučili su nam nastup na spra vama, ali su se inače u računu preva-rili. Program je bio dobro izveden. Sve je bilo na višini. Moralni i idejni uspeh nije izostao.
SOKOLSKO DRUŠTVO ZAMET-KANTRIDA
Proslava Ujedinjenja
Blagdan Ujedinjenja vrlo je sve čano proslavljen i u našem mestu.
U 9 sati krenula je velika povorka meštana, članstva i školske dece u me snu crkvu, da prisustvuje svečanoj službi božjoj. Posle toga prisustvovalo se školskoj priredbi, a iza toga svečanoj sednici ovoga društva, gde se oba-vila zakletva novih članova i prevod iz mladih u starije kategorije. Društveni orkestar ispunio je program dobrim sviranjem, a himnom »Hej Sloveni« završena je sednica. Ovom zgodom predana jc diploma župe br. Vladimiru Pi-lepiču za postignuto prvo mesto pri-godom župskog natecanja u plivanju.
Uveče u 8 sati započela je akademija, kojoj je sudelovalo i bratsko društvo iz Mariniči sa svojom glazbom. Uz precizno nastupanje i vežbanje po-jedinih kategorija (nastupile su sve kategorije) u prostim vežbama i na spravama, nastupio je i društveni pevački zbor, te ovom zgodom izneo i narodne pesme iz Kastavštine od I. Matetiča, koje su bile s velikim oduševljenjem popračene.
Prigodnu reč održao je br. prosvetar istaknuvši važnost ove proslave i posebno obzirom na naše granične prilike. Verujemo da su njegove tople i odlučne reči pale na dobro i svesno tlo. Program priredbe završen je vrlo uspe-lom živom slikom »Stvaranje Jugoslavije«. Posle programa razvio se ples u najlepšem raspoloženju.
£upa Šibenik - Zadar
SOKOLSKO DRUŠTVO PAŠMAN Proslava 1 decembra
Prigodom dana Ujedinjenja, ov-dašnje Sokol, društvo održalo je svečanu akademiju, koja je ispala sasvim dobro. Posle obreda formirala se sokol, povorka od crkve do sokolane, gde je započela akademija s predavanjem učitelja br. I. Vigala, koji je u svom govoru naročito upozorio na opasnost koja nam preti od prekomorskih suseda. — Zatim je tamburački zbor otsvirao himnu, a iza toga sledile su deklamacije: »Mladom Sokoliču«, »Istarski izagna-nik«, u slavu oslobodenja i Ujedinjenja i t. d. — Nato je tamburački zbor otsvirao sokol, koračnicu i svesloven-sku himnu uz još nekoliko rodoljubnih pesama. Zatim je uzeo reč načelnik ovog društva brat Dragomir Magič, koji je u svom temperamentnom govoru naročito istakao zasluge Sokolstva za naše nacionalno jačanje u ovim teško ugroženim krajevima, i pre svetskog rata i posle, a posebno je naglašao zasluge M. Tirša za sve Slovene- a naročito za Jugoslovene, apelirajuči na sve prisutne da u što večem broju pristupe u sokolsku organizaciju. Uz poklike blagopokojnom Kralju Petru Vel. Oslo-bodiocu, Nj. Vel. Kralju Aleksandru i starešini Sokola Nj. Vis prestolonasl. Petru, brat jc završio svoj govor, burno pozdravljen od brojne publike. — Iza toga je sledio govor stud. br. Lj. Buri-ča, koji je s istorijskog stanovišta pri-kazao važnost dogođaja 1 decembra 1918. Završio je govor uz poklik Kralju i Jugoslaviji. Zatim su bile, pod ko-mandom brata načelnika, izvedene sokolske piramide uz sviranje himne. — Uvečer je društvo priredilo svečanu rasvetu s paljbom mužara.
