Postarina plaćena ц golovu
Cena Din 2
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog »Sokolska Prosveta
2-3L septembra №32,
God. 1П. - Brof 38
Izlazi svakog četvrtka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo nalazi se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2177, uprava u Narodnom domu, telefon broj 2543 Ljubljana t Račun postanske štedionice broj 12.943 9 Oglasi po ceniku 9 Rukopisi se ne vra&ju
Soko i selo
Politički razvoj u vezi sa soeijal-nim naziranjem traži da sc ozbiljnije prouči, da li sokolska ideologija treba da hude inplantirana u seljačke mase?
—	Mišljenja sam, da jedna ideja, bilo kakovoga smera, mora da bude duboko ukorenjena u narodnim masama, ako se želi da ta ideja ostavi trajan pečat na narodnom telu.
Veeim delom naš seljak je patri-jarhalan, spor u rasudivanju, a moglo bi se kazati donekle i sklon destruk-tivnom radu, a konstruktivan pak samo onda, ako od toga ima neposredne koristi.
Sokolska ideja, koja pored ostalog naučava ljubav, bratstvo, slobodu i jednakost, nije tako lako pristupaena širokim seljačkim masama, kako to biva — recimo — kod gradskog stanov-ništva. Prema tome i način i sredstva, da Sokolstvo prodre svojom idejom u selo, treba da budu sasvim drukčija od onih za grad. Pri tome treba da bude merilo, da je seljak u pravom smislu reci veliki realista. Razni uplivi, naročito u prošlosti, učinili su Seljaka ovis-nim o raznim komponentama života i prilika u kojima žive, pa bile one pro-laznog karaktera i efekta.
Uticajni agensi, koji nisu mogli da realizuju ono čemu je seljaštvo sklo-no, stvorili su u njemu apatičnost i in-diferentizam prema svemu što nije realno. Svoju individualnost nije seljak voljan da potčinjava zakonima i' kori-stima zajedniee. On je samo svestan beneficija zajedniee koje mu ova pru-ža, ali nije pak svestan i dužnosti prema toj zajednici. I tu se najjače ispo-ljava ona njegova egoistična nota, ko-Ja je plod njegovog specifičnog real-npg shvatanja života — dakle, shvata-nJa one realnosti, u kojoj se on neposredno i direktno nalazi i živi.
Seljak je, nadalje, prijatelj sko-kova i> nema strpljivosti da pojedina pitanja potanko analizira i da ulazi u njihovu suštinu i dubinu — a to mu i ne dopušta njegova kruta zbilja života — pa stoga i uspeva pojedincima da ga zatalasaju radi momentalnog efekta, unatoč sve njegove skeptičnosti i neospornog ikriticizma, koji se is-poljava u njegovoj sumnjičavosti na sve ono što mu je novo i strano, pa tako i kod raznih ideja i pokreta, koji mu se nameču.
U početku sam naglasio, da je seljak realista, a Sokolstvo sa svojim idejama može da prodire samo kod istinskih altruista ili pak kod onih, kod kojih je kulturni nivo na višem stup-nju. Čoveka sa jačim kulturnim nr-voom lako je uveriti, da je Sokolstvo sa svojim idejama jedino u stanju da pojedincu pruži mogučnost, da če mu ono — i ako ne njemu, a ono njegovim potomcima — pružiti velike koristi, time što je ovaj oplemenjivao svoju dušu i svoje srce sokolskim idealima.
Seljaštvo i gradanstvo pričinjaju nam se takorekuć kao dva zasebna sveta; odgoj i ambijenat jednoga sasvim je oprečan odgoju i ambijentu drugoga, a što naročito vredi za naše današnje prilike. Gradanin, naime, več
ra.nil1 svojih dana sudi, da su sve va* ninj	okružuju i koje uži-
Na nieyovrav°8, *st>nskog altruizma.
utieu JragznVeTJitak’ te,leSni 1 duštvni’
jalnog i ћитапоГрга^ n°g’ S°Ci' redu pak sama obiteH ч ’ a u prvom ra vrata, da se £ I?/0 ot™-dinama nađe u društvu karf sl'm -®°’ sokolsko a što je sve samo nastavak onoga, sto je on vee osečao i gledao i u svojoj obitclji. Kontinuitet, dakle, u njegovom odgoju, pogledom na društvo, nacionalizam i t. d. nije prekinut, pa prema tome i upliv sokolske ideje kod njega je laikši, jer ova nalazi u njemu več na prepariran teren. Razumljivo je onda, da Sokolstvo kod gradanina nailazi na prijem u svojoj potpunoj veličini.
Matcrijalizam i osobni interes igraju, nažalost, vidnu ulogu u današnjim generacijama. Neosporno je i ne može se zatajiti, da svaki čovek ima u sebi trun materijalizma, ali 011 ne sme da prekorači svoje granice i da bude na štetu opčeg moralnog dobra. Kod naroda, kod kojih je kultura na višem
stupnju, vidimo, da matcrijalizam ne ubija nacionalni osečaj, več da napro-tiv stvara još jači progres u kulturnom, socijalnom i političkom pravcu. Kod tih kulturnih naroda pri ovakovom stanju stvari i okolnostima kultura gradanina i seljaka, uglavnom, bitno se ne razlikuje, jer su jednome i drugo-me dani preduslovi za svestrani razvi-tak i za uživanje materijalnih i duhovnih dobara. To jc ona opča kultura kod jednih i drugih. Kod nas, medu-thn, nije takav slučaj. Kulturni nivo naših seljaka nije na zavidnom stupnju. Malo ih je koji su našem seljaku otvoreno govorili, a veliki je postotak onih, koji su ga držali privezana raznim smicalicama. Seljak, odgajan pod takovim okolnostima, razumljivo je da ne može da se zagreje za ideju, koja
—	po njegovom mišljenju — ne može da zadovolji njegov egoizam, a o altruizmu — u večini slučajeva — kod njega nema ni reči. Kolevka Sokolstva, bratska nam češkoslovačka, provadala jc Sokolstvo posvuda, ali penetriranju sokolske ideje u seljačke mase pokla-njana je osobita važnost. U poslednje vreme pak počelo se je i kod nas da provodi širenje Sokolstva u seoske narodne mase, jer se je došlo do uvere-nja, da če jedino Sokolstvo biti kadro da se naše, dosada zapušteno, selo po-digne u prvom redu privedno, a zatim i kulturno i nacionalno. Sokolstvo, dakle, ima našem selu da bude vesnik njegovog boljeg života i lepše budue-nosti.
Saštav naše države, kao pretežno agrikulturne zemlje, u kojoj je seljački žival j brojno naj jači, traži, da se na osobiti način privileguje širenje sokol* ske ideje po našim selima, gde kultura još nije postigla adekvatnu visinu. A da je to potrebito nalažu nam i drugi veoina važni razlozi. Vidimo naime, da jugoslovenska ideja kod velikog dela seljačkih masa nije još naišla na naj-čvršči prijem, i sve dok to ne bude, mi ne možemo da se veličamo i ponosimo. Mi moramo da radimo, a to je jedna od naj glavni j ih zadataka našega Sokolstva, da u našim najširim narodnim slojevima, u našem selu, zatitra dubok osečaj istinskog jugoslovenskog nacionalizma. Naša je dužnost da svim sredstvima nastojimo, da taj jugoslo-venski nacionalizam bude što dublje ukorenjen u seljačkim masama, jer tek onda kad te mase budu otvoreno, na sva usta, govorile, da nam je Jugoslo-venstvo sinteza svih plemena, jedini spas, tek tada čemo moči da kažemo, da je naš nacionalizam permanentno stabilan. A tu stabilnost ima da mu dade baš naše Sokolstvo svojim sve-stranim predanim radom.
Kako su pojedine političke partije promašile svoju ulogu i stvorile veliki ponor naročito u seljačkim masama, stoga je Sokolstvo ostalo jedini no-silac pravog, istinskog i nepotvorenog Jugoslovenstva, kao oličenja državnog j narodnog jedinstva. Kako je več istak-nuto, da jugoslovenski nacionalizam mora da zatalasa seljačkim masama, stoga je dužnost svakog bez razlike da se poradi kod svih, da širenju Sokolstva po selima bude posvečena osobita pažnja, pa makar se za to podnele i materijalne žrtve, bez kojih nema ni-kakvog napretka pa ni našem Sokolstvu medu seljacima.
Da zaključimo. Širenje Sokolstva medu gradanstvom i seljaštvom potpu-no je dijametralno; medu gradanstvom, koje je prilično pristupačno za prijem raznih ideja, a osobito sokolske, potrebna su za propagandu druga sredstva — naprotiv seljaštvo jc i su-više realno i skeptično prema svemu pnome što mu je novo i nepoznato, pa je stoga i nepristupačnije i sokolskoj loeji. Stoga u tome radu širenja Sokolstva na selu moramo da oprezno po-s upamo, i samo lagano presadujuči tu, za nase selo spasonosnu, misao postiči cemo, da ce ona uhvatiti najdubljeg korena, i kad je te najšire seljačke mase budu jednom prihvatile, one ču ju tada kao svetinju prenašati od generacijo u generaciju. To če biti dan sveop-čeg preporoda našeg sela, a i cele naše nacije.
Dr. llija Rančič — Trilj.
Zahvala Nj. Vel. Kralja Savezu SKJ
za čestitke o rođenđanu Nj. Vis. prestolonaslednika Petra
Savez SKJ primio je na ruke II zam. starešine Saveza br. Dure Paunko-viča sledeču zahvalu Nj. Vel. Kralja na čestitke jugoslovenskog Sokolstva o rodendanu Nj. Vis. Prestolonaslednika Petra:
Beograd, 9 septembra 1932.
Gospodine,
Njegovo Veličanstvo Kralj primio je sa zadovoljstvom Vašu toplu čestit-ku o danu rodenja Njegovog Kraljev-skog Visočanstva Naslednika Prestola Petra, koju ste izvoleli poslati u ime Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, i blagovoleo je narediti mi da Vam izjavim zahvalnost.
v. d. Minis.tra Dvora punomočni ministar
D. I. Č o 1 a k Antič s. r.
Pozdravni telegram Saveza SKJ Češkoslovačkoj obci sokolsko) o lOOgodišnjici rođenja dr. Miroslava Tirša
O	lOOgodišnjici rodenja osnivača Sokolstva dr. Miroslava Tirša upravio je I zam. starešine Saveza SKJ brat Gangl u ime našega Sokolstva Češko-slovačkoj obci sokolskoj sledeči pozdravni telegram:
Češkoslovačka obec sokolska
Prag III
Na stoti rodendan velikog našeg učitelja Tirša pozdravljam u ime jugoslovenskog Sokolstva sve pripadnike bratskog češkoslovačkog Sokolstva, uveravajuči Vas, da čemo u duhu ne-umrlog nauka ustanovitelja Sokolstva vemo i nesebično služiti idealima slo-venskog sokolskog bratstva.
Neka živi i raste u sokolskem radu moč i veličina Slovenstva! Zdravo! Nazdar!
Gangl.
