Pošlarlna plaćena ut golovu
Cena Din 2.
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog „SoUolslca prosveta"
Ljubljana,
*€»	s«.	1033
Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo i uprava nalazi se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2177 e Račun poštanske štedionice broj 12.943 • Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vraćaju
God. IV Brof 25
t VOKUAJINSKI S£ET SAVEZ.A SKJ V LJUBLJANI 1933
SoKolslcof omladini u poszdrav
Drugi pretsletski dan I pokra-jinskog sleta Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Ljubljani namenjen je sokolskoj omladini. Ta naša omladina podaće tome danu bogat sadržaj i krasno obeležje.
Ne samo iz područja osmero /upa, za koje je ovaj slet obavezan, več iz svih predela naše domovine, iz njene unutrašnjosti i sa svih kraj-njih njenih granica viju se več dugi vlakovi radosne sokolske omladine prema Ljubljani, koja poprima svečano lice da gostoljubivo i bratski primi taj naš mladi sokolski rod. Starodrevna bela sokolska Ljubljana, kolevka Sokolstva na sloven-skom jugu Evrope, sva pomladena, ulepšana i več pripravna očekuje da njenim zidinama i bujnim gaje-vima odjeknu radosni pokliči tisu-ča razigranih mladih sokolskih duša.
Da bi naša radost bila još veča i potpunija, dolazi medu nas ta-koder i naraštaj bratske Češkoslo-vačke obce sokolske iz svoje krasne domovine, povezane s nama s bratskom ljubavlju, gde joj neprestano svetle na putu domoljubnog rada i života sjajni primeri slavnih nacionalnih i sokolskih boraca od davnih vremena do današnjeg dana.
Slovenski sever i slovenski jug tu če na tlu našeg belog sokolskog grada dokazati, potvrditi i još jače produbiti bratske veze, da budu toliko iskrenije i trajnije, jer im le-potu, toplinu, moč i čar prinašaju mlada sokolska srca.
Što nam kliču ta mlada sokolska srca?
»Za domovinu živimo, za nju smo pripravni žrtvovati sve, što imo, što možemo, što imamo. Mi svi i svaki od nas! Danas i sutra i uvek! — Od srca k srcu prepliče se vez, koji ne pozna daljina ni zapreka, koji nas sve povezuje u krug jednakih misli i jednakih osečaja dece jedne te iste majke domovine!« —
Tako odjekuje taj govor mladih sokolskih srdaca našom zem-Ijom — svima nama na največu radost, na ponos i sreču!
U sokolskoj omladini udružena je energija uskipelog zdravlja, po-žrtvovnog rada i radinoljubive volje. U sokolskoj omladini Slovenstvo se pomladuje, a s njom takoder i mi Jugosloveni usposobljujemo svoj narod za svaki pošteni, is-tinski, smisaoni i smotreni rad, s njom naš narod pripravljamo za svaki telesni i duševni napor, da nam ne če biti teško poveriti joj i u njene ruke predati sudbinu naroda i domovine.
Ako smo ponosni na svoju so-kolsku omladinu, ponosni smo na to, što u Sokolstvu baš imamo najlepšega i n- jboljega: zalog pozitiv
nog stvaranja, simbolizovanog u sokolskoj omladini, koja je zdrava i trajna osnova budučnosti svih slovenskih plemena.
Naša sokolska omladina zna da radom u sokolskim vežbaonica-ma na j lepše služi svome narodu. Bogateči riznicu svojih snaga, vrlina i kreposti, uvek ju množeči i osvežavajuči novim tečevinama i novim uspesima sokolskog telesnog i moralnog uzgoja, sokolska omladina stoji neprestano u službi domovine, koja s njenim bogatstvom krasi svoje lice, a u njenoj lepoti raste i njena moč i vrednost.
Čiste duše, radosna srca, celične mišice, zdrav rast, živa pesma, rodoljubno mišljenje, poštovanje i izvršavanje zakona neba i zemlje, duboka državljanska svest i svest pripadnosti slovenskom Sokolstvu — da, sve je to naše neprocenjivo bogatstvo, ponos, čast i radost našega vremena i našega naroda.
Naša sokolska omladina zna, da je Sokolstvo organizacija živih, zdravih i radosnih ljudi. Ona zna da se u Sokolstvu bratski družimo svi, koji nesebično, požrtvovno, radom i trudom ljubimo svoju domovinu. Srca sokolske omladine kliču: Živeti! Raditi! Množiti snagu naroda! Koliko je slasti u toj predanosti sokolskom pozivu za kre-postan život! Koliko je ponosa u toj svesti, da ne živimo samo za sebe!
Naša sokolska omladina je pu-na optimizma, ona je na pravom putu u realni život, u kome pobe-duje istina i pravda.
Samo malen deo te nafce sokolske omladine nači če se sada medu nama. A po njoj, koja je pretstav-nica desetaka tisuča drugih, po njoj šaljemo svoj ostaloj iskrene i bratske pozdrave!
Zdravo! Na zdar!
U okviru drugog pretsletskog dana pozdravljamo u svoj oj sokolskoj sredini takoder i pretstavnike naše vojske, koja če upotpuniti te-lovežbeni raspored sa svojim tak-mičenjima i vežbama. Duh sokolskog uzgoja obuzeo je takoder i nju, našu vitešku vojsku, da ju j c još jače privezao uz sudbinu naroda. I sve to vidni ji su uspesi tog uzgoja. Svako oružje dobiva sve ve-ču moč, ako njime ravna pravi duh viteštva i junaštva. U desnici snaga, u srcu odlučnost u mislima domovina! To sokolsko geslo zajarn-čuje našoj vojsci najsavesniju pripravnost u svakom slučaju.
Dobro došli u belu Ljubljanu i vi, bračo Sokoli vojnici!
Pomoz Bog, junači!
E. Gangl.
Sokolska deca i naraštaj pridolaze
U nedelju 18 o. m. svićc nam i drugi pretsletski dan pokrajinskog sleta Saveza SKJ u Ljubljani, kada ec na slctištu nastupiti sokolska deca, naraštaj i naša junačka vojska. Ljubljana je več počela da poprima izgled radosnih sokolskih sletskih dana, jer su počela da stižu za ncdeljni nastup sokolska deca iz Dravske banovine, a naraštaj i iz ostalih krajeva naše zemlje. Prema stiglim prijavama u nedelju nastupiče preko deset hiljada dece i naraštaja, od toga naraštajaca • naraštajki oko 5300.
Dolazak češkoslovačkag naraštaja
Drugom pretsletskom danu uče-stvovače u lepom broju takoder i če-škoslovački naraštaj, koji če stiči u Ljubljanu, njih do 200, 17 o. m. s praškim brzovlakom u 17.20. Češkoslo-vačkom naraštaju sprema se svečan doček.
Dolazak češkoslovačkog članstva
Sletska kancelarija primila je ovih dana obaveštenje od bratske češko-slovačke obce sokolske, da ee češko-
slovačko Sokolstvo učestvovati na sle-tu u Ljubljani u broju do 4.000 članova i članica, koji če stiči sa četiri posebna vlaka. Tri vlaka do vešče Sokole iz Praga, a jedan iz Brna. Čcškoslo-vačko Sokolstvo doči če na slet u Ljubljanu sa tri glazbe. Na javnom nastupu ono če nastupiti posebno. Pri dolasku brače i sestara češkoslovačkog Sokolstva sprema im sc u Ljubljani osobito srdačan prijem. Dan i sat nji-hovog dolaska u Ljubljanu biče pravo-dobno objavljen u dnevnim listovima.
Nova zastava Ljubljanskog Sokola dar Nj. Vel. Kralja
Povodom 70-godišnjice matice ju-goslovenskog Sokolstva Njegovo Veličanstvo Kralj Aleksandar I blagoizvo-leo je podariti jubilarcu Ljubljansko:« Sokolu novu zastavu, koja če biti svečano razvijena na slctištu pri javnoj vežbi na Vidovdan i kojoj če kumo-vati Nj. Vel. Kralj Aleksandar.
Zastava pretstavlja krasno umet-ničko delo, a izradena je u Državnom zavodu za ženski obrt u Ljubljani pod vodstvom ravnatelja zavoda brata Bože Račiča. Zastava je iz teške svile te če biti pričvrščena uz koplje na čijem je vrhu srebrni buzdovan, oko koga je pričvrščeno 9 zlatnih sokolova, koji simbolično prikazuju sokolsku ideju — večno pokretanje.
Posebne poštanske sletske marke
* ■ • *
Povodom I pokrajinskog slet* Saveza SKJ i 70-godišnjice prvog sokolskog društva u našoj zemlji biče ovih dana izdane i naročite j-oštanske marke po Din 1’50 in Din —’75. Na markama je slika starešine Saveza Sk.l Prestolonaslednika Petra u sokolskom kroju.
Uputstva za putovanje na slet u Ljubljanu željeznicom
Sve bratsJ'ce jcdinicc treba tla svome članstvu dadu pre odlaska na slet u Ljubljanu sledeča uputstva za puto-vanje željeznicom:
1) Na prostoru pred stanieama, u stanieama i u vlaku treba tla vlada oaj-veča disciplina, red i mir.
2) Svi članovi sokolskih transpo-rata moraju sc u svim slučajevima pokoravati uputstvima željezničkog osoblja na stanieama i u vlakovima. Ne sme se upuštati u eventualne pre-pirke sa željezničkim osobljem radi odredaba, jer to nije sokolski. Željcz-ničko osoblje ima najteže dužnosti i odgovornosti u pogledu dobrog i sidur-nog odvijanja prometa kao i samog prevoza, te ga u tom pogledu treba posvema potpomoči.
3) Svaki pojedinac, koji putuje na slet. treba več kod kuče da svoju prtljagu vidno označi svojim naslovom, kao i imenom društva kome pripada.
4) Transporti imaju se razdeliti več pri odlasku na stanicu na manja odeljenja od 40 osoba. Svako odelje-nje treba da ima svoga vodnika, koji če se briniti za vagon, prostor u vozu i za red.
5) Kada transport stigne na stanicu — najmanje pola sata pre odlaska odredenog voza — zaustaviče se na jednom pogodnom mestu pred stani-com. Tu če se voda transporta javiti načelniku stanice (dežurnom činovni-ku) i izvestiti ga o broju Sokola koji putuju. Kada mu bude označen vagon u koji če se smestiti, smestiče svoje odeljenje na odredena slobodna mesta u vagonu.
Za vreme čekanja pred stanicom pred odlazak na slet ili več pre toga moraju članovi nevežbači na osnovu voznih željezničkih legitimacija izdanih od sletskog odbora kupiti potrebnu voznu kartu.
6) Ulaženje u vagone treba da sc vrši po odeljcnjima, kako je transport razdeljen. U svaki vagon stupiče ono-liko lica koliko je slobodnog mesta. Zabranjeno je izabiranje vagona.
7) Pri dolasku vlaka i pri stupanju u vlak mora da vlada potpuni red i mir.
8) Vodnik odeljenja je redatelj u vagonu. Ako u jedan vagon stupi više odeljenja tada je najstariji vodnik odeljenja redatelj za ceo vagon.
Izjava Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije povodom progona Lužičko-srpskog
Sokolstva
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije s osečajem iskrenog bola i žalosti primio je vest o raspuštanju lužičko-srpskog Sokolstva i o proganjanju njegovih prvaka, pa u tom vidi nasilje nad nezaštičenim bratskim slovenskim narodom, koji se posle hiljadugodišnje borbe sačuvao, ne podlegavši nasilnom ugnetavanju.
Lužičko - srpsko Sokolstvo je za kratko vreme svoga postojanja dalo dovoljno dokaza, da kac nepolltička organizacija deluje samo na produb-ljavanju narodne svesti, na kultur-nora. prosvetnom i ekonomskom podi-zanju svoga naroda a da u tom radu uvek saobrazi svoje delovanje državnim zakonima svoje zemlje.
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije veruje, da iako je privremeno ne-
stalo lužičko-srpskog Sokolstva, da je estelo lužičko-srpskih Sokolova, koji če i dalje požrtvovno i rodoljubivo raditi na korist svoga naroda i njegove bolje i srečnije budučnosti.
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije izjavljuje svoje iskrene i bratske simpatije ovom najmanjem slovenskom narodu sa željom, da srečno prebrodi ova teška iskušenja i da is-traje u borbi s nepravdom i nasiljem, a jugoslovensko Sokolstvo če budno pratiti njihovu borbu i dati im dokaza svoga iskrenog slovenskog bratstva.
Beograd, 13 juna 1933.
Izvršni odbor Saveza Sokola kralj. Jugoslavije
9) Najstrože je zabranjeno do odlaska vlaka isfupanje iz vagona, za što su odgovorni redatelji, kojima se članovi odeljenja moraju pokoravati, a osobito u pogledu svih željezničkih sigurnosnih propisa. Naročito je strogo zabranjeno naklanjati se kroz pro-zor, stajati kod vratiju, na stepenica-ma, pločniku ili ča'k penjanje na krovo-vc vagona, kao i prelaženje iz vagona u vagon. Svaki mora da za vreme vožnje ostane u onom vagonu, u koji je stupio.
10) Kako vlakovi odlaze ne tlavaju-ći znaka za odlazak, mora svaki redatelj tla pazi, da je pred odlaskom vlaka več svaki u vagonu na svome mestu. Izlaženje iz vlaka može da dozvoli samo redatelj, i to u slučaju stvarne potrebe i pri stajanju vlaka na večim stanieama, inače je zabranjeno.
11) Na protivnoj strani stanice iz-laženje iz vlaka strogo je zabranjeno, jer je opasno za život, kao i stajanje na tračnicama ili medu ovima. Izlaziti iz vagona ili ulaidti sme se samo kada vlak stoji.
12) Voda sme se na stanieama uzi-mati samo iz zdenaca, označenih s nat-pisom »Pitka votla«.
13) Redatelj mora osobito da pazi na čistoču, red i mir u vagonu, koji mora da vlada naročito u noči. Zabranjeno je svako alkoholno piče.
14) Pola sata pred prelazom u dru-t!i vlaik, odnosno pred dolaskom u Ljubljanu, redatelj upozoriče članstvo u vagonu da sc pripremi za izlazak.
15) Da mogu redatelji uzdržati za vreme vožnje potpun red, moraju da budu u gtalnom dodiru sa željezničkim kondukterima i vodnicima transporta te da se uvek izveštavaju glede vožnje vlaka, stajanja, zakašnjenja, odlaska, dolaska i t. tl.
16) Po dolasku vlaka u Ljubljanu odlazak transporta treba da se odmah ukloni po vrsti odeljenja iz rajona stanice na prostor pred stanicom. Voda transporta mora zatim da se javi stan-benom otseku ili pak pretstavniku istoga kod šefa stanice, gde če dobiti uputstva o nastanbi. Isto tako mora tla se javi i željezničkom otseku ili pretstavniku istoga na stanici, kome če javiti tačan broj učesnika kao i broj lica koja če se po sletu vratiti kuči s povratnim sokolskim transportom po več određenom voznom redu.
17) Za povratak sa sleta važi naročito ovo pravilo:
Svaki učesnik zajedničkog sokol-sikog transporta sme se vratiti kuči je-dino s onim sokolskim transportom s kojim je stigao u Ljubljanu. U tu svr-hu svaki vlak sa sokolskim transportom označen je za dolazak u Ljubljanu s parnim brojem, n. pr. »Sok. II«, a za odlazak iz Ljubljane s neparnim, na pr. »Sok. I«.
Svaki član transporta treba da na svoju željezničku legitimaciji! zapiše broj sokolskog transporta i čas odlaska iz Ljubljane, koji če biti predviden za svaki sokolski transport u voznom redu.
Organizacija zdravstvene službe prilikom sleta
Sletski'odbor za I'pokrajinski slet Saveza SKJ u Ljubljani pobrinuo se je da za vreme sleta bude osobito obez-bedena i zdravstvena služba, koju je organizovao naročiti sletski zdravstveni otsek. U tu svrhu zdravstveni otsek preuzeo je sve potrebne mere u
cilju što uspešnijeg i bržeg vršenja svoje dužnosti, gde god za vreme sleta bude potrebna lekarska pomoč.
Odmah, kada gosti i vežbači predu granicu Dravske banovine nači če se več pod okriljem sletskog zdravstve-nog otseka. Na svim večim stanieama sokolski lekari vršiče na kolodvorima službu pri dolasku sokolskih vlakova. Svi lekari imače na rukavu trak s erve-nim križem, kojima če se vodnici vlakova obratiti u slučaju potrebe. Na Ijubljanskom kolodvoru za vreme sti-zavanja vlakova biče na kolodvoru permanentna lekarska ambulanta. Vodnici vlakova javiče dotičnom le-karu koji je u službi sve slučajeve eventualnih nenadnih obolenja Sokola za vreme puta. Na kolodvoru nal&zi-če se takoder i sanitetski automobili. Glavna ambulanca s dnevnom i noč-nom službom biče na gradskom fizi-katu u Mestnom domu, Krekov trg. Za vreme takmičenja, odnosno na-stupa, ambulanca nalaziče se na sle-tištu i biče označena zastavom Crve-nog križa. Za vreme povorke organi-zovače se stalne leteče ambulante. Ambulante za vreme takmičenja, na-stupa i povorke biče na raspblaganju ne samo vežbačima teč takoder i osta-lom gradanstvu.
Lekari vršiče nadalje i rajonsku službu, tamo gde budu nastanjeni učesnici sleta. Rajonski lekar vršile u svom rajonu svakog jutra lekarski pregled. Njegova je briga nadalje hi-gijena prenočišta i higijena gostioniea u njegovom rajonu. Svaka pritužba u pogledu kakvoče ili cene hrane ima se odmah javiti dotičnom lekarn. Za ne-nadano obolele i ponesrečene biče u rezervi i izvestan broj kreveta u op-čoj ženskoj bolnici.
