Buduća zadaća Sokolstva*)
(Izvadak iz knjižice Jana Pelikana: Sokolstvo v dnešni dobe).
S nepromenjenim programom stoji danas Sokolstvo u vrevi sadašnjice. Njegove temeljne smernice ostaju i mogu ostati ne-dirnute, no potrebna je savremena podela rada i zadaća, potrebno je odrediti, gde početi i kako delovati, da se donese što veća korist. I tu se sa?tajemo s nekojim možda opravdanim pri govorima, ili bolje rečeno ovamo spadaju svi glasovi, koji traže ispravke, jer život, praksa, to je nešto sasma drugo od teorije, — programa.
Predratni plan sokolskog rada predstavljala je veličajna ideja otpora proti v ropstva, te možemo iskreno reci, da je u mnogim slučajevima ova ideja iscrpila čitavo svesno delovanje nekojih orgamzatornih jedinica, dok je drugim delom bila briga oko zdravlja i odgoja naroda. Ovo sve sada stupa u pozadinu, budući da narodna vlada poseduje veće mogućnosti u brizi oko ovih ideja i dobara. Stoga nastaje nesigurnost. Ne program, nego plan sokolskog rada je to, što treba, može i mora da bude promenjeno.
Kažem plan a ne putevi. Ovi če ostati, — izim nekolicine korektura, koje već odavna smatramo i osećamo važnim (vež-batelj kao odgojitelj, boravak u prirodi itd), — u suštini jed-naki. Dok je pre jačanje nacijonalnog osećanja putem svečanih vanjskih manifestacija spadalo u važne dužaosti Sokolstva, — danas već nije ovaj rad tako bezuslovno poželjan. Danas dolazi sokolski program do izražaja kao pogled na svet i na život. Ne radi se o ničemu drugome nego da prema njemu živimo. U ovom grmu leži zec. Sokolski život u duhu Tyršova programa gojio se u velikoj meri več pre rata, no ograničavao se vrlo često samo na sokolanu i na unutarnji društveni život. U svag-dašnjem životu, u kojernu su staleški interesi u oštroj opreci, ravnao je sokolski program samo iznimno umovima pojedinaca.
N. *) Sa ovim člankom, koga mi je ljubazno preveo g. prof. Smetanka. ki čemu mu i ovde hvala, završujem četirigodišnji rad na Sokol. Glasniku. Članak je i knjižicu izdala Č. O. S. krajem 1921. godine, a br. Stć-panek doneo mi je to kao poklon iz Praga pre nekoliko nedelja.
Dr. Laza Popovič.
Sokolski Glasnik	24
Vreme je da se prilike promenu. Sokolski program i načela mora ju iz sokolane u život. Drugim rečima: Sokolstvo mora vršiti kontrola života svog članstva i izvan vežbaona i to ne samo u koliko vrši svoje dužnosti, nego i u koliko pridonaša ostva>-renju idealnog temelja sokolskog. Praktičan primer. Odnošaj sokola poslodavca prema sokolu radniku. Dosad smo se njim e bavili samo onda, ako je bio uzrokom sablazni. Danas. to ved nije dovoijno.! Soko poslodavac i nameštenik moraju svesno i u tome odnošaju biti Sokoli t. j. bratski, jednaki faktori i ovo svojstvo mora doći do praktičnog, pre svegi praktičnog izražaja. Ne mislim time moralnu dužnosl da se preko noči socijaliziraju. sva poduzeea Sokola-poslodavaca, nego imamo na umu dužuost naprednog, poštenog i bratskog rešavanja svih pitanja, koja se-tiču nameštenika. U istoj meri nesme kod nameštenika da njegov odnošaj prema poslodavcu svršava time, što prima svoja beriva' i ustraje na odredjenom mestu u radno doba, nego treba da ima živ interes i da radi sve, što iziskuje uspeh poslodavca i njegovog poduzeea. Zaniinljivo je, da niti ovaj zahtev nije ni-kakav novum, bio je iznašan veoma davno i veoma često!
Držim, da bi sokolski duh mogao biti snažnim posrednikom kod izravnavanja klasnih opreka sadašnjice i da bi tre-1 balo u pojedinim slučajevima kategorično apelirati na pripadnost pojedinih faktora u sokolsku organizacija. Soko ne može nikada da bude izrabljivač, nasilnik ili diktator. To mu ne dozvoljava program; ali to mora biti i u praksi provedeno.
To je prva etapa u daljnjem razvitku Sokolstva. Prenešcna u radni program znači, da ogromno ojačanje organizacije i broja članova stvara više zapreka nego koristi za nužne smernice sokolskog rada u budućnosti. Ne mislim time, da nebi Irebalo osni-vati nova društva, no tvrdim, da to ne bi smelo biti ciljem našega nastojanja. Opravdanost Sokolstva u životu ne če odlučiti njegov broj, nego služba, koju če iskazati svome dobu i svome narodu, a o toj če odlučiti sokolsko osečanje i sokolska svest. Piadit če se u buduče u prvom redu, a ja bi rekao isključivo o tome, u koliko če sokolsko članstvo biti zbilja sokolski odgojeno. To je merodavan problem za radni program Sokolstva. Slet nije bio-beznačajniin korakom u ovom pravcu, no o kvaliteta i revnosti daljnjeg rada ovisi sve.
Drugo važno „uporište“ sokolskog radnog plana za današnje doba jest i neizbeživo če ostati pitanje zaštite slobode domovine i pitanje odnošaja češkog (jugoslovenskog) čoveka prema svojoj vlastitoj državi. Mislim, da iz duha ovog razma-tranja jasno proizlazi, da se Sokolstvo ne mora bojati prigovora belogardizma i reakcije, ne radi se niti o delovanju u istimi vojnoni i ratnom, nego pre svega o mirovnom delovanju,
o	prelazu od narodne vojske do naoružanog, vojnički sposobnog naroda. A ovde je zadada Sokolstva gole/na. Sledeče zahteve treba istaknuti kao nužne:
1) jedinstveni plan pomoćne akcije u slučaju nevolje prema današnjim prilikama,
2) jasno ustanovljeni plan za vojnički odgoj mladeži u masama bez dugotrajne obvezatne vojne službe,
3) iz toga sledi važnost uredjenja telesne vežbe po programu, rpćenito i specijalno, u celini i u pojedinim delovima.
Razume se samo po sebi, da se na ovo priključuje sa-radnja s ostalim faktorima i radenicima u pravcu telesnog od-goja (šport, škola, vojska itd.)
Toliko sa vojnog stanoviHa. Sa opčenite strane treba naglasiti temeljiti ispravak u gledanju čeških (jugoslovenskih) ljudi na državu uopče. Odgoj za shvačanje države kao svoga viastitog organa narodnog, dakle ne izrabljivati, nego štediti treba ujezili imetak, ne izbegavati plačanja poreza i dača, nego mamo nas.ojati, da budu isti redovito i u punom opsegu upla-čeni, ne tražiti ličnih pogodnosti, nego davati žrtve (i materi-jalnel), u korist državne celine. TJ tu svilni je opet potreban
1) odgoj člans!va i gradjanstva,
2) vlastiti primer,
3) zapostavljanje lokalnih interesa pred potrebama celine itd.
Daljnja i upravo najvažnija tačka današnjeg radnog plana je pitanje narodnog odgoja uopće; s time je spojeno i pitanje Slovačke (Hrvatske, Slovenije, Srbije). Idejni program Sokolstva, kako je bio naertan, sadrži pretpostavke i mogučnost odgoja ne samo u državno-gradjanskom pravcu, nego i to, d.i dodje do tog moralnog prevrata, koji je neophodno nuždan kod s v i h po-jedinaca, da se uopće može krenuti novim ispravnim puteih češkog (jugoslovenskog) čoveka u novim prilikama, da se počne tražiti
стр. 372.	соколски	гласник	број	12.
a konačno i nadje i reši njegov novi odnošaj ne samo prema državi i politici, nego i prema pitanjima društvenog života uopće. Intenzivno pospešenje društvenog raz vitica u Slovačkoj, (Jugoslaviji), koji je polreban da se postigne harmonija svih delova naše države, u koliko se tiče moralnih shvaćanja, je isto jedan problem, koji može da rešava Sokolstvo na temelju svog programa. Ovamo spada napose delovanje i praktično izvadjanje če-hoslovačke uzajamnosti (Jugoslovenstva) putem čestih poseta, bo-ravaka, i ev. kratkog delovanja u Slovačkoj. Onaj moralni pre-okret (promena madjarskog odnosno austrijsko -klerikalnog nazora na život u napredni češkoslovački j'igoslovenski) ne može biti izazvan spolja, nasilu (odstranjivanjein krstova, kipova itd.), nego iznutra, odgojem razmišijanja, nastojanjem za samoobrazovanjem, knjižicama, časopisima, a u prvom redu pravim sokolskim radom i životom sokolskih društava i pojedinaca, osobito radom u so-kolskom duhu. Na ovom mestu treba spomenuti i izvršenje Ma-sarykove lozinke; „Rim mora biti od češkog naroda sudjen i osudjen“ (t. j. Rim znači dvoličnost obzirom na reči i rad, nu-tarnju rasklimanost, moralnu neiskrenost — a ne kršcansku releju)-
Po lažna tačka ovili razlaganja leži u torne, da je Sokolstvo češkim (jugoslovenskim) narodnim programom. Stoga sledi, da Sokolstvo može biti jelino češkoslovačko (jugoslovensko) Sokolstvo. Sokolstvo kod drugih slavenski'i naroda mora neizbe-živo primiti (i u svojem programu) njihove karakteristične zna-kove (na pr. kod Jugoslovena veču borbenost i t. d.), ili barem to, da se bori energično proti manama u naravi svojeg naroda time, što naglašuje nekoja svojstva (kod Rusa na pr. sporosti mlitavost,, kod Poljaka nesnošljivost i malo razvijen demokra-tizam i t. d.). Na to naravski temeljni karakter, koji izvire iz slovenske biti češke (jugoslovenske), ostaje zajednički. A baš na ovom temelju — a samo na njemu može biti izgradjen budučl solidaritet Slavena — temelji soliJaritet čovečanstva. To uklju-čuje odgovornu zadaću — ne promašiti nijedne prilike za po-stanak, razvitak i jačanje novih veza, za upoznavanje i zbli-žavanje slavenskih naroda, koji se danas tako malo poznavaju, Sokolstvo mora na ovom polju pripravljati tlo za državnu politiku.
Dakle: kontrola života članstva i izvan sokolane, tačan plan za zaštitu domovine i za produbljenje odnošaja prema državi, narodni odgoj uopće a napose u Sloračkoj obzirom na dvoličnost, moralnu rasklimanost i natražnjaštvo prema zaokruženom životnom nazoru, konačno i izgradjenje temelja za veze i soli-daritet Slavenstva, to su četiri tačke današnjeg programa Sokol-skog rada. To su njegove prve zađaće i dužnosti. Da li se za njih zalažemo? Jesmo li njih svesni? Ne mislim, da bi ostali ciljevi, svo ostalo nastojanje imalo biti odgodjeno, no držim, da bi svako naše preduzeće i inicijativa trebala da se ravna po tome, da li i u koliko doprinaša izvedbi ovog programa i da li je u danom momentu najbolji put za njegovo ostvarenje. Svaki privrednik pravi proračun na temelju svojih materijalnih sredstava i sastavlja plan da ih pribavi. To radi i Sokolstvo. No nije li nesrazmerno nepri-spodobivo važniji čitav radni plan? Da li ga imamo? Da li moj čedni pokušaj odgovara tome da bude temeljem ovog plana?
To je zbilja pitanje, koje pripada drugim da ga reše. Na ovom mestu potrebno je spomenuti još jednu stvar, naime uporediti pokušaje za napredak, koji se na raznim mestima po-kazuju s tim planom, i osvedočiti se o tome, da li ove pojave govore u prilog njegove ispravnosti ili ne.
Što dakle danas nalazimo u Sokolstvu ?
U prvoin redu su to spomenuti več glasovi, koji traže re-viziju programa, i koji izviru iz proćućenog, unutarnjeg nezadovoljstva. Na temelju toga, što je rečeno, možemo konstatovati, da izviru baš iz osećaja razlike izmedju toga, što bi trebalo da bude i što de fakto postoji. Pogrešno traže reviziju programa, dok bi trebalo tražiti poboljšanje prakse prema programu, kako sam već pre istaknuo. Važnost toga naglasio sam več pre.
Ankete, koje se baš sada održavaju o religiji, socijalizmu
o	neprekidno ventiliranom židovskom — tako starom — pitanju, nisu i nigde ne primaju karaktere programatskih nedostaka niti je to krivnja programa. To se radi jedino o različitom tumačenju programa i aplikacije u praksi. Imam čvrsto uverenje. da če rezultat ankete moje mnijenje potvrdiH u punom op^egu (Vidi u ostalom referate dra Russa „O Socializmu^ dra Kunstovnog „O klerikalizmu11 V. S. g. 1920, u kojima se ne govori o postavljanju programa, nego o tumačenju, kako se vrši osobito u rezo-lucijama pete glavne skupštine).
Nadalje vidimo snažan napor za usavršenje organizacije (pravila župa, podela župa, jedinstvenost učlanjenja, različiti pra-vilnici i t. d.), koji je posljedicom neslućenog razvitka Sokolstva iza prevrata, no koji ciljevi vode ovaj napor? Taj služi više tome, da ograniči porast broja nego da mu pogoduje, produbljuje ka-kvoću, jača sokolsku svest — svedoči dakle o tome, da je potrebno piodubljenje sokolske ideje, kako je to istaknuto na prvom mestu radnog programa eto to se oseća svugde.
Čete zaštitnice (vojne čete), koje se imadu osnovati prema opetovanoj želji i koje se već razvijaju, ne rnogu i ne kane ostati organizacijom ad hoc, nego prema ra' vitku prilika preuzi maju oblik prelaza u milicu. U nastojanjn za proširenje skautinga probija volja za uredjenjem praktienog vežbačkog rada, za saradnju s drugim udruženjima, koja kulminira i u stručnim anketama. Izdašnu službu za državu vidimo u anketi god. 1919. glede po-kušaja o izgradnji zajedničkog organa za telesnu vežbu, u rezolu-cijama od oktobra i t. d.
Sve jače delovanje na polju prosvete i obrazovanja vrši se u prttežnoj večini već u ispravnom cisto sokolskom pravcu (prosvetne škole, idejna natecanja, Knjige i publikacije, statistika) te posvedočava puno shvaćanje navedenih zadaća.
Savez Jugoslovenskog i Ceškoslovačkog Sokolstva, nedavno osnovan, dokazuje želju za otvaranjem novih vidika na polju sla-venske uzajamnosti. Potrebno je tražiti dodirne tačke i kod ostalih slavenskih naroda prema programu, svesno i sistematski.
; U kratko, — sve je več ovde, javlja se u životu, sva na-stojanja svesno ili nesvesno se prema ovim ciljevima ravnaju, preostaje samo, da razbistrimo i savršeno izgradimo čitav plan i da po njemu radimo.
Još bi se moglo prigovorili, da sve, što je ovde izraženo, nosi previše karakter teorije i ne obazire se, ne traži praktične puteve. Hoću dakle još da spomenem nekoja praktična pomagala i puteve prema ostvarenju istaknutog radnog plana.
ad 1. i 3. Usavršenje sokolske prakse. Moralni preokret. Slovačka. Jedinim pouzdanim putem je sokolski život svakog pojedinca. Sokolski u tome, što ne će biti niti pretpostavljenim niti podredjenim, niti učiteljem, niti djakom, nego iskrenim bratom, jednakim zadnjemu od zadnjih. To je aktivna reforma — poboljšanjem celine — i pasivna — primerom. Daljnji put je
ojačana kontrola članstva sa strane društva, ojačani odgojni rad svim sredstvima. U Slovačkoj uz tc — za raztiku od ostalih pokrajina republike — i pri vremeno povečano agitaciono delovanje.
ad 2. i 3. Vojna obrana. Pomoč državi. Ovde imadu glavnu reč tehničke središnjice, dakle: njihovo usavršenje glede organizacije, snabdevanje nužnim pomagaiima i snagama (za to je nužno ojačanje i usavišenje organizacije). Intenzivno imcija tivno delovanje sviju u pravcu odgoja u telovežbama. Usposlava veza sa sličnim organizacijama.
ad 4. Slovenstvo. Opet rad središnjice, dobro dotiran i praktično upravljan. Nužno je prrbavljali pregled i neposredno iskustvo za pozvate radenike o savremenim prilikama u drugim zemljama.
Opčenito: bezodvlačno i temeljito uredjenje svih pitanja organizacije kod kuče i u inozemstvu. Samostalan delokrug župa, omi gucenje da centrala može delovali u općenitom, programnom radu. Pribavljanje radnih uveta za centrala: prostorije, muzeum, učione, knjižnica, eitaona, škole sokolskih radnika, seminari. Unu-tarnji, intenzivni rad neka ne hude previše opterečen zajedničkim ili čak manifesfacionim poduzečima. Ujedinjenje članstva i od-gojnog rada. Tacna izradba i jasna formulacija radnog programa za najbližu budućnost. Jača i svrsishodnija uporaba dnevne i nedeljne štampe.
Ndjvažnije i rekao bili najraije, jeiino: ne sokolske fraze, nego sokolski život. U torne je sve. 'Nemoj te govoriti o svojem Sokolstvu, nem oj e se dičiti njegovim znakovima, no živite, svugde živite sokolski.
i
Dani ideje i rada Jugoslovenskog Sokolstva.
m.
Prvi dan sokolskoga praznika.
Osvanula je zora sokolskoga praznika, 11. avgust. Sa sviju strana prostrane otadžbine od Maribora do Bilolja, od Splita do Subotice, jure sokolski i narodni vozovi k cilju — u belu Ljub-
стр. 376.	соколски	глсник	број	12.
Ijanu — središte Jugoslovenskoga Sokolstva. U onu Ljubljana, koja je godine 1863., u doba teška i mračna osnovala prvo sokolsko društvo na Jugu Slavenstva, pod karakterističnim imenom : „Južni Soko*. Ljubljana, to milo gnjezdo i rasadište kulture i borbe slovenačkoga dela našega naroda, ta Ljubljana, do-laskom članova Jugoslovenskeg Sokolstva i dolaskom Jugosio-venskoga Naroda na svetli sokolski praznik, postaje od časa do časa, ne samo središte ideje Jugoslovenskoga Sokolstva, več središte osećaja eeloga našega naroda i kulture. Gle, kako je u tom času divna i velika ideja Sokolstva, ona je tih dana bila prva u slobodi, koja je nas sve spojila i osvestila u jed:ioj misli, delu i stvaranju. Pa gle, da ideja tih dana ne samo da je spojila kulturne predstavnike mlade i slobodne Jugoslavije, več je ona toga dana povukla i celo predstavništvo naše države, koje jena čelu sa sokolom-kraljem, tih dana večalo u Ljubljani, a pod utiscima našega rada i naših ideja, o državnim i uopšte narodnim poslovima.
Toga dana bila je Ljubljana prestolnica Jugoslavije! Ljubljana je to svojim radom i svojim predstavnicima na polju kulture i politike, zaista zaslužila. 1 u taku Ljubljanu dohrlilo je Sokolstvo u predvečerje toga dana iz svih krajeva: Dalmacije, Banata, Bačke, Srbije, Maćedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine,	Hrvatske i Slavonije i Slovenije.
Iz	svih — iz svih a to ponovno naglasujem	krajeva	pro-
strane naše otadžbine došli su izaslanici, predstavnici i članstvo Sokolstva, došli su predstavnici naroda, dižave i vojske, došli su predstavnici političkoga i kulturnoga života naroda našega. Svaki, pa i najudaljeniji kraj bio je zastupan. I kako je sićušna i zlobna tvrdnja onih, koji nas ne vole radi ideje i uspeha našega, kad tvrde, da nije bio zastupan ovaj ili onaj deo naroda našega.
I medju nas u naš prvi sokolski praznik, došli su i oni, koji nas verno i stalno prate i u dobru i u zlu : naša braća Čehoslovaci. Zar da opisujemo njihov dotazak i prijem? Ne... Tisuće i tisuće naroda, videle su kako brat brata dočekuje. I	reči	na papiru, bile bi samo bleda slika svega,	što	je	bilo.
1	neka	se svaki onaj, koji čita ovo, seti naših dočeka	u	Ziat-
nom Pragu i neka se seti neopisivih momenata bratske ljubavi i pažnje. Neka se seti, pa neka zna — tako dočekasmo i mi
braeu sa severa Slavenstva. U takvom zanosu i duševnom ose-ćaiu sviju nas dočekasmo prvi dan.
Pohod na grob staroste Dr. Ivana Oražena.
Veliki sokolski praznik, počet je polaskom Jugoslovenskoga Sokolstva, prvome od prvih sviju nas, onome, koga je majka Slavija dala nama kao prvoga predsednika znamenitoga doga djaja u Sokolstvu, Viđovdanskoga Sokolskoga Sabora, onome, koji je bio prvi starešina Jugoslovenskog Sokolstva i koji je, a to je veoma važno da se zna. znao sve nas — iz herojske Šumadije, prosvetljene Slovenije, pitome Hrvatske, hajdučke Hercegovine i t. d., sve nas — jeste, sve nas je poznavao i znao sve dobre i zle strane, i zato što nas je znao kao takove, on je umeo pa i postigao, da se nadje uvek u obrani dobra protiv zla. Veličina njegove duše, bila je silna. On nije bio Slovenac, Srbin ili Hrvat — on je bio Jugosloven, koji je iz ta tri dela primio ono, što je najbolje. I samo kao takav, on je zaista bio auktoritet duša sviju nas, jer je uvek blago i oprezno znao da rasudi srpsku revolucionarnost, hrvatsku osetljivost i slovenačku konzervativnost Jest, on je lo znao, i prema tome udešavao svoj rad, odobravao i osudjivao. Proći će decenije sokolskoga rada, a da na čelo Jugoslovenskoga Sokolstva dodje takvi Jugosloven, Slaven i Covek.
Njegovo telo počiva u grobnici Auerove porodice, u kojoj leži pokraj svoje supruge.
Toj grobnici, pošla je ogromna masa Slavenskoga Sokolstva i naroda, da se pokloni ideji prvoga starešine Jugoslovenskoga Sokolstva. Pohodu pridružili su se delegati inozemnih gimnastičkih društava.
Na grob je položen venac Jugoslovenskog Sokolstva s nat-pisom: tSvome prvome starešini Jugoslovensko Sokolstvo".
U ime Saveza progovorio je naš brat Gangl, koji je u^jakim re-čima iskazao dela i ideje prvoga starešine. Starosta Ć. O. S. brat Dr. Scheiner, u svome govoru spomenuo je velike zasluge onoga, čije su kosti pred nama, za osnutak Slavenskoga Sokolskoga Saveza. U ime C. O. S. položio je v^nac s natpisom: TSvčtle pamatce bratra Oražna — Češkoslovenska Obec So-kolskau.
S naročitom pažnjom saslužan je govor francuskoga sena-tora g. Rcynalda, koji se u ime Francuske poklonio šeni i ideji brata Oražena. „On je“ — reče, „živeo za ideale kulture i na-pretka, za koje	se u ovom velikom svetskom	ratu	borili napredni narodi.	I zato če	njegovo ime biti zapisano	u dušama
sviju onih naroda, koji su se borili za iste ideale". U toni času poklonio se francuski barjak, a francuski gimnasti položiše ve-, nac s nalpisom: „Union des Socieles de gymnastique de France au dr. Oražen!"
Dirljiv je bio prizor, kad je izaslanik banatske sokolske župe položio venac iz pšeničkoga klasja sa banatskih polja s nat-pisom: „Prvom	i pravom	Jugoslovenu bratu dr.	Ivanu Oraženu!
Zahvalna brača	i sestre iz	Pančeva".
Pevački zbor otpevao je: „Blagor mu!“ Uz poklik: „Slava mu. krenuli su predstavnici Slavenskoga Sokolstva i Evrope na-trag u Ljubljanu.
I danas, kada pišemo izveštaje o bratu, čije telo se več posve raspalo, a kosti čine celinu i gomilu, poklonimo se ponovno u;dušama našim svetloj uspomeni ideala onoga, koji leži na.groblju u Ljubljani i ispitajmo sokolsku svest: „Činimo 'li mi ono, što je činio on, razumevamo li mi ono, što je on razuine-vao i idemo li mi onim stopama, kojima je on išao“?! Dobijemo li na to pozitivan odgovor svi mi, i koji smo predstavnici društva, i koji ste predstavnici župa, i oni koji su predstavnici Sa-veza, tad zaista duh brata Dr. Ivana Oražena može mirno da počiva, jer on je stekao nasljednika i učenika, a ideja dobila je stvarnost, a ne reči i fraze. To če biti največi pohod na grob brata pohod duši brata. — a Sokolstvo živilo je, živi i živit če dok je ideala i duše, a ne fraza i reči.
Takvi je bio on — takvi budimo i mi!
Pola sata pre dolaska Sokolstva, bila je II. artiljerijska podoficirska škola na grobu brata Oražena, kojom je prilikom poručnik Pavle Zobca istaknuo zasluge Oražena, za vreme borbi na Balkanu. Ovaj pohod duši brata Oražena bio je mio i drag.
Javna vežba Jugoslovenskoga Sokolstva.
