KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 6 (6)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 APRILA 1939.
PATENTNI SPIS BR. 14761
Compagnie Internationale de Procedes de Panification Itam, i Societe Fould—
Springer, Pariš, Francuska.
Postupak za koinzervisanje kvasca i kvasac dobiven po ovom postupku.
Prijava od 13 januara 1938.	Važi od 1 oktobra 1938.
Naznačeno pravo .prvenstva od 14 januara 1937 (Francuska).
Predmet ovog pronalaska jeste postupak za konzerviraje kvasca, i kvasac dobiven po ovom postupku.
Kvasci, a naročito oni, koji se na primer uipotrebljuju za spravljanje hleba, obično se dobijaju u vlažnom stanju i njihovo čuvanje je ograničeno na dosta kratko trajanje. S druge strane pomenuti kvasci, koji su namenjeni za započinjanje biološkog fermenitovanja u supistancama, sa Ikojima su pomešani, određuju se u dobivenim te-stima fermentovanja, koja nisu uvefc potpuna, kad se ova testa spravljaju i stavljaju da se peku, što škodi svarijivosti dobivenog hleba.
Postupak po ovom pronalasku koji otklanja ove nezgode sastoji ise u tome, da se u kakav alkoholni kvasac proizvoljnog podesnog sastava unese kakva substanca, kao kakav šećer koji je nesposoban za previranje, koja održava snagu aktivnih elemenata kvasca, u kombinaciji sa kakvom subsitancom, kao što je na primer kuhinjska so, koja neutrališe elemente kvasca, koji proizvode pretvaranje šećera, u cilju da se tako duže ili kraće vreme kvasac o-drži u svom istom stepenu aktivnosti, a da pri tome ostane sposoban, da se imože odmah upo trebi ti.
Za primenu pronalaska na konzervisa-nje kvasca za spravljanje hleba, a naročito za usporeno spravljanje hleba, u gnječeni kvasac, zvani hlebni kvasac, koji sadrži o-ko 70n/o vode, unosi se šećer koji ne može previrati, kao saharoza u vidu šećera iz
šećerne trske, iz šećerne repe, iz javora (Acer saccharinum), kukuruza, i t. d. kao i kuhinjska so u podesnoj količini.
Radi veće jasnosti može se navesti, da su sledeče proporcije dale dobre rezuhtate hlebni kvasac 1 kgr, saharoza 600—1000 sr, natrium hlorid ili kuhinjska so 200—■ 600 gr.
Za spravljanje kvasca, u cilju njegovog konzervisanja, se gnječenoim kvascu dodaje mešavina šećera i soli. Ova se mešavina rastvara u vodi za obrazovanje kvasca, dajući sirup, u kojem se ovaj kvasac održava u suspenziji. Tako spravljeni kvasac se čuva zaištićeino od vazduha, na primer stavljajući ga u boce ili ampule sa hermetičkim ili ne, zatvaranjem.
Ovaj se kvasac može takođe dobiti u vidu testa ili u čvrstom obliku, ili dodavanjem substanci koje obrazuju gel kao što su pektini, agar-agar, gume, i t. d. ili dejstvom kakvog fizičkog agensa.
Usled prisustva šećera, koji ne može previrati pri kontaktu sa kvascem, aktivni elementi ovoga zadržavaju svu svoju snagu, ali su elementi, koji proizvode pretvaranje, kao što je dnvertaza kvasca, neutra-lisani prisustvom soli koja ih tako sprečava da deluju na šećer, da bi ga pretvorili u šećer, koji može previrati. Tako se postiže veoma dugo trajanje konzerve kvasca koje praktično može biti neodređeno, kad se ovaj kvasac čuva u kakvom sudu zaštićeno od vazduha.
Za upotrebu je dovoljno da se kvasac
Din. 5.—
unese u brašno ili u elemente testa, na koje treba da deluje: pošto je ovaj kvasac održavan u tečnom stanju u vidu jedne vrste sirupa, dovoljno je dakle da se ovaj sirup rasiprostre po brašnu ili na sastojke testa. Može se zanemariti količina soli koja ostaje staložena na dnu suda: sirup u kojem se nalazi kvasac je stvarno zasićen solju, i ne može doći do toga da dovede u rastvor svu so, koja mu je dodata.
Za hlebno previranje je svejedno, da li je ova so uneta ili ne u testo, što će reći da kvasac može biti upotrebljen odmah, po ili bez mućenja.
Tako konzervirani kvasac može biti u-pofcrebljen korisno za spravljanje hlebnog testa koje je namenjeno da se sačuva za iz-vesmo vreme pre spravljanja hleba, ali može razume se biti upotrebljen i za neuspo-reno fermentovanje ovoga testa. U jednom i u drugom slučaju fermentovanje se proizvodi postupno sa velikom pravilnošću, pri čemu usporeno fermentovanje obezbeduje s druge strane protezanje fermentovanja na celokupnu masu, što omogućuje da se dobije hleb, koji se može lakše variti i asi-milovati.
Gore navedene proporcije mogu se menjati prema sadržini vode u kvascu, prema zasićenosti ove vode solju, koje stvarno treba da bude prvenstveno obezbeđena radi dobrog konzervisanja.
Materija, koja obezbeduje održavanje kvasca i koja se kao što je gore navedeno, prvenstveno sastoji iz kakvog šećera, koji ne može previrati kao što je saharoza, šećer iz šećerne repe, šećer iz šećerne trske, šećer iz javora, iz kukuruza, i t. d. može takođe u iizvesnim slučajevima biti za-
menjena kakvim drugim šećerom, koji je na proizvoljan podesan način onesposobljen za fermentovanje.
Natrium hlorid ili kuhinjska so, koja ima ulogu antiseptika, koji neutrališe in-vertaze kvasca, može biti zamenjen proizvoljnim drugim antiseptikom, koji je u stanju da odgovori zahtevima higijene ishrane. Može se na primer zameniti kakvim drugim kloridom, kakvim boratom ili flu-oiridom, koji proizilazi iz sličnih substanci.
Pronalazak se primenjuje na kvasce, naročito na alkoholne kvasce, za sve pri-mene, a prvenstveno za proizvodnju hleba.
Patentni zahtevi:
1.	) Postupak za konzervisanje kvasca, naznačen time, što se u kakav alkoholni kvasac, proizvoljnog podesnog sastava, u-nosi kakva supstanca, kao šećer, koji ne može previrati, koja održava snagu aktivnih elemenata kvasca, u kombinaciji sa kakvom substancam, na primer sa kuhinjskom soli, koja neutrališe elemente kvasca koji prouzrofcuju pretvaranje šećera, u cilju da se tako za duže ili kraće vreme kvasac održi u svom istom stepenu aktivnosti, a da pri tome zadrži svoju sposobnost da se može odmah upotrebiti.
2.	) Oblik izvođenja postupka po zalit evu 1, naznačen time, što se hlebnom kvascu koji sadrži' oko 70% vode dodaju navedene substance u sledečim proporcijama: gnječeni kvasac 1 kgr, saharoza 600— 1000 gr, natrium hlorid ili kuhinjska so 200—600 gr.