Поштарина плаћена у готову Poštarina plaćena u gotovu Poštnina plačana v gotov STRUČNI LOŽA STROJNI KURJAČ Гласник Удружен»£1 Ложача Државних Железница у Београду Glasnik Udruženja Ložača Drž. Železnica u Beogradu — Glasilo Udruženja Kurjačev Drž. Železnic v Beogadu. Kancelarija. Udruženja i redakcija lista nalaze se pri ložionici državnih železnica Beograd. Čekovni račun br. 56551._____________________ Излази 12 пута у години. Izlazi 12 puta u godini Ishaja 12 krat v letu Београд, 7 фебруара 1934 г. БВОј 2 ГОД. XI Поједини број 1 д и н a р Pojedini broj 1 dinar Posamezna številka 1 din. Beograd, 7 februara 1934 g. Годиш. претплата 12. дин. Godiš, pretplata 12 din. Letna naročnina 12 din. Beograd, 7 februara 1934 g. Једна лепа пажња (или један леп пример) Од пре извесног времена, на обзорју односа сусед-них земаља, јужних Словена рађа се нова зора. Буђење словенске свести и националног поноса, која су највећа гаранција лепше и светлије будућности no крви и језику братских словенских народа, почела je да руши вештач-ки подигнуте препоне, којима je циљ раздвајање, мржња и стварање неповерења. Поносита југословенска престоница, која je од свога постанка била носиоц велике југословенске и у опште сло-венске идеје, жижа коју није било у стању угасити ни петовековно ропство, као ни подземне тамнице двоглавог Црно-жутог орла, почела je поново да шири идеју брат-ства и слог^, широкогрудо локривајући велом заборава тешка искуства прошлости. Одјеци топовских пуцњева у Рушчуку, a no крви и језику у голико блиској нам су-седној Бугарској, који су онако топло поздравили Нај-евћег Југословена, наследника Великог Ослободиоца водјармљеног југословенског народа, нашег витешког Краља, Његово Величанство Александра I, громко су °дјекнули широм словенских земаља и нашли топлог °ДЈека у срцима свију словена. Исто тако и искрени узвици из грла огромне на-Р°дне масе: „живео Бугарски Краљ Борис и Краљица Јоана“ који су испуњавали југословенску престоницу пРиликом посете Нзегова Величанства Краља Бориса и Краљице Јоане, нашли су топлог одјека далеко ван ју- Jedna lepa pažnja (ili jedan lep primer) Od pre izvesnog vremena, na obzorju odnosa eused-nih zemalja južnih Slovena, radja se nova zora. Budje^g slovenske svesti i nacionalnog ponosa, koja su nav;ega ga. rancija lepše i svetlije budućnosti po krvi i j^iku bratskih slovenskih naroda, počela je da ruši v^štački podignute prepone, kojima je cilj razdvajanje, mržnja i stvaranje ne-poverenja. Ponosita jugoslavenska prestonica, koja je od svoga postanka bila nosioc velike jugoslovenske i u opšte Slovenske ideje, žiža koju nije bilo u stanju ugasiti ni peto-vekovno ropstvo, kao ni podzemne tamnice dvoglavog crno-žutog orla, počela je ponovo da širi ideju bratstva i sloge, širokogrudo pokrivajući velom zaborava teška iskustva prošlosti. Odjeci topovskih pucnjeva u Ruščuku, a po krvi i jeziku u toliko bliskoj nam susednoj Bugarskoj, koji su onako toplo pozdravili Najvećeg Jugoslovena, naslednika Velikog Oslobodivca podjarmljenog jugoslovenskog naroda, našeg viteškog Kralja, ■ Njegovo Veličanstvo Aleksandra I, gromko su odjeknuli širom slovenskih zemalja i našli toplog odjeka u srcima sviju slovena. Isto tako i iskreni uzvici iz grla ogromne narodne mase: „Živeo Bugarski Kralj Boris i Kraljica Joana,“ koji su ispunjavali jugoslovensku prestonicu prilikom posete Njihova Veličanstva Kralja Borisa i Kraljice Joane, našli su toplog odjeka daleko van jugoslovenskih granica u srcima bratskih nam slovenskih naroda. гословенских граница у срцима братскнх нам словенских народа. Ове посете двају словенских владара забележиће се златним слбвима у историји зближења словенских на-рода и стварању велике и моћне словенске заједнице. За нас ложаче југословенскнх државних железница и бродова, нарочито je значајан гест који je учинио Краљ Њ. В. Борис бугарски, прилнком своје посете југо-словенској престоници, односно приликом његовог по-вратка у своју престоницу Софију, гест који he међу ложачима југословенских државних железница и бро-дова остати у трзјној и светлој успомени, као једин-ствени пример пажње и љубави према малом човеку, љубави која се налази само у срцима оних крунисаних глава којима je одлика отворена и питома словенска душа. Ледена кошава подизала je читаве снежне облаке када je ca првог перопа београдске станице кренуо Дворски воз. Две огромне локомотиве са муком су се пробијале кроз снежну вејавицу на стрмом раљском успону. Снежна вејавица je немилосрдно засипала маши" новођу и ложача. Услед јаке хладноће рука се je лепи-ла за челик и гвожђе. У тендеру локомотиве, видео се угаљ испод дебелог снежног покривача. Угаљ, помешан снегом и ледом гаси ватру у ложишту локомотиве. У пркос великој хладноћи, која je достизала 20 степени испод нуле, у пркос леденој кошави и снежној вејавици, која не да ни око отворити, нашег друга ло-жача Петра Радића обливају млазеви зноја, у тешкој борби са џиновском локомотивом. Сказаљка на мано-метру парног притиска стоји у месту као прикована, a водостаље у котлу сваког тренутка пада све ниже и