Akcija, odnosno organizacija le-karskog otseka zamišljena je u veoma velikom potezu, čemu se ima zahvaliti svim onim faktorima koji su ukazali lekarskom otseku svoju potporu i na-klonost, a to pre svega banu bratu dru Dragi Marušiču, gradonačelniku bratu dru Dinku Pucu, direktoru Hi-gijenskog zavoda bratu dru Karlu Petriču, gradskom fiziku bratu dru Mav-riciji Rusu, Lekarskoj komori i vodstvu Crvenog križa u Ljubljani.
Lekarski otsek, kome je začasni pretsednik prof. br. dr. Edo Šlajmer, sačinjavaju brača lekari:	pretsednik
dr. Ivan Jenko, tajnik tir. Venčeslav Arko, šef hirurškog odeljenja dr. Mirko Černi, primarij tir. Alojzij Zalokar, mestni fizik dr. Mavricij Rus, direktor Uigijenskog zavoda dr. Karel Petrič, dr. Franta Mis, dr. Marijan Ahčin, tir. Franjo Ciber i dr. Josip Fon.
Do sada je sletski zdravstveni otsek organizovao sanitetsku službu na sokolskom taboru u Vižmarjima i na prvom pretsletskom danu, danu da-štva, te je ovu svoju tešku i odgovomu dužnost izvršio s najpotpunijim uspehom.
Navodila — Uputstva za slet
Izišla su upravo iz štampe »Navodila« (Uputstva) za I pokrajinski slet Saveza SKJ u Ljubljani. Ova hrošurica u krasnoj opremi na finoj hartiji sa-drži sva obaveštenja o sletu i s-letskim liriredbama te korisna uputstva za sve učesnike sleta. Knjižici je priložen i plan Ljubljane i sokolskog sle tista. Cena je Din 3. Dobijc se kod Sletskog odbora, Ljubljana, Narodni dom.
/loVEH/Ko
/oKoL/TKO
Porast broja pripadnika ČOS
COS beleži ne samo velik uspeh po svojem IX svesokolskim sletom nego i po porastu članstva. Prema po-slednjoj statistici, broji ČOS sada preko 683.300 pripadnika, od k oj ih otpa-da: na Češku 429.700, na Moravsku i Šlesku 214.900 Slovačku 34.700 i Pot-karpatsku Rusiju 4000 pripadnika. Prema statistici iz godine 1929, koja po-kazuje 623.700 pripadnika, znači to porast za skoro 60.000 pripadnika. Najjače je Sokolstvo još uvek na teritoriju istorijske Češke, i po samom broju i po proeentima, jer preko 9% Stanovnika pripada sokolskim redovi-ma. Osobitu če se sada posvetiti paž-nju Slovačkoj, da se i tamo Sokolstvo još više ojača i poveča broj sokolskih pripadnika.
Jedna značajna sokolska svečanost na Hradčanima
Dne 28 maja o. g. održana je u prisustvu ud oko 100i) sokol, pripadnika na drugom dvorištu praškog grada Hradčani jedna lepa sokolska svečanost, kojom je odana počast Hrad-čanskom Sokolu. Pretsednik Republike, brat Masarik, u zahvalu za službu, koju je u danima oslobodenja izvršio u mladoj državi Soko na Hradčanima, poklonio je društvenom barjaku sku-pocenu traku. Hradčanski je Soko na-ime bio onaj, koji je na dan nacional-nog prevrata preuzeo stražu na Hradčanima i razoružao austrijsku posadu, vršeči od toga dana sve do 9 decembra 1918 službu gradske straže. U ime prct-sednika s jednim značajnim govorom pripeo je traku na barjak pretsedni-kov kancelar brat dr. Šamal, kome je odgovorio starešina društva Hradčani brat dr. Hrdlička obečavajuči, da. če Sokolstvo i buduče biti uvek spremno da služi narodu i državi. Za ČOS go-vorio je još brat Miler, koji je u ime čitavog češkoslovačkog Sokolstva iz-razio zahvalnost zastupniku pretsed-nika Republike za ovo odlikovanje i priznanje, ‘koje če biti samo potstrek, da če Sokolstvo još jaee raditi i tako služiti svome narodu i čuvati njegovu slobodu.
75godišnjica brala Filipa Hauplmana
Češkoslovaeko Sokolstvo setilo se je 75-godišnjiee brata Filipa Hauptmana, jednog od još živučih Tirševih saradnika, koji je bio prilikom prvog svesokolskog sleta 1882 prednjak. Ju-bilarac rodio se 7 juna 1858 u Klato-vima; apsolvirao je u Pragu slikarsku akademiju, a sada je profesor risanja u penziji. Još i sada je čil i zdrav te još redovito vežba u Praškom Sokolu.
Svečano olvorenje češkog sokolškog doma u Beču
U Beču bila je u sobotu 3 juna veoma svečano otvorena nova sokola-na češkog Sokolškog društva Beč X, koja je sagradena u glavnom prinosi-ma Čehoslovaka u Austriji i uz izdaš-nu pomoč ČOS. Novi sokolski dom dug je 66 m, a širok preko 12 m. Načrte doma izradio je mladi bečki arhitekta Jan Vytiski. Uz sokolanu nalazi se i letnje vežbalište, koje još nije po-sve uredeno. Sokol Beč X najjače je češko sokolsko društvo u Beču, koje je bilo osnovano još prc 40 godina, i koje danas broji samih članova preko 500. Prilikom otvaranja doma prire-dene su dve telovežbene akademije, u subotu i nedelju uveče te javna vežba na igralištu društva »Češko srce«. Ovom slavlju učestvovali su pored be-čkih Sokola još i Sokoli iz Brna i »bližnjih pograničnih krajeva Češkoslova-čke.
Najteži takmičar ČOS
Brat František Pankrac, po zanimanju viši policijski stražar u Pisku, najteži je takmičar ČOS. Ima 47 godina, a teži — u vcžbačkom odelu — preko 104 kg. lako je več u malo od-maklijim godinama, ipak je veoma ela-stičan i jedan od naj bol jih istarij ih takmičara. Pri poslednjim takmičenji-ma starije brače postigao je punih 80% bodova i dobio diplomu. On i danas, premda toliko teži, s lakočom još izvodi velekovrtljaje i salte. Vežba več od mladih godina redovito, i to neprekidno 32 godine.
Slet slovačkog Sokolstva u Amerlcl
Još nije ni počeo veliki slet če-škoslovačkog Sokolstva Amerike u Čikagu, a več slovačko Sokolstvo spre-ma za narednu godinu svoj vlastiti veliki slet, koji če se održati u Filadelfiji. Istovremcno održače se tada i glavna skupština Saveza slovačkog Sokolstva, koje lepo radi. Slovačko Sokolstvo u Americi broji sada 11.500 članova i članica, skoro 7000 obojeg
naraštaja i oko 500 članova pomagača; svega preko 18.000 pripadnika. Za jesen ove godine pripremaju se 14-dnevni prednjački tečajevi po sedišti-ma pojedinih župa, da bi bile za svoj naredni slet što spremnije.
Učešće češkoslovačkog Sokolstva na III Masarikovim Igrama
Lakoatlctski savez Češkoslovačke održao je u danima od 3, 4 i 5 juna svoja takmičenja i igre, koje se nazi-vaju Masarikove igre, i na kojima jc takmičilo i mnogo lakoatletičara iz 11 stranih država. U ovim takmičenjima i igrama uzelo je dostojnog učešča, nakon sporazuma o saradnji izmedu ČOS i češkoslovačkog Lakoatletskog saveza, i Sokolstvo, postigavši u lakoj atlctici i nekoliko odličnih rezultata.
40 godišnjica Sokola u Češkom Krumlovu
Sokolstvo se več pre rata proširi-lo ne samo u čisto češkim krajevima, več tamo, gde su bili Česi u manjini, iako je to bilo spojeno s velikim po-teškočama. Tako se je pre 40 godina osnovao i Soko u Češkom Krumlovu, tada još veoma ponemčenom gradu. Jubilarne svečanosti ovoga društva održavaju se sada 17 i 18 o. m. Ovo društvo broji sada 250 članstva, oko 40 naraštaja i 120 m. i ž. dece, poseduje lepo letnje vežbalište, kupalište na reci i zemljište za svoj buduči sokolski dom.
Sokolska radio - predavanja
RADIO-STANICA BEOGRAD
Sledeče sokolsko radio-predavanje održava sc:
dne 23 o. m., predavanje sletskog odbora: informacije i praktična uput-stva za učesnike na sokolskoj proslavi i pokrajinskom sletu Saveza SKJ u Ljubljani na Vidovdan o. g.
PUČKA SOKOLSKA RADIO-PREDAVANJA
Sledeče pučko sokolsko radio-pre-davanje održače se:
dne 25 o. m. u 16 časova; predavanje drži br. Velja Popovič (Novi Sad) pod naslovom: »Uzorno sokolsko taborovanje na Bledu o. g.«
RADIO-STANICA LJUBLJANA
U subotu dne 17 o. m. od 20 do 23.30 časova: prenos glazbe za vežbe članova pod vodstvom brata Rudolfa;
u sredu dne 21 o. m. predaje »O značenju sokolskih sletova« br. Josip Jeras, zamenik načelnika Saveza SKJ, koji če nakoik predavanja dati članstvu za slet poslednja obaveštenja i upu te.
Skrečemo pažnju bratskim jedini-cama, da iskoriste ove prenose, osobi-to za tačno i dobro uvežbanje sletskih vežaba.
Iz uredništva
Naredni broj Sokolškog glasnika, s prilogom Sokolska prosveta i ujedno s prvim brojem Sokolškog sela, izlazi 24 o. m. kao svečani vidovdanski broj.
Za ovim, vidovdanskim brojem, Sokolski glasnik iziči če kao prvi naredni broj dne 7 jula.
Današnji broj Sokolškog glasnika izlazi s jednim danom zakašnjenja, jer se u četvrtak, na praznik Tjelova, nije radilo.
Vesti iz župa i društava, ukoliko več nisu objavljene u ovom broju, ob-javičemo u granicama prostora u na-rednom, vidovdanskom broju.
Potreben je kapelnik
Sokolskom društvu Ulcinj potre-ban je kapelnik za društvenu muziku. Muzika je novoosnovana, te prvenstveno pravo imaju iskusniji kapelnici koji su duže vremena vodili limenu muziku.
Reflektanti imaju podneti molbu najdalje do 20 jula tek. god. U molbi treba da naznače visinu mesečne plato koju traže. Primiče se lice s najpo-voljnijim uslovima i isto če moči ot-početi rad 1 avgusta tek. god.
Uprava Sokolškog društva Ulcinj. *
Potreban je načelnik društva
Sokolskom društvu u Paračlnu potreban jc načelnik društva, koji če moči da vodi 200 dece i 30—40 članova. Uslove poslati hitno na adresu Sokolsko društvo Paračin. Paračin je grad u Moravskoj banovini sa 8000 Stanovnika.
Českosiovačko Sokolstvo n Americi
Povodom II svesokolskog sleta u Čikagu
Češkoslovaeko Sokolstvo u Sever-noj Americi prireduje ovoga meseca svoj II svesokolski slet u Čikagu, na kome če se ove godine sakupiti čeho-slovaci iz svih krajeva Amerike, da s ostalom slovenskom sokol, bračom zajednički proslave dan sokolskog rada u emigraciji, koji je rad baš često puta spojen s mnogo večim teškočama nego u staroj domovini. Naše čitaoce zastal-no če zanimati i po koja reč o samom razvoju češkoslovačkog Sokolstva u Americi, tim više što se o američkom češkoslovačkom Sokolstvu čuje mnogo dobra, pogotovo u pogledu njihove uzorne sokolske organizacije, koja bi takoder i našim iseljenicima tamo preko Oceana mogla da posluži kao primer.
Glavni priliv čeških iseljcnika iz Evrope u Ameriku počeo je nakon revolucionarne 1848 godine, kada je nakon pobede austrijske reakcije mnogo političkih »nezadovoljnika i krivaca« bilo prisiljeno da napusti svoju domovini! i da iseljenjem preko mora izbeg-nu progonima od stranc austrijskih policijskih vlasti. Več iz ovoga sledi, da je duh prvih iseljcnika bio pun živog domoljublja i slobodnomisaonosti, a čemu im je bio primerom i uzorom veliki češki domoljub Karel Havliček Bo-rovski. Radi toga još i sada, naročito kod starijih čeških naseobina, oseča se veliki kult prema Havličku. Ne smemo se zato čuditi, što je Sokol, vezujuči se tesno uz Havličkov narodni program i provodeči ga u praktičnom životu, od-mah pridobio medu iseljenicima toliko pristaša, netom su doznali, da je Soko osnovan u staroj domovini s velikim i uzvišenim zadacima i ciljevima
Velika zapreka sokolskom radu u Americi bilo jc brzo menjanje 1 prese-Ijavanje iseljenika iz jednoga kraja u drugi. Zato je i rad mnogih društava bio ovisan i samo od nekoliko pojedi-naca, s kojima su društva, da sc tako izrazimo, stajala i padala. Nadalje, na razvoj sokolskih društava uplivao je mnogo i porast američkih gradova, razlika u nazorima i mišljenju same češke emigracije i dr. Baš radi ovoga pruža nam istorija razvoja češkog Sokolstva u Americi veoma živu sliku.
Prvo sokolsko društvo u Americi bilo je osnovano u St. Luisu pod imenom »Društvo Sokol« 14 februara 1865, koje se medutim nije mnogo održalo, jer je doskora prestalo da deluje. Tek društvo Sokol Čikagc, koje je bilo osnovano 19 avg. 1866, te kome se več u početku bili udareni čvrsti temelji, stalno se je razvijalo i jačalo da ono od toga doba deluje još i danas. Za ovim redala su se društva u Njujorku i Klivlendu god. 1867, Milvoki 186)8,
187
Cidr
Ovde treba ubrojiti još i četvrtu organizaciju, naime potpuno samostal-na slovačka sokolska društva, koja su ustanovila svoju maticu 1894 u Njujorku, a koja su dve godine nakon toga osnovala i svoj samostalni sokolski savez pod imenom »Slovački telovežbački savez Sokol u Sjedinjenim Državama« (»Slovenska telocvična jednota Sokol ve Spojevh statech«), koji je od god. 1904 počelo da izdaje i svoje glasilo pod imenom »Slovensky sokol«
Godine 1917 izvršena je fuzija žu-pe »Figner — Tirš« s »Narodnom jed-notom sokolskom« u »Amcriekou obcc sokolskou«, koja se je 1921 godine .spojila sa slovačkim Sokolstvom, s kojim je zajednički provodila tehnički rad, te koja sc je god. 1929 udružila u »Savez češkoslovačkog Sokolstva u Americi«. (»Svaz čcškoslovenskeho sokolstva v Americc«). Kruna ove opče sokolske koncentracije u Americi bila je kad su se brača Čehoslovaci 2 godine kasnijc, 1931, udružili sa jugoslovcnskim i poljskim Sokolima u »Savez slovenskog Sokolstva u Americi«.
Pozitivnom razvoju češkog Sokolstva u Americi mnogo su pridonele i ekspedicije u staru domovinu ! ekspedicije češkoslovačkog Sokolstva iz stare domovine u Ameriku.
Prvi ovakav izlet bio je organizo-van po američkom Sokolstvu več god. 1887 prilikom II svesokolskog sleta u Pragu, a koji je austrijska vlada bila zabranila. Ovaj II svesokolski slet u Pragu trebao je da se održi u sp o m en 25-godišnjice »Praškog Sokola«. LTmc-
sto ovog zabranjenog sleta priredili su tada Sokoli takmičenja u Češkom Brodu, na kojima su američki Sokoli po prvi put u Evropi pokazali vežbe sa spravama »indian clubs«, sadanjim našim eunjevima. Vežbama s čunjevima obogatila se je vežbovna grada naročito za članice. Od toga vremena redali su se neprestano izleti češkoslovačkog Sokolstva iz Amerike u staru domovinu, tako godine 1891, 1895, 1901, 1907, 1912 i t. d. Mnogi ovi izleti donašali su tdo-vežbi uvek po koju novost, a to naročito 1912 godine, kada je u staru domovinu došao poznati američki stručnjak br. Josip Čermak sa svojim prvim po-čecima ritmičke telovežbe članica Iste godine po prvi put stigli su u Prag takoder i pretstavnici slovačkih Sokola.
Prvi put posetili su svoje zemljake u novoj domovini, u Americi, Sokoli iz Evrope god. 1909, drugi put 1921, a tre-či put 1929. Svakoga puta u ekspediciji pored uzornih vrsta bilo jc i pretstavni-štvo ČOS i privatnih učesnika.
Ove godine pak prireduje se po prvi put mnogo \reči izlet, jer je kroz to vreme i samo američko Sokolstvo znatno poraslo. Danas »Američka obec sokolska« ima 8 župa sa 121 društvom, u koja je učlanjeno 6.303 elana i 3.980 članica, a s naraštajem i dccom broji preko 40.000 pripadnika.
Ovogodišnji sokolski slet u Čikagu prireduje se kao II slet Saveza češkoslovačkog Sokolstva u Americi, i to u danima od 21 do 25 juna; poslednji dan je glavni sletski dan. Sletski stadion nalazi se na jednom delu prostora velike svetske izložbe, koja se održava ovc godine u Čikagu pod imenom »Jedno stoleče napretka« — »A Century of Progress International E.\position {E Senčeri of Progres Internešenel Eks-pozeišn«).
