Гласник Удружења JI ожа ча Државних ^Железница у Београду Glasnik Udruženja Ložača Drž. Železnica u Beogradu. — Glasilo Udruženja Kurjačev Drž. Železnic v Beogadu. Kancelarija Udruženja i redakcija lista nalaze se pri ložionici državnih železnica Beograd. Čekovni račun br. 56551. ГОД. XI Излази 12 пута у години. Izlazi 12 puta u godini Ishaja 12 krat v letu Београд, 1 марта 1934 r. Поједини број 1 д и н a р Pojedini broj 1 dinar Posamezna številka 1 din. Beograd, 1 marta 1934 g. Годиш. претплата IZ дин. Godiš, pretplata IZ din. Letna naročnina IZ din. Beograd, 1 marta 1934 g. БР0ЈЗ Још једна лепа пажња У прошлом броју нашег листа изишао je чланак под насловом „Једна лепа пажња“ у коме je описан један заиста редак случај који ће у Удружењу ложача оставити светлу и трајну успомену. Међутим, није усамљен овај случај високе иажње, поклоњен једном нашем другу од стране Њ. В. Бугарског Краља Бориса, зато сматрамо за потребно, да у овоме броју листа на видиоме месту истакнемо и други при-мер и отмени гест, учињен од стране Његовог Вели-чанста Краља Бориса, наспрам ложача југословенских државних железница. Kao родољуби и патриоте, са радошћу пратимо свако настојање, које иде у прилог благостања и вели-чине наше Отаџбине, увек спремни да и наше скромне снаге ставимо на расположење онима који чине те напоре. Свесни, да смо и ми синови једнога дела огромне pače словенских народа, који би, повезали братским и прија-тељским везама опше словенске заједнице, престављали несавладљиву снагу и величину, a која би била најси-гурнија гаранција несметаном развитку, благостању, и и светлијој будућности no крви и језику братских сло-вена. Ми са радошћу пратимо све оне напоре, који иду за остварење овога циља. Колико год смо, у већ одмаклој прошлости, са тугом у срцу носматрали злочиначку акцију плаћених згената, акцију плаћеном гомилом крвавих златника од стране оних, који са бесом и срџбом у страху посмаграју буђење словенске свести и зближење словенског народа, Još jedna lepa pažnja U prošlom broju načeg lista izašao je članak pod naslovom „Jedna lepa pažnja“ u kome je opisan jedan zaista redak slučaj koji će u Udruženju ložača ostaviti svetlu i trajnu uspomenu. Medjutim, nije usamljen ovaj slučaj visoke pažnje poklonjen jednom našem drugu od strane Nj. V. Bugarskog Kralja Borisa, zato smatramo za potrebno, da u ovome broju lista na vidnome mestu istaknemo i drugi primer i otmeni gest, učinjen od strane Njegovog Veličanstva Kralja Borisa, naspram ložača Jugoslovenskih državnih žaleznica. Kao rodoljubi i patriote, sa radošću pratimo svako nastojanje, koje ide u prilog blagostanja i veličine naše Otadžbine, uvek spremi da i naše skromne snage stavimo na raspoloženje onima koji čine te napore, svesni, da smo i mi sinovi jednoga dela ogromne rase slovenskih naroda, koji bi, povezani bratskim i prijateljskim vezama opšte slovenske zajednice, prestavljali nesavladljivu snagu i veličinu, a koja bi bila najsigurnija garancija nesmetanom razvitku, blagostanju, i svetlijoj budućnosti, po krvi i jeziku, bratskih Slovena. Mi sa radošću pratimo sve one napore, koji idu za ostvarenje ovoga cilja. Kolikogod smo, u već odmakloj prošlosti, sa tugom u srcu posmatrali zločinačku akciju plaćenih agenata, akciju plaćenu gomilom krvavih zlatnika od strane onih, koji sa besom i srdžbom u strahu posmatraju budjenje slovenske svesti i zbliženje slovenskih naroda; željni da svojim zla- жељни да својим златом, путем народних изрода помуте добре суседске односе и да направе непремостиви раздор, како би тим путем одржали доминантну улогу своје превласти