1.	Dolazak naroda.
Več od podne, grnule su mase naroda pred sletište, koje je u kratko vreme bilo posuto ljudskim glavama. Pogled na tri-
bine i stajaća mesta bio je veiičanstven tim više, što se te hi-ljade i hiljade naroda našlo na mestu, gde po prvi put ideja •Jugoslovenskoga Sokolstva stupa pred oči celoga sveta. Masa sveta u broju oko pedeset hiljada našla se zajedno u ideji onih. koji ne pune četiri godine vode borba za ideju jedinstva i slo-bode. Ne samo masa, vec predstavnici države, vojske i celo-kupnoga javnoga života nalaze se zajedno sa Narodom i Sokolstvom. Mnogi od predstavnika našega javnoga života, bilo kulturnoga ili političkoga, nalaze se u sokolskoj odori. Jesu (o naša brada, koji su potekli iz naših redova, a danas stoje na najvidnijim mestima naše državne i narodne politike. Pa zar Sokolstvo da ne hude ponosno, da baš ti, koji su članovi nas Sokolstva — jesu ujedno i članovi predstavnika Države i Naroda?
2.	Dolazak kraljevskega para.
Nešto prije l/2i oglasi se dolazak kralja i kraljice. U tili čas cela ta masa naroda, okrenula se tribini našega kralja i naše kraljice. Svi mi, koji smo bili tada na sletištu osetili smo, koliko se naša duša spaja sa dušom našega kralja. Jest, prvi Soko i kralj duša naših, nalazi se medju nama. da zajedno sa Sokolstvom i Narodom podeli radost i pobedu one ideje, kojoj je Sokolstvo najvidniji i najjači predstavnik.
Kralj i kraljica razumeli su osećaje naše i sa sineškom na licu pozdravljali nas i Narod, svesni, da pred njima stoje oni, koji bez koristi i slave čuvaju delo narodnoga ujedinjenja i svobode, čiji je predstavnik Soko kralj.
3. Proste vežbe članova i članica.
Primakao se čas najveličanstvenijega dogadjaja sleta. Sokolstvo istupa kao celina u prostim vežbama brata Dr. Murnika. One trebaju da pokažu, kako delovi Sokolstva iz svih krajeva prostrane nam otadžbine mogu da se povežu u celinu u prostim vežbama i dadu i tisude sliku osedaja celine, rada i discipline, kojima ima najviše da doprinese vežbanje prostih vežbi. Za ovu tačku vlada ne samo u Sokolstvu, več uopšte kod svih koji simpatično prate rad Sokolstva veliko zanimanje. Može, da se kaže, da je to najlepša tačka, jer če se videti da li je mogude da sa hiljadama, članstva Sokolstva, ovladaju zapovedi našega
стр. 380.	соколски	гласник	број	12.
brata načelnika, i da li smo u tome času sposobni da izgubimo osečaj pojedinca i podvrgnemo se osečaju celine što čini bitnost ideje Sokolstva.
Uz zvukove glazbe stupaju na sletište sa severne i južne strane ogromne kolone Sokolstva u dvadesetoredovima. 2.864 vežbača sokola, kredu se i čine sokolske figure po sletištu na zapoved i kretanje barjaka brata načelnika. Nastup ide odlično, a isto tako i razmak. Sokoli su prekrili sletište, a zatim jako i glasno načelnikovo: Zdravo! odjeknu širom sletišta, dobismo odgovor iz hiljade grla: Zdravo! Veličanstven prizor lepote, discipline i osedaja celine.
I započinje izvadjanje prostih vežbi. Nastup daje nam snage i volje, da i ako su teške proste vežbe, da demo ih svladati. 1 zaista u celini vežbe su bile izvadjane vrlo dobro. Pojedinačne pogreške gibanja naročito rukama u onoj masi ostale su opažene samo od stručnjaka. Mase naroda bile su zadovoljne, zadovoljni smo bili i mi, jer smo u duši pre sleta nosili osecaje, da vežbe ovakve kakve su po svojoj teškoci nece dobro ispasti. I ovaj osecaj mnogo je doprineo da nismo pazili na detaljno izvadjanje, glavno nam je bilo, da pokraj svih teškoca ipak pokažemo osecaj celovitosti rada i izvadjanja u najširem opsegu. Broj vežbača kod nastupa prostih vežbi ne može da nas zadovolji, dižim, da je broj vežbača morao da bude rezultat opšte snage Jugoslovenskoga Sokolstva i njegove ideje. Broj bi bio mnogo vedi, kad bi kod stvaranja prostih vežbi za naše sletove, više pazili na spremu i id.eju Sokolstva, a ne uzimali indivi-dualnu spremnost onih koji prave vežbe kao osnov za stvaranje prostih vežbi. Držim, da pokraj svih prednosti lepote fiziološkoga učinka u koliko to imadu pojedini delovi vežbi, ideji našega Sokolstva odgovarale bi'pre simbolične proste vežbe, jer naše Sokolstvo ne nalazi se samo u doba tehnike nego i u doba ideje. Rekoh ovo u najboljoj nameri.
Iza prostih vežbi članova, sledile su proste vežbe članica u broju *2 432. Nastup, naročito onaj čas kad se izvodila zvezda* bio je divan. Izvadjanje je zaostalo u mnogom iza članstva. No, to se može da oprosti, tim više. što su ženske proste vežbe bile teže a i materijal ženskoga Sokolstva jeste mlad u Sokolstvu. Muzika brata Pospišila bila je u celini vrlo dobra, samo u poje-dinim momentima davala je kod izvadjanja poteškoda.
Obe tačke bile su pozdravljene od Naroda i Sokolstva. Sokolstvo a i brat Murnik mogu u celini biti potpuno zadovoljni, ostavljajući stručnjacima na razmišljanje, ne bi li mogli, obazi-ruči se na ideja i spremnost našega Sokolstva, dojduće proste režbe biti sastavljene u drugom karakteru.
•i. Vežba Francuza.
Njihov gimnastički Savez (Union des Societes de gymna-stique de France) pos’ao je 6 vežbača, koji su kod nastupa a pod svojom trobojkom odali poštovanje kraljevskom paru. Izveli su nekoliko prostih vežbi, par vežbi na spravama, te poznatim brzim stupanjem ostavili sletište burno pozdravljeni od Naroda i Sokolstva.
5. Nastup Alžiraca.
Njihov nastup i telovežba potpuno je oprečna našoj sokol-skoj telovežbi, no odgovara njihovom južnjačkom karakteru i prirodi Izvadjali su nekoliko prostih vežbi, i kratkom palicom i skupine, koje se odlikuju velikom izvežbanošća. Sve vežbe čine na pisak pištaljke. Narod i Sokolstvo pratili su ih velikim zanimanjem i odobravanjem.
6.	Nastup Ćehoslovaka.
Ne treba mnogo da trošimo reči, a da kažemo da je nastup Čehoslovaka bio sjajan. Nastupili su nalOruča (razboja) na sv&koj po 6 vežbača, skupa 60 češkoslovačkih sokolova. Glazba za te vežbe sadiži naše narodne i umetničke motive. Vežbe na ručama (razboju) uz glazbu čine veoma lep utisak, a jeste za nas dokaz, kako brada Čehoslovaci nastoje usavrštti sokolski sustav i dati mu značenje lepote i obrazovanja pomoću glazbe, pa bile to vežbe i na spravama. Na kraju je bila divna skupina koja je dovela do oduševljenja sve nas, kad se nad skupinom u rukama dvojice sokolova našla češkoslovačka i jugoslovenska trobojka.
Iza tih vežbi nastupile su češkoslovačke sokolice u broju 1.056 sa prostim vežbama čnujevima. Ove proste vežbe davale su sliku jedne lepe telovežbene igre, u kojima izgleda da su čunjevi zameniii loptu. Vežbe su izvadjane takom lakoćom i mir-noćom. da oni koji su ih gledali bili su iznenadjeni, kako Ceho-
slovaci nastoje da sve vežbe prilagode dahu ideje Sokolstva i razvijenosti duševnoj i telesnoj onih koji vežbaju. Razume se, da je Narod i Sokolstvo burno odobravalo.
Članstvo u broju 512 istupilo je sa prostim vežbama, koje su nas zadivile izvedbom i jedinstvenošeu, i ako su pojedine kretnje bile neobično teške. Pokrivanje je bilo upravo savršeno, (e se vidi, koliko su braća Cehoslovaci dugom vežbom stekli osedaja prema sebi i celini.
Nastup braće Cehoslovaka bio je i sa stručne i sa idejne strane odličan, a za nas mlade i bujne Jugoslovene poučan. Uspeh njihova nastupa osetit če se u našem daljnjem radu.
7.	Vežbe na spravama.
Prilikom ovoga sleta istupilo je 60 odelenja, koja su prikazala sistem na spravama od najosnovnijih do najtezih vežbi. Naročita pažnju piivuklo je naše medjunarodno odelenje i naše sokolsko društvo II. u Zagrebu. Vežbe na spravama pokazale su, da i u našim redovima ima odličnih sila, samo treba vremena, 'da putem organizacije pokažemo i mi Jugosloveni spremnost i veštinu.
8. „N a p r e j“.
Pod vodstvom načelnika Saveza brata Dr. Murnika nastu-pilo je 96 vežbača sa simboličnom proštom vežbom: „Naprej" kompozicijom brala Murnika. Ova prosta vežba, koja je u našem Sokolstvu veoma poznata, jasno je pokazala, koliku prednost ima karakter simbolike u prostim vežbama. Kretnje vežbe, potpuno odgovaraju duhu Jenkove pesme: „Naprej zastave Slave*.
Vežba je bila pozdravljena od Naroda i Sokolstva.
9.	Nastup ž u p a.
Prvi dan sleta imao je da bude završen sa nastupanjem župa. Moramo da konstatujemo da je od 20 i nekoliko župa nastu-pila jedina zagrebačka sokolska župa. Zagrebačka župa ima unu-tar Jugoslovenskoga Sokolstva svoje posebno značenje. Ona je sastavljena od društava, koja pripadaju trima delovima našega naroda. Na čelu te župe stoje oni sokolski radnici, koji su zauzimali najvidnija mesta u predratnom hrvatskom i srpskom Sokolstvu. U svojoj sredini ima najvidjenije predstavnike Jugoslovenskoga Sokol-
stva i stvaraoce vidovdanske ideologija Jugoslovonskoga Sokolstva Najveći deo tih radnika, sudelovali su najaktivnije kod stvaranja Vi-danskoga Sabora i prirodno je, da ti radnici nastoje, da se ideje i zaključci sabora provedu u život. Osnov te ideje jeste, da u rad Sokolstva mora da stupi i naš seljak, jer bez njega postala bi ideja Sokolstva, stvar varoška i gospodska. Takoj ideji ne bi bilo dugo života, a pretvorila bi se u čisto gimnastičku ideju.
1 nastupanje zagrebačke župeimalo je da dokaže, da, soko, seljak i vojnik, jesu tri faktora u stvaranju ideje Sokolstva, a kroz nju faktori stvaranja ideje Države.
1 zaista nastupanje je ovo i posvedočilo. 1 treba samo čitati mišljenja stranih stručnjaka i kritičara, pa da se dodje do zaključka, da ideja Sokolstva počiva na ideji zajedniee: sokola sela, škole i vojske. Samo na taj način postat će ideja Sokolstva ideja naroda, u protivnom bit će to ideja maloga društva gimnastičara, varoši i gospode. Zagrebačku župu predvodio je načelnik brat Ljuština. Izvadjane su proste vežbe. Divan je bio prizor videti tri kolone sastavljene od sokola-seljaka-vojnika.
Šteta je da je ova tačka stavljena kao zadnja, jer je nije video ni kraljevski par a ni onnj deo Naroda koji je već otišao.
Odobravanju nije bilo kraja.	.
U 18 25 ostavio je kraljevski par sletište burno pozdravljen, a u 19’30 za vršen je prvi dan sleta. Nakon zadnje tačke krenula je masa sveta u grad, ostavljajući sletište, a noseči u dušama svojim utiske rada i ideje Jugoslovenskoga Sokolstva. Kasno pred noč pustismo i mi sletište, i odosmo na počinak, da sutra dan ponovno stupimo na njega.
10.	U m e t n i č k e i z a b a v n n e priredbe.
Skoro kroz sva tri dana u veče, priredjene su na svečanom prostoru Tivoli umetničke, zabavne i sokolske priredbe, koje su se odlikovale svojom sadržinorn. Naročilo se mora spomenuti telovežbena akademija Sokoia I.
Iste večeri u dvorani „Kasine" bilo je pozdravno veče gostima na kome su prisustvovali i članovi starešinstva Saveza, pokrajinski namesnik Hribar, general Dokić, predstavnici civilnih i vojničkih vlasti, starosta Ć. O. S. Dr. Scheiner, gospoda Han-kins i Stoor-Best predstavnici engleskoga ministarstva prosvete, senator Reynald zastupnik Francuskj, zagrebački konzul Berne-
Lagurde i ljubljanski Paul Flach. Ceškoslovačku republiku zastupao je brat Kalina. Bili su prisutni delegati Rumunske, Francuske, Belgije i Luksenburga.
Na večeri izmenili su se govori i razdeljeni su darovi.
Velika je šteta, da prilikom svih ovih večernjih priredaba nije došlo do sastanka sokolskih radnika Jugoslovenskoga i Ceškoslovačkoga Sokolstva, da se porazgovore o daljnjem radu i vitalnim pitanjima Sokolstva. Osim toga, za vreme čitavog sleta nismo našli u rasporedu ni jednu sokolsko-prosvetnu akademiju. Večer izgleda da je bila posvečena zabavi i vinu. No ima mnogo članova Sokolstva, koji bi voleli čuti sokolsko predavanje i zabavljati se bez piča i glazbe. Rekoh u dobroj nameri, verujuči da če drugi slet imati u večer i prosvetne akademije Sokolstva.
Medjusletski dan 14. avgusta.
Drugi dan sokolskoga praznika, posvečen je bio istupu naše i češkoslovačke vojske. On je trebao vidno da pokaže u koliko je Jugoslovensko Sokolstvo, za četiri godine stvaranja ideje Sokolstva moglo idejom Sokolstva prodreti u ideju vojske i združiti u celinu ono što nas zajednički veže, a to je: biti obrana slobode i ujedinjenja. O uspehu ovoga, nema u Sokolstvu nikoga ko bi sumnjao. Reči stramh delegata, struč-njačko mišljenje naše brače Cehosiovaka, koji se dive, da smo mogli to postiči, a zatim, volja predstavnika vojske, da s voj-skom zapoveda soko i da vojsku predvodi soko, jesu činjenice, pred kojima filozofiranje ovoga ili onoga jeste kapljica vode u moru.
Na sletište je istupilo 2000 vojnika u potpunoj opremi i izveli su tako jedinstveno i složno proste vežbe s puškama, da je i svaki onaj koji je poznavao od pre te vežbe i rad, ostao za-divljen Jesu to pukovi iz svih krajeva prostrane otadžbine. Radnje: K nozi! Nož na pušku! O desno rame! i t. d. izvedene su tako, da je izglodalo da to radi jedan stroj, a ne skup ljudi, kojih imade iz albanskih sela, slovenačkih gradova i hrvatskih prestolnica.
Koliko je obljubljena vojska dokaz je ono neopisivo odobravanje. Koliko bi tek pogrešilo Sokolstvo, kad bi stalo na čisto klerikalno stanovišto: „Samo se Bogu može moliti u crkvi. Tako je kazao Hristos i drugačije ne smije da bude“. Neka mi se izvini ova paralela, ali držim, na takvoga shvačanja ima dosta u
БРОЈ 12.
соколски ГЛАСНИК
стр. 385.
Sokolstvu. Ovome danu pridružila se i bratska češkoslovačka vojska, koja je svojom tačkom pokazala ceo sastav lelovežbe češkoslovačke vojske.
Isloga dana istupio je i naš naraštaj u broju 340 muški i ženski, koji su svoje tačke izveli skladno i tačno.
Iza ove tačke, istupali su pojedini pukovi vojske i vežbali svoje posebne tačke i to: 4. pešadijski puk iz Martinščice, kojima je senator Reynald u ime francuske armije darovao srebrni bokal, a vodji puka zlatnu iglu. Opčinstvo je ovaj dogadjaj po-pratilo uzvicima: „Vive la France!*'
Zagrebačka podoficirska škola u broju 216 pitomaca izva-djala je odlično vežbe s puškom
Javnu vežbu zaključio je jedan odelo vojnika vežbajuči proste vežbe, bio je to užički puk.
Veličanstveno je zaključen i ovaj dan. Snaga ideje Sokolstva u vojsci vidno se manifestirala i osetila. Bratstvo češko-slovačke i jugoslovenske vojske postalo je trajno, a Sokolstvo toga dana bilo je sretno, jer je videlo da ideja Sokolstva ne može da umre, jer je ona ne samo deo duše Sokolstva nego deo duše vojske, deteta i naroda. Pred stranim svetom dokazali smo, da i ako mladji i još neorganizovani, to smo ipak, kao idealisti znali i mogli provesti ono, što je za mnoge organizacije istoga karaktera kao i Sokolstvo, tek — želja i samo želja. Budimo svesni toga, budimo ponosni i daljnji je uspeh siguran. Večer toga dana bio je kao i prvoga dana posvečen umetuičkim zabavama i priredbama, od kojih odnese pobedu svojim utiskom na nas sve, serenada na ljubljanskom gradu.
Serenada je završena slavenskorn pesmom: „Ej Sloveni!" na što je masa sveta klicala: Živela Jugoslavija!
Konac sleta 15. avgusta 1922.
Dolazi završetak sleta. Rano u jutro na Dunajskoj ulici skupila se sokolska armada u broju 12.000, sa 120 zastava i 20 glazbi. Na čelu povorke stupa naše i češkoslovačko starešinstvo a za njima delegati inozemstva i medjunarodna odelenja i t. d.
I sva ta masa Sokolstva, prolazi ulicama grada Ljubljane, pozdravljena od starih i mladih, prijatelja čak i neprijatelja.
Sve te mase sokolske svrstale su se na Kongresnom Trgu. Formiranje skupa za čas je prekinuo dolazak kralja. Njegov dolazak Соколски Гласник	25
međju nas, a naša ijubav prema njemu u tili čas pretvorilo se u manifestaciju za koju nema reči. Dugo je trebalo, a da se mase Sokolstva i Naroda umire.
Kad je nastala tišina, pozdravljeno je Sokolstvo u ime grada Ljubljane od Dr. B. Senekoviča. U ime Sokolstva zahvalio se brat Ravnihar, a posle njega doneo nam je pozdrav brat Dr. Scheiner od Ć. O. S., a brat Dr. Ribar od narodne skupštine. Po svr-šetku bio je mimohod Sokolstva pred kraljem i vladom. Kralj je pod utiskom tih momenata, napisao poslanicu Sokolstvu kojom Sokolstvo može biti ponosno medju sobom i pred drugima.
Posle podne toga dana bio je opetovan isti program kao
i	u nedelju. Večer je bio čas oproštaja.
Nekoliko reči posle sleta.
Sletje dovršen, on nam je pokazao gde su nam pogreške, a gde su nam dobre strane rada. U tome, kako demo znati pogreške popravit i> a dobre strane razviti, leži uspeh ideje Sokolstva kod nas. Shvatiti Sokolstvo kao opštu n a r o d n u stvar, a ne 1 j č n u i m a 1 e n u, a z a t i m dovesti problem narod noga života u sadašnjosti
i	obzirom na budućnost Jugoslovenstva, Slaven-stva i Covečanstva' u sklad sa problemom Sokolstva i obratno — jeste bita n zadatak našega Sokolstva. U proti v n o m Sokolstvo može obstati, al kako dok čini o vaj razmer: 12,000.000 duša Jugoslavije, a tek 40 030 Sokola i Sokolica? Ne mislim, da ceo Narod bude o r g a n i i o v a 11 u Sokolstvu, ved mislim, ai sigurno držim, da je glavno da ceo Narod misli kao Sokolstvo. A ovo ne može da se postigne rado m samo medju nama i oko nas, več r a d o m nas i oko nas, medju vojsko m, š k o 1 o m i selo m. Prvi u s 1 o v za to j e s u reči kojima sam počeo da opisujem slet, ato su: „Verujemo, da samo složne i zagrljene idejne i tehničke snage naše mogu da budu sig uran temelj daljeg razvoja, n a p r e t k a i cvetan j a Sokolstva." (S. Glasnik). To n a p i s a h, j e r držim, da če vreme.i dalj n ji rad to pokazati.
Dušan M. Bogunović
Просветни рад соколства.
Практична упутства.
Опште црте просветног еоколског рада.
У земљи Орба, Хрвата и Оловенада ниједно поколеље није уживало благодети мира. С једне стране груби Ази-јати, помоћу верског фанатизма, спречавали су сваки кул-турни развитак; с друге стране Латини, помоћу преваре куповали су читаве крајеве нашега народа као робље: с треће стране „просвећени" Германи, пзмешани са Монго-лима, дсбродушно „помагаху" нашим дедовима да сеју своје кооти дуж Саве и Дурава.
Само груба сила могла је да прекпне ово несносно стање. Јака мипшца тз челпчна потреба нашнх предака. Физичка снага нашега народа нарочито се показала у овом еветском рату. Далеко смо од тога да помислимо да нам иста нпје више потребна. Напротив, њу треба потпуно очу-вати, ако желнмо очувати тековине уједињеног народа. Са топом, коњем и пешачкпм цокулама не можемо се одр-жати на сталној висшш физичке снаге. По ако томе при-додамо вољу, снагу, душу, још већма ћемо ојачати.
Стварањем новог југословенског соколства, ни мало се не уступа од старог начина соколовања. Шта више, со-колство допуњује своје празнине, развија се поред физич-чког и у духовном правцу. То и јеет прави задатак со-колства. Хоћемо савршене људе, не у апсолутном смлслу, већ људе са равномерном телесном и душевном снагом. Зашто да жуљевите, испуцане руке ратара не држе књигу и новнну у руци ? Зашто да чнновничкп, тапки, суви прсти пе ухвате вратило у соколани, кад им је „пспод части“ да држе држаље у својој баштп ? Зашто те ггоделе на кржља ве духом n кржљаве телом?
Нпје овде у иптању оеамнаестовековна илузија Жан-Жак Русоа, нити је по средп Толстојева „пова наука“. Код пас је сува ствариост. Доста смо ми живели uo пола жпвота. Доста смо оштрнлп јатагане, нек мало угладимо и мозак. Алп не мп грађани, варошани, који смо већ по-жутели од глађеља мозга. Нама треба крви, жплавог меса и јакоет костију. Сељаку треба писмвности, знања.
Соколство је позвано да ствара. Држава је створена — треба јој дати душу. А ово ср фразама не може учи-нити. Зато следећа упутства, која сам у ово неколико стра-ница прибрао, многе, можда, неће одушевити књижевном вредношћу. Мени је био диљ да просветни рад у сокол-етву пође драктичнпм правцем, те да у нашем културном делаљу буде јединствен ред, рад п успех. Mu, соколп, uc-такли омо се као безгранични поборници потпуног народ-ног јединства. Зато и акција на просветном пољу мора бнти једпнствена,.
Соколске библиотеке.
Пропагираље соколске идеје се одлично врши држа-њем аредавања. Али често, овај начин ширења соколства је веома тежак. Прво, у маљим местпма нема довољног броја интелпгентлих људи, који би стално држалп преда-вања, а друго, у већим градовима слична предаваља се нв посећују као што заслужују.
Зато се ширење соколства u просвете у опште може врло успешно вршити књпгом, то јест оснивањем библи-отека.
Али како да ее дође до књига? На врло прост начин. Овако друштво добпја од савеза или од жупе многе књиге да раздели међу својпм члановима. Тиме се већ води нека ввидендпја о књпгама. Дужност је књвжннчара да набапи каталоге разних књижара, па да у њима пронађе згодне књиге и разна издаља разних библиотека, у почетку оних, које су најјевтшшје. На ир. књижицв Мосшарске мале би-блнотеке, па онда Просвешне бнблношеке, Модерне књиж-ннце и т. д. Кад набавп неколнко стотнна таквих малих књига, може онда стећи већн број читалаца, те ће иа-ступити веће иптересовање, које опет кљпжЕшчар треба да искористи тако, да му многи чланови иоклоне пли са-купе кљиге за библиотеку. Осим тога кшижничар би могао да ради на томе да со у току године једаред или дваред прпреде концерти или забава, искључпво у корпст бнблио-теке. У том послу он треба да је сам иннцијатор, а да не чека све од председника. Истина, књижинчарски посао је веома неблагодараи, алп га ипак може лако обављати човек који воли књнгу, који зна какве читаоце има. који
је свестан да је љегова бибдиотека расадник најдлемени-тијег семена.
До оада се у соколству није могла, а често није ни смела да види свака књпга. Али сад је време да се на читање обрати века пажња.
Соколске читаонице.
У мањим местима, нарочито у селима, није могуке основатл веку библиотеку; илд, ако се баш и оснује, иста се не може довољио искорлстити.
Зато је много боље по селима оснивати соколске чд-таонице. Ту се народ радо скупља, дачује „шта је ново“. Неколико озбдљних доллтичклх листова, неколико одабра-них часопдса, као и пернодична издања соколског савеза, соколскдх жупа и друштава, ira je век довољно за једну сеоску читаоницу.
Свакд житељ дотлчног места треба да има слободан ириступ у читаониду. Политичка убеђења и лична распо-ложења веби смели бити узрок слабе лосете ове чита-онице.
У читаоници би се могла одржати с времена на време гако звана „случајна предаван>а“. Ово зампшљамо тако, да кад је неким људима потребно извесно објашљење, ео-колско друштво је дужно одредити дежурпе чланове, који ke растумачити ова длтања, која би се случајно доставила од неколдко читаоца у читаондци. За соколство је овде корист што лрактично шири своје идеје у народу, а за ма-род одет корисно је што ое увек може обавестити код евојих сокола, којл му истинскд желе добра.