ниже. Због елементарне непогоде рад je отежан до крајности, a возно време треба одржати no сваку цену. У овакоме раду, који изискује крајни напор физичких снага и гвоздену енергију, брзо пролазе станице за ста-ницом: Младеновац, Паланка, Вел. Плана, Лапово, Jaro-дина и већ се назиру, кроз снежну вејавицу, контуре ћуприске станице где се воз задржава. За осам минута бављења треба очистити ватру у ложишту локомотиве, која се je попела до врата и напунити тендер водом. Колега Петар Радић, обливен знојем и гарав од чађи, свестан да од његовог рада у многоме зависи тачио путовање Дворског воза, улаже крајњи напор, да обави потребне радове до поласка воза. Контролни ор-гани на локомотиви, са сатпм у руци, прате сваки по-крет његових гаравих руку. И док се сказаљке на сату полако примичу одређеном минуту поласка, Петар Ра-дић, дебелим гвозденим жарачем, ужурбано пробија уси-јану шљаку у ложишту локомотиве. У то се време полако отварају врата краљевских кола,_ кроз која излази Његово Величанство Краљ Борис захваћен снежном вејавицом и леденом кошавом, Он пролази службена кола и долази до стрмих степеница горостасне локомотиве. Без икаквог устручавања хвата се Краљевска рука залеђених гвоздених рукодржа и Он се уз стрме степенице пење на локомотиву. Ha локомо-тиву je наш колега разбацао чађави алат за чишћење Ove posete dva slovenska vladara zabeležiće se zlatnim slovima u istoriji zbliženja slovenskih naroda i stvaranju velike i moćne slovenske zajednice. Za nas ložače jugoslovenskih državnih železnica i brodova, naročito je značajan gest koji je učinio Nj. V. Boris Bugarski Kralj, prilikom svoje posete jugoslovenskoj prestonici, odnosno prilikom njegovog povratka u svoju prestonicu Sofiju, gest koji će medju ložačima jugoslovenskih državnih železnica i brodova ostati u trajnoj i svetloj uspomeni, kao jedinstveni primer pažnje i ljubavi prema malom čoveku, ljubavi koja se nalazi samo u srcima onih krunisanih glava kojima je odlika otvorena i pitoma slovenska duša. Ledena košava podizala je čitave snežne oblake kada je sa prvog perona beogradske stanice krenuo Dvorski voz. Dve ogromne lokomotive sa mukom su se probijale krož snežnu vejavicu na strmom raljskom usponu. Snežna veja-vica je nemilosrdno zasipala mašinovodju i ložača. Usled jake hladnoće ruka se je lepila za čelik i gvoždje. U ten-deru lokomotive, video se ugalj ispod debelog snežnog pokrivača. Ugalj, pomešan snegom i ledom gasi vatru u ložištu lokomotive. U prkos velikoj hladnoći, koja je dostizala 20 stepeni ispod nule, u prkos ledenoj košavi i snežnoj vejavici, koja ne da ni oko otvoriti, našeg druga ložača Petra Radića ob-livaju mlazevi znoja, u teškoj borbi sa džinovskom lokomotivom. Skazaljka na manometru parnog pritiska stoji u mestu kao prikovana, a vodostanje u kotlu svakog trenutka pada sve niže i niže. Zbog elementarne nepogode rad je otežan do krajnosti, a vozno vreme treba održati po svaku cenu. U ovakome radu, koji iziskuje krajnji napor fizičkih snaga i gvozdenu energiju, brzo prolaze stanice za stanicom: Mladenovac, Palanka, Vel. Plana, Lapovo, Jagodina i već se naziru, kroz snežnu vejavicu, konture ćupriske stanice gde se voz zadržava. Za osam minuta bavljenja treba očistiti vatru u ložištu lokomotive, koja se je popela do vrata i napuniti tender vodom. Kolega Petar Radić, obliven znojem i garav od čadji, svestan da od njegovog rada u mnogome zavisi tačno putovanje Dvorskog voza, ulaže krajnji napor, da obavi potrebne radove do polaska voza. Kontrolni organi na lokomotivi, sa satom u ruci, prate svaki pokret njegovih garavih ruku. I dok se skazaljke na satu polako primiču odre-djenom minutu polaska, Petar Radić, debelim gvozdenim žaračem, užurbano probija usijanu šljaku u ložištu lokomotive. U to se vreme polako otvaraju vrata kraljevskih kola, kroz koja izlazi Njegovo Veličanstvo Kralj Boris. Zahvaćen snežnom vejavicom i ledenom košavom, On prolazi službena kola i dolazi do strmih stepenica gorostasne lokomotive, bez ikakvog ustručavanja hvata se Kraljevska ruka za-ledjenih gvozdenih rukodrža i On se uz strme stepenice penje na lokomotivu. Na lokomotivi je naš kolega razbacao čadjavi alat za čišćenje vatre i obliven znojem užurbano radi na čišćenju iste. Na lokomotivu se penju Direktor državnih železnica inženjer gospodin Dimitrije Naumo- ватре и обливен знојем ужурбано ради на чишћењу исте. Ha локомотиву се пењу Директор државних железница инжењер господин Димитрије Наумовић, затим инжењер г. Душан Драгићевић, шеф ложионице Београд, као и ма-Шиновођа локомотиве, који су за време чишћења ватре сишли да обиђу и прегледају локомотиву. Појавом Његовог Величанства Краља Бориса на ло-комотиви, настало je изненађење. У тренутку су укло-Љени гвоздени жарачи a наш je колега стао узбуђел пред Високим гостом. Благи и питоми поглед Његов јг Величанства, зауставио се je на гаравом и масном v.o-Жачу a Његова десна рука, као што се je мало пре бе:-Устручавања дохватила гвоздених рукодржа, исто тако без устручавања се сада пружила према гаравој руци ложача, спремна за срдачан стисак. Колега Пегар