Poštarina plaćena n " ”	. ? a'StS-® ^
irot 20.
U Zagrebu, 15. maja 193fi.
UREDNIŠl urrtAVA
ZAGREB
MASARYKOVA ULICA 28a Telefon broj 67-80

Pojedini broi sini! dinara I.5C
UREDNIŠTVO IN UPRAVA
za Slovenijo in slovenski de) Julijske Krajine
LJUBLJANA
Erjavčeva cesta 4a
Gl ASILO SAVIZÀ JUGOSLOVENSKIIH EMIGRANATA IZ JULIJSKE KRAJINE
JOS NIJE SVE PROPALO
Abesinija je izgubila vojničku bitku. A izgubili smo je, barem za sada, i mi. Jer stvar Abesinije je i naša stvar. Ne samo naša. To je stvar većeg dijela Evrope i onaj veći, bolji i vrijedniji dio Evrope izgubio je.
Mi smo prorokovali drukčije. Ali ne samo mi: Skoro svi talijanski emigranti-antifašisti su vjerovali da će prva etapa rata s Abesinijom povući u propast fašizam. To su vjerovali i mnogi evropski političari, pretsavnici 52 države koje su osudile fašističku Italiju kao napadača i koje su provele sankcije. U to je vjerovao i Eden koji je zahtijevao da se u ženevskoj odluci osudi fašizam, a ne talijanski narod. Svi su se oni, barem do sada, prevarili, a s njima i mi.
Rimsko carstvo je proglašeno. Fašizam orgija. Fašistička štampa javlja da su talijanske mase u delirijumu oduševljenja. Mi u to ne vjerujemo sasvim, ali ako jesu — tim gore po njih.
Abesinski narod je branio svoju slobodu. I abesinski narod je pokazao toj takozvanoj kulturnoj Evropi što mogu da naprave »barbari« za svoju slobodu. Oni su učinili sve što su mogli — mnogo više nego što bi i jedan evropejski »kulturni« narod učinio. Sedam mjeseci su se skoro goloruki opirali brojčano i tehnički premoćnoj sili. Kod Makale su bili zaustavili fašizam. I Makale bi sigurno bila postala grobnica fašističke Italije. AH to nisu dozvolili akcioncri Sueskog kanala, to nisu aozrvohli naredbodavci Lavalovi, tabrikanti i bankiri Francuske. Jer visina procenta sa akcijskih kupona je mnogo važnija od života i slobode jednog starog i vrijednog naroda. Kada se Amba Alagi ispriječio ispred nadiranja Mussolinijevih gladijatora, Mussolini — današnji »osnivač« imperije — poslao -je 100 tona otrovnih gasova. Poslao ih je kroz Suez i tih sto tona gasova ie registrirano u knjigama Društva za sueski kanal. Gasovi su podavili Abesince na Amba Alagiju.
U Italiji se danas piše s oduševljenjem kako je talijanska vojska mogla s muzikom na čelu da pregazi Amba Alagi. I sadističkim oduševljenjem se priča i piše kako su nalazili pocrnjele, ukočene, mrtve abesinske ratnike u zaklonima, s puškom u ruci.
Abesinija je bila otvorena. Išlo se usu-sret »rimskomu miru« i Rimskom carstvu.
Evropa —ona službena Evropa — je Šutjela. Debeli bankiri i industrijalci su rogoborili protiv sankcija, a političari su zvali fašističku Italiju da miri Njemačku. Robijašnica — još i gore od toga, jer ni u robijašnici se ne bi trpjele takove stvari. Tamo je ubojica ubojica, lupež lupež, i nikad nikome nije palo na pamet da ubojicu postavi za suca. I nikad nikome ne bi Palo na pamet da jednog lupeža, Ćarugu ili Džeka trbosjeka proglasi junakom zato Što je znao vješto robiti i pljačkati i što • nije imao smilovanja sa svojim žrtvama, ■iedan Landru koji je svoje žrtve pekao u Peći neće nikada postati junakom. Ostao ie i ostat će sadistički ludjak, zločinac,
zvijer.
Mussolini je bog, on je osnivač imperije, masa mu u delirijumu kliče. Tim gore P° tu masu, kazali smo. Ali jedan naš list je prekjučer pisao o toj pobjedi. I nazvao ie Mussolinija obožavanim Mussolinijem.
Kada bi u bilo kojem kraju zemaljske Kugle neki list bio napisao u svoje vrijedne »Obožani Caruga, ili obožavani Landra il! obožavani Džek trbosjek«, taj list bi ^tatelji demolirali, a vlast bi urednika str-Pnla u zatvor ili u ludnicu.
Ne postoje dva morala, ni dvije pravce. Ko ubije čovjeka zove se ubojica, ko °!>ne tudju zemlju zove se lupež i otimač, j! kada jedan narod izmasakrira na pravdi “°s:a drugi narod, tada se oni koji masa
NOV ZAKON ZA PRETVARJANJE PRIIMKOV V ITALIJI
Kmalu ne bo več naših imen v Julijski Krajini
Italijanski državni uradni list >Gazzetta I formirani, v prvotno obliko in je bil izdan I vanskih imen, se je vendar v najširši meri
Ufficiale« od 16. aprila tega leta je objavila zakon od 30. marca 1936., štev. 556, ki je prinesel »Pravila za izpremembo krstnih in rodbinskih imen v posebnih primerih«.
Prvi člen tega zakona se glasi:
»Krstna in rodbinska imena, ki so smešna ali sramotna ali ki izdajajo nezakonsko poreklo, se smejo izpremeniti na prošnjo interesenta po pravilih, ki jih vsebuje ta zakon.«
Zakon na sebi je povsem nedolžen in nima nobene očitne osti proti našemu narodu v Julijski Krajini, ker velja za vso Italijo. Toda po izkušnjah, ki jih že imamo, moramo pričakovati, da se bo ta zakon izrabljal v polni meri -predvsem proti našim rojakom v Italiji.
Kajti tudi ukaz — zakon od 10. januarja 1926, štev. 17, ki je bil pretvorjen v zakon 24. maja istega leta, je govoril samo o zopetni pretvorbi primkom, ki so bili iiali-janskega ali latinskega izvora in ki so bili pozneje prevedeni v drug jezik ali so bili po tuji pisavi ali s tujimi končnicami de-
za Južno Tirolsko. Toda že kr. ukaz od 7. aprila 1927. ga je raztegnil tudi na Julijsko Krajino in iz devetletne prakse vemo, kako so krajevne oblasti raztolmačile besedilo tega zakona. Po seznamih, ki so jih sestavile posebne komisije pri posameznih prefekturah in ki so bili vsaj za Puljsko in za Tržaško pokrajino tudi objavljeni, so vsi slovanski priimki obsojeni na izpremembo, ne taki, o katerih bi se morda lahko sumilo, da so italijanskega ali latinskega izvora, temveč vsi slovanski priimk* sploh. Ze osmo leto objavlja italijanski u.adni list dan za dnem ogromno število odlokov, s katerim so bili pretvorjeni priimki slovanskih družin. Ne na tisoče in tudi ne desettisoče, temveč na stotisoče je že ljudi, ki jim je bilo tako prisiljeno izpremenjen priimek.
Podobno jo bilo tudi z zakonom od 8. marca. 1928. štev. 383 ki je prepovedal dajati otrokom smešna in nedostojna imena ali taka, ki utegnejo vzbuditi javno zgražanje. Dasi je ta zakon veljal za vso Italijo in ni imel nobene očitne določbe glede slo-
izrabljal proti našemu narodu. Uradi ci vilnega stanja niso hoteli in nočejo dopu stiti, da bi smeli slovanski starši dajati svo jemu novorojenemu otroku ime, ki bi le ko .ličkaj dišal po slovanskem, pa naj bo mor da to celo ime kakega katoliškega svetnika Poleg tega pa so naknadno uradno prekr stili vse otroke, ki so že nosil: slovanska krstna imena.
Radi tega moramo pričakovati, da bodo tudi sedanji zakon, ki je navidezno tako nedolžen, z vso strogostjo izvajali ravno proti našim rojakom, bodisi, da bodo na njegovi podlagi ì/premenili še tiste priimke, ki z kateregakoli razloga niso prišli v uradni seznam priimkov, ki naj se uradno poitalijančijo, ali pa da bodo izpremonili priimke tudi tistim našim rojakom, ki živijo v Julijski Krajini, temveč v drugih pokrajinah Italije, za katere ne velja zakon iz leta 1926. Tudi glede »proste volje interesenta« smo dokaj skeptični kajti predobro vemo, kakšna je »prosta volja« državljanov v fašistični Italiji. — P P.
GORIŠKI NADŠKOF BLAGOSLOVLJA VOJNO
Gorica, 10 maja 1936. — (Agis). — i oblastnikih in možeh in svojih slavnih Pretekli petek, 8. t. m. se je vršila v go- praporih. Blagoslovi Jezus Gorico in nje-riški prestolnici svečana maša zahval----J—*—*	—--
PAX ROMANA U AFRICI
niča ob priliki srečnega izida afriške vojne. Pri maši se je pel svečan »Te-deum« in jo je držal sam goriški nadškof Margotti. Pred cerkvijo so bile postrojene čete, ki so pozdravile prihod škofa in ostalih cerkvenih dostojanstve-
ne meščane ki so združeni okrog prapora stare italijanske občine«.