У колдко, дакле, бдблиотека дма у себи више озбдљ-ности, управо вдше теорлјског садржаја, у толдко читао-нида дма свог драктдчног значења, т. ј. она је локална, временска, те је баш стога од веллке дотребе.
Где нема ни соколске бдблдотеке нд соколске чдтао-ниде, ту удраво не достоји лотдуно соколско друштво.
Веза друштава и јавних институција.
У наше доба је подела рада учдндла да се дође до веома савршене техндке у свдма градама друштвенога жи-вота. Исто тако и у соколству мора битд тачне доделе
стр. 390.
соколски ГЛАСНИК
БРОЈ 12.
рада. Hiiko не сме чекати да неко други изврши његов посао нпти опет други треба туђе поолове да обавља ако нпје нарочпто позван или ако по среди није нарочитп ин-терес.
Да иређемо одмах на ствар, да бпсмо горње објаснилн. Нашем главном органу „Соколском Гласнпку“ пребацује се да нпје „огледало“ југословенског соколства. Држнмо ово као тачно. До кага је кривица? Само до друштава, т. ј. до њиховпх фувкционара' Прпреди се предавање, при-каже се позорпшнп комад, учини се излет и одржи јавна вежба, оснује се дитаонпца, образују се одседп у технпчком или просветнОм оделењу — а нзвештај о томе ником се ое не шаље. Лепо је и похвално је што год се добро урадн у једном друштву, али то није.довољно, — треба известнти жупу о свакој, па и најмањој акдпји која се у друштву учшш. TajiniK je у првом реду позван да извештава жупу о свему. Међутим, у многим нашим друштвима су тнј-нлцп нека врста почаснпх изабранпка, којн сем савесног иотидања своје титуле не раде ништа. Чекају да старе-шпна „као глава друштва“ врши све. У већим местпма постоји опет и друга врста тајника: онп би да дају „ди-ректпве" без којих, сматрају, друштво би пропало. То лза-зива код чланова негодовање и оправдано протествоваље због мешања у туђе поолове.
Укратко, због олаког схватања дужности чланова управног одбора, до сада је постајала врло слаба веза пз-међу соколских друштава. зато и савезна угтрава нема јасну слику жупа.
Поред дописпвања са жупом, тајнпк друштва илн предееднпк културно-просветног оделеља треба да се до-ппсује са другим јавним институцијама, нарочпто са јачим дневиим лпстовима. Штампу треба искористпти н корп-стити јој. Како би се радовала поједлна уредаиштва наших веких листова кад би им се послао по којп доппс о со-колском раду из кога заборављеног погранпчног места. Зато баш тајнпк и председнпк треба. да буду oiiu који cj најппсменији у једном месту. Бар соколство не треба да зна за изузетке у том погледу.
Излети и јавни часови.
Соколски лзлетд са јавдпм часовима члде се у глав-пом кад је топло, т. ј. у иролеке, у лето п у рану јесед. Ту иступа цело соколство једнога друштва. Техдпчкд и просветно-културни одсек цодједнаке делатности лмају. Тм мали соколски излети су припрема за соколске слетове.
Да би се ма како мали пзлет прпредио потребно је:
1) Одредптп чланове п члапдце којд могу пћл на излет. Иајбоље је ако сви иду, јер лзбегавају евентуалне преппрке, које би настудиле пре или после излета.
2) Начелннк пре иоласка на сваки пзлет мора држати кратко иредаваље о.важности пзлета. Нарочито тачно има да предетани члановпма докле се протеже њпхова слобода на излету.
3) Предеедшш културно-просветиог оделења, пли ise-гов заменик, мора у напред одредитл какав се програм, поучни или забавни, пма пзводитп н прпказатц стаповпи-дима места до кога се пзлет правп.
i)	Ако се у месту caMoi’ соколског друштва прпре-ђ.УЈе јавни час, безусловио треба да истугш и иросветно оделење поред техничког. Иступи ли само једно, оида је рад половап, опда соколство тдм јавним часом не орика-зује целину соколско1’’ програма.
o)	Ko бд лрд овдм лзлетлма длд јавндм часовдлга учднио ма какав д ма колико мали преступ треба ra строго казндтп, бдло да основу. соколскдх дравила ллд до од-луцл управнога одбора дотлчног соколског друшгва.
Дужности председника културно-просветног оделења.
Председллк културно-просветног оделења је главни днсипратор сваког просветлог рада у његовом^ друштву дли његовој жули. Његова делатност је двојака: у сокол-окој органдзацпји д ван н>е.
У соколској органдзацији ол радн: 1) На одштој пд-сменостн и просветд еоколскдх члалова. 2) На усаврша-вању већ стечелх душевних способлости члалова. 3) На тачлом разумевању соколског програ.ма д лдеје код чла-нова. 4) На стварању новдх снага за нросветну лродагалду у соколству.
Ван сокопске организације он у главном ради: 1) На упознавању пшре масе са соколскпм програмом. ‘2) На при-добијању нових приврженика и заштнтннка соколства. 3) На растурашу соколских едиднја у народу. 4) На придо-бијању дневне и перподичне штампе за соколску идЗју.
5)	На узајамном раду са свима месним или околним про-светннм институцијама.
Сем ових, овде предвпђених, група рада, којима. се председиик има бавити, постоје друге. Ebax увађа и на њима ради сам председнпк, према приликама свога места и околине, За такве случајеве он сам себи^ствара програм, који мора бптп до детаља предвиђен.
Ограничићемо се на објашњењу група, које су горе истакнуте.
Оишша инсменост н просвеша код наших чланова на селу или маљпм градовнма, ппје баш најбоља. Ту треба дочети нзнова. Па чак и у већим градовпма треба псто чпнити, јер ту је и опо мало зиања стетено неправилним путем или иде на то, да једном постане чак и штетно. Ако има непиемених, председник мора одмах основати аналфабешскн курс, на тек после тога почети са предава-н>ем, оснивањем библиотеке или читаонице. Члановима, којн су нешто мало писмени треба дати одговарајућу лек-тиру. Како he културно-просветно оделење до ње доћи, изложили смо у рубрици: бвблпотеке и читаониде.
Усавршавање стеченнх душевних особина код чла-нова је најважндји дво рада начелниковог међу соколима. Ту треба да се покаже сав напредак еоколства. Нарочито •греба развити смисао за днсциалнну и сталну вољу за рад. Овде не разумемо дисциплину у војнпчком смислу, већ у смислу карактерне особине једног сокола. Треба га убе-дпти да задатој речи одговори и по цену живота; да на-редбу изврши и кад се не слаже с њом, па после наред-бодавца да критикује на зато одређеном времеиу; да трпн све увреде догод му се не укаже прилика да ради н>их добије задовољштину било од управног одбора или суда части, да братство у соколотву не сматра као потцењивање своје старије браће бнло по њиховој функцији у сокодском друштву илп по њиховом положају ван друштва; да у со-
колству НЕКО и ништа не може битн тако јако, да би га навело на резигнпрано иступање из соколскпх редова.
Тачно разумевањг ирограма и соколске идеје, код мпногих чланова целокупног нашег соколства тек је у за-четку. Негде га у опште нема. Као што je задатак уса-вршавања чланова важан, тако је рад председнпков на на тачном разумевању ндеје огромно тежак. Ту се не сме доћи до разочарања. Начелник мора у напред да зна да ее миогп чланови уппсују у друштво ради личпог да не кажемо себичног задовољства, и с тпм треба да рачуна. И у колико будв председник могао окрњити од тога љи-ховог лпчног, у толико ће урадити на разумевању соколске мдеологије.
Сшварање новнх снага је такође тежак задатак. Овде ое нарочито треба чувати похвала оним члановима, који нешто обећавају као будући соколски пропагаторп. Сваком треба одати призвање, али похвалу треба оставити за ста-рије годпие, кад уображење не може да се појави у јакој мери. Сувпше топла похвала, може наше младе соколе да одведе странпутицом. Председвикова хвала треба у глав-ном да се састоји пз речи: ,Сад је врло добро бпло, и падам се да ће у будуће бити и одлично“. Овим се даје hobu полет, којп ће очеличити нове сваге.
Што се тиче рада председника културно-иросветног оделеља ван соколске органпзадије, ту се не иогу давати urapa објашњења. Све зависи од умешности његове. Ако уме да се нађе према својој срединп, успех ће бптн си-гуран. Само треба ппак вапоменути како ће најлакше ири-добнтп штампу за соколску идеју. Пре свега мора често да саопштава поједпним листовима што је позитивно ура-дило његово соколско друштво ие само у поједином лро-светном правцу, већ у опште у културном вапретку љв-говог места илп краја. Та саопштења, или како се у но-вииарству зову дописи, трвоа да су кроткм, јаснн, нсшн-ннши и занпмљивн. У љнма не смв битп ничег личног, то јвст доиисник ue смв износитн својо оогледв или свнтен-цнје, јер је онда близу могућнооти, да му дотични лист допис нв уврсти.
Дужности тајника културо-просветног оделења.
Председнпк к. п. о. не може нпшта учинити ако се нпкада не може ослонпти на свог тајника. Сам тајпик мора имати извесне инпцпјативе, поред оног општег, аутомат-ског посла, што га вршп у оделењу. Он управо помаже председнику у добрпм идејама за пропаганду соколских пдеала.
Ми до сада нисмо готово нигде ималн озбиљно органпзована просветна оделења, па према томе у про-светнпм оделељима негде пма а негде н нема тајнпка. Где га има, он зна да треба да радп, али шта и како, то нигде нпје изрнчно наведено.
Ево од прилике неколпко тачака, под хгоје се може подвести рад тајника културио-просветног оделења.
1) Тајнпк врши кореспонденцнју оделења п према дру-штву н према другпм лпчностима или корпорадијама, увек уз потцпс председпика оделења.
2) На седницама оделеља водп записнпк. Поред за-ппсника чува целокуппу архиву оделења.
3) У оротокол културно-просветног оделеља уводи сваки акт или писмо, што се односп на оделеље. У овај цротокол уводи п ипсма која се од оделења шаљу ма коме ллцу илн ДЈЈуштву, са папомепом шта је била садржпна пнсма.
4) Ако се у дотичиом месту оснује аналфабетскп курс, он врши целокупну адмиппстрацпју курса, саопштавајуки начелшшу о сваком детаљу у курсу.
5) Приликом прпређиваша соколских вежбп, преда-вања, представа, кондерата, он се стара о реклами, т. ј. води рачуиа о то.ме, да ли сваки становинк тога места зна
о	иступању соколског друштва у одређеном времепу и месту.
6) Са начелпиком технпчког оделења п осталпм пред-њацпма, стара се о растуриваљу улазнпца за дотпчну соколс[:у приредбу.
7) Саставља програм за седниде оделења. Исто тако се стара о програму села плн конццрта, шго оделењв при-ређује, у договору са тајннком техничког оделења, ако т програму има тачака са вежбама.
8)	Ако у култу]јно прооветном оделељу постоји ди-летанска група, потпуно се ставља на расположење реда-тељу позорпшног комада, што се прпказује, без поговора извршује наредбе редатеља, а доцније на 'седници оде-лења, дужност му је да га критикује, како би се у бу-дуће избегао неуспех, ако' га је било.
Дужност књижничара културно-просветног оделења.
Књижничар је главни помагач председнжку и тај-нику оделеља. Док они впше речју шире соколску про-паганду, он то врши књпгом. Он у главном:
1) Води бригу о увећању броја књнга у кљпжници.
2) ГГрепоручује члановима' соколског друштва књиге на чптаље, и бар доиекле води рачуна о томе, да лн онп те књпге читају пли не. ако не, зашто?
3) Договара се са начелшшом које кљпге би тре-бало набавити, а које би евеитуално требало избацпти пз књпжпице.
4) Даје нипцијативу председнику, иа који би се на-чин могла прибавптп материјална средства за куповииу књн га.
■ i) Од грађана и врпјатеља соколства, тражи кљиге на иоклои, п прима пх ма како оне старе бнле по свом нздап.у. Оида, ако но одговарају библиотеци, у договору с начелником тражн начнн да их промени за друге ки.иге, које су потребније пли згодпнје за чланове.
G) Бпблиотеку увећава тако. да барз донекле 1задовољи [laane укусе својпх чланова. Све члаиове соколеког друштва наговара да поклоне по коју кљигу соколској бнблиотеци, како би се створпо мали центар за разне књиге, којо би могао онда сваки члан искористпти
7)	Адмннистрацпју књижнице врши помоћу:
а) Картона, који су велвки од прплике 10 цм. Ови картони су у дпу иробушенп, навучени на једну жицу и смештени у неку кутпју. Члановп ио њнма траже кшиге.
б) JI n с т а, за издавање књига на чнтање. Овн ли-стови се цепају, и једав део остаје онде, где је била књига,
коју члан узима на читаље. Кад члан врати књигу и други део листа, онда се књига остави на своје место а оба депа се чувају за стварање статнстике о чнтању књига.
n) Протокола, у који мора ући свака књига. која ће бпти својипа књижнице. Протокол лма. оне поте рубрике, које и картони нмају.
*
* *
Овде су само у главним дртама. изложена практична упутства за ширеље вросветв у соколству и ван њега. До савезног старешинства сада стоји да со впше заинтересује за просветни рад соколства и да Савезно Културно Про. светно Оделење даје дпрективу свима жупама, које he главне приндппе днрективе спроводити и остваривати према својим локалним приликама. Ако пак последпца. овпх упутстава буде бар озбпљно помишљање на вежбање духа, поред вежбања тела — и то ke бити доота.
М. Станојевик.
Od uredništva i administracije.
Sa ovim brojem završuje Sokolski Glasnik kao zvaničan organ Jugoslovemkog SokoUkog Saveza i Saveza Ceškoslovačkog i Jugoslovenskog Sokolstva čelvrtu godinu svoga života.
Uprava Sokolskog Glasnika se najsrdačnije zahvaljuje svoj bradi i sestrama, koji su u bilo kojem pravcu pomogli, da se Sokolski Glasnik podigne do višine, koja je dostojna našeg uje-dinjenog i mocnog Jugoslovenskog Sokolstva i koji su omogu-ćili da se postigne ono, što je Glasnik preduzeo sebi kao zadaću, kad je pod redakcijom Zagrebačkog Sokolstva u mjesecu ja-nuaru 1919. godine počeo izlaziti. Napose hvala onoj bradi, koji su me u toj saiadriji lično zadužili!
Kako je gore rečeno, Sokolski Glasnik je počeo izlaziti u mjesecu januaru 1919. godine bez jedne pare kapitala te kod današnjih teških prilika, nečeknjudi na čiju pomod, uz neznatnu pretplatu išao napred, dok nije u svojoj četvrtoj godini postigao visinu od svojih 4250 pretplatnika, što znači da je pomod brade i sestara u sakupljanju pretplatnika i dobrovoljnih priloga bila iskrena i izdašna i da je samo na taj način materijalna strana listu bila osigurana i jak temelj udaren
Uprava Sokolskog Glasnika vršeći svoju administrativni! stranu vršila je podjedno i dužnosti u davanju raznih informacija društvima i pojedincima u svim sokolskim pitanjima (osni-vanje novih društava, sletovi, razne sokolske knjige i edicije itd.). No kako su to bila pitanja često puta od veće vašnosti po razvitak našega Sokolstva, to je uprava lista bila uvjek pripravna, da na takove upite i želje hitno odgovori ne gledajući kod toga na gubitak vremena i na materijalne žrtve za poštarinu i t d.
Obaziruči se na sve nedaće i poteškoče oko vodjenja uprave Sokolskog Glasnika, koji je pod najtežim prilikama pred 4 go-dine počeo izlaziti, moram iskreno priznati, da vodjenje uprave nije bila lahka i jednostavna stvar, jer je redovitom izlaženju lista, koje je inače vrlo važno, često puta sprečavao štrajk sla-gara i nestašica papira, a da i ne govorim o drugim manjim i večim preprekama tehničke i financijalne naravi. Ipak sam sve te dužnosti rado savladavao i težio samo za tim, da se list postavi na svoje vlastite noge obzirom na materijalno stanje, odnosno na broj pretplatnika pa se može mirne duše reči, da je broj pretplatnika na Sokolski Glasnik zadovoljavajuči, jer broji preko 10 % 0(i sveukupnog broja našega članstva.
Kako prvi broj 5 te godine Sokolskog Glasnika izlazi u sje-dištu Saveza u Ljubljani, to ja kao dosadašnji njegov upravnik završujem koncem ove godine svoje djelovanje i molim braču koja su se dosad na mene lično, odnosno na uprav'u lista u Zagreb, obračali da se u buduče za sve potrebe obračaju na administracija Sokolskog Glasnika u Ljubljani, Narodni Dom, a za sve, oslale infoimacije izravno na starješinstvo Jugoslov. Sok. Saveza te da i nadalje pomažu naš list bilo brojnom pretplatom, bilo dobrovoljnim prilozima, kao šlo su to i dosad činili.
Zdravo!	Tošo Janjanin
Svim društvenim funkcijonarima i saradnicima Jugoslov. Sokolskog Glasnika.
U smislu zaključka zagrebačke glavne skupštine biće iduće godine sjedište Jugoslov. Sokolskog Glasnika u sjedištu saveznog starješinstva, u Ljubljani.
Za urednika izabralo je starješinstvo brata Miroslava Ambrožiča.
Starješinstvo upozorava, neka se svi dopisi i pismeni priloži za Jugoslov. Sokolski Glasnik šalju na adresu brata urednika (Ljubljana, Erjavčeva cesta 4/11), a novčane pošiljke na saveznu pisarnu sa oznakom, da su namijenjene Jugoslov. Sokolskom Glasniku. Isto tako neka se šalju i pretplate i reklamacije sa-veznoj pisarni. — Zdravo !
Starješinstvo Jugoslovenskog Sokolskog
S a v e z a.
Dr. Riko Fuks,	Dr.	Vladimir	Ravnihar,
I.	tajnik.	starješina.
Jugoslovenski Sokolski Savez.
Starešinstvo J. S. S. ki je bilo izvoljeno na glavni skupščini v Zagrebu se je konstituiralo sledeče:
Starosta dr. Vladimir Ravnihar,
1. podstarosta dr. Lazar Car,
‘2.	„	Gjuro Paunkovič,
3.	„	Engclbert Gangl,
1. tajnik dr Riko Ftix,
2.	„	Ivan Bajželj
Blagajnik Bogomil Kajzelj,
Statistični odsek. Veri Švajgar,
Organizacijski in manjšinjski odsek Franc Šlajpah, Prosvetni odsek: dr. Viktor Murnik, dr. Hadži, Engelbert Gangl,
Gospodarski odsek: dr Julij Deu, Vilko Turk, Jugoslovenska Sokolska Matica: Aleksander Kostnapfel, Arhiv: Marolt in Trdinova,
Zdravstveni: dr. Matija Ambrožič,
T. O. načelnik dr. Viktor Murnik,
1. namestnik Miroslav Ambrožič,
2.	„	Miroslav Vojinovič
3.	„	Branko Palčič.
Ostali člani starešinstva:
dr. Laza Popovič, Zagreb, J Nenadovič, Niš, Dončevič, Osijek, urednik Jugoslov. Sokolskega Glasnika za 1. 1923. br. Miroslav Ambrožič, Ljubljana.
Seje starešinstva se vrše vsak torek ob 8. uri zvečer.
Dr. Riko Fuks,	Dr.	Vladimir Ravnihar,
tajnik.	starosta.
Шаљите претплатуза „Сок. Гласник“
Zapisnik
III. glavne skupščine Jugoslov. Sokolskega
Saveza,
dne 29. oktobra 1922. v Zagrebu. (Saborska dvorana).
Predseduje starosta br. dr. Ravnihar. Navzoči: br. dr. Car, Paunkovič, Gangl, dr. Fux, dr. Murnik, Vojinovič, Kukec, Kajzelj, Bajželj, Švajgar, Don-čevič, Milčinovič Adela, Gradojevič, Ambrožič, Čobal, Žlajpah, Susnič, dr. Laza Popovič in delegati žup: Banjaluka, Beograd, Bjelovar, Celje, Kragujevac, Kranj, Ljubljana, Ljubljana I, Maribor, Mostar, Niš, Novi Sad, Novo-mesto, Osijek, Rijeka, Sarajevo, Split. Tuzla, Vel. Bečkerek, Zagreb in ameriške žube v Oaklandu. Skupaj 82 delegatov^
Br. starosta otvori sejo, konštatira sklepčnost in poroča, da je zapisnik, osiješke skupščine overovljen. Za zapisnikarja imenuje br. Bajžlja in Kuščerja, za overovatelje pa br. dr. Kosiča, Zakotnika in Bogunoviča, Poroča, da ČOS pošilja bratske pozdrave današnji skupščini in ji želi mnogo uspeha. Kot svojega zastopnika pošilja podstarosto br. V. Stepaneka, znanega prija-jateija jugoslovenskega Sokolstva. V iskrenih besedah pozdravi nato br. Stepaneka, ki mu skupščina priredi navdušene ovacije. Brat starosta nadaljuje: Bratska skupščina ! Bratje in sestre ! Srečno naključje je, da zboruje skupščina J. S. S. baš na obletnico našega osvobojenja. Loteva se nas svečanostno raspoloženje. Oživljamo spomin na oni najpomembne,ši trenutek naše tužne povestnice, ki smo vrgli raz se spone in verige, ki so nam stoletja žulile naše ude ter davile na^o dušo. Svoboda 1 Lepa je ta beseda, pa še lepša nje vsebina, dostikrat in marsikomu še nepojmljiva.
Dolžnost naša je, da se ob tem trenutku s hvaležnostjo zopet in zopet spominjamo vsili, ki so nam pripravljali in bri-borili svobodo. Spominjamo se hrabre srbske vojske in njenega nat oda, na čelu mu kraij Osvoboditelj Peter I. (Zborovalci se dvignajo in zakličejo: Slava! Slava! Slava!) in sedanji naš junaški vladar Aleksander 1. Spominjamo se vseh onih herojev hr-vatskega. in slover skega rodu, a zlasti onih sokolskih borcev, ki so radovoljno prelili svojo srčno kri za svobodo svoje domovine in našega celokupnega naroda. Spominjamo se neizmernega trpljenja jiigo^lovenske žene, ki je brez sol/.a, zavestne in ponosne duše polagala žrtve na oltar domovine. (Odobravanje).
Dolžnost naša je, da se ob tem spominu zavedamo, da se nam je vsem onim bezprimernim žrtvam oddolžiti, ne samo s svečanim obečnnjem, da se hočemo izkazati vredne svoje svobode, marveč s smotrenim, neprestanim in nesebičnim delom za porast in pov/.digo našega naroda ter njegove edinstvene države. Delo sokolsko pa bodi tu na prvem mestu.
Starosta br. dr. Ravihar je nato prečital in predlagal vsebino brzojavk Nj. Vel. kralju Aleksandru in predsedniku dr. Masaryku. Brzojavki se glasite:
Njegovom Veličanstvu Kralju Aleksandru — Beograd.
Redovita glavna skupština Jugoslovenskog Sokolskog Saveza sakup-Ijena u onoj sabornici, u kojoj je prije četri godine na današnji dan hrvatski sabor proglasio nezavlsnost i oslobodjenje od Austro-Madžarije 1 ovlastio Na* rodno Viječe SHS, da sa ostalim krajevima Jugoslavije prekinutom teritoriju jednu jugoslovensku narodnu državu, poklanja se Vašem Veličanstvu kao prvoboriocu za oslobodjenje 1 ujedinjenje celog jugoslovenskog naroda. — Starosta dr. Ravnihar.
Prezident Masaryk, Praga.
Jugoslovenski Sokolski Savez zbran na svoji glavni skupščini v Zagrebu se spominja velikega praznika oslobodjenja češkoslovaškega naroda, mu k tej veličastni narodni slavi iskreno čestita in prezldenta te svobodne države, našega milega brata po mišljenju in delu, navdušeno pozdravlja. — Starosta dr. Ravnihar.
Br. starosta nadaljuje: A še eno eno je, kar mi je na srcu in kar mi dovolite, da poudarjam, preden preidem na dnevni red današnje skupščine. Posebna radost mi je, da zboruje skupščina vsega jugoslovenskega Sokolstva srbskega, hrvatskega in slovenskega naroda pa edinstvene jugoslovenske nacije v kraljevem Zagrebu. V tem kulturnem središču hrvatskega dela našega naroda, na teh klasičnih tleh žarke narodne zavesti in prosvitlje-nosti, narodove časti in ponosa, v tem častitljivem hramu hrvatskega Sabora in narodnega Veča, ki je doživljal znamenite historične trenutke v borbi za osvodjenje svojega naroda, — tu zboruje JSS v verni tradiciji idej, ki so jim bili prvoboritelji najboljši sinovi naroda hrvatskega. Cast mi je, da morem s tega mesta kraljevemu Zagrebu napraviti globok poklon Beograd, Zagreb, Ljubljana — tri prestolice našega naroda mlade države, tri tečaji našega edinstvenega kulturnega, gospodarskega in državnega življenja. V vsej iskrenosti kličem Zagrebu sokolski — Zdravo. (Živahno odobranje).
Najznamenitejši dogodek prošlega leta v sokolskem našem življenju je bil I. jugoslovenski vsesokolski zlet v Ljubljani.
Prosim bratsko skupščino, da vzprejme opravičenje odbor, da smo s kupščino nekoliko zakasneli. Vzrok temu zakašnjenju je naš zlet. Intenzivno delo in priprave za zlet niso dopuščale kakega prekinjenja, ne glede na to, da bi bilo starešinstvu, na kojega ramenih je slonelo vse ogromno delo, fizično nemogoče, da bi vršilo temeljito pripravo za skupščino.
