KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠT1TU
KLASA 12 (5)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1. MARTA 1929.
PATENTNI SPIS BR. 5656.
Societe Inoxi, Villeurbanne, Francuska-
Konac krepa od veštaćke svile i njegov postupak izrade.
Prijava od 23. juna 1927,	Važi od 1. marla 1928.
Traženo pravo prvenstva od 14. januara 1927. (Francuska).
Ovaj se pronalazak odnosi na nov industrijski proizvod, naime konac krepa od ve-štačke svile i na postupak za dobijanje ovog konca, koji se postupak sastoji u torne, što kod svih veštaćkih svila, a naročito kod acetatne svile, viskozne i superviskozne ili pak kod šupljih i nadutih svila povečava dejstvo zvano „krep“ bilo da se ove ve-štačke svile upotrebljuju same ili zajedno sa kakvim tekstilnim koncem.
Za izradu krepa od prirodne svile, konac od sirove neupredene svile stavlja se na na-pravu za upredanje i ovaj se konac upreda prema debljini sa 2000 do 3000 obrta u minuti a kad kad i više.
Primena ovog načina rada kod konaca od veštačke svile pokazuje nam da se dobija znatno izduženje konca na štepu:
1.	otpornosti konca s jedne i
2.	željenog dejstva krepa s druge strane.
Dok se kod prirodne svile upotrebljena
sila na krajevima jednog dela potpuno ili skoro potpuno koristi za krep, dotle ta ista sila kod konca od veštačke svile izaziva znatno, gore pomenuto istezanje i prema torne vrlo slabo dejstvo krepa, pri čem se največi deo sile upotrebljene za upredanje gubi za istezanje konca.
Postupak po ovom pronalasku sastoji se dakle u torne da se spreči izduživanje konca od veštačke svile za vreme upredanja.
Da bi se postigao ovaj smer, predlaže se da se stavimo u što približnije uslovima, koje imamo u slučaju sirove neupredene svile.
U tom slučaju vrlo slabo istezanje konca za vreme upredanja proističe iz prisustva sekreta, koji sadrži sirova svila i koji spre-čava istezanje konca.
Prema torne ovaj se pronalazak sastoji u torne, da se spreči istezanje konca od veštačke svile time, što se pre upredava vrši gumiranje (lepljenje) pomoču odgovarajučih proizvoda, koji se obično upotrebljuju u gumiranju vune i pamuka. Ovi se proizvodi poglavito odlikuju svojom rastvorljivošču u vodi ili u tečnostima, koje se rastvaraju u vedi, i svojom velikom moči prianjanja.
Koncentracija lepka i njegova temperatura variraju sa debljinom i prirodom upotrebljene svile.
Primer. — Viskozna svila ma kakvog porekla; finog konca, potapa se u rastvor od 1.500 gr. dobrog živopiljanog lepka (želatin) ili biknog lepka u 100 It. vode, zatim se po cedjenju i sušenju upreda sa 2,200 obrta na minutu.
Ovaj konac upotrebljen kao predivo na razboju sa osnovom od veštačke svile — 100.000 metara konca na 1 kg. preradjen na grebenima od 15 zupca na 1 cm dužine sa tri konca na zubac, sveden sa 26 udara na 1 cm, daje sjajno dejstvo posle kuvanja. Ovo dejstvo krepovanja u tom slučaju, može se uporedeti sa onim dobivenim sa ve-štačkom svilom.
Patentni zahtevi:
1. Postupak za pevečanje dejstva „krepa" na koncima od veštačke svile, naznačen
Din. 5 —
time, što se o vi lepe pre definitivnog upre-danja da bi se izbeglo istezanje istih, pri čem obrada može biti proizvoljna, dok se kao sredstvo rastvorljivo u vodi za lepljenje upotrebljuju obično primenjivana sredstva u industriji vune i pamuka.
2. Postupak za dobijanje proizvoda po zahtevu 1, naznačen time, što se kao mate-rijal upotrebljuje konac od veštačke svile, sam ili izmešan sa makakvim tekstilnim koncem.