RazlozI, koji su doveli do raspusia lužičko « srpskog Sokolstva
Morisonia 1869, Baltimore Repids 1873 i t. d.
Svoju centralnu organizaciju amc-ričiko Sokolstvro stvorilo je čak pre nego ono u staroj domovini. Dok su naime, kod kliče austrijske vlasti ugušile svaki sličan pokušaj dotle su Česi u Americi več god. 1878 na sastanku od 11 do 15 avgusta osnovali svoju »Narodni jednotu sokolskou« sa sedištem u Čikagu, u kojoj je bilo več u prvim godinama udruženo 15 društava sa 935 članova. Od ovih društava 3 su delovala u Čikagu i 2 u Klivlendu. Pomcnuta centralna organizacija počela je g. 1879 da izdaje svoje glasilo: »Sokol Ameri-ekv«, koje je očigledno bilo pod jakim uplivom Tirševog lista »Sokol«, koji je več tada izlazio u Pragu. U Americi su tada naime delovala dva znamenita 'Pirševa učenika, Karel V. Stvblo i kasnijc Karel Štulik.
Sva. sokolska društva, udružena u »Narodnoj jednoti sokolskoj« imala su svoj sokolski “kroj modre boje, koji je bio potpunoma američkog porekla, pravi odraz američkih prilika, te nije imao nikakove veze ni sličnosti sa svečanim sokolskim krojem u staroj domovini. Kada su pak devedesetih godina prošlog stoleča došlc opet u Ameriku veče skupine čeških iseljenika, i kada su američki Sokoli na svojim sve učestalijim izlctima u svoju staru domovinu upoznali pravi svečani sokolski kroj, tada su sc baš radi pitanja kroja razdelili u dva tabora, u »modrc«, t. j. pristaše staroga kroja i u radikalno mlade krilo, »ervene«, za svečani kroj kao u staroj domovini. Središte mladih Sokola postala jc god. 18(>7 u Čikagu ustanovljena župa »Figner — Tirš«. koja jc od god. 1898 počela da izdaje i svoj list pod imenom »Borce amcrickv« Priliike u staroj domovini takoder su vrlo jako uticale na odnose medu češkim iseljenicima u Americi; kao i kod kuče i tamo su takoder počele da niču u nosljednjem deccniju prošloga veka češke telovežbačke jedinice, koje su bile osnovane na klasnom principu soeijalne demokracije, i koje su uzele ime »Radnički američki Sokol« (»Del nicki americky Sokol«). Prvo društvo ovoga smera bilo je osnovano god. 1892 a na to su sledila još nekoja, koja su se zatim udružila u »Jednotu delnicke-ho americkčho Sokola«, koja jc imala svoje sedište u Njujorku i koja je izda-vala i svoje glasilo »Besidka sokolska« Tako je bilo češko, zapravo sokolsko delovanje koncem devetnaestoga veka u Americi razvijeno u tri pravca, koja su se medusobno sukobljavala, i koja su životarila jedan pored drugoga bez ikakve medusobne veze.
U našem listu več smo objavili na kakav je način došlo do »svoje-voljnog« raspusta Saveza lužičko-srp-skog Sokolstva. U zadnjem broju praške revije »Sokol« piše o tome u odu-žem članku brat Vladimir Zmeškal, jedan od najboljih poznavalaca prilika medu Lužičanima. Br. Zmeškal tu iznosi, kako je najpre nastao raskoi u samim sokolskim vrstama, koji jc prcuz-rokovan od nekih funkcionera u samom savezu, i nadalje, kako jc došlo do ras-puštanja saveza pod pritiskom nema-čkih vlasti u Saskoj.
Do unutrašnjeu raskola medu 1u-žičkim Sokolima došlo je u prvom redu iz verskih razloga. Medu njima naime bilo jc pristaša katoličke i protestantske vere več od samog početka. Dok nije bila izvedena župska organizacija, vodio je čitav sokolski rad sam savez, koji u prvo vreme nije vodio računa o raznim znacima ofenzive, koji su sc bližali iz katoličkih redova protiv Sokolstva. Docnije, kad se jc to gibanje več toliko ojačalo, da se je smatralo dovolj-no jakim da javno izrazi svoje zahteve, došlo je to najpre do izražaja prilikom formiranja župa. Medutim, kad je u savezu postojala namera da se formi raju župe bez obzira na versku pripadnost pojedinih društava. zahtevala je kato-lička strana organizacije da društva katoličkih vernika formiraju svoju župu, a protestanti pak svoju. Nakon odužeg dogovaranja i pogadanja pobedilo jc, radi konačnog mira i daljnjeg delovanja, stanovište katolika i od tada b-lo je organizovano 7 društava u katoliekoj župi Čišinski, dok jc U društava bilo organizovano u protestantskoj župi ku-bin.
Kad je pak pastirski list katoliekog episkopata u Jugoslaviji bio objavljen takoder i medu Lužičanima, pojavili su se u župi Čišinski opet novi zahtevi. Medutim dok su nckoji ograničavali svoje zahteve — medu njima takoder i savezni načelnik Mjcškank _ sa'Jio ua to, da treba obzirom na hitlcrizam na-pustiti ime Sokol, drugi su pak tražili da sc čitav sokolski rad podvrgne duhovnom vodstvu katoličkih svečenika. Dakle, postojale su dve reformističke skupine, od kojih je zastupao jednu Mjcškank, a drugu pak strogo katolieki redovi, ali iz svega se toga videlo, da se je sve radilo po jednom taktickom dogovoru. Tako jc medu katoličko članstvo bilo bačeno seme raskola, ddo-mično brižljivo sakriveno i maskirano opasnošču hitlcrizma, a delomično pak zahtevima ortodoksnih katolika.
Kad je pak druga župa Lubin sa-znala za to lovarcnje protiv jedinstva, i ona je sazvala sastanak svih svojih društva, te je jednoglasno zaključila da ne napušta sokolsko ime i sokolski program. Ova župa imala jc u savezu večinu te je oillucila da do skrajnosti brani Sokolstvo. Ujedno je župa Lubin zaključila da če nastupiti takoder i protiv svakog mešanja bilo kojih verskih krugova u sokolski rad.
Pod takvim prilikama bližala sc jc glavna skupština saveza, koja jc trebala da konačno odluči o dalj njim smernicama sokolskog rada u Lužici, odnosno o raspustu Sokolstva te o promeni imena i sistema rada. Medutim svoje glavne skupštinc održala su i sva društva, na kojima su društva župe Lubin jednoglasno odlučila da če braniti sokolsko ime i sokolski rad. dok raskolntci, da ih tako nazovemo, nisu imali sve jedinice
za sobom, ali su ipak bili u večini. Zbog raznih drugih okolnosti glavna skupština saveza nije se mogla održati u odrc-deno vreme. Ipak je savezno pretsedni-štvo raspravljalo o čitavom pitanju te je savezni starosta brat Šajba odlučno odbio da u takvim prilikama bude ponovno biran. Njemu se je pridružio takoder i delovoda brat Pavol Krječmar. Brat starosta šajba objavio jc to svoje stanovište u »Srpskim novinama«, a što je bilo objavljeno i u našem listu.
Kad se je konačno držala glavna, godišnja skupština saveza, i to iza ponovnih izbora u Nemačkoj, koji su dali Hitleru apsolutnu večinu i vladu u ruke, postao je položaj lužiekog Sokolstva još slabi j im. Uza sve to Sokoli nisu klonuli, več su se na glavnoj skupštini otvorcno izjavili za čisto Sokolstvo, te takoder i pobedili, pošto se je za nasta-vak sokolskoga rada izjasnilo 35 delegata, dok je glasalo protiv i za na-puštanje sokolskog imena samo 19 delegata. Za starostu bio je izabran brat Pavel Lubjenski, za potstarostu Martin Novak, za načelnika Martin Mjeltka, za podnačelnika Krupar i t. d. Savez se je, dakle, nakon otstupa katoličkih društava pripravljao da započne rad s podvo-jenom snagom, a osobito jc uzco za za-daču da pridobijo još i ostale predele protestantske Lužice, kad več nije bilo moguče da sc sokoluje medu katoličkim krugovima, koji su bili ili previse pod uplivom svečenika ili su se paik previse bojali nemačkih progona. Društva, koja su istupila, formirala su novi savez Lu-žičkih telovežbačkih jedinica, I napu-stila su odmah sav onaj rad, koji su vršili, doduše u skromnoj meri, kad su još bila u sokolskom savezu Lužičkih Srba, te su stupila kao posebno -lužičko okru ž je u katoličku telovežbaeku organizaciju Nemačke, u Dojčc Jugend-
Sokoli su medutim počeli sistematskim radom u savezu i po društvima. Mnogo toga što je bilo propušteno tre-balo je nadoknaditi, jer je raskolnički pokret u mnbgočem ostavio za sobom negativnih tragova. Čiščenje sokolskih redova bilo bi samo od koristi za sokol-sku organizaciju, ali baš u to vreme do-šla je u Nemačkoj do reči nacionalno-socijalistička Hitlerova stranka, koja nije mogla da oprosti lužiokom Sokolu što je 1932 učestvovao na svcsokolskom sletu u Pragu. Zato se je odmah nakon pobede nad drugim političkim protiv-nicima Hitlerov nacionalni socijalizam okrenuo protiv lužičkih Sokola i počeo im tako ometati rad da se je sokolsko delovanje, tako reči, moralo ustaviti preko noči. Sokoli su naime uvideli, da o kakvom uspešnom radu u buduče ne može biti ni govora sve dok god se prilike u Nemačkoj opet ne promene na bolje. Zato su na izvanrednoj skupštini zaključili da sc »dobrovoljno« raspuste, objavivši tom prilikom na narod i na svu svetsku javnost poznati manifest, u kome jc bilo jasno izloženo, zašto je moralo doči do raspusta Sokola.
Na svaki način danas izbijaju na videlo dve istine: prve klice raskola medu lužičko Sokolstvo bile su, što su se nckoji pohajali posledica svog vlasti-tog rada pa su iz te bojazni hteli da na-puste sokolsko ime. Još više pak rasko-lu u Sokolstvu doprincli su katolieki krugovi, koji inače često imaju nacionalnost samo na jeziku, i koji bi hteli da se svaki rad i svaka akcija provodi po njihovom duhu i čeifu i pod njihovim viastitim vodstvom. Kada su l^ak
uvideli da u svojim nastojanjima neće uspeti, napustili su Sokolstv o i iz opor-tunosti otišii u nemački, prividno kato-ličkL a u stvari nacional-socijalistički tabor Dojče Jugendkraft. Pravi lužički Sokoli, pak, ko ji nisu h teli da se odreku svog narodnog imena, narodnog duha i
rada, ustrajali su i dalje dok god je to bilo moguče, a nadamo se da če i na-kon raspusta Sokola ostati u srclma ono isto što su i bili, jer če ipak jednom na-doči čas, kada če u Lužici opet biti omo-gučeno slobodno nacionalno, slovensko sokolsko delovanje.
/At
III sednlca Izvršnog odbora Saveza SKJ,
održana dne 13 Juna 1933 u Beogradu
Pretsedavajuči brat Gangl govori
0 sletu češkoslovačkog Sokolstva u Čikagu, kao i o sletu Jugoslovenske sokolske župe, koji če se održati neposredno iza češkoslovačkog sleta takoder u Čikagu. Mišljenja je, da radi ugleda naše organizacije i pažnje spram brače u Americi treba da bude-mo na ovome sletu bezuvetno zastu-pani s naročitim delegatima. Kako sam Savez ne raspolaže potrebitim materijalnim sredstvima da bi izaslao svoje vlastite delegate, iako bi to bilo od preke potrebe gledom na sprovo-denjc organizacije u prekooceanskim stranama, to predlaže da nas na tom sletu zastupaju kao delegati brat dr. Ante Pavelič, naš konzul u Čikagu, te brat Žane Miklauc, poznati sokolski radnik iz Ljubljane, koji baš ovih dana svojim privatnim poslovima kreče u Ameriku. Po njemu podjedno da bi se odaslalo jedno pismo od Strane Uprave Saveza u formi porukc i manifesta, koje bi se na tamošnjem sletu pročitalo kao pozdrav brače iz domovine. — Predlog se prima jednoglasno.
Nadalje brat Gangl osvrče se na zaključak poslednje sednice I. O. Saveza glede odašiljanja delegacije na pokrajinski slct u Lavov. Drži, da bi uz delegata brata dr. Buiča trebalo svakako poslati i je-dnoga brata iz načelništva Saveza, jer se na svaki način treba upoznati s načinom i uspehom njihovog telesnog vaspitanja. Predlaže zato da se revidira poslednji zaključak sednice i da se odobri več u tom pogledu učinjeni zaključak načelništva Saveza, naime da se uz brata dr. Buiča na pokrajinski slet poljskog Sokol-' stva u Lavov odašalje kao delegat načelništva Saveza i brat Miroslav Voji-novič. — Prima se.
Konačno podnosi referat o svom uccstvovanju na sletu primorskih sokolskih župa na Sušaku. U svom referatu potanko očrtava sam slet, za koji veli da je sa svim svojim priredbama, kako vežbom tako i povorkom te uče-stvovanjem i nastupom svih tri ju primorskih župa, bio jedna grandiozna sokolska manifestacija, koja je pobu-dila osobitu pažnju i našeg Najvišeg mesta, što mu je izjavila i Nj. Vel. Kraljica, koja je s Nj. Vis. Prestolonaslednikom Petrom i kraljevičem Tomislavom istome prisustvovala. Naročit« podvlaei uzorne nastupe sokolskih četa i sokolske konjiče, koje su pokazale lepu uvežbanost i disciplimi, a što je najbolji znak da sokolska ideja
1 sokolski sistem rada sve više zahva-ča najšire redove našega naroda. Jed-nako je uspeo i slet u Bjelovaru, kome je takoder prisustvovao, a koji je i svojom veličinom i svojom uzornošču te izvedbom vežbi svakoga zadivio. Uspeh sleta na Sušaku i u Bjelovaru daje nam sve više i više vere u pobc-du i uspeh sokolske ideje.
Brat Miroslav Vojinovič podnosi referat o sletu župe Veliki Bečkerek, koji se održao u Velikoj Kikindi. Po njegovom referatu slet je uspeo u svakom pogledu. Interesantan je bio na-stup odeljenja gimnastičara iz Ru-munjske, koji su kao gosti župe stigli na ovaj slet. Kao jedna novost u izvedbi župskih sletova naročilo se zapazila izvedba scene »Na Marsovim poljanama«, a koja je bila vrlo lepo i
f^Z»°AZV°den%r ?vAm slet°™ pokazalo se, da zupa Vel. Bečkerek razvija
agilan rad, pa je prema tome pojmljivo, da je i morala ubrati lepe uspehe.
Brat Steva Kneževič podnosi referat o svom učestvovanju kao delegat Saveza na sletu župe Osijek. Slet ove župe, na kome je bila razvijena i z tipska zastava, koju je podario Nj. Vel. Kraij, vanredno je uspeo u mani-festaeionom i u tehničkom pogledu. Naročito mora sc istaknuti lep nastup konjičko-з odeljenja društva Vinkovei, koji treba da bude potstrekom i drugim društvima, koja danas u konjič-kim odeljenjima provadaju tek obič-no jašenjc, zanemarajuči ono glavno — telovežbu, dok su brača konjanici društva Vinkovei u tom pogledu pokazali lep napredak. Jednako mora se Pohvaliti i nastup odeljenja starije orače dotičnoga društva, koji bi tre-bao biti uzorom i ostalim jedinicama da što više provadaju telovežbu stanje brače. Na sletu primetila se upravo prekrasna revija bogatih narodnih nošnja, koje su bile vrlo lepo zastup-‘Jcne, te su znatno podigle sjaj samota sleta
Brat Momir Korunovič kao delegat Saveza na sletu u Nišu podnosi dctaljan referat o ovoj priredbi župe Niš. Sam slet bio je lepo organizovan i dobro izveden, pa samo najpohval-nijim rečima može govoriti o velikom uspehu i javne vežbe i utakmica. Na široke slojeve gradanstva u Nišu oso-bito je dojam učinila velika svečanos-na povorka, koja je usled velikog su-delovanja sokolskih četa bila naročito slikovita. Posebno mora istaknuti, a što se je očevidno primečivalo, da iz-medu uprave i tehničkog odbora .župe u svakom pogledu vlada največi sklad i harmonija rada. I na ovome sletu na-stupila je zasebnom tačkom sokolska konjiča, koja razvija lep i agilan rad. a do sada na mnogim sokolskim priredbama ove župe pokazala jc i mnogo uspeha. Čitava organizacija sleta, kao i njegova prevedba prošla je i sprovedena je u najuzornijem redu.
Brat dr. Belajčič podnosi referat
0 sletu župe Skoplje, kome je prisustvovao kao delegat Saveza za jedno sa II zamenikom starešine br. Durom Paunkovičem. Ovaj slet baš u tehničkom pogledu uspeo je vanredno, pa je na sve prisutne osobito delovao nastup sok. četa ove župe, koje su nastu-pile takovom uzornom disciplinom i doteranošču vežbi, da mogu biti uzo-rom mnogim i mnogim župama. Jednako i svečana povorka bila je u svakom pogledu prvoklasna. Slet ove župe bio je zamišljen u večem stilu
1 on se je razvijao kroz čitav mcsec juni, a delio se u svoje pretslctskc i glavne slcfske dane, za koje je vreme bilo u svemu pet velikih priredaba. I sve ove priredbe jasno su pokazale, kolika je ljubav tamošnjeg naroda i razumevanje najširih slojeva za Sokolstvo, jer je lepo izgradeno i veliko slctište u sve te dane bilo uvek dup-kom puno gledalaca.