SOKOLSKO DRUŠTVO PREKO Svečana proslava Ujedinjenja
Najsvečaniji dan u povesti našega naroda i Sokolstva proslavljen je najdostojnije. Celo mesto i lade bile su okičene zastavama, a grmljavina mužara pozdravila je osvit novog dana. Posle službe božje svrstala sc je velika povorka, predvodena od Sokolova sa zastavom, škol. dece sa zastavicama, mesnih vlasti i pučanstva, ma-nifestirajuči i pevajuči rodoljubne pesme do Sreskog načelstva. Muški zbor Sokolskog društva otpevao je himnu. Sreski načelnik br. N. Ugrinovič u svom patriotskom govoru zahvalio je gradanstvu na izkazima rodoljubnih osečaja i završio s poklikom Zdravo! Kr. Domu i Jugoslaviji.
Dok su primane čestitke, povorka se uputila do sokolane, gde je održana svečana sednica upravnog odbora i zakletva novog članstva uz pri-godni govor br. starešine i br. prosve-tara A. Morovica. Društveni je zbor uz himnu otpevao i nekoliko patriotskih pesama.
Na večer jc bila društvena akademija u Sokolskom domu, na koju su bile pozvane sve mesne vlasti, društva i gradanstvo. Počela je s pevanjem državne himne, koju je odlično otpevao zbor Sokolskog društva pod ravnanjem br. J. Mahniča. Tad je starešina K. Perovič održao pozdravni govor o značenju dana Ujedinjenja i završio oduševljenim Živeo! starešini Nj. Vis. Prestol. Petru, Kralju i Jugoslaviji. Podmladak Sokol, društva, lepo je deklamovao pesmice: »Pozdrav malih So-količa i Amo djeco!« Nastupila su ta-da ženska deca sa svojom skladno iz-vedenom vežbom s lukovima, a od-mah za njima i naraštaj i članstvo. Zatim se izvadao igrokaz od dr. I. Vidica. Pred slikom Tirša, ovenčanom lovorom i cvečem te društvenom zastavom, redali su se divni pozdravi Sokola, So-kolice, naraštaja, dece i sokolske misli — devojke u belini, koja je završila svoj pozdrav: Večito nam živom Učitelju, Uzoru i Vodi Tiršu — Slava!
Na koncu jc osobitom nežnošču prikazan rodoljubni prizor: »Ujedinje-nje« i tako završila ova vrlo lepa — patriotska manifestacija, koja jc na innogobrojno gradanstvo ostavila du-bok utisak.
/upa Tuzla
SOKOLSKO DRUŠTVO DOBOJ Proslava 1 decembra.
Sokolsko društvo Doboj proslavilo je i ove godine vrlo svečano narodni i državni blagdan Ujedinjenja. Posle blagodarenja u svim mesnim bogomoljama održana je u 11.30 časova pred sokolskim domom akademija, na kojoj je pored pretstavnika vlasti prisustvovala i omladina mesnih škola sa svojim na-stavnicima. Akademija je otvorena dr-žavnom himnom koju je otsvirala sokolska muzika. Starešina društva brat Jelič pozdravio je zatim prisutne kra-čim govorom i setio se brače Sokola iz Doboja koji su umrli tokom prošle godine. Brat Jelič predao je reč sestri Gordani Sandičevoj koja je pročitala vrlo lepo predavanje o značenju prvo-ga decembra. Iza predavanja deklamo-vali su učenici Osnovne i Gradanske škole i otpevali prigodne patriotske pesme. Zatim je sledilo prevodenje članstva, zakletva novih članova i de-lenje diploma sokolskim četama Kožu-
he, Grapska, Osječani, koje su na okružnom natecanju u Tesliču zauzele po broju bodova prvo, drugo i treče
mesto.
Prepodnevna akademija završena je oko 1214 časova sokolskim maršom, koji je otsvirala dobojska sokolska
muzika.
Drugi deo proslave održan je naveče nastupom svih kategorija na akademiji koja je počela u 21 čas, tako-der u Sokolskom domu.
Več pola časa pre početka akame-mije bila je dvorana puna.