над словенским народима. Са толико више радости поздрављамо чињеницу и факат да се заслугом, мудро водеће политике (као што смо већ у прошлом броју листа навели), Највећег Словена и Државника, витешког нам Краља Његовог Величанства Александра I постепено руше све те вештачке, скупим новцем и не-вином проливеном крвљу подигнуте препоне. Вал народног одушевљења, који je онако спонтано захватио широке масе бугарског народа, када je закро-чила нога Југословенског Владара нл обалу Црног мора, пружио je свету видног доказа да ни кама ни бомба, као ни Јудини златници нису били у стању угушити у бугарским народним масама свест велике словенске идеје и љубави наспрам своје словенске браће, са надом да ће неминовно наступити светлији дани опште словенског братства и узајамности. Приликом узвраћаја посете Његовог Величанства Краља Бориса, југословенској престоници, када су спон-тане манифестације народног одушевљења настојавале да учине што пријатнијим боравак Бугарског Суверена у нашој дичној престоници, и ми ложачи државних же-лезница учествовали смо са радошћом у тим манифеста-цијама да и ми допринесемо како бч, Њ. В. Владаоц, братс-ког нам бугарског народа однео што лепше и светлије ус-помене из наше отаџбине. Нарочито на нама железничарима, a специјално на службеницима машинске струке, у које спадамо и ми ложачи, остао je деликатан задатак да омогућимо, да буде путовање Нз. В. Краља Бориса no нашој земљи што удобније и пријатније и да достојно репрезентујемо наше државне железнице и службу на њима у Њего-вим очима. Најтежи задатак и одговорност пао je на леђа на-ших врховних старешина, a на нама ложачима остало je, да стриктно извршујемо њина наређења и да уложимо сав труд, да се у данима бављења Високог Госта и Његовом путовању на нашим железницама, служба на истој беспре-корно обавља, у колико то зависи од ложача. Ова наша настојања у нормалним временским приликама и не би било тешко извршити али силовите временске непогоде зимског доба, у многоме су отежале вршење наше дуж-ности, како ложачима тако и нашим старешинама. Наше сазнање и свест да ове напоре од нас траже један овако : начајан, no целу нашу нацију, мо-менат, пружила нам je довољно снаге да се савладају и највеће тешкоће, уливајући нам наду, да he исти бити крунисани лепшом будућношћу у односима са суседном и братском нам словенском земљом. У овој нади још више нам даје полета гест, који je учинио Бугарски Суверен приликом свога одласка из наше средине, када je благоизволео подарити одликовања не само вишим државним фукционерима, већ и преставницима наше железничке установе од namer врховног старешине na до ложача. tom, putem narodnih izroda pomute dobre susedske odnose i da naprave nepremostivi razdor, kako bi tim putem održali dominatnu ulogu svoje prevlasti nad slovenskim narodima. Sa toliko više radosti pozdravljamo činjenicu i fakat da se zaslugom mudro vodeće politike (kao što smo već u prošlom broju lista naveli) Najvećeg Slovena i Državnika, viteškog nam Kralja Njegovog Veličanstva Aleksandra 1 postepeno ruše sve te veštačke, skupim novcem i nevino prolivenom krvlju podignute prepone. Val narodnog oduševljenja, koji je onako spontano zahvatio široke mase bugarskog naroda, kada je zakročila noga jugoslovenskog Vladara na obalu Crnog mora, pružio je svetu vidnog dokaza da ni kama ni bomba, kao ni Ju-dini zlatnici nisu bili u stanju ugušiti u bugarskom narodu svest velike slovenske ideje i ljubavi naspram svoje slovenske braće, sa nadom da će neminovno nastupiti svetliji dani opšte slovenskog bratstva i uzajamnosti. Prilikom uzvraćaja