U nadopunu ovih referata tajnik brat Brozovič podnosi primljenc pismene izveštajc od ostale brače delegata, a koji su prisustvovali o duhov-skim blagdanima raznim sokolskim priredbama, i to: sletu župa: Beograd, Kranj, Tuzla, Kragujevac i Novi Sad, te razviču zastava i okružnom sletu n Kotoru. Iz primljenih izveštaja- raza-bire se, da su i sve ove priredbe u svakom pogledu uspele, pa su jasno pokazale ne samo veliki porast Sokolstva, brojčanim svojim nastupima, nego i veliku vrednotu Sokolstva. Najbolji jc to znak, da se po župama ispravno shvatilo pravo sokolsko delo i da i župe i društva i čete vaspitava-nju svojega članstva posvečuju najve-ču pažnju. Okolnost što su ove godi-ne svi ti sletovi pali u isto vreme mnogo je doprinelo tome, da je Savez mo-gao dobiti jasnu i tačnu sliku stanja i vrednote najširih slojeva članstva večine svojih župa. A temeljem uspeha, prema usmenim i pismenim referati-ma pojedine brače, vidi sc da Sokolstvo iz dana u dan postaje onaj močni faktor, koji sve više zahvača najšire slojeve naroda. Uspehom dosadašnjih sokolskih priredaba u svakom pogledu možemo biti zadovoljni, ali i opet ra-deči oko toga da nas ti uspesi ne ulju-ljaju u bezbrižnost, več da radimo dalje da dosada stečeno bude još bolje i jače.
Pošto su time svi referati bili dovršeni, to sc isti sa zadovoljstvom i priznanjem svakoj pojedinoj župi za njezin uložen trud i mar, primaju do znanja.
Zamenik načelnika brat Josip Jeras podnosi opširan i iserpiv izveštaj o svima pripravama za pokrajinski slet u Ljubljani. Iznosi, kako su sprovede-ni svi pripravni radovi za sam slet, kao j njegov dctaljan program za naraštajske i za članske dane te medu-sletske utakmipe. Do sada prema prijavama koje su stigle od župa vidi se da će učestvovanje na sletu biti vanredno, pa da če u velikom broju uče-stvovati ne samo one župe za koje je slet obvezatan, nego u opšte sve župe čitavoga Saveza. Prema stiglim prijavama za sada prijavilo se 9378 vežba-ea, 1585 utakmičara, 3780 vežbačica, 654 utakmičarke, 340 starije brače, 5533 člana u odori, 3520 u narodnim nošnjama, 518 članica u odorama, 3107 članica u vežbačkim odelima, te 1264 članice u narodnim nošnjama, 9 sokolskih fanfara i muzika. Ukupno 20.286 članstva. Osim toga za n a ra š tajske dane dolaze jedan voz sa 400 lica češkoslovačkog naraštaja, a za članske dane 3 specijalna voza sa češkoslovačkim Sokolstvom. Za same naraštajske dane prijavljeno je 3288 muškog naraštaja i 2006 ženskog naraštaja. Zaje-dno sa sokolskom decom na naraštaj-
skim danima učestvovače 10.400 lica. Za naraštajske dane određen je naročiti program.
Nakon toga brat Jeras saopštava, da je načelništvo Saveza donelo zaključak da se u jeseni sazove sastanak saveznog načelništva, saveznog tehničkog odbora, savezne uprave, te načelnika i starešina župa. Na ovom sa-stanku imala bi se raspraviti razna pitanja o odnosu poj edinih organa unu-tar Saveza, kao i pitanje župskih stalnih prednjaka. Zaključuje se da se ovaj predlog u principu prima, a tro-škovc oko ovog sastanka imadu sno-siti pojedine župe.
Zatim potiče pitanje proračuna načelništva Saveza s obzirom na pojedine stavke, a koje su bile brisane po glavno j skupštini Saveza. Ovo brisanje dovelo je več danas i načelništvo Saveza i TO Saveza u jednu nemogiA> nost da oni savesno i potpuno izvrša-vaju svoj rad. Tako eto več sada pri-godom održavanja župskih sletova radi nedostatka potrebnih materijalnih sredstava načelništvo Saveza bilo je dovedeno u neugodan položaj, da ni-je moglo na s ve oye priredbe izaslati niti jednog delegata saveznog tehničkog odbora, a gde je to bilo i te kako potrebno gledom na priprave za ovo-godišnji pokrajinski slet.
Brat Brozovič daje objašnjcnja glede budžeta i s obzirom na njegovo brisanje, kao i na njegovu razradu gledom na davanje državne pomoči, pa se zaključuje da se ovo pitanje ras-pravi nakon što bude prevedena po Ministarstvu fiz. vasp. naroda nameravana anketa, na kojoj če se raspraviti sve što se odnosi na sam budžet Saveza.
Brat Dura Brzakovič govori gledom na pravilnik za sokolske čete o formiranju saveznog otseka za sokolske čete. Po pravilniku do sada je imenovao svoga zastupnika u ovaj ot-sek i tehnički i prosvetni odbor Saveza. Trebalo bi još da se odbor nado-puni sa dva lica, pa predlaže da se u isti izaberu brača Živanovič i Korunovič. — Prima se.
Pretsednik prosvetnog odbora br. dr. Belajčič ponajpre iznosi tekst izjave Izvršnog odbora SKJ povodom pro-gona lužičko-srpskog Sokolstva, a čiji je sastav odlukom poslednje sednice bio poveren saveznom prosvetnom odboru. Tekst sc prima do znanja i uvrstiče se u naredili broj »Sokolskog glasnika«.
Nadalje podnosi od stranc ovog odbora načinjen načrt rada i organizacije otseka za socijalno staranje. Po ovom načrtu imala bi ise provesti jača akcija oko pcbolj'šanja osnovnih ži-votnih uslova, kako za život celine, takt) i za obezbederije životne egzisten-cije socijalno slabih pojedinaca. To socijalno staranje u našem Sokolstvu obuhvatalo bi: 1) staranje o sokolskoj tleči, a koje bi trebalo da obuhvati prvenstveno brigu qfkb unapredenja dc-čijeg zdravlja (ferjjalne kolonije, letovanje varoške dcce, pomoč deci siromašnih krajeva i t. d.); 2) staranje o sokolskom naraštaju, a u koju svrhu valja organizovati savetovališta za roditelje pri izboru zvanja, samopomoč, naraštajsku štednju, socijalno vaspita-nje, letovanja, izmene naraštaja i pen-zije i t. d.; 3) staranje o sokolskom članstvu, gde dolazi prvenstveno briga oko uposlcnja naših nezaposlenih članova i članica (sokolska berza rada);
4)	ozledni fond koji sada zasebno po-stoji kao deo socijalnog staranja, uvrstiti u ovaj otsek; 5) borba protiv so-eijalnih bolesti, jer one dovode u opas-nost ekonomski napredak ccloga naroda. — Zaključuje se da sc ovaj načrt rada socijalnog otseka prima i da če se ga uputiti kako socijalnom otse-ku tako i otseku za ozledni fond i da oba otseka poradc što brže na njiho-vom ostvarenju, jer to diktuju teške ekonomske nevolje i nedače, koje su pritislc ogroman broj našega članstva i naših pripadnika.
Gledom na upit župe Osijek, da li je okružnica saveznog prosvetnog odbora od 20 maja prošlc godine broj 1/5—79 u skladu sa zakonom i organizacij om SKJ, zaključuje se da se ovu župu upozori na § 5 Pravilnika za žup-ske prosvetne odbore, iz kojeg se §-a tačno razabire, da okružnica potpuno-ma odgovara postoječim pravilnicima i odretlbama, koje važe za prosvetne odbore župa.
Konačno odobrava se kooptiranje brata Bogoljuba Krejčika za člana prosvetnog odbora Saveza.
Zatim sc brat dr. Belajčič osvrče na zaključak glavne skupštine Saveza o obavezatnoj pretplati na »Sokolski glasnik«, pa sc zaključuje da se najpre uputi cirkular sa stranc uprave listo-va svima jedinicama, kojim če ih se upozoriti na zaključak glavne skupštine Saveza i pozvati da sakupe pret-platu od svih onih lica, koja su temeljem zaključka obvezatna na pretpla-čivanje, i ovako sabrane pretplatnike da pošalju upravi listova, a ona če on-da postepeno povisivati tiražu onako, kako budu stizavale pretplate.
Nadalje referiše o uvedenju di-stinkcija za prosvetare društava i župa te Saveza i da je dovršen konkurs za naraštajski nagovor pred vrstom, pa moli da se u tu svrhu odobrc dve nagrade, i to jedna knjiga »Slovensko Sokolstvo« i jedna »Spomenica sveso-kolskog sleta u Ljubljani«. — Prima se.
Knjiga radio predavanja dovršava se i izači če tek na jesen. Ona bi iza-šla več ovih dana, jer je čitavo gradivo spremno, ali za sada nedostaju dva predavanja.
Zamišljeno logorovanje, koje bi se organizovalo po prosvetnom odboru i za ovu godinu, nije se moglo provesti s razloga, jer se nije dobila od Ministarstva vojske i mornarice po-trebita logorska sprema, a otsek ne raspolaže s potrebnim sumama da nabavi tu spremu.
Za organizacijono - pravni otsek podnosi referat njegov pretsednik br. dr. Pavlas. Ponajpre izveštava, da je izrađen formular obveznica za zajmo-ve, koji se izdaju pojedinim društvima od strane Saveza za njihove svrhe.
Nakon toga gledom na prošle žup-ske sletove br. dr. Pavlas vidi da se u da vanju železničkih povlastica sa Strane Min. saobračaja činilo izvesno diferenciranje pojedinih župa. Do toga moglo je doči samo na taj način, što su pojedine župe protupropisnim pu-tem mimo Saveza a preko pojedinih narodnih poslanika i drugih veza uti-cali na Min. saobračaja. Da se to u buduče ne dogodi, moli da se raspi-som upozore br. župe da u ovakovim slučajevima ne smeju raditi ništa mimo uprave Saveza, jer tako dolazi do neugodnih posledica, kakove su n. pr. to bile ove godine u davanju železničkih povlastica.
Predlog se prima time, da se osim odredenog raspisa o ovoj odluci Saveza izvesti i g. Ministar saobračaja.
U otsutnosti ekonoma Saveza tajnik brat Brozovič podnosi izveštaj o radu samoga otseka a zatim se po predlozima zaključuje:
Bratsko društvo u Pisarovini gledom na njegovu zamolbu za sanaciju dugovanja na domu ima se pozvati da što pre dostavi piano ve svoga doma kao i svedočanstvo o procenbenoj vrednosti samoga doma.
Molbi društva Kostanjevica za novčanu potporu za podizanje spo-men-ploče prvem starešini Jugoslov. Sokolstva bratu dr. Oraženu udovo-Ijava se na taj način, što če ovu plo-ču nabaviti Savez o svom trošku i predati ju na čuvanje društvu Kostanjevica. Podjedno ima se pozvati navedeno društvo da pošalje načrte plo-če i mesta gde če sc ploča postaviti.
Zatim brat Dura Paunkovič referiše o svojim pregovori m a s upravom Vakufa u Skoplju, a glede otkupa nekih džamija za sokolane. — Izveštaj prima se do znanja.
O radu ozlednoga fonda podnosi izveštaj njegov pretsednik brat dr. Dragič, pa se po njegovu predlogu zaključuje tla se podeli sledeče potporc:
Branku Obradovieu, naraštajcu dr. Virovitica, Din 280; 'Petru Ličenu, članu tir. Rceiča na Savi, Din 340; Aleksandru Jankoviču Din 300; Mileni Tušak, članici dr. Maribor matica, Din 220; Vladimiru Potkupšcku, članu dr. Maribor, Din 230; Stcpanu Kokiču, članu dr. Imotski, Din 80; Marku Jur-jevu Petkoviču, članu dr. Blato, Din 180; Mariji Stuben, članici dr. Ljutomer, Din 600; Bogdanu Periču, članu dr. Dala, Din 600; Rikardu Benašiču, članu dr. Varaždin, Din 900; Mihailu Muleju, članu dr. Jesenice, Din 640; Radoslavu Čotaru, članu dr. Ljubljana, Din 400; Rudolfu Cimoliniju, naraštajcu dr. Ljubljana, Din 380; Konradu Brilu, članu dr. Maribor matica, Din 300; Janezu Pongerčaru Din 140; Iliji Kokiču, članu dr. Imotski, Din 80; Jakovu Mašiču, članu dr. Imotski, Din 130; Joži Barbiču, članu dr. Imot-ski, Din 60; Mati Ujeviču, članu čete Krividol, Din 80; Eugenu Sterneckiju, članu Ljubljana I, Din 210; Petru Per-
CIKORIJA
s-.'aš pravi domači istdeleh
285-'.'
koviču, članu dr. Zagreb II, Din 570 i Miri Galovič, naraštajki dr. Vuko var, Din 760.
Molbi člana Sokola Ljubljana 1 Nahliku Maksu, da mu se naknadne povrh potpore iz ozlednog fonda dodeli još neka potpora za daljnje leče-nje, ne može se udovoljiti s razloga jer za to nema predvidenih sredstava Molbi župe Bjelovar, da se odobri isplata iznosa od 400 Kč, a koji je u datak učinio kod našeg poslanstva r Pragu brat Leo Hofman, koji je bolesti radi nakon praškog sleta zaostao u Pragu, udovoljava se, da se taj iz-datak ima od strane Saveza • ^dmiriti Molbi porodice pok. brata Lukiča Nikole, a da mu se isplati nrema pra vilnieima ozlednog fonda osigurnma ne može se udovoljiti s razloga jer jc navedeni brat preminuo naravnom smrču od bolesti koju nije zadolfto na sokolskom radu.
Brat blagajnik Saveza Momčilo Branovački podnaša izveštaj o poslovanju savezne blagajne u mesecu aprilu o. g., kao i u mesecu maju o. g. — Oba se izveštaja primaju do znanja.
Brat Momir Korunovič iznosi da bi trebalo več sada pomišljati na pri pravne rado ve oko izgradnje stadiona za buduči svesokolski slet, pa moli du se na to skrene pažnja br. načelništvu odnosno tehničkom odboru Saveza, te tla on razradi sve svoje predloge i želje i da to u konkretnoj formi poduese Izvršnom odboru Saveza. — Prima se Tajnik brat Brozovič podnosi rc ferat o tekueim poslovima saveziu uprave, pa se temeljem njegovo« re ferata zaključuje tla se molbi žu^e Cetinje, da se svim njezinim članovim: koji če učestvovati na sletu u Ljub Ijani gledom na to da isti imadu veli ke troškove prevoza do prve železni čke staniee podele besplatne železni čke legitimacije, ne udovoljava, jer t; ne bi nikako odgovaralo sokolsko ir moralu.
Na sedniei narodno - obranbeno;j otseka u Ljubljani zastupače uprava Saveza tajnik brat Brozovič.
Izveštaji narodno - obranbenog otseka gledom na smernice njegova ra da, kao i organizaeiju po župama imn se dostaviti svima članovima Izvršno., odbora na proučevanje, pa če se o tu me meritorno raspravljati na nared noj sedniei Izvršnog odbora.
Brat Stevo Kneževič izveštava da je nabavio odobrene nagrade za vojna natecanja prigodom pokrajinskog sle-te u Ljubljani. — Prima se do znanja
tx felovežbačltog sveta
POVEČANA BRIGA ZA SISTEMATSKI FIZIČKO UZGOJNI RAD KOD ŠVAJCARSKIH GIMNASTA
Uspeh jubilarnog sleta u Arau dao je švajcarskim gimnastama potstrcka da pridobiju novih članova i da siste-matičnije urede rad po jedinicama. Ovo izgleda da im je i uspelo, jer je broj novih članova prilično velik, a u 973 od 1079 društava održani su počet-nički tečajevi za nove članove-vcžbače. Ove početničke tečajeve sada če švaj-carski gimnaste održavati preko svake zime, tako da če do proleča uvek moči da uvrste nove članove medu stare vežbače.
REFORMA TELOVEŽBE NA PRAŠKIM ŠKOLAMA
Več do sada vežbalo sc po praškim školama po sokolskom sistemu, samo ne svugde jednako, pa se posvu-da jednako nisu uvažavale ni nove metode niti se je tamo, gde sc nisu sami učitelji gimnastike osobito brinu-li za sistematski telesni uzgoj, isti vr-šio sistematski. 1 u ovom pogledu uti-cao je lanjski svesokolski slet na bolje. Videči uspeh nastupa školskc dcce u pretsletskim danima, a što se postiglo požrtvovnim radom nekolicine učitelja Sokola, prosvetna uprava priredila je pomoču brata dr. Vajgnera, inspek-tora dr. Pacaka i prtrf. Sterea jedan specijalni omladinski telesno-uzgojni
tečaj za učitelje gimnastike, u ko jem su predavali sami Sokoli. Tečaj su vodili učitelji Fon i Pankrac. Prvi tečaj absolviralo jc 60 tečajnika. Za ovim opčim tečajem bili su priredeni i specijalni, i to smučarski i plivački Smučarski tečaj delio se u dva dela, to u teoretski s uvežbavanjem u vežba onici i praktički deo s vežbanjem m’ terenu. Ovaj tečaj vodio jc kapetan Mraeek, dok je plivački vodio potp;; kovnik Viderman, Tečajnicima su pri završetka tečajeva bila dodeljena de ea, da s njima uvežbavaju ono, što Si: u tečaju naučili, a javne priredbe, ko jima su tečajevi završeni, pokazale su več zavidne uspehe.