Ne imejte, bratje in sestre, za samohvalo, ako ugotavljam, da nam je zlet uspel v vsakem pogledu, celo, da nam je po sodbi nepristrancev uspel sijajno. Tej sodbi se je pridružila tujina, to sodbo je — kar nam je v posebno zadoščenje — podčrtalo bratsko Sokolstvo naroda češkoslovaškega. (Zdravo . So bile morda hibe, ki jih nikakor nočemo prikrivati, marveč nasprotno spoznavati, zato da jih v bodoče popravimo m se jim
izognemo; toda iskati dlake v jajcu, ako bi s takimi ob tako ogromni prireditvi, zlasti zaradi nezadostno nam na razpolago danih sredstev, neizbežnimi nedostatki hoteli zmanjšati celotni uspeh. Moralni uspeh — predvsem. Z našim zletom je misel sokolska slavila svoj triumf in svojo zmago na tleh jugoslovanskih. Ni je narodove institucije, ki bi, sloneča na svobodnem in zadovoljnem združenju, danes zmogla kaj enakega, ki bi razgibala narodove množice ter jih potegnila za seboj. Vzrok ne leži v zunanjem blesku, marveč v globini naše ideje in v delu, ki ga ona nalaga narodu v svrho svojega udejstvovanja. Dokaz temu naše telovadišče, ki so ga oživljali tisočeri naših telovadcev, ki je na njem sokolski vadbeni sestav odnesel prvenstvo, ki smo na njem pred očmi našega naroda in pred kritičnimi očmi tujine polagali račun o svojem notranjem delu. Ta račun je tem zadovoljivejši, ker je bila na drugi strani tehtnice mladost naše organizacije, ki se nahaja šele v početku svoje zgradbe in pa poteškoče ki'smo' jih morali premagovati.
Ne samo dolžnost srčna potreba mi je, da danes iz tega mesta izrekam svojo najiskrenejšo zahvalo vsem, ki so pripomogli k našemu zmagovitemu uspehu. Ako hočem biti vljuden, moram pričeti pri naših ljubih gostih ter predvsem izreči zahvalo Evropski telovadni zvezi, da se je bila odločila prirediti mednarodno tekmo baš o priliki našega zleta. Ni surnnje, da je to dejstvo močno dvignilo pomen našega zleta, ki je s tem prestopil ozke meje domače prireditve ter se povspel do mednarodne pomembnosti.
Češka Obec Sokolska je nastopila z vsem svojim sijajem, kakor bi bila to njena lastna prireditev. Posetila je naš zlet s svojimi najboljšimi izabranimi silami, ne da bi pri tem štedila velikih materielnih žrtev.
V	posebno radost nam je bil poset češkega sokolskega naraščaja. Ta dan pobratimstva naše in češke sokolske mladine nam ostane v nepozabnem spominu. Danes še ne moremo preceniti njega dobrodejnih posledic. Naj ne bo prazna želja, ki jo izrekam, da bi ti medsebojni poseti mladine obeh narodov postala stalna naša institucija.
Br. starosta predlaga, da se odpošlje starosti COS bratu Scheinerju ta-le brzojavka:
Jugoslovanski Sokolski Savez zbran na svoji glavni skupščini v Zagrebu, pošilja Tebi, dragi brat starosta, iskrene pozdrave s prošnjo, da jih tolmačiš vsej veliki in ponosni rodovini češkoslovaškega naroda, Tebi in vsakemu: Zdravo 1 in Na zdar! — Starosta dr. Ravnihar. (Odobravanje).
Zahvalo mi je izreči naši vladi, centralni kakor pokrajinski, zahvalo, zlasti naši narodni vojski, ki je brez pomisleka stopila v vrste sokolske ter si v bratskem sodelovanju osvojila misel sokolsko; zahvala vsej naši javnosti, ki je razumela pomembnost
Соколскн Гласиик	26
prireditve ter jo smatrala, kakor nekdaj Grki svoje olimpijske igre, kot častno zadevo vsega naroda.
In sedaj naj bi izrekel zahvalo Vam, bratje in sestre, pa ne vem, kje bi pričel. Moral bi Vas imenovati vse, vse Vas bi ate in sestre od Triglava pa doli do Skoplja. Vsakdo je prispeval po svojih najboljših močeh. Da je stal naš tehnični odbor na višku svoje naloge, mi ni treba omenjati posebe. Lokalni zletni odbor pa je prekosil samega sebe v izredni požrtvovalnosti. Vas vse je vodila ljubezen do sokolske ideje.
Ne zaradi sebe samih, zaradi stvari, zaradi ideje sokolske, ki smo jo hoteli prikazati svo,emu narodu v vsej njeni lepoti in čislosti in v njeni bistvenosti, in zaradi tega naroda samega, ki si je osvojil misel sokolsko, da ga predstavimo tujini kot kulturni činitelji, brez katerega se ne bodo več smeli sklepati nobeni mednarodni računi. A še nekaj smo hoteli, hoteli smo afirmirati politično misel Sokolstva, misel o ujedinjenju našega naroda v edinstveni njegovi državi. Ta afirmacija se je nam popolnoma posrečila, ta je kot taka pripomogla k konsolidaciji notranjih naših razmer ter k učvrščenju prestiža naše države.
To stran pomembnosti zleta je mogla pojmiti naša celokupna vlada, naš kralj, ki je spo.itano naslonil na Sokolstvo uprav kraljevske besede. Last nou least, na| mu današnja skupščina izrazi našo najudanejšo zalivalo, (Živel kralj/. Naj si njegove dragocene besede vsakdo zapiše v svojo dušo, naj jih ponavlja, kakor vsakdanji evangelij, naj te spremljajo ob vsakem tvojem ravnanju, da se boš izkazal vrednega, kakor naj višjega odlikovanja, ki se je moglo doseči.
Zkt nam je vrgel v naročje veliki moralni zaklad. Storili bi neodpusten greh ako bi ga ne hoteli ali ne znali iskorisliti. Poniža se nam delo, ki mora iti na širino (organizatoiičnoj in v globino, da postane intenzivnejše tako v celoti kakor v naših edi .icah v vseh granah ki jih dopušča misel sokolska. 1’rav v pričakovanju moralnega uspeha smo v pretečenem letu osredo-čili vso svojo delovno silo na čim dostojuejšo in čim popolnejšo zletno prireditev, puslivši za to dobo nekoliko na stran 0110 redno potrebno delo, ki edino po preteku več let omogoča tako veliko in vedno dovršuejšo prireditev Kar smo v tein pogledu v pro-šlem letu zamudili, moramo sedaj nadoknaditi v podvojeni meri.
Mimo enega dogodka minolega poslovnega leta ne morem iti moiče, tembolj ker je bil ta dogodek trpka kaplja v kupo naše radosti in našega ponosa. Del sokolskih društev na Hrvat-skem se je odcepil od JSS, poudarjajoč ekskluzivni plemenski značaj svojega članstva Zgodilo seje to po dolgotrajnih razpravah in po izčipni izmeni misli. Ud mnogih strani se nam je očitalo, na nismo takoj spočetka energišno presekali vsako pogajanje in i... pravijanje.
Starešinstvo in odbor se namenoma nista hotela prenagliti. Smatrali smo celo gibanje za trenutno, od političnih strasti razvneto zablodo, zanešeno od zunaj v dotična društva Bili smo mnenja, da bode pametna beseda, čas in iztreznenje listo zdravilo, ki je v takem slučaju najprimernejše. Bili smo tudi mnenja, da moramo opustiti vse, kar bi, četudi navidezno, izgledalo kot krivda na naši strani. Ugotoviti moram, da je bila naša taktika pravilna. Oni so bili v svoji intransigentnosti naposled prisiljeni, da so se sami izključili iz sokolske družine, ne samo iz Saveza, ampak iz Sokolstva sploh. Pogazivši eno lušne zaključke sokolskega sabora v Novem Sadu. ki so bili zanje sami glasovali, so prišli vprek z riajprvotnejšimi sokolskimi načeli.
Naša taktika nuni je dala prav tudi glede učinka. Učinek je minimalen v njihovi pozitivni nameri. Tudi v tej krizi se je izkazala sila id je sokolske, prestala jo je pozitivno in brez vsake škode za sokolstvo samo. Danes se oni zatekajo k posredovalcem, da bi jih ti spravili z nami. Na to samo izjavljam, in upam da ste z menoj ene misli: naše duri so vedno otvorjene. 1’ogoj je samo eden, da brezpogojno priznavajo načela sokolske, med katerimi disciplina sokolska ni na zadirjem mestu. (Pritrjevanje).
Ob želji, da bi tudi današnja skupščina rodila mnogo dobrega sadu, Vam vsem. ki ste prihiteli na njo od blizo in daleč, v pozdrav kličem svoj sokolski „Zdravo!"
Govor staroste je skupščina sprejela z viharnim ploskanjem.
Br. starosta se zahvali jugoslovenskemu šasopisju, ki je rodevolje podpiralo Sokolstvo ter zlasti v priprav za zlet in med zletom stalo zvesto ob strani Saveza.
Podstarosta C. O. S. br. Stepanek se v navdušenom govoru zahvali za bratski pozdrav in povdarja, da je bil I. jugoslovenski vsesokoiski zlet krona sokolskega dela. Ostal bo v zgodovini Sokolstva in jugoslovenskega ter češkoslovaškega naroda svetla točka — znak medsebojnega bratstva in nerazdružljive zvestobe obeh narodov, češkoslovaške udeležnike je iznena-dila točna in brezhibna organizacija Jugoslovenskega Sokolstva. Želi, da bi imel zlet tako velike posledice, kakor je bil njegov uspeh ter zagotavlja skupščino, da je češko članstvo odneslo najlepše spomine in da se z radostjo in z navdušenjem spominja lepih dni, ki jih je preživelo za časa zleta v Jugoslaviji. Skupščina je priredila br. Stepaneku ponovno burne ovacije.
Poročilo br. tajnika dr. Fuxa:
lil. gavna skupščina JSS bi se morala vršiti v smislu pravil že v mesecu marcu t. 1., pa je bila po sklepu odborove seje preložena na čas po zletu. Zaradi tega podajani poročilo o delu Sokolstva v preteklem letu, ki je bilo v tesni zvezi s pripravami za vsesokoiski zlet. Bratje, ako govorim v nekaterih zadevah od-kuto, ne zametam s tem veliko delo, ki ga je izvršilo jugosloven-sko Sokolstvo Delalo se je mnogo, jako mnogo, a moja želja je,
da se popravi to, kar je slabega, zato govorim tudi o slabih straneh naše organizacije.
V	preteklem letu je praznovalo Sokolstvo 60-letnico ustanovitve češkega Sokolstva, .lugoslovensko Sokolstvo se je te proslave udeležilo s primernimi prireditvami. Poleg 60-letnicc ustanovitve češkega Sokolstva sta praznovala dva najodličnejša sokolska delavca 60 letnico njunega rojstva to sta starosta ĆOS dr. Scheiner in načelnik dr. Vaniček. Jugoslovensko Sokolstvo se je ob proslavi 60-lelnice imenovanih dveh spominjalo na najprisrč-nejši način ter izkazalo čast velikim sokolskim delavcem. Upamo, da jih obdržimo dolgo časa v sokolskem krogu, ki sta mu posvetila vse svoje življenje.
Zveza med češkoslovenskim in jugoslovenskim Sokolstvom se je v preteklem letu še bolj utrdila ter se je razširila s sprejemom Saveza češkoslovenskega Sokolstva v Ameriki. Predsedstvo Saveza je bilo poverjeno, da stopi v stik s Poljaki in Bol gari v svrho ustanovitve Slovanske sokolske zveze ha podlagi sokolskega programa. V isti seji je bilo sklenjeno, da se ustanovi v Pragi visoka sokolska šola ter se je poverilo br. dr. Va-nička, da izdela program te šole. Savez češkoslovaškega in jugo-slovenskega Sokolstva je dalje sklenil, da se vrši leta 19 z5. v Pragi I. vseslovanski sokolski zlet in leta 1926. pohod slovanskega Sokolstva v bojni opravi na Kosovo polje. Naloga naša je, da začnemo s temeljitimi pripravami za obe prireditvi ki naj bosta dve sijajni manifestaciji vsega Slovanstva. ČPško Sokolstvo je v preteklem letu storilo eden najvažnejših korakov v tem, da je vpeljalo v svoji organizaciji enotno članstvo. S tem je obvezna telesna vzgoja za vse članstvo V preteklem letu je imelo češko Sokolstvo veliko prireditev v Moravski Ostravi, katere se je udeležil kot zastopnik jugoslovenskega sokolstva starosta br. dr. Ravnihar, žal je morala odpasti udeležba večje deputacije našega Sokolstva radi nastalega železniškega štrajka v, Nemški Avstriji. Glavnih odborovih sej ĆOS se je udeležil kot zastopnik našega Sokolstva br. tajnik S.iveza. Stiki med našim in češkim Sokolstvom so bili najprisrčnejši in sta obe organizaciji v vseh vprašanjih delovali skupno v najlepšem sporazumu. Naloga Saveza češkega in jugoslovenskega Sokolstva v tem letu je, da skrbi za to. da se stiki med obema organizacijama še bolj poglobijo, da pridemo do popolnoma enotnega dela Želeti bi bilo, da se v tekočem letu udejstvi vseslovanska organizacija Sokolstva, ki naj bo podlaga tudi za politično zbližanje slovanskih narodov. Na Poljskem se je ustanovilo v preteklem letu zveza poljskega Sokolstva. žal da ni prišlo do večjih stikov med našim in poljskim Sokolstvvm. Udeležba na vsesokolskem zletu od strani poljskega Sokolstva je bila najprej napovedana, a pozneje preklicana. O luškem Sokolstvu danes radi vladajočih razmer še ne moremo
govoriti, z veseljem pa moremo konš‘atirati, da je zavladalo med ruskimi begunci v Ćehoslovaški in naši državi za Sokolstvo veliko zanimanje ter sodelujejo z velikim interesom v naših sokolskih organizacijah. Ruski Sokoli v naši državi so prevzeli nalogo izobraziti vaditelje ter ustvariti sokolsko literaturo, ki naj bi tvorila podlago za poznejše delo. Naš Savez jim gre v tem oziru na roko ter podpira kolikor je mogoče njihovo stremljenje.
Kot član mednarodne tekmovalne organizacije je prišel Savez v stik tudi z ostalimi mednarodnimi organizacijami, ki so združene v tej zezi. Veliko delo našega Sokolstva je bil sklep mednarodne zveze, da priredi ob priliki I. jugoslovenskega vse-sokolskega zleta mednarodno tekmo v Ljubljani. Jugoslovensko Sokolstvo je prevzelo s tem sklepom težko breme na sebe in mogoče je obstojal v krogih mednarodne zveze dvom, bodeli naša organizacija zmožna izvršiti vse priprave za mednarodno tekmo. Toda izvrstno uspeli uspeh mednarodne tekme je te dvome popolnoma razblinil, za kaj vsi udeležniki so odšli iz naše države nad vse zadovoljni z našo prireditvijo. Mednarodna tekma in tudi I. jugoslovenski vsesokolski zlet so povzročili, da ^sino prišli v najožje stike z ostalimi telovadnimi organizacijami in da so prinašali in še sedaj prinašaju tuji časopisi najugodnejša poročila o naših razmerah in o našem Sokolstvu. Jugoslovensko Sokolstvo si je priborilo pri mednarodni tekmi odlično drugo mesto. Naša naloga bo, da v prihodnjih letih te stike poglobimo ter jih razširimo. Vsekakor bo potrebno, da žrtvuje Savez v ta namen večje financielne prispevke.
Takoj po glavni skupščini v Osijeku smo začeli z intenzivnimi pripravami za I. jugoslovenski vsesokolski zlet. Na sedežu starešinstva so bili ustanovljeni razni odseki, ki so začeli s predpripravami. Vzlic temu je moralo posvečati starešinstvo veliko pozornost organizacijskemu delu v Savezu, kar je povzročilo, da smo imeli vso predzletno dobo dvojno delo, ki je bilo pa strogo ločeno eno od drugega. Vse to delo je bilo ovirano s sporom, ki jo nastal v Zagrebu in se je razširil med hrvaškim delom našega Sokolstva. Osiješka skupština je izročila zadevo saveznemu razsodišču, ki naj bi jo točno preiskalo ter izdalo končno rešitev. Razsodišče je začelo takoj z podrobnim delom vendar ni moglo zadevo v predpisanem roku končati, ker je bil sporni predmet preobširen in je bilo treba točne preiskave. Rasodišče je na podlagi preiskave izdalo dve razsodbi, od katerih se ena tiče spora med zugrebačko župo in sokolskim društvom na VVilsonovom trgu. druga pa splošnega spora med zagrebškim Sokolstvom. Razsodba razsodišča ni imela nobenega uspeha, kar jasno priča, da se hoče VVilsonov trg iz čistih političnih motivbv ločiti od našega Sokolstva, kar se je zgodilo Sokolsko društvo na Wilso novem trgu je javilo izstop iz Saveza z obširno spomenico in s
pozivom na somišljenike, da slede njihovemu zgledu. Nekatera društva, katerih je bilo pa malo, so sledila temu pozivu, predvsem ona v bjelovarski župi, katere vodstvo se je tudi pridružilo temu gibanju. V ostalem je ostal ta nastop Wilsonovega trga brez daljšega vpliva na razvoj našega Sokolstva, število društev in število članstva v Savezu se ni zmanjšalo, ker je na mesto izstopivših društev stopilo več novoustanovljenih društev. Isto tako je bila osnovana v Bjelovaru nova župa, ki je prevzela vodstvo v Savezu ostalih društev. Vzlic temu, da se je od nasprotne strani v časopisju napadel naš Savez, na najbolj nizkoten način, starešinstvo Saveza na te napade ni dalo niti najmanjšega povoda za nadaljne spore. Očitalo se nam je, da smo provzročitelji razpusta društva na Wilsonovem trgu itd , kar pa starešinstvo odločno odklanja, ker se principielno ne umešava v politične spore in se ne poslužuje takih sredstev.
Moč naše organizacije je v ideji sami, zato se ne poslužujemo sredstev, ki niso sokolska. Starešinstvo je v svojem proglasu točno povdarilo svoje staližče in stališče jugoslovenskega Sokolstva, kar je bilo za vsakeg.i, ki hoče in misli dobro, dovolj jasno, zato tudi ni odgovarjalo na vsakodnevne napade v vseh mogočih časopisih, ker bi morali ustanoviti v nasprotnem slučaju v to svrho poseben pisarniški oddelek Z veseljem moramo kon-statirati, da je bilo jedro naše organizacije — to so vežbači — odločno na strani jugoslovenskega Sokolstva in da so ti krepko vzdržali vsak napad na veliko idejo Sokolstva. To nam je najlepši dokaz, da je bilo naše stališče vedno pravilno in da je edino telovadnica naša prava šola. Iz Saveza je izstopilo do sedaj L7 društev zaradi sepiratističnega pokreta in 5 društev zaradi nedelavnosti. V nekaterih društvih je pa prišlo do večjih sporov, da se pa onemogoči nadaljne razdiranje naše organizacije, je starešinstvo na predlog društva in župe v takih zadevah potrdilo izključitev iz jugoslovenskega Sokolstva vseh onih članov, ki ne priznavajo naših načel in naše organizacije. Ves ta spor ima politično ozadje. Obstojala je nevarnost, da se zanese v naše vi ste politične spore, vendar se nam je posrečilo te namere odbiti in jugoslovensko Sokolstvo je vzdržalo svoja načela. Naj se nam očila to ali ono v tem oziru, res pa je, da smo stali vedno na stališču, da je Sokolstvo strogo nepolitična organizacija in da mora odločno odklanjati najmanjše umešavanje te ali one politične stranke v sokolske razmere. Istotako smo vzdržali v vsakem oziru svojo neodvisnost bodisi od vlade, bodisi od kogar drugega, ker se zavedamo, da smo samostojna, neodvisna organizacija Vse tozadevne napade in tozadnevna očitanja odtočno zavrašamo in naša naloga je, da se borimo proti vsakemu naj manjšemu poizkusu, ki nas bi hotel privesti v odvisnost od te aii one politične stranke. Tudi v tem oziru smo smatrali za ne-
potrebno dajati še posebne izjave, naša tozadevna načela so točno izražena v resolucijah sabora in skupščin v Mariboru in Osijeku. Kdor veruje, da more Sokolstvo delati proti svojim sklepom teh dveh najvišjih instanc naše organizacije, mu jo prosto, naše delo pa pojde brez ozira na to svojo smer, kakor nam določajo načela. Kakor je bil ta razcep v jugoslovenskem Sokolstvu žalosten pojav, vendar nas ni oviral niti najmanj pri naših pripravah za I jugoslovensko sokolsko olimpijado. Dela za I. jugoslovenski vsesokolski so vzlic temu napredovala, v raznih odsekih je bilo združeno čez 300 sokolskih delavcev, ki so z veliko ljubeznijo šli na delo. Pri pripravah za zlet smo se morali boriti z velikimi težkočami na vse strani ter smo morali predvsem z vsemi mogočimi sredstvi na merodajnih mestih razlagati pomen zleta in njrga obseg. Povdarjati moram, da smo pričakovali v gotovem oziru več podpore od merodajnih faktorjev, to pa ne toliko v li-nancijalnem oziru, kolikor v drugih organizacijskih zadevah, ki bi i e stale nobenih gmotnih žitev. Očita se nam od strani nasprotnikov. da se nam je dalo na razpolago milijone in milijone in da je priredila ta zlet država na svoje stroške. Konšlatir.iti moram da nam je dala vlada vsega skupaj pedporo v znesku Din. . 00.000'— in da ni prispevala za druge zadeve nili z najmanjšo podporo. Pri raznih ministarstvih smo šele po dol'ih j n po večkratnih pestedovanjih zadobili nekatere ugodnosti, medte m ko se nekatera ministarstva naše prošnje kratkomalo odbila V nekaterih zadevah smo morali vložiti 2 krat do 3 krat prošnje, da se nam je deloma ugodilo, deloma pa tudi ne. V tem oziru moram izreci na tem me.-;tu odkrito sokolsko zahvalo ministru Puclju, ki nas je v vsakem ozru tako izdatno podpiral, da se imamo njemu v prvi vrsti zahvaliti, da smo marsikaj dosegli, kar drugače gotovo ne bi. Zahvalo moram izreči tudi bivšemu predsedniku skupščine dr. Ribaru, in minisiru na raspoloženju Ljubi Jovanoviču, ki sta nas istotako požrtvovalno podpirala. Dela in priprave za zlet so zahtevala tudi nekaj žitev od So kolstva samega, ki je prevzelo veliko prireditev na svoje raine. Žai, moram konštatirati, da je Sokolstvo stoiilo v tem oziru dosti premalo. Vse naše prošnje, naši pozivi na Sokolstvo in naše zbiralne akcije so prenesle od strani Sokolstva malo. Jasno je, da leži v tem oziru vse breme na ramah starešinstva in zletnega odbora in uko ne bi našli izdatne potpore pri ljubljanskem sin-dikalu barik, ki nam je pri-kočil z večjim brezobrestnim posojilom na pomoč, sploh ne bi mogli izvišiti svoje naloge. Garancijski fond, ki je bil določen za kritje eventualne izgube, niso vsa društva niti vplačala kar je dovolj žalostno dejstvo za samozavest našega Sokolstva. Medtem ko je bilo češko Sokolstvo ponosno na to, da sme prispevati z majhnim prispevkom za kritje stroškov svoje olimpijade, ni naše Sokolstvo sprejelo toga sklepa s tisto ljubez-
nijo, ki jo zasluži. Z istim neuspehom je končala tudi naša nabiralna akcija prostovoljnih prispevkov in razprodaja sokolskih razglednic, brošur, časopisov itd. Financielna stran naše organizacije je ena najbolj žalostnih zadev, ker ji Sokolstvo posveča najmanj pozornosti in ostajajo vsi opomini brezuspešni. Ista je zadeva s porezom, katerega društva in župe po večini sploh ne plačujejo ali pa plačujejo šele na večkratni pritisk blagajnika. O vseh podrobnih pripravah za vsesokolski zlet, ne bom poročal, ker so vsa dela razvidna iz Sletskega Vestnika. Hočem se omejiti samo na najvažnejše zadeve.
Zletni odbor je, ko je prevzel organizacijo zleta, pričel izdajati Sletski Vestnik v 10.0J0 izvodih. Sletfki Vestnik se je izkazal kot jako potreben list in je izborno služil svojemu namenu. Žal, da je tudi v tem oziru vladalo med Sokolstvom tako malo zanimanja, da smo morali skrčiti naklado na 6.000 izvodov. Češko Sokolstvo se je odzvalo našemu vabilu na zlet v tako ogromnem številu, da je moralo predsedstvo ĆOS število prijavljenih reducirati iz tehničkih vzrokov. Žrtve češkega Sokolstva v tem oziru so bile velike, za kar mu je starešinstvo izreklo najiskrenejšo zahvalo v imenu celokupnega jugoslovenskega Sokolstva. Pri pripravah za ta veliki zlet češkega naraščaja in Sokolstva je neumor-Ijivo sodeloval br. Stepanek, kateremu izrekam najiskrenejšo zahvalo. Zlet češkega naraščaja in Sokolstva v Jugoslavijo nam ostane v vednem spomina ter bode imel najlepše posledice za nadaljni razvoj Sokolstva. I. jugoslcvenski vsesokolski zlet je končal s popolnim uspehom ter je pokazal moč našo organizacije. Nujno potreba je, da zberemo vse skušnje, ki smo si jih pridobili pri tej pnredijvi ter jih porabimo v spolnitev naše organizacije.