Радић, погледао je збуњено своју гараву руку за коју се je прилепио дебели слој rapa замазан уљем. Њ. В. Краљ Борис, видећи незгодан поло-*ај ложача обратио му се je речима: „Братко, ништа не Мари“ a затим, недајући ложачу времена да бар донекле °чисти руку, срдачно je стегао гараву и жуљевиту руку ложача југословенских државних железница. После топлог поздрава са осталим лицима на ло Хомотиви, интересујући се за поједине ствари, Његово Величанство Краљ Борис скинуо се je ca локомотиве, Односећи, као успомену, на десној руци отисак гаравих прстију ложача Петра Радића. Сказаљке на сату помериле су се на време пола-ска. Локомотиве захукташе! Воз je поново појурио кроз снежну мећаву и вејавицу, носећи Њихова Величанства Краља Бориса и Краљицу Јоану ка бугарској граници. ^ ложишту локомотиве весело je пламтела очишћена ватра, a у души ложача распламтео се je жар истинске ■'Вубави и дивљења према великој словенској души из-Раженој у пријатељским и толлим речима бугарског Владаоца „братко не мари, што je твоја рука гарава“! Овим својим гестом, који he бити трајно забеле-^ен у Удружењу ложача Југословенских државних же-^зница и бродова, Њ. В. бугарски Краљ Борис пружио je, пРеко ложача Петра Радића, руку свима ложачима ју-г°словенских државних железница и бродова. Овај гест бугарског Владаоца, поткрепио je у нама НаДу и веру да није далеко дан, када he no примеру Свог узвишеног Владаоца, и бугарски ложачи државних ^лезница, a преко њих и сви остали пружити руку Своме југословенском брату ложачу и осталим грађани-миле нам отаџбине Југославије, као што je искрено пРужио своју руку њихов Владаоц гаравом ложачу ју-г°словенских железница. У тој нади ми кличемо: „да живе Њихова Вели-Чанства Бугарски Краљ и Краљица Јоана“! Централна управа удружења ложача Ј.з. vić, zatim inženjer g. Dušan Dragićević, šef lož ( i 11 eogra kao i mašinovodja lokomotive, koji su za vreme čiščenja vatre sišli da obidju i pregledaju lokomotivu. Pojavom Njegovog Veličanstva Kralja Borisa na lokomotivi, nastalo je iznenadjenje. U trenutku su uklonjeni gvozdeni žarači, a naš je kolega stao uzbudjen pred Visokim gostom. Blagi i pitomi pogled Njegovog Veličanstva, zaustavio se je na garavom i masnom ložaču a Njegova desna ruka, kao što se je malo pre bez ustručavanja dohvatila gvozdenih rukodrža, isto tako bez ustručavanja se sada pružila prema garavoj ruci ložača, spremna za srdačan stisak. Kolega Petar Radič, pogledao je zbunjeno svoju garavu ruku za koju se je prilepio debeli sloj gara zamazan uljem. Nj. V. Kralj Boris, videči nezgodan položaj ložača obratio mu se je rečima: „Bratko, ništa ne mari“ a zatim, nedajući ložaču vremena da bar donekle očisti ruku, srdačno je stegao garavu i žuljevitu ruku ložača jugoslovenskih državnih železnica. Posle toplog pozdrava sa ostalim licima na lokomotivi, interesujući se z« pojedine stvari, Njegovo Veličanstvo Kralj Boris skinuo se je sa lokomotive, odnoseći, kao uspomenu, na desnoj ruci otisak garavih prstiju ložača Petra Radića. Skazaljke na satu pomerile su se na vreme polaska. Lokomotive zahuktaše! Voz je ponovo' pojurio kroz snežnu mećavu i vejavicu, noseći Njihova Veličanstva Kralja Borisa i Kraljicu Joanu ka bugarskoj granici. U ložištu lokomotive veselo je plamtela očišćena vatra, a u duši ložača rasplam-teo se je žar istinske ljubavi i divljenja prema velikoj slovenskoj duši izraženoj u prijateljskim i toplim rečima bugarskog Vladaoca „bratko ne mari, što je tvoja ruka garava“! Ovim Svojim gestom, koji će biti trajno zabeležen u Udruženju ložača jugoslovenskih [državnih želesnica i brodova, Nj.V. Bugarski Kralj Boris pružio je, preko ložača Petra Radića, ruku svima ložačima jugoslovenskih državnih železnica i brodova. Ovaj gest bugarskog Vladaoca, potkrepio je u nama nadu i veru da nije daleko dan, kada će po primeru svog Uzvišenog Vladaoca, i bugarski ložači državnih železnica, a preko njih i svi ostali pružiti ruku svome jugoslovenskom bratu ložaču i ostalim gradjanima mile nam otadžbine Jugoslavije, kao što je iskreno pružio svoju ruku njihov Vla-daoc garavom ložaču jugoslovenskih železnica. U toj nadi mi kličemo: „da žive Njihova Veličanstva Bugarski Kralj i Kraljica Joana!“ Centralni uprava udruženja ložača J.Z. Loiaii! Olaile vaš jedini glasnik „Slinimo Lnžaia' Hi Невтрше управе ühmiem лошча раавих шлеЈнива в брдова у Ебогралу У службеним новинама број 26 од 15 децембра 1933 године саобраћајних установа оштампано je следеће. ОДЛИКОВАЊЕ: Орденом Југословенске круне V. реда. Нашег почасног потпретседника инж. Јована И. Ђур-ковића шефа вуче Генералне Дирекције у Београду. Нашег почасног члана инж. Душана Ч. Драгиће-вића, шефа ложионице Београд. Златном медаљом за ревносну службу. Нашег претседника Централне Управе Милована Милића; Нашег претседника Надзорног одбора Централне управе Трифуна Марковића, званичника; и Нашег члана Диклића Б. Илију, званичника у ло-жионици Кичево. 