Prisutnu publiku i Sokole pozdravio je br. starešina Jelič, a onda je sledilo trinaest točaka vežbi po utvrde-nom i objavljenom programu.
Sve su tačke izvedene odlično na sveopče zadovoljstvo publike. Vežbe je diskretno i ritmički vrlo dobro pratila na klaviru gda Stojkovič.
Najuspelije i najefektnije bile su vežbe: Ivanovič-Pospišilovi »Dimnjača-ri«, Mudri-Vidošičev »Krug«, Ivanovič-Sekeljijeva »Telovežbena recitacija«, »Vežbe suneobranima«, Vukovič-Miha-ljevičev »Narcis«, »Istarske vežbe« i »Vežbe s velima«.
Napose valja istači odlične kvalitete muškog i ženskog naraštaja iz Doboja, te sve kategorije područnih sokolskih četa Kožuhe, Grapska, Boljanič i Osječani.
Sokolsko društvo Boboj sa svojim četama dokazalo je ovom akademijom da se po svm tehničkom radu može aez preterivanja staviti u red najbolj ih naših društava pa i onih u centrima Jugoslavije.
Zasluge za tako uspešan rad ide svakako u prvom redu našem neumor-nom sokolskom radniku bratu načelniku Bogdanu Ivanoviču, a i sestri Anici Metuljevoj, koja je upravo umetni-čkom veštinom sa ženskim kategorijama uvežbala telovežbene kompozicije »Narcis« i »Vežbe sa suneobranima«.
Izmedu poj edinih tačaka svirala je sokolska muzika. Program je završen u 23 45 časova, a posle kratke stanke nastavljeno je sa zabavom i plesom.
St. Ivezič.
/upa Varaždin
TRIDESETGODIŠNJICA SOKOLSKOG DRUŠTVA VARAŽDIN
Kako smo več izvestili proslaviče Sokolsko društvo Varaždin 16 i 17 decembra ov. g. 30-godišnjicu svog nc-
prekidnog rada. Več je utvrđen defini-tivan program ovih svečanosti našeg najstarijeg društva u varaždinskoj župi pa su i pripreme za što dostojniju proslavu u punome toku. U petak, 16 decembra naveče održaje se u Gradskom kazalištu svečana akademija, koju če otvoriti prigodnim govorom brat Lacko Zima, zamenik župskog načelnika i osnivač varaždinskog društva. U poje dinim tehničkim tačkama nastupiče sve kategorije društva, a medu njima i sta rij a brača.
U subotu, 17 decembra, u 11 sati biče proslava razviča novog društvenog barjaka, kome kumuje Njegovo Veličanstvo Kralj Aleksandar 1. Tom prigodom održače se svečana sednica, na kojoj če prosvetar brat Kaman, izneti historijat društva. Novi barjak razviče izaslanik Nj. Vel. Kralja, dok če dosedanji društveni barjak starešina brat Novakovič predati naraštaju. Posle podne otvara sc u gradskoj gombaoni pri godna sokolska izložba, koja če biti pregled rada društva sve tamo od 1877 godine pa do danas. Naveče održaje se u velikoj dvorani Gradskog kazališta ples.
/upa Zagreb
SOKOLSKO DRUŠTVO PAKRAC
Sokolsko društvo Pakrac svečano je proslavilo dan državnog i narodnog Ujedinjenja 1 decembar.
Sama proslava sastojala se iz dva dela: Pre podne društvena fanfara objavila je vreme kada je trebalo poči u hramove, gde su se održali verski obredi. Naročito je zapaženo, što je u pravoslavnoj katedrali iako u svojim visokim godinama služio blagodarenje Njegovo Visokopreosveštenstvo gospodin Miron, episkop pakrački, inače veliki dobrotvor sokolski.
Posle svršenog verskog obreda, krenula je povorka na čelu s društvenom fanfarom u sokolski dom, gde je u prisustvu humanih društava kao i pretstavnika vlasti održana svečana sednica uprave društva sa sledečim tačkama:	Pozdrav starešine, čitanjc
poslanice Saveza, reč članstvu brata načelnika, prevodenje dece u naraštaj i naraštaja u članstvo, te polaganjem sokolskog zaveta novoprimljenih članova.	.
