SOKOLSKI GLASNIK
Izlazi 1., 11. i 21. svakog meseca ♦ Godišnja pretpiata 50 Din ♦ Uredništvo i uprava 12 Ljubljani, Narodni dom « Telefon 2543 o Račun pošt. šted. 12.943 ♦ Oglasi po ceniku
Organ Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije If
Ljubljana, 1. decembar 1930,
Naš 7. decembar
Svoj brači i sestrama!
Na današnji dan, kada Sokolstvo Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije slavi naš državni i svoj sokolski praznik, sabrana su oko sokolskih zastava čista sokolska srca, iz kojih plamti vatra sokolske ljubavi prema uzvišenoj sokolskoj misli i prema našoj državi, koja se a toj neizrecivoj ljubavi diže k novome životu, ukrašenom vrlinama našeg radinog, poštenog i junačkog jugoslovenskog naroda.
Poziv našeg kralja ukazuje nam pravi put do udruživanja sviju zdravih narodnih snaga, a za veliku budučnost naše domovine. Taj poziv jest jeka naših sokolskih srdaca, koja su prekaljena sokolskim načelima. Ova načela mi ne propovedamo samo rečima, nego ih provadamo svojim radom i životom, jer znamo, da niko ne može nesebičnije i uspešnije služiti narodu i zemlji, nego oni, koji otvoreno i muški polažu zakletvu vernosti sokolskoj ideji, nego oni, koji se zavetuju, da če biti poslednji u uživanju, a prvi na dužnosti i požrtvovanju.
Mi hočemo čisto Sokolstvo, koje isključuje svaku zloporabu te velike slovenske ustanove i koje u našoj zemlji ukljanja svaku trgovina sa Jugoslovenstvom. Došlo je doba preporoda duša i srdaca čitavog naroda po zapovesti nacionalne svesti i /culturnog čovečan-stva. Tome velikome zadatku služi naše Sokolstvo vaspitanjem trajno čistih značajeva, vaspitavanjem osečaja odgovornosti za svako po-duzeto delo i mišlju na njegove posledice. U ovome radu hočemo istrajati, hitajuč samo napred po strmom i napomom putu u službi časti naroda i slave otadžbine.
U duhu velikih reči našeg kralja, koje nam je progovorio na Vidovdan ove godine, mi jugoslovenski Sokoli jesmo i hočemo da ostanemo veza sa velikom sveslovenskom sokolskom zajednicom. Ova zajednica ima svoj temeljni oslonac u ideji Tyrševe genijal-nosti, pa zato verujemo u njezinu snagu i njezinu pobedu svuda na svetu, gde kucaju iskrena slovenska srca!	Gde žive	ideali, tamo
se savija venac pobede Istine i Pravde!
Naše nacijonalno-vaspitno delo mora da otrese s lica našeg naroda žalosnu činjenicu, da je u nekim krajevima naše zemlje gotovo nestao svaki smisao za narodni jezik i za sve, što je domače i narodno. U težnji za svetskim prestižem zaboravljamo, da možemo doči do svetskog imena samo putem sopstvenog naroda i samo njegovem snagom, a nikako time, ako oslabljujemo i potcenjujemo njegove osebine i krasote. Ko se ne poštuje sam, toga neče nitko poštivati.
Ovo nam nalaže naša nacijonalna svest	i	naša	je	dužnost, da
čuvamo ne samo samostalnost svoje države,	nego	i	samostalnost
duhovnog života i karaktera svoga naroda, kako ga ne bi otrovala bolest tudinstva. Nemarno li nezavisnosti i samostalnosti u sebi samima, nemarno je nigde! Sloboda živi samo u unutarnjem životu, inače slobode nema!
Naša je zadača, da budimo narodnu svest i ljubav prema mate-rinjem jeziku i prema narodnorn duhu. Pa kako nam treba mira i reda za fizički život i rad, tako nam treba samosvesti, ponosa i mužev-nosti za uščuvanje nacijonalne duhovne samobitnosti. Samo tako stvara se novi i svetao lik Jugoslovena, koji mora da u čitavom svetu stekne mesto, koje odgovara jednom visoko kulturno razvijenom narodu.
Mi jugoslovenski Sokoli iznašamo na svetlo dana ogromno bogatstvo svoje zemlje i svojih duša, pa u toj službi, u kojoj iscrplju-jemo sve svoje moralne i materijalne snage, osečamo se sretnima i radosnima.
I danas — kada slavimo svoj i državni praznik — pozivljemo sav narod, da veruje u vlastitu snagu; pozivljemo ga na moralan život, pozivljemo ga u sokolsku porodicu. Bor bom svojih ideala za pobedu kreposti i čednosti služimo veličini naroda. Sokolstvo je štit svetosti domovine. Na tom štitu urezani su mač borbe i grančica masline mira.
Svima vama naš bratski pozdrav/
zdravoi
Beograd, 1. decembra 1930.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije
Država
Ti si že bila, ko te bilo ni: nosili smo te v svojem hrepenenju, gradili bratje v svojem te trpljenju, da robsko srce še slutilo ni.
Ustvarjena iz težkih, mučnih sanj, iz borb rojena in s krvjo kropljena, na širnem svetu nam si mati ena, ljubezni naše željna in dejanj.
Porasla v veličastvo si gora, razširila v lepoto se ravnine, v cvetočih gajih slika je miline, a moč razglaša tvojo val morja. —
Do kod gre tvoja meja, tvoja last?. Do tja, kjer zadnje naše srce bije, kjer prst kosti junakov bele krije, kjer prapor naš se vije v tvojo časti
ln kakor zore se škrlatni val Sokolov volja lije na vse kraje, postavlja straže, da se ne omaje vekovnost tvojih dalj in tvojih tal!
Iz nas, za nas in v nas si, majka ti, in v krono veličastnosti mi tvoje, glej, kujemo kreposti duše svoje, da kakor solnce tvoj obraz žaril
E. Gongi
ANTE BROZOVIČ (Beograd):
Sokolske misli na dan državnog ujedinjenja
Sokolstvo kraljevine Jugoslavije
dosledno svojim načelima i svesno to; ga, da je ono važan faktor u našem javnom životu, a pogotovo sada u slo* bodnoj i ujedinjenoj domovini, od po« stanka današnje Jugoslavije godimice jc slavilo dan 1. decembra kao sokol* ski blagdan.