SLET FRANCUSKIH GIMNASTA U ANGULEMU
Francoski gimnasti održavaju, kako jc več poznato, svoje sletove svake godine, i to po raznim mestima Fran-euske. Ove godine priredili su več svoj 54 slct, i to u Angulemu, gde se je bai pre 50 godina održao prvi slet Unije. Za slet vladalo je veliko interesovanj. i na njemu sudelovalo je iz 500 jedini ca oko 8000 gimnasta. Na sletu nastu-pili su takoder naraštaj, deca i vojska. Porcd toga, s posebnim tačkama nastu-pili su i pitomci čuvene vojne škole iz Žoanvija. Program sleta bio je sledeči. 3 juna održana je sednica pretsednš-štva Unije, 4 juna takmičenja, 5 juna pre podne pokusi, a popodne javni na stup, naveče svečanost, 6 juna pre podne povorka, a popodne nastup škola, vojske i gimnasta. Uveče bile su raz deljene diplome pobednicima u takrni-
God. IV — br. 25
ROSI JA - FONS1ER • DRUŠTVO ZA ©SICŽUSSANJE S REOSIGUR4NJE @ BEOGRAD
čenju. Dne 7 juna priređeni su izleti u okolinu, a bio je položen i venac na grob umrlog pretsednika Kazaleja.
KONGRES FINA U PARIZU
Dne 3 o. m. bio je u Parizu otvo-rcn kongres Međunarođne plivačke federacije i komisije za skokove u vodu te za igre u vodi i polo-igru. Na programu kongresa bila su mnoga važna pitanja u pogledu izmena takmičarskih propisa, kao i pitanja organizacione prirode. Sadanji pretsednik ove federacije je Nemae Binre, ali je njegov pretsednički položaj nakon političkih promena u Nemačkoj, koje su dovele i do promena u raznim nemačkim sportsikm institucijama, sada vrlo uz-’drman.
MEĐUNARODNA TAKMIČENJA U ITALIJI
U gradiču Varese održaće se ove jeseni od 8 do 10 septembra meduna-rodna takmičenja u telovežbi i mače-vanju. Za ovu svrhu priprema se več vežbalište .s tribinama za oko 20.000 gledalaca, dok če samo vežbalište ima-ti mesta za 5000 vežbača, jer če s ovim takmičenjima biti spojen i slet italijanskih gimnasta.
MEDUSLETSKA TAKMICENJA
ŠVAJCARSKIH GIMNASTA
Svake prve i treče godine nakon velikih sletova održavaju švajcarski gimnasti medusletska takmičenja. Ove godine održače se ova takmičenja na jesen u Langentalu, a obuhvatače takmičenja pojedinaca u vežbama na spravama, u prostim vežbama i takmičenja u lakoj atletici. U istim granama tak-mičiče i vrste. Od sportskih igara odi-grače se utakmice u bacanju lopte u koš i hazena.
PREDNJAČKE ŠKOLE DTJ U PRAGU
Češka Radnička telovežbačka organizacija ne samo što je po broju druga najjača telovežbačka organizacija u Češkoslovačkoj, nego ona prednjači i po svojim uspesima. Za narednu godi-nu DTJ priprema svoj veliki slet, s ko-jim če biti spojena i treča medunarod-na radnička Olimpijada. Da sve pri-preme tehničke prirode budu što bolje, Savez DTJ prireduje ove godine u Pragu dva specijalna tečaja za pred-njake i prednjačiee, i to za prve od 19 juna do 1 jula, a za druge od 9 do 22 jula. Po mogučnosti prirediče DTJ na jesen još i posebne tečajeve u Brnu i Bratislavi.
POVIŠENJE BROJA SATOVA TELOVEŽBE U NEMAČKOJ
Do sada i u Nemačkoj, kao i u večini evropskih država, bilo je intere-sovanje za fizieko vaspitanje po ško-lama dosta slabo te se mislilo, da je dosta ako je u školskom nastavnom planu predvideno 2 do 3 sata telovež-be nedeljno. Sada medutim izgleda, da se i u ovom pravcu radi na večini izmenama, jer se je več sada nakon večanja i predloga odbora za fizieko vaspitanje povisio broj telovežbenih satova u školama na 4 nedeljno, što je uzeto kao minimum, a izgleda da če se taj broj povisiti na 6 satova, tako da če omladina svakog školstkog dana imati po jedan sat telovežbe.
IZ DELOVANJA DTJ
Zaslugom saveza DTJ igre hazena i odbojka uzete su u telesnouzgojni program Medunarodnog socijalističkog saveza za telesni uzgoj i šport. Ove godine n. pr. mesec septembar posve-tiče DTJ velikoj propagandi za III rad-ničku Olimpijadu, koja če se održati naredne godine u Pragu. Več na dan 1 maja o. g. na političkim zborovima socijalno demokratske stranke govornici su spomenuli radničku Olimpijadu i pozivali članstvo stranke da stupa u redove DTJ i da se sprema za Olimpijadu, da bi nastup DTJ bio što impo-zantniji. »Tjelocvični ruh«, ofieijelnn organ DTJ, ipak zamera nekim političkim prvacima stranke, koji nisu ni jednom rečju spomenuli radničku Olimpijadu i s negodovanjem konsta-tuje, da baš deca iz redova nekih vodečih funkcionera stranke vežbaju u Sokolu, umesto u DTJ. List ponovno poziva stranku da isključi one pripadnike stranke, koji su mesto u DTJ jo« i sada organizovani u redovima Sokolstva.
RADNIČKI TELOVEŽBAČKI POKRET U LITVI
Radnička telovežbačka i sportska društva u Litvi učlanjena su u zajed-ničiki savez, koji se zove Latvanski radnički sportski i telovežbački savez. Ovaj savez broji sada 90 društava s preko 6500 pripadnika, od kojih ima dece 1211, naraštaja 891 i članstva 4422. Savez izdaje i svoj list, koji se štam-pa u 4600 primeraka. članstvo se priprema za III radničku Olimpijadu u Pragu, a nakon iste održače savez u Kigi svoj savezni slet.
kr
Jedna svetla dvadesetgcdišnjica.
Treba se uvek sečati svojih velikih junaka, koje treba osobito omladini isti-cati kao primer, da u njima nade pot-streka za podizanje nacionalne svesti i junačkog duha. Medu ovima kojih se trebamo sečati s velikim poštovanjem i koji svojim herojstvom treba da po-služe kao uzor, u nizu veliko« broja naših junaka je i pukovnik Živojin Bačič, komandant 13 peš. puka drugog poziva, koji je pao krajem novembra 1914 godine pod Rudnikom u obrani položaja na Gukošu i Babajiku. Nakon 23 sata neprekidnih navala Austri-janaca i Nemaca, koji su bili u nesraz-mernoj nadmoči, puk je bio toliko oslabljen, da je morao da se povuče. Na položajima ostao je sam komandant i držao pozicije, dok nije slavno i junački pao izrešetan od nebrojenih kuršuma.
Profesor Maks Švabinski, rektor Umetničke akademije. Jedan od naj-poznatijih čeških slikara, autor broj-nih sokolskih sletskih plakata brat prof. Maks Švabinski, čiju je 60-godiš-njicu njegovo rodno mesto Moravska Ostrava proslavilo velikom izložbom njegovih slika, izabran je sada za rek-tora Visoke škole za umetnost u Pragu, na kojoj več radi mnogo godina kao profesor.
Kongres slovenskih inžinira u Beogradu. Pored raznih nacionalno kulturnih organizacija na zbliženju Slo-vena rade. i razna stručna udruženja priredivanjem svojih kongresa. Medu ovima su i inženjeri, koji su se na Duhove ove godine sastali na kongresu u Beogradu. Njihovo udruženje FIS (federacija inžinjera slovenskih) odlučilo je da se ovogodišnji kongres održi u našoj zemlji. Kongresu je pretsedovao pretsednik FIS-a admiral inženjer g. Kedrov, pretstavnik Rusa u emigraciji, koji je predložio da se pošalju pozdravni telegrami svim poglavarima slovenskih država. Zatim je bilo od-lučeno da se naredni kongres održi u Sofiji, nakon čega se prešlo na pojedine referate i savetovanja. Na kongresu je bilo osobito brojno zastupana delegacija bugarskih inženjera, koji su nakon kongresa priredili ekskurziju po našoj državi.
Prenos kostiju češkog »Paganini-ja« u Prag. Krajem maja o. g. prenesene su iz Pešte, gde je umro, u Prag kosti jednog od največih čeških violinskih virtuoza Josipa Slavika, kojeg su savremenici stavljali uz največeg violinistu Paganinija. Slavik je umro mlad, baš pre sto godina, a s njime legao je u grob i jedan od prvih čeških komponista, koji je mogao dati svome narodu još mnogo. O pokojniku izrazio se sam Paganini, kad ga je jednom čuo, s največim priznanjem, što je za-ista veliko priznanje.
Jubilej Varaždinskog kazališta.
Početkom juna o. g. proslavilo je Varaždinsko kazalište 60 godišnjicu svog rada u sadanjoj kazališnoj zgradi. Varaždin bio je oduvek nacionalan grad pa je naravski težio da dobije i svoje narodno kazalište. Prilikom jubilarne proslave nastupilo je na sceni varaždinskog kazališta osoblje osječkog kazališta s prvim delom Vojnovičeve Trilogije, dok je svečani govor održao prof.
Filipič.
Ješ jedna jugoslovenska umetnička izložba u Pragu. Pod protektoratom na-šeg poslanika u Pragu g. dr. Grizogtma početkom o. m. otvorena je u Pragu izložba slika i skica našeg zcmljaka, poznatog slikara Svetislava Vukoviča. Praška kritika priznaje, da je Vuk jak u bogatstvu boja, da sjajno reproducira kao izraziti impresionista živopisnost i egzotiku orijentalnih motiva, kojima daje i topao, živ ton. Nisu tako dobre njegove portretne študije, kojima nedostaje pravog izražaja. I ova izložba predmet je velike pažnje i poslužiče međusobnom upoznavanju nas Jugoslovena i brače Čehoslovaka.
t Dragutin Domjanič. U noči od 7 na 8 o. m. umro je u 58 godini života Dragutin Domjanič, jedan od najpo-pularnijih i najznačajnih naših pesnika. Otišao je tiho, kako je tiho i živeo i stvarao, taj najintimniji lirski pesnilk hrvatskog Zagorja. Pokojnik rodio sc 12 septembra 1875 u Krčima kraj Sv. Ivana Zeline, kao sin stare hrvatske plemičske porodice. Svoju mladost pro. živeo je na imanju u Krčima, kuda je odlazio i kasnije za vreme študija na ferije i inače i tako je zavoleo tamoš-nji seljački narod i njegove pesme. — Nakon dovršenih pravnih študija po-svetio se sudskoj službi; bio je savet-nik banskog stola u Zagrebu. Prvu pe-smu objavio mu je 1892 godine literarni list »Bršljan«, a od onda stalno su donosile njegove pesme razne literarne revije, i to ne samo hrvatske i srpske, več one u kajkavskom dijalelktu redom i sve slovenačke literarne revije. Zbog toga baš bio je možda jedan od prvih
čisto jugoslovenskih pesnika, jednako poznat u svim krajevima naše zemlje. Godine 1919 izabran je za pravog člana Jugoslovenske akademije u Zagrebu, nekoliko godina bio je pretsednik »Matice hrvatske«, a umro je i kao pretsednik zagrebačke sekcije Pen kluba. Sve ovo pokazuje, da je pokojnik bio jedan medu našim najjačim i najuva-ženijim pesnicima. Njegova dela su ve-orna brojna, a medu najlepšima i naj-poznatijima su mu pesme »Kipci i popevke«.
50 godišnjica Vaclava Taliha. Vaclav Talih nije samo največi i najjači češkoslovački dirigent, več on spada i medu največe dirigente sveta. Kao gost skoro u svim velikim glazbenim cen-trima sveta, dirigovao je i vodio s pot-punim uspehom najodličnije svetske orkestre. Dugi niz godina stoji on več na čelu Praškoj filharmoniji, jednom od najčuvenijih orkestara, koji je po-digao baš on na tako zavidnu visinu. U početku svog umetničkog rada bio je pre rata skoro dve godine u našoj zemlji, i to kao dirigent Narodnog po-zorišta u Ljubljani. Sada je profesor praškog konzervatorija i dirigent Praške filharmonije, ali još uvek mnogo putuje, gostujuči kao dirigent u najpo-znatijim muzičkim centrima sveta.
250 godišnjica rodenja slikara An-toaiia Pesnjaka. Krajem maja preteklo je 250 godina od rođenja slikara Anto-ana Pesnjaka, jednog od najpoznatijih slikara iz takozvane dobe prosvetlje-nog apsolutizma. Ovaj čuveni umetnik rodom je Parižlija, i baš zbog njegovih vanrednih sposobnosti pozvao ga je pruski kralj Fridrih Veliki na svoj dvor 1710 g., gde postaje dvorski slikar i več narodne godine još direktor Umetničke alkademije u Berlinu. Bio je od-ličan portretista, a i mnogim drugim motivima ukrasio je dvorane kraljev-skog dvorca u Berlinu. Umro je 1757 godine.
Svetska privredna konferencija u
Londonu. Jedna od največih a možda i naj značaj ni j ih konferencija sveta, eiji če zaključci biti sudbonosni za buduč-nost sveta, bila je na veoma svečan način otvorena u ponedeljak 12 o. m. u Londonu, gde su se sakupile delegacije 66 država sa preko 2000 delegata, medu (kojima je 100 ministra. Konferenci-ju je otvorio engleski kralj Đuro V, jednirn govorom u trajanju od jedne i po minute na zlatnom radio-aparatu. Govor su prenosile sve radio-stanice sveta.
цЏт i мнфгхУА
Župa Banja Cuka
SOKOLSKA ČETA SA ZMIJANJA
U nedelju 21 maja proslavila je Sokolska četa sa Zmijanja zajedno sa S. T. M. »Kočičem« na najsvečaniji način dan trezvenosti.
Ovoj svečanosti prisustvovali su iz Banja Luke, pretsednik otseka za trezvenost matičnog društva Banja Luka, br. dr. Stjepanovič i član istog otseka, br. dr. Trumič. Na zbornom mestu, kod Osnovne škole, čekalo ih je preko hiljadu Seljaka i seljanki na čelu sa svojim učiteljem.
U školskoj učioni tri puta se je davala filmska pretstava »Birtija«. Svaki put je pretstavu posetilo po 300 seljaka — svega 900. Pre svake pret-stave brača dr. Trumič i dr. Stjepanovič držali su predavanje o alkoholu na vrlo popularan način.
Posle ovih predavanja br. starešina čete govorio je o uticaju alkoholizma na porodicu. Na kraju su dači i Sokoli deklamirali i pevali prigodne pesme.
Proslava ovoga dana ostala je u velikoj uspomeni svih seljana jer im je jasno prikazano štetno delovanje alkohola.
Župa Beograd
SOKOLSKO DRUŠTVO BEOGRAD IV
S tugom i bolom, što izaziva ose-čanje sokolskog bratstva, javljamo da je smrt ugasila život vrednom našem izvršujučem članu, br. Madari Ivanu, koga smo dne 5 maja predali majci zemlji na večni počinak.
Počivši brat Ivan roden je 29 ja-nuara 1904 godine, u mestu Usino-selo, Tuzla. Ovde je bio uposlen u ovd. Dr-žavnoj fabrici šečera. Od osnivanja našega društva — 1929 g. —• radio je u našem društvu kao izvršujuči član sve dokle ga bolest nije uvukla u bor-bu s njom, kojoj je borbi brat Ivan najzad podlegao. Sokolstvu je brat Ivan dosta obečavao svojim marljivim i plodnim radom, ali smrt ga je spre-čila da to ispuni.
Na vest o smrti brata Ivana ubr-zo se okupilo sokolsko članstvo, na-raštaj i deca da otprate pokojnika do groba. Sprovod sc krenuo o ovdašnju rimokatoličku crkvu. u kojoj je odr-žana upokojena molitva, a zatim na ovdašnje groblje na Topčideru. Tu se, pred otvorenim grobom, posle crkve-nog opela, s pokojnikom oprostio u ime društva tajnik, brat Simeunovič, ovim rečima: »Dragi brate Ivane, Velika sokolska porodiea gubi danas jednog svoga člana. Smrt je sklopila za navek snažna krila jednog Sokola, koji tek što je ta krila bio razvio u let po atmosferi sokolskog zraka.
Sokolsko bratstvo manifestuje se u svakoj prilici, kako u radosti tako u žalosti. Sokolsko društvo Beograd IV, čiji si Ti bio aktivan član, ožaloščeno je smrču Tvojom. Ono preko svoga, ovde prisutnog, članstva oplakuje da-nas Tvoju smrt, zajedno s Tvojom najbližom porodicom i rodbinom.
Brate Ivane, počivaj mirno u ut-robi majke zemlje. Želimo Ti večni mir, a mi čemo se starati da uspomena na Tebe bude trajna medu nama.
Neka ti je laka zemlja u koju danas polažemo Tvoje posmrtne ostat-ke.«
Župa Bjelovar
JAVNA VEŽBA DARUVARSKOG OKRUŽJA
Na prvi dan Duhova Sokolsko o-kružjet u Daruvaru održalo je svoj III okružni slet.