26 децембра1933год. у Београду Централна управа Удружења Београд Како треба напајати локо-мотивски котао Имали смо прилике да више пута видимо на локо мотиви да ложачи ке доливају правилно котао са водом те тиме не само да штете држави, него и себи. Приме’ тили смо још и то да ово неправилно напајење локомо. тивског котла није намерно већ увек због непозна-вања утицаја таквог напајања ни штетност, која се ствара на тај начин, na било то да долази од ло-жача, a no некад и од машиновође. Јер машиновођа треба да објасни ложачу штетност, ако овај то незна и тиме га упозори на правилно опслуживање котла. Из ових разлога, и да би се дала прилика сваком ложачу, да можо допунити своје знање, писали смо и раније на овом месту: како треба напијати котао, да би се кори-стило у погледу уштеде у гориву, a сада хоћемо да из-несемо у овом чланку како треба напајати котао, na да се избегну рђаве последице на котао од неправилног напајања. Ma да смо и раније указивали на правилно напајање котла приликом расправљања питања уштеде у гориву, ипак ћемо и овде поновити упућивање на пра-вилно напајање котла, које je истоветно и за уштеду у гориву и за чување котла од рђавих последица, a од неправилног напајања. Да би ово наше излагање било што лакше за разумевање и овом приликом ћемо изнети неколихо поређења и примера из обичног живота, са којима се често срећемо. У ранијим нашим чланцима смо говорили о прено-шењу топлоте, али ништа нисмо говорили о утицају топлоте на тело — материју, т. ј. на његову запремину — величину. Природан je закон да тела на различитим температурама, т. ј. различито загрејана, имају различиту своју запремину (простор што заузима материја тога тела). Ta промена запремине, приликом промене темпе-ратуре тела, иде са повећава[вем температуре — топлоте тела, повећава се и запремина тела, a смањивањем топ-лоте, смањује се и запремина тога тела, сем неких изу-зетака, код којих иде обрнуто као на пример вода. Али оно што се тиче нас у овом случају за метале као гвожђе, бакар и други, постоји: да повеНавањем темпе-ратуре — топлоте, повећава се запремина тела и обрат-но смањивањем температуре—топлоте тела, смањује се његова запремина. Материја неког тела (материјал) састоји се из си-ћушних делова такозваних „молекила“, који под утица-ем топлоте се удаљују један од другог и на тај начин бива неко „надимање“ материје, т. ј. његова запремина расте. Хлађењем, ти ситни делићи се приближавају један другом и на тај начин се смањује запремина тога тела. Ako би за боље сбјашњење узели људе у преносном значењу, место ситних делића материје (молекила), и поставили их у групу, онда he се они штогод им je више топлије, удаљавати један од дрругог, a обр-нуто ако им je све више хладно, све he се више збијати један уз другог и тако правити у првом случају све већу групу no запремини, a у другом случају све мању. Дакле, када знамо да се материја — тело, под утицајем повећавања топлоте шири, односно повећава запремина, a под утицајем смањивања топлоте та се запремина смањује, онда нам je јасно зашто се на саставима шина оставља онај међупростор, a који je по-требан као сигурност приликом повећавања запремине шине услед повећавања топлоте, и то je нарочито у летње доба при јаком загревању шина од сунчаних зра-кова. Исто тако нам je, после овог објашњења о про-мени запремине тела при промени температуре, јасно како се држи бандаж на точковима, када ничим није прикован за наплату, јер не загрејан бандаж не може се наместити на точак исте температуре, већ се заго бандаж загреје и тако загрејан лако навуче на точак, који није загрејан и када се температура бандажа изје-дначи са температуром точка, онда he бандаж услед скупљања, због смањивања топлоте-температуре притег-нути точак и неће спасти, ако je добро навучен, све дотле док се само бандаж не загреје много више него рстали део точка. До сада смо говорили о постепеним променама тем-riepaxype — топлоте, na према томе и постепеним про-менама запремине. Али ако узмемо да неком телу дајемо нагле промене температуре, онда ћемо исто тако доби-јати нагле промене запремине, односно нагло he се ситни делићи — „молекили" удаљавати или приближа-вати један другом. Такво нагло кретање “молекили“ (ситни делићи тела) може да буде врло различито, што зависи од величине промене темлературе, a које често пута изазива таква нагла размицања или примицања тих ситних делића тела, да од једном дођу у такво стање Да се више никаквим силама не могу повратити у пре-ђашње стање. Овакав пример je тако звоно прскање тела односно материје или трајне променене облика. Kao при- мер прскања тела можемо поменути један свакидашњи, a то je: ако у хладну чашу сипамо врућу воду или у топлу чашу сипамо хладну воду, онда he настати прскање чаше, односно ситни делићи стакла, од чега je чаша, на месту прскотине, толико су се један од другог нагло Удаљили или приближили да je настала промена у њи-ховом склопу, што ми кажемо прскотина и сада ма ко-лико притискивали два одломљена (прснута) дела неће се моћи више повратити у првашње стање, односно да буде цела чаша. Када смо овако направили увод и објаснили про-мене запремине услед промене температуре тела и деј-ство те промене при наглим променама температуре тела, онада