Time je prvi deo proslave bio završen.	.
Istoga dana u 20 sati održana je svečana akademija u prostorijama sokolskog doma, koja je moralno 1 ma-terijalno dosta dobro uspela. Nastupile su sve kategorije vežbača, koji su izveli svoje vežbe, ovog puta precizno i savesno. Naročitu pažnju i odušev-ljenje posetilaca skrenula je poslednja tačka »U boj«, vežba članova uz prnt-nju muškog pevačkog zbora, kojim jc upravljao J. Bajde, nastavnik ovdašnje Učiteljske škofe.
Time ja zvanični deo proslave bio završen, posle čega je nastalo uz zvu-ke radio orkestra, pod vodstvom sestre A. Kamenar, veselje koje je proteklo u pravom sokc^skom skladu. — A. M.
SOKOLSKO DRUŠTVO KUTINA
Sokolsko društvo Kutina proslavilo je na vrlo svečan način nacionalni blag-dan Ujedinjenja. U oči 1 decembra održana je zabava u Sokolskom domu. kojoj je prisustvovalo uz članstvo i pretstavnike vlasti i brojno gradanstvo.
Svečanost je otvorio brat starešina dr. Z. Golner lepim govorom, u koje-mu je izneo značaj 1 decembra za naš narod. Pevačka sekcija Sokolskog društva skladno je otpevala sokolsku him-nu i više narodnih popevka. Muškim i mešovitim zborom ravnao je br. M. Do. lenec, koji je uložio mnogo nesebičnog truda u pevačkoj sekciji, te su sve pe-sme bile vrlo skladno i besprikorno izvedene.
Pod vodstvom sestre načelnice Jelke Tomašič i br. načelnika M. Naran-čiča nastupile su sve muške i ženske kategorije u više raznih vežbi. Burnim pljeskom odali su prisutni priznanje s. načelnici za alegorij sku vežbu s vesli-ma muškog i ženskog naraštaja na pe-jlu »Morje Adrijansko« uz pratnju gla-sovira.
Bilo je više patriotskih prigodnih deklamacija, iza kojih se razvila animirana zabava i ples.
Na dan 1 decembra Sokoli su korporativno pod društvenim barjakom prisustvovali svečanom blagodarenju u crkvi i sinagogi, gde su se okupila sva mesna i okolišna društva, činovništvo i škole.
Naročito je ove godine opažen na proslavi velik broj gradana, a prisu-stvovala su joj korporativno i vatro-gasna društva Kutine i okolice.
Sva su se društva i korporacije okupile iza blagodarenja opet u Sokolskom domu, gde je nakon obavljenog čestitanja kod Sreskog načelnika, upravni odbor Sokolskog društva odr-žao svečanu sednicu. Iza otvorenja sed-nice po bratu starešini otpevana je državna himna. Brat prosvetar dr. Drago Damaška protumačio je kratkim ali le-
pim govorom prisutnima značenje Ujedinjenja za Sokolstvo. Kod spominjanja našega Vladara Nj. Vel. Kralja i Nj. Vis. Prestolonaslednika Petra izvio se iz grla svih prisutnih jednodušni po-klik »Živio«.
Brat zamenik starešine L. Korade održao je sokolskoj deci i naraštajcima lepo predavanje, istaknuvši im ideje Sokolstva i značenje sokolskog rada za narod,
Iza toga položili su novi članovi i članice sokolski zavet.
Svečana sednica zaključena je uz pesmu »Morje Adrijansko«.
Po podne priredena je u Sokolskom domu čajanka. Čisti je prihod tih svečanosti upotrebljen za korist Sokolskog doma, koji je podignut i ureden, te otvoren pred godinu dana samo radom i marom članova Sokola, a uz pripomoč svesnog gradanstva. — Dr. D.