Cinilo jc to svesno i hotite, jer je znalo, da su danom 1. decembra 1918. udareni temelji ove naše zajedničke države, za koje jc Sokolstvo radilo pre rata, trpelo za vreme rata, a za koju sc danas zalaže svim svojim silama.
I ovc godine danom 1. decembra slavimo dvanaestu obletnicu, kada je faktično stvorena današnja naša slobo* dna, nezavisna i ujedinjena država Ju* goslavija. Dan 1. decembra napunja srce svakog iskrenog Jugoslovena veli* kom radošču, jer na taj dan, kako smo kazali, udareni su temelji današnjoj samostalnoj državi za koju svaki poje* dini Jugosloven, osečao se on bilo Hr* vatom, Srbinom ili Slovencem, može i mora da kaže, da je naša i samo naša!
Jest, ona jc naša, jer je izgradena na kostima vlastitih sinova uz uzdahfc i patnje vlastitih majka.
Na dan 1. decembra, na dan dva* naeste obletnice ujedinjenja, svaki sin ovc domovine, bez razlike na mišljc* nje, osvrnut će se na prošle dane, na prošle godine, koje smo svi skupa pro* živeli u vlastitoj državi kao slobodan narod.
O ovoin dvanaesto godišnjem za* jedničkom životu prosuđivat će se ona* ko, kako su bile ispunjene, odnosno neispunjene naše nade, koje smo u prvim danima začetka novoga života polagali u našu narodnu državu.
Jedni če sa zadovoljstvom gledati u dvanaesto godišnju prošlost i u ona dela, koja su u ovom razdoblju učinje* na, dok če drugi sa nevoljom suditi o ovim delilna.
Pa napokon, kako da bude druga* čije? Ta uvek na kraju krajeva osta* jemo oni sitni, mali ljudi, koji sc gu* bimo u onim sitnim zemaljskim trzavi* cama, koji nismo kadri da se povede* mo tokom hladnog rasudivanja, koji vrlo retko računamo sa činjenieama, a još se rod e zadovoljavamo s onim, što je do naših sila, što nam je momentano jedino moguče. Naše srce uvek teži višemu. No ipak, oni, koji ljube svoj narod, koji vole ovu državu, uvercni su u tome, da se ne da sloboda naroda uzdržati bez rada i života, pa če bai radi toga sa zadovoljstvom i ponosom ogledavati se na uspehe svoga rada, a da im neče biti žao žrtava, koje »u u tu svrhu doprineli, ma da su često pu* ta bili upravo prisiljeni, da prionu na rad za svoju državu; ma da su često puta klecali pod teretom dužnosti. Ta oni su dobro znali, a znaju jaš i da* nas, da smo dužni sve to raditi, da osi*
guramo svoju slobodu, svoju državu, koja nam pruža sve uslove za nesme* tani narodni razvoj.
Za one, č!jc jc srce napunjeno gor* činom, čitavo delo oko narodnog i dr* žavnog ujedinjenja, oko osnutka naše države, jest slabo i inanjkavo, jedna malenkost bez veče vrednosti, a to za* to, jer se nisu ispunile njihove nade i želje. Ovakovi, sasma jasno, ne učine ništa dragovoljno za državu, ne dopri* naša ju toj državi nikakovih žrtava, ali uvek i uvek od ovc države nešto fcraže. Ovakovi neče nikada biti zadovoljni, jer naša sloboda, naša država, bila im je i biče uvek neka zapreka u njihovim pritajenim nastojanjima.
Dvanaest godina! Dosta veliko do= ba u životu pojedinaca, ali jedna ništi* ca u životu naroda. Pa ipak i ovo doba od dvanaest godina dovoljno je, da narod, u koga je moralne moči, uz* mogne u ovom razdoblju sa svojim radom i ispunjenjem dužnosti da stvori velika deia, koja mu omogočuju ure* deni državni život. Nema li u narodu tih moralnih sila, onda je neminovno, da takav narod vodi svoju državu do raspada — propasti.
No mi, Jugosloveni, možemo s po* nosom istaknuti, da u našeg naroda ima obilno moralne snage. To nam je dokazalo minulih dvanaest godina, u koje su doba baš ove moralne snage pridigle i pokrenule uspešno delo skraj* nje požrtvovnosti za ovu državu. Da* nas s ponosom možemo naglasiti, da se jc unatoč svima raz rožnim .silama, bilo ovde kod kuče, bilo u tudini, ova država održala i održače se.
Moralna snaga našega naroda tako je velika, da je ona odbila sve napa* daje naših neprijatelja i hametice uni* štila njihova zaplotnjačka nastojanja. (»ranice države stoje i ostajače tako dalje intaktne, jer na njima stoji bud* na straža Sokolova. Ove granice mogu se samo pomači napred, a nikada na* trag. Ove granice mogu se ustaliti sa* mo onde, gde prestaje naša materinja reč!
I na ovogodišnju obletnicu dvana* este godišnjicc vlastite, ujcdinjcnc i slobodnc države, jugoslovensko Sokol* stvo uzdignute glave i vedra čela može otvoreno reči, da jc ono u tom pogle* du najviše žrtvovalo i da je baS ono svojom požrtvovnošču i ljubavi ju do ovc države mnogo pripomoglo konsoli daciji prilika u državi.
Spomen na teško doba sužanjstva, koje smo proživljali u tudinskom rop* stvu, sllf nas da podvostručenom sna* gom prionemo na rad oko usčuvanja slobode naše države.
Po ovoj slobodi doči če sloboda i onoj našoj tužnoj brači, koja danas muku muče pod tuđinom.
Zato jugoslovensko Sokolstvo baš na dan obletnice stvaranja naše drža* ve ponovno naglasu j e, da če ostati verno svome glavnome principu, a taj jest, da neumornim, požrtvovnim ra* dom podigne snagu naroda, da ovaj bude posvema siguran ne samo u svo* me samoodržanju, več da bude spre* man i za onaj čas, kada bi trebalo spa* savati materinju reč na čitavoj terito* riji, gde danas žive naša brača.