Iz Gradevinsko - umetničkog oiseka Saveza SKJ
Obaveštavaju se sva bratska sokolska društva, da u Savezu postoji gradevinsko-umetnički otsek, te ako bi koje bratsko društvo želelo zidati sokolski dom ili izraditi načrt za zastavu, plakat, povelju, neka se obrati blago-vremeno gradevinsko-umetničkom ot-.seku Saveza s podrobno opisanom žc-ljom i zahtevom, a što če se izraditi u ovom otseku.
Za načrte i domova i svega ostalog Savezu društva ne plačaju ništa, ali se mole da sve želje i potrebe saobraze pravilnicima ovog otseka Saveza.
Javna zahvala
Prilikom moje skromne proslave šezdcsetgodišnjice života, dobio sam nebrojeno telegrama i pisarna sa svih strana naše otadžbine. Nije mi moguče lično svakome odgovoriti, za to se ovim putem javno zahvaljujem svima društvima i korporacijama, svima beo-gradskim i sokolskim listovima, a naročito našem Sokolskom glasniku, koji je toplo pozdravio moju porodičnu svečanost.
Jedino moram istači i naročito se zahvaliti prijateljima, koji su mi i lično poželili još života i rada. To je brat prof. dr. Milan Jovanovič Batut, u ime lekarskog popularnog rada, gda. Naka Spasič, u ime Crvenog krsta i drugih društava, g. Kosta Glavinič, u ime starih boraca za čuvanje narodnog zdrav-lja, i g. Pera Šreplovič, senior, u ime Šumadinaca, koji su me zaista svojom pažnjom i iskrenom čestitkom sto-struko zadužili. Neka im je od srca hvala, kao i svima pojedincima.
Beograd, dne 19 septembra 1932.
Dr. V. Kujundžič,
lekar i načelnik Ministarstva narodnog zdravlja u pens.
Prof. FRANJO MALIN — Novi Sad:
Jugoslovenska i sokolska
misao
(Nastavak)
Prateči Jugoslovenstvo kroz isto-riju i propovedajuči jugoslovensku misao mi se moramo zadržati na smet-njama koje su sprečavale i koje još uvek sprečavaju puno duhovno jedin-stvo. Mi moramo upoznati uzrok da bismo dobro mogli oceniti posledice, i da bismo mogli uočiti pravac kojim imamo udariti da dodano do cilja, koji još ni izdaleka nije dosegnut. Taj je puno duhovno jedinstvo.
Kao propovednici jugoslovenske misli, mi moramo znati odgovoriti kako je došlo do razlika koje naše jedinstvo još uvek ometaju, mi moramo te razlike izneti kao posledice tačno utvrdenih uzroka. Mnoge od uzroka koji su unitarnoj jugoslovenskoj misli neprijateljski, mi moramo ljubavlju, ubedivanjem ali odlučno bez obzira na predrasude uklanjati. Preko svih prepreka i zapreka sokolska vojska mora smelo i svesno iči cilju, koji želimo postiči, a koji ceo jugoslovenski narod mora postiči, ako ne želi da ostane »budžački« kako je rekao Jovan Cvijič.
Propovedajuči jugoslovensku misao i boreči se za njeno ostvarenje, mi imamo jedan silan oslonac u mno-gobrojnim svetlim momentima i pri-merima naše istorije.
Naša narodna istorija daleko je više žalosna i tmurna, nego slavna. Črni oblači puni grada neprestanu su nad našim obzorjem, ali iz njih ipak od vremena na vreme zasine sunce. Tada svetlost njegova obasjava tlo nama sveto i milo 1 na tom tlu večno iivu jugoslovesku misao.
Jugoslovenska misao je jedinstven narodni osečaj, jedinstvena narodna svest, volja i težnja za jedinstvom cc-lokupnog etničnog područja.
«
Baeimo li pogled na istorijski raz-vitak jugoslovanske misli videčemo da su i osečaj i svest našeg jedinstva uvek bili živi.
Jugoslovenska misao donesena je iz zakarpatske pradomovine. Ona je odnegovana u primitivnim, patriarhalnim skupinama. Njeni su bitni elementi srodnost krvi, istovetnost društve-nog i porodičnog života i prilika u kojima se taj život proživljavao, ona počiva na jednakosti: verovanja i običaja. Temeljni stubovi su joj jedinstven jezik, ime i karakterne osob ne.
Sve te osobine doneli su Jugoslo-veni i u novu postojbinu i zato v.zan tijski, franački i mletački istorijografi najstarijih i docnijih vremena ne vkTf-kod Jugoslovena razlike. Svima njima Jugosloveni su samo Sloveni.
Zajedničko ime našim praocima bilo je slovensko, i ako su živila i plemenska imena, koja su se tek formiranjem plemenskih država raširila sad na veču, sad na manju teritoriju.
Neoboriva je istina da jugoslovenska plemena iz svoje stare domovine nisu donela sa sobom osečaj pripadnosti jednom od današnjih triju plemenskih imena, nego su se ta plemenska imena iz pojedinih središta širila nad okolnim plemenima. Plemenska imena, kako ispravno kaže dr. Vasilj Popovič, širila su se državnim, politi-čkim i kulturnim uticajem i infraci-jom. Da se označi sav naš narod nije dovoljno ni za prošlost, ni za sadaš-njost ni jedno plemensko ime, niti sva tri zajedno.
Več radi toga je opravdano jugo-slovensko ime, kad se hoče da označi sav naš narod bilo u prošlosti ili sa-dašnjosti.
Svest i osečaj jugoslovenskog jedinstva nije mogla ubiti ni ona tragična 809 godina, kad je Panonska i Dalmatinska Hrvatska pala pod franačku vlast, a Srbi ostali i nadalje pod vl-zantijskim gospodstvom. Samo nekoliko godina treba da prode i več iskr-sava prvi pokušaj jugoslovenskog uje-dinjenja pod Ljudevitom Posavskim.
Nesretni smeštaj jugoslovenske zemlje i još nesretnije psihičke osobine jugoslovenskog naroda sprečavajv ostvarenje jugoslovenske zajedniee.
Treba da prede više od 400 godina pa da kao meteori zasinu likovi Dušana Silnog i Tvrtka i, Ivana i Pav-
la Horvata, Ivana od Paližne i Stje-pana Lackoviča i — da se bez traga izgube.
Hriščanstvo koje je kod Germana spajalo, kod Jugoslovena je razdvajalo. Ali je kod nas spajao slovenski jezik, koji je čuvao i Grgur Nin-ski i Sveti Sava.
Kad naš narod gubi postepeno sa-mostalnost i slobodu, kad Turci, Nemci, Madžari i Mlečani postepeno uzima-ju svu vlast iz ruku narodne gospode, ostaje još jedino narodni jezik da dava i očuva jugoslovensku misao. I baš taj jezik je elemenat na kojem počiva jugoslovensko jedinstvo i koji to jedinstvo i kod kuče i u svetu manife-stuje.
Svi naši istoričari počevši od Kukuljeviča pa sve do Novaka navo-de nam bezbroj primera kao potvrdu. Taj jezik nosi zajedničko ime kao što ga nosi i ceo narod. To je ime slovensko u svim varijacijama (slavinsko, slavjansko) i u kombinacijama slave-noserbsko i slavohervatsko. To je ime ilirsko i napokon jugoslovensko. Šta više biva da i hrvatsko i srpsko ime obuhvati celo naše narodno područje kao jednu etničku celinu.
Cela naša srednjevekovna literatura, naročito dalmatinsko-dubrovačka, prepuna je manifestacija jugoslovcn-ske misli.
Pa i protestantski verski pokret Primoža Trubara teži da obuhvati sve naše krajeve.
Naročito je značajan period bu-denja naše nacionalne svestj. Na prc kretnici XVIII i XIX veka, kad su narodna svest i osečaj pripadnosti jed-noj naciji, kao vihor sa zapada, došli i k nama, budenje našeg nacionalizma u znaku jc pune jugoslovenske unifikacije. Vrhunac je ilirski pokret, koji je i literarno i kulturno politički u celini jugoslovenski unitaristički pokret. On vehementnom snagom zapo-činje novo doba jugoslovenskog života, on je izbijanje svežih izdanaka iz korena bioloških snaga jednog i je-dinstvenog naroda, kako to zgodno kaže Dr. Viktor Novak. Njegova ulo-ga je od presudne važnosti u razvoju čiste jugoslovenske misli.
Jedinstveni književni jezik, jedno pismo i pravopis, jedna književnost težnje su ilirskog pokreta, a cilj mu je puno duhovno jedinstvo. On je naj-veličanstveniji momenat u kulturnoj jugoslovenskoj istoriji. »Starom hrvat-skom separatizmu i drobljenju bješe zadan smrtni udarac«, konstatuje Sišie.
Ilirski pokret jc ideju o sloven-skom bratstvu crpeo iz istog izvora iz kojeg ju je crpeo i Dr. Miroslav Tirš.
Ilirski pokret okupio je duhove iz sviju krajeva našeg naroda.
Videli smo da je narod Sloven-skog Juga doneo jedno narodno ime i to ime nosio u raznim oblicima sve do XIX veka iako su se pojavljivala i provincijalna imena a plemenska dobivala sve više na prostranstvu.
Svim našim narodnim vodama kroz ceo XIX vek bilo je jasno da jedan narod treba da ima i jedno ime. To je jasno i danas, ali dualistički razvoj naše istorije sa svim njegovim posledicama ne dozvoljava da se ovaj najprirodniji postulat unitaristički; misli u celini sprovedc u život.
Tradicija ima silan uticaj na na-rodnu dušu. Teško je iskoreniti ono što je u krv ušlo. Zato ni danas jugoslovensko ime ne može da potpuno zavlada. Deluju tu mnogo pored ostalog i predrasude i t. zv. svetinje.
Ilirskim imenom označivali su Stranci naš narod, ali ilirsko ime ni-kad nije bilo naše narodno ime i zato ga jc bilo lako oboriti. I sami prista-licc unitaristioke misli bune se^protiv ilirskog imena i več god. 1835, na sa mom početku ilirskog pokreta predlažt Teodor Pavlovič, u članku »Ime roda« zajedničko ime Hrvatu i Srbinu u »Jugoslavjan i Jugoslav« — »i biče dobro, ako se želi sioga«.
(Svršiče se)
Str. 2.
»SOKOLSKI GLASNI Kc
God. Ш. — br. ,‘i8
SLoVEM/Ko
'/0K0LSTVO
Tirševe proslave u Češkoslovaško j
Ne samo Sokolstvo, već sva češkoslovaška sportska udruženja i uopče sva javnost, brižljivo sc je spremala, da što svečanije proslavi stogodišnjicu rodenja osnivača Sokolstva i stvaraoca češkoslovačkog nacionalnog telesnog vaspitanja, brata dr. M. Tirša. Dokaz tomc su i dnevne češkoslovačke novi-ne, u kojima su izišli ovih dana čitavi redovi izvršnih članaka o ličnosti i ra-du našeg velikog vode. U »Narodnim Listima« napisala je sestra dr. Renata Tirševa prfgodan članak o Tiršu, a uz nju na uvodnom mestu, nalazi se članak starešine ĆOS br. dr. Bukovskog. Ostale novine proslavile su na isti način ovaj veliki jubilej s veoma lepim sastavcima ponajboljih sokolskih pisa-ca. U »Lidovim novinama«, koje izlaze u Brnu, objavljen je uvodni članak iz pera br. dr. Vajgnera, a br. L. J. govori u feljtonu o Tiršu kao humoristi i čoveku prijatnog i otvorenog značaja.