V istih dneh je izdal nadškof Margotti vsem župnijam v svoji škofiji proglas, v katerih zahteva da se proslavi ta zmaga. Ta proglas je izšel v škofijskem listu in se glasi v glavnem tako-le: »Po-
nikov z vojaškimi častmi. Vojaštvo je.-,močilo o zmagi italijanske vojske in o
bilo v polni vojni opremi. Kakor drugod, se tudi tu ni nadškof Margotti branil govoriti preko mer, ki se tičejo cerkve. Imel je patriotičen govor, v katerem je poveličeval zmago italijanskega orožja, ki je pripravila udejstvitev ogromnega programa Duceja, ki stremi za rimskim mirom. Rekel je: »In mi bomo peli z zvonovi in se veselili ter poslali do trona Boga svojo zahvalo. O, blagoslovi, evharistični Jezus, prisotne, one ki so preoblečeni... blagoslovi našega kralja, Duceja ljubljenega od italijanskega naroda, vlado in ves narod. Blagoslovi predvsem naše drage vojake in italijansko vojsko ki je tu navzoča po svojih
vkorakanju v Adis Abebo je napolnilo z veseljem srca vseh katoličanov vse Italije. Ducejeve besede o koncu vojne in miru so vplivale kot hladilen balzam ' na dno naših duš. Za vse te dobrote : moramo biti zahvalni Bogu in moramo tudi javno manifestirati naše spoznanje * njemu ki daje vse dobro«. Odreja za to, da se 10 dni po maši berejo neke primerne liturgične molitve. Tako vidimo, ‘ da se nadškof Margotti, kar je ponovno 1 že pokazal in o čemer smo že poročali * z velikim navdušenjem udeležuje vseh popolnoma italijanskih manifestacij in pa zlasti vojaških paradnih cerkvenih ceremonij.
ŠTA TO ZNAČI?
Po zavzetju Adis Abebe
Alarm ob meji — Naši kmetje prisiljeni na manifestacija
Hotedržica, maja 1936. — Agis. — Ob zavzetju Adis Abebe, zlasti pa po tozadevnem uradnem proglasu so priseljenci onkraj meje skoraj ponoreli od veselja nad zmago. Sredi poči se je vršil alarm vseh uniformirancev, katerih pa ob naši meji ni malo. Razvrstili so se v povorko ter šli ob meji z bakljadami in godbo, med prepevanjem in vpitjem. Vsi ponosni na zmago Italije nad Abe-sinci so postali tudi zelo resni in ošabni. Na vseh koravlah plapolajo italijanske zastave in zmago so morali ljudem naznaniti tudi zvonovi iz cerkva.
Splitski * Jadranski dnevnik*, donaia II o. mj. uvodnik koji ovako počinje:
»Pobjeda talijanskog oružja u istočnoj . Africi, ukoliko je podigla narodnu svijest j kod svih Talijana i ojačala vojnički ponos I ratnika talijanskih, utoliko je iznenadila i [zaprepastila sve one, koji nisu htjeli da vi-Od drugod spet poročajo na kakšne Ide u ratnom pothvatu i zamjernom zanosu mogoče in nemogoče načine so skušali I talijanskih četa ništa drugo doli nekakav dati Italijani duška svojemu veselju. Zla-t a«awlMn's<žć/«' prepad šovinistički nastrojenu pa so pazili na naše ljudstvo kaj i nih nacionalista, te su mu kao takovom i dela in kako se obnaša ob teh svečanih : proricali koli brzi toli i katastrofalni zavr-dnevih. Kmete so po vaseh in po polju šetak. Nego, kao što se obično doaadia is-
n eto Tri Irti;	krvili oli »-»vi »-»vfìTTr.	.•	---Jž, ____J .	_	^ J >	’
ustavljali pri delu ali pri prevažanju in jih pošiljali domov z napadi in izbruhi, kakršnih so pač vredni nekulturni ljudje. Tako se je pripetilo, da je po nekaterih vaseh na sredi potov ostalo kar po več voz naloženih z gnojem, zemljo in drugim, ker kakor so jih poklicani zalotili pri delu, tako so morali tega pustiti.
kriraju zovu divljaci. Mi vjerujemo da to zna f talijanski narod, a to znadu i svi narodi na svijetu, pa ma šta mislili o tome političari, historičari ili fabrikanti municije i profesionalni rodoljupci, kao što je to lijepo ovih dana kazao jedan američki admiral.
U Francuskoj su bili izbori. Štampa javlja da je u Parizu bilo nekoliko stotina glasovnica predano sa oznakom: Glasujem za Halle Selasija. To politički nije, možda važno, ali je važno zato što pokazuje da narodi ispravno shvaćaju moral. Nije važno ni to da 11 su te glasove dali desničari ili ljevičari. Dali su ih čestiti ljudi. Ti francuski glasači su time izrazili osjećaje i mišljenje onog većeg dijela Evrope koji ima samo jedan' moral i zna samo za jednu pravdu.
Po posljednjim vijestima se čini da Italija odlazi iz Ženeve. 1 sankcije ostaju i nadalje. Dakle još nije sve gotovo. Postoji još nada da sila neće triumfirati onako
kao što skeptici misle ovih dana. A ako sila triumfuje, ako Mussolini održi ono što je ugrabio i ako izadje iz sve te borbe ojačan, onda smo mi u Julijskoj Krajini propali. I nacionalno i drukčije.
Jer mi smo se uzdali u pravo i pravdu, jednu i jedinstvenu. Protiv nama je sila, sada još pojačana glupošću rimskoga carstva. Mi nismo ni do sada mogli protiv sile ništa, a od sada, ako podje sve nizbrdice, bit ćemo zbrisani. Jer nemamo što da očekujemo ako Evropa prizna dva morala i dvije pravde.
Ali — još nije sve propalo. Narodi progovaraju, a i pretstavnici se bude. Jer udarac »rimskoga mira« je prejak da bi ga i najokorjeliji evropski političarski obraz mogao olako podnijeti.
Idemo ususret drugoj etapi fašizma. U prvoj etapi je fašizam pobjedio. Vidjet ćemo što će biti nadalje. Mi se još nadamo. Jer još nije sve propalo
(t p.)
punila se je i ovdje ona, da se proricatelji tudjega zla nadju na vlastitu nesreču i sramotu prevareni. Talijanski ratnici su se u Abesiniji pokazali sasvim drukčije nego to znadu avanturisti. Zato su oni došli i do pobjede, koju su im naprijed posvema nijekali. Kao pobjednici oni sada mogu da svojim zlogukim prorocima ■ dojave, da je njihov protivnik, kojega su oni svojim proricanjem, laskanjem, obećanjima i savjetima bodrili i pomagali, bio konačno hametom poražen i primoran napustiti i narod i. domovinu i prijestolje te poit čak na drugi, ?? ,?°. f.j0?.	* n« treći kontinent, ne
bi li izliječio i zaboravio jade, nanesene mu uglavnom od njegovih jadnih savjetnika, od kojih se nikako nije znao otrgnuti.
Uz ovu poruku šalje talijanski pobjednik svijetu i drugu ne manje važnu. Preko svoga vodje, premijera vlade, obožavanoga Mussolinija poručuje glasno i ja sno evropskoj diplomaciji*... Ud. Ud.
To se tako nastavlja do konca i dokazuje se civilizatorsku misiju fašizma u Africi i veličinu Mussolinijevu. Kada to nebi pisalo u jednom dalmatinskom listu ne bi se na to ni osvrnuli. Ali ovako mora da se smuči čovjeku kada to čita negdje na. Boti-ćevoj poljani ili ispod Mandičeva spomenika, koji stoji, ako se ne varamo, na trgu Prozvanom po datumu kada su Splićani o-svojili općinu od Bajamontovih Talijana.
Ako se bolje pročita taj uvodnik upada u oči još jedna stvar: taj članak, naime, sliči potpuno po stilu jeziku i tonu na o-np famozne hrvatske izvještaje preko radija iz Bari. — A ne bi bilo čudno ni to da je suradnikom ^Jadranskog dnevnika* postao Splićanin Tacconi, izdavač zadarske »Rivista dalmatica* ili njegov ćaća senator.
OGROMAN ZBOR U ENGLESKOJ PRO IIV FAŠIZMA
»DRUŠTVO NARODA JE MOŽDA IZGUBILO, ALI JOŠ NIJE DOKAZANO DA JE ITALIJA DOBILA«
PETNAJST LETNICA
KRVAVIH VOLITEV V RIMSKO ZBORNICO
Velikom zboru koji je Unija za Društvo naroda priredila u Alberthallu u Engleskoj 8 o. mj. prisustvovalo je oko 10.000 ljudi. Zbor je bio sazvan da se na njemu prouči situacija u Abesiniji.
Lord Cecil, koji je pretsjedavao zboru izjavio je pored ostalog da Društvo naroda treba da produži svoju politiku sankcija i da sankcije treba čak i pooštriti ako to bude potrebno. Društvo naroda je možda izgubilo, ali još nije dokazano da je Italija dobila.
Major g. Attlee, vodja radničke stranke i sir Archibald Sinclair, liberalni prvak, izjasnili su se u istom smislu.
Zbor je oduševljeno primio rezoluciju g. Attleea u kojoj se izražava odanost Društvu naroda i principu kolektivne bezbjednosti. U rezoluciji se zatim osu-djuje upad u Abesiniju i zahtijeva da vlada ostane na bazi antitalijanskih sankcija sve dok Italija ne bude pristala da primi uslove mira koje bude potvrdilo Društvo naroda.
MINISTAR UNUTARNJIH POSLOVA G. DR. ANTON KOROŠEC 0 TALIJANSK0-JUG0SL0VENSKIM ODNOSIMA
U nedjelju 10 o. mj. održao je ministar unutrašnjih poslova g. dr. Anton Korošec u Ljubljani velik govor u kojem je o talijansko-jugoslovenskim odnosima rekao i ovo:
Drugi je dogadjaj (prvi je pobjeda ljevičara u Francuskoj. Op. ur.) pobjeda Italije u Abesiniji. Za čitavo vrijeme abesinskega rata naša se javnost držala rezervirano i korektno i moramo priznati, da se isto tako držala i talijanska javnost prema nama. Mi želimo da i u buduće ostanu medju nama odnosi dobroga i korektnoga susjedstva. Austrija je pošla njemačkim putem i počela da organizuje vojsku, hoće tobože da se brani od Njemačke. Mala Austrija protiv velike Njemačke! S druge strane koruškim Slovencima obećavana su od vremena do vremena prava manjina, ali im loš nisu data.