Jugoslovensko Sokolstvo nikada neče zaboraviti ovu svoju braču, sva= kom če zgodom misliti na njih. Ali uvereno, da im spas i sloboda može doči samo od današnje ujedinjene dr* žave, ostati če verno svojoj državi, svome narodu, a uvek na budnoj stra* ži protiv svakog neprijatelja, koji bi pokušao da ili napadne granice ili da dirne u integritet naše države.
DR. IGOR VIDIC (Beqgrad);
Sokolski ideali
Sokolski ideali, visoki i ponosni temelji slovenske sokolske ideologije, osnovna su životna načela, čvrsta ba* za svetovnog shvatanja i tumičcnja etičkog smisla života i prirode.
Pomoču njih uče i usavršavaju svoj životni karakter hiljade i hi’jade sokolskih duša, pripadnika s>v4i icate* gorija te veličanstvene organizacije, koja blešti u sadašnjem pokvarenom veku sjajem svog nesebičnog idalizma. Redovi članstva preudešavaju i saobra* zuju svoje gledanje na svet u smislu i prema pravcu sokolske ideje, u blista* vu zoru života naše omladine plamti Tyršev duh kao zlatna sunčana vatra i naši najmanji i najmladi — naša deca — vrebaju prva životna shvatanja jas* nim i nevinhn očima kroz svetlu priz* mu sokolske vere.
Danas, kada je sveopče životno osečanje i delovanje mehanizovano i klasifŽkovano, kada se plač« i prodaje i suza i smeh i osećaj po odredenoj tarifi, kada lažni proroci i nadrUekari ugušavaju dušu čoveka otrovnim gaso* vima svoje patološke mašte — potreb* ni su nam više nego ikada sunčani. vedri, radni i večiti ideali, kako ih je zapisao u naša srca naš veliki voda.
Vasskrs, preporodenje čiste i ne* pokvarene čovečnosti, novo roden j e više duševnosti, verovanje u bolju etičku budučnost eovečjeg rada danas traži neminovno svu snagu, svu topli* nu naših sokolskih srdaca i duša, onu idealnu jelinsku harmoniju duše i tela, koju može da stvori jedino sokolska škola života — naša vežbaona. Ovde se izgraduju mišiči i karakteri, ovde se čeliči telo i duša. Tko ni j e prošao broz tu sokolsku životnu školu, nije prodro u sokolsku ideologiju u svojoj najčiščoj suštini.
Životna snaga sokolske ideologije, naših sokolskih ideala, ogromna je. To zna svaki onaj, koji se je u bes* nom vrtlogu našeg vremena borio za spasavanje svoje ličnosti, za spasava* nje svoga ja. U tegobnim i gluhim sa* tovima avetinskih noči, kada se ugasi i poslednja buktinja znanosti i sveta vatra filozofije, zaplamti duboko u srcu usamljenog borca nepobedni, sjej* ni plamen sokolskih ideala, koji ožari mračne misli i uspravi umorno sagnuto čelo.
U tajnim praiskonskim hramovima velike prirode rodene su klice sokol* ske životne filozofije, u umovanju i etvaranju večito mlade zem'lje sniva njihov početak i kraj. Iz najdubljih ponora zemaljske utrobe pa do sun* čanih višina i neshvatljivih bajnih vi* dika vasione penju se sokolski ideali, iskristalizovane sanje svega čovečan* stva, ikoje je genija!ni duh čoveka for* mulisao u lapidarnc reči:	Jednakost,
bratstvo, sloboda!
Rođene u blistavim nezaboravnim snovima prvog zemaljskog proleča, u sunčanoj, toploj mašti jonskih pesni* ka*mudraca, vaskrsle su u velikim isto* rijskim danima velike francuske revo* lucije, gde su največi i najbolji lapi* damini zakonima obeležili čovečan* stvu put i pravac buduenosti. Kao So* koli osečamo svu velieinu i grandiozni! dubinu tih reči, no naše slovensko srce napunjuje ih naročitom našom topli* nom i žarom, koji uzdiže naročito fi* lozofski pojam bratstva ti srdačnu sferu prisnog i zbiljnog pobratimstva — do groba, do smrti.
Soko stoji na bazi tih svojih ide* ala u areni čovečanskog napretka, jak i gord, naoružan štitom idealizma i mačem pravednosti. A njegova radina, muška i ponosna ljubav, koja obuhva* ta celi svet, a naročito slovensku za* jednicu, obrača se najtoplijim žarom svojoj rod noj zemlji, noseči joj mi* ris \ sjaj svih svetskih dobftra i snova. U rodenoj zemlji cveta drvo njegove ljubavi u sjajnim belim bokorima cve* ča, tu mu rada misao i srce najplcme* nltlje osečajc.
Iz te sokolske ljubavi, koja je još za vreme robovanja i ratovanja, ^ za vreme svade i lutanja tiho i nečujno gradila i stvarala novu generacij u svesnih, jasnih i gordih karaktera i
duša, vaskrsla su i' narodna borbena gesla sokolskog nacionalnog osečanja, gesla, koja prate sokolski život od ko* levke do groba:
U mislima otadžbina, u pesnici sila, u srcu odvažnost!
Visok i smeo je let sokola, visok
0 plavetnom nebu začrtan mu jep ut.
1 kad zaikliktaju jata tih naših sivih, budnih stražara nad planinama i po* Ijima, nad rekama i ponorima do si* njeg slobodnog našeg mora, u srcima
Danas, kada slavimo ovaj veliki i svetli praznik našega naroda, našega Sokolstva, u mislima mi se ukazuje jed* na epska i slavna prošlost, a pred oči* ma mi se stvara u dalekim perspektiv vama velika budučnost našega naroda.
Kroz tu slavnu prošlost i veliku budučnost, kao životna nit vijuga ide* ja, koja je vizionarski provejavala ve* like umove, koja je davala božansku moč junacima u rovu i ulevala snagu porobljenom, koji je umirao na vesa* Hma.
Ta životna nit, ta slavna prošlost i velika budučnost, to je Sokolstvo, koje je rodeno kad i naš i ceo sloven* ski narod, samo smo ga spoznali onda, kada je trebala da bude ostvarena ide* ja našega narodnog jedinstva.