posete Njegovog Veličanstva Kralja Borisa, jugoslovenskoj prestonici, kada su spontane manifestacije narodnog oduševljenja nastojavale da učine što prijatnijim boravak Bugarskog Suverena u našoj dičnoj prestonici, i mi ložači državnih železnica učestvovali smo sa radošću u tim manifestacijama da i mi doprinesemo, kako bi Nj. V. Vladaoc, bratskog nam bugarskog naroda odneo što lepše i svetlije uspomene iz naše Otadžbine. Naročito na nama železničarima, a specijalno na službenicima mašinske struke u koje spadamo i mi ložači, ostao je delikatan zadatak da omogućimo da bude putovanje Nj. V. Kralja Borisa po našoj zemlji što udobnije i prijatnije i da dostojno reprezentujemo naše državne železnice i službu na njima u Njegovim očima. Najteži zadatak i odgovornost pao je na ledja naših vrhovnih starešina, a nama ložačima ostalo je da striktno izvršujemo njina naredjenja i da uložimo sav trud.da se u danima bavljenja Visokog Gosta i Njegovom putovanju na našim železnicama, služba na istoj besprekorno obavlja u koliko to zavisi od ložača. Ova naša nastojanja u normalnim vremenskim prilikama i ne bi bilo teško izvršiti ali silovite vremenske nepogode zimskog doba, u mnogome su otežale vršenje naše dužnosti, kako ložačima tako i našim starešinama. Naše saznanje i svest: da ove napore od nas traži jedan ovako značajan po ćelu našu naciju, značajan mo-menat, pružio nam je dovoljno snage da se savladaju i najveće teškoće, ulivajući nam nadu, da će isti biti krunisani lepšom budućnošću u odnosima sa susednom bratskom nam slovenskom zemljom. U ovoj nadi još više nam daje poleta, gest, koji je učinio Bugarski Suveren prilikom svoga odlaska iz naše sredine, kada je blagoizvoleo podariti odlikovanja ne samo višim državnim funkcionerima, već i pretstavnicima naše želesničke ustanove od našeg vrhovnog starešine pa do ložača. Његово Величанство Бугарски Краљ Борис из-међу осталих у првоме реду je благоизволео одлико-вати нашег почасног претседника Г. инж. Ди-митрија Наумовића, Директора државних железница у Београду са орденом III степена Александра Невс-ког. Затим нашег почасног члана Г. инж. Душана Драгићевића, шефа ложионице Београд са орденом „каваљер IV степена“ за грађанске заслуге. Г. Инжењера Михаила Костића, шефа лож. Цр. Крста као и инжењера београдске ложионице Господина Милана И Јовановића, орденом „каваљер V степена“ за грађанске заслуге и Г. инжењера Војислава Аранћеловића, из лож. Цр. Крста. Осим rope наведених одликовани су и наши ре-довни члинови ложачи: Коста Буквић, ложач ложионице Београд; Гаврило Панајатовић, ложач ложионице Цр. Крст као и Милош Мандић ложач ложионице Црвени Крст са орденом „за грађанске заслуге“. Овај гест Бугарског Владаоца несматрамо само као скупоцену награду за учињене напоре, већ га сматрамо као жељу Бугарског Владаоца да исти буде једна нова и јака спона при даљнем изграђивању и учвршћивању братских и пријатељских односа између две суседне словенске земље. У томе уверењу ми и овога пута кличемо Узвише-ном Дараваоцу:„ Да живи Његово Величанство Бугарски Краљ Борис и Његов Владајући Дом“|. A Централна управа нашег Удружења у нме свију својих чланова најсрдачније честита у првоме реду на-шем омиљеном почасном претседнику Господину Дими-трију Наумовићу, Директору државних железница на добивеном одликовању, затим исто тако и нашем поча-сном члану Господнну Душану Драгићевићу, шефу ло-жиоце Београд као и осталој Господи инжењерима и напослетку тројици нашим редовним члановима, који су примили rope поменута одликовања. За централну Управу секретар Ј. Зупанц. Njegovo Veličanstvo Bugarski