SOKOLSKO DRUŠTVO ZAGREB II Dečji dan
U nedelju dne 20 novembra održa-lo je Sokolsko društvo Zagreb II, na Vilsonovom trgu u svojoj društvenoj dvorani, prvi javni nastup svih dečjih kategorija ove godine.
Posle podne točno u 4 sata otvorio je priredbu društveni načelnik brat Branko Valadžia, koji je s nekoliko reči prikazao važnost telesnog uzgoja kod današnje dece. — U ime decc pozdravila je roditelje mala Sokolica Sanda Lazarevič. — Deca su uzorno nastupila sledečim redom:
1) Ženska deca od 8 do 10 godina.
— Vežbe trčanje kao uvodne vežbe. — Za nastup uvežbala vodnica kategorije sestra Zlata Jančikovič.
2) Muška deca od 10 do 12 godina.
— Vežbe na spravama. — Nastup je vodio sa svojim pomočnicima brat Stje-pan Boltižar.
3) Ženska deca od 8 do 10 godina.
— Igra uz priču. Lepo i skladno su male Sokolice izvodile svoju ig.ru na priču, koju im je govorila njihova vodnica sestra Aida Fridfeld.
4) Muška deca od 6 do 8 godina nastupila su pod vodstvom svog vodnika brata Vladimira Lesjaka s vežba-ma na brvnu.
5) Ženska deca od 6 godina su imala razne igre, koje je vodila sestra Zdenka Jančikovič.
6) Muška deca od 8 do 10 godina izvela su vrlo lepo razne i dosta teške skupine, koje je sastavio njihov vodnik brat Veljko Pavičič.
7) Ženska deca od 8 do 10 godina zajedno s decom od 10 do 12 godina izvela su vrlo lepi ritmieki sastav od njihove vodnice sestre Jovanke Mile-usnič.
8) Muška deca od 6 do 8 godina nastupila su pod vodstvom svog vodnika brata Marijana Maržana s preskoči-ma preko kozliča.
9) Ženska deca od 8 do 10 godina nastupila su pod vodstvom sestara Rad mile Strbac, Mije Floršic, Maje Veršec na švedskim lestvama, brvnu i razno-stima.
10) Ženska deca od 8 do 10 godina nastupila su u igranju s loptama po mu-zici. — Tu lepu i uspelu vežbu je sa-stavila i predvodila sestra Aida Fridfeld.
11) Kao poslednja tačka su nastupila muška deca od 10 do 12 godina pod vodstvom svog vodnika brata Stje-pana Boltižara. — Deca su sjajno izvela njegov najnoviji sastav i pokazala lepu celinu u izvadanju nekih teških gibanja.
Nastupilo je ukupno 324 dece pod vodstvom 11 vodnika i vodnica.
Sokolsko društvo Zagreb II je pokazalo ovim nastupom svoju svestra-nost u radu kod dečjih kategorija. — Roditelji su oduševljeno odobravali po-jedinim točkama. — Največa dvorana za vežbanje u Zagrebu je sokolana Sokolskog društva Zagreb II i unatoč toga, što je največa nije mogla primiti sve roditelje i prijatelje društva, kojih je bilo u dvorani preko 600, tako da nije bilo niti malo mesta, nego su mnogi bili primorani ostaviti priredbu zbog nedostatka prostora za gledanje. — Preporučili bi Sokolu II da ovakove priredbe održi ili u Zboru ili opet da ponovi, da uzmognu svi roditelji videti svoju decu kako vežbaju.
Sokolsko društvo Zagreb II je i opet dokazalo s ovim nastupom dece, da vodi veliku brigu oko telesnog uzgoja svih svojih pripadnika.