Sokolstvo je sinteza naših iskon* skih nacionalnih težnji, koje je neu* mitnost istorije ispolinskim i zajednič* kim narodnim žrtvama načinila stvar* nošću.
Sokolstvo je od svoga početka za* jedničko, jugoslovensko*slovensko, jer ga je stvorila slovenska narodna duša, i svi pokušaji, da se Sokolstvo stavi •j službu onoga, što ono samo u svojim nrincipima negira, padalo je. pada i Dadaće pred istorijsfkim imperativom integralnog jedinstva našega naroda.
Sokolstvo je jače od ljudi, ono se ne može podrediti ničijoj volji, jer je '>no ideja, čije su konture jasno obele* ione. Ono je narodno i može da slu* i i samo narodu. Podredeno separatnim eiljevima, ono nije više Sokolstvo.
Radi toga je ono od onoga dana
Kao što imitacija nije nikad ravna uzoru, niti prevod originalu, tako ni naše jugoslovensko Sokolstvo neče moči nikad da zadobije onaj značaj i onu važnost u našem narodu) koje je čehoslovačko Sokolstvo imalo i ima kod brače Čehoslo vaka —a ako se ono i dalje bude razvijalo u senci snažnog i u svima pravcima razgranatog čeho* slovačkog Sokolstva
Brača Čehoslovaci stvarajuči svoje Sokolstvo slušali su otkucaje srca svo* ga naroda, unosili u svoj program tež* nje svoga naroda, bili sa njim u stal* nom kontaktu i u koliko se čehoslo* vački narod podizao nacionalno, kul* turno i ekonomski, u toliko je raslo, širilo svoj program i bogatilo se d nje* govo Sokolstvo. Ono je ukratko iz* raslo iz srca i duše čchoslovačkog na* roda i to sve od malenog semena do sadašnjeg 70godišnjeg džina. Zato kad pogledate čehoslovačkog Sokola, vidite da mu njegovo Sokolstvo liči, da mu je ono svojstveno, da se on u njemu prirodno oseča. Poglediajte ka* ko mu stoji sokolsko odelo, prema nje* govom ukusu krojeno; kakva mu so* kolska svest bije iz očiju; tka.ko je po* nosan na svoje sokolsko delo? I to s pravom! Visoki stil i rcčnik čehoslo* vačke sokolske štainpe, nije preteran, on odgovara stvarnosti, on je simpati* čan i opravdan.
Da bi naše jugoslovensko Sokol* stvo dobilo analogno značcnje u na* šem narodu i postalo stvarna činjenica i potreba narodnih masa, ono mora da upotrebi istu metodu, koju je u svome razvijanju upotrebilo i čehoslovačko Sokolstvo.
Posle mnogogodišnjeg lutanja i do* slovnog podražavarija sa radošču mo* žemo konstatovati, da smo na jednoj srcčnoj prekretnici, da lagano dolazi* rno k sebi, da poznajemo sebe i da naše jugoslovensko Sokolstvo kreče jedinim zdravim i spasonosnim putem — od svoga naroda >— ka svome na* rodu.
Prve pohvalne znakove ovakvoga spasonosnog pokreta, koji nas vodi ka •vgradnji izrazito našeg Sokolstva, koje če odgovarati potrebama i psihi našega naroda, vidim u osnivanju na* ših seoskih sokolskih četa. Na I. sve* sokolskom sl c tu Sokola kraljevine Ju*
tih neumornih čuvara rada se i obnav* lja zavetna misao branioca — borca: Čuvam te, Otadžbino!
Visok i smeo je let sokola*ptice i smeo je let sokolske duše, duše, koja prati zvezde i sunca. Duboka je lju* bav našeg sokolskog srca, duboka kao snažni koren svetih lipa naših sloven* sikih gajeva.
Iz zemlje za zemlju tako shvača i tako slavi sokolsko srce narodnu sla* vu prvog decembra, jer su največi ra* denici kod podizanja ovog sjajnog zdanja — sokolski ideali!
i časa, kad je proglašeno političko je* dinstvo naše države, ostalo do danas konzekventno na bazi integralnog Ju* goslovenstva, koje je pre jedanaest go* dina proklamovalo.
Sokolstvo se ne može udaljiti od te baze, jer ona njemu nije nametnuta, nego je to samo jedan od ostvarenih njegovih ideala.
Sokolstvo nije samo vežba tela i duha, ono je misija, a gimnastički ri* tam, je ritam narodne duše, koja se uzdiže za savršenstvom u svima prav* cima.
Sokolstvo je opšte, jer njegovi de* mokratski principi ne poznaju materi* jalnog bogastva, ono je nasušni hleb potreban nama svima.
Sokolstvo je narodna snaga, jer oruža narod najmočnijim oružjem — oružjem duha i nacionalne svesti.
Svi mi, mali neznatni i smrtni, sa* mo smo vojnici jedne ideje, jedne ve* like misije, koju je istorija namenila Sokolstvu. Mi smo prolazni, a Sokol* stvo je večno.
I danas, kada opšta radost potre* sa našim srcima, kada sav jugosloven* ski narod slavi dan svoga Vaskrsenja, prenesimo se na časak mislima na one milijonske misionare Jugoslovenstva, čije su kosti razasute uzduž i popreko diljem naše lepe i prostrane Otadžbine, uzdignima naša srca, a u dušama za* palimo im sveču i zavetujmo se, da čemo biti i ostati čuvari tih istorijskih tekovina, da čemo i ostati pravi So* koli!
goslavije u Beogradu, najviše su me uzbudile tačke, koje su izvodili naši seljački Sokoli. Oni su me iznenadili, oni su mi imponovali! Gledajuči nji* hove, ma da još nespretne, ali ipak složne pokrete, ono šarcnilo naših na* rodnih nošnja, koje daju stvarnu sliku našeg naroda, ja sam osetio da je to nešto moje, nešto naše. Da je ,to So* kolstvo, koje nam naši seljaci Sokoli tako oduševljeno prikazuju, beskrajno blisko svima nama koji gledamo, da nam je srcu drago, da ga volimo. Po* sle uspelo odvežbanih vežbi, kada su naše seoslke čete pračene iskrenim odobravanjem odlazile sa stadiona, i nehotice sam se uspravio na svome sedištu, grudi su mi se jače nadimale, srce mi je bilo ispunjeno ponosom. Ovo je uspeh! Ovo još nišam video na našim sokolskim sletovima i u ovo* likom obimu! Ovo je naše, naše So* kolstvo!