Tirševe proslave u Jugoslaviji
Jugoslovensko Sokolstvo proslavilo je oficijelno stogodišnjicu rođenja dr. Tirša u martu ove godine, pa na sam dan rođenja nije bilo nikakvih obligatnih proslava. Pojedina društva održala su svoje svečane sednice, za-palila su kresove na brdima i t. d. Iz-među dnevne štampe moramo naročito spomenuti ljubljanske novine »Jutro« i »Slovenski Narod«, koje su objavile uz sliku dr. Tirša i prigodne članke o značenju osnivača Sokolstva, ne samo za češkoslovački narod nego i za slovenske narode opčenito.
Tirševa proslava u Budi sinu
Sokolsko društvo u Budišinu kao središte i kolevka Sokolstva medu lu-žičkim Srbima proslavilo je stogodišnjicu rodenja dr. Tirša vrlo svečano.
U četvrtak 15 septembra sazvan je u jednoj velikoj dvorani u Budišinu skup svega članstva i podmladka spomenu-tog društva. U prisutnosti saveznog i župskog starešinstva, starosta br. Lorene otvorio je ovu veliku skupštinu lužičkih Sokola, te podelio reč prosve-taru društva, br. Pavlu Krječmaru, ko-ji je u opširnom govoru obrazložio zna-čenje Tirša ne samo za Sokolstvo, nego i za lužičke Sokole s naročitim pogledom na lužičke prilike, gde se bori mali slovenski narod za svoj opstanak. Posle predavanja br. Krjcčmar govorio je još i savezni starešina br. Jakov Šajba, a nakon njega savezni tajnik br. Gustav Janak. Svečanost je zaključena pevanjem »Rjano Lužice« i sokolske himne.
Tirševe igre u Pragu
češkoslovačka obec sokolska i Če-škoslovačka atletska amaterska unija priredile su u subotu i nedelju, 17 i 18 o. m. u počast stogodišnjice rodenja osnivača češkoslovačkog nacionalnog telesnog vaspitanja zajedničke prired be pod nazivom »Tirševe igre« na Let ni, bivšem vežbalištu preratnih sveso-kolskih sletova, gde se sada nalazi nekoliko manj ih stadiona. Same igre za-počele su u subotu povorkom Sokola-takmičara i sportskih natecatelja, a pod vodstvom zamenika načelnika ČOS br. dr. Miroslava Klingera uz sviranje poznatog sletskog marša »U novi život«. U povorei je bilo oko 430 takmi-čara različitih sportskih i sokolskih disciplina. Posle razviča državne zastave odmah su počela razna takmičenja prema utvrdenome rasporedu. Prvi dan su održani nastupi naj bolj ih sokolskih bo-raca na spravama. Članovi su vežbali na razboju, a članice na gredi. Dalje su se vršila takmičenja u lakoj atletici, u igrama odboj ci i baeanju lopte u koš, maČevanju, teškoj atletici i gadanju lu-kovima. Nastupila je i vojska sa štafetnim trčanjem, s lakim i teškim mitra-ljezima i to u tri odeljenja.
U nedelju se je nastavilo s igrama.
Praško Sokolstvo je u subotu, posle svršenog programa Tirševih igara, priredilo u okviru samih igara veliku povorku od starodrevnog Fignerovog sokolskog doma kroz grad u Tiršev dom. Uz članove i članice bio je u po-vorci i muški te ženski naraštaj. Isprcd Fignerovog doma pozdravio je Sokolstvo i s. Renatu Tirševu starešina ČOS br. dr. Bukovski srdačnim govorom, a
odgovorila mu je s. Tirševa s nekoliko toplih reči. Posle ovog pozdrava kre-nula je sokolska povorka kroz praške glavne ulice, koje su bile nabijene mnoštvom naroda, po Vaclavskom trgu i Narodnoj cesti preko Vltave u Tiršev dom, gde je održana velika svečana skupština Sokolstva u prisutnosti češkoslovačke vlade i mnoštva izaslanika bezbrojnih korporacija i nacionalnih društava. U samoj povorei bilo je oko 2000 naraštaja, preko 2000 članova i preko tisuču članica u odorama, dok se broj gledalaca penje na nekoliko stotina tisuča.
Koliko je ČOS do danas potrošila za sokolane?
U jednom od poslednjih brojeva našega lista izvestili smo naše čitaoce, da iznosi broj sokolskih domova u bratskoj Češkoslovačkoj več preko 1000. Ogromna večina ovih sokolskih gnezda sagradena je posle rata, pošto ih je bilo 1914 godine tek 142. Za gradnju ovog veliko« broja sokolana češkoslovačko je Sokolstvo utrošilo do danas najma-nje 300 miljuna čeških kruna, računa-juči da je svaki sokolski dom stajao otprilike 300.000 Kč. Medu njima je i velikih, najmodernije uredenih vežba-onica, ali je i na drugoj strani i naj-skromnijih sokolana, koje se sastoje, takorekuč, samo iz četiri zida nad kojima je krov. Stoga prosečna svota od 300 tisuča Kč za svaku sokolanu nika-ko nije preterana. — Češkoslovačko Sokolstvo je dakle za vreme svog do-sadašnjeg rada pružilo svome narodu ogroman kapital od preko 300 miljuna Kč samo na sokolskim gradnjama. 1 naša jugoslovenska sokolska društva dižuči svoje sokolske domove, vrše time ujedno i jedno veliko patriotsko delo, gradeči kroz to ne samo mrtve zidove, nego i izvor zdravlja celckup-nog naroda.
Literarna nagrada Iz fonda br. dr. Karla Vaničeka
Literarnu nagradu, koju je ČOS osnovala posle smrti vrednog sokolskog pisca br. K. Vaničeka, 1926 godine, dosada su primili Jan Hiler, Karlo Domorazek, Auguštin Pehlat, Milada Mala, dr. Karlo Heler i ove godine s. Renata Tirševa za svoje literarne ra-dove o svom suprugu dr. Miroslavu Tiršu.
Iz poljskog Sokolstva
Poslednji broj »Sokola«, glavnog organa Poljskog sokolskog saveza, do-neo je točan opis svesokolskog sleta u Pragu, kojemu su prisustvovali i poljski Sokoli u večem broju. Oni su se kako piše »Sokol« na sletu uverili ne samo o činjenici, da je Sokolstvo i če-škoslovački narod jedno te isto, nego su mogli i vlastitim očima da vide svu ovu veliku organizaciji! češkoslovačkog Sokolstva. Br. starešina Zamojski bio je u svojstvu zamenika starešine Slo-venskog sokolskog saveza u Sofiji, gde je vodio pregovore o pristupu bugar-skih Junaka u »Savez Slovenskog Sokolstva«. O promenama u vodstvu bu-garskih Junaka izvestili smo naše čitaoce u poslednjem broju našeg lista.
Sokolski slet u Los Andelesu
Za vreme X Olimpijade priredilo je udruženo Sokolstvo na Pacifiku za vreme od 6 do 10 avgusta u Los Andelesu svoj sokolski slet. Slet je priredila jugoslovenska sokolska župa na Pacifiku i češkoslovačka župa u spomenu-torn gradu. Nastup Sokolstva se je vršio na samom olimpijskom stadionu pračen od stotine tisuča gledalaca. U subotu 6 avgusta počeo je slet svečanim otvorenjem i pozdravnim govorom starešine češkoslovačkog Sokolstva, a zatim su govorili i zastupniei pojedinih češkosl. i jugoslovenskih župa. Zatim je sledilo krunisanje kraljice sleta, s. Helene Kolmes. U nedelju 7 avgusta bio je svečan nastup Sokolstva na vežbalištu Manjuet, a uveče akademija s plesom. Narednog dana natecali su sc Sokoli i Sokolice u vežbama na spravama i prostoj telovežbi, a u sredu 10 avgusta održan je svečan nastup na Olimpijskom stadionu, gde ie s velikim uspehom nastupilo oko 400 članova i članica u zajedničkim prostim vežbama.
fo jtelovežbačkog sveža
MM
IWWW>
NEŠTO O FRANCUSKIM GIM-NASTAMA
Organizacija francuskih gimnasta (L’ Union des Societes de Gimnasti-que de France), a koja je udružena u Medunarodnom gimnastičkom savezu, nije zapravo najjača francuska gimna-stička unija. Pored nje naime postoji još i Unija francuskih katoličkih gim-
nasta sa preko 400.000 pripadnika, dok prva ima samo oko 300.000 pripadnika. Svakako ona nas više interesuje ona zbog toga, pošto stoji na isključivo na-cionalnom stanovištu, dok su medutim katolički gimnaste više orientirani konfesionalno. Na čelu organizacije stoji savezna uprava s tehničkom ko-roisijom, koja nekako nadomešta naše načelništvo. Pretsednik je Unije M. Lui Godjer (Louis Gaudier), a pretsednik tehničke komisije je M. Pajo (Pail-lot). U Uniji udruženo je 1717 društava. Svake godine Unija priređuje sa-
vezni slet, i to naizmence po raznim večim francuskim gradovima. Tako če na Duhovne iduče godine prirediti federalni slet u gradu Angulem.
USPESI U DESETEROBOJU NA OLIMPIJADI
Na ovogodišnjoj Olimpijadi u Los Andelesu postigao je u deseteroboju prvo mesto Žems Bauš, i to sa sledečim rezultatima: u trčanju na_ 100 m za 11,7; u trčanju na 400 m 54,2; na 1500 m 5,17 sekundi; u skoku u vis 170 cm, u skoku u dalj 695 cm, a u skoku u vis s motkom tačno 4 m; dalje bacio je kuglu 15.32 m, diskos 44,58 m, a koplje 61,91 m. Konačno je protrčao 10 metara preko prepreka u lepom vremenu od 16,2 sekundi.
RAZLIKA MEDU OLIMPIJADOM I OLIMPIJADOM
Tjelocvični ruh, glasilo radničkih telovežbačkih društava u Češkoslovačkoj, donaša u svom poslednjem broju jedan veoma zanimljiv članak pod naslovom: Los Andeles — Beč. U članku raspravlja se o velikoj razlici izme-du svetske Olimpijade, koja je održana ove godine u Los Andelesu te Rad-ničke Olimpijade, koja se održala pre nekoliko godina u Beču. Na prvoj uče-stvovali su pretstavnici 30 naroda, na drugoj 25 radničkih (socijalno demokratskih) telovežbačkih udruženja. Pi-sac članka uporeduje nadalje obe priredbe naročito iz sledečeg stanovi-šta:	dok je svetska Olimpiada više
ili manje bila samo neka priredba, na kojoj su nastupali u pojedinim grana-ma telesnog vaspitanja sami rekorderi i najbolji reprezentanti u dotičnim disciplinama, na radničkoj olimpijadi u prvom redu učestvovale su mase vež-bača te na taj način pokazale nivo telesnog vaspitanja u pojedinim zemljama, dakle pojedinih organizacija a ne pojedinaca; nadalje, dok su za svetsku Olimpijadu potrošene za izašiljanje onih nekoliko reprezentanata upravo grdne sume novaca, na radničku Olimpijadu pohrlili su učesnici u glavnom samo o njihovom vlastitom trosku. Konačno, veli pisac, može da se ustv»-di, da je značaj i važnost svetske olimpijade baš po svim ovim činjenicama mnogo manji od onoga upliva, koji je radnička Olimpijada imala na pojedin-ce i na čitave telovežbačke organizacije.