Usoda Siulčiča Josipa
Trst, maja 1930. — (Agis). — Kakor smo izvedeli podrobneje o usodi Josipa Sulčiča, o katerem smo v zadnji številki poročali, moramo dodati k vesti še sledeče:	Imenovani je pred leti
pobegnil iz Italije ter prepotoval že mnogo držav v Evropi, gnan za kruhom od kraja do kraja. Zaneslo ga je tudi v Grčijo, kjer so ga pa oblasti izročile Italiji, kljub temu da je bil politični izgnanec in vojaški dezerter. Prišel je v Trst, kjer so ga po skoro polletnem preiskovalnem zaporu obsodili ponovno na tri leta ječe, od česar pa je dobil dve leti pomilostitve. Sedi v vojaškem zaporu.
OSUMLJENI DA SO RAZPEČAVALI »PRATIKO« PO DVA MESECA V ZAPORIH
Cerkno, maja 1936. — (Agis). —
V Krnicah nad Spodnjo Idrijo so žc pred časom aretirali tri domačine, in sicer Antona in Jerneja Kacina ter Jožeta Svetičiča. Na vse tri je padel sum pristojnih oblasti, da so razpečavali po okoliških vaseh slovensko »Pratiko«. Ker jim pa niso mogli ničesar dokazati, so bili končno po dveh mesecih preiskovalnega zapora izpuščeni na svobodo.
Dr. Josip Vilfan
(P. P.) 15. maja poteče 15 let, odkar so se vršile v Julijski Krajini prve volitve v rimsko zbornico. Volilna okrožja so tvorile tedaj prejšnje krono vine: Go-riško-Gradiščansko, Trst z okolico in Istra. Na Goriškem, kjer je vladala popolna volilna svoboda, so odnesli Slovenci od petih poslanskih mest štiri, peto mesto je odpadlo na komuniste. V Trstu in v Istri pa so hoteli fašisti popolnoma potlačiti slovanski živelj, da ne bi kulturni svet po izidu državnozborskih volitev prehitro spoznal laži uradne Italije o nacionalnem značaju Julijske Krajine. Radi tega so skušali z vsemi sredstvi onemogočiti, da bi prišli slovanski volilci do veljave. Požigi, uboji, napadi, aretacije in izgoni slovanskih volilcev so bili povsod na dnevnem redu, da je sploh nemogoče govoriti o »volitvah« v tržaški okolici in v Istri. O vseh teh grozodejstvih sta jasno pričala obsežna protesta, ki so ju predložili slovanski volilci rimski zbornici, ki sta pa ostala brez uspeha. Grozote, ki so jih zakrivili v onih dneh fašisti na škodo našega ljudstva, so prisilile tržaškega škofa Bartolomasija, ki je bil prej vojaški škof in je sedaj najvišji kaplan fašistične milice, da jih je obsodil v posebnem pastirškem pismu in odredil zbirko za preganjane slovanske duhovnike. Sam papež Benedikt XV. pa je naslovil na škofa Bartolmasija pismo, v katerem je v na jostrejši obliki obsodil fašistična nasilja v Istri.
Izključeno je, da bi v okviru našega lista podali vsaj bežno sliko vseh grozodejstev, ki jih je moral trpeti naš narod v tistih dneh. Radi tega se bomo omejili saipo na splošno sliko in na nekaj bolj karakterističnih primerov.
Na Tržaškem so bili Slovenci še vedno pod moro požiga Narodnega doma, in to popolnoma upravičeno, kajti prav na dan volitev se je zopet jasno pokazalo, da so Slovani pod Italijo brez vsake pravice in da so na milost in nemilost izročeni nacionalno prenapetim italijanskim elementom. V vseh voliščih tržaškega ozemlja, kjer je bila pričakovati večina slovanskih glasov, so nalašč zavlačevali volilne operacije, da bi prišlo čim manj slovenskih volilcev do gla-
sovanja. V zgornji okolici pa so oboroženi fašisti ustavljali slovenske volilce na poti proti volišču ali pred samim voliščem In so jim iztrgali volilne legitimacije in slovanske glasovnice. V nekaterih krajih, kakor na pr. v Sv. Križu, ni bilo skoro volilea, ki ga ne bi bili fašisti pretepli. Rezultat je bil ta, da se v treh sekcijah v zgornji okolici utegnilo glasovati le 8, odnosno 18 in 31% vpisanih volilcev.
V	Istri pa je bila že mesec dni pred volitvami na delu obsežna organizacija, ki je razpolagala z denarnimi sredstvi, z avtomobili in orožjem in katere jedro so tvorile fašistične bojne čete. Njena naloga je bila, da z vsemi sredstvi onemogoči glasovanje slovenskih volilcev. Pri tem pa je že vnaprej računala na aktivno sodelovanje javnih organov. Ogromno število slovanskih volilcev sploh ni bilo sprejetih v volilne sezname, ki so jih sestavili italijanski občinski komisarji. Kjer so proti temu protestirali, so bili pretepeni in aretirani. Ni bilo vasi, kamor ne bi bili ponovno prišli na avtomobilih oboroženi fašisti, streljali in metali bombe po vasi ter stikali po hišah po slovanskih glasovnicah. Vse uglednejše osebe, zlasti župniki, učitelji in učiteljice so morali do konca volitev zapustiti svoj kraj; marsikaterega so pregnali preko meje. Zaman so bile odredbe, ki sta jih na protest političnega društva »Edinost« izdala tedanji ministrski predsednik Giolitti ’n generalni civilni komisar v Trstu. Kot odgovor na te odredbe je na predvčer volitev zgorela vas Pojar, ker so se volilci tega okraja usodili reklamirati svoj vpis v volilni seznam.
Na dan volitev pa so oboroženi fašisti ustavljali slovanske volilce, ki so morali tudi več ur daleč na volišča, jim iztrgali legitimacije ter nato pregnali domov. Volilcem, ki se jim je posrečilo priti do volišča, pa so fašisti skupno s karabinjeri od jemali slovanske glasovnice in jim vsilili italijanske, ali pa so jih prisilili, da so kar javno glasovali za italijanski blok. Nepregledno je število slovanskih volilcev, ki so bili pri tem krvavo pretepeni in ranjeni.
V	Mačkovi j e, kjer so se vršile volitve razmeroma v redu in Je dobila slovanska lista ogromno večino, so se prikazali proti večeru fašisti iz Kopra. Ker so se jim domačini uprli, so se morali odstraniti. O polnoči pa so se zopet pripeljali v vas in so s streli zbudili prebivalstvo, ženske in otroci so zbežali na polja, moški pa so se postavili v bran, tako da so se tudi takrat fašisti morali umakniti. Proti jutru pa so fašisti v tretjič naskočili Mačkovi j e, takrat s sodelovanjem vojaških čet. En domačin, Andrej Žerjal, je obležal mrtev, veliko drugih je bilo ranjenih. Fašisti so sežgali vas na več mestih, tako da so štiri hiše zgorele do tal, mnogo pa jih je bilo težko poškodovanih. Nato so se fašisti in vojaki pedali v sosedni Osp, kjer so vdrli v volilni lokal, razbili žare in sežgali glasovnice in volilne imenike. Vse moške prebivalce pa so odgnali v zapor, kjer so nekateri ostali več kakor mesec dni.
Najhujši pa so bili dogodki v Marezigah. že v dopoldanskih urah je prišla iz Kopra v Màrezige skupina oboroženih fašistov, med katerimi je bilo tudi nekaj mlečnozobih pobičev, ki so začeli na vse načine žaliti in Izzivati volilce. Ti pa so ostali mirni in so ohranili mirno kri. celo tedaj, ko je eksplodirala bom-
ba, ki so jo vrgli fašisti. Ko pa so se fašisti skriti za neki zid in na povelje začeli nanje streljati ter ubili enega domačina, so domačini pobrali kamne, ki so ležali na cc-sti, in so naskočili fašiste. Ti so začeli umikati, a so pri tem še vedno_ streljali. Konec je bil ta, da so štirje fašisti obležali mrtvi v grapi; dva sta se izgubila, ostali pa so srečno odnesli pete v Koper. Kmalu se je pojavila v Marezigah fašistična kazenska ekspedicija, že na poti so ubili nekega domačina, ki so ga spoznali za Marezi-ganca. Ker so se v Marezigah vsi prebivalci zaprli v svoje hiše, so streljali proti hišnim vratam in oknom, dokler jih ni vojaštvo pregnalo. Drugi dan so se fašisti zopet pojavili v vasi. Ker so a naleteli na upor vojaštva, so se uma-nili, toda na poti proti Kopru so v bližnjih čežarjih vpepelili šest hiš in ubili 65-letnega Josipa Bonina. Naslednji dan se je izvršila kazenska ekspedicija tudi proti črnemu kalu, kjer so sežgali kišo Josipa Andrijašiča. Za vsa ta grozodejstva ni bil noben fašist ne aretiran ne kaznovan, pač pa je 15 domačinov iz Merezig skore leto dni čakalo v zaporih na obsodbo. Pet jih je bilo oproščenih, ostali pa obsojeni na 8 mesecev do 8 let ječe, poleg tega pa na poravnavo izredno visokih sodnih stroškov in na plačilo še večje odškodnino sorodnikom ubitih fašistov.
Kot nekak simbol vsega trpljenja našega naroda v tistih dneh pa moramo smatrati usodo župnika Šime červarja iz Zrenja, že teden dni pred volitvami so udrli fašisti v njegovo stanovanje in ga ustrahovali spričo njegove sivolase matere. Zmetali so mu vse pohištvo in bogato knjižnico na dvorišče in tam sežgali. Na dan volitev pa so ga ustavili na poti proti volišču, uklenili in odgnali v Motovun. Na poti so ga zmerjali, opljuvali in pretepali. Izbili so mu tudi nekaj zob. V uklonjenih rokah je moral držati dve italijanski tukolori V Motovunu so ga vrgli v temno In vlažno klet tamošnjega sodišča, kjer je ves krvav in umazan s hudo mrzlico brez vsake pomoči prebil dolgo noč. Drugi dan so ga uklenjenega in z italijanskimi zastavami v rokah spravili n? balkon, proti njemu naperili več r c vol verskih-cmrr m ga tako prisilili, da je ponovno vzkliknil »Evviva Italia!«. Pod balkonom pa so nastavili strojne puške, da ne bi razjare-jena množica naskočila sodišče in osvobodila svojega župnika. Trpljenje, ki ga je moral prestati župnik červar, je bilo za njegovo že zrahljano zdravje prehudo, tako da je kmalu nato podlegel.