Splošen položaj v upravnem oziru v našem Sokolstvu ni baš ugoden. Po zletu oz. že pred zletom je vladalo v naših žu-pah v upravnem oziru veliko brezdelje, zato so se društva obračala v vseh zadevah direktno na Savez. Odstopili smo te zadeve župam v rešitev, ki jih pa navadno niso izvedle, zato so prihajal razne pritožbe na Savez. Zupe bi se morale zavedati, da tvorijo v naši organizaciji najvažnejši del organizacije ter posvetiti sokolskemu delu več pozornosti. Smo danes še v tem položaju. da je obstoj marsikaterega društva od podpore župe. Isto tako je opažati, da raste v okrajih oruh žup, ki nič ne delajo, število nasprotnikov, da se razvija v društvih malodušnost in da zanimanje za sokolsko delo pada. Oni župni funkcionarji, ki ne-čejo ali ne morejo opravljati sokolska dela, naj ne prevzamejo ča-tnih mest ter naj odstopijo ta mesta onim, ki hočejo delati.
1* meljito sokolsko vzgojo v posameznih društvih jako pogrešamo. Sp.osno opažamo, da se vzgoji v telovadnicah posveča vse premalo pozornosti, istotako je skoraj povsod stik med članstvom,
ki telovadi in onim, ki ne telovadi, tako majhen, da je vzgoja sokolskih delavcev minimalna.
Društva in župe se pritožujejo, da nimajo delavcev, da manjka vaditeljev in da pada zanimanje za sokolsko delo. Pre pričan sem pa, da je glavni vzrok temu pomanjkanje sistematična vzgoja v društvih. Vsa društva in župe hitijo le za finan-cijelnim uspehom; v poletnem času se vrši zlet za zletom, telovadci hite od enega javnoga nastopa do drugega in marsikateri brat in sestra nima v letnem času niti ene ure proste, ki bi jo mogel porabiti zase. Javni nastopi se vršijo dostikrat samo radi finuneijalnega uspeha, na kakovost nastopa se ne ozira. Društva, ki nimajo skoraj nič telovadcev, prirejajo .javne nastope samo s pomočjo drugih društev. Večina društev stremi zatem, da si postavi lastne sokolske domove in pri tem porablja vsa sredstva, da pride do denarja Društva in župe so preplavljena z različnimi srečkami, prošnjami itd., starešinstvo prihajajo dan za dnevom prošnje za financijelno podporo posameznim društvom. Razumemo popolnoma stremljenje posameznih društev, da se osamo-svoje si napravijo lastne domove, nabavijo orodje itd. Vse to nam je razumlivo. toda jasno moramo izpovedati da tako ne sme iti dalje, brez ozira na to, more li delovati to ali ono društvo. Najprej vzgoja članstva, potem pridejo šele druge zadeve. Mnoga društva, ki so si postavila sokolske domove, so se pri tem tako zadolžila, da se moramo bati, da bodo ti domovi prodani in preidejo v druge roke. Take žrtve nimajo nobenega uspeha in bolje bi bilo, da je delovalo dotično društvo s skromnejšimi sredstvi za vzgojo svojega članstva. Večni izieti izčrpavajo naše članstvo v telesnem in financijalnem oziru, izčrpavajo pa tudi društva zlasti v financijelnem oziru tako, da ne morejo posveti drugemu delu tiste pozornosti, kakor bi je lahko v slučaju, da ne mečejo denarja dostikrat za popolnoma nepotrebne in nepomembne javne nastope. V tej zadevi bo morala skupščina storiti posebne sklepe. Za prihodnje delo mora veljati naše načelo, da se vpelje v vsa društva veliko več vzgojnega dela. Pomanjkanje vaditeljev v vseh župah in društvih je tako veliko, da moramo temu takoj odpo-moči, ako hočemo skrbeti za nadaljni razvoj Sokolstva. Pri sprejemanju novega članstva posvečajo društva dosta premalo pozornosti.
Zgodilo se je, da so se vrinili v naše vrste elementi ki hočejo samo izrabiti trenutni položaj ter izkoriščajo Sokolstvo v osebne interese. Zato se tudi ponavljajo izključitve iz vsega Sokolstva v vsaki številki Glasnika, kar je slabo znamenje. Pri društvih je pa opažati dostikrat tudi drugo veliko slabost, da se v nekaterih krajih preveč zanašajo na pomoč od strani raznih oblasti. V tem oziru prihajajo pogoste pritožbe društev na starešinstvo, ki so pa dostikrat popolnoma neopravičene. Sokolska
društva morajo imeti v vsakem oziru popolno samostojnost ter morajo sama delovati. Delati morajo z onimi sredstvi, ki jih imajo na razpolago, ne pa zahtevati nekaj, do česar nimajo pravice, in kar ubija veselje do dela med članstvom. V tem oziru si moramo biti popolnoma na jasnem, da mora Sokoistvo v vsakem oziru biti neodvisno ter iti po svojih začrtanih potih. Članstvo ne sme pričakovati nikake podpore od te ali one strani, izvršiti mora svojo dolžnost samo kot članstvo sokolske organizacije To pričakovanje različnih podpor od strani države
i	t. d. je povzročilo tudi mnogo nedelavnosti med Sokolstvom, zato moramo javno povedati svoje mnenje, da smo in hočemo biti navezani le na lastno delo in na lastne žitve. Ne zahtevamo od nikogar nobene miloščine, zahtevamo samo to, kar nam gre kot dižavljanom in narodni organizacij'.
Savez je izdajal tudi v preteklem letu Sokolski Glasnik. Vcsnik TO, Sokoliča in za dobo zleta Sletski Vesnik. Ti naši časopisi imajo med članstvom premalo naročnikov in konštati-rati moramo žalostno dejštvo, da niti glavni funkcijonari društev in žup ne poznajo dostikrat teh časopisov. Zupe Ljubljana I., Maribor, Celje, Zagreb skupno z župo Rijeka ter Novi Sad izdajajo svoje lastne župne Vestnike, kateiih vsebina se nanaša predvsem na župne zadeve.
V	preteklem letu je bilo ustanovljenih 34 društev. V nekaterih krajih so se ustanovljavala društva, za katera ni bilo nobene podlage, zato so ostala samo na papirju. Zupe dostikrat niti ne vedo o obstoju nekaterih društev, zaradi tega je zelo otežkočeno voditi točno evidenco vseh društev. Dogodilo se je ponovno da dve poročili župe nista bili enaki. Sokolstvo se najslabše razvija v Crnigori, ker primanjkuje potrebnih voditeljev. Isto velja za Bosno in Hercogovino, za Bačko, Banat in za Srbijo. Mnoga društva hirajo in nazadujejo le zaradi tega, ker primanjkuje vaditeljev.
Pisarna JSS je prejela v tekočem letu okoli 2500 dopisov za Savez ter odposlala okoli 3000 dopisov. Za zlet je prejela pisarna okoli 4500 dopisov ter jih odposlala okoli 5<J00, torej je prejela in odposlala okoli 15 000 dop’sov. Število teh dopisov aanto na sebi že znači, kako je organizacijsko delo v Savezu naraslo ter je popolnoma jasno, da se mora pisarna v prihodnjem letu razširiti ter se mora nastaviti strokovni tajnik, ki bo vodil pisarno.
Naša sokolska literatura se v preteklem letu ni dosti pomnožila, kar je žalostno .dejstvo. Starešinstvo je že ponovno sklepalo in razpravljalo o zadevi naše literature, ker je prepričano, da je naša sokolska literatura pomanjkljiva ter je neop-hodno potrebno temu odpomoči. Toda pri vsi naši dobri volji je manjkalo za to potrebnih sredstev. Zanimanje Sokolstva za
literaturo je tako majhno, da se proda le minimalno število brošur, tako da Savez nikdar ne krije stroškov za izdane knjige. Ti stroški so pa danes tako ogromni, da jih Savez ne more zdržati, zato smo morali ustaviti vsako nadaljne izdajanjenovih knjig. Da bi se blagajne Saveza v tem oziru nekoliko razbremenila, smo ustanovili Jugoslovensko Sokolsko Matico kot zadrugo, ker smo upali, da dobimo dovolj denarnih sredstev za nadaljno izdajanje knji'g. Toda kakor vedno v iinancijelnih zadevah, tako smo bili tudi pri Matici bridko razočarani, ker se vičina žup in društev našemu pozivu sploh odzvalo ni. Žalo=tno dejstvo, ki ga pa moramo konštatirati.
Prosvetnemu delu starešinstvo v preteklem letu zaradi pre-obilega dela za zlet ni moglo posvečali tiste pozornosti, ki je potrebna za to delo. Vzlic temu so se vršila v raznih društvih številna in lepa predavanja. V prihodnjem letu se mora posvetiti temu delu več pozornosti, nujna potreba je, da se izvede organizacija tega dela v sporazumu z tehniškimi odbori drušfev, žup in Saveza, ker le tedaj bo imelo to delo zaželjeni uspeh.
Sokolski telovadni sistem je bil tekom leta vpeljan v šole in v vojsko. Toda vse to je ostalo samo na papirju, ker se na merodajnih mestih ni vpoštevalo naših prošenj, da se skrbi obenem tudi za vzgojo telovadnih vaditeljev. Toliko časa, dokler merodajni faktorji tega ne izprevidijo, so vsi tozadevni razglasi in vse tozadevno govoričenje o naklonjenosti napram Sokolstvu brezpomembni Že na skupščini v Osijeku so bili sprejeti predlogi o ustanovitvi tečajev oz. šol za vzgojo telovadnih učiteljev ter so bili predloženi rninistarsvu prosvete s prošnjo, da jih reši. Konštatirati moramo, da se ni do danes v tem oziru prav nič stoiilo, da smo, žal, dognali, da na večini šol niso niti sistemizirana mesta za telovadne učitelje in da se v nekaterih krajih naše države o telesni vzgoji med šolsko mladino sploh govoriti ne smore. Predložili smo ministrstvu prosvete poročilo v tej zadevi ter naknadno predložili načrt o ustanovitvi šole za telovadne učitelje in upamo, da se ta zadeva v bodočnosti uresniči, isto velja za vojaštvo, ki je sprejelo sokolski sistem telovadne vzgoje. Vse je ostalo samo na papirju ker v armadi primanjkuje poveljnikov, ki bi sokolski telovadni sistem poznali in bi ga mogli izrabiti Češka armada ima svojo telovadno šolo, pri nas se na to zadevo še ne misli, želeti bi pa bilo, da odpošlje vojno ministrstvo vsaj nekaj oficirjev v telovadno šolo češke armade, isto tako bo moralo pa tudi Sokolstvo v največji meri posvetiti vzgoji vaditeljev vso svojo pozornost ker le v tem nam je dana garancija za uspešni nadaljni razvoj Sokolstva. V ta namen bo pa moralo Sokolstvo žrtvovati več v financijelnem oziru ter bo moralo one izdatke, ki jih do sedaj uporabljalo za različne izlete porabljati v* to svrho. V preteklem letu se je vršil v Pragi va-
diteljski tečaj ČOS za moške in ženske, na katera so bili sprejeti tudi naši vaditelji. Žaiibog, da se za moški tečaj ni odzval niti eden vaditelj, za ženski tečaj pa samo tri vaditeljice. V preteklem letu je Sokolstvu naklonjeno časopisje, prinašalo vsa poročila starešinstva in o Sokolstvu sploh jako obširno in točno. Vsem tem časopisom bodi izrečena iskrena zahvala, kakor je to tudi že br. starosta v svojem govoru omenil,
S tem končam svoje poročilo poživljajoč vse, da se združite k neumornemu delu za prospeh jugosiovenskega Sokolstva.
Poročilo je bilo z živahnim odobravanjem sprejeto.
Br. starosta izreče br. tajniku za njegovo neumorno delo zlasti pa kot glavnemu tajniku zletnega odbora, pri katerem je z nesebično požrtvovalnostjo deloval, bratsko zahvalo. (Soglasno pritrjevanje).
Br. dr. Vidovič (Sarajevo) predlaga, da se tudi tajniško poročilo pred skupščino razmnoži in predloži delegatom, Brat starosta omeni, da je to težavno, ker je poročila možno izdelati šele tik pred skupščino. Predlog se bo po mogočnosti upošteval.
Poročilo Savezneg blagajnika br. Kajzeija:
' Dohodki:
Blagajna 21. junija 1922.......................... 19.714.50
Porez....................................  •................ 42.526.—
Zavarovalni fond................................... 3.294.—
Strokovne knjige in sokolske	edicije... 186.132.74
Darila.................................................. 14.C.08 87
Obresti . . •....................................... 461.54
Upniki.................................................. 13 440,82
Din.. . . 28U.378 47
Izdatki:
Poština, pisarniške potrebčine,	kurjava in razsvetljava	22.655.32
Potni stroški.............................................. 25.090.50
Plače in nagrade........................................ 36 330.63
Strokovne knjige in sokolske	edicije... 195.600.82
Najemnina saveznih prostorov........................ 345.—
Poštni čekovni zavod........................... 1.346.81
Ročna blagajna..................................1.0U9.39	2.356.20
Din.	.	.	.	280.37o.47
Aktiva:
Inventar........................................... 25.000.—
Knjige in druga zaloga............................. 71.556,—
Dolžniki inkl.	zaostali porez........................... 25.954.6&
Poštni čegovni zavod........................... 1.346.81
Ročna blagajna................................. 1.009.39	2.356.20
Din.	.	.	.	124.806.83
Pasiva:
Upniki (čk 24.428.60)............................. 48.857.20
Upniki............................................ 13.440.82
Imovina 30. septembra 1922........................ 62.568.81
Qin.	.	.	.	124.866.88
Kakor razvidno iz predloženega računskega zaključka, izkazuje blagajna koncem septembra t. 1. Din. 11.084.62 primanjkljaja. napram zaključku pretečenega leta Din. 19.714.50 prebitka. Vrrok temu je v pivi vrsti neredno vplačevanje saveznih prispevkov in pa razmeroma ogromni izdatki za poštnino, kateri hi znašali gotovo polovico manj, ako bi župni in društveni blagajniki in tajniki vesno izvršivaii svoje posle.
Zaostali porez. kolikor je pač mogoče iz pomanjkljive statistike ugotoviti, znaša še približno Din. 12.000.— Pri tej priliki naj omenim, da vplačani zneski za porez niti iz daleka ne soglašajo s statističnimi številkami, ki so navodno dokaj večje; za nas pa so merodajne pri vplačanju poreza V smislu sklepa skupščine v Osijeku, plačati je poleg poreza letno od vsakega člana 50 p. v zavarovalni fond. Kakor je razvidno iz računskega zaključka, so društva na to popolnoma pozabila, zakaj v ta fond je vplačanih za tekoče leto samo Din 3294.—. Je to stvar župnih blagajnikov, da od svojih društev zahtevajo pravočasno poravnavo poreza in prispevka v garan. fond, katere zneske imajo diuštva nakazati župi, župa pa s točnim seznamom Sa vezu. to pa že takoj v začetku vsakega leta. Navzoče župne zastopnike prosim, da v svojih župah posredujejo, da se tudi v tem ozuru napravi red.
Na današnjem programu je med drugim tudi proračun za bodoče leto; iz navedenih razlogov — zaradi skrajno pomanjkljive statistike — je sestava proračuna nemogoča, gotovo pa je, da zaradi vedno rastočega delokroga ter predvidenih večjih izdatkov za preonjački tečaj in drugo, dosedanji prispevki ne bodo zadoščali, zato predlagam sporazumno z ostalimi člani starešinstva glavni skupščini povišanje letnih prispevkov od Din. 1.— na Din. 2.—. prispevki pa morajo biti v plačani skupno s prispevki v zavar. fond v smislu člena IV. Saveznih pravil najkasneje do konca junija vsakega leta.
Brate delegate pa bo brez dvoma zanimalo tudi finančno stanje zletne blagajne. Sem v položaju, da glavni skupščini podam približno sliko zletnih financ, končni efekt pa je odvisen od prodaje zemljišča in tribun.
Približna bilanca vsesokolskega zleta:
Aktiva:
Zemljišč . Tribune . Zaloga . . Predujmi . Terjatve . Blagajna . Saldo . .
1.000.000 —
.750.000.-138.000.-182924.20 21.834.70 16.286.37 368 098.03
Din. . . . 2,477.143.30
Pasiva:
Ljubljanska kreditna banka................................. 417.500.—
Brezobrestno posojilo ... •................................I,1250u0.—
Garancijski fond........................................159 935.87
Zakotnik Ivan........................................... 392 509.18
Tipografija, Zagreb........................................ 71.198.25
Upniki..................................................31 i.000,—
Din. . . . 2,477.143,30
Denarni promet do 12. oktobra znaša Din. 22,716.827.—
Omenjam, da v zletni garancijski fond doslej še niso vplačala vsa društva, zato prosim, da župe pozovejo svoja društva, da nam tozadevne zneske naknadno nakažejo, ker ne moremo delati izjem.
Ako se bo ta garancijski fond župam, oziroma društvom povrnil, se danes seveda še ne ve, vendar pa je mnogo upanja, kar dokazuje predstojeci obračun, ki pa še ni končnoveljaven.
Pripominjam, da se s primernimi zneski poleg Prve hr-vatske štedionice prispevale izključno samo ljublanske banke, ki so nam stavile na razpolago Din. 2,000 000.— brezobrestnega posojila poleg tega pa zagotovile tudi še izdatno podporo, upravičeno smemo tedaj upati, da se bodo naši svoječasni prošnji odzvali tudi še zagrebški in beogradski denarni zavodi.
Nabiralne pole, ki so bile razposlane na župe in društva, naj se vrnejo Savezu, in sicer prav vse tudi one, na katere se ni ničesar nabralo, to je treba izvršjti takoj v svrho kontrole. Da se nam ne povzroča nepotrebnega dela in da prištedimo poštnimo vse navzoče župne in društvene zastopnike, da posredujejo v svojih župah oziroma društvenih, da se še neplačani računi za razglednice. Sletski Vestnik i t. d. nemudoma, brez odlašanja poravnajo, ker likvidacijski odbor nujno rabi denar. Poravnajo pa naj se tudi Savezni računi, ki izvirajo še iz leta 1920. in to po večini za koledarje. Konično apelujem še enkrat na vse nazoče, da širejo v svojih društvih in med članstvom sokolski tisk, ki ga je v Savezu dovolj na raspolago- Opozarjam nadalje na preostalo zalogo sokolskih razglednic. Vsak Sokol, vsaka Sokolica uporaljaj pri vsaki priliki edinole sokolske razglednice. V zalogi so tudi še zletni znaki, in sicer po Din 3 — ter mali zletni lepaki po Din 6.— Savez je založil tudi sliko našega prvega staroste br. dr. Ivana Oražna ter sliko našega načelnika br. dr. Murnika. Vse to smo že v Sok. Glasniku razglasili, kar pa so bratje gotovo prezrli.
Brat Petrovič, Osijek, vpraša ali je v zletnem obračunu všteta tudi državna podpora Br. blagajnik pojasni, da je v računu upoštevana prva državna podpora Din. 300.000—. Br. dr Fettich, Ljubljana vpraša, če je všteta vrednost tribun in zemljišča. Br. blagajnik odgovori, da je vse upoštevano. Br. Smrtnik, Celje apelira na navzoče delegate, da propagirajo v svojih oko-
liših razpečavanje sokolskega blaga (razglednice, slike, lepake itd., da s tem pripomorejo za čim hitrejše kritje ogromnih zletnih izdatkov.
V	imenu računskih revizorjev poroča br. Deu: Bratska skupščina. Podpisani revizorji smo dne 12. t. m. pregledali celokupno poslovanje uprav-ništva Sokolskega Glasnika ter saveznega blagajništva, primerjali zaključne račune s kjigami in našli vse v najlepšem redu. Postavka „Inventar" je sicer vzeto z okroglo svoto v bilanco, kar ni bilo mogoče doslej preceniti detaljno vsega inventarja, shranjenega na različnih mestih. Vsekakor pa je cenjeno premoženje z minimalno svoto. Z ozirom na lep red v blagajniškem poslovanju, koje zahteva izredno požrtovaino delovanje, predlagano, da izreče bratska skupščina neumornim sokolskim delavcem zahvalo ter da se br. blagajniku podeli absolutorij (odrješnica) za preteklo poslovno dobo. Br. starosta da predlog br. blagajniku, da se poviša savezni prispevek od Din. 1- na Din. 2 — na glasovanje. — Predlog se sprojme brez ugovora. Br. starosta izreče br. blagajniku zahvalo tizorno in točno poslovanje, zlasti pa kot načelniku zletnega finančnega odseka. Skupščina spremlja zahvalo z živahnim odobravanjem Poročilo Saveznega načelnika br. dr. Murnika bo priobčeno v Vestniku T. O. Poročilo br. načelnika je vzela vzela skupščina z viharnim odobravanjem na znanje. Br. starosta izjavlja: Pritrjevanje br. skupščine k poročilu br. načelnika je dokaz, da se strinjate z njegovimi izvajanji. V imenu skupščine izrekam br. načelniku in br. T. O. bratsko zahvalo za uspešno delo (Odobravanje).
Poročilo statistinega odseka poda br. Svajgar.
Bratska skupščina! Čast mi je, podati danes poročilo statističnega odseka o njegovem delovanju v 1. 1922. Plod tega dela je statistično poročilo o stanju Saveza koncem leta 1921. Kakor lani, moram tudi letos ugotoviti, da v Savezu še vedno nima cela vrsta društev smisla za red glede izpolnjevanja svojih dolžnosti, kar se tiče poročanja statističnemu odseku. Lansko leto smo vsa ta nemarna društva še zavlčali Letos pa velja, da jih javno označimo, da bodo bratje župni delegati vedeli, kakšna društva imajo po župch. Četudi so bile pole razposlane vsem društvom, vkljub raznim urgencam in na koncu leta celo telegrafičnim priganjanjem se niso odzvala sledeča društva: Župa Banjaluka: Bosanski Kobaš, Bihač 3, župa Beograd. Smederevo, Indjija 3, župa Bjelovar: Garešnica, Daruvar. 2, župa Kranj. Žiri 1, župa Ljubljana: Brezovica, Kamnik-Preserje, Mengeš, Moravče 4, župa Mostar : Gacko, Ljubinje, Stolac Metkoviš. Opuzen, Potomje, Zelenika, Risanj 8, župa Niš: Pirot, Leskovac, Bela Paianka 3, župa Novi Sad: Tovariševo, Som-bor, Titel 3, župa Novomesto: Št. Janž, Ruprčvrh, Toplice, Gradac, Straža, Adlešiči, Bojanci 7, župa Osijek: Brod, Djakovo, Našice, Nova Gradiška Osijek 5, župa Rijeka: Ogulin, Gospič 2. župa Split: Selca na Braču, Jelša
2,	župa Šabac: Valjevo, Šid 2, župa Šibenik: Tijesno, Rab, Betina, Skradin, Dubrava, Zaton, Bibinje 8, župa Vel. Bečkerek: Vsa župa, t. j. 15 društev vkljub ustmeni obljubi tajnika 15, župa Zagreb: Glina, Petrinja, Lipik, Iva-ničgrad, Brežice, Cerklje G, župa Zaječar: Negotin, Čuprija, Svilajnac 3, vsega 77.
Zupe, ki so popolnoma ispolnile svojo dolžnost so: Celje, Kragujevac, Maribor, Ljubljana L, Sarajevo, Skoplje in Tuzla brez vsakega poročila
so pa župe: Štip, Bitolj in Veliki Bečkerek. Osobito moram grajati župo Veliki Bečkerek, ki vkljub ustmenem zatrdilu tajnika, da pošlje pole, tega vkljub urgenci m storila, tako da pravzaprav ne vemo, ali župa sploh kaj dela, ali ima kaj društev in kaj članstva. — Prosim brate delegate, da spo-roče vsak v svoji župi doma, da je potrebno tudi statistično poročevanje, ako hočemo v vseh strokah vzornega delovanja.
Naš „Jugoslovenski Sokolski Savez“ je štel koncem leta 1921. — 26 žup z - 61 društvi. Nove župe so: Štip, Skoplje, Šabac, Šibenik; skupaj tedaj 4; v formiranj pa je še župa Bitolj. Potreba je nanesla, da se je v medsebojnem sporazumu Saveza, župe Kragujevac in društva Užice, dovolilo ustanovitev nove 27. župe Užice, z delokrogom na ozemlju bivšega san-džaka Novi Pazar. Bratska skupščina izvoli to vzeti na znanje.
Število društev je znašalo koncem leta 1920. samo 338, koncem leta 1921. pa 361. Apsolutni prirastek znaša 23 enot. Vendar pa moram pripomniti, da se je 1. 1921. ustanovilo 54 novih društev in odsekov. Ker pa je zaradi znanega separatističnega gibanja istopilo 14 drušev, 17 pa jih je bilo črtanih radi nedelavnosti — znaša faktični efektni prirastek 23 društev. Društva se dele po sedanjih pokrajinah sledeče: 1) Slovenija 135 društev, združenih v 6 župah, 2) Hrvatska 64 društev, združenih v 4 župah, 3) Bosna z Črno-goro 42 društev, združenih v 4 župah, 4) Srbija 69 društev, združenih v 9 župah, vštevši Bačko in Banat, 5) Dalmacija 51 društev, združenih v 2 župah. Ena župa se nahaja v Ameriki (Pacific), druga jugoslovenska američka župa je v Chicagi, pa ni še prijavila svojega vstopa v Savez.