можемо прећи jia наше главно објашњење промене запремине тела код котла и дејство нагле про-мене температуре на делове котла, као што су зидови, стрежњаци, цеви и др. Инж. Ж. Митић — Наставиће се — f Лазар Лазаревић — чика Лаза Неумитна смрт однела нам je 29 — I т. r. за навек нашег предоброг „чика“ Лазу, у доба пуне снаге и воље за корисни рад нашој саобраћајној установи. За нас ложаче у толико je тежа ова прерана смрт „чика“ Лазе, што смо у њему имали искреног пријатеља, који je и као машиновођа, први претпостављени ложачу, Умео да разуме и цени напоре гаровог ложача, a после и као машински контролни орган увек имао добру реч за ложача. Kao председиик и представник Обласне управе Удру-жења машиновођа, увек je гледао са задовољством на-предак Удружења ложача и сваку би несугласицу изгла-Дио. У ложачу je гледао увек сапатника машиновође, који се заједнички муче и боре у животу за одржање своје егзистенције, гледајући често пута заједнички смрти У очи, a често пута одлазе у смрт под колосом покрха-ног гвожђа, a искувани врелом водом и паром. Такво схватање и разумевање службе ложача и иначе опхо-ђење у животу са млађим и дало му je име „Чика Лаза„. Коме год je требало што добро учинити, ту се je он свесрдно трудио да учини, na ма ко то био. Свима ложачима, који су га познавали, остаће нам у најлепшој успомени наш добри „чика“ Лаза, a нека би дао Бог, да се и остале машиновође, као наши први претпостављени угледају на њега, те да у нас ло-а<аче гледају људе, који са машиновођама деле и добро и зло. С тога нека je лака земља, која je примила нашег „Чика“ Лазу, a уцвељеној породици нека буде утеха у Њеном болу, наше саучешће и топла и светла успо-мена, на искреног пријатеља ложача, a коју оставља у нашим срцима. Лака му земља и вечан помен! Централна управа Удружења ложача Забава пододбора Винковци Удружење ложача држ. железница-Пододбор у Вин-Ковцима одржао je трећу забаву са добровољним при-■аозима, a који су прилози употребљени у корисне сврхе Пододбора. Ha ову забаву било je присутно чланова, као и rpa-ђанства. Особиту част je учинио својом посетом Г. Ing. Вукан Дешић, шеф ложионице Винковци, чијом заслугом je ова забава била добро посећена, пошто je изашао у сусрет многим члановима да присуствују овој забави, дајући им у служби замену. Пододбор удружења ложача у Винковцима на свему му топло захваљује. Пододбор такође топло захваљује Централној упра-ви на добровољном прилогу од 50 динара. Забава je протекла у највећем реду, као и весељу до касно у ноћи. Суботица, 29 I. 1934 год. Из Обл. Управе удруж. ложача. С. К. „Железничар“ из Инђије један ретко напредан клуб Инђија децембра 1933. Ha иницијативу инж. Радо-мира Луковића шефа ложиониде и претседника подод-бора основан je у Инђији као секција пододбора С. К. Железничар дана 3. маја 1933 године. Почетак je био доста тежак да се преброде многе тешкоће којих je у почетку било, но заузимањем и агил-ним радом друга Комадине тех. чиновника и Јелића Алек-сандра као и осталих чланова клуб je рапидно кренуо напретку, тако да се већ сада опажа тај труд. Доласком за шефа ложионице друга инж. Митића Живојина који се поред претседника пододбора примио тога звања и у клубу, клуб je његовом заслугом и не-уморним радом у последње време показао завидне ре-зултате, о чему сведоче и резултати: са С. К. Железни-чаром у Смедереву 1:0; за Смедерево, са С. К. Желез-ничаром из Руме (утакмица играна у Руми) 12:3; са С. К. Јединством из Инђије 6:4; за Железничар, са С. К. Зором у Бјељини 3:1; за Железничар, са С. К. Славеном у Бјељини 5:4; за Славен, са С. К. Славијом из Ст. Пазове прваком Но-восадског подсавеза у Ст. Пазови 2:1; за Железничар. За ово кратко време С. К. Железничар одиграо je осам пријатељских утакмица од којих je пет решио у своју корист a три изгубио. Разлика голова износи 40:20 за С. К. Железничар из Инђије. Садања момчад С. К. Железничара je веома соли-дан тим у коме вреди истаћи голмана Владислављевића. центар-халфа Михајловића, десну спојку Ковачевића као и три брата Живковиће. За овакав напредак највише заслуга има претседник инж. Живојин Митић шеф ложионице a поред њега агилни вођа футбалске секције Комадина Будимир техн. чинов-ник ложионице. Пошто je С. К. Железничар из Инђије доказао сво-јим резултатима да je најбољи клуб провинције Ново-садског Подсавеза, одређен je да игра пехарне утакмице на турниру клубова Новосадског Подсавеза. Утакмице за пехар Новосадског подсавеза почињу 17. децембра на Рођендан Њ. В. Краља и трајаће до преко православног Божића односно Нове године. С. К. Железничар из Инђије моли железничке клу-бове да га позивају на пријатељске утакмице, пошто за сада нема игралиште na му je немогуће примати госта. Клуб je пријављен у чланство ЈНС-а. Адреса клуба: С. к. железничар — Инђија. Н. Болесничке потпоре. Када je већ реч о корисним сврхама, онда без сумње да болесничке потпоре заузимају прво место. Поред тога, болесничке потпоре треба правилније расподелити, na да се она додељује материјално слабим члановима. Међу нама ложачима свакако да су материјално слабији дневничари од