Toda kljub nečuvenemu • terorju, ki je vladal na Tržaškem in v Istri .ic v celotni Julijski Krajini slovanska lista odnesla največ glasov. Kajti s svojimi 51.850 glasovi ni samo daleč pustila za seboj komunistično listo in socialistično listi, na kateri je odpadlo vsaj toliko slovanskih glasov kolikor italijanskih, temveč je celo znatno prekosila število glasov, ki so bili oddani za italijanski nacionalni blok (49.921 glasov). Na podlagi teh volilnih rezultatov je prišlo pet slovanskih poslancev (Dr. Wilfan Dr-Štanger, Dr. Podgornik. Lavrenčič in Scek) v rimsko zbornico, da tam zastopajo interese slovanskih volilcev Toda ze pri prvem nastopu v zbornici so morali z žalostjo ugotoviti, da je vse nji' hovo delo od začetka že obsojeno no neuspeh. O bilanci ob petnaist.let,ni'-1 teh volitev pa ne maramo niti govoriti.
OBSODBA RADI BEGA ČEZ MEJO
Postojna, aprila 1936. (Agis). V
tukajšnjih zaporih se je nahajal Kuret Rudolf, star 21 let, doma iz Nada-njega Sela pri št. Petru. Obsojen je bil na štiri meseca zapora vsled obdolžitve, da je brez potnega lista prekoračil italijansko-jugoslovansko mejo z namenom, da bi se tako izognil vojaški obveznosti.
TRŠĆANSKI ANTIFAŠISTA NINO VODIČKA PONOVNO KONFINIRAN
Trst, maj 1936. — u zadarskoj bolnici je ponovno uhapšen Nino Vodička. On je bio odlučni republikanac prije rata u Trstu, a poslije dolaska' fašista na vlast je ostao konzekventan. Fašizam ga je progonio, 1 dva puta je bio u zatvoru, a sada je liječio bolesna pluća u Zadru. Bio je uvijek ispravan borac — Talijan, 1 nikada nije dolazio u sukob sa našim narodom. Više puta je i pomagao našim ljudima smatrajući da je borba Slavena Julijske krajine protiv fašističke Italije pravedna stvar.
Sada je ponovno konfiniran na nekom otoku.
NOVA VOJAŠNICA ZA OBMEJNO MILICO
Hotedršica, maja 1936 (Agis). Kot je sklepati iz vseh priprav nameravajo Italijani v najkrajšem času pričeti z zidanjem vojašnice, namenjene obmejni milici. Vojašnica bo stala v neposredni bližini naše meje, zapadno od naše vasi.
LISTONOŠU RIBARIČA RUDOLFA IZ VODICA
uhapsili i isprebijali
Vodice, maja 1936 — Pred nekoliko dana uhapšen je bio u našem selu pismonoša Ribarič Rudolf. Uhapšen je bio s motivacijom da stoji u vezi sa svojom braćom koji se nalaze u Jugoslaviji, Ribarič Rudolf ima, naime u Jugoslaviji tri brata i dvije sestre. Kada su ga uhapsili strpali su ga u policijski automobil i odvezli ga do Golca. — Na putu izmedju Vodica i
Golca su ga u autu isprcmiatili. I to im nije bilo dosta več su nastavili svoj rad kada su ga doveli u Golac u gostionu k našem poznatom renegatu zvanom Jožić. Tu je od silnih batina, koje su mu zadali pao sav crn u nesvijest. Tekar onda su ga prestali tuči. a kada je došao k svijesti pustili ga da ide kuči. — (Ćić).
NEZADOVOLJSTVO MED ITALIJANSKIM DELAVSTVOM RASTE
Trst, 5. maja 1936Č (Agis). Razmere delavnega ljudstva v Italiji so čim dalje bolj obupne. Dnevno se zbirajo po raznih večjih in manjših krajih skupine delavcev in delavk, ki zahtevajo, protestirajo in enostavno napadajo bodisi lokalne vodje fašističnih ustanov ali pa ravnatelje tovarn in podjetij, kjer so uslužbeni. Kljub temu, da se ti izbruhi nezadovoljnega delavstva pogosto ponavljajo In zavzemajo čim dalje večje obsege, fašistična oblastva ne izvajajo nad njimi nikakega pritiska, pač pa obratno: vedno jim skušajo ustreči ali vsaj pomiriti. Ta popustljivost, katere prej
!ni bilo opaziti pri fašističnih oblastve-nikih postaja v zadnjem letu vedno bolj vidna iz česar se da pač sklepati, da se fašizem zaveda svoje šibkosti.
Specijalni tribunal stalno na delu
Trst, 5. maja 1936. — (Agis). — h Rima poročajo, da je bil pred tamkajšnjim specialnim tribunalom pred kratkim obsojen Italijan Luigi Leris, 26 let star, doma iz Treviglia na 20 let ječe zaradi protivojne in antifašistične propagande sploh.
Poniženje naše matere
Gorica, 11 maja 1936. — (Agis). Marija Bajt. kmetica iz Sv. Lucije, je zgubila v afriških bojih svojega sina Franca Ga', vei ner Libije general Balbo je poslal matei'i pismo s sled.cčo vsebino:
»Zvedel sem, da je V a.i sin dober vojak' Da odlikujem hvalevredno drlo ki qa vrM-Vam pošiljam bančnico za Lir 250 - Balbo, guverner Libije.«
To je vsekakor veliko ponižanje naš6 matere, ki v zahvalo za njene velike irlv6-. ko je morala žrtvovati sina, pošljejo majhno vsoto denarja in se še poleg vsega s lo1* javno in v vseh časopisih širokouslijo.
Misijonarji s Fiatom V /2 bis isti ji
V Torinu so osnovali industrijski fek' nični institut z udeležbo Fiata, a, pod vodstvom menihov salezijancev. -Namen instili' ta je, pripravili misijonarje ki bodo izve*' bani poleg dušnega pastirstva tudi V 9°' spodarskih stvareh. Misijonarv Marije tolažnice. ki delajo le v vzhodni Afriki so Vn prevzeli hidrolerapsko podjetje v Varali*: Tudi ti so namenjeni v vzhodno Afriko- ” prvem institutu bo delalo okoli 1000. v drugem pa okoli 200 misijonarjev. Kmalu bo>n* čitali, koliko dušnih pastirjev ir šlo uboge zamorčke in zbirali bomo denar za' r’ip- ___________________________
POŠAUiiE PRETPLATU
GLASOVI TALIJANSKE ANTIFAŠISTIČKE ŠTAMPE
IMPERO ROMANO
Negus je u izagnanstvu, Badoglio je u Adis Abebi.
„ Koji triumf za napadača! Koje poniženje za Pravdu. Posljednji nezavisni afrički narod je jednostavan geografski izraz, lovački zabran novog imperijalističkog gospodara.
Gangsterske metode se isplaćuju. Fašističke akcije su postigle rekord. Prekasno je došla pobjeda ljevičara u Francuskoj.
Ali — o Talijani koji slavite 5 maj i ponosni ste na pobjedu u nejednakoj borbi i koji ismjehujete ono malo vjernika pobjedjene stvari; o Talijani koji odgovarate riječju impero onome ko vam govori o nezavisnosti, a onom ko vam govori o pravdi odgovarate riječju sila — pazite dobro da se žica na imperij-skom luku ne zategne previše, jer bi se uspjeh mogao lako pretvoriti u strahovitu propast.
Ko visoko leti, nisko pada...
Giustizia e Libertà
MUSSOLINIJEV »MIR« BI ZNAČIO SMRT ZA DRUŠTVO NARODA I ZA MEĐUNARODNI MIR
Mussolini je objavio s balkona palače Venezia mir. Da li je mir uspostavljen? Hoće li se abesinski narod pomiriti sa gubitkom narodne nezavisnosti 1 hoće li se pokoriti zavojevaču? Nije istina da je mir uspostavljen. To je »mir« osvajača koji je slomio otpor abesinskih vojnika upotrebom ogromnih snaga i zagušljivih gasova. A veći dio Abesinije nije još osvojen.
Medjutim ostaje još i diplomatski problem. Mussolini kaže da je Abesinija talijanska stvarno i pravno. Dakle sve bi bilo u redu. >
Ali nije tako. Konflikt izmedju fašističke Italije i Društva naroda je još otvoren.
Musolllnijev »mir« uništava Abesini-ju, izgladnjuje talijanski narod i u njemu je izvor novog rata. Narodi, ne primajte takav mir!
II Grido del Popolo
ANEKSIJA i kolonizacija
Talijani bi mogli jednog dana opaziti da nije Italija anektirala Abesiniju, već Abesinija Italiju. — Sad kada je carstvo započelo bersaljerski, sada će biti teško zaustaviti se i počivati na lo-lovorikama. Osvojenje izazivlje osvoje-nje. izazov zove izazov, rat izazivlje rat.
Tobožnji osloboditelji . roboya neće postati gradjani. Oni ce i sami ostati i
nadalje robovi.	. x , . ..
I unapred će Talijani — tobožnji osloboditelji robova — defilirati u paradi; i unapred će biti prisiljeni da klimaju glavom »da« kao kineske figurice. I nadalje će mirno slušati nametnute poglavice, nekontrolirane gospodare, i izmedju svečanosti, pjesme, lovorika bit će pripremani za novi rat, onaj pravi, veliki, kojega je 23 marta milostivi diktator objavljivao, i u kojemu će se mrtvi brojiti na stotine hiljada, a možda i na milijune. A ti mrtvi neće biti Abesinci, već Talijani.
Talijanski narod kolonizira.
Ali ostaje koloniziran.