Kad bi pak mi Sokoli hteli da sa svog sokolskog stanovišta istaknemo u istom smislu razliku izmedu Olimpijade u Los Andelesu i svesokolskim sletom u Pragu, mogli bi pogotovo da konstatujem«, da su na slovensku so-kolsku olimpijadu u Prag, na IX sve-feokolski slet, pohrlili dobrovoljno pripadnici slovenske sokolske porodice iz sviju slovenskih zemalja pa čak i iz Amerike, i to svi o svome trošku, hez ikakve pomoči od bilo koje strane. Razlika medu javnim nastupima i tak-mičenjima na svesokolskom sletu ku-dikamo je i neuporedivo veča u svakom pogledu nego na tim obim Olimpijadama, pošto je svesokolski slet u Pragu bio po svojoj sadržini, po svome značenju i po velebnosti svojoj največa priredba modernog doba, to je bila priredba jedne ogromne kolek tive — slovenskog Sokolstva.
RADNICKE TELOVEŽBAČKE JE-D1NICE U AMbRICI
češkoslovački radnici u Ameriei zapravo do danas nisu imali svoje vla-stite telovežbačke organizacije. Jedan deo ih je naime bio organizovan u Rad ničkoni američkom Sokolu, a mnogi su opet delovali u pojedinim socijalisti-čkim klubovima, i to u mestima, gde su češke ili slovačke kolonije dosta jake. Naj prvo stvorene su po evropskem uzoru Radničke telovežbačke je-dinice (DTJ) u bližini Khvelenda. Posle njihovog ovogodišnjeg javnog vež-banja sastali su se najprvo zastupniei i izaslanici sviju spomenutih jedinica zajednosa Radničkim američkim So kolom, da prouče pitanje osnutka no vog udruženja. Sudeči po znacima, ova nova organizacija imala bi se da osnuje u naj krače vreme.
KAKO SE BRINE POLJSKA ZA TELESNO VASPITANJE
Odmah posle oslobodenja, na sve-učilištu u Poznanju osnovana je posebna stolica za telesno vaspitanje. Tamo se u prvom redu predavala teorija ove grane. Ali več 1925 godine pretvorena je ova stolica u visoku skolu za telesno vaspitanje pod vodstvom prof. Pia-seckog. Taj zavod danas reprezentuje najvišu instanciju telesnog vaspitanja u zemlji. Skola je potpuno snabdevena s potrebnim laboratorij ima, vežbaoni-cama i vežbalištima te ima trogodišnje kurseve za stručnjake telesnog vaspitanja, nadalje ima trogodišnje kurseve za učitelje telovežbe na srednjim ško-lama te konačno petogodišnje kurseve za lekare, koji se kane potpuno posvetiti telesnom vaspitanju naroda. Svake godine upisanih je u svim teča-jevima oko 150 slušalaca, a škola sama ima 12 profesora te 8 stručnjaka za praktično vežbanje u telovežbenim časovima. Več 1927 godine osnovana je još i druga škola u Krakovu, sasvim po uzoru poznanjske, a pod vodstvom prof. Rugalskog. Konačno od 1929 godine postoji i državna škola za telesno
vaspitanje u Bjelanama, u bližini Varšave, koja ima internat za 200 lica. Tamo traju tečajevi dve godine. Sve spo-menute tri škole u toku 12 godina vas-pitale su oko 1600 učitelja telovežbe, što je svakako jedan vrlo lepi broj. U koliko je u ovim školama saradivalo poljsko Sokolstvo, nije poznato.
ODLAZAK DR. KARLA GAULHO-FERA IZ BEČA
Poznati reformator i stručnjak školske telovežbe u Austriji, dr. Karlo Gaulhofer, primio je poziv za redov-nog univerzitetskog profesora na sve-učilištu u Amsterdamu. Dr. Gaulhofer bio je dosada referent za telesno vaspitanje pri austrijskom ministarstvu prosvete, te je kao takav izveo kore-nitu reformu školskog telesnog vaspitanja i postavio ga na sasvim moder-nu osnovu, tražeči od učitelja telovežbe pre svega potpunu stručnu spremu. Ovaj stručnjak imao je u mnogim stvarima prilično slične poglede kao i Tirš, smatrajuči čoveka jednom nede-
livom celinom tela i duha, celinom, koju jedino stvara samo pravo, stručno telesno vaspitanje, obazirajuči se pri tome na sposobnosti i spremu svako-ga pojedinoga vežbača.
KONAČNA DOGRADNJA STR.A-HOVSKOG STADIONA U PRAGU
Na Strahovu, gde je održan ove godine IX svesokolski slet, češkoslovačka država izgradiče definitivni veliki stadion. Načrte za ovu veliku gradnju izradio je pok. br. arh. Drijak, a na svesokolskom sletu imali smo več prilike, da vidimo i konture velikoga i obiju malih stadiona, gde su se odr-žavala takmičenja. Veliki stadion ima-če otprilike iste dimenzije, kao što ih je imalo vežbalište svesokolskog sleta. Glavna tribina na zapadnoj strani več je po sredini sasvim gotova, a na sva četiri ugla stadiona postavljeni su iz betona četvrtkrugovi, koji če kasnije medu sobom vezati tribine. Radovima počeče se več naredne godine.
n
Veličanstvene nacionalne svečanosti na Mačkovom Kamenu. U nedelju 18 o. m. održane su na Mačkovom Kamenu i u Krupnju veličanstvene svečanosti u znak sečanja na junačke borbe srpske vojske sa premočnim neprija-teljem u septembru 1914 godine. Ovom prilikom u spomen palih heroja osvečen je spomenik na Mačkovom Kamenu i crkva-kosturnica u Krupnju. Svečano-stima prisustvovali su; izaslanik Nj. Vel. Kralja, patrijarha, članovi vlade, parlamenta i zastupnika raznih udiu-ženja te masa naroda iz bliže i daljnje okolice.
Sečajmo se Lužičana. Brači Luži-čkim Srbima nastupaju sve teža vremena. Nemci, čijc manjine u slovenskim državama uživaju sva prava i kulturnu slobodu, nastoje da što pre unište ovaj poslednji ostatak velikog naroda po-lapskih Slovena. Nakon svesokolskog sleta glavni nemački organ Lužice Baucener Nahrihten« doneo je žestok napadaj na Lužičane, učesnike sveso-ko-lskog sleta, preteči im kao izdajica-ma nemačke države, koja im je «Otadž-bina«. Svoj članak taj list završava re-čima: Nikada više nečemo (Nemci) dopustiti, da neki ljudi (Sokoli) idu na slovenske demonstracije, koje sy upe-rene i punc šovinizma protiv Nemačke. Svi oni, koji su bili na sletu, znadu, da je slet bio samo lepa manifestacija slovenske solidarnosti bez i najmanje sen-ke nacionalnog šovinizma, pa če stoga biti naš najbolji odgovor na ovakve ši-kane još veča briga za našu progonje-nu braču iz Lužice.
Pomen svečanost kod Soasona. U nedelju 11 septembra održana je kod Soasona velika pomen svečanost u čast poginulim velikim u borbama na Marni.
Na cesti, koja vodi iz Soasona u Moa, američka vlada dala je na svoj trošak postaviti velik i krasan spomenik, koji simbolizira američke žrtve i vojničko bratstvo Amerike i Francuske. Ovaj spomenik bio je otkriven u prisustvu samog pretsednika Francuske republike i zastupnika američke te ostalih sa-vezničkih vojska.
Ifigodišnjica italijanskog fašizma. U oktobru kroz čitav mesec proslaviče se u Italiji raznim priredbama 10 go-dišnjica postajanja fašizma. Cilj i svr-ha je tim svečanostima da italijanskom narodu prikažu ogromne »zasluge« i veličinu fašizma.
100 godišnjica Aleksandrinskog po-zorišta u Petrogradu. Ove godine svečano se proslavlja 100 godišnjica naj-starijeg ruskog, pa i uopče slovenskog pozorišta, takozvanog Aleksandrinskog pozorišta u Petrogradu, koje je sada državno akademičko pozorište. Ono što je Francuzima »Komedi franse«, Bečanima »Burgteater«, to je Rusima Aleksandrinsko pozorište, s kojim je u velikoj meri povezan razvoj ruske pozorišne literature.
Izložba slovenskih ekslibwsa u Pragu. U velikoj sali umetničkog muzeja u Pragu aranžirana je ovih dana veoma ukusno uredena izložba ekslibrisa sviju slovenskih naroda. Izloženi primeri pokupljeni su iz raznih znamenitih zbira-ka. Ova izložba pokazuje ponovo, da se mogu Sloveni u raznim granama ponositi s velikim kulturnim radovima i spomenicima, medu kojima su i ovi grafički radovi — bilo radirungi, drvo-rezi, običan tisak ili pak gravure na vanrednoj višini. Najstariji izloženi primerci su češki iz godine 1541 iz zbirke takozvanog »gospodina od ruže«.
Kupujte nastat© kod 1.	aslia, Ljubljana
tm i m
£upa lieograd
SED NICA ZBORA DRUŠTVENIH NAČELNIKA U ST. PAZOVI
Na sednici TOŽ održanoj 2 o. m. izvršene su poslednje pripreme za sed-nicu zbora društvenih načelnika, pod-neli su se izveštaji o radu u proštom nolugodu, koje je brat načelnik dopu-nio svojim izveštajem i izneo pred zbor društvenih načelnika, koji sc odr-žao 3 o. m. u St. Pazov'. Pošto je pnm-ljcn izveštaj o radu u prvom polugodu prešlo se na pojedinačne izveštaje. Posle toga, došlo je na red pitanje podele beogratlske župe na okruge. lo detalj-nom pregledu rasporeda, sasta' ljenog od Strane naročitog odbora, konačno se zaključilo jednoglasno da se zupa beogradska ne podeli na okruge, vec da ostane i dalje organizacija rada ista s tom razlikom, što ce TOZ pokloniti više pažnje slabijim društvima i selu. Medutim privremeni projekat o podeli uzeo je odbor ponovo da ga dopuni po izvesmm primedbama pojedinih dtlc-
UdtJBeogradska župa se bavi več duže vremena pitanjem podele i doneče konačno rešenje pošto ispita sve pozitivne i negativne strane okruga i zupe kao celine. U tu svrhu su se u prvom polugodu iizvela javna vežbanja po t. zvanim »letečim okruzima«, koja su dala odlične rezultate. Na taikvom radu brat načelnik župe izrazio je svoju zahvalnost i molio braču i sestre da ustraju u teškom, ali lepom sokolskom radu.