регулисаних службеника. Регулисаном службенику, за време свога боловања припада у целости пуне принадлежности док дневничари кад су болесни њима се њихове дневнице не исплаћују, већ добијају једну минималну суму од Болесничког фонда. Дали je онда право, да регулисани службеник за време сзога боловања прима целу плату са свима додатцима a поред тога да прима и болесничку потпору из Удру-жења, у оним истом износу колико примају и дневни-чари, док дневичари за ону суму новаца коју добију од Болесничког фонда једва стигну хлеба да набаве за себе и своју породицу. У томе и јесте, тенденција наше штедње и ту уштеђевину треба што правилније додељи-вати члановима приликом њихове болести. Ja лично стојим од вајкада на гледишту да се ре-гулисаним службеницима укине болесничка потпора за време боловања, jep као што сам већ рекао они при-мају целу плату и имају довољно материјалне могућно-сти за удобан живот, a да се зато повиси болесничка пот-пора дневничарима, jep су они у тежем положају од ре-гулисаног члана. Многи чланови могу мислити даje ова моја жеља неискрена да ово моје писање може бити има неки други циљ и т.д., али ja такве замисли унапред де-мантујем na сам готов и ако сам и ja регулисан службе-ник да ако би се већина чланова сложила са овим мо-јим предлогом да и сам поднесем извесне жртве у ко-рист дневничара, jep се у томе и састоји наше деловање на хуманом пољу, да останемо до краја верни нашем светом геслу један за све сви за једног, служећи на тај начин сврси за коју Удружење постоји. Небројено пута до сада на сваком нашем конгресу или годишњој скупштини ja сам излазио са овим пред-логом отворено, a то ми могу послужити као сведоци и остале Обласне управе, a овај мој предлог улазио je више пута и у записник конгреса и скупштина, na и по-ред најбоље моје воље, мој je глас остао глас вапијућег у пустињи пошто већина није хтела исти предлог да прими, из разлога што делегати који су присуствовали конгресима и скупштинама нису могли гласати за мој предлог, пошто нису претходно о овоме питању добили сагласност осталих чланова no пододборима, na су се бојали да се већина чланова неби сагласила са њиховим поступком; a свакоме делегату тачно je да je дужност да строго води рачуна о вољи чланова jep само већини при-пада право да решава питања овако крупне природе. Међутим прођоше онолики конгреси на које су до-лазили у већини случаја једни те исти људи, који су у току године имали довољно времена да no овоме пи-тању упознају све чланове у Пододборима и да на кон-гресу изнесу мишљење својих Пододбора, али на жалост ово није урађено и ово питање увек се je избегавало у Bolesničke potpore. Kada je već reč o korisnim svrhama, onda bez sumnje da bolesničke potpore zauzimaju prvo mesto. Pored toga, bolesničke potpore treba pravilnije raspodeliti, pa da se ona dodeljuje u stvari materijalno slabim članovima, Medju nama ložačima svakako da su materijalno slabiji dnevničari od regulisanih službenika. Regulisanom službeniku, za vreme svoga bolovanja pripada u celosti pune prinadležnosti dok dnevničari kad su bolesni njima se njihove dnevnice ne isplaćuju, več do-bijaju jednu minimalnu sumu od Bolesničkog fonda. Dali je onda pravo, da regulisani službenik za vreme svoga bolovanja prima ćelu platu sa svTma dodatcima a pored toga da prima i bolesničku potporu iz Udruženja, u onom istom iznosu koliko primaju i dnevničari, dok dnevničari za onu sumu novaca koju dobiju od Bolesničkog fonda jedva stignu hleba da nabave za sebe i svoju porodicu. U tome i jeste, tendencija naše štednje, i tu uštedjevinu treba što pravilnije dodeljivati članovima prilikom njihove bolesti. Ja lično stojim od vajkada na gledištu da se reguli-anim službenicima ukine bolesnička potpora za vreme bolovanja, jer kao što sam već rekao oni primaju ćelu platu i imaju dovoljno materijalne mogućnosti za udoban život, a da se zato povisi bolesnička potpora dnevničarima, jer su oni u težem položaju od regulisanog člana. Mnogi članovi mogu misliti da je ova moja želja neiskrena da ovo moje pisanje može biti ima neki drugi cilj i t.d., ali ja takve zamisli unapred demantujem pa sam gotov i ako sam i ja regulisan službenik da ako bi se većina članova složila sa ovim mojim predlogom da i sam podnesem izvesne žrtve u korist dnevničara, jer se u tome i sastoji naše delovanje na humanom polju, da ostanemo do kraja verni našem svetom geslu jedan za sve svi za jednog, služeći na taj način svrsi za koju Udruženje postoji. Nebrojeno puta do sada na svakom našem kongresu ili godišnjoj skupštini ja sam izlazio sa ovim predlogom otvoreno, a to mi mogu poslužiti kao svedoci i ostale Oblasne uprave, a ovaj moj predlog ulazio je više puta i u zapisnik kongresa i skupština, pa i pored najbolje moje volje, moj je glas ostao glas vapijućeg u pustinji, pošto većina nije htela isti predlog da primi, iz razloga što delegati koji su prisustvovali kongresima i skupštinama nisu mogli glasati za moj predlog, pošto nisu prethodno o ovome pitanju dobili saglasnost ostalih članova po pododborima, pa su se bojali da se većina članova