SOKOLSKO DRUŠTVO ZAGREB IV Nikolinsko poselo
Naše je društvo održalo u nedelju dne 4 o. m. »Nikolinsko poselo« koje-mu su prisustvovali svi naši pripadnici, njihovi roditelji i prijatelji. Cela priredba bila je razdeljena u dva dela: deca i naraštaj, te članstvo. Dečja priredba počela je u 2 i pol pred punom dvoranom roditelja, dece i naraštaja, pozdravom brata starešine Hinka Na-glera. Naraštajke su dvoglasno otpe-vale sokolsku koračnicu »Ajte braee, ajte sestre«. Skladno pevanje ove lepe naše pesme duboko se dojmilo prisutnih roditelja, a zasluženi pljesak mo-gao je zadovoljiti pevačice kao i s. Maju Veseli, koja se ovaj puta pokazala i kao dobra učiteljica pevanja. Zatim su ženska deca pod ravnanjem s. Nade Kaufman otpevale nekoliko narodnih pesama i prigodnu pesmu »O sv. Nikoli« koja se najviše dopala. I ove tačke bile su vrlo dobre. Sestra Kaufman je svestrana prednjačica kojoj osobito leži na srcu rad s decom. Kao sledeča točka bila je glavna atrakcija dana »Sv. Nikola u vežbaonici«. Na pozor-nici je bila prikazana vežbaonica u kojoj vežbaju naraštajke. Vodi ih s. Silvija. Lepo rade, no neke su zločeste i smetaju rad. Prednjačica ih opominje ali one ne slušaju. Pojavljujese sv. Nikola sa svojom pratnjom andelom i vragom. Interesuje se za napredak i vladanje vežbačica, opominje ih na što bolji rad, i konačno dariva dobre, a kori zločesta.
Efekat ovog prikaza bio je ogro-man. Sva su deca s velikom pažnjom pratila celi komad i slušala su pomno Doučne reči sv. Nikole. S osobitim strahopočitanjem pogledavali su na krampusa koji se neprestano grozio i cerio na zločestu decu. Ovaj komad sa-stavile su i uvežbale same naraštajke uz pomoč svojih vrednih prednjačica na čelu sa svojom načelnicom. Uopče se mora naročito istači predan rad svih ženskih kategorija koje su nam i ovog puta priredile ugodno sokolsko posle-podne.
Posle tog komada otpevala su ženska deca još nekoliko pesama, a onda su razdeljeni po sv. Nikoli prigodni
darovi. Svako naše dete dobilo je dar od društva, a nekoji i od svojih roditelja. Veselju nije bilo kraja.
Tako je u našem društvu razdeljeno preko 600 darova.
Oko 4 sata bila je dečja priredba završena, a u 5 sati je počelo člansko selo s plesom. Oko 6 sati pozvani su svi prisutni da prime darove od sv. Nikole i to u različitim oblicima. Neke sestre došle su na ideju da sastave nekoliko pesmica kojima če prikazati naš dosadanji rad u društvu — dakako u veselom i šaljivom tonu, a pod naslovom »Nikolinjsko peckalo Sokola IV«. Brat načelnik pročitao je sve te sastave pa je bilo mnogo smeha i veselja. Videla su se tu i tamo i ozbiljna lica koja nijesu razumela šalu — no to je več prošlo. Posle toga su razdeljeni darovi od kojih su neki bili vrlo lepi. Specijalno moramo naglasiti darove koje su dobili od svog članstva: starešina, načelnica, načelnik i tajnik — dokaz koliku ljubav i poverenje posedu-ju u društvu od svojih vežbača i vežbačica. Ne možemo a da ne spomene-mo ovu šalu: sestre (članice) darovale su brači veliku i lepu tortu. Svima su rasli zubi za njom. Konačno se načelnik odluči da je podeli. Napeti su bili časovi rezanja kolača, a kada je to bilo gotovo baciše se brača kao pomamni i za čas je torte nastalo u njihovim ru-kama. Počeli su lakomo jesti. No več im je prvi zalog zastao u grlu. Torta je bila obična palenta polivena prevla-kom od čokolade. Smehu nije bilo kraja. Osveta se naravski do godine spre-ma. Nastavljeno je s plesom koji je bio osobito animiran. Cela priredba bila je u 21 sat završena.