Giustizia e Libertà
KAKO NIJEMCI GLEDAJU NA JADRANSKO PITANJE I NA JUGOSLAVENSKO-TALIJANSKE ODNOSE
Članak Vulf a Siverta u znanstveno} reviji „Geopolitik"
»Geopolitik« (Berlin), mjesečni časopis za geo-politička proučavanja, u svojoj svesci za mart ove godine donosi raspravu od Vulfa Siverta o evropskom frontu Italije. Rasprava tek pri kraju kraće govori
0	alpinskom frontu današnje Italije, a u glavnom svom dijelu raspravlja o ulozi Jadrana u historiji i o jadranskom pitanju kako se ono, prema piscu, danas postavlja.
Odmah na početku konstatuje se jasno izraženo siromaštvo u pristaništima istočne talijanske obale i uloga koju su dvije krajnje točke ove obale, Venecija i Brindizi, igrale u talijanskom saobraćaju i ekspanziji. »Već u vremenu Rimljana išao je od Brindizija preko otrantskog puta saobraćaj za Bizantiju najkraćom linijom preko jugoistoka Evrope, putem stare Via Egnacije, koja je danas naravno napuštena, ali koja će možda u bliskoj budućnosti ponovo dobiti veliku važnost.«
Govoreći o geografskom izgledu Jadrana pisac kaže da sa svojom nadmoćnom flotom Italija u svakom trenutku može da zatvori Jadransko more i da ga strategijski dominira. Kao pomorska oblast Jadran više nije sporan prostor, nego prostor isključive talijanske vlasti. U koliko još postoji neko jadransko pitanje, ono se skreće oko istočne jadranske obale, oko Dalmacije.
Članak zatim daje pregled historijskog razvoja Dalmacije, konstatujući da je vladavina Venecije nesumnjivo udarila svoj pečat Dalmaciji, ali podvlači ujedno da je stanovništvo Dalmacije od sedmoga vijeka čisto slovensko, pa je i srpska država u srednjem vijeku zadobila izlaz na jadransku obalu. Govori zatim da su se do prije rata u ovome domenu ukrštale austrijske, talijanske i velikosrpske snage. Pri kraju ovoga izlaganja naročito podvlači da je Italija priznala krfski pakt od 20 jula 1917, koji je za jugoslovensku državu tražio svu austrijsku teritoriju do Soče, iako je ovaj Pakt bio potpuno u oprečnosti sa Londonskim paktom od 26 aprila 1915. Kada se Austrija srušila, stupili su kao njeni nasljednici Jugoslavija i Italija. Oni su ovim preuzeli i staro neprijateljstvo na Jadranu, koje se od toga vremena zaoštrilo u sadašnje jadransko pitanje.
Poslijeratni pregovori
Poslijeratni pregovori bili su ispunjeni talijanskim pokušajima, da sprovede zahtjeve koji su priznati u Londonskom paktu, kao i odbranom novo nastale Jugoslavije. Jadransko pitanje u svome današnjem obliku vrlo jasno pretstavlja sukob jedne pomorske države sa jednom suhozemnom silom u borbi za izlazak na obalu. Kontinentalna Jugoslavija, čije političko i privredno težište bez sumnje gravitira prema Dunavu i prema Balkanu, zahtjeva za sebe jadransku obalu, nastamenu Slovenima, kao davno željeni izlaz na more. Prviput poslije toliko vjekova danas je uspjelo da se Dalmacija obuhvati u jednoj državi sa svojom pozadinom. Jasno je, da će se već
1	iz narodnosnih razloga svim sredstvima pokušati da se spriječi jedno novo otcie-pljenje od Jugoslovena.
Italija naprotiv povlači pravo, iz historijskih činjenica, i pripadnosti Dalmacije Veneciji, na jugoslovensku obalu i trudi se da dokaže njen talijanski karakter. Italija nije mogla da uspije sa svojim zahtjevima kod pregovora o miru. Ona je dobila cijelu Istru sa Rijekom (uslijed D’Annunzievog udara) sa Cresom i Lošinjem, ali od sjeverne Dalmacije samo grad Zadar, kao i ostrvo Lastovo, i najzad ostrvo Saseno pred Valonom. Sa ovim ona doduše nije postigla maksimalni program, ali je ipak dobila takvu prevagu u vlasti nad Jadranom, da se više ne može govoriti o ravnoteži snaga. Ovdje se mora spomenuti da su u Neptunskim konvencijama od 1925 g. Italijani dobili mnogobrojne političke, privredne i kulturne privilegije nasuprot Jugoslovenima i da na jugoslovenskoj strani nemamo ničeg odgovarajućeg.
Talijani u Dalmaciji i Slaveni u Julijskoj Krajini
Ugovori, koji osiguravaju Talijanima kulturnu samoupravu, pribavljanje zemljišta, prava ribarenja i druge privredne prednosti na istočnoj jadranskoj obali, stoje usamljeno u uobičajenoj manjinskoj politici i daju jadranskom pitanju jednostrani talijanski izgled.
Ovdje se govori o neobično malom bioju Talijana u Dalmaciji, navode se različiti podaci i kaže se, da ne treba imati povjerenja, ni u talijanske, ni u jugoslo-venske podatke, zatim se kao vjerodostojni podaci navode oni, koje daje u svojoj knjizi g. dr. Mdrz, a koji broj Talijana u Dalmaciji cijeni na 10 hiljada, što čini oko 2,6 posto. Jasno je da jedino ovi mali brojevi ne mogu opravdati nikakve političke pretenzije na ovu obalu.
Potpuno su drukčije prilike na talijanskoj strani. Skoro pola milijuna Slovena je došlo novim povlačenjem granica pod Italiju. Talijansko-slovensko mješovito područje obuhvaća danas Friul, Kras, Istru sa Rijekom 1 Trst. I prema samim talijanskim prikazima tamo ima 400.000 Slovena (Hrvata i Slovenaca) prema jugoslovenskoj procjeni 600.000, većim dijelom u zatvorenim naseobinama, tako da se ovdie može govoriti o jednom pravom narodnosnom manjinskom problemu.
Talijani ne poriču jaku slovensku manjinu na sjeveroistoku Italije. Ono što ovome pitanju daje njegovu oštrinu, to je fašistička manjinska politika. Kao velika sila Italija ne dozvoljava da joj se propiše ikakva zaštita manjina. Prema fašističkom državnom shvaćanju svako ko živi unutar granica Italije, mora biti Talijan. Talijanska država je zatvorena narodna država, koja ne trpi nikakve narodne manjine. Za pretapanje stranih narodnih dijelova prema prilikama opravdana je i upotreba sile. Poznata okrutnost politike ođnarodjavama prema Slovenima prouzrokuje u ovome području zategnutost, i vrlo često je izgledalo da će ona dovesti do eksplozije.
Iako je zahtjev na dalmatinsku obalu službeno napušten od strane talijanske vlade, ipak njega i nadalje gaje mnog -brojna politička udruženja i on set "?|1®rir£: Pored ovoga posjed Dalmacije teško bi
mogao jedino zadovoljiti Italiju. Prije bi u jednom ovakvom slučaju vrlo brzo došlo do zahtjeva za pozadinom i pitanje bi se i dalje zaoštravalo. Poznato je da su baš nova zadobivena jadranska pristaništa Trst i Rijeka, koja su ranije bila pristaništa izvoza Austrije i Madžarske, novim povlačenjem granica izgubili svoju prirodnu pozadinu. Oba pristaništa su carinskim granicama otsječena od svoga privrednog područja i trebaju zbog toga subvencije. Pošto se promet nije podigao, Italija je potpomagala industrijaliziranje ova dva grada. Tek poslije priključivanja pozadine ovim pristaništima, podigao bi se znatno njihov saobraćaj.
Fašistička podunavska i balkanska politika
Talijanska podunavska i balkanska politika poklapa se sa politikom protiv Jugoslavije. Razni ugovori sa susjedima Jugoslavije služe potiskivanju Jugoslovena sa Jadrana i zaokružavanju njihove države. U Rimskom paktu od 17 marta 1934. Austrija i Madžarska politički i privredno orijentirane su prema Italiji, što u isto vrijeme služi razvoju tršćanskog pristaništa, kao i sjevernom obuhvatanju Jugoslavije. Za južno obuhvatanje svoga protivnika Italija je stvorila sebi u Albaniji jedan mostobran. Albanija je zbog svojih slabih saobraćajnih veza manje izlaz na Balkan, kako se to često tvrdi, već više predmet privrednog eksploatisanja i vojnički bedem. Drugim Tiranskim ugovorom od 22 novembra 1927 Albanija se potpuno predala u ruke Italije, koja obrazuje i naoružava albansku vojsku i koja iskorišćuje izvore nafte i dominira privredom. Položaj Italije prema Albaniji liči prikrivenom protektoratu ili jednom »zaštitnom prijateljstvu«, iako narodni albanski krugovi u posljednje vrijeme zadaju izvjesne teškoće Talijanima.
Uslijed toga, što Jugoslavija pripada Maloj antanti i što je saveznim ugovorom vezana sa Francuskom, dobiva jadransko pitanje jedan širi evropski značaj. Ako traži talijansku potporu, Francuska se trudi da posreduje izmedju Italije i Jugoslavije. Ali ona isto tako može da Italiju obuhvati u kliješte sa Jugoslavijom. Jedna talljan-sko-francuska zategnutost zbog toga će se odmah prenijeti na talijansko-jugoslovenski odnos i obrnuto. Jedan novi obrat može cijelo ovo pitanje da uzme ponovnim pojavljivanjem Rusije u evropskoj politici. Sve dotle dok je Rusija poslije rata bila po strani, bile su male jugoistočne države pod uticajem Zapadnih sila. Sa priznanjem Sovjetske Rusije od strane Male antante i sa njenim stupanjem u Društvo Naroda znatno se je pojačao ruski uticaj u evropskoj politici. Ako bi Jugoslavija jednoga dana ipak, nasuprot svome današnjem držanju, priznala Sovjetsku Rusiju, onda bi postojala mogućnost jednog ponovnog preuzimanja panslavističkc predratne politike u modernom obliku. Ruski uticaj mogao bi dati jadranskom pitanju jedan nov izgled. Jer isto onako kao prije rata, na Jugoistoku Evrope sjeku se interesne sfere velikih sila i time daju ovome području njegov sudbonosni znača*
BORBA SE NASTAVLJA
Dakle, Badoglio je pobijedio. — Za sada je Italija (ona fašistička i ona otrovana fašizmom) u deliriju. Ne sakrivamo ništa. Može se dogoditi i to da sutra Društvo naroda — koje je na samrti — ukine sankcije ili ih pusti da padnu same od sebe; moguće je da diplomatska alkemija nadje formule kojom bi oslobodila Englesku njenih obećanja Društvu naroda i kojom bi prepustila Pobjedničkoj sili ono što joj nije htjela dati kao prepotentnom napadaču. Moguće je i to da Mussolini iza sklopljenog mira nadje u Evropi ili u Americi novac kojim bi zatrpao najveće rupe.