Več od rane zore počele su pri-stizati seoske čete uz pratnju muzika. Samih seljaka bilo je preko 400. Najbolje je bila zastupana četa Bijela sa 260 učesnika. Mali Sokoliči su se dovozih kolima sa svojim učiteljima. Div-no je bilo videti obe ove grupe: mladiče, kako lepo i ponosno stupaju u svojoj narodnoj nošnji, i bezbrižnu mladost, kako oduševljeno kliče i pozdravlja zastavicama prolaznike na u-lici. Od 7—10 sati pre podne vršena su nateeanja u trčanju i lakoj atletici. U 11 sati održane su probne vežbe, kojima je prisustvovao veliki broj gra-đania. U 3 sata posle podne počela je svečanost sokolskom povorkom kroz grad. U povorci je sudelovalo preko 1000 Sokola. Oko 4 sata povorka se vratila na sletište gde ih je pozdravio br. Vlad. Gold, starešina Sokolskog društva Daruvar. Posle govora br. Mudriniča, načelnika župo Bjelovar, otpočele su vežbe. Bilo je oko 700 vežbača svih kategorija. Prvo su nastu-pili članovi, koji su izvodili vežbe na spravama, zatim čete sa prostim vežbama, a za njima su se redale vežbe članica, naraštaja i dece. Program je bio obilan i izveden na opče zadovoljstvo.
Vežbama su prisustvovali br. Mu-drinič, načelnik župe Bjelovar, s. Son-dičeva, načelnica župe Bjelovar, br. Dušan Bogunovič iz Zagreba, nar. poslanik za srez daruvarski br. Milan Dobrovič, banski večnik g. Ljudevit Modli, pretstavnici sreza, suda, opči-ne i drugih mesnih institucija i velik broj gradana iz Daruvara i okoline.
Na kraju izvedbe podeljene su nagrade pobednicima u različitim na-tecanjima, a zatim je br. Bogunovič temperamentnim govorom pozdravio Sokole pohvalivši njihov rad i ukazu-juči im ideale kojima treba da teže. Po svršenom programu nastalo je narodno veselje.
Slet je u svakom pogledu vrlo dobro uspeo, što dokazuje da je u daru-varskom okružju, a naročilo po seli-ma, sokolska svest vrlo živa i aktivna.
SOKOLSKO DRUŠTVO VIROVITICA
Na prvi dan Duhova priredila je Sokolska četa u špišič Bukovici javnu vežbu. Četa broji 56 ženskih i 48 mu-ških članova. Virovitičko društvo bilo je zastupano sa 25 članova na čelu sa starešinom bratom Pušičem. Sve vežbe izvedene su vrlo dobro. Svirala je domača glazba iz Špišič Bukovice. Za odličan uspeh i vidljiv napredak čete moramo spomenuti načelnika brata Cvjetka Marčetu, kao i učiteljici! sestru načelnicu Anicu Stojanovič.
Isti dan priredena je s velikim uspehom javna vežba u Novoj Gradini, koju su posetili Sokoli iz St. Gradine, Cabune, Lukača. Virovitica je bila zastupana sa 17 članova. Gelu priredbu vodila je učiteljica sestra Vilma Šepl.
Na okružnom sletu u Dtlruvaru sudelovao je naš Sokol sa 20 članova. Tu jc naš naraštaj odigrao odbojku s daruvarskim Sokolom s rezultatom -^1 za Viroviticu. Voda puta bio je okruz-ni načelnik brat Nikola Šarič.
Isti elan prisustvavao jo naš Sokol na slctu u Sušaku sa 31 članom. Župu je zastupao brat Luka Bralič, a virovitičko društvo zastupuo je brat Mišo Trkulja. Članovi virovitičkog Sokola pokazali su se na putpunoj višini i disciplini, kako na sletu tako i na puto-vanju. Iz Sušaka pravili se manji i-zleti u Rab i Omišalj.
Žii/ia Kurlouac
SOKOLSKO DRUŠTVO BOSILJEVO
Ove godine imaii smo več par pri-redaba. Najnovija naša priredba je vanredno uspela akademija, koju smo priredili dne 28 maja. Program je izveden vrlo precizno, članstvo jo izvelo ljubljanske sletske vežbe. Proste vež-bc izvedene su vrio lepo. Ovo je bio u neku ruku ispit za ljubljanski slet. l osle ove izvedbe možemo biti sigurni da če nam naši vežbači u Ljubljani osvetlati lice.
Domači diletanti, članovi društva, izveli su uspelu šalu »Osvečena pljuska«, koja se svima dopala i izazvala buru smeha i oduševljenja.
»Leteči osel«, solo scena, izvedena je s burom smeha. Posle programa razvila se animirana sokolska zabava. Kako akademija, tako i zabava bila jc posečena od brojnih učesnika.
I nakon ove priredbe, kao nakon svake ranije, opaža se medu opčin-stvom sve večo zanimanje za sokolsku misao. Protivnici ne uspevaju da na-škode Sokolstvu, jer je narod več osve-šten, pa znade gde mu je pravo mesto.
Nedavno je Sok. društvo Vrbovško priredilo uspelu zabavu u Toplicama Lešče, gde je uzelo učešča i naše društvo. Isto društvo priredilo je uspelu vežbu u Lukovdolu na inicijativu br. Josipa Posleka, župnika.
SOKOLSKA ČETA GENERALSKI STOL
Dne 10 i 11 o. m. proslavljena je stogodisnjica^ osnovne škole u našem selu, pa je i Sokolska četa uzela učešča u nekojim tačkama programa. Naraštajkc su^ nastupile s ritmiekim vežbama, naraštajci i podmladafk s redoviti-ma, a ženska deca s vežbama s venči-čima. Vežbe su izvedene precizno i lepo Br. Matešič spevao je za ovu pro-slavu dve prigodne pesme, koje su bile deklamirane. U svim ostalim tačkama sudelovali su mahom članovi naše čete iz redova vežbača, naraštaja i dece.
Na poslednjoj sednici PO izabran je odbor lige proti tuberkuloze u koji su ušli braea Matešie i Mohorič i sestra Brajkovič.
Na sletu Sokolstva na Jadranu u Sušaku, dne 4 i 5 o. m. bila je i naša četa zastupana s desetak učesnika. Nastopila su i tri vežbača.
Kupujte zastave kod
Ljubljana, Pražakova ul. 8
284-8
, Župa Cfublfana
SOKOLSKO DRUŠTVO ZGORNJA ŠIŠKA
Sokol v Zgornji Šiški je v nedeljo dne 11. t. m. ponovno dokumentiral, tako po številu nastopajočih, kot tudi z višino samega nastopa, da je življenja sposobna sokolska edinica, ki bo, kadar bo mogla nemoteno razviti svojo delavnost v veliki prostorni telovadnici in na lastnem letnem telovadišču, postala eno izmed najjačih okoliških društev. Razveseljiv pojav je lepo število nastopajoče dece, kar jc brez dvoma plod požrtvovalnega udejstvovanja nekoliko bratov in sester učitelj; skega zbora narodne šole v Zgornji Šiški. Nastop je bil v celoti dober, število nastopajočih, razen pri moškem naraščaju zadovoljivo, zlasti pri ženskih oddelkih. Poedine točke sporeda so si vzorno in hitro sledile brez ne-. potrebnih premorov. V splošnem so bili ženski oddelki, razen pri deci, boljši od moških oddelkov, kjer treba opozoriti na žalostno činjenico. da je bil moški naraščaj, ki bi moral biti naj-jači in najboljši, najslabši od vseh nastopajočih oddelkov. Odbor in naeel-ništvo naj o tem pojavu razmišljata in ukreneta, da se tak nezdrav pojav odpravi. Opaziti jc bilo. da so nekateri naraščajniki bili med gledalci, mesto med telovadci, enako tudi mnogo članov »telovadcev«. Starejše brate je motila godba, treba bo torej še vežbati in piliti vaje ob spremljavi klavirja in vzeti stvar resneje. Orodna telovadba ni bila baš vzorna in jc napravljala vtis nepripravljenosti. V bodoče treba določiti vrste vnaprej in vsaj obvezne vaje na orodju že mesecc vnaprej uvežbati. Obisk je bil zadovoljiv, da ni bilo šc dveh sokolskih prireditev v Ljubljani in da bi bilo vreme lepše, bi bilo občinstva brez dvoma več. Zupo je zastopal brat Janez Poharc, ki je izrazil svoje zadovoljstvo nad neumornim delom, ki ga izpričujejo številne uspele društvene prireditve.
Župa Maribor
SOKOLSKA ČETA SV, JURIJ OB ŠČAVNICI
Naša četa je v nedeljo 28. maja priredila javni telovadni nastop s sodelovanjem matičnega Sokolskega društva Gornja Radgona in ostalih sosednjih sokolskih edinic. Kljub razmočenemu terenu so vse telovadne točke zadovoljivo uspele. Moralni uspeh prireditve je bil prav dober, pa tudi materialni je bil še zadovoljiv.
Žnpa Mostar
SOKOLSKO DRUŠTVO BLATO
Jedan od najaktivnijih članova našeg društva, brat Niko Batistič, umi-rovljeni upravnik mesne Muške osnovne škole, preselio se je u Split. Upravni odbor smatra svojom dužnošču da i na ovaj način zahvali svom neumor-nom bratu na dugom i plodonosnom radu, ko j i je obavljao u našem društvu još od godine 1908, vršeči dužnost starešine, prosvetara i dr. Za vreme svog 25 godišnjeg soikolovanja bio je primer Pravog sokolskog radenika u tehničnem, upravnem i prosvetnom praveu.
Župa Sovo mesto
PROSLAVA 25 LETNICE SOKOLSKEGA DRUŠTVA TREBNJE
Ob na j kraj sne j šem vremenu se je vršila na binkoštno nedeljo v Trebnjem mogočna sokolska manifestacija. Starodavno Trebnje je prikazalo svoje jugoslovensko lice ter je bilo ponosno, da je prestolonaslednik Peter prevzel kumstvo novega prapora.
Že z jutranjimi vlaki so prispeli Sokoli iz Ljubljane in okolice, a največ jih je prišlo krog poldneva. Ob 13. se ie zbralo Sokolstvo z godbo Sokola ! in številno občinstvo na kolodvoru, da sprejme zastopnika visokega kunu g. Polkovnika Kilerja. Ko je pripeljal ljubljanski vlak na postajo, jc godba zaigrala koračnico, nakar je zastopnika kuma pozdravil najprej br. Brovet, nato sreski načelnik iz Novega mesta br. Logar, mala dcJklica pa je pozdravila '■ imenu sokolske mladine g. polkovnika ter mu izročila krasen šopek. G. polkovnik je nato obšel sokolske čete >n jih pozdravil.
Nato sc je formiral lep sprevod s sokolsko konjenico na čelu na krasno urejeno letno telovadišče pred občinskim domom. Za godbo Sokola I so nosili sokolske prapore, njim jc sledilo starešinstvo novomeške župe ter gostje, nato članstvo in naraščaj s prapo-
iz Mokronoga in Novega mesta. Povorka je bila toplo pozdravljena in obsuta s cvetjem. Po prihodu na telovadišče je bil kratek odmor, nakar je sledilo ob 16. uri slavnostno razvitje novega prapora. Na telovadišču se ie zbralo nad 2000 občinstva, predvsem kmetskega ljudstva, ki je z zaniman jem in veliko pozornostjo sledilo razvitju in na to uspeli javni telovadbi.
Na krasno urejenem odru so sc oprali številni odlični gostje, med njimi zastopnik visokega kuma polkovnik g. Kiler, sreski načelnik br. Logar, starosta novomeške župe br. dr. Vasič, zastopnika sokolske župe podstarosta br. dr. Kuhar, br. Pogačnik, starešina sre-skega sodišča dr. Cvetko, bivš> dolgoletni starosta br. Novak, trebanjski >u Dan br. Zupančič in zastopnik STO br. Dušan Podgornik in prvi vaditelj trebanjskega Sokola br. Aleksander Kost-napfel iz Ljubljanskega Sokola
Slavnost razvitja je otvoril v sokolskem delu osiveli 80 letni starosta br. Viljem Tomič, ki je najprej pozdravil vse goste, predvsem pa zastopnika visokega kuma, ki mu jc izrekel prisrčno zahvalo, da jc N j. Vis. prestolonaslednik Peter blagovoli! prevzeti kumstvo novega prapora. Izrekel je neomajno zvestobo in udanost kraljevskemu domu nakar je godba intonirala državno himno. Nato ie polkovnik g. Kiler v zastopstvu visokega kuma razvil novi prapor s klicem: »Novi prapor Plapolaj v čast kralja, domovine in Sokolstva!« Ob tem slovesnem trenotku 'O nastale dolgotrajne ovacije Nj. Ve!, kralju in vsemu ^kraljevskemu domu ter močni Jugoslaviji. C J. polkovnik je nato izročil prapor praporščaku br. Šmidu, ki je svečano obljubil, da bo nosil prapor ncomadeževan v čast kralja in domovine. Sledilo jc nato pobratimstvo novega prapora z ostalimi v borbah preizkušenimi prapori, nakar je imel krasen, idejen in programat'cen govor starosta novomeške sokolske župe br. dr. Ivan Vasič, ki je med drugim čestital trebanjskemu Sokolu k srebrnemu jubileju, posebej pa sivolasemu starosti br. Viljemu Tomiču, ki že de setletja vztrajno in neumorno deluje v sokolskih vrstah. Govor br. staroste jc bil burno pozdravljen, nakar sta čestitala društvu zastopnik br. bana, sreski načelnik br. Logar in prvi vaditelj trebanjskega Sokola br. Kostnapfel. Ob zaključku je bila med burnimi ovacijami Sokolstva in občinstva poslana udanostna brzojavka Nj. Vel. kralju Aleksandru.
Razvitju prapora je sledila javna telovadba, ki jc pokazala lep napredek sokolskih društev v novomeški župi. Devet točk obširnega programa jc izpolnila šolska mladina in sokolska de-
ki jc z igrami in dobro izvedenimi Prostimi vajami žela toplo pohvalo ob-
činstva, zlasti zletne proste vaje moške in ženske dece so bile prav dobro izvedene. Moški naraščaj (36) je zletne proste vaje izvedel na štetje prav dobro, ženski naraščaj (28) pa zletne vaje na godbo dokaj skladno in zadovoljivo. Zelo dobra sta bila nastopa članic (50) in članov (85). Oboji so se potrudil’ ter sta bili skladnost in kritje nr-n pohvalni. Pri orodni telovadbi so nastopile tri vrste članov na drogu, bradlji in krogih. Kočno je samostojno nastopila na krogih vrsta Sokola Ljubljana II, ki ie za svoje drzne izvedbe in odskoke bila deležna gromovite pohvale občinstva.
Prijetna družabna veselica ie nato občinstva družila do večernih ur, nakar so se gostje z vlaki odpeljali na svoje domove. Vrlemu trebanjskemu Sokolu naše iskrene čestitke, z željo, da bi novi prapor zbral pod svojim okriljem nove pobornike sokolski misli v trebanjski okolici. Po tej poti navzgor do končne zmage. Zdravo!
SOKOLSKO DRUŠTVO ŠKOCIJAN PRI MOKRONOGU
Naš Sokol je priredil dne 5 junija svoj prvi javni nastop, ki je bil prava manifestacija za sokolsko idejo.
Že predvečer slavnostnega dne se je ob zvokih domače godbe, svitu raket in grmenja možnarjev vila po vasi bakljada.
V ponedeljek, kmalu po 13 uri so začeli prihajati na eferašenih vozeh in z avtobusi Sokoli iz sosednih društev, ob pol 14. je krenila izpred šole, ob zvokih novomeške obrtne godbe in grmenju topičev skozi vso vas na lepo telovadišče mogočna povorka. Na čelu povorke so jezdili trije konjeniki, za njimi so šli zastavonoše in starešinstvo z župnim starosto br. dr. Vašičem in župnim načelnikom br. Papežom na čelu, za temi pa so stopali Sokoli v krojih ter članstvo z znaki. Škocijanci so sipali raz oken cvetje, ter navdušeno pozdravljali sprevod. Po končani povorki so bile skušnje vseh oddelkov. Točno ob 15. uri pa se je pričel javni nastop. Otvorila ga je ženska deca (46), ki je pod vodstvom načelnice s. Žebre-tove vaje prav lepo izvajala. 54 moške dece, ki jo jc vodil br. Kunaver je od-telovadila prav dobro svojo sestavo. Sledile so nato vaje dece nižjega oddel. (22), ki so bile izvedene vzorno, kakor tudi vaje domače dece z zastavicami. Tudi ženski naraščaj je vežbal prav dobro. Moški naraščaj (35) pod vodstvom br. Hcrbsta jc izvajal vaje skoro brezhibno. Nato so sledile vaje Članic (23), ki so prav dobro in dokaj skladno izvajale vaje. Enako so tudi člani (46) prav dobro, vestno odvežbali vse vaje pod vodstvom br. načelnika Zupeta. Nastop so zaključili telovadci na orodju in deca z igrami.