nebi sagFasila sa njihovim postupkom; a svakome delegatu tačno je da je dužnost da strogo vodi računa o volji članova jer samo većini pripada pravo da rešava pitanja ovako krupne prirode. Medjutim prodjoše onoliki kongresi na koje su dolazili u većini slučaja jedni te isti ljudi, koji su u toku godine imali dovoljno vremena da po ovome pitanju upoznaju sve članove u Pododborima i da na kongresu iznesu mišljenje svojih Pododbora, ali na žalost ovo nije uradjeno i ovo pitanje uvek se je izbegavalo u presudnim momentima, iz čega se može zaključit koliko teško leži na duši ovo пресудним моментима, из чега се може закључити ко-лико тешко лежи на души ово болно питање, већ не-колико година оним људима који су меродавни да no њему донесу сходно решење. Разумљиво јесте, да се на ово питање и сувише лако заборавља пошто на сваки конгрес долазе у пре-тежној већини регулисани чланови чији се интереси косе са овим предлогом. Ова чињеница приморала ме je да ово питање изнесем јавно преко нашег друштвеног ли-ста како би се са њиме упознали сви чланови Удруже-ња. Ha основу свега што je већ у ранијим чланцима из-ложено, ja апелирам на сваког појединог члана да ово питање зрело размисли, na након тога сваки онај члан који се слаже са мојим предлогом да се макар и при-времено укине болесничка потпора регулисаним члано-вима, a дневничарима да се повиси, нека ми писмено достави своје мишљење да се слаже са мојим предлогом. Приморан сам да овим путем консултујем све чланове кад већ то нису били у стању чинити Обласне управе за три године, како би се на идућем конгресу имало у погледу овог питања јасне погледе свих чланова, пошто се на други начин ово питање не може решити. Овом приликом нарочито апелујем на све регули-сане чланове, да буду непристрасни и објективни да метну руку на срце и да признају да je овај предлог оправдан са једне стране с обзиром према тешком поло-жају нерегулисаних чланова, a ca друге стране у инте-ресу штедње у Удружењу, пошто болесничке потпоре заузимају најболније питање у нашем Удружењу. 26 јануара 1934 године у Београду. Милован Милић, с.р. Претседник Централне Управе Страна 7 bolno pitanje, već nekoliko godina onim ljudima koji su merodavni da po njemu donesu shodno rešenje. Pazumljivo jeste, da se na ovo pitanje i suviše lako zaboravlja pošto na svaki kongres dolaze u pretežnoj većini regulisani članovi čiji se interesi kose sa ovim predlogom. Ova činjenica primorala me je da ovo pitanje iznesem javno preko našeg društvenog lista kako bi se sa njime upoznali svi članovi Udruženja. Na osnovu svega što je već u ranijim člancima izloženo, ja apeliram na svakog pojedinog člana da ovo pitanje zrelo razmisli, pa nakon toga svaki onaj član koji se slaže sa mojim predlogom da se makar i privremeno ukine Bolesnička potpora regulisanim članovima, a dnevničarima da se povisi, neka mi pismeno dostavi svoje mišljenje da se slaže sa mojim predlogom. Primoran sam da ovim putem konsultujem sve članove kad već to nisu bile u stanju učiniti Oblasne uprave za tri godine, kako bi se na idućem kongresu imalo u pogledu ovog pitanja jasne poglede svih članova, pošto se na drugi način ovo pitanje ne može rešiti. Ovom prilikom naročito apelujem na sve regulisane članove, da budu nepristrasni i objektivni da metnu ruku na srce i da priznaju da je ovaj predlog opravdan sa jedne strane s obzirom prema teškom položaju neregulisanih članova, a sa druge strane u interesu štednje u Udruženju, pošto bolesničke potpore zauzimaju najbolnije pitanje u na-' šem Udruženju. 26 januara 1934 godine u Beogradu. Milovan Milić, s.r. Pretsednik Centralne Uprave. Из обласне управе Београд Према службеним новинама саобраћајних установа од 1. децембра 1933 године, број 25 при полагању Др-жавног стручног испита положили су исти и то: За ложаче са одличним успехом: 1. Дергачев М. Владимнр, ложач ложионице Београд. Са врло добрим успехом: 1) Цвејић М. ЈЂубиша, ложач дневничар ложио-нице Београд. 2) Новак Здравко, дневничар ложионице Љубљана главни колодвор; 3) Фурлан Јосип, дневничар ложионице Љубљана: 4) Клампфер Виктор, глав, колодвор ложионица Љубљана. Са добрим успехом 1/ Јоцић С. Живојин, дневничар ложионице Земун; 2) Вазмер Ј. Иван, ложач дневничар ложионице Земун; 3) Бабић С. Станко, ложач дневничар ложионице Земун; 4) Ердељан С. Милан, ложач дневничар ложио-нице Земун; 5) Јовановић С. Драгутин, ложач дневничар ложи-°нице Земун; 5) Додонов Н. Сергије, ложач дневничар ложио це Земун; 7) Марославац С. Матија ложионица Земун; 8) Хорват X. Петар, званичник ложионице Земун; 9) Давид М. Радослав, званичник ложионице Земун; 10) Анђелковић М. Драгољуб, дневничар ложио-нице Земун: 11) Станковић Љ. Чедомир, дневничар ложионице Земун; 12) Араповић М. Марко, дневничар ложионице Земун; 13) Аћимовић М. Милорад, дневничар ложионице Земун; 14) Рајтембах К. Карло, дневничар ложионице Земун; 15) Стојановић Д. Живко, дневничар ложионице Земун; 16) Шијаков С. Крста, дневничар ложионице Земун; 17) МарјановићН.