U svijetu kakav je ovaj. stvorenom od interesa lukavstva i lopovluka, sve je moguće. I časovita fašistička pobjeda bila bi potpuna — ili bi se barem takovom činila. Usprkos pravde, čovječnosti
i istine.
Za nas će nastati još teža vremena. Plamenovi vojevane bitke će biti sve da-iji i dalji, a čekanje će biti sve teže i teže.
A tada? Tada. usprkos svemu, iznad svega i preko svega, mi nastavljamo borbom. I kada bi imala da traje jos deset godina, pa makar još sto godina.
Il Nuovo Avanti
»PRVA ETAPA«
Talijanski narod je žrtvovan grandi-
2?noj politici naoružanja i ekspanzije. °bjavljujući iz palače Venezia obustavu rata diktator je rekao: »To je prva £tapa.« Oni koji se raduju miru bit će brzo razočarani: Italiju je uspjeh osudio da se iscrpi u ogromnom naporu vojničkih priprema, i , Hoće li to Italija podnijeti? I do kada?
Giustizia e Libertà
Jeroloč Matu I Karlin Franu i* Klane
natukli i uhapsili
•Klana, maja 1935. ■—_7 ovog mjeseca u podne tjerao je naš mladić Jeroloč Mate star 24 godine, svojih par volova k vodi, ali na putu od kuće do vode naletio je na volove jedan pijani fašista sa biciklom i srušio se sa bicikla. Ovo nije ostalo samo kod toga. nego čim se je ovaj fašista digao počeo je tući našeg Matu i Mate njega. U pomoć su dojurili ovom fašisti njegovi kolege i uhapsili Jcroloč Matu. Nešto
kasnije iza ovog dogodio se još jedan ovakav slučaj. Istodobno vodio je seljak Karlin Frane, star 50 godina svoje konje k vodi te je ponovno isti fašista naletio s biciklom na konje i srušio se sa bicikla. Karlin je pustio konje pa je dao par šamara ovom fašisti. Ali su i Karlina kasnije fašisti natukli i uhapsili. Obojicu su otpremili u karabinjer-sku kasarnu od kuda su sa policijskim automobilom otpremljeni na Rijeku.
Ivana Brajkovića iz Dana su ubila dva fašista iz Račje Vasi
Dane, maja 1936. — Kao što smo već javili, Ivan Braiković iz Dana je bio ubijen 13 aprila izmedju Dana i Vodica. Glede ovog ubijstva povedena je sa strane karabinjera istraga koja do danas nije još razsvijetlila ovaj zločin, an sumnja postoji da su pok Brajkovića ubila dvojica mlad'h fašista iz Račje Vasi,
vam koji su se istog dana nalazili u Vodicama. Po pripovijedanju naših ljudi u Vodicama ova dvojica fašista su toga dana po gostionama izazivali naše ljude. Ta dvojica otišla su nešto ranije iz Vodica nego pok. Brajković, pa se javno govori da su ga oni dočekali na putu i ubili. — (Clć.)
NAJMLADJI BRAT ŠTANBERGER PUŠTEN IZ ZATVORA
a ostala dvojica predana Specijalnom tribunalu
Vrbovo, maja 1936. — Prošloga mje-1 seca smo vam javili hapšenje braće Stan-' berger i drugova, a sada vam javljamo da je jedan od braće Štanberger pušten na slobodu, i to najmladji imenom Josip, star 16 godina, dočim su svi ostali zadržani u zatvoru i predani su Specijalnom tribu-
nalu, jer su svi optuženi da su pripadali nekoj tajnoj organizaciji. Nadodajemo da ovi naši ljudi nijesu pripadali nikakvoj organizaciji, jer kao što je poznato me-dju nama ne smije biti 1 nije nikakve organizacije niti javne niti tajne. — (Clć)
DROBNE VESTI IZ NAŠE DEŽELE
— Na Sv. Danijelu je iskal staro železo 20-letni Ivan Skarabot, da bi ga prodal in sl zaslužil za kruh. Našel je staro granato, ki mu je eksplodirala in ga ranila. Moral je v bolnico.
♦
— V Cerknem je bil aretiran in zaprt ter obsojen na tri mesece In 9 dni zapora Franc Peternel, star 35 let. Obdolžen je bil tihotapstva in tajnega prehoda meje.
♦
— Za fašističnega tajnika v Št. Jakobu na Krasu je bil imenovan Ivan Kumar, Slovenec po rodu. Prejšnji tajnik je bil Talijan.
★
— Granata je raznesla popolnoma 14-letnega Pavla Bratuža iz Grgarja. Pod Sv. Goro je stikal in našel granato, ter se z njo igral.
*
— Ob prisotnosti vseh oblasti je pe) v Idriji dekan Arko Mihael Te Deum za zmago v Abesiniji. Tudi tu so prisostvovali vsi, zlasti pa organizacije v vsei vojaški opremi.
• » *
— Mrtvega so našli pri Tolmina 16 letnega Viktorja Uršiča iz Tolmina. Po obdukciji so oblasti odredile pokop.
*
— U Mihotićima je umro Dinko Spinčić otac ljubljanskoga arhitekta Spinčlća.
♦
— Goriško sodišče je obsodilo na 1 leto ječe in 1000 lir globe neko Ano Mohorič iz Ledin. To težko in hudo kazen je dobila za to, ker je vtihotapila iz Jugoslavije 300 gr kokaina
NAŠA KULTURNA KRONIKA
VSEBINA 6 ŠTEVILKE REVIJE »MISEL IN DELO«
Dolžnosti močnejšega. Jože Zlan: + France Grafenauer pred avstrijskim vojnim sodiščem. G. šilih: Narodno socialistična vzgoja v Nemčiji. Dr. ing. Č. Nagode:	O avtomobilizmu drugod in
pri nas. — Obzornik: Ženeva likvidira? (Dr. B. Vrčon). M. T. Ristič: Italijanski nacionalizam (L. č.) O novi ureditvi kredita v Italiji (L. C.). Kako je avstrijska državna oblast 1. 1903 cenzurirala slovensko srednjošolsko čitanko (Dr. Fr. Ilešič). Izvenšolsko nadzorstvo mladine (Dr. P. Strmšek). Drobtine (na olatnicah).
KOSOVELOV VEČER V LJUBLJANI
Rojake opozarjamo ponovno na Kosovelov večer, ki bo v torek 26. maja ob 20 uri v dramskem gledališču, in ki ga priredi slavistični klub ljubljanske univerze. Cene so znižene od Din 14 navzdol in se dobe v Severjevi trafiki v Še-lemburgovi ulici. Za obilno udeležbo bo najbolj počaščen spomin pesnika našega Krasa. — (Agis).
KNJIGE »GORIŠKE MATICE«
Goriška Matica je po daljšem presledku zopet razposlala svoj knjižni dar: šest knjig pripovedne in poučne vsebine in koledar. Izmed pripovednih knjig utegne posebno zanimati zgodovinska novela Ferda Plemiča »Po krono dekle in vino*, ki se dogaja v 1. 1111. Damir Fe igel nadaljuje svojo fantazijsko potopisno povest »Okoli sveta« (z vinjetami Milka Bambiča, ki je opremil še nekatere druge knjige). V knjigi »Pravljice iz tujih logov« podaja Nande Vrbnjakov nov izbor italijanskih, čeških, španskih, srbskih, francoskih in nemških pravljic. Iz angleščine je prevedena daljša povest Johna Go-dyna »Naseljenci, divjaki in otroci« (priredil Jerko Jermol). — Mnogo resnih in staršem prepotrebnih migljajev vsebuje knjižica Gizele Majeve »Duševna vzgoja otroka«. Praktičnemu življenju je namenjena knjižica Jakoba Trnovca »Z orodjem v rokah«, ki uči gospodarja in posebej še mladino postopanja z lesom, kovinami, lepivi, barvami i. t. d.
VIJESTI IZ ORGANIZACIJA
USPJEŠAN RAD JUGOSLOVENSKE MATICE U ZAGREBU
Glavna skupštjna banovinskog odbora
»ĆAĆE MOJ« MATETIČA-RONJGOVA NA INTERNACIONALNOM KONGRESU ZA MUZIČKI ODGOJ U PRAGU
U Pragu se održavao od 4 do 9 aprila o. g. Internacionalni kongres za muzički uzgoj. Na tem su kongresu sudjelovali delegati i stručnjaci gotovo sviju država Evrope i Amerike. Delegat švicarske, pišući u »Neue Zuricher Zeitung« br. 719 od 27 aprila 1936 prikaz o rumunjskim i jugoslavenskim (»Trboveljski Slavček« — dirigent A. Šuligoj) korovima sa svečanog koncerta, davanog ad hoc za mnogobrojne (oko 1500) delegate i stručnjake na pomenu tom kongresu, kaže izmedju ostaloga slijedeće:
»Savršeno koncertno pjevanje postavljaju si oni (Rumunji i Jugoslaveni) vrhovnim ciljem, ciljem, koji oni na jedan divan način i postizavaju. Nekoje stvari, koje oni pjevahu, ostale su nezaboravne u našem uhu, kao primjerice potresna tužbalica iz Istre: »ćaće moj«, gospžaja.