Po številu članstva je največ društev, ki imajo nad 101 člana do 250. Imamo pa tri društva z nad 1000 člani, Ljubljana, Ljubljana I. in Zagreb I. Ostala društva so 4 z nad 500 člani,	27	nad	250, 78	nad 101, 42 nad 70,
55 nad 50, 54 nad 26 in 8 društev pod	25	članov.	Najmanjše Sokolsko
društvo je Obrenovac z člani, ki pa ima precej naraščaja. Število članstva: Vsi odsedaj naprej navedeni podatki temelje, na poročilih 277 društev, ki so poslala svoja poročila. Fiktivne številke so v oklepaju, vštevši 84 zamudnih društev.
Savez je štel koncem leta 1921. 29.837 (39.0B1) članov in 8.248 (10.749) članic, kar da skupno 3S.0S5 (49.810) članstva. Od članov je bilo 1929 (2501) ustanovnikov ali 6-7%, 18.675 (24.435) podpornikov ali 621% in 9.233 (19.659) izvršujočih članov ali 31'2%.	Članic	jo bilo;	146 (190) ustanovnic
ali 1.8%, 4.563 (5948) podpornic ali	55	i %	>n 3.593	(46111 izvršujočih ali
42.5%- Skupno je bilo 2075 (2591) ustanovnega (5.6%), 23.238 (60.383) podpornega (60.6'%) in 12.772 (16.636) izvršujočega (33.8%) članstva. Ena tretjina članstva je delala, % so le podpirale. Vendar se je razmerje napram letu 1920. izboljšalo, odstotek izvršujočega članstva je narasel od 31.9% na 33.8%	To	je	napredek,	ko bodi vsaj v tej	količini stalen.
Napredovali	smo	po številu članov od 24.560	na	29.837	ali	za	5.477 t. j.	22-5%
„	„	članic od 7.119	„	8,248	„	„	1.129 „„15.9%
„	„	članstva od 31.479	„	38.085	„	„	6.606	„„	21%
Na eno posamezno društvo je prišlo povprečno 106.4. člana in 30'8 članice, skupno 137 3% kar znaoi proti 1. 1920 tudi napredek (103.2) in 30'3 je 133 5).
Članov v kroju je bilo 2976 (3886), ali 32% vseh izvršujočih članov. Sokolsko članstvo je pripadalo sledečim velikim poklicnim skupinam: Poklic
Delavci	3119 (4180) ali	8 4% I	. 1920.	7.9% (in)
Kmetovalci	4005 (4285) *	10.6%		8.6% (in)
Učitelji	1778 (2295) „	4.6%	n	4-9% (-)
Dijaki	2817 (3684) „	7.4%	rt	5.6% (in)
Trgovci	3862 (4981) „	10.0%	r	O OO ss T
Obrtniki	4506 (5735) „	11.5%		13.2% (-)
Vojaki	598 (797) „	1-6%	n	T o o C7>
Akad. poklici	995 (1297) „	2.6»/,,	n	2-4% (in)
Trg nam.	1735 (2245) „	4'5%	v	5 4% (-)
Obrtniški nam.	7655 (.594) „	5 2%	Л	7-4% (-)
Svečeniki	201 (299) „	0.6%	„	05% (in)
Uradniki	6786 (8966) „	o OO	„	15.8% (in)
Zasebniki	5564 (7443) „	15.%	„	16.6% (-)
Iz tega preglada je jasno razvidno, da pripada sokolsko članstvo vsem poklicem, vsem slojem ter da je popolnoma neresnična trditev nasprotnikov Sokolstva, da je Sokolstvo samo iz takozvanih meščanskih slojev. Osobito razveseljivo je dejsvo, da se je baš število delavstva, kmetovalcev, dijakov, uradnikov in akademikov zvišalo za precej znatne odstotke.
Uprava’.: Društveni odbori so imeli skupno 3274 (4266) sej, članstvo pa 317 (413) skupščin. Denarni promet društev je znašal: dohodki 13,861.442 Din 51 p (18,000.000 Din), stroški pa 12,025.696 Din 37 p (15,500 000 Din), skupni promet tedaj 25,897 128 Din 88 p. Skladi za so-kolsae dome so znašali skupno 4, ,07.004 Din 09 p (5,252 000 Din).
Telovadnice: Izmed 277 (361) društev je imelo lastni dom 22 enot, 8! (132) jih je vežbalo po šolah, 151 197) po raznih najetih prostorih, kakor mestnih dvoranah, gostilniških salonih in sobah, po privatnih prostorih, skladiščih, barakah, skednjih, itd. itd. Zato je tembolj razveseljivo dejstvo, da si je 26 (31) društev uredilo lastno, 134 (170) pa najelo dobro, zračno letno vežbališče. To je dober znak pravega razumevanja telesne vzgoje. Kar se tiče orodja, lahko beležimo napram 1. 19^0. napredek, omogočen v glavnem s tem, da se je ustanovilo v naši državi tovarna za telovadno orodje St. Vidmar (prej Bašin in drug). Števifo orodja, osobito drogov, bradelj itd. je silno naraslo od I. 1920. Savez je štel: ?69 (340) »rogov, 262 (330) bradelj. 162 (206) konjev, 143 (185) krogovnih naprav, 35 (43) miz, — dalje 106 (125 koz, 212 (272) priprav za skakanje, 385 (475) blazin, ^030 (2650) ročk in bremen, 143 (185) plezal, 89 (125) ‘lestev, 170 (210) skočnih desk, 3:50 (4105) parov kijev, 5070 (6610) palic, 85 (12) gredelj, 89 (185) diskov, 208 (252) kopis 1134 (147o) praporcev itd. itd
V	telovadnicah je bila v 58, društvih ročna lekarna, 105 društev je imelo svojega društvenega zdravnika, pri 11 telovadnicah je bila kopelj, pri 21 pa prhe.
Strok, knjižnica, Društva so skupaj imela stokovnih knjig 7127 '9295); I. 1921. je bilo nabavljeoih 2250 (2933) knjig
Sokolski Glasnik	27
Ker je omenil že brat načelnik detajlno vse podatke o telovadni Statistiki, se omerimo le na primerjalne tabele.
Napredek je tudi tukaj vsestransko opaziti.
Na eno društvo pride: 4.7 prednjaka, 1.4 prednjačice, 23.2 telovadca,
11.4 telovadke, 16.3 dečkov in 11.4deklic, moškega oz. ženskega naraščaja, 28,3 dečkov in 2i.l deklic dece. Na povprečno 1 društvo pride skupno 112.2 telovadečih oseb. Povprečno redno je obiskovalo telovadbo 69.9 oseb ali 62.2%- V letu 1920. bilo razmerje na društvo 83,3 telovadeših, z rednim obiskom 57 9% ali 67%.
Glavni številni izkaz telovadnega delovanja.
1. Povprečno vpisanih		2. telovadnih dni
a) prednjaki	1294 (1686)	5676 (7398)
b) prednjačice 375-3 (489-1)		K47 (2,97)
c) vežbači	2420 6 (8367-0)	19834 (25 844)
č) vežbačice	31519 (4066-9)	12012 (1565.’)
d) dečki	4127-7 (5768-7)	i 531 (12421)
e) deklice	3103 0 (4042-0)	6979 (9094)
f) dečki	7784 2 (10142-2)	13324 (18 34)
g) deklice	5797 3 (7554-3)	10720 (13965)
skupno	30901-7 (39911-7)	73389 (95i10)
3.	celotni obisk	4. povprečno na uro
	29.088 ( 37.806)	599 6 (7818)
	7.629 ( 9 945)	186 9 (243-5)
	341.081 ( 444 481)	3985 2 (51912)
	147.770 ( 192.520)	2023 9 (2i 3i/9i
	197.749 ( 257.(549)	2673 6 (3480 6)
	151.893 ( 197.993)	20/5 4 (2825-4)
	334.921 ( 436 420)	4798-8 (6253-8)
	258.923 ( 337.423)	3695'6 (4815 6)
skupno	1,452.989 (1,866 487)	19206-6 (25198 5)
Javnih telovadb je bilo 223 (.278j.
Društva so imela odsekov: 133 (173) prosvetnih, 64 (67) pevskih, 58 (69) zabavnih, 70 (87) glasbenih, 90 (110) dramatičnih, 3(4) strelske, 13 (6) stavbnih in 2 zletna. Predavanj je bilo 536 (698), knjižnice pa so štele skupno 23 36 (30.419) poučnih in zabavnih knjig.
Sokolski Glasnik je imel 2325 (3027) naročnikov Sokolič pa 1073 (1461). Zabav je bilo 691 (850), iger 364 (450), pešizletov 545(615). Sokolstvo ima 4 kompletne godbe z ф možmi, 24 fanfar in 22 trobentaških zborov. K sklepu naj omenim še skupno število pripadnikov. Leta 1920 je stelo naše Sokolstvo 45.401 pripadnika ali vsakega 205 človeka v državi. Leta 1921. je število skočilo na abs. 59.205 (rel. 77.317) ali na vsakega 166. človeka v državi (32°/o. '3 804), Koliko šteje naše Sokolstvo žup in društev sedaj? 28 s 410 društv. Cenimo število članstva: 44.254 članov, 12.235 članic, skupno 56.489 oseb. Prednjakov bo 1915, prednjačic 555, vežbačev 9.503, vežbačic 4.118, m. n 6 552, ž. n. 4.701, m. d 11617, ž. d. 8.580, telovadečih 44'9'Vi). Pripadnikov 87.839 oseb.
k
Вг. starosta izreče br. Švajgarju kot Saveznemu štatistikarju br. zahvalo za pregledno poročilo. (Pritrjevanje).
O	upravi Sokolskega Glasnika poda sledeče poročilo upravnik br. Tošo Janjanin:
Račun razmjere za godinu 1921.
Aktiva.	Pasiva.
Račun blagajne	K 41.529' 14	Račun vjerovnika K 18.987 24
„	razno	„	3.9'4-2(1	„	subvencije	„	53.418-—
„	Vesnika	TO	,	955- -
*	poš. Ček.	zavoda „	15 239-40
„	Gubitak	„	10.687 50
K 72.405-24	K	72.405-24
Račun gubitaka i dobitaka 1921.
Gubitak.	Dobita k.
Račun	upav. stroškova	K	49.480i0	Račun	pretplate	K	219.104 50
,	gubit. i dob.	1921.	„	63.361-40	„	oglasa	„	13.828 —
„	štampe	„	137.865 —	*	dobr. pril.	„	5.707 —
komisija	,	1 379-51»
 	Gubitak za g. 1921.	„	10.68 r -50
K 250 706-5U	K	2^0.706 50
Inventar i neobračunati računi.
Neplačene pretpl. za Glasnik K 42.808-—	Nepredloženi računi K 42.850-
„	„za Vesnik	„	2.940—	Neobračunate pret-
Oko 500 kompl g.	Gl. 1У19.	„	18.000 —	plate	za Vesnik TO	„	18.093 —
„	50	„	„	„	1920.	„	1.800’—	Saldo	izravnanja	„	9.603-— •
„	100	„	„	„	1921.	„	5.001-
K 70.548—	K	/0 548-
Uprava Sokolskega Glasnika, koja danas izlazi pred br. gl. skupštinu, da joj podnese račun o svojem djelovanju u poslovnoj godini 1921. učinila je sve, da se materijalno stanje lista popravi te je odobrenjem bratskog Sa-vezriog Starešinstva povisila pretplatu za godinu 1921. na K 50—. No uz najbolju volju i napor nije to prema predloženoj bilanci upravi lista uspjelo iz čistih razloga, što je godišnja pretplaia za list omogučujuči tako pretplatu i slromašnijim članovima našega Sokolstva, još uvijek neznatna, što je papir i štampa tečajem godine poskupljivala i što društva i ostali pretplatnici nisu pretplatu plačali, kako bi se hartija cijelu godinu unapred osigurati mogla Za upravu lista je najteži i najmučniji rad oko utjerivanja pretplate, jer se često dogadja, da se za jednog pretplatnika-dužnika više izgubi na radnom vremenu i poštarini nego li dobije i za slučaj ako bi se dužna pret-plata i utjerala. To nastajcPzbog toga, što moga bratska društva u tom pravcu neidu ovoj upravi na ruku i što starešinstva bratskih župa osim župe „Ki-jeka-1 i još nekojih nisu vršila zaključak prošlogodišnje skupštine, da društva , obzirom na broj pretplatnika i plačanje pretplate iz društvene blagajne, po" četkom svake godine, od slučaja do slučaja kontroliraju. Uprava se lista tr-sila, da list pored raznih tehničkih i financijalnih poteškoča izlazi uredno
oko svakog prvog u mjesecu. U III. poslovnoj godini štampan je list u 4 500 primjeraka sa 29 štamparskih tabaka. Broj pretplatnika je bio zadovoljujući no mogao je biti i mnogo veći.
Razmjer pretplatnika po pokrajinama u prošle tri poslovne godine stoji
po piilici ovako:
	1919.	1920.	1921.
Slovenija	290	400	690
Hrvatska i Slavonija	650	1165	1310
Srbija	490	320	450
Bosna i Hercegovina	320	740	700
Dalmacija	120	280	410
Vojvodina	150	690	620
Inostranstvo	10	20	40
2030	3615	4120
Usljed neurednog plaćanja pretplate u ovoj poslovnoj godini i usljed istupa nekolicine separatističkih društava i pretplatnika iz Jugoslavenskog Sokolstva, koji su pretplatu većim dijelom ostali dužni, iznaša dosad ustanovljeni gubitak oko K 8.200-—, koji če iznos biti od stavke „Neplačene pretplate” u idučoj godini otpisan.
Pod stavkom .Neplačene pretplatea ima bratskih društava s ečim biojem pretplatnika, koja prošlogodišnju pretplatu još ni danas nisu podmi-rila i ako več nekoliko puta pismeno zamoljena i opomenuta bila. Istupom nekojih separatističkih društava i pretplatnika iz našega Sokolstv i e po zicija Sokolskog Glasnika obzirom na broj pretplatnika oslabljena, več naprotiv stoji danas Sok. Glasnik bolje nego ikad.
Konačno izveščujem bratsku skupštinu, da je uprava lista u svojoj II poslovnoj godini (1921) primila 2120, a otpremila oko 2950 pisarna i dopisnih karata i lako učinila sve, što je držala za najbolje i najkorisnije po razvitak Jugoslavenskog Sokolskog Glasnika i Sokolstva pa se bratska skupština moli, da ovaj izveštaj uzme na znanje.
Br. starosta izreče br. upravniku Janjaninu in uredniku dr. L. Popoviču zahvala.
Namestnik starosta br. Paunkovič poroča v imenu zadržanega brata dr. L. Popoviča, da zaradi obile zaposlenosti ne more nadalje prevzeti posle uredništva „Sokolskega Glasnika".
Br. dr. Zdolšek, Brežice, izjavlja: Na predkonferenci glavne skupščine je bilo zaključeno predlagati zboru delegatov, da se premesti uredništvo Sokolskega Glasnika na sedež starešinstva v Ljubljano. Dosedanje vodstvo Glasnika je neumorno delo br. dr. Popoviča, ki ima kot urednik neprecenljive zasluge za organizacijo Jugoslovenskega Sokolstva in Saveza. Predlaga, da izreče skupščina br. dr. Popoviču za njegovo nesebično in zaslužno delo odkrito priznanje in bratsko zahvalo. Predlog se soglasno in z odobravanjem sprejme. Br. starosta odredi, da se zahvala zabilježi v zapisniku.
Na predlog br. Žakule se izvršijo volitve v Savezno starešinstvo z vzklikom, in sicer: starosta dr. Vladimir Ravnihar, Ljubljana, I. namestnik dr. Lazar Car, Zagreb, II. namestnik Gjuro Paunkovič, Beograd, III. namestnik Engelbert G a n g 1, Ljubljana, načelnik dr. Viktor Murnik, Ljub-
ljana, I. namestnik Miroslav Ambrožič, Ljubljana, II. namestnik Miroslav
V	o j i n o v i č, Beograd, III. namestnik Branko Palčič, Zagreb, 10 odbornikov: Bogumil Kaj z el j, Ljubljana, Verij Švajgar, Ljubljana, Nande Marolt, Ljubljana, Ivan B a j ž el j, Ljubljana, Josip Č o b a 1, Ljubljina, Aleksander Kostenapfel, Ljubljana, dr. Riko F u x, Ljubljana, dr. Laza Popovič, Zagreb, Jaša Nenadovi č, Niš, Krsta D o n č e v i č, Osijek. Namestniki: Fran Š 1 a j p a h, Matija Ambrožič, dr. Jovan Hadži Julij Dev, Jožica Trdinova, Vilko Turk. Nadzorstvo : Josip M a 1 e n š e k, Franc Medic, Vinko Kocijan. Razsodišče: dr. Gustav Gregorin, dr-Dragotin T r e o, dr. Dinko Puc, Ludvik Avgust, dr. Pavel P e s t o t n i k, 3 namestniki: dr. Milan Šubic, Janko B 1 e i w e i s, dr Tone Jamar.
Predlogi:
O	izspremembi poroča br. Šlajpah. Ker so se društvena pravila podrobno predelala na predkoferenci in so se izpremembe točno določile, pro-čita referent spremenjene §§ 7,. 9. in 10. ki so najvažnejši in se glase: §7. Člani se delijo: a) vredne, b) dobrotvbrne (ustanovnike). Ostalo besedilo se spremeni v toliko, da odgovarja novi razdelbi članstva. § 9. Društveni člani in članice so popolnoma ravnopravni, izvzemši pravice glasovanja na glavni skupščini. Redni člani, ki pristopijo po 29. oktobru 1922., so dolžni do dovršenega 26. leta redno posečati društveno telovadbo, izjemo lako dovoli odbor samo v sporazumu s prednjačkim zborom. § 10. Vsak član ima pravico na glavni skupščini staviti predloge. Glasovalno in volilno pravico imajo v principu vsi člani, edino člani, ki niso bili nikdar telovadci, imajo to pravico samo tedaj, če so nepretrgoma 5 let člani društva, člani ki so dobro-tvorni (ustanovniki) večih društev, imajo aktivno in pasivno volilno pravico samo v onem društvu, kjer je njih stalno bivališče. Rednim članom do iz-izpolnjenega 26. leta, ki nepravičeno dalje časa ne posečajo društvene telovadbe, sme odbor na predlog prednjačkega zbora odvzeti glasovalno in volilno pravico.
Te in vse ostale izpremembe se soglasno sprejemajo. Obenem se sprejme tudi po referentu br. Šlajpahu predlagana sledeča resolucija: glavna skupščina JSS v Zagrebu sprejema izpremeihbe društvenih in župnih pravil,, kakor jih predlaga Savezno starešinstvo. Temu prepušča, da dogovorno s posameznimi župami stilistično formulira besedilo. Skupščina proglaša, da postanejo pravila v ogranizatoričnem pogledu pravomočna, kakor hitro so sprejeta in objavljena. Društva in župe so dolžne, da proglasijo izpremenjena pravila na prvi svoji redni glavni skupščini za veljavna. Saveznemu starešinstvu se naroča, da čimprej izda poslovnike za prednjaške zbore in prosvetna oddeljenja v smislu novih pravil. Pooblašča se, da izda pravila, poslovnike in važne organizačne zaključke Saveznih skupščin v posebni knjigi, ki je mora imeti vsako društvo in vsaka župa.
Br. Petrovič, Osijek, predlaga, da se pri pravilih natisne tudi odlok ministarstva za notranje posle z katerim bodo pravila potrjena. Sprejeto.
Br. tajnik dr. Fux poroča o predlogu Sokolske župe v Sarajevu glede protialkoholne propagande v Sokolstvu. Sklene se: 1) Da se mora vsak član sokolskega društva zavezati, da se ne bo upijanil, ker je to nedostojno za človeka. '-) Priporoča se opustitev točenja alkoholnih pijač v sokolskih druš-
tvenih prostorih. 3) Pri čisto sokolskih prireditvah, predavanih, igrah i t. d. katera prireja društvo samo za svoje člane, se ne smejo točiti alkoholne pijače. 4) Pri javnih nastopih se ne smejo prodajati alkoholno pijačo za časa javne telovadbe.
Br. načelnik dr. Murnik poroča o sklepih saveznega prednjačkega zbora. Skupščina je vzela vse sklepe brez ugovora na znanje in se soglasno izrekla sporazumna z njimi. Ti sklepi so:
1) v letu 1923. se ne vrši pokrajinski savezni zlet, temveč naj župe priredijo svoje zlete, v glavnem pa naj se posveti več pozornosti notranjemu delu in organizaciji.
2) O skautizmu: program skautizma je tuj način vzgoje brez poseb-ozira na naše razmere in telesna vzgoja v narodnem duhu in njegovo glavno sredstvo je telesna vzgoja. Uvesti skautizem v polnoin obsegu v Sokolstvo ne priporočamo. Kar se da prevzeti iz programa skautizma v prirodi je prevzeto v program našega naraščaja. Pri tem se zavedamo, da se v našem naraščaju združeni dijaki kakor tudi obrtni učenci, razentega mestna in podeželska mladina. Poleg tega ustanavljamo počitniško kolonijo za mestno mladino. Skautizem povdarja nravstveno vzgojo. Toda nravstvena vzgoja je bila v našem programu že davno pred skautizmom in jo stalno poglobujemo, vendar v sokolskem duhu in v sokolskih tradicijah, ki so se razvile na podlagi Tyrševe filozofije, t. j. filozofije malega in ogroženega naroda Sredstva, ki jih uporabljamo, so poleg telovadbe predavanja, sokolska disciplina, posebni zgledi starejših in strogo vodstvo izkušenih prednjakov. Skautizem goji še taborenje v prosti naravi, obrtniška dela in zasledovanje. Sistematično gojenje taborenja v celem obsegu ni pristopno obrtniški mladini in ga ne potrebuje mladina, ki živi zunaj v naravi, in se nebi dalo tudi pravilno izvesti za vso mladino z ozirom na veliko število sokolske mladine. — Dela v delavnicah ne moremo izvesti radi pomanjanja prostora in sredstev, vendar priznavajoč vzgojni pomen telesnega dela zlasti za učečo se mladino, se mu ne odpovedujemo za bodočnost. V sedanjem času zbiramo vso mladino pri skupnem delu v telovadnici, pri napravi telovadišč, igrišč i t d. Naraščaj »navajamo k temu, da spoštuje vsako delo, zlasti v svojem poklicu in da se
trudi izpopolniti se. — Zasledovanje nima take vsgojne vrednosti da bi se uvajale sistematično v sokolska društva. Na izletih bistrimo posamezne čute mladino s primernimi sredstvi. To so vodilna načela za vzgojo vse naše mladine brez razlike v starosti. Smo pristopni za vsak napredek, toda delamo s postopnim razvojem, nikdar ne nasilno in prevratno. Prošnji, naj se dovoli ime „sokolski četniki'*, ne moremo ugoditi, ker je četniška ogranizacija organizacija zase, na katere nimamo nobenega vpliva. Sicer pa stoji Sokolstvo u prijatejlskem razmerju napram skautski organizaciji.
3) Glede športa in gojitve športnih panog v sokolskih drnštvih izjavlja Sokolstvo, da stoji sicer na športu prijaznem stališču, ne sprejema pa v svoj delokrog seperatne gojitve športnih panog, ker je to proti načelu vsestranske vadbe.
4) K vprašanju razgraničenja žup naglaša prednjački zbor princip da naj bodo za omejitev posameznih žup merodajni oziri na geografske'
in zlasti na prometne razmere, upoštevajoč pri tem tudi sporazumni dogovor med društvom in župo.
5) Glede Organizacije Jugoslovanskih nacionalistov in Narodne Obrane zavzemamo ono stališče, ki zavzemamo proti vsem narodnim in političnim organizacijam, ki niso nasprotne principom Sokolstva; ne silimo pa v odbore ali k sodelovanju pri teh organizacijah nikogar naših članov, kakor tudi ne branimo nikomur vstop v odbore ali sodlovanje, kolikor se to sklada s sokolskimi načeli.
6) O vzgoji prednjaštva: Župe so v letu 1923. obvezne, da priredijo župne prednjaške tečaje. Onim župam, ki jih same ne morejo prirediti, se priporoča, da pošljejo svoje člane v tečaj v sosedne župe. Za župe, ki tečajev ne morejo prirediti same in se tudi ne morejo udeležiti tečajev sosednih žup, se priredi v Ljubljani župni tečaj. Če se tudi tega ne morejo udeležiti, pošlju po možnosti Savezni TO svoje predavatelje k njim ter po zmožnosti preskrbi zanje tudi gmotne podpore. V jeseni pa naj se po zmožnosti izvrši Savezni prednjački tečaj v Ljublani v večjem obsegu.
V	imenu Saveznega starešinstva predlaga br. tajnik sledeče resolucijo, ki pojasni stališče Sokolstva napram politiki:
Z ozirom na ponavljajoče se poizkuze, zanestiv sokolske vrste politiko ter priklopiti Sokolstvo eni ali drugi politični organizaciji, oziroma stranki, jugoslovensko Sokolstvo, zbrano po delegatih žup na MI. glavni skupščini Jugoslovenskega Sokolskega Saveza, ponovno opozarja vsa članstvo na resolucijo „Sokolstvo in politika", ki je bila sprejeta na glavni skupščini v Mariboru. Na podlagi te resolucije ponovno izjavljamo« da odločno obsojamo vsak poizkus zanesti politične boje v sokolske vrste. Sokolstvo vsak tak poizkuz z vso odločnostjo zavrača. Sokolske ideje ne sme ne ena stranka ali oseba izkoriščati za sebe. V širokem okviru sokolskega delovanja je prostora za vsporedno delo vseh, ki so si osvojili sokolska načela. Vsaka strankarska politika pa mora iz sokolskih organizacij, ker nočemo trdnih načel Sokolstva razmajati s trenutnim strankarskim raspaloženjem. Vsak posameznik se sme kot svoboden državljan javno politično udejstvovati v stranki, ki po svojem programu ne nasprotuje sokolske misli in našim, opetovano izrečenim načelom.