Posle toga prešlo se na drugo važno pitanje, a to je: župski slet ii Beo-gradu. Pošto su se saslusala mišljenja pojedine brače, jednoglasno se zak ju-čilo, da se naredne godine odrzi zupski slet u Beogradu i da se još ovog meseca odrede dani za taj slet, koji ce biti svakako pre sleta u Ljubljani.
tim u vezi nametnulo se je pitanje vez-bi. Jednoglasno se zaključilo da se vez-be uzmu u celosti one, koje ec se Popisati za pokrajinski slet u Ljubljani. Za deeu do 10 godina če se propisati zajedničke vežbe muške i ženske dece. Za deeu od 10—14 godina propisaee se vežbe za mušku i jiosebno za zensku deeu. Za članove sokols'kih četa vezbe če se takoder raspisati. Zbog toga se objavljujc konkurs za naredne \ezbe i traje do 20 oktobra o. g. Budu li ma-terijalne prilike dozvoljavale, sudelo-vače i naše čete na pokrajinskom sletu.
Pošto sc pretreslo pitanje neodr-žanih saveznih tečajeva, kojima smo mnogo u tehničkom pogledu oštečem, prešlo se na čitanje programa rada na lakoatletskom tečaju, koji je poeeo 6 o. m. u Beogradu. Opsiran i detaljni program po časovima, donečemo po završetku tečaja.
Na dnevnom redu su župske utaK-mice u odbojci. Pošto su sve pripreme bile gotove i poznate po raspisima, to se samo odredio čas sednice sudija i
voda vrsta.	.,
Posle toga prešlo se na pitanja i predloge. Postavljala su se putanja interne prirode, od neznatmje važnosti.
ŽUPSKE UTAKMICE U ODBOJCI
Drugog dana po zboru društvenih načelnika 4 o. m. održane Su utakmice u odbojci za prvenstvo zupe beograd-ske. U 7 časova održana je sedmea sudija i vode vrsta. Pošto se je rešilo sva pitanja tehničke prirode, prešlo se na teren. Tako su se sakupile 34 vrste, a svih zajedno sa sudijama, zamenama i vodama vrsta bilo je oko 400. Članskih vrsta bilo je 14, članica 7, naraštaja m. 8, naraštaja ž. 5 vrsti. Takmi-čilo se na četiri igrališta. Održalo se 30 utakmiea sa oko 74 igre. Posle po-dne su održane finalne utakmice. iNa tim utakmicama, sem jednog manjeg broja posmatrača, bilo je mnogo braee
\
Ro§ifa*Fomier ♦ društvo za osiguranfe I reosiguranfe ♦ Beograd
starešina, koji su također imali sednii-cu starešina društava u St. Pazovi. — Zbog ograničenosti prostora u našem »Glasniku« donosimo samo finalne utakinice, a za ostale utakmfce može se reči da su bile za 75% bolje od lanj-sikih i veruje se u veliko iznenađenje prilikom narednog takmičenja.
Publike nije bilo toliko koliko na nogometnOm igralištu, no onaj za nas ipak srečniji broj zadovoljan je bio lepim utakmicama osobito izmedu članova i) naraštajaca. Ženske kategorije bile su znatno slabije, ali opet na višini. U finale su ušla ova društva:
Članovi I Beograd matica — II Šabac (17:15; 14:16; 15:7). Igra je trajala sat i po.
Članice 1 Pančevo — II Beograd matica (15:9; 15:9).
Muškil naraštaj lI Beograd 1 — II Pančevo (15:11; 15:0).
Ženski naraštaj I Beograd 2 i II Beograd matica (15:5; 17:15; 15:12).
Isti ovi timovi pod br. I takmičiče sc na saveznom okružnom takmičenju u Nišu, koji čc reprezentitati bcograd-sku župu. Po završenom takmičenju priređeno je poselo u čast gostiju na kojemu je svečano predao diplome po-bedničkim vrstama br. st. društva Čip-čič uz izničenje pozdrava i čestitanje od strane starešinstva župe. Uz mali prigodan govor, brat starešina je zaže-leo srečan rad do narednog takmičenja i uspeh na okrožnim i saveznim utakmicama.
Utakmice jc vodio TOŽ. One su prošle _u največem redu i sokolskoj disciplini. Sudill su savezni suci, a u koliko ih je nedostajalo pomogla su bra-ča iz pojedinih društava. Kako su utakmice u tehničkom i disciplinskem pogledu bile na dostojnoj višini to se nadamo da če naredne utakmice biti i u pogledu odela takoder zadovoljava-juče, jer če se do tog vremena rešiti pitanje odela za utakmice u odbojci.
ŽUPSKI TEČAJ ZA LAKU ATLETIKU
5 o. m. počeo je tečaj za laku atle-tiku i trajao je do nedelje. Takmičari iz unutrašnjosti su primljeni na trošak župe a stanovali su na letnjem vežba-lištu pod velikim šatorom, a hranili su se u zajedničkoj kuhinji, koju je vodio u svojoj režiji TOŽ, tako da je tečaj održan uz minimalne troškove. Osim toga obilnim programom i dobrim pre-davačima osiguran je bio i tehnički uspeh. Na tečaju su predavali neke predmete najbolji beogradski lakoatle-tičari. Tečaj je vodio referent za laku atletiku u TO župe. Administraciju te-caja vodio je putujuči prednjak župe, a svakog dana bile su dežurne po dve 11,1 jedna članica iz TOŽ. U subotu uveče tečaj je završen, podeljena su uverenja i spračeni tečajnici posle pri-jatnoga posela, kojemu su bili pri-sutni i brača iz starešinstva župe sa br. starešinom i TO župe.
SAVEZNE OKRUŽNE UTAKMICE U ODBOJCI U NIŠU
Prema razultatima beogradske žu-Pe u takmičenju u odbojci pobednici Pančevo, Beograd matica, Beograd I i Beograd 'II učestvovali su na takmičenju za okrožno prvenstvo. U Nišu su se susrele beogradska župa sa četiri vrste, od kojih ženski naraštaj B. II prelazi bez konkurence u takmičenje za savezno prvenstvo. Župa Kragujevac postavila je tri vrste, Niš isto, dok je opije postavilo dve. Sem Beograda i jedna župa niije postavila vrstu žen-s'og naraštaja. U finale ušli su:
Beograd matica članovi, koji su !a-ko pobedili čačak.
Beograd I m. nar., koji je lepom (grom pobedio Kruševac, koji je dao jaoa otpor.
Pančevo članice, koje su uspele u ravnopravnoj borbi da pobede Čupriju
Sve ove vrste, koje su ušle u okrožni finale, boriče se na saveznom takmičenju 25 o. m., razume se, tu ulaze još pobednici s finalnih župskih utak-mica u Beogradu iz kategorije ženskog naraštaja, a to su Beograd II i matica, koje automatski bez konkurencije dokaze u obzir za takmičenje.
vr«.та zn Srnia iz-
sve takmiSJe “	POadtavio	jc
rom i zaželio im sreću na^!™ ^°V0' takmičari pozdravili. Uz brat° ^ §» mka zapazili smo zamenika načelnik i starog tajnika u ostavci poznatoe sta rog tehničara brata Ž. Madžareviča.
Inače smo zapazili; nedolično ponašanje reprezentanta skopske župe o kojemu je savezni sudija izvestio brat-sku župu, a mogli smo zapaziti i to, da se usred najlepše igre u finalu publika odjedared digla i nestala. Kada smo se raspitali, a i sami smo nagadali pošto smo čuli treštanje »desa« kroz prozo-re vežbaonice, kraj koje smo se takmi-čili. Evo šta je bilo. Sokolsko društvo u Nišu priredilo je istog dana i u isti čas kada i savez takmičenje u odbojci, poselo bez programa s'igrankom.
Kraj svega toga utakmice su lepo izvedene, a one su izazvale i propagan-dističloi. efekat, unatoč navedenih neso-kolskih ispada, koji se neče desiti i na narodnim utakmicama. — Z. P.
Župa Mostar
SOKOLSKO DRUŠTVO BLATO
Dana 10 septembra t. g. usledila je retka prigodna svečanost u našem društvu. U 7 sati uvečer naša je sokolska dvorana bila dupkom puna članstva svih kategorija i građanstva. Opčinska uprava te pretstavnici svih mesnih ure-da i društava. Opčinska glazba izvršila je ophod mestom, te veselim koračnicama navestila gradanstvu početak retke sokolske svečanosti
Zbor je otvorio brat starešina pozdravivši braču i sestre, napome-nuvši cilj ove retke svečanosti. Podelio jc reč br. sreskom načelniku, koji je rekao: »Bračo i sestre! Veseli mc i ra-dujem se, da me je zapala ugodna duž-nost da vašem društvu izručim nagra-du od Din 2500.-— i diplomu koju je Sokolsiko društvo Blato postiglo od Fonda našeg uzvišenog Kralja, kao dar i priznanje za njegov nacionalni; i kulturni rad. Rekao je »Sokolstvo je pozvano da rukovodi akcijom telesnog i duševnog razvitka našeg jugosloven-skog naroda.«
Zaželeo je društvu napredak i uspeh u novim podvizima. Brat starešina dr. Cetinič zahvalio je rečima: »Sokolstvo ne traži ni koristi ni slave, ali ponosni smo i gordi da je naše Sokolsko društvo primilo dar i ovo lepo priznanje. Zahvaljuje u ime društva sreskom načelniku i moli ga neka bude tumač na najvišem mestu naših sokolskih osečaja i nepokolebive odanosti prama prvom jugoslovenskom Sokolu našem uzvišenom Kralju Aleksandru.«
Klicanje Njegovom Veličanstvu Kralju, Prestolonasledniku i Jugoslaviji prolamalo je našu sokolsku dvo-ranu, a glazba je otsvirala narodnu himnu.
Kada su se aklamacije stišale br. sreski načelnik obratio se je bratu Ivanu Prižmič Janko, opčinskom prk sedniku, a bivšem višegodišnjem starešini našeg društva, te ga pozdravio rečima: »Brate Janko, tvoj nacionalni; rad kao opč. prisednika i sokolskog rade-nika odjeknuo je do najvišega mesta, te si od Nj. Veličanstva Kralja odlikovan Jugoslovenskom kranom V stepena, koju ti ja izručujem. Brate Janko, ponosi se ovim odlikovanjem jer Jugoslovenska krona jest historijski narodni orden i resi najoduševljenije Jugoslovene.«
Brat Prižmič zahvalio je odušev-ljeno sreskom načelniku i zamolio ga da bude tumačem na najvišem mestu njegove nepokolebive odanosti, zahval-nosti i ljubavi prama viteškom Kralju, Prestolonasledniku i Jugoslaviji.
Neopisivim oduševljenjem i usločenim klicanjem zbor je završen.
Sokolsko društvo Blato čestita i raduje se na zasluženom priznanju koje je doživelo bratsko nam Glazbeno društvo u Blatu dana 10 septembra t. g. odlikovanjem od uzvišenog našeg Kralja ordenom Sv. Save V stepena.