Eto, u tom pravcu treba nastaviti, na tom temelju treba dalje izgradivati. Naše melodije, naše vežbe, pa makar one bile početničke, nesavršene, pro* ste i jednostavne, ali naše; proizvod našega st varan ja; one če nam biti u tom slučaju bliže, pristupačnije shvat* ljivije — i u toliko milije. Kao što svaki pedagog, ako hoče da uspe, mo* ra da počne sa nivoa na kome stoje njegovi, pitomci, tako i naše Sokolstvo mora da počne od stvarnog stanja na* ših masa. Ne sme se tii doči odmah sa sokolskim integralima, sa prime* nom celokupnog sistema, sviju odelja* ka složene organizacije i t. d., nego sa stvarima lako razumljivim, jednostav* nim, da se takvim radom stvori najpre ljubav i interesovanje, kao najvažniji elementi za dalji uspešan rad.
U seoskim sokolskim četama ovo je več donekle sprovedeno treba sa* mo produžiti dalje, promišljeno i paž* ljivo.
Pokret seosikih sokolskih četa sma* tram kao snažan mladak, izbojak iz presadenog sokolskog stabla, ali mla* dak koji nosi karakterne znakove akli* matizacijc i adaptacije na naše prili* ke, zato vidimo, da on uspešno buja, kako u svojoj krajiškoj postojbini, tako i u Zagorju, Hercegovini pa i na Vardaru.
Snažno je naše tlo i ovi mladi ra* sadi seoskih sokolskih četa mogu za duži niz godina crpsti hranu iz svoje sopske zemlje, iz narodne gimnastike, junačkih igara, lake atletike, prostih vežaba, različnosti i t. d. Vreme je pred nama, usavršičemo se, glavno je da je put pravilno izabran. Tyršev so* kolski sitem toliko je obimna i pro* strana šuma, da se iz nje može dobiti najraznovrsnija grada, kojom se mogu zadovoljiti sve potrebe — samo treba umeti prema prilikama pravilno izbi* rati.
Uvodeči, naš narod u cvetni vrt slovenske sokolske ideologije, koji je zbirka najplemenitijih čovečanskih i slovenskih težnja i nastojanja, osta* vimo ga, da prema svome ukusu i po, trebi bira i presaduje pojedine biljikc i stvara svoje sopstvene vrtove, koje če isa večom ljubavlju da neguje, nego
Sokolski i pobratimski (trezve* njački) pokret bio je još pre rata u najužoj medusobnoj vezi. Nije to pu* ki slučaj da je prvo sokolsko i pobra* timsko društvo u Bosni i Hercegovini osnovano istoga dana, u istom mestu i to kao zajednička organizacija. U god. 1893. tadašnji oduševljeni omla* dinac višoškolac, a sadašnji naš odlični i zaslužni dugogodišnji nacionalni rad* nik dr. Risto Jeremič, osniva u svom mestu irodenja, u Foči, Sokolsko*po* bratimsko društvo, kome je zadača da budi nacionalnu svest medu svojim članovima i da provodi moralnu i fi* zičku regeneraciju svojih članova. So* kolskim vežbama podiči če fizičku snagu svojih članova, a uzdržavanjem od poroka, a naročito od alkohola, podiči če ih u moralnom pogledu. To društvo nije ni počelo svoje delovanje, jer su tadašnji upravnici bili svesni opasnosti, koja im preti od ovakovog nacionalnog pokreta. Za to je društvo odmah zabranjeno i prošlo je punih 10 godina da se ne osniva ni jedna slična ustanova. No ova anatema državnih vlasti nije mogla dugo trajati. Godine 1903. osniva se Obilič« u Mostaru, a za njim naskoro se osniva ju srpska sokolska društva i u drugim mestima, a isto tako i pobratimska. Sad to nisu više zajedničke organizacije, ali medu njima postoji najuža veza.
U Bos. Krajini, gde su Pobratimi naročito medu težacima. uhvatili naj* večeg maha, sav pobratimski rad ima da se zahvali odličnom nacionalnom radniku. sokolskom prvaku toga kraja bratu Vladi Maliču, koji ne propušta ni jednu priliku, ni jedan praznik, a često puta ni radni dan, da ne obide Razboj i ostala sela i tamo organizujc Pobratime, koji su u isto doba i seo* ski Sokoli. Več u god. 1911. prireduje se u Bos. Gradišči vrlo uspeli slet So* kola i Pobratima.
U Hercegovini u isto doba orga* nizuje Pobratime brat Čedo Milič koji sc več tada potpuno posvečuje sokol* skom radu. Tada deluje u Sarajevu Pobratimstvo, a u njemu najaktivnije saraduje mladi činovnik Saveza zem? Ijoradničkih zadruga pok. brat Miloš Dura n koji se s pravom smatra naj* odličnijim ideologom Pobratimstva. On propoveda Pobratimsku misao u tadašnjoj žurnalistici u »Srpskoj Re» či«, »Narodu« i »Otadžbini«. On uče* stvuje najaktivnije u svim pobratim* skim konferencijama i jedan je od vodečih na spomenutoj značajnoj kon* ferenciji u Bos. Gradišči, koja se odr* žala povodom sokolsko=pobratimskog sleta 1911. On je apostol Pobratimstva, a u isto doba, iako nevežbač, odušev* ljen sokolski ideolog. Kao tajnik Srp* ske sokolske župe bosanskodiercego* vačke sa največim zanosom poziva So* kole, da u svojoj sredini obrazuju po* bratimske sekcije i traži od naših So* kola da budu Pobratimi i da se time istaknu i nad ostalim slovenskim So* kolima. U isto je doba medu akadem*
Nekolike pojave primečene na le* tošnjem svesokolskom sletu u Beogra* du, upučuju nas na dublje razmišlja* nje, kako stojimo sa sokolskim vaspi* tanjeni. Jer po onome, kako se držalo naše članstvo u večini — ako hočemo da budemo iskreni i objektivni — ne možemo reči, da je bilo dobro, a me* dutim očekivali smo da ono bude od* lično i prime-rno. Javnost naša — spe* cijalno beogradska štampa, koja je bila na izvoru dogadaja i neposredni posmatrač sokolskih svečanosti — iz* jasnila se o sletu najlepše. Nisu se šle* deli komplimenti i obilno su trošene lepe reči i pazljivo biranc fraze, da se što bolje prikaže ova naša velika na* cionalna manifestacija. Štampa je bila pod utiscima onih prizora, tako reči, omamljena, i u jednom velikom zano* su klicala je od radosti i uzbudenja.
li da mu namečemo gotove uokvirene šablone, koji su stvoreni daleko od njega, koji ne odgovaraju njegovom ukusu i potrebama. Grešili smo do sada, kad smo se ljutili, što ih on nije primao u' celini i tako brzo kao 'što su mnogi od nas hteli.