Delegati, zbrani na glavni skupščini v Zagrebu, poživljamo vse člane sokolskih organizacij in Sokolstvu naklonjeno časopisje, naj se ozirajo na to stališče Sokolstva, ki ga naj v dnevnih političnih polemik ne umešavajo v politično bojo.
Načela Sokolstva so jasno izražena v izjavah novosadskega sabora, glavnih skupščin v Osijeku in Mariboru in v temeljnih principih • sokolske organizacija, zato je vsako prerekanje o stališču Sokolstva v tej ali oni politični zadevi brezplodno, ker se Sokolstvo od svojiz načel ne umakne. Pač pa bi vsak poizkus delovanja bodisi posameznih oseb ali posameznih sokolskih organizacij proti tem načelom Sokolstvo samo obsodilo.
Vzvišeno nad vsakdanje politične borbe, stremi Sokolstvo, združeno v Jugoslovenskem Sokolskom Savezu, slejkoprej za fizično in mo-
ralno popolnostjo svojega naroda, ki je v naši edinstveni domovini samo eden, kakor je Sokolstvo, ki služi njemu, samo eno. Resolucija se soglasno in z velikim odobravanjem sprejme.
Isti predlaga, da se vrši prihodnja glavna skupščini J. S. S. meseca marca 1923. leta v Beogradu. Soglasno in z odobravanjem sprejeto.
Br. Ambrožič poroča o predlogu zagrebške sokolske župe glede peticije na ministarstvo vojno, da se dovoli članom sokolskih društev skrajšani rok vojaške službe pod gotovimi pogoji. - V debato posežejo br. Savezni načelnik dr. Murnik, starosta br. dr. Gavrančič in br. dr. Ljudevit Kuščer, nakar se sprejme predlog br. Ambrožiča, ki se glasi: Starešinstvo se naloži, da izdela peticijo na vlado za skrajšani rok službe v vojski za sokolsko članstvo. Formulirano peticijo naj predloži savez-nemu odboru v potrditev in naj je po potrditvi vodi na pristojno mesto. Peticija naj bo formulirana v zmislu sklepov novosadskega sabora.
Br. Zakula, Sarajevo, predlaga, da se peticija čimprej izdela in predloži vladi, ker je zadeva aktualna, in da ne pride peticija prepozno na svoje mesto. Sprejeto.
Br. Slajpah predlaga v imenu saveznega starešinstva, da mora biti v interesu čim jačje konsolidacije in izpopolnjenja sokolske organizacije sedež saveznega uradnega glasila „Sokolski Glasnik11 na vsakokratnem sedišču Saveznega starešinstva. Predlog se soglasno sprejme.
V	imenu Sokolske župe Mostar predlaga br. Sekulovič: Meseca avgusta prihodnjega leta se vrši svečani prenos kosti našega velikega narodnega delavca, pesniku „Gorskega venca11 nesmrtnega vladike rada jz Cetinje na Lovčen, kjer mu bivši tirani niso pustili mirno počivati in so ga po zavzetju Lovčena prenesli na Cetinje. Da tudi Sokolstvo čim dostojnije izkaže čas našemu velikemu pesniku, je sklenila mostarska župa, da se udeleži po svojem članstvu te slavnosti in predlaga, da tudi Savezno starešinstvo in vse ostale župe pošiljejo vsaj po enega zastopnika k svečanosti. — Sprejeto.
Br. Tadič, Vršac, poroča, da nekatera šolska ravnateljstva zabra-njujejo dijakom sodelovanje v sokolskih društvih in predlaga, da Savezno starešinstvo opozori ministarstvo prosvete na to postopanje. Sprejeto.	f
Br. dr. Vidovič, Sarajevo, izjavi, da se Sokolska župa Sarajevo odpoveduje garancijskemu fondu na korist zletnemu odboru za 1. jugo-slovenski vsesokolski zlet. Isto izjavita v imenu svojih žup zastopnika župo Osijek in-župo Tuzla.
Br. Tadič, Vršac, poroča, uporabljajo nekatera društva pri nastopih na telovadnih akademijah telovadne obleke, ki ne odgovarjajo sokolskim predpisom. Predlaga da se to zabrani. — Načelnik br. dr. Murnik izjavlja, da akademija in javni nastopi niso eno, zato se pri akademijah sme uporabljati tudi nesokolska telovadna obleka, vendar pa se priporoča, da se to kolikor mogoča opusti.
Sestra Jovanovičeva, Beograd, predlaga, da se v Savezno starešinstvo voli tudi Savezna načelnica. — Br. dr. Murnik pojasni, da je ta predlog začasno neizvedljiv. Savezno načelnico bi moral voliti Savezni prednjački zbor, ker pa še nimajo vse župe lastnih načelnic, bi bila volitev nepravilna, vrhutega pa tudi po saveznih pravilih to ni dopustno.
Ker se nihče več ne oglasi k besedi, zaključi br. starosta skupščino.
SOKOLSTVO
JUGOSLOVENSKI SOKOLSKI SAVEZ
(Statistički odsek).
Svim društvima i župama u Savezu!
Glavna skupština Jugoslovenskog Sokolskog Saveza u Osijeku go-dine 1921. je odlučila, da se u Savčzu osnuje poškodbena zakla-d a. Svrha je toga fonda da se osigura vežbajuče članstvo proti nezgodama za vreme vežbanja te podupiranje ozledjenih sredstvima fonda. U tu svrhu treba novčanih pripomoči sa Strane čitavog članstva, da se time ustanovi temeljna glavnica poškodbenoj zakladi. Glavna je skupština o torne odlučila, da svaki član saveznih sokolskih društava plati 50 para za godinu 1922. da se time sabere glavnica od 50 Din., koja če se svake godine sličnim doprinosima povečavah. Prvim januarom 1923. počinje poškodbena zaklada da deluje, po svojem statutu i poslovniku.
Poslovanje spomenutog fonda, kao i bilo koja potpora, mogučaje jedino, ako se izpune rečeni uveti. Kod Saveza, župa i društava mora da se sastavi tačna evidenca celokupnog članstva, jer ozledjeni ili ozle-djena i m a pravo na podporu jedino ako je do ozlede bi o(l a) pravilno priglaše n(a) u članski kataster Saveza kao član sokolskog društva; pravo pak napo t-poru ima samo onaj član(ica), koji(a) j e p 1 a t i o (1 a) s a-vezni porez i propisani doprinos za poškodbenu zakladu.
Kako je več spomenuto počinje poškodbena zaklada da deluje pod osobitim odsekom 1. januara 1923. Da poslovanje uistinu uzmogne početi tačno, Savez mora imati najkasnije do konca tekuče godine člansku evidencu završenu i uredjenu za poslovanje.
Na podloži zaklučka osiječke„glavne skupštine Savez je po stati-stičkom odseku izvržio sve predpriprave, založio je sve tiskanice i po-stepeno če da uvede u društvima novo evidenčno postupanje. U tu svrhu odredjuje starešinstvo Saveza svim župnim i društvenim odboriina sledeče:
1.) Svaka župa osnuje odmah svoj katastralni i evidenčni odbor članstva; svako društvo odredi po jednog člana ili čla-nicu kao članskog m a ti čara. Župe javljaju odmah, čim se konsti-tuiraju evidenčni odbori, njihov sastav Saveznom statističnom odseku. Društva javljaju svoje matičare župnim evidenčnim odborima.
2.) Svi članski matičari dobivaju od Saveza po stanju statistike koncem godine 1921. dovoljan broj tiskanicar „Popis članstva po stanju 30.. oktobra 1922.“ Ti se popisi ispunjuju tačno po navedenim rubrikama, samo „Opomena*- ostaje prazna. Svaki se popis pomoču prepisnog papira (modri indigo-papir) sastavi u dva primerka. Original i prepis se šaiju skupa župnom evidenčnom odseku, koji sadrži za sebe kopiju,
dok original šalje Savezu. Društva, koja imadu mnogo članstva, označuju popise rednim brojem. Upisuje se sve članstvo: izvršujuče, pomagajuče i ustanovljujuče.
Spomenuti popisi nek se sastave odmah po primitku istih, da budu što pre gotovi, te dostavljaju župama. Konačni je termin za dostavu župi 15. decembar 1922. Župe moraju pak dostaviti Savezu najkasnije do 25. decembra 1922.
3.) Predstoječa tačka 2.) odnosi se na ono članstvo što je prijavilo svoj pristup u društvo do 30. oktobra 1922 Sve drugo članstvo pak, koje je pristupilo posle ovog dana, matičari priglašuju samo župi i to posebnim priglasnicama u obliku dopisnica i tu se savesno^ispuni sav propisani tekst. Svaka priglasnica ima u gornjem desnom kutu svoj broj n. pr. I5.228/2Ž., što znači redni broj u saveznom članskom katastru te godine. Svaka godina počmje novim rednim brojem. Priglasnice čitavog članstva, priglašenog u godini 1922., šalju se župi. Na priglasnici se javi, dali je dotični uplatio porez i doprinos za fond.
Priglasnice šalje Savez več označene brojem zajedno sa „Popisom članstva1' društvima. Društva pak naručuju priglasnice kod Saveza, uz cenu od 10 para 1 komad, što društvo plača Savezu a društvu pak plača svaki pojedini član(ica), koji se priglašuje.
UpozoravBmo, da se priglasnice moraju dostaviti župi najdalje 3 dana pošto se član priglasi društvu, jer član(ica) ima pravo na odštetu od dana kad se prijavi.
4.) Župni evidenčni odbori če primati od društva „Popis članstva do 30. decembra 1921.“ i priglasnice za godinu 1922. (novih članova). ,.Popise“ otpošlju u originalu Savezu, kopiju pridržavaju sebi. Savez če poslati župama osobite iskaze novo pristupivših članova. Ti se iskazi vode za svaki mesec odeljeno. N. pr. svi u januaru novo prijavljeni članovi, t. j. članovi, koji su stupili u župu od svih društava, upišu se u spomenuti iskaz. Kad su svi več upisani, sastavljaju se ovaki iskazi za sve mesece do konca godine 1922. te se sve skupa otpošije Savezu. 1 ti se iskazi pišu indigo-papirom dvostruko. Original dobiva Savez, kopija ostaje župi za evidencu zajedno sa priglasnicama. lza 1. januara 1923. šalju se svakog meseca takvi iskazi, koje sadrže priglašene dotičnog meseca na Savez. To se nadalje ponavlja. Župni evidenci.i odbori nadziraju matičare.
5.) Ako član umre, preseli se, istupi, izbriše se ili isključi, javlja se na običnoj dopisnici župnom evidenčnom odseku, koji uništava priglas-nicu i upiše isključenog ili umrlog itd. u modri „Iskaz umrlih, istupivših itd.“ Iskaz se vodi opet dvostruko. Original se zadnjeg u mesecu šalje Savezu, kopiju zadrži župa.
Članove, koji su istupili, umrli ili su izbrisani, javljaju društva župama samo do 1. oktobra 1922. dalje. Oni što su pre tog roka prestali biti članovima, uopšte se ne priglašuju.
b.) Savezni katastralni pododsek statističkog odseka sastavlja na podloži „Popisa članstva po stanju 30. decembra i92..“ i pomoču „Is-
kaza novopristupivših članova" saveznu člansku evidencu, odeljeno po društvima, te je neprestano ispunjuje po mesečnim novodošlim župnim iskazima. Svaki član(ica) Jugoslovenskog Sokolstva dobiva svoj evidenčni list, gde se tačno ispunjuju sve promene njegovog članstva. •
Savezno starešinstvo pozivlje sva svoja društva i župe, da tačno isnunjuju sve upute ove okružnice, jer jedrno na podloži apsolutnog reda može da posluje poškodbena zaklada.
Savezni se kataster uvadja najkasnije do 31. decembra 1922. pot-puno uredjen i biče omogučen početak delovanja poškodbene zaklade.
Ta je okiužnica rasposlana svim župama i društvima našeg Saveza na znanje i na izvršenje. Zdravo!
Starešinstvo Jugoslavenskog Sokolskog Saveza• *
Izključitev iz vseh sokolskih društev. Sokolsko društvo v Der-venti je izključilo Velko Cesareviča. Župa in Savez sta izključitev potrdila.
Sokolsko društvo I. v Zagrebu je izključilo iz društva Boška Mr-konica. Župa in starešinstvo sta izkjučitev potrdila.
SOKOLSKA ŽUPA ZAJF.ČAR
Sokolsko društvo u Zaječaru izdalo je 50.000 srečaka, po 2 dinara, u korist podizanja Sokolskog Doma. Društva se bratski mole da agituju kod svojih članova, da se što više srečaka proda, kako bi Zaječarsko Sokolsko društvo moglo što pre početi sa podizanjem svoga doma.
SOKOLSKA ŽUPA BJELOVAR.
Sokolsko društvo u Doljnjem Daruvaru, koje je bilo osnovano u mjesecu lipnju o. g., priredilo je za kratko vrijeme svoga opstanka dne 8. oktobra javnu sokolsku akademiju, koja je potpuno u svakom pogledu uspjela. Neprisulnog župskog delegata Zomjenio je kod otvo-renja srdačnim pozdravnim govorom brat Romer, profesor iz Daruvara. Kao gosti prisustvovala su bratska društva iz Hercegovca i Ракгасз, koja su sa uzornom tačnošču izvela razne skupine i vježbe na spravama. Doljnji Daruvar nastupio je u 7 vlastitih tačaka, od k o j i h su se osobitim odobravanjem uzhičene publike svidjale vježbe ženske i muške d,ece, koja su vrlo lijepo izvela u plesovima sa rupcima i šarenim lop-tama, prostim vježbama i vježbama sa palicama. Veliki pljesak gled^laca prouzročilo je izvodjenje češkosiovačkih narodnih plesova uz pjesmu.
Konstruktivan rad društva je trn u oku mnogim daruvarskim stparatistima, koji nastoje, da ga na razni način paralizira ju. Jakog sa-veznika našli su u reprtsentantima daruvarske kotarske oblasti, koja je društvu ovih dana — zabranila djelovanje — uz motivaciju, da društvu nije još odobren pravilnik, koji je, potpuno identičan sa jedinstvenim pravilima Jugosltvenskog Sokolstva, bio predan vlasti na riješenje več prije četiri mjeseca, te je njegovo odobrenje puka formalnost, kojo se kod dobre volje svakako moglo kroz to dugo vrijeme udovoljiti (Odobrenje pravilnika prvog sokolskog društva trajalo je prije 60 go-
dina u staroj Austriji u doba teške političke persekuciie samo mjesec dana!) Čini se ali, da su gospodi od mjesnog kotarskog poglavarstva bliži razorni ciljevi daruvarskog „Hrvatskog Sokola1', koii unatoč svih uredovnih naredaba, te uzprkos još ne potvrdjenog pravilnika nesme-t3no razvija svoju djelatnost Sve dosadašnje pritužoe ostale su bez ikakvog rezultata. Nači če se netko, tko če daruvarske prilike razbistriti.
SOKOLSKA ŽUPA ŠIBENIK.
Župski okružni slet u Šibeniku ine 26. jula 1922. Kao starom sokolu, molim da mi otvorite par stupaca našeg uvažendg glasnika prigo-dom ovog sleta. Obazrit ču se jedino na tehničku stranu, jer o moralnom uspjehu istoga bilo je pisano u mjesnom listu „Demokrat" i u broju 9 ovog lista. Prije nego predjem na samu stvar dozvolite mi jedan predlog, a taj bi bio, da se kritika i kod nas u Sokolstvu uvede, kao što je to običaj i kod drugih športskih društava, naravno uvijek u našim odborniml istovima. Kritika, naravno nepristrana, je jedna jako zdrava pojava pa i u Sokolstvu bi se imala češče da pojavljuje, jer bismo time mnogim neugodnim poja-javama u budučnosti izbjegli. Mi smo naučni čitati ne samo u našim sokolskim novinama, nego i u političkim dnevnicima uvijek jednu i te istu stvar, naravno prama mjestnim prilikama razno opisane članke, koji u suštini glase: „Slet župe x-y vanredno uspio, javni nastup društva y-z iznad sva-kog očekivanja uspio", i slično, ali malo kada ili bolje rekuč nikada ne či-tamo, da je tu i pogrešaka bilo. — Tom prigodom čitamo i par imena, koja su pohvaljena i zaslužna tom prigodom. Ne mogu da pojmim zašto uvijek samo hvala dok nikada kritike. Tako i ovog puta u mjestnom tjedniku „Demokrat" kao i u „Sokolskom Glasniku" broj 9 čitamo da je slet izvanredno uspio. 1 faktično mogu i ja mirne duše da reknem za laika i za publiku sokolski neodgojenu slet je vanredno uspio, dotično proste vježbe su dobro uspjele, ali inače .cijeli slet za jednog Sokola, koji drugim okom to gleda, nije uspio, več bi bolje bilo, da se ni održao nije, jer mnogi pravi Sokol, povratio se je svojoj kuči slabim oduševljenjem.
U prvom redu župsko starešinstvo se je dne 16. jula o. g. odlučilo, da se 26. jula održi slet. Prije toga se je govorkalo bit če slet, ali kada — nitko nije znao. Nas je ta vijest iznenadila kao grom iz vedra neba, jer za samih 10 dana pripraviti se za slet nije moguče. Sama cirkulara o sietu.nije ništa tačnijeg naznačivala nego samo tačku: „Dne 26. jula održavat če se u Šibeniku župski slet sa slijedećim rasporedom: I. doček gostiju; 11. skupni pokušaj; III. javna vježba; IV. odlazak gostiju." — Koje če se vježbe vjež-bati, koje vrste članstva če vježbati pri javnom nastupu ni spomena o tome.
Poznato mi je, da se je sokolska župa Split za svoj slet pripravljala 4—6 mjeseci i to je svim društvima tačno najavila program istoga. Kroz 10 dana se može jako malo napraviti da ne reknem upravo ništa. Usljed krat-koče vremena nije se župa niti mogla da postara za prevozna sredstva, pa kad su razna društva brzojavljala kako i kojim če sredstvima da stignu, župa se je našla u velikoj neprilici. Da je bilo vremena moglo se je za društvo Murter, Betina, Tijesno i Vodice ispostaviti poseban parobrod, koji se
ovim prigodama zapadđ samih 1.500 dinara, može da ukrca do 400 osoba, tako da sa reknimo Din. 4.— mogao je pojedinac da amo i natrag stigne, a za drniško društvo mogao se ispostaviti izvanredni vlak, kao što je to i splitska župa isposlovala za otvor Sokolane u Kninu. Drniški Sokol je sti-gao u 3 teretna automobila, pa su se dva putem pokvarila, i onda na dan samog sleta morali su letiti okolo naokolo da nadju neko prevozno sredstvo da se drnišani uzmognu svojoj kuči vratiti. Dok su ostaia primorska društva morala na jedrenjačama u noči od kuče krenuti, da u jutro u Šibenik stignu. Dakle jedna od prvih pogrešaka je prekratko vrijeme.
Za hranu gostima se je takodjer malo staralo. Svako društvo je bilo prepušteno samo sebi, i da si izabere gostionu. A što bi bilo da su nekoja društva imala da prenoče?
Sada ču pred na pokušaj prostih vježba. Istima sam prisustvovao, jer tu se vidi najviše rad pojedinih načelnika. Pri ovome sam opazio jednu jako žalosnu činjenicu, da naime načelnik župe brat A. Fulgosi ne poznaje a ma ni jedne jedine proste vježbe, tako da kad su izbile nekoje pogreške kod vježba s batinama kod muške djece, nije znao tko vježba ispravno, a tko ne. Drniški i šibenski Sokol je naime potpuno i jednako vježbao, dok Tijesno je malo drukčije u jednoj vježbi vježbalo, tako da se je ta pogreška strašno opažala, načelnik Tijesnoga je tvrdio da on tačno vježba dok drniški i šibenski da ne. Tu načelnik župe nije znao sada tko ima pravo, tko krivo, pa je taj spor riješio na,taj način, da je odlučio, da poslije podne pri javnoj vježbi najprije vježba drniški i šibenski Sokol uz glazbu, dok iza njih bez glazbe ima Tijesno da nastupi, i faktično tako je i bilo. — To je jedna jako žalosna pojava, koja se ne bi nikada imala da pojavi. — A publika se je pitala zasto se ista vježba jednom bez glazbe a jednom uz glazbu opetuje? — Treče: raspored vježba je bio netehnički. Nije se računalo o rasporedu, več se je samo nabacalo da bude nešto napisano. Raspored je bio sledeči: 1. proste vježbe muškog članstva; 2. ženske djece; 3. muškog naraštaja; 4. ženskog naraštaja; 5. muške djece; 6. vježbe članstva na spravama; 7. skupine. Za prvih pet tačaka ne prigovaram ništa, jer jesvejedno tko prije tko kasnije vježba proste vježbe. Ali za šestu i sedmu tačku jednu iza druge neka mi župski tehnički odbor oprosti. Mogli su u tri djela raz-djeliti. članstvo je vježbalo 3 vježbe na ručama, 3 na preči, skokove, i svaki još k tornu po jednu slobodnu. Iza toga odmah skupine. — To članstvo umara strašno, tako da zadnje vježbe nekoji nijesu mogn ni da izdrže. Nije to medjunarodni natjecaj gdje su natjecatelji trenirani, več su to večinom početniu, koji su s mog stanovišta divno vježbali, a osbito šibenčani, jedino zadnje vježbe usljed umornosti nijesu najbolje bile. — To na publiku pravi slab utisak i naravno trpi time vježbač a ne oni koji su raspored vježbe zradili, što naravno nije pravedno.
Vježbama momčadi fatne mornarice sa veslima (koje u programu nijesu ni bile) ne može se ništa primjetiti, ispale su faktično lijepo i dobro.
Programu ču isto nešto da primjetim t j. da su one razne trobojnice imale da izostanu, ako su na programu imale da budu onda je imao prvo monogram da bude po Savezu a drugo samo jugoslavensku trobojnicu, a ne četiri. jer mi smo Jugoslavenski Sokol. — Namjera moja nije kuditi, več me
ljubav prama Sokolstvu nagnala da ovo napišem, e da se ovakove i slične pojave više ne opetuju. — Bratskim Zdravo!	Stari Sokol.
SOKOLSKA ŽUPA SPLIT.
Jadranska Straža. U Splitu se je osnovalo pred više mjesecj društvo „Jadranska Straža”. Svrha je i cilj društva, da daruje državi prvu podmornicu, a program je društva, da propaguje medju narod smisao za naše lijepo plavo more, kojim su se kroz vjekove ponosili tirjani koristeči se za svoju slsvu silama, snagama i sposobnostima podjarmljenih ali divnih i kršnih slavenskih sinova; program je „Jadranske Straže11, da propaguje u prvom redu potrebu naše ratne mornarice, jer je ona jedina garancija za zaštitu našeg mora i njegovih bogatstva, koje smo od nasilnika oslobodili uz cijenu potoka junačke krvi naših otaca i naših sinova. U drugom redu program je društvu da propaguje za našu trgovačku mornaricu kako bi se ova što više raz-gramla i učvrstila, jer bi smo jakom trgovačkom mornaricom postali neovisna i ekonomski jaka primorska država.
Uvjereni smo, da če taj bratski Sokolski Savez znati visoko cije-niti ovaj program i ove ciljeve „Jadranske Straže", jer je program nese-bičan, državni i opče narodni: uzvisuje se nad interesima svih političkih partija i grupa, te zastupa i uključuje interese cijelog Jugoslavenskog naroda i svih plemena, bez obzira kojoj vjeri i koioj političkoj grupi pojedina plemena pripadaju.
Da bi se naša država mogla što prije koristiti blagodatima programa „Jadranske Straže", a Jugoslavenski narod da bi se njime po-nosio, potrebito je, da se „Jadranska Straža11 proširi gdje god se osječa i najmanji dah Jugoslavenstva. Tome bi uvelike mogao da doprinese Sokol, jer su Sokolska društva najraširenija narodna organizacija u domovini.
U ovom smislu obračamo se Jugoslovenskom Sokolskom Savezu, da bi izdao okružnicu na sva Sokolska društva diljem domovine, da podupru „Jadransku Stražu" u njenom radu oko osnivanja brojnih podružnica, dapače da Sokolska društva preuzmu u svoje ruke inicijativu za osnivanje „Jadranske Straže".
Svako Sokolsko društvo, koje bi bilo voljno, da u smislu jedne ovakove okružnice Jugoslovenskog Sokolskpg Saveza, podupre „Ja dransku Stražu', n c za potanje obavijesti obrati direktno centrali „Jadranske Straže11 u Splitu.
Uvjereni smo, da če Jugoslovenski Sokolski Savez uvrstiti u program svojeg rada i podupiranje „Jadranske Straže". U ovom uvjerenju kličemo Jugoslavenskom Sokolskom Savezu sokolski Zdravo!