U nedjelju 10 o. mj. održana je u Zagrebu glavna skupština .lugoslovenske Matice. — U otsustvu pretsjednika g. dra Ž. Petrifiča vodio je skupštinu prvi potpretsjednik g. Micie Dragutin.
Sa skupštine je odaslan brzojavni pozdrav Nj. Vel. Kralju i Kraljevskom domu, a pismeni nestoru Istarskih vodja senatoru g. dru Dinku Trinajsti«;u, pjesniku g. Rikardu Ka-taiiniću Jeretovu i književniku g. Viktoru Caru Eminu.
Skupštini su prisustvovali: Delegat Jugoslavenske Matice u Splitu g. Ante Iveša, sa strane Oblasnog odbora Jadranske Straže g. VV ickerhauser Mavro. Mjesnog odbora I g. Oskar Weiss, Sokola III g. Radonić Mato. Društva »Istra« gg. Butć Franjo i Pri he ti«': Stjepan, Istarskog Akademskog Kluba g. Siroti« fsadan, Udruženja Prlmoraca g. Kućlć
Od .lugoslovenske Matice u Zagrebu su prisustvovali gotovo svi članovi Banovinskog odbora -lugoslovenske Matice, nadalje delegat Podružnice u Varaždinu g. đr. Zv. Milčetić, a po punomoćima su bile zastupane Podružnice i Povjereništva: Bednja, Crikvenica. Čakovec, Duga Resa, Ivanec, Kaptol, Kastav, Marti janee, Mali Bukovac, Oroslavie, Osijek, Ra-sinja, Sisak i Zagreb.
Na skupštinu su stigli brzojavni pozdravi od Oblasnog odbora Jugosl. Matice u Splitu i Društva »Istra« u Novom Sadu.
Izabran Je novi upravni odbor: Pretsjeclnik g. dr. Živko Petričić, I. potpretsjednik Dragutin Miči ć, II. potpretsjednik g. dr. Fran B r n č i ć, III. potpretsjednik gdja Uju-ba G r a b a r 1 ć, pretsjedniea genske sekcije Jugosl. Matice, I. tajnik Fran B a f, II. tajnik g. Ivan Buri <\ I. blagajnik g. Josip S i r o-t i ć, II blagajnik g. Ante Trinajstič, kao odbornici : gg.Ela (1 j e r m a n o v i ć, supruga sudbenog vijećnika, Kajin dr. Miran, K u-č i ć Juraj, M a g d i <; Marija. Marcel j a Ivo Pavelič dr. Ante, Prelac Djuro, krojački majstor, Sirovatka Hinko, ravnatelj. Slivu jak Anita, supruga gradskog senatora u p., S m o I č i ć Nikola, novinar. Stari Ivan. .stulhofcr dr. Aleksandar, odvjetnik, Vatovec Andrija, trgovac, Vivoda Ružica, supruga tajnika Min trg. i Ind. — U nadzorni odbor birani su: Bule Franjo, bankovni činovnik, Hergešić Ruža. supruga ravnatelja škole za gluhonijeme. Pilar Martin, arhitekt.
Tajnički izvještaj
Tajnik g. Bal se je u veoma opširnom izvještaju osvrnuo na rad Jugoslovenske Matice u prošle dvije godine. U prvom redu se sjetio preminulih članova Matice.
Matica Je u posljednje dvije godine izdala brojne preporuke našim ljudima, u svemu interveniravši pismeno 2.884 puta, 1 lično. Materijalno je pomagala svakog potrebnog svog člana u granicama mogućnosti. U novcu, živežu i rubu bio je u svemu podijeljen u dvije godine iznos od 62.35fi dinara. U godini 1935 platilo je siromašnim članovima 1.818 ručaka kod Prehrane po 1.50 Din po obroku.
U svrhu propagande, u glavnom, a k tome da dodje i do čednih novčanih sredstava Jugoslovenska Matica izdaje od godine 1929 dalje ukusne stolne i malene džepne kalendare. Ti su kalendari u dvije prošle godine donijeli 1065 Din čiste dobiti. Nije to mnogo, ali je time popularizirana Jugoslovenska Matica. što 1 Je. glavni cilj Izdavanja spomenutih kalendara, kojih se prilikom nove godine podijeli besplatno priličan broj medju veče dobrotvore Jugoslovenske Matice 1 naše brače Istrana te medju istarsku školsku mladež prilikom priredjivanja »Božićnice« istarskoj djeci u Zagrebu.
Godine 1935 osnovana su povjereništva Ju-goslovenske Matice u Karlovcu, Uu d bregu, Martijancu, Malom Bukovcu, Rasinji, a u Zagrebu uskrisila se ženska sekcija Jugoslo-
Doprinosi podružnica i povjereništava iz godine u godinu padaju. Sretna je i spasonosna bila misao Banovinskog odbora, da je početkom godine 1935 izdao propagandističke markice »Čuvajte Jugoslaviju«, koje su nam donijele godine 1935 ciste dobiti 33.050.— Din
Početkom mjeseca januara 1935 — kada su bili najavljeni pregovori izmedju Jugoslavije i Italije — osnovao se je »Akcionl odbor za zaštitu Jugoslavena pod Italijom«, u koji je pristupilo 15 raznih udruženja, koja se brinu o našim sunarodnjacima pod Italijom. — Taj je Akcionl odbor razaslao na sva poznata društva, organizacije, gradska i općinska poglavarstva, svjetske i crkvene dostojanstvenike opširan apel. preko 10.000 komada sa molbom, da upute na ministra pretsjednika i ministra vanjskih poslova depešu 111 preporučeno pismo, kojim traže da se Jugoslo-venima u Istri, Trstu, Rijeci, Grčkoj, Zadru 1 na jadranskom otočju imaju priznati sva prava narodne manjine, da budu jednako tretirani kao i ona šaka Talijana u Dalmaciji. Tome se je apelu odazvao velik broj zamoljenih, te je ministar pretsjednlk i ministar vanjskih poslova primio preko 4000 depeša 1 preporučenih pisama.
U prošle 2 godine došlo je k Jugosloven-sko) Matici u Zagreb novih emigranata:
1934 i 1935
iz	Istre	383 i	367	usve	750
»	Trsta	36 i	42	»	78
»	Gorice	6 i	14	»	20
»	Rijeke i Zadra	10 i	18	»	38
»	ostal i li krajeva	48 1	186	»	293
		usve 483 1	627	»	1110
________	_	.. zagrebačkih gospodja postizava upravo zamjerne uspjehe.
Izrazuje zahvalnost vrijednim podružnicama i povjereništvima, koje rade u osobito teškim prilikama elanom i zamjernoni požrtvov-nošću na prikupljanju sredstava za najbijed-nlju svoju bracu 1 šire ideju Jugoslovenske Matice l time pokazuju, koliko im leži na srcu naš narod u ropstvu.
članova je bilo 1934 godine 305, a godine 1935 320 — muška sekcija, koja se vodi kod Banovinskog odbora, dok žensku sekciju vodi gospodja Ljuba Grabarlć s elitom zagrebačkih
31 marta pr. god. ustanove koje se brinu za našu braću izvan granica Jugoslavije (medju koje spada I Jugoslovenska Matica) osnovale su u Zagrebu Radno udruženje za svjetsku zajednicu Jugoslavena, o čemu su pisale opširno zagrebačke novine.
Jugoslovenska je Matica, po svojini odbornicima, prisustvovala gotovo svim priredbama nacionalnog i kulturnog smjera u Zagrebu i raznim skupštinama, a Izvan Zagre-ba prisustvovala je prenosu I sahrani mrtvih ««stanaka istarskili narodnih muisenika za stvaranje Jugoslavije u Gornjoj Radgoni 30 maja 1935, a 24 novembra 1935 otkriću spomenika pjesniku hrvatske himne Antunu Ml-hanoviću u Dolu Zelenjaku 1 u Klanjcu.
Slijedio je potom izvještaj blagajnika Josipa Slrotića Iz kojeg proizlazi da je u posljednje dvije godine bilo 100.035 Din primitka 1 127.056 Din izdatka. Iza toga je banski inspektor g. Kučić stavio tri predloga, koja su jednoglasno prihvaćena, a koja idu za tim, da Matica namakne što više materijalnih sretstava, kako bi mogla uspješno prov'adjatl svoj zadatak. Predlaže tako da se izdadu nove markice s oznakom »Za našu emigraciju 1 kolonizaciju« i da se odmah pristupi štampanju tih maraka, zatim da se u Zagrebu priredi »istarski dan« ili nešto slično kada
IfEGIPIJ ČEH I
Naše emigrantske redove u Ljubljani ostavio je za vazda naš Egidij; na posljednjem njegovu zemaljskom putovanju pratila ga 10. V. 1936. nepregledna povorka ljudi, vojska, vojnička glazba, Sokoli, emigranti i domaće općinstvo do hladnoga groba, gdje se od njega oprostio školski nadzornik u miru i Sokol gosp. Urbančič.
Egidij je rodjen u Roču, u Istri, od rodoljubnih roditelja. Učiteljevao je na raznim krajevima sjeverne Istre, zatim na državnoj gradjanskoj školi u Trstu.
U svjetskom ratu bio je od 1914___1918
a onda do 1920 u jugoslovenskoj vojsci u Ljubljani, zatim u Skoplju kao komandir auto-odjeljenja. Bio je kapetan I. klase i odlikovan redom Sv. Save IV stepena.
Ostavivši vojničku službu bijaše namješten na Državnoj trgovačkoj dvora-zrednoj školi u Ljubljani, i pred malo vremena penzioniran.
Bijaše svestrano izobražen čovjek strucnjak-samouk u automobilizmu, té je u Ljubljani držao i kurseve u toj struci. Imao je osobiti dar za jezike i po-znavao je srp.-hrv. jezik, slovenski, tali-janski j njemački u tančine, dapače i dijalekte tih jezika.
Egidij u !_ Ne ćemo Te zaboraviti nikada, a naša tuga za Tobom neka ublaži neizrecivi bol Tvoje starice majke. Tvoje vjerne supruge štefice, Tvoga jedinoga sina Dušana, Tvoje braće i sestara i ostalih rod in ka
ostalih rod jaka. Vječnaja pamjati
Bačič.