Kralj Boris izmedju ostalih u prvome redu je blagoizvoleo odlikovati i našeg počasnog predsednika g. Ing. Dimitrija Naumovića, direktora državnih železnica u Beogradu sa ordenom III stepena Aleksandra Nevskog. Zatim našeg počasnog člana g. Ing. Dušana Dragićevića, šefa ložionice Beograd sa ordenom kavaljer IV stepena za gradjanske zasluge, g. Ing. Mihailo Kostić, šef lož. Cr. Krst, kao i inženjera beogradske ložionice g. Ing. Milana I. Jovanoviča, ordenom „kavaljer Vstepena“ za gradjanske zasluge i g. Ing. Vojislava Arandjelovića, iz lož. Cr. Krsta. Osim gore navedenih odlikovani su i naši reddvni članovi ložači: Košta Bukvić, ložač ložionice Beograd; Gavrilo Panajatović, ložač ložionice Cr. Krst kao i Miloš Mandič ložač iz ložionice Crveni Krst sa ordenom „za građanske zasluge“. Ovaj gest Bugarskog Vladaoca nesmatramo samo kao skupocenu nagradu za učinjene napore, već ga smatramo kao želju Bugarskog Vladaoca da isti bude jedna nova i jaka spona pri daljnjem izgradjivanju i učvršćivanju bratskih i prijateljskih odnosa izmedju dve susedne slovenske zemlje. U tome uverenju mi i ovoga puta kiičemo Uzvišenom Darovaocu: „Da živi njegovo Veličanstvo Bugarski Kralj Boris i Njegov Vladajući Dom!“ A Centralna uprava našeg Udruženja u ime sviju svojih članova najsrdačnije čestita u prvome redu našem omiljenom počasnom pretsedniku Gospodinu Dimitriju Nau-moviću, direktoru državnih železnica na dobivenom odlikovanju, zatim isto tako i našem počasnom članu gospodinu Dušanu Dragićeviću, šefu ložionice Beograd kao i ostaloj gospodi inženjerima i na posletku trojici našim redovnim članovima, koji su primili gore pomenuta odlikovanja. Za Centralnu Upravu sekretar J. Zupanc. ✓ Iz Maribora Dne 13. novembra 1933 se je vršila seja naše podružnice v Mariboru. Seje se je udeležil tudi tovariš Baksič, ki se je lahko ob tej priliki sam prepričal, kako nujno so potrebne^ organizaciji delavne moči, med katere spada tudi sam. Žal nam je, da kot upokojenec ne sme več aktivno poseči v naše kulturno delovanje, ali vendar nam je ostal v okviru zakona še vedno naklonjen. Za točen pregled dela in potrebne informacije mu je seveda nujno treba, da se udeležuje društvenih sej. Vsaka prikrita stvar bi bila danes le v škodo delavca; saj je dosti nasprotnikov ki nočejo pravilno razmotrivati delo organisacije in tako se naenkrat znajdeš med dvema stoloma. Dvema gospodarjema nikakor ni dobro služiti, zato bi moral vsak kurjač vedeti, da spada v vrste, kjer je krepko društvo v stanju vedno in povsod zagovarjati njegove pravice. Zato več zaupanja v samega sebe in v funkcionarje, ki sp, izvoljeni iz' naših vrst, vredni zaupanja, da se zanimajo in pobrigajo za dobrobit članstva. Zato je prav važno, da se podružnice večkrat posvetujeja z oblastno upravo o delu organizacije, da prejme vsak no-tančne informacije, za kaj prav za prave gre. Znano nam1 je, da so posamezniki pri večih organizacijah gotovo iz več razlogov. Če so ti upravičeni, nimamo nič proti temu, tudi nemamo nič proti njihovim voditeljem, če oni niso proti nam. Vemo pa dobro, da naš težak kruh še nikoli ni šel skozi njihove roke, zato tudi ne morejo imati pojma o naši naporni službi. Kadarkoli pa čitamo njihova strokovne liste in njihove neuspehe, se kaj radi sklicujejo na vabljivo geslo, da bo vse lepo in uspešno, kadar bodo vsi železničarji v njihovih vrstah. Pozdravljamo vsakogar, pa naj bo organiziran kjer hoče, saj vemo da je vsak član organiziran zato, da se mu v skrajni sili pomaga. Poznamo pa zastopnike organizalije, ki zavzemajo razna mesta v upravah, pa v skrajni stiski svoje