Zato na kraju opet ponavljam: ošluškujmo otkucaje srca svoga naro* da i istvarajmo izrazito svoje Sokol* stvo. Nemojmo biti samo slabi odjek močnoga glasa brače sa severa, ne upi* rimo samo svoje poglede k njima, ne* go se udubimo u nas same i potražimo nove vrednosti u nama samima, koje kroz naše Sokolstvo neka dodu do svoga izražaja. U bratskom i harmo* ničnom koncertu slovenskih Sokolsta* va, ovako pravi, istiniti i svoji, dopri* nečemo mnogo više njegovoj lepoti i veličini.
skom omladinom pok, Ljubo Mi jato* vič oduševljeni propovednik sokolske i pobratimske misli. Dok Vlado Malič i Čedo Milič rade na terenu, dotle Mi* jatovič i Duran ideološki krče put po* bratimskoj misli. Uspesi ovakog rada dolaze do vidna izražaja na proslavi desetogodišnjice Prosvete održanoj u Sarajevu u septembru 1912. godine. Na toj velikoj nacionalnoj manifesta* ciji, na nedelju dana pre objave bal* kanskog rata težaci Sokoli i Pobrati* mi svojim lepim brojem, svojim sigur* nim istupom pružaju najlepšu sliku organizovane narodne snage. Iz očiju im je izbijala svest dužnosti, koju su najbolje dokazali u kasnijim velikim teškim danima. Na toj proslavi utvr* duju se dalje zadače Sokola i 'Pobra* tima u danima, koji su bili na pomolu.
I Kza vreme rata nalaze se opet na okupu i Sokoli i Pobratimi u »Crnoj kuči« u Banja Luci osumnjičeni radi veleizdaje. I tu za zanosom i pok. Du* ran i pok. Mi jatovič u najbližoj svojoj sredini propovedaju pobratimsku ide* ju i zameraju onima, koji u alkoholu traže olakšanja u onim ifceškim dani* ma. Obadvojica su optuženi kao po* bratimski ideolozi, obadvojica osudena na lOgodišnju robiju, koju obadvojica junački podnose u Zenici, gde su i je* dan i drugi uhvatili klicu teške bolesti, od koje kasnije podležu.
Iza oslobodenja Sokoli i Pobra* timi vračaju se svome radu. Pok. Ljubo Mijatovič, u koliko mu prilike i druge dužnosti dozvoljavaju, nastavlja rad u Pobratimstvu sve do svoje smrti. Pok, Miloš Đuran posvečuje se sav svom Pobratimstvu, sa največim zanosom poziva ma okup sve pobratime da se u času, kada su ostvareni naši ideali, kada smo sc oslobodili od spoljašnjih neprljjatelja, oslobodimo unutrašnjeg neprijatelja:	»alkohola«. On polaže
največu važnost na pobratimske orga* nizacije. Da se poslužimo njegovim rečima: »On je uveren da ч5ето, izlu* čivši iz mase našega težaka ono što još nije zatrovano i upropasčeno pi* čem, i to organizovavši, pretstavljati jednu moralno čvrstu organizaciju, koja če biti izvor nove snage i zdra* vije rase, sposobna za borbu i održa* nje.« I jedan i drugi od ovih pobra* timskih sokolskih ideologa podlegoše na žalost u cvetu mladosti kao žrtve teških patnji za vreme rata. Oni osta* više svome potomstvu u amanet da u isto doba služe sokolskoj i pobratim* skoj misli. Amanet tih naših odušev* ljenih ideologa prihvatilo je naše da* dašnje Sokolstvo. Mi smo uzeli u svoj program rada da propovedamo trezve* nost u sokolskim redovima. U tom radu moramo da ustrajemo i da ispovedamo svugde i na svakom mestu, da samo trezveni Sokoli mogu potpuno da vrše svoju sokolsku dužnost. Takim svo* jim radom najbolje i najpotpunije če* mo vršiti svoju sokolsku dužnost, jer bez trezvenosti nema Sokolstva.
Stupci pojedinih listova bili su naki* čeni najlepšim nizom reči, koje su za* grevale i palile kao najuzvišenija pes* ma. U takvoj jednoj atmosferi nicali su članci u listovima. puni sjajnih i blistavih rečenica, koje su sa nočnim čarobnim osvetljenjem na Terapijama stvarali slike iz dečjih priča i bajki.
Tako su sokolske svečanosti uzbu* dile ceo Beograd i prestonica jugoslo* venska bila je tih dana sva u znaku nezapamčenog zanosa. Valja ovom vanrednom duševnom raspoloženju, koje je bilo zavladalo prestonim gra* dom, dati pravu meru i označiti nje* govu vrednost. Polažemo naravno do* sta na to, ali treba uzeti u obzir otkuda je sve to došlo i pronači uzroke ovim tako velikim ovacijama izraženim So* kolima. Treba se upitati, da li smo baš mi i jedino mi, sami sobom, svojim
radom i držanjem izazvali one burne manifestacije ili je tu bilo još nešto drugo, van nas, što je delovalo na štampu i osvajalo prestoničko stanov* ništvo. Na to pitanje odgovara se, da je ovo bio prvi veči sokolski skup u Beogradu i da ni štampa ni stanovni* štvo nisu imali prilike ranijo da v ide sokolske javne nastupe u ovako veli* kim razmerama i da je broj zadivio pa i sam stadion sa svojim ogromnim i veličanstvenim tribinama izazivao uti* sak neeeg grandiozno«, pa onda i samo Sokolstvo kao takvo, uvek milo i sim* patično Beogradu, kao nacionalna or* ganizacija, čini'!o je da ga Beogradani prime toplo i pozdrave srdačno. Sama ustanova Sokolstva bez ičeg drugog, krčila je sebi put ka srcu prestonič* kog sveta. Sve to skupa mnogo je višo činilo, da se Sokoli onako dočekaju i onako o njima piše i oseča, nego što smo mi sami to zaslužili.