Po končanem nastopu so ob zvokih sokolske himne prikorakali na telovadišče vsi Sokoli v krojih in vsi oddelki telovadečih, kjer jih jc najprej pozdravil društveni starosta br. Globevnik Ivan. V imenu župe je nato spregovoril žup. star. br. Vašič, ki je najprej pozdravil zastopnika vojske in br. polkovnika Novakoviča, ki ie v družbi z drugimi oficir ji počastil s svojim pose-tom to sokolsko prireditev. Zatem je imel lep nacionalen govor v katerem je uvodoma posegel nekoliko v zgodovino Škocijanskega Sokola, nato pa je govoril splošno o Sokolstvu, na koncu pomembnega govora, pa je naglasil potrebo še jačjega razmaha sokolskega udejstvovanja v lepi škocijanski dolini. Njegov govor so sprejeli vsi poslušalci z dolgotrajnim odobravanjem. Nato je spregovoril br. polk. Novakovič, ki je v lepem poetičnem in globoko zasnovanem govoru prikazal naše stoletno suženjstvo pod tujim jarmom, ddkler ni končno zasijala svoboda jii-goslovenskcm narodu. V svojem govoru je posebno poudaril, da sta voiska in Sokol eno telo. da bosta stopala skupno ramo- ob rami vse dotlej, dokler nc bo svobodno zadihal vsak Jugosloven, vsak — Slovcn. Po končanim govorom so se razlegali, po prostranem telovadišču, burni in navdušeni klici Nj. Vel. kralju, kraljici. Prest. Petru, kraljevskemu domu, Jugoslaviji in Sokolstvu. Po končanih in dolgotrajnih ovacijah je zaigrala godba državno himno in ?. njo zaključila ta, tako dobro uspeli javni nastop, ki ie bil prava manifestacija sokolske in jugoslovenske misli.
Župa Novi Sađ
IX ŽUPSKI SLET U SOMBORU
Ovogodišnji slet Sokolske župe Novi Sad održan jc dana 4 juna tek. god. u lepom i hladovitom Somboru. Ovaj slet je ispao i s moralne i s ma-terijalne strane dobro. Za moralnu stranu sc može kazati čak da je bila iznad očekivanja, jer je ovaj slet u Somboru ostavio dubok utisak i na neslovensko gradanstvo obzirom na red i disciplinu, koja se je mogla kod Sokola videti na svakom koraku.
Na dan sleta več u 5.30 ujutro pa do 9 sati vršene su probe pod nadzorom i komandom župskog načelnika, zatim jc bio odmor do 10.30 sati, kada se jc pošlo na zborno mesto radi po-strojavanja za povorku. Tačno u 11 sati krenula jc veličanstvena povorka i prošla glavnim ulicama grada Som-bora, pozdravljena od stanovništva i školske dece, koja su stajala u špaliru i bacala cveče na Sokole. Isto je činje-
no i s mnogih balkona, ko ji su bili okičeni čilimovima. Pred gradskom ku-čom je povorka stala i tu su održani pozdravni govori. Prvi govor s balkona gradske kuče održao je starešina župe brat dr. L Pavlas, koji je bio isto-vremeno i izaslanik Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. On je pozdra-vio u prvom redu prisutne delegate, zatim grad Sombor i njegovog gradona-čelnika i konačno Sokole. U svome govoru koji je bio pun temperamenta i skroz prožet značajem Sokolstva i ovom prilikom je naglasio borbi). Sokola s teškočama i prilikama današ-njice, pod vlačeči našu nepokolebivu postojanost i naš stav, koji mora vaz-da biti na sokolskoj višini, a naročito u ovim severnim krajevima naše Otadž-bine i u vreme kada se od naših su-seda želi pomeravanje granica na našu štetu. Govor brata starešine župe bio je često isprekidan burnim i spontanim odobravanjem i aplauzom. Posle brata dr. Pavlasa pozdravio je vcoma depim gov.orom Sokole i sve prisutne grado-načelnik grada Sombora, čiji je govor takoder naišao na burno odobravanje. Iza govora starešine župe otsvirala je muzika Sokolskog društva Novi Sad državnu himnu, a posle govora grado-načelnika otsvirala jc muzika sombor-skog Sokolskog društva »Hej Sloveni.«
Na trgu pred varoškom kučom je konačno tačno u 12 časova izvršen mimohod pred starešinstvom župe i pred delegatima.
Tačno u 4 sata posle podne otpo-čela jc javna vežba čiji je program isto tako najtačnije izvršen.
Broj vežbača i vežbačica na javnoj vežbi u pojedinim vežbama bio je ovaj : muška deca, proste 280; ženska deca, venčiči 184; muški naraštaj, palice 360; ženski naraštaj, lukovi 300; članice, proste 260; članovi, proste 620; učiteljska škola, skupinske 101; članice Novi Sad, čunjevi 24; vežbanje na spravama 7 vrsta, 49; vojska, puške 170; konjiča Sombor 12; sveukupno vežbača i vežbačica 2360.
Učestvovanje u sletskoj povorci bilo je ovo: sokolska konjiča 14, zastave 17, 3 sokolske muzike, članovi u odori 356, članice u odori 52, članice u narodnoj nošnji 6, članice u vežbačem odclu 244, ženski naraštaj u odori 6, ženski naraštaj u vežbačem odelu 300, muški naraštaj 252, muška deca, sta-rija u odori 185, vojska 175, i sokolske čete 52, svega je bilo u povorci 1659 učešnika.
Gornja statistika pokazala bi još i mnogo veče cifre naročito u prostim vežbama članova i članica, a takoder i kod naraštaja, da je uprava ovc župe dobila povlastieu za putovanje uz /5% povlastiee, a za vežba če besplatno. No i porod toga je. ovaj župski slet prema bri>j u učesnika veoma naličio jednom pokrajinskem sletu i s punc prava sc može ustvrditi da je jedan od najbo-Ijih župskih sletova novosadske župe.
Sietski odbor Sokolskog društva Sombor shvatio je svoju dužnost sa-vesno, proecinici raznih sletskih pododbora bili su revnosni i na svom mestu, a naročito se mora podvuči da jc nastanba od strane brata Legetiča odlično organizovana. Saobraeaj i prilikom putovanja na slet kao i prilikom povratka, na svima linijama funkeio-nisao je besprekorno,
Žinpa Sarajevo
OKRUŽNI JAVNI ČAS U FOČI
U nedelju 28 maja o. g. proslavljena je u Foči 40godišnjica osnivanja prvog sokolskog društva. Tom prilikom prireden jc i okružni javni čas. Cela varoš davala jc svečan izgled iskičena državnim zastavama i ukrašena sa dva slavoluka.
Svečanost je počela rano izjutra dočekom gostiju, koji su dolazili od Goražda. U dočeku su uzeli učešča ovdašnji Sokoli i gradanstvo s Gajre-tovom limenom muzikom i dopratili goste do glavnog sokolskog stana.
Do 11 sati izvršene su probne vež-be i takmičenja, a onda je formirana povorka, koja je prošla glavnim ulicama Foče. Sokoli, naraštaj, Ruski korpus i deo gradana marširali su bespre-korno uz naizmeničnu pratnju Ruske i Gajretove muzike. Sokoli su burno pozdravljam od gradanstva.
Povorka je stala pred spomenikom poč. Kralja Petra, gele je izaslanik Sokolske župe Sarajevo br. R. Grdič, urednik »Jugoslavenske pošte,« održao vatren patriotski govor naglasivši značaj Sokola i našeg jugoslavenskog bratstva i jedinstva.
U 3 časa prireden je javni čas, koji je otvorio starešina fočanskog Sokola br. M. Hadživukovie. Njegov patriotski govor bio je često prekidan burnim klicanjem Nj. Vel. Kralju, Jugoslaviji, Sokolstvu i osnivačima fočanskog Sokolskog društva. Govoreči o radu sokolskog »Pobratimstva« br. Hadživukovie naglašava prednosti »Pobratimstva« u našem narodnom životu.
Jedan napredan brat Čeh u svom listu, koji je 1904 god. izdavao u Sarajevu, piše: »S osobitim ponosom valja zabeležiti u istoriji anti-alkoholizma junačku četu fočanskih Srba, koji su ilubinom duha i žarom rodoljubivog srca prvi u našoj domovini shvatili šta najviše tišti naš narod.«
S ove svečanosti pozdravljen je Savez, župa i osnivač ovog društva br. Risto Jeremič.
U ime župe prisutne je pozdravio br. R. Grdič, a naročito je toplo pozdravio i uputio nekoliko uzbudljivih reči starešini društva br. Milanu Ha-dživukovieu za njegov predani 40 go-dišnji rad u Sokolu gde se radi »bez slave i koristi.«
Uprkos ružnog vremena svečanost je nastavljena izvodenjem sokolskih vežbi. Sve su tačke s uspehom izvedene. Osobito su pozdravljanj vežbači Ruskog kadetskog korpusa, Sokoliee i muški naraštaj.
Naročito je zapažena i pozdravljen nastup Sokolske čete Miljevina, prve u srezu fočanskom, koju je predvodio njen osnivač Jovan Vlahovič, učitelj.
U veče.r je priredena sokolska akademija, koja je takoder odlično pose čena.
Tako je ova zaslužna sokol, četr-desetgodišnjica obeležena jednom pa-triotskom manifestacijom, koja poja-čava ljubav prema ovoj zdravoj i moč-noj nacionalnoj organizaciji.
Župa Skoplje
NAŠ SOKOLSKI ŠTIP
Naš dragi Štip dobro nam je poznat po minulim krvavim ratovima na Iircgalnici iz 1913 godine. Posle oslobo-denja i ujedinjenja, ovo je mesto počelo naglo da se razvjia kako u privred-nom i kulturnom, tako i u nacionalnem pogledu.
Osobito jc sokolska ideja odušev-ljeno prihvačena u ovomc mestu tako, da jc plemcnitom i nesebičnom inicija-tivom ovdašnjeg gradanstva, udaren prvi kamen temeljac štipskom Sokolskom društvu još u toku 1919 godine. Od dana svoga osnivanja pa sve do danas, štipski je Soko sve intenzivnijc razvi-jao svoju sokolsku delatnost, neumorno šireči sokolski nacionalni duh u naj-širim slojevima gradanstva, osobito kod omladine. Blagodareči ovom radu, več je odgajena čitava jedna generacija inlailih Sokolova, snažnih sokolskih mišica i zdravih misli.
Rratskoj Sokolskoj župi u Skoplju, riije mogao umači iz vida ovaj lep razvoj Sokolstva u Štipu, te jc ista ovom sokolskom gnezdu uvek poklanjala na-ročitu pažnju.
Na poslednjem veličanstvenom sletu Sokolske župe u Skoplju, održanom od 3 do 5 juna ove godine, štipski je Soko uzeo veoma alktivnog učešča da-juči svoja takmičarska odeljcnja za sve kategorije sokolskega članstva i nara-štaja, koja su takmičila u svima sokolskim disciplinama.
Rezultati takmičenja po naš sokolski Stip veoma su upadljivi i laskavi i oni se sastoje u sledečem: 1) Za prvaka Sokolske župe ogtašem je brat Lazar kalamatijcvic, član štipskog Sokolskog društva. 2) Takmičarski odeo muškoga članstva u takmičenju za župsku zastavit. postigao je drugo mesto, tuecn od Sokolskog društva Skopije-inatica svega za tri boda —• (Skoplje 391 — Štip 388 bodova). Isto tako ovaj je odeo za-uzco drugo mesto na štafetnom trčanju, a u odbojci četvrto mesto. 3) Odeo ženskega naraštaja zauzeo je trečc mesta, a muški naraštaj peto. 4) Na posebnom takmičenju akademskih tačaka, štip -skiin je odelima pripalo drugo, treee i šesto mesto. (Od ukupno 9 tačaka za sva društva, sam je Štip ilao 3 tačke.)
Ovakvi rezultati štipskoga Sokola, veoma su časni, jer ga isti uzdižu nesumljivo u red najjačih društava našega sokolskoga juga.
Saznavši za ovaj uspeh, štipško je gradanstvo priredilo veličanstven doček 'svojim Solkolima iskitivši svoje domove i radnje zastavama. Na ulazu u grad, pretsednik opštine br. Trajko H. Pdco-vič je u ime varoši toplim govorom pozdravio braču Sokole, odajuči im dostojno priznanje za njihov neumorni rad na plemcnitom polju Sokolstva, na čemu se je brat starešina društva brat Mihajlo Mihailovič zahvalio, pozivajuči braču Štipljance, da i u buduče pomo-gnu našu sokolsku delatnost.
Za ovim pošto su dve ljupke de-vojčice predale bukete cveča starešini društva bratu Mihailoviču i prvaku župe bratu Kalamatijeviču, — povorka sa zastavom i sokolskom muzikom na čeki, prošla je glavnim ulicama varoši pračena klicanjem gradanstva, sve do prostora pred okružnim inšpektoratom, gde se je posle prigodnog govora brata Mihajla Kalamatijeviča, povorka razišla.
Župa Sušak - HijeUa
SOKOLSKO DRUŠTVO ALEKSANDROVO
28 maja o. g. priredilo jc naše društvo u zajednici sa Sokolskim društvom Krk javnu vežbu i to u Aleksandrovi!. Ovoj našoj javnoj vežbi prisustvovalo je Sokolsko društvo Krk sa svim kategorijama.
U 2 časa po podne bio je doček brače Krčana, a zatim smo se uputili zajedno u naš dom, gde su brača načelnici odmah počeli sa zajedničkim po-kusima, da mogu u 4 'A časa nastupiti sa sledečim programom:
1)	Kola, izvadali muška deca. 2) Praške vežbe, izvadala starija deca. 3) Ljubljanske sletske vežbe, muški naraštaj. 4) Praške vežbe — izvadala starija ženska deca. 5) Vežbe čunjevima — iz-vadao ženski naraštaj. 6) Sprave, članovi i naraštaj. 7) Ljubljanske sletske vež-
be — izvadale članice. 8) Ljubljanske sletske vežbe — izvadali članovi.
Svaka tačka programa bila je lepo izvedena što je dokazivao topli pljesak gledalaca, kojih je bilo mnogo i koji su takoder s velikim interesovanjem pra-tfli svaku vežbu.
Vežbači su bili zadovoljni i veseli kad su imali prilike da se ovako nadu na zajednrakom nastupu sa drugom svojom bračom iz susedneg mesta.
Osečajuči prema tome neku za-hvalnost jjrema brači Krčanima, i naše je društvo opet zajednički nastupilo s njima 1 juna na večer, ali nijc moglo da prisustvuje u velikom broju, jer je njihov javni nastup bio u veče, što nam je mnogo otežavalo da prisustvujemo u večem broju.
Župa Šibenik - Zadar
SOKOLSKO DRUŠTVO ŠIBENIK
Opeinsko upraviteljstvo grada Šibenika prozvalo je jednu od prometni-jih gradskih ulica u novom delu grada, dosadašnju Željezničku cestu, »Put dr. Miroslava Tvrša«. Lepa kamena ploča s gornjim nazivom na svečan način ot-krivena je 28 maja t. g.
Sokolsko društvo Šibenik priredilo jc taj dan so-kolslko slavlje. Uz društvo Šibenik korporativno je sudelovalo bratsko društvo Mandalina i sve sokolske čete društva Šibenik. Ispred soko-lane svi su se svrstali u nepreglednu povorku od preko tisuču učesnika, te predvodeni glazbom i sokolskim barja-cima krcnuli da prisustvuju svečanom otkrivanju ploče. — Bili su prisutni i svi pretstavnici vlasti i društava.
U ime Opčine ploču je otkrio brat Ježina dr. Krste i izrekao je veoma lep patriotski govor. Kad je ploča otkrive-na svi su prisutni kliknuli: »Slava Miroslavu Tiršu!« Potom je govorio starešina društva Šibenilk brat Poturica dr. Srečko. On je istakao veselje svih Sokola, što je u Šibeniku jedna od pro-metnijih ulica pozvana imenom našeg neumrlog učitelja Tirša. Sokolska glaz ba otsvirala je tada »Oj Sloveni«, a posle svi su se svrstali u povorku, obišli gradom pevajuči razne narodne pesme i povratili sc u sokolanu. Po podne su srednjoškolci priredili javnu vežbu i Sokoli su nastupili u tri tačke.
U 8 sati uvečer ispratila je glazba bratsko društvo Mandalinu i bratce sokolske čete do motornih lada s koji-ma su se br. povratili svojim kueama. *
U četvrtak 25 t. m. sokolska glazba društva Šibenik priredila je s parobro-dom izlet u Tijesno. Parabrod bio je pun izletnika. Parabrod je u Tijesnome dočekala masa naroda. Sokole je pozdravio br. Paslkvalin Ante. Glazba je obišla mesto svirajuei sokolsku i druge naše koračnice. Potom je Sokolsko društva Bctina održalo uspelu javnu vežbu članstva i dece. Po svršetku vežbe so kolska glazba i mesna tišnjanska glazba priredili su koneerat.
Župa Tuxla
ŽUPSKI SLET U TUZLI
dne 3 i 4 juna 1933
I Takmičenja. Takmičenja su sc održala u onom istom opsegu, kako su bila raspisana, t. j, održalo se takmi-čenje: a) mušlkog naraštaja, b) ženskog naraštaja, c) članova u srednjem razdelil, d) članova u nižem razdelu, c) članica u srednjem razdelu, f) članica u nižem razdelu, g) članova u lakoj atletici.
Za sva takmičenja prijavio se vrlo lep broj takmičara iz 13 društava (od 23). Prijavilo se 175, a na takmičenjo je došlo samo 136. I to: 51 iz kategorije naraštaja, a 85 iz članstva.
Ako prema broju izostalih u po-jedinim kategorijama zaključujemo o njihovoj disciplini, onda moramo ustvrditi, da su najmanje disciplinovani članovi nižeg razdela. Od prijavljenih 52 došlo je samo 28. Ukupno se ipak takmičilo 20 vrsta i 25 pojedinaea.
Pojedina društva dala su sledeči broj takmičara: Tuzla 34, Brčko 22, Zvornik 19, Lukavac 12, Doboj 11, Teslič 11, Kreka 9, Bos. Brod 8, Bije ljina 7, Derventa 2, Ugljevik 1. Samo prvih 6 društava dalo je i muške i ženske kategorije.