Soko.
SOKOLSKO DRUŠTVO BILEĆA
Sokolsko društvo Bileča proslavilo je na svečan način i ove godine roden-dan svoga starešine, prestolonaslednika Petra.
Na 6 septembra, od ranog jutra, lepršale su po prozorima kuča i državnih ustanova, trobojne državne zastave, te svojim šarenilom davale impozantnimi i draži izgled.
U 8 časova, 6 septembra, ušle su u varoš u povorci Sokolske čete Ljubomir i Moško. Na ulazu u mesto srela ih je vojna muzika, a kod pošte članovi odbora za doček, tako da su Sokoli ovih dviju četa, uz zvukove vojne muzike, stupali u povorci kroz mesto pa do pred sokolanu, gde su ih očeki-vali svi članovi društva. U 9 časova ušli su u varoš Sokoli četa: Divin, Fat-nica i Plana. Kod sreskog suda ih je srela vojna muzika i članovi odbora za doček, te su i ove tri čete, oštro stupajuči, odavajuči izgled hrabrih Sokola patničkog hercegovačkog naroda, koji su gotovi svoju krv proliti na braniku svoje drage otadžbine. Ove čete dovedene su u sokolanu, gdc ih je srdačno i bratski sreo starešina društva, kao i Sokolskih četa Ljubomir i Moško. Iz sokolane pošla je povorka Sokola s naraštajem i decom, a na čelu s vojnom muzikom pred crkvu, a potom pred džamijo na blagodarenje. Posle blagodarenja povorka je prode-filovala kroz varoš. Posle toga bio je zajednički ručak. Za vreme ročka izrečeno jc više lepih sokolskih i patriotskih govora. Govori su pračeni pdkli-cima Kralju, Kraljevskem domu. Jugoslaviji i Sokolstvu. Posle ručka članovi vežbači pošli su u sokolanu gde su iz-vadali vežbe uz muzik u. Iz sokolane posli su ponovo u gradski vrt, gdc ih J0 oeckivala masa sveta. Tu je sve pri-sutne pozdravio gosp. Arnautovič, a potom se pristupilo izvodenju javne vezbe. Najpre su sc na vežbatištu pojavile seoske čete, koje' i ako nisu bile naviknute da vežbaju uz muziku, ipak su dosta dobro vežbale. Potom su vež-bala deca, muški i ženski naraštaj i vežbači društva. U radu se je najbolje istakao ženski naraštaj. Največe inte-resovanje su izazvale kod svih prisotnih figure, koje su izvodili daei iz ško-
le rezervnih oficira. U parku se celo posle podne pevalo, igralo i veselilo. Na večer bila je iluminacija. Na večer je održana zabava u sokolani uz_ lep program.	Petar	Čulafič.
Župa Osijek
SOKOLSKO DRUŠTVO VALPOVO
Sokolsko društvo Valpovo prosla-viče u nedelju 2 oktobra o. g. 25 godiš-njicu osnutka Sokola u Valpovu. U 9 sati u jutro biče doček gostiju na kolodvoru i pozdrav na Trgu Kralja Tomislava. Posle toga če se obaviti pokusi vežbača, a izaslanstvo če pohoditi grobove pokojnih Sokola. U 11 sati biče razviče nove sokolske zastave na Trgu Kralja Tomislava. Razviču zastave ku-movače sestra Marija čižekova. Na tu če svečanost doči izaslanik bratskog Sa-veza SKJ te izaslanstva župe i mnogih bratskih društava. U podne je zajednički ručak u gostiani Fortuna. (Mole se brača, koja žele zajednički ručak, da se unapred prijave društvu. Cena obroku 25 Din.) Popodne u 3 sata biče javna vežba u dvorištu kina, uz sude-lovanje bratskih susednih sokolskih društava. Uvečer zabava u Hrvatskoj čitaonici.
Bratski pozivamo pripadnike sokolskih društava naše župe, a naročito donje Podravine, da svojim što broj-nijim učeščem na našoj priredbi po-mognu i uzveličaju našu sokolsku i jugoslovensku manifestaciju.
Do videnja u Valpovu! — Zdravo!
Župa Skoplje
I DRUŠTVENE UTAKMICE SOKOLSKOG DRUŠTVA KOČANE
Na dan 11 ov. meseca održate su
I društvene utakmice ov. diuštva, na kojima su uzeli učešča članovi, muški naraštaj i ženski naraštaj po dva ode-Ijcnja.
Takmičilo se i to: članovi na vra-tilu, na razboju, na karikama, u prostim vežbama, bacanju kugle od 7 kg težine, skoku u visinu iz zaleta i trčanje na 100 metara. Muški naraštaj na vratilu, na razboju, u prostim vežbama, bacanju kugle od 5 kg težine, skoku u visinu iz zaleta i trčanje na 60 metara. Ženski naraštaj je imao iste vežbe kao i muški naraštaj, izuzev na vratilu, a umesto te točke imao je bacanje lopte u daljinu od 2 kg težine.
Zbor sudija održao je u 11 časova svoju sednicu i utvrdio listu lestvica za ocene, tako da muške kategorije imaju ocenu od postignutih točaka 70, a ženske 60.
Po utvrđenom programu utakmice su počeli tačno u 3 i po časa posle podne, na mestu zv. »Sletište« ispred samog Doma, a završile su se u 6 i po časova sa sledečim rezultatom:
dobilo je točaka I odeljenje članova	313.75
II odeljenje članova	98.50 I odeljenje muškog naraštaja 335.—
II odeljenje muškog naraštaja 147.50 I odeljenje ženskog naraštaja 253.50
III odeljenje ženskog naraštaja 209.50
Od takmičara prva tri mesta dobila su i to: od članova I mesto brat Minič Todor sa 57.25 točaka, II mesto brat Jevtič Cirilo sa 55.50 točaka, III mesto brat Spasič Marko sa 53.50 točaka. Od muškog naraštaja dobio je I mesto Ilič Ilija sa 68.50 točaka, II mesto Jovanovič Spira sa 58.75 točaka, III mesto Ristič Borisav sa 57.50 točaka. Od ženskog naraštaja I mesto Dimitrijevih Lefterka sa 55 točaka, II mesto Vasiljevič sa 47 točaka, i III mesto Jovanovič Manja sa 45 točaka.
Utakmice su završene odličnim redom i uspehom na zadovoljstvo članova komisije, društva i gradanstva, koje je u velikom broju bilo prisutno.
Pošto su ove utakmice prve u društvu, pa i prve u celoj župi od kako postoji, to je interesovanje u mestu kao i kod župe bilo veliko što se uvidelo da je bratska župa za ove utakmice odredila za sudije svoje najbolje tehničare, a to su: inž. Nikola Dro-njak, inž. Vojislav Pajič, oba člana T. O. S. K. J., kao i brat Pavičevič Mi-lutin, načelnik župe Skoplje, uz pripo-moč kao sudije br. Franca Telbana, načelnika ovd. društva, sestra Virginija Telban, načelnica ovd. društva, a kao pomočnik brat Krum Cekovič, podna-čelnik društva.
Društvo je uveče priredilo svečanu akademiju. Akademiju je otvorio društveni starešina lepim govorom, a nato je predao diplome bratu Telbanu, načelniku i sestri načelnici, zahvalivši im se za postignuti uspeh i poželeo da i u buduče vode društvo ka boljem na-pretku. Načelnik i načelnica predali su diplome onim takmičarima, koji su dobili najviše točaka, trojici od svake kategorije, a ostalima podeliče se naknadno dok se diplome spreme.
Potom je u ime zbora sudija i T. O. župe i Saveza govorio inž. brat Pajič, istakavši naročito uspeh današnje prve društvene utakmice u župi, koja jc izvedena u ovako malom mestu, ali s odličnim rezultatom i stekao utisak da pravim sokolskim radom možemo mimo i sigurno čuvati stečenu slobodu
i razvoj sokolske ideje. Zahvalio se i pozdravio takmičare na istrajnom radu, koji su pokazali na utakmicama. Govor brata Pajiča toplo je pozdravljen.
Zatim su izvedene na akademiji vrlo uspele točke i to:
1 Ženska deca — balet sa sunco-branima. — 2 Zenski naraštaj gimna-stičke vežbe, ženski i muški naraštaj gimnastičke vežbe s previjanjem, koje su toplo pazdravljene.
Župa Split
SOKOLSKO DRUŠTVO SPLIT
Naše društvo održalo je dana 11 o. meseca plivački ispit za članstvo i naraštaj na plivalištu Š. P. K. »Jadran«.
Prema naredenju načelništva Saveza unelo se plivanje kao obligatna grana sokolskog telesnog uzgoja i od-redeno je da svaki vežbač mora toliko istreniirati plivanje, da može preplivati 50 m u vremenu do 45 sek. kod članova, a 55 sek. kod članica, te 300 m za 6 min. 15 sek. kod članova i 8 min. kod članica. Tko prepliva navedene pruge u označenom vremenu smatra se plivačem Sokola kraljevine Jugoslavije.
Ispitu je pristupilo 20 naraštajaca, 7 naraštajki, 9 članova i 7 članica. Ispit su sa uspehom položili:
Muški naraštaj
Altaras Silvije Asanovič Sava Buj Duje Burič Mirko Celegin Bude Draganja Tihomir Kaliterna Grgo Karaman Eduard Kevo Ratko Krstulovič Hrvoje Marovič Gojko Pavičič Vojko Vranjican Boris Zabukošek Ludvik
Jovanovič E vica Grisogono Irma Mitrovič Tonka Stipanovič Vesna
Članovi
Paut Ante Pavičič Veljko Pera Miro Špero Vaso Tešija Ante
Članice
Linardovič Danica Radič Neda Radič Zdenka Vranjican Ivanka
štaj nisu postigli potrebno vreme tli su odustali od plivanja na 300 m. što je za mnoge bilo preteško, jer se ta proga retko pliva, a naročito kod ženških (kategorija.
Gornji rezultati nas brojčano ne mogu .zadovoljiti, ali ako se uzme, da je to prvi pokušaj, to su postiignuta vremena dosta dobra. Svakako če tre-bati još mnogo ustrajnog rada i napora da i u ovoj grani našeg sokolskog telesnog uzgoja postignemo veče uspehe, tim više što smo primorsko društvo, pa bi trebali da ostalim služimo za uzor.	F.	L.
Župa Sušak - Hijeka
PROSLAVA ROĐENDANA PRESTOLONASLEDNIKA PETRA U ŠKARAMA
Posle održane javne vežbe na Vi-dovdan 28 juna 1932 u Vrhovinama, ve-oma je uspela javna vežba 11 sept. o. g. u Škarama u proslavu rodendana Nj. Vis. Prestolonaslednika. — Ovu javnu vežbu, kao svoju prvu javnu vežbu, priredila je Sokolska četa u Škarama, uz sudelovanje sokolskih četa iz Vrhovina o! Doljana, te Sokolskog društva Otočac. Program je bio obilan i vrlo precizno izveden. Posle pozdrav-nog govora starešine matičnog društva dra Dorda Brankoviča, nastupila su muška i ženska deca iz Škara, zatim članovi spomenutih četa. te članovi Sokolskog društva Otočac. Naročito je uspela simbolička vežba »Sa sela« iz seljačkog života s pevanjem od brata Dušana Bogunoviča. — Nastupilo je i Sokolsko odelenje vojske 44 peš. poka iz Otočca izvadajuči vrlo precizno vežbe s puškama od br. Jankoviča. Osim ovih prostih vežba izvadane su_ vežbe na spravama, a članovi četa iz Škara i Vrhovina nateeali su se u nagradnom stafetnom trčanju.