Mi ne trebamo ni malo da se varamo u proceni tih uspeha, koje nam je štampa pripisala i da na osnovu tih komplimenata, koji su stvar brzih i površnih posmatranja, pravimo kom* binaeiju za naš buduči rad. Beograd* ske svečanosti pokazale su nam samo to, kolike simpatije uživamo i koliko je ovde potgodno tlo za naš rad i raz* vijanje sokolske misli. Moramo da ostavimo na stranu, kao lepe uspome* ne, sve te oseča j e i raspoloženja, pa da dublje udemo u suš dnu stvari, da zaronimo u stvarnost, kakva se ona pokazuje u očima nas samih. Mi mo* ramo biti sami sebi sudije i izreči ob* jektivan sud o onome, što se dogadalo u senci onih blistavih svečanosti i u vihoru ozbudenja i oduševljenja. Mo* ramo sc pozabaviti nelkim činjenica* ma i pojavama, koje zasenjuju lepu sliku našeg Sokolstva. Sa tim pojava* ma moramo se pozabaviti kao sa bole* šču, ko j oj treba pronači lek i otklo* niti je što pre, ikako se ne bi razvila i zahvatila ceo organizam. Ako imamo dovolj no snage da priznamo naše ma* ne i nedostatke, moči čemo da ih se oslobodimo i da snažno razmahnemo krilima u zračne višine stremeči našim uzvišenim eiljevima. Stoga j nije na* mera ovim rctcima optuživanje ili okrivljavanje nekoga, ovo je samo ukazivanje na nemile pojave i poziva* nje svih da ih popravljamo i otkla* fcjamo.
Slet je ogledalo naše brojne snage i moralne jačine kao organizacije, ko* ja ima narod da vaspitava i usavršava. Duh naše organizacije najvidnije se izražava na tim velikim i mnogobroj* nim našim skupovima. Hiljade i hiljade pojedinaca steku se tu sa svih strana, da izraze jednu misao, jedan osečaj, jednu želju, jedan cilj. Savršen red, iepo držanje, precizna nastupanja na sletištu, tačnost, revnost, povorke, sa* vršena organizacija svih poslova oko izvodenja raznih priredbi i kao kruna svega, ona nepokolebljiva disciplina, koja treba da dominira nad svim tim našim manifestacijama i nadvišava sve kao kruna uspeha — sve to na sletu se ogleda i sve to skupa 'očrtava našu pravu sliku. Na sletu se izražava največi domet naših sposobnosti > or* ganizatorskih moči vladanja masama i držanja istih u jednoj iruci, što i čini Sokolstvo tako važnom i značaj* nom organizacijom. To je ono, što največma imponuje i daje osobitu vrednost našoj organizaciji. Kao kakva armija najbolje vojske, stoje sokolski odredi pod komandom brata načelni* ka spremni i gotovi na sve podvige po njegovoj komandi!
Na našem prošlom sletu sve ovo nije bilo kako treba i to je ono, našto treba skrenuti pažnju svih sokolskih radnika. Držanje članstva u opšte nije bilo na potrebnoj višini, za vreme po* vorke bilo je članova u odori po hote* lima za stolom kao posmatrači, na sle* tištu nije bilo dovoljno reda, na vežbe se dolazilo sa zakašnjenjem i jednoga dana izosiao je ogroman broj članova sa vežbe (oko sedam stotina, kako je brat S. V. u »Sokolu na Jadranu« iz* neo), u stanovima i logorima vladao je nered, a nadzor je bio vrlo slab, kučni red se nije ni malo poštivao. Ukupno uzev, disciplina se gotovo bila izgubila, kao da je nije ni bilo. I kad od vežbe izostane jedna tako velika masa vežbača, kad brača zanemare tu svoju osnovnu dužnost u tolikoj meri, onda je to pojava za žaljenje i razmiš; ljanje. To je znak da svest o dužnosti kod njih nije bila razvijena, da ljubav prema Sokolstvu ne postoji i da je di* sciplina pala. Kad i svest o dužnosti i ljubav prema Sokolstvu nisu mogle da dozovu da izvrše svoju zadaču, onda je disciplina trebala da ih uputi onamo, gde ih dužnost sokolska pozi* va. Ali ona je bila slaba i nemočna da to učini, što znači, da je oskudica so* kolskog vaspitanja kod ove brače ve* ; lika, a gde vaspitanja nema, ne može biti ni pravog sokolskog rada.
Stoga je sokolsko vaspitanje sada pitanje prvog reda. Njemu se mora posvetiti puna pažnja. Ono mora zain* teresovati sve naše redove, a na prvom mestu vodstva. Problem sokolskog vaspitanja jeste najvažniji problem sadašnjice. Valja priznati, da je danas vrlo teško vaspitavati, jer je današnji život ispunjen i prepunjen pojavama, koje ne samo da smetaju vaspitavanju, nego ga direktno uništavaju. Ali na Sokolstvo se sada upiru oči sa svih strana i polažu velike nade i ako ono
VOJISLAV BOGIĆEVIĆ (Tuzla):
Sursum corda! . . .
DR. MIH. GRADOJEVIĆ (Beograd):
Ošluškujmo otkucaje srca svoga naroda i st varaj mo izrazito svoje Sokolstvo
*
DR. VOJISLAV BES ARO VIČ (Sarajevo):
Sokolstvo i trezvenost
DURA P. BRZAKOVIĆ (Beograd):
Jedna napomena
ROSI J A - FONSIER ♦ DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE ♦ BEOGRAD
Budyšin, „Serbski dom“
hoče da odgovori svoj oj visoko j zadaći i opravda te nade, onda smo svi pozva« ni da se pozabavimo pitanjem sokol« skog vaspitanja. Moramo nastojati svim snagama da disciplinu dignemo na onaj stepen, na kome ona treba da je; da razvijemo svest o dužnosti i ljubav prema sokolskoj ideji.