MALE VESTI
CckTrielJS» S““a SoiTSi
Postojna in mislijo da bodo do jeseni ze gotova.
— Zanimiva jc statistika ki kaze razmerje med Anglijo in Italijo v vojnih ladjah in sicer v letih 1914 in 1935 za tri kategorije. Prva do 5000 ton nosilnosti, druga 10.000 ton In tretja ------ —..........	— n.«™» ,15.000 ton nosilnosti. Leta 1914 1e imela
kao sto 10 !nangA^,iiprvÌ7h0356if2-38:	1935
Jugoslovenskoj Matici u Zagrebu treba če- ' pa /inSuJa 4/.93, Italija 5.31; druge ka-
t„ti „o —------*---------------J — tegorije Anglija 1914 55.94 Ttaliia 0’
1935 Anglija 41.42. Italija’15.21; tretja
kategorija 1914 Anglija 49.59, Italija 0.
1935 Anglija 35.40, Italija 30.71.
*
— Ko so v Adis Abebf žc vse pripravili in uredili, so »junaško« in »znmgo-s avno« prileteli z letali na letalilče
sinova gr°f Cian° ln °ba Mussoliniieva
*
— Na trgu Venezia je Mussolini govoril 100.000 ženam, ki so prišle na organizirano manifestacijo z,otroci. Na organiziran znak so vsklikalè:	»Duce
naši otroci pripadajo Tebi«.
*
U tjesnacu Bab-el-Mandeb, na
otoku Domejra, osnovali su Talijani svoj Gibraltar. Abesinski poslanik u Londonu je izjavio da Talijani mogu da iz te tvrdjave unište svaki brod koji ulazi u Sueski kanal ili iz njega izlazi.
♦
— Omladinski kongres za mir i slo-bodu održat će se 7 septembra u Ženevi.
stilati na uspješnom radu za'naš narod preko granice, jer je usprkos nepovoljnih prilika uspjela postignuti zamjerne uspjehe.
Dru gro uspjelo' drugarsko« veče Istrana u Novom Sadu
Novi S a d. 10 maja 1936. — Novoosnovana ženska sekcija P. P D. »Istra« nije nza-lud uložila mnogo truda, da bi ova priredba što bolje uspjela Svi učesnici bill su za sve vrijeme u veoma prijatnom 1 famiUjarnom raspoloženju, što se Je moglo jasno razabrati iz njihovih lica. Da nije kiša pokvarila dolazak onih udaljenijih članova i onih »komot-nljlh«, skoro bi prostorije Doma bile pretl-tesne. Program je bio posve zadovoljiv. Prvo le pretsjedniea Ženske sekcije gdja Mara Ba-‘ić održala vrlo lijep pozdravni govor; zatim su naše uvijek spremne članice recitirale par efektnih 1 za naše prilike aktualnih recitacija, koje su ostavile na prisutne dubok utisak, šaljiva pošta sa lutrijom, te muzika sa igran-kom stvorili su brzo veselo raspoloženje, tako da su 1 naši gosti bili upravo razigrane vo, lje, što je trajalo sve do kasno u zoru kada su tek počeli da se razilaze. Time je ženska sekcija pokazala 1 dokazala svoj raison d’etrfe, a članstvo sa svojim lijepim odazivom dalo joi Je potstrcka za daljni rad.
Uprava »Istre« u Novom Sadu izvješćuje da se društvene prostorije od 1 maja nalaze u posebnoj sobi restauracije »Srpski Kralj« u Novom Sadu, Željeznička ul. br. 27. — Ep.
BOŽIČ LADO:
NAŠ IDRIJSKI KOT
Ob petiiitridesetletnici ustanovitve in desetletnici nasilne ukinitve prve slovenske srednje šole — idrijske realke
xr.
Rudarjeva ljubezen
Rudniška godba je obstojala že v 18. stoletju. Prav posebno delavna je bila privatna inicijativa. Jako stara, značilna je bila godba bratov Mohoričev, ki je obstojala iz klarineta, basa vij oline in harmonik. Ni bilo v tastih časih ne prireditve, da ne bi sodelovali Mohoriči. Okoliške svate je šla iskat daleč zunaj mesta, jih spremljala do cerkve, jih počakala zunaj, udarila po obredu tuš in jih nato spet spremljala domov. Ob veselem piskanju klarineta so tolkle pete in drsali podplati do ranega jutra.
Tudi v cerkvi je preden so prišle orgle, igrala godba na lok ali »štrajk«. Ljudje so baje tedaj veliko raje hodili v cerkev.
Slika Idrijčana ne bi bila popolna, če se ne bi dotaknili še njegove ljubezni do ženske. Kakor ljubi družino in naravo, prav tako iskreno in nesebično ljubi tudi dekle in ženo. Poštenjak je, odkritosrčen od nog do glave, kar obljubi tudi izpolni. Vroče krvi je, hitro se razburi, prav tako naglo ohladi. V mladih letih se že zgodaj zaljubi, se hitreje pa ohladi. Kadar ga ljubezen drži, tedaj je vztrajen v svojem fantovanju, strastno vdan dekletu in silno rad se razneži v njeni bližini. Mati ga je vzgojila v veliki ljubezni in prav tako ljubezen zahteva tudi od dekleta, če odide
eden ali drugi v tujino se kaj rado zgodi, da posežejo nove razmere vmes in da se ljubezen razdere:
■ Ko ptičica na tuje gre pa v kljunčku nese pisemce, le nes’, le nes’ to pisemce do moje ljubice.
Ko pisemce prejela je v prebele svoje ročice, ko pisemce prebrala je točila je solze.
O, bravo, fantič, dobro znaš, oh, če le moreš, me golj’ faš, drugam se hodiš veselit’, oj, kmen, za kratek čas.
Tako poje narodna .Ni pa pravila brez izjeme. Leta in leta ljubezni ustvarijo tudi lep i srečen zakon, da je veselje. Zakonolomi in skoki čez zakonske ojnice niso bili v kotlini nikdar v navadi.
Prvo ljubezen fant težko pozabi, saj pravijo, da nigdar ne zarjavi, če se mu dekle poroči z drugim, tedaj je njegovo srce žalostno do smrti:
Snoč’ sem slišal govoriti, k’ sem doma na post’li spal,
Ijub’ca je snubača imela, najbrž se možila bo.
Gor’ in dol’ po hiš’ hodila, jaz sem pa pod oknom stal, bridke je solze točila, k’ sem od nje slovo jemal.
Ko b’ ne bila obljubila z desno svojo mi roko, mi ne bla srca ranila, ki veselo več ne bo.
Ne more je pozabiti in vedno toži:
Men’ se dekle smili,
ker je moja b’la,
pa m’ jo drug’ falot zapeljujejo,
zapeljujejo in zaničujejo,
ledig stan zapravljajo.
Nezvestobo hudo kaznuje:
Dekle pere srajčki dve na sred’ morja širokega,
Mimo gresta fanta dva, pa lepo dekle vprašata:
Komu pereš srajčki dve na sred’ morja širokega?
Prvo perem bratecu in drugo ljubčku svojemu.
Imaš rajši brateča al’ rajši ljubčka svojega? če jaz ljubčka izgubim pa lahko drugega dobim.
Fant potegne ostri meč pa ji odseka glav’co preč.
Glav’ca je odplavala po sred morja širokega.
Vroči krvi je zvesta zaveznica silna ljubomomost, ki je zmožna najhujšega:
Oh, jaz pa eno dekle imam, kaj pomaga k’ je nimam le sam, drugi k nji hodijo, mene proč gonijo, mene pa srček boli.
Odbije ura polnoči, pri moj’ Ijub’ci še luč’ca gori, hotel sem se glasit’ slišal sem govorit’ zdaj sta dva druga pri nji.
Oh, jaz pa eno pištolco imam, lepo s srebrom okovano vso, pištolca bo počila, ubila bo obedva, tekla bo v kamrici kri.
Oj, fantič, fantič, fantič moj ne delaj mi tega nocoj; te duše so večne, ta trupla so grešna, oh, kam bodo rajžala n’coj.
Oj, dekle dekle, dekle ti, svega tega si kriva le ti, sva vince skup pila, sva bila vesela, nocoj se pa krvi napij!
V poletnih jutrih, ko je dozorela trava in se oglaša klepanje kose, tedaj se oglasi tudi pesen fantov koscev:
Fantje zgodaj ustajajte, si kosice naklepajte, ko se dan stori, pojdemo kosit’ in dekliče gor’ budit.
Odkritosrčni so in priznavajo:
Res so fantje ljubeznivi, pa so močno zapeljivi, več obljub’ ko da, da le Ijub’co ima.
.. .I.ZJ'e.m® ?.° seveda povsod, tako tudi v idrijski dolini. Vsi fantje niso deležni božjega daru in mnogi ostanejo samci. Na stara leta, ko je vse zamujeno pojejo:
Ptički po zraku, zraku letajo, vsak ima svoj ljubljeni par.
Rib’ce po vodi, vodi plavajo, vsaka ima svoj ljubljeni par.
Fantje p0 polj’, po polj’ špancirajo vsak ima svoj ljubljeni par.
Jaz sem pa ena uboga, revna stvar» samBog ve, kje je moj ljubljeni par.
»ISTRA« izlazi svakog ljetina u octak. _ godinu, — Oglasi se računaju po cjeniku
Broj čekovnog računa 36.789. — Pretplata: Za cijelu godinu 50.— Din za po godine 25,— Din. za la ozemstve dvostruko-— Vlasnik i izdavač: Konzorcij »ISTRA« Masarykova al. 28 II kat. — I- uredništvo odgovora: Dr. Fran Bračič, advokat čainina Jugoslovenske Slampe d. d Zagreb. Masarykova ulica 28a. — Za tiskaru odgovara: Rudoll Polanovič
za Ameriku 2 dolare na Varšavska 6. — Tósak: Sta-Zagreb Dica 131.