Sokolsko društvo u Sinju i bivša monarhija. Možda nijertno sokolsko društvo u Dalnuciji, da ne reknem u čitavoj našoj oslobo-djenoj domovini, n i j e proživjelo više patnja i stradanja, kao ovu u Sinju, največem centrumu čitave zagorske Dalmacije. Treba istaknuti, da je Sokol u Sinju osnovan još godine 1905., a pokretna duša čiiavog
njegovog rada bio je blagopokojni Krunoslav Tripalo, prvi starešina, koji je u sokolskim redovima ostavio harnu i vječnu spomen. Odmah za prvih dana, Sokol je imao vječite neprilike sa prostorijama, te je vrlo često morao mijenjati stan. To je potrajalo punih sedam godina, ali vedri sokolski duh i snažna volja za radom, nije nikada klonula. U godini 19 1. pojavila se med,u članstvom velebna ideja o gradnji Sokolane Tadanji starešina, kojega danas, na žalost, takodjer brojimo medju mrtve. Dr. Uroš Masovčič, liječnik, uložio je sve svoje zamjerne sposobnosti i čvrstu volju, da se ova ideja i realizuje. Mučnim i požrtvovnim sakupljanjem dioničara medju članstvom u onim vremenima kad je no-vac bio vrlo skupa stvar, uspj lo je, da se osigura glavnica od 50.000 kruna dok ostala potrebita svota zadužila se je krd veresijskog zavoda u Zadru. Moram ovde istaknuti, da pri gradnji Sokolane nije učestvo-vala opčina sinjska ni prebijenom parom, koja je bila u rukama kleri-kalaca, što više, ona je pravila neprilike Sokolu gdje je samo mogla.
0 dtžavnoj kakovoj pripomoči, razumije se, nema ni govora, jer je austrijska državna vlast, specialno ona u Dalmaciji, mrzila Sokolstvo kao vrlo opasno leglo srbofilstva i Jugoslovenstva. Nu, shvatljivo jv, da nije takovim okom gledala na klerikalna društva, pak je i samim fra-nievcima dala beskamatan zajam za gradnju novog velikog sjemeništa.
Nhkako koncem godine 1912. Sokolana je potpuno bila dogotov-Ijena, a sve potrebite vježbačke sprave sa pokučstvom nabavljene. Razumi e se, da je društvo več tada ogrezlo u neizbježiv dug. Otvorom Sokolane datira intenzivni i i uspješniji rad u Sokolu, naoseb u njegovoj tehničkoj strani. Nu ni kulturna nije ni malo zaostala za ovom. Odmah se ustrojio pjevački i diletantski klub, te društvena več postojt ča glazba snabdjevena novim glazbilima od poznate firme „Červeny“ iz Češke. Takav rad potrajao je sve do proglaši nja rata sa Strane Austrije Srbiji u godini 1914. I upravo u ovoj godini počimlje krvava istorija sinjskog Sokola, jer je Austrija ugrabila zgodan čas, da mu se za njegov narodni i jugoslovenski rad iz temelja osveti. A to se je u punoj mjeri
1 desilo. — Odmah proglašenjem mobilizacije 1914. austrijska vojna vlast nahrupila je u Sokolanu bahatim i grubim načinom i uz jedno-stavno piiopčenje tadanjem start šini Dr. Bulatu, proglasila društvo raspuštenim, zgradu z pečatila, a čitavu imovinu konfiscirala. U lijepu i no\u Sokol, nu, smjestila je odmah vojnu bolnicu, a nešto kasnije predala je jednoj pjcšadijskoj kumpaniji 22. bivše regimente na uporabu. Stara šv.ibska mržnja prema Sok' lu ispo!javaIa se je danomice ne samo na zgrrdi, nego i na čitavom novom pokuč^tvu, tako, da je kroz par mjeseci Sokolana vrlo žab sno izgledala u vojničkim rukama. Pokuč-dvo se počelo bezobzirno oštečivati naročito vježbačke sprave, a zidovi obi ati i mrčiti kako to samo neprijatelj Sokolske misli može. Nu na torne nije ostalo. U maloj dvorani Sokolane nalazila su se zaplenjena
i	32 nova g I a z b i 1 a od spormnute firme. Da materijalna šteta bude sa-vršena, vojnička vlast u godini 1 v 15 jednoga dana odnese ova glazbala
i	predade ih na uporabu vojnoj muzici, koja se tada nalazila u Siuju. Glazbilu su se potucala od mjesta do mjesta, gdje je kader bio pre-
mieštavan, dok konačno u prevratu podjoše netragom. Vrijednost ovih glazbila sa bogatim arhivom procijenjuje se danas na minimalnu svotu od 100.000 dinara 1 tako Sokolu uz težko oštečenu zgradu, vježbačke sprave i razneženo pokučstvo, propade i največa materijalna imovina.
Vrijedno je na ovom mjestu spomenuti, da su svi članovi Sokola biii vodjeni u oružničkim austriiskim knjigama kao politički sumnjivci,
i	da je iz redova Sokolskog društva odmah proglašenjem mobilizacije strpano u zatvor 10 najaktivnijih članova ne računajuči ovamo taoce. Ovo je u najkračim potezima ratna istorija sinjskog Sokola kao poslje-dica njegovog čestitog i neustrašivog rada
Nakon prevrata 1918. društvo se na novo počelo okupljati, na-šavši se pred vrlo teškom zadačom popravka zgrade, nabave uništenih sprava i inih potrepština. Nu i tu se moralo posegnuti za skrajnim sredstvom: dugom, jer je inače bio onemogučen svaki aktivniji rad u društvu. Sve molbe Sokola na razna Ministarstva za naknadu pretrpljene štete ostadoše potpuno bezuspješne, a jedino Ministarstvo Prosviete doznačilo mu je svoticu od 5.000 dinara. Čudnovato i neshvatljivo iz-gleda, da se je državna vlada mogla potpuno oglušiti na sve molbe Sokola, koji je za svoj savjesni i patriotski rad vrlo teško stradao. Konačno istaknuti je, da je Sinjski Sokol, kao najjači predstavnik narodne i državne misli u zagorskoj Dalmaciji bezobzirnom i separati-stičkom borbom bogatih sinjskih klerikala, prisiljen boriti se i proti ovom frontu koji je na ustuk Sokola več osnovao Orla.
Hoče li ovo društvo, uz teške financijalne neprilike prouzrokovane mu od strane bivše monarhije, moči da odgovori svojoj velikoj zadači pa i uz najbolju volju svojih članova?
Na ovo pitanje trebati če da odgovori svaki pravi član sokolskog društva u n šoj državi braiskom pripomoči, pa ma kolika ta bila. To če mu biti sveta Sokolska dužnost.	P. Markovič.
Sokolsko društvo u Podgori priredilo je dne 15. oktobra tek. god. javuu vježbu. Toga dana desili su se u Podgori i narodni poslanici gg. Ante Franič i Milan Boškovič te zamoljeni od brata tajnika Rosandiča održali pri istupu uspješno predavanje o Sokolstvu i narodnom ujedi-njenju. Nakon toga darovaše društvu 300 dinara na čemu im društvo najljepše zahvaluje.
СОКОЛСКА ЖУПА ШАБАЦ.
Соколско друштво у Шапцу, приредило je на дан венчања Њ. В. Краља своју јавну вежбу. У 9 с. пре подне била је свечана по-ворка вежбача и вежбачица. У 5 с. по подне, почело је јавно веж-бање. Све вежбе изводиле су се уз пратшу музике, прецизно. Вежбе на справама изведене су на опште задовољсгво публике, која је оду-шевљено са врло великим интересовањем л пажњом пратила изво-ђење комбинација на врагилу и разбоју. Најлепши утисак на гледаоце учинило је оделење мушкога подмлатка са вежбама на коњу. Свакн од њих појединачно изазивао је дивљење гледалаца, и био бурно по-
здрављан. И просте вежбе Љубљанске изведене су на опште аадо-вољство. Успех јавне вежбе био је врло добар. У раду се огледа мар-љивост, правилност покрета и елеганција у извођењу. Све то сведочи да је рад у друштву систематизован и базира на чврстој техничкој и моралној основи, коју је друштву поставио његов бивши начелник брат Едуард Хора; а у истом правцу наставио садањи начелник брат Јуриј Градов (уз помоћ предњачкога збора), који је исто тако правилно схватио значај озбиљног и систематског рада, као в његов предходник.
2.	јула т. г. приредило је друштво јавну вежбу у Бањи Кови-љачи, чији је чист приход био намењен чланицама и члановима си-ротног стања ради омогућавања учествовања на I. Југосл. Свесокол-ском Слету у Љубљани. И овом приликом Шабачки Соко је показао да живи, ради и ствара. Весело, без иједног знака узбуђења и уоби-чајене треме, иступало је оделење за оделењем и слободно, као да је у вежбаоници а не пред масом гледалаца, вежбало. Том приликом са соколима су вежбали и соколн војници — ђаци инжињерско-под-официрске школе из Марибора под водством соколског друштва.
На Иван-дан 7. јула т. г. друштво је на позив ново образованог соколског друштва из Буђановаца у Срему приредило јавну вежбу jr циљу пропагирања соколске мисли међу тамошњим живљем. Следбе-ници Тирша, носиоци соколске мисли, извели су своју мисију сјајно. Разуверили су све оне који су веровали да су соколи професиона-листе и тиме створили могућност да се кадар соколски појача. Дали су правац и тактику рада тамошњем Соколу. Правац истински и ог-биљност схватања рада у соколани. Да је мисија успела показало се приликом јавне вежбе братског друштва из Руме где је Соко из Бу-ђеноваца који је пре четири месеца основан, извео вежбе „Ослобо-ђења“, од брата Војиновића на опште задовољство гледалаца.
Као што се из приложеног види, друштво у Шапду ради, труди се, да се дигне на завидну висину где му је и место у осталом. Али друштво и поред воље за радом, силне енергије, реда и дисциплине својих чланова, није још у могућности да границе свога благотворног рада прошири и својим члановимададеприлике да на пољу Соколства дају све што се може дати т. ј. што идеја соколска захтева, — јер нема свога гњезда! где би своје тиће соколиће склонило и пружило могућност да развију своја, иначе, јака крила. Зато је дужност сва-кога правога сокола да у случају да ово вредно друштво затражж помоћ помогне га, колико је то могуће, јер Шабац је још у доба Ка-рађорђа служио као бедем о кога су се разбијали опустошавајући таласи завојевача Отомански и Хабзбуршко-Германски. Он је још тада (када се није ни сањало о Соколству), неговао и гајио соколе, — соколе осветнике, чије су кости биле камен темељац наше данас уједињене троимене краљевине. Нека је срећан и урпешан рад LUa-бачког сокола, који је за сваку похвалу.
Здраво!	Прнјашељ Соколсшва.
Соколсви Гласннк
Соколско друштво у Шиду. Реорганизовано 10. XI. 922. од-почело је свој рад у набављеној сали за зиму, те до сада јако добро узнапредовало са радом, тако: даједосада своја три члана, способна вежбача унапредило за друштвене предњаке, а осим њих има за Шид доста добар број вежбача, који сав свој труд улажу у Соколство и ако их други протусоколи контра пробају заводити. Једном речи Шид-ски Соколи постају соколи прави!	Љуб.	Сшеианчевнћ.
СОКОЛСКА ЖУПА БАЧКА.
Говор брата Марка Протића, одржан на дан I. Југосл. Све-соколског Слета члановима Сокола у Суботици.
У Љубљани је данас велики наш народни празник! Тамо је слетео Соко, Србин, Хрват и Словенац са свију страна, где га има! Тамо је и Краљ са Краљицом, тамо је војска, тамо је омладина, тамо је и народ! Тамо је, речју, све оно родољубиво наше, што једно и те исто мисли и хоће, ма и по најскупљу цену, цену живота и крви !...
Не можемо сви тамо! мада би тако радо гамо били! Но иако телом многи нисмо могли на овај наш Соколски Уранак, мн смо зато ово дана ипак тамо! Ми смо сви у духу у оној ионосној брацкој со-колској поворци, што с Триглава гордог громовласно кличе лепој нашој Домовини: Здраво! Здраво вазда била!...
И акорд ове лепе хармоније, што нам анђеоски крепи наша срца, растрована иначе унутрашњом нашом политичком, социјалном и моралном борбом, ни трунка дисхармоније не уноси онај сребрни звук ожалошћена звона са Оплеаца, које нам навештава облетницу тешкога губитка нашег народног, у пепелу јуначкога Ослободиоца нашега, Краља Петра Велнкога!
На против! Зар би се нашло кога у свету, ко би помислио само, да би благодарни народ икојим својим чином боље подушје своме Краљу учинио него онда, када народ овако као данас у Љуб-љани орно и својски велича дело свога Родитеља — Ослободитеља? Или зар има икога на свету ко би поверовао, да би врсни Вођ и Ратник од свога народа беље погаче, слађег жита (кољива) или ми-рисније прекаде свога мирног гроба пожелео од ове нелицемерне и непреварне изјаве снаге наше за народно и државно јединство, изре-чене соколском мишицом на љубљанскоме стадијону ?!
Драга Bpatio!
Узор владара! Непамћена реткост у повесници света, ненад-машиви наш покојни Kpa.b Ilerap, дао je у оставштину своме на-роду више него што би се то могло и од најбољег краља очеки-вати...
На страну материјална корист; Својим целокупним радом, својим пожртвовањем, својом религијозношћу, својим национализмом оставио нам је у наслеђе такав морални капитал, да је од Бога грехота а од људи срамота не користитк се њиме!
Јао Србнну! јао Хрвату! јао Словенцу! који се заборави и огреши о ту крваву, драгу и лепу тековину нашу!
Не! то никада неће бити! То несме бити за име Божје и за муке и за невиђенн успех Великога Краља Ослободиоца и патничких другова његовнх из борбе за крст часни и слободу златну!
Целокупни наш народ, крај свих зала, што нам их је тешки и дуги рат у наслеђе оставио, чврсто ће на срцу држати оно, о чему су наши претци вековнма тек сањати могли, а што ми и потомци срећни наши, хвала буди благом Богу и родољубивоме Краљу Петру, ево у пуној славн и дочекасмо!
»
Сад ми тек бива јасном она прекрасна слика маестра Инки-острија, народнога уметника сликара нашега, којом је он символиеао први југословенски соколски слет у Љубљани!
Сви сте ви зацело видели ту лепу слику! У висини, у којој је човев ближе Богу него људима и ближе истини него лажи, о копље на широко развијене народне заставе, у пуној снази и снажном лету ослоњена гри братска сив-сокола, три дива, Србин, Хрват и Словенац, устремили се некуда далеко са слетишта љубљанскога...
Стигавшн на мету, која се на слици не види, соколи спуштају свеже оплетени венац ...
Где је та мета? и коме тај венац? За мене је данас јасно да је та мета историјски Опленац! За мене је јасно, да је тај венац на-мешен гробној крстачи Краља Ослободиоца!
И још више за мене је јасно, да је тај венац одиста најлепши израз топле благодарности целе живе отаџбине — мртвом '1'ворцу њеном. ..
На срећу у том венцу, што га сложна браћа носе са љубљан-скога слетишта има и — од наше rope листа...
И наша су суботичка деца и бр ћа тамо... и наша је благо-дарност Краљу, уплетена у гом заједннчком венцу неувелом...
*
Велики добротворе наш! Избавитељу из ропства и чаме наше гешке, стократ громкије од оне браће што за слободу већ знаше, кличемо Ти: хвалаТикраљу Ослободноче на свему! Славан Ти спомен био свагда међу људима по позватој Твојој честитости!
А Бог да ти простн „ашче что содјелел јеси в нињешњем вјецје вољноје или невољноје!“
IZ UPRAVE
Добровољни прилози. За Југосл. Сок. Гласник прнложише 6paha; Алимпије Ноповић, Нови Сад К tiO-—; Ilepo Бекић, Загреб К 340•—; Народна читаоница, Бос. Нови, К 20—; Др. Франц Дерганц, ЉуОљана, К 60'—; Милутин Ливри1ј, Београд, К 2(3’—; Др. Косга 11лавшић, Су-ботица, К 20'—; Лујо Богнер, Радљевац, К 20'—; Михајло Шустер, Пивннце, К 36-—; Ранко Белеслин, Загреб, К 20’—; Ђура Паунковић, Бео1рад, К ^08'—; Јован Станојевић, Бос. Шамац, К' 60 —; Божа Је-ремић, Земун, K 20-— и Јосип Лесковар, Загреб, К sO . Хвала и здраво!	Т.	Јањанпн
Izšel je „Jugoslovenski sokolski koledar 1923“. Uredil brat Miroslav Ambrožič. Cena 7 Din. (Društva popust). Naroča se pri Savezu. Strinjamo se pač vsi v tem, da je glavna naloga vsakoletnega koledarja, nuditi pregled vsega sokolskega delovanja v preteklem letu. S tega stališča pa smemo izreči sodbo o tem koledarju: da je najboljši izmed vseh dosedanjih. Kakor je pomenilo leto 1922. v velikem vrhunec našega do-
sedanjega sokolskega dela, tako je v malem ta koledar veren odjek našega celoletnega prizadevanja. Na prvem mestu sokolskega dela je objavljen Kraljev manifest Sokolstvu.. Potem sledijo odstavki deloma splošne, idejne vsebine, deloma praktična navodila, večinoma pa članki o zletu in pregledi Sokolstva v. 1. 1922. Др. Мирослав Тирш: Наша задаћа, смјер и циљ. Dr. Vladimir Ravnihar: Naša zmaga. E. G angl: Hočem. C t. Жакула: Соколској војсци. M iroslav A m b r o ži č: Posle prvog jugoslovenskog svesokolskog sleta. Мирослав Амброжић: Vil. међународна утакмица. L B.: Misli o razmerju med sokolstvom in šolo. Dr. Ljudevit Kuščer: Malim društvom jn odsekom. Miroslav Ambrožič: Leto 1922. Statistika. V. Švajger: Statistični pregled jugoslovenskega sokolstva za leto 1922. (tabela). Z veseljem je treba pozdraviti prevod Tyrševega najpomembnejšega sokolskega članka; saj je naš „Credo“ sicer objavljen v listih naših predvojnih organizacij, toda te stvari so vse pošle in sed'anji koledar dela šele pristopen ta program vsega Sokolstva širokim vrstam članstva. Z njim upoznajte vse nanovo pristopajoče člane.*) A o ostalih člankih predvsem eno : da so vsi preprezeni s sokolskimi smernicami, tudi tisti, ki so po svoji vsebini poročila. To pa se mi zdi važna zahteva do sokolskega tiska, predvsem do tistega, ki se obrača na množice članstva. Pogled sokola bodi vedno uprt v bodočnost, iz pregleda preteklosti naj se porajajo načrti za nadaljnje uspešno delo.
Koledar krasijo slike z našega zleta. Tudi koledarski del je praktično urejen; pozdraviti je treba pridejano tabelo „Cirilica ir. latinica". Strani za beležke bodo zadovoljile vsakega, najbolj pa vaditelje, odbornike in druge funkcijonarje.
Spomenica II. Sleta Banatske Sokolske Župe izačiče bogato opremljena sa 29 slika sa Sleta i geografskom kartom sokolskih društava Banatske Župe. Imače 32 Strane teksta. — Bračo i Sestre! Upoznajte se sc sokolskim životom u Banatu. Cena spomenice je 20 din. i 2 dinara za postu ukupno 22 dinara. Narudžbe prima Soko u Vršcu (Banat).
*) Ali ne bi kazalo, da izda sokolstvo v mali brošurici — kot uvod ta članek vodi’na naoela sokol&ka? Pri vsem edmstvu: v srbohrvaščini s cirilico in latinico in v slovenščini; nabava obvezna za vse članstvo, za novopristopajoče takoj pri vstopu. Stroški bi ne bili preveliki pri mnogoštevilni nakladi.
*
AGNEZTJA ZA TELOVADBO. — EKAŠNO OLJE
ZA TELOVADNICE. —
LEKAKNICE, OBVEZE,
POVOJI.
Drogerija -h S fl N IT fl S +
CELJE 5.
Садржај — Sadržaj.
Соколског Гласника од 1 — 12 броја год. 1922.
Страна — Strana.
Dr. Laza Popović: Na početku godine............................ 1
Dr. L. Popović: Otvoreno pismo br. zagrebačkom sokol-
skom društvu I. Bogovičeva ul.......................... 4
Savez češkoslovenskog-jugoslovenskog Sokolstva................. 7
•Češko Sokolstvo............................................... 7
Др. P. Ф.: Др. Јиндрих Ваничен............................  .	8
Душан Богуиовнћ: Чешко-словачко Соколство ...	10
Jugoslovensko Sokolstvo....................................... 33
Odgovor uredništva.............................................37
Dr. Viktor Murnik..............................................40
1’odmladak Crvenog Krsta......................................4Г>
1. Jugoslovanski vsesokolski zlet v Ljubljani leta 1922. . . 58
Češkoslovačko Sokolstvo.......................................п!1
Лугославенском Соколству! ....	 6a
U borbu........................................................71
T. z. „sokolski vjesmk“ .....................................  <5
Dr. R. F.: Enotno članstvo v češko-slovaškem Sokolstvu . 76 Pitanje sokolske zgrade na Vilsonovom trgu u Zagrebu . . 78
Prilog karakteristici Nejugoslovenskog Sokolstva...............8U
Ceškoslovačko Sokolstvo........................................81
Jugoslavenskom Sokolstvu!....................................  97
Predlog novom zakonu o ustrojstvu vojske.......................97
Како да оживимо рад у Соколству?..............................104
Na završetku upravne godine društva i župa....................108
Соколска одбрана (I.).................•	.	.	 110
Prilog karakteristici Nejugoslavenskog Sokolstva (II.)	. . .111
Jugoslavensko Nesokolstvo ■ •	 -4^
Gore glave brado ...	 129
Za šesdesetgodišnjicu br. Scheinera i Vaničeka...............13(1
Prilog karakteristici Nejugoslavenskog Sokolstva..............135
1. Jugoslavenski Svesokolski Slet u Ljubljani ................193
Jugoslavenskom Sokolstvu......................................196
Отрана — Strana.
Naš brat, pukovnik Gjoka Gjorgjevič..............................197
Pop-Giga.........................................................199
Pred sletove.....................................................202
Ivan Kromar......................................................204
Slet Bačke Sokolske Zupe . .	 209
Zagrebački dogadjaji.......................:.......................210
Milutin Ristič...................................................210
Jugoslavensko Sokolstvo . .	  241
Др. Лазар Цар: Ооколство и Југославенство .... 242 E. Gangl: Bela Ljubljana vas pričakuje in Pozdravlja . . . 250
Dr. P. K. Bulat: Sokolska misao i Slovenstvo.......................253
Dr. Laza Popovič: I. Jugoslovenski Svesokolski Slet . . . 278
Ante Brozovič: Značenje ljubljanskog sleta.........................282
Naše delo po zletu.................................................288
Tretja glavna skupščina Jugoslovenskega Sokolskega Saveza . 305 Dnevni red skupščine Jugoslovenskega Sokolskega Saveza . 306
Pred glavnvm skupšdnom ............................................3j7
Miroslav Abrožič: Sokolstvo in šport...............................814
Dušan M. Bogunovič: Dani ideje i rada Jugoslov. Sokolstva 318
Слава Фигнеру!.....................................................337
Dr. Laza Popovič:	Jugoslovenstvo...................................338
Milan Buj: Jedan	krupan	zadalak...........................342
Prof. Ante Tadič;	Tiršov	sistem u srednjim školama . . . 34(5
Душан M. Богуновић: Данн идеје и рада Југосло-
венског Соколства ....................................... 349
Buduća zadaća Sokolstva............................................371
Dani ideje i rada Jugoslovenskog Sokolstva..................•	. 375
Prosvetni rad sokolstva............................................387
Od nredništva i administracije ...	 396
Svim društvenim funkcijonarima i saradnicima Jugoslov. Sokol. Glasnika..............................................397
Jugoslovenski Sokolski Savez.......................................398
Zapisnik Ul. glavne skupščine Jugoslov. Sokolskega Saveza .........................-. .	 39u
Sokolstvo 13, 47, 84, 116, 138, 211, 259, 293, 327, 354, 425
Lseleške  .................. 22,	60,	93,	124,	183, 236, 259, 302, 334
Iz uprave.................................................... 29,	436
Iz uredništva..................................................... 271
MEDIC, RflKOVG s ZflRKli
D. Z. O. Z.
prej ft Zf\NKL SINOVI
TVORNICA KEtt. TN ROD. BARV IN LAKOV
TELEFON 64.	Brzojavi: MERAKL LJUBLJANA.
Emajli laki. Pravi firnež. Barva za pode.
Priznano najboljša in zanesljiva kakovost: barve za obleke, vse vrste barv, suhe in oljnate, mavec (Gips), mastenec (Federvveiss), strojno olje, karbo-linej, steklarski in mizarski klej, pleskarski, sli karski in zidarski čopiči, kakor tudi drugi v to stroko spadajoči predmeti.
Ceniki se začasno ne razpošiljajo.
STANE VIDMAR
PRIJE BAŠIN i DRUG
ДУ Frua jugoslauensha tvopnica gimnasfičkih, športshih, uatro-r-} gasnih i igraćih potrepština, guozdenih hanstrukcija, trans- H portnih naprava i t. d.
LJUBLJANA, Sv. Petra cesta j 75.
У Jedina specijalna tvornica u Jugoslaviji. Ul ^	Kvaliteta	i	cene	bez	konkurence.	r=>
Do sada izvršenih preko 50 kompletnih vežbaona i športskih igrališa. Sav pribor za omladinske igre, skaute i t. d.
^ Vatrogasne lestve svih sistema, ^ najmodernije konstrukcije.
Opremljam uotrogosne Automobile i kola i t. d.
Zahtjevajte specijalnu ponudu!
— Izradjujem načrte i t. d. —
\