člane še bolj pritisnejo Marsikaj bi mi kurjači lahko povedali v svojem listu, ali pred zavoro je še vedno težko pogledati resnici v obraz. Prepričani smo, da se bo novi odgovorni urednik kaj več zanimal za zavoro, kar bo dovedlo kurjače k večjemu zanimanju za seje, kjer smo vedno pripravljeni razpravljati o zadevah v prid našega stanu in železniške uprave. Iz Oblasne Uprave Ljubljana. Како треба напајати локо-мотивски котао — Наставак — Како темперагура у ложишту премаша 1000° С, до-кле с друге стране температура воде у котлу може да буде око 180° С, то je велика разлика између тих тем-пература. Неко би питао: na како да услед овако велике разлике температуре не настаје прскање зидова у лежи-шту или цеви? Ha то се може одговорити: Ta велика разлика температ>ре створена je постепено, без великих скокова и на тај начин се материјал постепено прилаго-ђава тим температурама, односно, постепено добија од-говарајућу запремину, према висини топлоте, коју имају ти делови котла* Овај однос температура одржава се и постепено се ствара, те на тај начин и силе које држа ситне делиће материје — молекиле, нису изложене наглим променама и тако се држе и враћају постепено у свој пређашњи положај без икаквс трајне промене облика. Али ако би се овај однос температура нагло променио, онда би на; стале нагле промене сила између молекила и на тај начин би дошло до нагле и промене облика материјала — кривљење или прскање. Постепено повећавање температуре, могао je сваки ложач да посматра приликом потпаљиваља локомотив-ског котла. Па како притисак, у једном истом простору, зависи од температуре, то се може лепо видети, како „хладан“ котао постепено се загрева и у њему вода, те на тај начин и постепено показује сказаљка на монометру котла, ово повећавање топлоте воде. Овде се види, како неприметно се креће сказаљка на монометру, то значи да се неприметно повећава температура, a нарочито се може видети и да ватра постепено постаје све јача, после потпале. Према свему напред изложеном, долази се до за-кључка: да ложач треба добро да пази приликом ло-жења локомотивског, a самим тим и сваког другог парног котла, да не створи никако наглу промену у односу температуре у ложишту с једне стране и унуграшњости котла с друге стране. Значи сваки ложач треба да води рачуна да загрејани делови котла не буду нагло хла" ђени. Према томе то важи исто, како за ложиште, тако и за унутрашњост котла — вода и napa. Ha који начин може ложач да спречи те нагле про-мене температуре и где се оне појављују, као и под чијим утицајем, то ћемо сада изложити. У ложишту, при-ликом сагоревања горива, развија се велика количина топлоте, a за исто сагоревање потребно je доводити no-требну количину ваздуха из атмосфере — из простора око нас. Овај ваздух за време ложења придолази са из-весном температуром, која се може узети за једно пу-товање као стално, с обзиром да не постоје велике про-мене у спољној температури. Поред тога, овај ваздух долази стално и пролази прво кроз ростове и подлогу ватре — шљику и пепео —, који je загрејан, те на тај начин долази у ложиште врућ, односно са много већом температуром него што je био у спољној атмосфери. Значи да он „хладан“ не долази у додир са околним зидовима у пећи. Али ако ми разголитимо роштиљну површину и пустимо да „хладан“ ваздух продре кроз роштиљ и дође у додир са зидовима пећи и цевима онда би настала нагла промена темературе зидова пећи и цеви, a због тога, према ранијем објашњењу, на-стаће сталне промене на тим деловима т. ј. настаће кривљење, прскање или he отвори, у цевном зиду за цеви, остати у ранијем