Istodobno je skrenulo na sebe pažnju natecanje u gadanju u metu gde su sc nateeali članovi Streljačke družine iz Otočca i članovi Sokolskih četa škarc i Vrhovme.
Posle ovako obilnog programa sledilo je bacanje kamena s ramena, narodne igre i narodna svečanost.
50 m	300 m	
sek.	min.	sek.
37.3	6	2.1
34.12	5	3
37.1	5	7.5
35	5	50
44.3	6	7.5
42	6	11.1
38	5	40.2
38.4	5	50
29.5	5	5.3
35.1	4	43.1
36.5	5	7.5
31.7	4	39.5
41.3	5	44
33.4	5	38
50 m	300	m
sek.	min. sek.	
45.4	6	27
38.2	6	20.6
45.9	6	51
38.2	6	16.6
50 m	300	m
sek.	min.	sek.
37.1	5	34.3
40.5	5	32.1
32.6	4	37.7
31	4	35.5
44.2	5	57.6
50 m	300 m	
sek.	min.	sek.
40.2	6	44.9
44.3	6	32.8
42.2	6	55.3
41.8	6	7.4
i sestre te nara-		
Župa Šibenik - Zadar
OKRUŽNI SLET U NOVIGRADU
U Novigradu n/m. održan. je 4 septembra o. g. okružni slet, a ujedno je bratsko društvo Novigrad slavilo 25-godišnjicu svog opstanka. Taj dan je bio jedna ponovna velebna manifestacija Sokolstva u severnoj Dalmaciji Posle Kosova, Kistanja, Dikla, Drniša i Mandaline ova godina liam je prožila pravi sokolski užitak u Novigradu.
Od župskog starešinstva sletu su prisustvovali I zamenik župskog starešine br. pukovnik Živorad Božič i tajnik br. Mr. Petar Torre. Od župskog načelstva bili su br. načelnik Hinke Melis i njegov zamenik br. Ivo Pro tega.
Več u rano jutro počeli su stiza-vati Sokoli i narod sa sviju stran* do-čekivani od starešinstva društva Novigrad i muzike br. društva Benkovac. Bilo je tu brače iz Šibenika, Benkovca, Bukovica, Sukošana, Kistanja, Zemu nika i iz sviju ostalih mesta iz bliže i dalje okolice Novigrada, Ovde treba osobito da se istakne požrtvovanje bra če iz Kistanja, koji su, ne žaleči ni truda ni troška, došli u punom broju i sobom poveli svoju uzornu sokolsku četu Kistanje Selo.
Nakon dočeka gostiju svrstala sc manifestaciona povorka pod vodstvom okružnog načelnika br. Ante Oštriča, a predvodena muzikom br. društva Benkovac. Iz okičenih kuča posipana je povorka cvečem. Ceo Novigrad is-kazao je svoju veliku ljubav prema Sokolstvu. Klicalo se sa sviju strana odu-ševljeno Kralju, Prestolonasledniku, Sokolstvu i jedinstvenoj i nedeljivoj otadžbini.	*
Po svršenoj povorci sakupile su sc sve kategorije i mnogo naroda na sa-mom sletištu, gde je svu braču pozdravio vatrenim govorom starešina društva Novigrad br. Šime Oštric. Posle njega govorio je biranim rečima, po-zdravljajuč svu braču, I zamenik župskog starešine br. Božič. U nastavku izložio je u kratko cilj sokolske ideje i apelirao na braču da u buduče još čvršče zbiju svoje redove, kako bi mogli da odole nasrtajima poznatih i ne-poznatih neprijatelja. Završio je pokli-kom prvom Sokolu Nj. V. Krelju i našem prvom starešini Prestolonasledniku Petru, što su svi prisutni dočekali s trokratnim gromkim: Zdravo! G«*vo-rio je još tajnik društva Kistanje br. Slavko Maleševič.
Posle podne u tri sata započeo je javni nastup. Kao prva točka bio jc mimohod članova svih kategorija pred pretstavnicima vlasti i Sokola. Dalje jc sledio nastup kategorija po več i* radenom programu. Društvo Novijpm’ je nastupilo sa svim kategorijama. Društvo Šibenik s odek>m članov* na ručama i preči. Društvo Benkovac sa ženskim članstvom, muškim naraštajem i četom Bukovič. Droštvo Kistanje s muškim naraštajem, muškom decom i četom Kistanje Selo.
Sve točke programa bile su vrlo dobro izvedene, a naročito treba d* st istakne muški naraštaj društva Novigrad, koji je odvežbao proste praške vežbe odlično. Nadalje četa Kistanje Selo odvežbala je propisne savezne vežbe vrlo dobro. Kao najlepšu i naj-uspeliju točku programa izvelo je društvo Novigrad sa ženskim i muškim članstvom »More adrijansko«, uzorno izvežbano i s puno efekta. Za tu točku osobito priznanje ide društvu Novigrad.
Po svršetku javne vežbe svrstalc su se sve kategorije, koje je ponovno pozdravio br. Šime Oštric, starešina društva Novigrad. On je u svom lepom govoru izneo historijat društva Novigrad i njegove uspehe kroz četvrt stoleča opstanka. — Iza njega govorio je br. Kneževič, pozdravivši svu braču u ime novigradske opčine. — U ime Sokolske župe Šibenik-Zadar govorio je I zamenik starešine br. pukovnik Bo žič, čestitajuč društvu slavu 25-godiš-njice. Sreski načelnik sreza benkovač-kog br. Timotijevič pozdravio je sa kupljene Sokole i narod naglasivši da mu je pala u deo ugodna dužnost da kod nadležnih bude veran tumač da-našnjeg velikcg uspeha Sokolstva u ovim krajevima. Za vreme svih govora zanosno se klicalo Kralju, Prestolonasledniku i jedinstvenoj Jugoslaviji-Oduševljenje bilo je ogromno.
Naveče su vredni diletanti društva Kistanje davali s uspehom Santi-čevu »Hasanaginicu«.
Završavajuči ovaj izveštaj mora da se izrazi puno priznanje na požrtvo-vanom radu svim načelnicima društava i četa, koji su sa svojim kategorijama aktivno učestvovali prigodom ovog slc-ta, osobito pak braći Novigrađanima i njihovom starešini br. Oštriču. — Per.
SOKOLSKA MANIFESTACIJA U
SUKOŠANU KRAJ ZADRA
U nedelju 11 t. m. priredilo R ovo društvo svoju ovogodišnju trečv javnu vežbu u Sukošanu kraj Zadra Za ovu je priredbu vladao veliki inte res, tako da je Jadranska plovidba toga dana priredila u Sukošan izlete sa svoja 3 parobroda. Izletnike iz Šibenika, Mandaline i Bctine dovezli su pa
 j:	;	«7rmania«. a izlet
nike iz Biograda, Tkona, Filipjakova i Pašrftana parobrod »Kozjak«. Na proslavi su učestvovali ova društva i čete: Biograd n/m, Šibenik, Maridalina, Beti-na, Pašman, Filipjakov, Preko, Benko-vae, Novigrad, Tkon, Bibinje, Diklo i Smilčič. Sva tri parobroda đošla su u Sukošan u 11 sati u jutro, gde je bio prireden vanredan doček. Dočeku su prisustvovale čete Sukošan, Bibinje, Smilčič i Diklo, koje su se več tamo nalazile, zatim školska deca i ostali meštani Sukošana. Parobrodima su stigle sokolske glazbe iz Šibenika i Biograda n/m. Parobrodima »Vodice« i »Zrmanja« štiglo je u Sukošan oko 600 izletnika, a parobrodom »Kozjak« oko 500 izletnika, što znaei za Sukošan ogroman broj. Pošto su parobrodi prispeli i pošto se je stišalo burno pozdravljanje kome nije bilo kraja, formirala se povorka i uputila na seoski trg, gde je s balkona jedne kuče po-zdravio Sokole i ostale goste, načelnik čete Sukošan, glavni organizator ovog velikog sokolskog slavlja, veoma agilni brat Joso Peričič, veoma lepim i temperamentnim govorom. Iza njega izre-flalo se još nekoliko govornika, kao brat dr. Poturica, starešina Sokolskog društva Šibenik, brat Milan Kostič, za-inenik starešine Sokolskog društva Biograd, brat Kukolj, učitelj iz Petrčana te narodni poslanik prof. Josip Antu-novič. Svi su ovi govornici izrazili svoje veselje nad neočekivanim posetom ovog značajnog sokolskog slavlja i interesom našeg pograničnog seljaka za Sokolstvo. Brat Poturica izručio je svi-ma pozdrave bratske župe i bratskog Saveza. Narodni poslanik prof. Antu-novič izručio je pozdrav gospodina bana dr. Jablanoviča, koji da veoma žali što nije mogao prisustvovati lično ovom slavlju. Iza toga je krenula povorka na sletište gde je bio odreden razlaz i za-kazan javni nastup za posle podne u 3 sata.
Posle podne točno u 3 sata zapo-čeo je javni nastup. Nastupile su sve kategorije Sokolskog društva Biograd, članovi i članice društva Šibenik, članovi društva Preko, podmladak čete Sukošan i članovi čete Diklo. Sve su vežbe izvedene u najboljem skladu. Vežbe su izvađane pod pratnjom so-
kolske glazbe iz Biograda n/m. Društvo Šibenik nastupilo je jednim odele-njem članova na karikama.
Posle dovršenih vežbi zaredalo se opet nekoliko veoma vatrenih govora. Prvi je govorio brat Regner, stari So-kolaš. Zatim brat Perovič iz Preka, br. potstarešina Sokola Biograd Milan Kostič, te brat pukovnik Božič, član žup-ske uprave, koji je pretstavljao župu. On je izrekao veoma lep govor i bio je na kraju burno aplaudiran. Govorio je još jedan učitelj iz Smokoviča. Svi su govornici bili burno pozdravljeni odobravanjem prisutnih. Klicanju Kralju, Jugoslaviji, Prestolonasledniku Petru, vojsci, Sokolstvu, zarobljenoj bra-či nije bilo kraja. U kratko rečeno ne da se opisati raspoloženje koje je vladalo medu ljudima.
Pošto je poodmaklo vreme morala se proslava završiti, jer su parobrodi žviždali za odlazak. Parobrodi »Vodice« i »Zrmanja« s izletnicima iz Šibenika krenuli su iz luke točno u 5 sati, gde im je bio prireden izvanredan ispra-čaj. Sokolsko društvo Biograd krenulo je iz Sukošana u 7 sati. Ispračaj je ta-koder bio vanredan.