Sokolsko društvo IV može da bude osobito zadovoljno s ovom priredbom.
SOKOLSKA ČETA DAPCI
Dne 27 novembra o. g. priredila je sokolska četa u Dapcima akademiju. Nakon pozdrava starešine i deklamacija izvela su muška i ženska sokolska deca vežbe, a članstvo 2 igrokaza.
Akademiju je posetilo oko 250 Seljaka našeg sela i okolice te sestre i brača iz Čazme, Dubrave, Lipovčana i Dubrovčaka.
№
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREPŠTINA
Branko PaliitZa9reb'Kraliice Mariie 6
Dobavljač Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije Brzojavni naslov: »Trikotaža14 Zagreb Telefon interurban 26-77
KLRMNAfT-DEII
ЦЦШДМА ВАШДПИОУДИ I
k
c
Izradjujem sve vrsti sokolskih potrepština za javni i izletni nastup svih kategorija našega članstva i to tačno prema propisu Saveza Sokola kraljevine
Jugoslavije. Slike u originalnim bojama propisnih odijela naleze se u knjiži .Organizacija Saveza SKJ“.— Zahtjevajte ejenike i prospekte. — Cijene vrlo ■■НВВВМШВВИШ umjerene, a za točnu i solidnu izradbu jamčim.
»Spomen - Klince« najbolje i jevtino izradjuje ===== Huere = ^ Minico ŠMAT, graver
za osvečenje sokolske zastave Beograd, Terazije 1
I	U DOMU	i
1 ZAŠTITNICA DEVOIAKA J
| (AMIES DE LA JELINE FILLE) |
1	ZAGREB	1
S
GAJEVA ULICA 28/1
1 1 Ш mogu gospodje I gosdodjice stanovati g
1 Jevtino i zdravo. — Sa dorutkom dlnara f§
(	20,15 i 12	(
| dnevno, prema trajanju boravka. Ш
N
A
J
N
I
Ž
J
E
C
E
N
E
UCITliHKA
TISKARNA
V UUBUANl
Je najmodemeje urejena In Izvršuje vea tiskarska dela od najpreprostej&ega do najmodernejšega.
Tleka Šolske, mladinske, leposlovne In znanstvene knjige. — I lustr. knjige v enobarvnem in večbarvnem tisku. BroSure In knjige v malih in največjih nakladah.
— Časopise, revije in mladinske liste.
Okusna oprema ilustriranih katalogov, Cf.nikov in reklamnih listov.
LASTNA TVORNICA ŠOLSKIH ZVEZKOV
Šolski zvezki za osnovne, mešč. In srednje šole. Risanke, dnevniki In belelnlce.
Vse tiskovin« za druttva In Sole (lepaka, letak«. Izpričevala itd.) dajte v tisk USiteljakl tiskarni!
UilTEIHKA KNJIGARNA
Ima v zalogi .Galerijo naSih mol": 1. Trubar, 2. Vodnik, 3. SlomSek, 4. Prešeren, 6. Levstik, 6. Stritar, 7. Jurčl«, 8. Gregorčič, 9. Aškerc, 10. Tavčar, 11. Levec, 12. Erjsveo, 13. Jenko, 14. Cankar, 15. Gangl, 16. Parma, 17. Kersnik, 18. Maister, 19. Župančič, 20. Strossmayer. Slika 10 Din-
gi
RUDE in KOVINE
LJUBLJANA, MASARYKOVA CESTA 15
Naslov za brzojavke: Rude Telefon interurban štev. 2827
En groš:
•vinec, cink, cin, aluminij, baker, cinkova pločevina, svinčena pločevina, pocinkana železna pločevina, cinkovo belico (izdelek Cinkarne, d. d., Celje), barve, žveplenokisla glina, aluminijev hidrad, bakrena galica, cinkov prah, katran, stara kovine, kovinasti ostanki, rude vseli vrst
TVORNICA TELOVEŽBENIH I SPORTSKIH SPRAVA
}. ORAŽEM • RIBNICA
NA DOLENJSKEM DRAVSKA BANOVINA