ширем примеру, што je исто и за стрежњаке и закивке, те he на тај начин кроз међупростор цеви, спрежњака и закивака и зидова пећи настати пропуштање воде и nape т. зв. „цурење“. Други случај може настати : ако се при овако за-грејаној пећи, дуже држе врата од ложишта отворена, a нарочито при промаји, онда he директно улазити „хла-дан“ ваздух споља и нагло хладити зидове пећи и на та] начин изазивати „цурење" поменутих делова. Наро-чито велике грешке праве ложачи у оваквим случајевима приликом чишћења ватре, јер тада имамо оба случаја од једном, која смо rope поменули; с једне стране долази „хладан“ ваздух кроз очишћене ростове, a с друге стране кроз отворена врата, a поред tora je цео овај штетан утицај потпомогнут дувањем помоћне дуваљке. Значи да се у оваквим случајевима треба ложач спомагати колико год може, да би умањио штетан утицај нагле промене тем-пературе хлађења— пећи и цеви. To he учинити онда, ако при чишћењу ватре, не разголити раставе a остави доста живе ватре на роштиљну новршину. Поред тога треба отвори^и помоћну дуваљку само толико, колико му je најнужније потребно да се дим и прашина не враћа на врата ложишта и смета му приликом чишћења. Ha овај начин he се смањити промаја и тако избегнути придо-лажење „хладног“ ваздуха у већој количини и тиме у већој мери расхлађивање пећи и делова у nehn. На/зад цео овај посаз треба обављати у што краћем времену, да не би дуго улазио „хладан“ ваздух кроз врата ло-жишта у пећ и тиме потпомогао брже хлађење исте. Дакле, свако хлађење пећи, односно оно koje не мора да буде и које се може избећи или смањити, треба избегавати, ако мислимо да сачувамо котао који опслужујемо. Код напајања котла исго тако велику улогу игра начин рада у погледу чувања котла од штетног ути-цаја нагле промене температуре. Ako већ имамо с једне стране у nehn и цеви извесну ви-соку температуру, a с друге стране извесну температуру воде и nape, која je постепено дошла до тог степена, na сада брзо убацимо већу количину „хладпе“ воде у котао, онда he настати нагла промена температуре воде и услед те нагле промене температуре воде према тем-ператури у ложишту и цевима, настаће напред изложене сталне промене у склопу и облику материјала. Ha тај начин настају „цурења" састава лимова у nehn, затим спрежњака, закивака и цеви. Значи даложач мора водити рачуна о овим штетним утицајима и смањити их на нај-мању меру, која мора да буде и која nehe имати тако штетно и разорно дејство. Ha који начин he ово урадити то ћемо изнети. Ми смо и раније писали, како треба напајати котао ради уштеде у гориву и тамо смо објаснили како се топлота преноси на воду, како се смањује топлота воде приликом доливања котла водом и како мање расхлађује вода у котлу када се долива топлијом водом ит.д, Према томе у овом случају нећемо о томе понављати исте ствари. Али ћемо овде изнети: када и на који начин може се избећи нагло расхлађивање воде у котлу приликом напајања. Најкорисније, у погледу заштите од штетности про-мене температуре на делове котла, било би онда, када би то напајање било стално са истом количином воде у једиоици времена и да та вода не долази одмах, no уласку у котао, на делове који су много више загрејани, тјј. са много вишом темћературом. Ово друго je ствар гради-теља — конструктера — локомотиве т.ј. котла, a први случај je у моћи ложача, значи да ложач, својом мани-пулацијом може ублажити нагло и у већој количини при-долажење „хладне“ воде у котао за кратко време. Ako већ није у могуИности да се стално и подједнако напаја котао (то je случај где нема нарочите пумпе или направе за напајање i