Богдан, дневничар ложионицеЗемун 18) Колар Ђ. Владислав, дневничар ложионице Бе-оград; 19) Рајковић С. Ната, дневничар ложионице Београд; 20) Стаменковић С. Мирко, дневничар ложиоиице Инђија; 21) Пешић И.Милорад, дневничар ложионице Београд; 22) Чех Е. Стеван, дневничар ложионице Вуковар Предграђе; 24) Николић С. Драгутин, звавичник ложионице Смедерево; 25) Павловић С. Чедомир, званичник ложионице Смедерево; 26) Цветковић П, Ђорђе, званичник ложионице Смедерево; 27) Кричка Ф. Јарослав, дневничар ложионице Беочин. 28) Котлов A. Иван, дневничар ложионице Инђија; 29) Грујичић Ј. Живко, диевничар ложионице Земун; 30) Ђерман С. Адам, служитељ ложионице Беочин; 31) Даничић Ч. Светислав, дневничар ложионице Београд; 32) Јашо П. Јанко, дневничар ложионице Бијељина; 33) Ханчиловић Мехмедалија, дневничар ложионице Бијељина; 34) Живковић П. Боривоје, дневничар ложионице Инђија; 35) Дорогин С. Благоје, дневничар ложионице Ву-ковар; 36) Јунг И. Ђуро, дневничар ложионице Инђија; 37) Митић П, Светозар, дневничар ложионице Инђије; 38) Ракарић М. Петар, дневничар ложнонице Београд; 39) Станојевић П. Велимир, дневничар ложионице Београд; 4q) Хајевић X. Емин, дневничар ложионице Бијељина; 41) Крајновић М. Емин., дневничар ложионице Би-јељина. 42) Пантелић Б. Цветко, дневничар ложионице Бео- град. 43) Буквић И. Коста, дневничар ложионице Београд; 44) Гладовић П. Тома, дневничар ложионице Београд; 45) Зупан П. Франц, дневничар ложионице Београд; 46) Костић Ј Ђорђе, дневничар ложионице Београд; 47) ВуковљакВ. Рада, дневничар ложионице Београд; 48) Јовановић Ј. Милутин, дневничар ложионице Београд; 49) Игњат Ј. Гугуља, дневничар ложионице Београд; 50) Милутиновић М. Ранисав, званичник ложиолице Београд; 51) Мерг Ф. Фрањо, дневничар ложионице Земун; 52) Сајлер Ђ. Стеван, дневничар ложионице Краљево; 53) Вајнер Б. Фрања, дневиичар ложионице Кра-љево; и 54) Хабуншус Н. Мартин, дневнича) ложионице Краљево. Захвалнице. Ниже потпосани чланови најсрдачније се захваљују Обласној упрзви у Београду, ка издатиј им помоћи; Фрања Мергл, ложионица Земун 830 дин. на име боловања; Тодор Шкунрдић, из Београда 300 дин. на име боловања; Фрања Долиншек, из Прилепа 150 дин. на име помоћи без посла; Радован Јовановић из Београда 100 дин. на име помоћи без посла; Драгољуб Чубраковић, из Београда 400 дин. на име правне заштите; Никола Вулетић, из Крушевца 350 дин. на име боловања; Влад. Марјановић из Крушевца, 400 дин. на име правне заштите; Никола Игњевић из Градско, 250 дин. на име помоћи; Никола Стефановић, из Кичева 230 дин. на име помоћи; Здравко Миладиновић, из Ћуприје 250 дин. на име no-моћи; Вучко Спасић, из Ђен. Ханриса 1000 дин. на име посмртнине на жену; Митар Стојановић из Скопља 220 дин. Ђорђе Розентал, из Скопља 250 динара. Укупно динара 4.730 дин. И словима динара четири хиљаде седам стотина тридесет и 60°/0. 19. I. 1934 додине. у Београду Обласна управа Београд ZAHVALE V zadnjem času je oblastna uprava Ljubljana unaka-zala bolniške podpore sledečim članovima: Celar Franc, Trojar Josip vsi iz kurilnice Lj. L; Čampa Anton is Novega mesta; Kumer Ivan, Kranjc Alojz, Lang Anton, Mencinger Martin, Kovačič Ivan, Marčič Ivan in Vračko Karl iz Maribora; Hartman Josip in Sadaz Alojz iz kurilnice Ljubljana II. v skupnem znesku 2900 din. (dvatisoč devetsto dinarjev). Posmrtnino je pa nakazala svojcem pokojnega Urbance Josipa, up. iz kurilnice Ljubljana I. in članu Robas Francu iz Maribora, ker mu je umrla žena, v skupnem znesku 2500 din. (dvatisuč petsto dinarjev). Vsi omenjeni tovariši člani oziroma njihovi svojci so se za nakazane bolniške podpore oz. posmrtnine prav lepo zahvalili Ljubljana, dne 28 XII 1933 ZAHVALA Mi niže navedeni ložači članovi udruženja ložača Kraljevine Jugoslavije, zahvaljujemo se Oblasnoj Upravi u Zagrebu na isplaćenoj nam bolesničkoj potpori, kao i što nam je navedena Uprava platila pravnog zastupnika na našim disciplinskim sudovima. Bolesnička potpora: Tomič Simo lož Srp. Moravice 300 dinara; Bučar Maks, ložač Zagreb, gl. k. 300 dinara. Grkavec Ivan lož. Zagieb gl. k. 515 din; Vukotić Mijo lož; Zagreb gl. k. 300 din; Feletar Martin, ložač Bjelovar 150 din.; Arambašić Josip lož Osijek 460 din.; Klemenčič Ante lož. Brod na Savi 400 din.; Bučar Maks, lož. Zagreb gl. k. 450 din.; Dokmanovič Mojsija lož. Srp. Moravice 150 din.; Jakšič Nikola IV. lož. Srp. Moravice 150 din.; Pešič dobro-slav lož. Zagreb gl. k. 225 din.; Brezničar Stjepan Zagreb gl. k. lož. 150 din.; Brnjič Marjan lož. Osijek 320 din.; Dokmanovič Djoko II lož. Srp Moravice 150 din. Golem Petar lož. Zagreb gl. k. 310 din.; Turkovič Djuro lož Zagreb gl. k. 365 din. Polgar Antun lož. Osijek 150 din.; Kišasondi Ignac lož. Zagreb, gl. k. 300 din.; Jakžiž Djuro V. lož, Srp. Moravice 150 din. Višnjič Djuro, lož. Srp. Moravice 150 dinara. Pravna zaštita: Papeš Djuro, lož. Zagreb gl. k. 350 din.; Bobinac Ivan lož. Zagreb gl. k. 500 din. Klobučar Jure, lož. Ogulin 310 din.; Kukič Marko lož Ogulin 310 dinara. Ukupno dinara 6.915. Власник и одговорни Уредник за Удружења Ложача Државних Железница Милован Милић, Франше Д’ Enepe ул. Бр. 18. Штампа „Слога“ Душана Поповића Kp. Александра ул. 3—Тел. 25-798