Dobavljač Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, Minisfarsh/a vojske I mornarice, svih Skola te ostalih prosvetnih ustanova u kraljevini Jugoslaviji. Izraaujemo sve telovežbene sprave, kao američke salonske preče, ruče raznih veličina, telovežbene konje, kozliče, stole, garniture za skakanje, strunjače, garniture salonskih karika, mehanične garniture američkih karika s voljkom no pasove, Švedske sprave rlbstole, šveds<e bome, sedla zo borne, pruine mostiče na
E era, mostiče za Jurij te druge manie sprave, kao diskose, kopijo, Čunleve, ugle, bučice, I sportska klacnva, stafke I mreže za odbolku, lopte sa zamkom, medicinske lopte I sportske lukove, kao i kompl. smuči (oky), palice za smuči I sve potrepSIine. — Gornje sprave možemo dobaviti odmah sa skladišta po prlmitku narudžbe. Stabilne sprave, konstrukcije lestava, sprave za penlanje, icolotrke, te armature za pohranu manjih sprava, kao i konstrukcije za letnje vežbališfe najmodernijlh sistema I sprave prema posebnim željama dobovljamo a najkrače vreme po prlmitku potrebnih podataka za izvedbu tih sprava. Obnavljamo stare sprave. Izvedba najmodernija. Izrodo solidna. Cene uperone. Ilustrovanl katalog bespJatno. Najbolja priznonja mnogih državnih zavoda, i Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije prilikom opreme sokolskog stadiona za Svesokolsk? slet u Beogradu — Osnovano godine 1881
Najpovoljnije nabavljate kupujući izravno kod proizvadjača!
Zatražite stoga najhitnije naš novi zimsko- športski cijenik!
Potpune opreme za akijače uz najniže cijene!
PRVA JUGOSLA VENSKA INDUSTRIJA SPORTSKIH PROIZVODA
M. DRUCKER ♦ ZAGREB, ILIČA 39
9
Širite sokolsku štampul
Svako sokolsko društvo, svaki član i svaka članica treba da nabavi
Sokolsku knjižnicu
I. sveska: E. Gangl: 0 sokolski ideji.
П. ff Ing. Lado Bevc: Sokolsko prosvetno delo.
Dr. Miroslav Tyrš: Naš zadatak, smer i cilj. Vekoslav Bučar: Dr. Ivan Oražen.
Dr. Miroslav Tyrš: Sokolska gesla.
DL
IV.
V.
VI. VIL VIII. VOL a
IX.
»
n
M
»
»
9f
tf
Jan Pelikan: Dr. Miroslav Tyrš.
Jan Kren: Cilj sokolskih teženj.
E. Gangl: Tyrševo Sokolstvo. (Sloven. tekst ) Isto. (Srpsko • hrvatski tekst.)
Dr. Niko Mrvoš: Pogledi i misli dr. Miroslava Tyrša.
Svaka sveska stoji 3 Din
PUTEVI I CILJEVI
U tvrdom povezu 8 Din
Franjo Haiiu! ODBOJKA (V0LLEY BALL)
U kartonu 12 Din
Franjo Malin:	Praktički udžbenik češkog jezika.
U kartonu 15 Din
Dr. Viktor Novak: SVESLOVENSKA MISAO
U kartonu 9 Din Miroslav Ambrožič: METODIKA SOKOLSKE VZGOJE
U tvrdom povezu 36 Din
Franjo Malin: ČEHOSLOVACI I ČEHOSLOVAČKA
U kartonu 15 Din
lJugoslovenska Sokolska ZMatica
JEjubljana, iNarodni dom foelefon 25-43 / Sfačun Doštanske štedionice Ljubljana 13.831
Izdaje Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl) e Glavni i odgovorni urednik Sljepan Celar • Ureduje Redakcijski oisek e Za upravu oglase odgovara Mica Koščeva Tiska Učiteljska tiskarna (predstavnik France Štrukelj); svi u Ljubljani