Kako su parobrodi stizali u mesta Pašman i Filipjakov svuda su bili veli-čanstvcno dočekivani, osobito u Paš-manu gde je bilo celo selo rasvetljeno. Po dolasku u Biograd bile su priredene velike manifestacije, koje su dosegle vrhunac ispračajem na parobrod brače iz Šibenika.
Ovo veliko sokolsko slavlje na gra-nici otetog nam Zadra uspelo je neo-čekivano. Niko se nije nadao ovoli-kom broju učesnika, onakvom dočeku i ispračaju. Veoma nas veseli pojava da je sokolska svest počela prodirati u naša pogranična sela, gde je osobito potrebna.
Osobito je hvale vredna seoska sokolska četa Diklo, koja je na slet došla sa 30 svojih vežbača, koji su, ako-prem bez kvalificiranog prednjaka, ali čvrstom voljom odlično izveli svoje vežbe.
Organizacija ovoga slavlja bila je veoma dobra i treba se čuditi, kako je maleni Sukošan mogao da primi i pot-puno opskrbi 3000 ljudi, koji su toga dana posetili Sukošan. Naročito je za-
služan za organizaciju ovoga slavlja brat Joso Peričič iz Sukošana, te brat Milan Kostič, potstarešina Sokolskog društva Biograd.
JAVNA VEŽBA SOKOLSKOG DRUŠTVA MANDALINA
Iza kako se je mandalinski Soko onako broj no i lepo istakao sa svojim članovima i članicama na sletu sokolskih četa župe Šibenik-Zadar na dal-matinskom Kosovu 28 VI o. g. i nastu-pio na vežbalištu, povela se reč o jav-noj vežbi, koju bi on imao da priredi. Za ovim su žudeli članovi i članice svih kategorija, što je dobar znak, jer su javni nastupi ispiti uzgoja i rada sokolskih društava. Oni mu daju nove snage i poleta, na njima se opažaju ne-dostaci i mane, koje treba nadopunja-vati i ispravljati.
Sokolsko društvo Mandalina priredilo je svoju javnu vežbu u Manda-lini na 28 VIII ov. g. sa svojih 56 vežbača i 36 vežbačica svih kategorija. Su-delovalo je i bratsko Sokolsko društvo Šibenik, osobito s vežbačima na spravama, a njegova seoska četa Za-blače s proštom vežbom. Vežbalo je 20 muš. dece, 22 žen. dece, 16 članica, 25 članova, 12 ž. naraštaj a, 16 muš. nara-štaja, 14 starije brače, 12 član. seoske čete i 8 članova na spravama.
Za ovu javnu vežbu Jadranska plo-vidba priredila je dva parobrodarska izleta za Mandalinu i to: u 15 i 16 sati. S parobrodima je došlo bratsko Sokolsko društvo Šibenik sa svojom glazbom
i	izletnicima. Na obali, okičenoj, do-
čekao ih jc mandalinski Soko, pa je povorka krenula selom i natrag na vež-balište. Seoska četa Jablače došla je peške.
Vežbalište je bilo priredeno na Radio stanici, zgodnom mestu, koje je za ovu svrhu Sokolu stavila na raspolaga-nje Kr. Pomorska obalna komanda, za-uzimanjem komandanta Radio Staniče g. Reichenberga. Gledaoci su bili smešteni u hladovini, a pretstavnici u verandi vojne zgrade.
Vežbalo se ovim redom: 1. Ženska deca, proste vežbe br. Protege; 2. mu ški naraštaj, proste vežbe IX praškog sleta; 3. muška deca, proste vežbe br. Melisa; 4. ženski naraštaj, proste vežbe IX praškog sleta; 5. Članice, proste vežbe IX praškog sleta; 6. Seoska četa Zablače, proste vežbe; 7. Članovi šibe-ničkog Sokola, vežbe na spravama; 8. stariji članovi, proste vežbe; 9 muška deca, ritmičke vežbe; 10 članovi, proste vežbe IX praškog sleta.
Program je točno izveden. Preko vežbanja vladao je uzoran red. Vežba-nje je uspelo veoma dobro i na javnoj se je vežbi videlo, da su vežbačice i vežbači prožeti pravim sokolskim duhom, da su marljivo vežbali i da su se za javnu vežbu zdušno pripravljali. Na mnogobrojne gledaoce red i vežbanje proizvelo je najlepši utisak i odobravanje je bilo srdačno i burno. Javnu su vežbu posetili komandant Šibenika g. Božič s nekoliko oficira, nar. posl. dr. Kožul, ban. večnik g. F. Grubišič, komandant Radio stanice, dva člana oficinske uprave u Šibeniku s načelni-
kom g. Karadolom, te glavar sela Man-daline Mišura Šime.
Posle javne vežbe održao je starešina Sokolskog društva Mandalina br. Vlahovič prigodnu reč. Završio jc, da če Sokolovi i unapred, »bez koristi i slave«, raditi da se postigne zdrava duša u zdravu telu, te nesebično i požr-tvovno služiti narodu, Kralju i Jugoslaviji.
Sa vežbališta krenuo je narod sa Sokolima na obalu, gde je do 20 sati udarala sokolska glazba. Na odlasku brat. šibeničkog Sokola održao je s parobroda lep govor njegov starešina dr. Poturica. Izrazio se pohvalno o redu i radu mandalinskog Sokola, govorio o svrsi Sokolstva, o njegovoj ulozi u narodu, o slovenskom bratstvu i zajed-ničkom radu i o našem narodnom i dr-žavnom jedinstvu.
Nacionalno uzgojni uspeh ovc javne vežbe bio je velik. Na rastanku bilo je bratimljenja, oduševljenog klicanja, razdraganosti do suza.
Uza svu nevolju i nestašicu, koja u narodu vlada, i novčano se dobro prošlo, jer se postigao lep višak.
Javna vežba mandalinskog Sokola sa svakog nas gledišta zadovoljava. Ona nam jc pružila jedan duševni uži-tak, osvežila nas i ispunila verom, da čemo sokolskim radom preporoditi narod u duševnom i telesnom smeru.
Jesam li poslao pretplafu 9 za sokolske listove %
П
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREPŠTINA
Branko Paliić Zagreb, Kraljice Marije 6
Dobavljač Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije Brzojavni naslov: »Trikotaža" Zagreb )f- Telefon interurban 26-77
Izradjujem sve vrsti sokolskih potrepština za javni J izletni nastup svih kate-gorija našega članstva i to tačno prema propisu Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije. Slike u originalnim bojama propisnih odijela nalaze se u knjiži .Organizacija Saveza SKJ". — Zahtjevajte ejenike i prospekte. — Cijene vrlo ПВМШН1Н1МШ umjerene, a za točnu i solidnu izradbu jamčim.
KlliMNACTDEU
цшцама-рашалиоуаИ
o
J*
M
c
Ф
►
o
industrija športskih proizvoda
a>
3
o
>
w
CL
M. DRUCKER
ZAGREB, ILIČA 39 BEOGRAD, KMEZ MIHAHOVA 35
(Pasat Akademija Nauka)
Lalcootlotikol — Odbojka
Celokupna oprema za sve športove
JOC. ХАФНЕР * ЉУБЉАНА
ПРИСОЈНА УЛИЦА 5 (Табор)
Соколске заставе no прописима CK J, no оригиналивм нацртима — Уметнички рад — Дубоко снижене цене! Тражите необавезне оферте и референце!
Preporučamo tvrtke, koje oglašuju u Sok. Glasniku!
Iv. Brunžlč
pleskar In Tičar
se toplo priporoča vsem cenj. naročnikom. — Delo solidno! — Cene zmernel TELEFON »t. 3476
Ljubljana
Kolodvorska ulica 33
SEVER
KOMP.
LJUBLJANA
: лл 6
(©
Braćo i sestre!
Ribnica, datum pošt. žiga
Ovime Ras bratski upozoravamo na naš veliki izbor prvorazrednih sprava, koje imademo na skladišta, te Vam ih možemo dobaviti uz najniže cene bez konkurencije, plativo kod prijema L narudžbe.
Pošto su nam s 1 septembrom 1932 g. mnogi naši dobavitelji materijalija iste povisili za preko 70%, upozoravamo bratski
naslov, da sadašnje cene važe samo dotle dok fraje zaliha ranije
nabavljenih sirovina.
Preporučamo se za Vaše vrlo cenjene naloge te Ras pozdravljamo s bratskim
ZDRAVO!
Tvomica gimnastičkih sprava
J. OHAŽEM
RIBNICA na Dolenjskem
Vse
ČESAR SI ŽELITE
iz strokovne literature
V POGLEDU NAJNOVEJŠIH ZNANSTVENIH PRIDOBITEV IN DOGNANJ 1» leposlovja, »nanosil
ln umetnosti vsetj panog
DOMAČEGA IN VSEGA INOZEMSKEGA KULTURNEGA SVETA
d o b
TAKOJ F O ZAHTEVI CENIKOV IN PROSPEKTOV IN PO NAROČILU
v Učiteljski knjigarni
TELEFON 33-97	<С1ПС1	TELEFON 33-97
Frančiškanska ulica 6
Sirite
Sokolski
glas n i k“
Sok o“
Sokolič" i
N a s u
radost
Širite sokolsku štampu!
Svako sokolsko društvo, svaki član i svaka članica treba da nabavi
Sokolsku knjižnicu
I. sveska: E. Gangl: 0 sokolski ideji.
П. „ Ing. Lado Bevc: Sokolsko prosvetno delo.
Dr. Miroslav Tyrš: Naš zadatak, smer i cilj. Vekoslav Bučar: Dr. Ivan Oražen.
Dr. Miroslav Tyrš: Sokolska gesla.
Jan Pelikan: Dr. Miroslav Tyrš.
01.
IV.
V.
VI.
VII. vin.
VID. a IX.
n
n
M
n
»
n
n
n
, Gangl: Tyrševo Sokolstvo. (Sloven. tekst,) Isto. (Srpsko - hrvatski tekst.)
Jan Kren: Cilj sokolskih teženj.
E. Ganj ’ o. (Srpsko
Dr. Niko Mrvoš: Pogledi i misli dr. Miroslava Tyrša.
Svaka sveska stoji 3 Din
PUTEVI I CILJEVI
U tvrdom povezu 8 Din
Franjo Mačus: ODBOJKA (V0LLEY BALL)
U kartonu 12 Din
Franjo Malin: Praktički udžbenik češkog jezika.
U kartonu 15 Din
Dr. Viktor Novak: SVESL0VENSKA MISA0
U kartonu 9 Din
Miroslav Ambrožič: METODIKA SOKOLSKE VZGOJE
U tvrdom povezu 36 Din
Franjo Malin: ČEHOSLOVACI I ČEHOSLOVAČKA
U kartonu 15 Din
^fugoslovenska Sokolska ^Matica
Xjubljana, ^Narodni dom telefon 25-43 I čRačun Doštans/ce štedionice £jubljana 13.831
Izdaje Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangi) • Glavni I odgovorni urednik Sijepan Celar © Ureduje Redakcijski odsek • Za upravu i oglase odgovara Mica Koščeva Tiska Učiteljska tiskarna (predstavnik France Štrukelj); svi u Ljubljani