Zadnje opče takmičenje bilo je u našoj župi 1931. Broj takmičara se kod članova uvečao, a kod naraštaja suvanj ks, doik sc kvaliteta takmičara članova mnogo popravila. Prvi puta se kod nas članovi takmiče u srednjem razdelu, a ipak su broj takmičara i po-stignuti procenti lepo zadovoljili. Članice su mellutim u srednjem razdelu postigle vrlo slabe rezultate.
Člansku zastavu je dobilo Brčko, a naraštajsku Bijcljina.
U srednjem razdelu je vrsta članova društva Brčko dobila 4798 tuCa ka, a Zvornik 4795 tačaka. Razlika od 3 tačke ne može da meritorno odluei koja je vrsta bolja, i slobodno bismo mogli ustvrditi da su obe vrsti odlične i podjednakc, a da je vrlo teško bilo tokom takmičenja praviti prognozu, koja če vrsta da izvojšti prvo mesto. Ta mala razlika je slučajna i ona je mogla da isto tako ispadne u korist Zvornika kao što je ispala u korist Brčkog.
Nas bi najviše veselilo kad bismo ovakovih vrsta imali na svakom takmičenju bar 10 u svakoj kategoriji, pa
God. IV - br. 25
đa o prvoni mestu odlučuje uvek tako male razlike.
Takmičenja su sva išla vrlo glatko i po programu; i ako je nov način svidenja vrlo težak i komplikovan. Sva-kako da onu ugodnu konstataciju ne hismo mogli učiniti, da nisu načelni-štvo župe i pojedini suci uložiJi mno-Ц<1 truda na sudačkim točajevima i »jstaloj pripremi. Disciplina takmičara bila je uzorna.
II Župska akademija. Župska akademija održana je u subotu 3 juna u 21.30. Sva prijavljena društva istupila su sa svojim najavljenim tačkama. Tačke su bile zbilja birane, pa može-mo svi s ovom r e p r e z e n t at i v n o m alka-demijom biti potpuno zadovoljni. Istupila su sledeča društva: Tuzla, Zvor-nik. Bijeljina, Brčko, Lukavae, D ob oj j Feslič. Istupile su sve kategorije osim muške dece. Deeu su mogla dati samo obližnja društva, ali su neka zatajila.
III Povorka i pokusi. Pokusi su bili zakazani za 6 sati, za muške kod gimnazije, za žensike kod Sokolskog doma. Mogli smo iste početi tek nešto pre 7. Kriva je komocija i društveni načelnici. Pregled vežbača za Ljubija-nu izvršen je po okruzima i zapisan je svaki pojedinae koji znade vežbe. Pokusi uz muziku na Vilzonovom trgu takoder su glatko tekli i po programu, tako da nam je to omogueilo pravo-vremeno sabiranje za povorku.
Povorka je krenula od Sokolskog doma nešto iza 10 sati tako, da je tac-no u zakazano vreme u 10.15 počeo defile pred okružnim inšpektoratom.
Poredak povorke je bio sledeči: vojna glazba 18, zastave 9, uprava župe 12, članovi u odorama 98, glazba društva Kreke 19, članovi u narod, nošnji 150, članice 86, muški naraštaj 65,- ženski naraštaj 75, glazba društva B. Šamac 10, srednje škole muški 200, srednje škole žensike 48, ukupno 796. Članova u odorama bilo je svega 133.
Povorka nije dugo trajala, pa se članstvo nije previse umorilo. Izgleda nam premalen broj članova u odorama. Deeu nismo vodili, več su ona či-nila špalir u ulicama.
IV Javni nastup. Na lepo urede-nom Vilzonovom trgu počeo je 16.20 javni nastup, na kome je nastupio vrlo impozantan broj vežbača svih kategorija. Na zadnjem župskom sletu 1930 nastupila su 593 lica, a na ovom 1716. Pojedine kategorije nastupile su u
ovom broju: članovi (društava i četa) 320, članice 88, muški naraštaj 123, ženski naraštaj 81, muš. i žen. deca 323, zasebna tačka dece I okruga 60, Sokola 995, vojske 136, daika 585, svega 1716.
Što se tiče kvalitete vežbača i tu moramo da konstatujemo naše zadovoljstvo. Večih grešaka uopče nije bilo. Bilo je samo takovih što ih ne-stručnjak nije mogao zapaziti. Misao da se župski slet sjedini s nastupom srednjoškolske omladine bila je sva-kako na svom mestu. Tome možda tre-bamo da zahvalimo vrlom lepom broju pose tila ca.
Mislim, da možemo biti tolifko neskromni i ustvrditi da nam je slet uspeo u svakom pogledu. Šteta samo, da nismo na sletu videli sva naša društva. Od 23 društva nismo videli: Sre-brenicu, Vlasenieu, Modriču i Odžak. Šamac je bio zastupan samo po svojoj fanfari i br. načelniku. Vežbač ni-jedan!
/upa Ušlce
ŽUPSKI PREDNJAČK1 TEČAJ
Sokolska župa Užice održala je od 1 do 20 maja župski prednjački tečaj, koji je poseeivalo 34 prednjaka od kojih 6 članica. Na tečaju su predavali brača: Draškič, dr. Harambašič, Miletič, Marjanovič, Ban, JehličOca i sestre Ban i Grbič.
ŽUPSKA JAVNA SMOTRA ČLANSTVA
Pred odlazak na slet u Ljubljanu održače se u Višegradu smotra svega članstva i to 25 juna.
OKRUŽNI SLET U IVANJICI
4 i 5 juna održana je javna vežba 3 okružja užičke župe u Ivaniči. Na-stupilo je u svemu 384 vežbača. Za-stupljeni su bili: Požega, Užice, Sje-nica. Rudo, Višegrad, Duga Poljana, Arinje, Šume i Ivanjica. Izvođene su slctske vežbe svih kategorija, vežbe s palicama seoskih četa župe Užice, vežbe na spravama, s veslima, obručima, skupine i štafetno trčanje. Uspeh je dobar.
Zidanje sokolskih domova. U ovoj godini su pristupila gradenju svojih domova društva Sjenica i Nova Varoš.
Razvijanje zastave sa sletom svih seoskih četa iz cele župe sprema se za septembar u Požegi.
Župa Varaždin
SOKOLSKA ČETA PODTUREN
Dne 5 juna 1933 priredila je naša Sok. četa svoj javni nastup uz veliko sudelovanje olkolišnih društava i četa. U 2.45 sati krenula je veliko povorka sa dve glazbe na vežbalište. Na vežba-lištu održao je g. brigadni đeneral kra-san govor. Iza toga je pozdravio g. de-nerala starosta ove čete br. Hrupič. Zatim su skladno izvedene sve tačke obilnog programa: 1) Muška deca (od 6—9 god.) »Prednjak« (9) Podturen.
2)	Ženska deca viši odeo ljubljanske vežbe (Čakovec-Podturen 96). 3) Muška deca viši odeo ljubljanslke vežbe (Čakovec-Podturen 96). 4) Zenski naraštaj ljubljanske vežbe (Čakovec-Vra-tišinec 30). 5) Muški naraštaj ljubljanske vežbe (Čakovec, Podturen, Središče 20). 6) Vežbe zastavicama (Podturen 15). 7) Članovi ljublj. vežbe (Čakovec, Središče, Vratišinec, Podturen 60). 8) Članice ljublj. vežbe (Čakovec 51). 9) Starija brača ljublj. vežbe (Podturen 9). 10) Vežbe na konju (Čakovec 8). 11) Vežbe na spravama (Čakovec, Središče 8) 12) Kolo.
Iza programa razvilo se narodno veselje.
Župa Vel. Bečlcerelc
ŽUPSKI SLET U VELIKOM BEČKE-REKU
3 i 4 juna održan je slet Sokolske župe Veliki Bečkerek. Preko osamde-set sokolskih društava poslalo je ona-mo svoje Sokoliče i Sokole. Tamo na severnoj straži naše Otadžbine sjatila se mladost i snaga našeg Banata, tamo je zapevalo našu sokolsku himnu ti-suče Sotkolova pod vedrim nebom, čistim i radosnim srcem. I kao što su evo več petnaest godina, o Duhovima, zvona sa visokih banatskih zvonika objavljivala slobodu, bratstvo i jedin-stvo, tako su i sada u petnaestoj godini novog života uz pesmu Sokolova raznosila svojim brujanjem po širokoj ravnici glas o našoj radosti i našoj sreči.
Kada sc na vidiku pojavljuju tam-ni oblači, vesnici bure i oluje, Sokoli
u gustim i zbij enim redovima idu za svojim vodem, ne plašeči se ničega i nikoga, jer su svesni da su rukovodeni istinom i čvrstom verom u pobedu sloge i jedinstva. Poučeni vekovnim borbama svojih starih znaju da je jedini put k napretku čista savest, svetao karakter i nepomučena svest, — hitro lete preko naših otvorenih ravnica, probijaju se smelo kroz tamne oblake i u određen čas svi su na zboru da na prvi znak trube kliknu gromko: »mi stojimo postojano...« Tamo na severnoj straži preplavili su oni ravno polje i dali dokaza o svojoj viteškoj tradiciji, pokazali su, raširivši svoja hitra krila, da je lako muke prebroditi kad je srce zdravo i mišica celična. Jer ako je to ikada bilo potrebno potrebno je danas.
Juni mesec je mesec sokolski: od Midžora do plavog Jadrana, od Mori-ša do Kajmakčalana skupljaju se sokolske jedinice, ogledaju svoju snagu, prebrajaju se i radosno v id e da ih je svake godine sve više na broju, da im je snaga i veština porasla i da im jc trud nagraden. A Sokoli druge nagrade nemaju do puno srce ljubavi. Ona ih drži u redovima, ona ih drži u grupama, ona ih drži u svoj ogromnoj celini. S ljubavlju sleču pred nas s nameram da i u nama svima probude ljubav. Kod njih nema prvih ni poslednjih, nema boljih ni gorih. Oni su svi jedno, oni su svi isto. Samo svi zajed-no znače moč, samo tako pobeduju.
S talkvom svešču posvedočilo je preko osamdeset sokolskih jediniea slogu, jedinstvo i bratstvo u našem Sokolstvu. Trebalo je pogledati one ti-suče vedrih lica i bistrih pogleda i uve-riti se da je u dušama tih Sokolova plemenitost i istinitost, a ne mržnja i gramzivost. Trebalo je čuti njihovu pesmu, divnu i veselu, i uveriti se da je u sokolska srca usadena iskrena ljubav za mir i slogu medu ljudima. Ta divna srca, te mlade duše, ta vedra čela žele mira, dobra i napretka. Ali je u njih budno oko jer je bistro, mu-sko srce jer je čisto, snažna krila jer su sokolska. Ustreba li gnezdo zašti-titi, svi če složno poleteti, zbiče se u guste redove koji če se i največoj oluji odupreti. Tada če srca snažno zaku-cati, jer če braniti milo i drago.
Buduči načisto s tim, puni istin-skog oduševljenja, iskupile su se tisuče da pozdrave naše banatske ravnice, da otpevaju himnu providenju, ko je nam
je dodelilo ovu sudbinu. — U toj himni bilo je zahvalnosti, rados-ti i gordo-bilo je žara i plamena, hrabrosti i junaštva. A oni koji su tome bili sve-doci uverili su se u tačnost i uzviše-nost sokolske ideje, razneli su svojim kueama obnovljenu bratsku ljubav, a i čovečansiku. — Nece moči nikada za-boraviti ono gromoglasno, rečito i div-no sokolsko Zdravo! — Dr. A. P.
t.upa Zagreb
SOKOLSKO DRUŠTVO PAKRAC
Sokolsko društvo Pakrac održalo je 4 juna svoju javnu vežbu, koja je dala veliki moralni uspeh. Pre samog početka prošla je impozantna povorka na čelu s fanfarom Pakrac, Nova Gradiška, svima ulicama Pakraca, objav-1 ju j uči početak vežbe. Pored društava u okružju pakračkom Lipika i čagliča, te seoskih četa Kukunjevca, Gaja, Su bocke, Rogolja, Jagne i Grahovljana, sudclovalo jc bratsko društvo Nova Gradiška sa svojih nekoliko vežbača i fanfarom, Okučani i seoska četa Bo-degraji. Program javne vežbe počeo se izvoditi oko 17 sati na sokolskom ljet-njem igralištu. Nastupile su sve kategorije vežbača po sledečem redu: 1) Deca muška i ženska: Igre. 2) Deca ženska: proste vežbe. 3) Deca muška: župsike proste vežbe. 4) Naraštaj ženski mladi: proste vežbe za ovogodiš. slet u Ljubljani. 5) Naraštaj muški mladi: proste vežbe za ovogodiš. slet u Ljubljani. 6) Naraštaj ženski: proste vežbe za ovogodiš. slet u Ljubljani.
7)	Naraštaj muški: proste vežbe za ovogodiš. slet u Ljubljani. 8) Naraštaj muški i članovi na spravama. 9. Članice: proste vežbe za slet u Ljubljani.
10)	Članovi: proste vežbe za slet u Ljubljani. 11) Vežbe gostiju.
Naročitu pažnju gledalaca pobu-dila je ova tačka u kojoj su nastupile zajednicki seoske čete. Načelnici naših seoskih četa uz pripomoč okružnog načelnika dolkazali su da ništa nije teško samo kad je volje i ljubavi za rad. Završetak ove tačke bio je pozdravljen frenetičnim aplauzom. Ostali deo javnog nastupa izveden je kod svih kategorija dosta ncsigurno. Uzrok bi mogao biti samo u tome, što je dockan usledio ispravak vežbi.
Posle zvaničnog dela razvila se veselica.
Bratje, sestre!
Pripravite se pravočasno za zleta v Ljubljani in SuSalcu; nabavite vse potrebno za <leco, naraščaj in članstvo pri najstarejši bratski tvrdki:
BRANKO PALČIC, dobavitelj Saveza SKJ
ZAGREB, KR. MARIJE UL. 6; Brzoj. nasl. TRIKOTAŽA ZAGREB, TELEFON 26-77. PODRUŽNICA V BEOGRADU, BALKANSKA 24 Vse potrebščine in drugo odgovarjajo predpisom Saveza SKJ.
Zahtevajte cenike in prospekte. Zmerne cene. Solidna postrežba.
275—25
KLIfARNAfTDEU
Sokolsko sukno
kakor tudi sukna za vsa oblačile si nabavite ugodno samo pri domači industriji volnenih izdelkov
Vlada Teo kar o vic & Komp., Paračin
Tovarniško skladišče
LJUBLJANA / GRADIŠČE ŠTEV. 4
Sokoli kupujte samo domače izdelke!
283-6
Ali U imate polieU kile?
Sokolska literatura, športne, leposlovne, mladinske, znanstvene, šolske knjige. Velika zaloga slovenskih, srbskih, hrvatskih in drugih slovanskih, angleških, francoskih, nemških in drugih knjig.
Knjigarna Učiteljske tiskarne
Maribor
Tyrieva cesta 44
Ljubljana
Frančilkanska ulica 6
280-24
279—21
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska, ličarska, sobo* in črkoslikarska delavnica
IVAN BRICELJ
LJUBLJANA, Dunajska cesta 16 *
Strokovna izvriitev telovadnega g orodja. Delo solidno, cene zmerne S
»Spomen - Klince«
-!..  =~	fcksere	=z
za osvečenje sokolske zastave
najbolje i jev fino izradjuje
MШKO ŠMAT, graver Beograd, T e r a z ij e 1
278—2-1
llllllllllllllllllllilllllllllllllllllllllllllllllllllllllllilllllllilllllllllli
H
PRVA JUGOSLOVENSKA INDUSTRIJA ŠPORTSKIH POTREPŠTINA
M. PRUCKER Zagreb, Iliča 39
= ■■ ■	----- Beograd,Pasaž
Akademije Nauka
NOVI specijalni CIJENIK za SOK. DRUŠTVA
sa svim potrebnim uputama upravo IZASAO!
277 -23
Oglašujte u »SolcolsRom glasniku!
JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA
U LJUBLJANI
(NARODNI DOM) dobavlja:	po	cen!:
Odela za žensku deeu.od	Din	40’— do Din 45 -
»»	»»
П	»>
V
30*—
30’— „	„
35-
35-' n 45-
W	tl
tf	It
35-— 35— 40 — 40-—
50-
Gacice „	,,	»»•••••
Hlačice za mušku deeu.................
Košulje ervene za mušku deeu Hlače za muški naraštaj .....
Košulje ervene za muški naraštaj Marame bele za ženski naraštaj sa
ervenim trakom..........................................a
Marame ervene za članice......................................
Košuljice bele za ženski naraštaj, platnene....................
,,	ti	»»	h	«	panama ..... ,,
„	„	„ članice, panama.............................
„	„	„	„	trikotne..............  •	•	■	»
Trikotne hlače za članove,	pamučne . . od Din 70‘—	do
Majice za članove............................... »	20	„
Cipele za vežbu . -............................. «	30’	,,
Poias lakovani za svečanu	odoru	la..................a
11:4
„	i,	»	ii	ii	11,4....................
Kape za svečanu odoru ................
Znaki za kape ........................
» n d pojas..........................
Stof za svečanu	odoru	la	. . .
„	Ha	...
„	lila	...
Pribor za svečana odela po najnižim cenama
271) -24
»»
1»
8 — 25-— 35-— 50 — 35*— 75’— 25-— 40-— 30-— 18--48 — 4 — 8-— 155 — 125*— 105 —
JU
Izdaje Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl) •
Glavni i odgovorni .vodnik Stj.pan čolor.Urednjo Rodal.cij.ki ot«.k.Ti.ka Uoi.oljaka U.kavna (prolstavnik F„»c« Stroko«); s,i u IjobUani