Sokolska disciplina — koja u naj« prostijem obiiku izražena, ne pret« stavlja u stvari ništa drugo nego po« služnost, onu nepokolebivu žrelu, po« služnost iz ubedenja — treba da pro« žme sve sokolske redove od vrha do dna, da obuzme celo naše biče tako, da upravo zaboravimo na sebe u vr« šenju sokolskih dužnosti. Naš rad mo« ra u sebi imati nečeg apostolskog i misionerskog, jer ideje prodku -ui mase samo pomoču nesebičnih propagatora. Moramo biti nadahnuti onom dubo« kom verom u svoje ideale, verom, koja neče dati da stanemo na pola
Lužičko«srpsko Sokolstvo slavilo je
9.	novembra o. g. desetgodišnjieu, ot« kako je u srpskoj Lužici osnovano pr« vo sokolsko diruštvo. U toku od 10 godina Sokolstvo se je medu Lužičkim Srbima veoma lepo razvilo tako da danas, pored matičnog društva u Budy« sinu, postoji več 19 društava. Dva su bila osnovana u oktobru o. g. Sviju 20 društava organ izovanih je u tri župe (istočna, zapadna i severna), koje tvo« re savez — Lužičko«serbski Sokolski Zwjazk — sa sedištem u Budyšinu.
Srpska Lužica
Pre deset godina, kad se je u srp* skoj Lužici osnivalo prvo sokolsko društvo, niko pak nije mislio, a što više, nije ni mogao verovati, da če So« kolstvo u maloj i neslobodnoj Lužici rasprostrti tako duboko korenje i da če buditi narod iz njegovog sna. Da« nas su sokolska gnezda savijena po
tsvim večim krajevima saske i pruske Gornje Lužice i nema skoro sela, gde se do danas nebi održala veča ili rna« nja sokolska priredba.
Tokom svog desetgodišnjeg op« stanka lužičko=srpsko Sokolstvo pri« redilo K dva velika sleta. Prvi se je održao g<xj. 1924. u PanČicama (nem. Panschwitz), a drugi u Wulkem Čisku (nem. Zeisig). Treči održače se kao jubilarni slet do godine u Radworu (nem. Radibor) u Saskoj. Za taj slet vrše se več sada velike pripreme.
Prvi počeci Sokolstva u Lužici bili su veoma tcški. Organizacija nije ima« la ni novaca, ni sprava i, pored Nema« ca, pojavili su se protivnici novo g po« kreta eak i u vlastitom narodu. Danas, posle deset godina, i u tom je pravcu
puta. Moramo imati ljubavi prema
ideji kojoj služimo, ljubavi koja za« grejava, krepi i uzdiže duh da neklo« ne. Mi smo primili jednu svetu duž« nost i prihvatili se jednog uzvišenog dela pa moramo biti svesni toga i ozbiljno. ne žaleči truda, zapeti da rad na vaspitanju uzme široke razmere i življi tempo. Moramo nastojati, da naša organizacija bude jedna kompakt« na zajednica i čvrsta celina, koja sves« no vrši svoju visoku zadaču i sa lju* bavlju ispunjava svoje dužnosti. Njen se uticaj u iživotu mora osetiti, a njen značaj u javnosti uvideti i oceniti. To se može postiči samo dobrim sokol« skim vaspitanjem. Stoga pridimo tome poslu što pre i što složnije. Prosvetni i tehnički odbori neka se u ovoj akciji udruže i stvore što prisniju vezu i sa« radnju, kako bi zajedničkim trudom postigli što bolje rezultate. Nastojmo, da Sokolstvo zaista bude škola vrlina.
mnogo bolje. Savezni načelnik tirat Jan Meškank, učenik češke sokol* ske šlkole, pored podnačelnika bra« te Arnošta Barta ml., Jana Melt>ke, Jurija He.rnašta i dr., veoma dobro vo« di tehnički rad lužičkog Sokolstva. Idejni vode pak su savezni starešina br. Jakub Sajba i urednik saveznog or« gana »Sokolske Listy« br. Mkhal Naw« ka sa lepim brojem požrtvovnih sarad« nika. Administrativnu stranu organiza* cije uzorno vodi br. Gustav Janak, sa« danji savezni tajnik i blagajnik.
U Nemcima ima još uvek lužičko« srpsko Sokolstvo oštre protivnike, ko« ji sa bogatim sredstvima medu Lužic« kim Srbima osnivaju nemačko«nacijo« nalna telovežbačka i sportska društva, pa i bojna, kao Stahlhelm i dr. Cilj je tih nemačkih društava uništiti mladu sokolsku organizaciju, jer u njoj vide »eine allslawische Kriegerorganisation«. Medu vlastitim narodom broj protiv« nika veoma je opao, samo tu i tamo nastupa još koji mladi katolički sve« štenik protiv Sokolstva, medutim ve« čina lužičko«srpskog katoTičkog sve« štenstva barem čutke odobrava sokol« ski pokret, jer jedino u njem vidi pra« vi rad i istinitu čežnju za očuvanje malobrojnog lužičko«srpskog naroda. Ima čak i takvih, koji naročito sada, kada je napustio Budyšin jedan od naj« večih protivnika Lužičkih Srba, nemač« ki biskup dr. Schreiber, javno i odu« ševljeno zagovaraju sokolski pokret. Opasnost, da se lužičko«srpsko Sokol« stvo rascepa, vešto je otstranjena i ima znakova, koji govore, da lužičko Sokolstvo ide svojim pravim putem. Tyrševa sokolska misao uživa danas medu lužičko«srpskim narodom ugled, kakvoga Sokolstvo posle desetgodiš« njeg postojanja nije doživelo još ni u jednom slovenskom narodu.
Razuljivo je, da lužičko«srpski so« kolski pokret ne možemo uporedivati sa životom pojedinih slovenskih sokol* skih saveza. U Lužici radi u Sokolu u glavnome omladina. Veliki broj odu«
ševljenog sokolskog naraštaja dokaz nam je, da če se sokolska misao medu Lužičkim Srbima još lepše razviti u korist celog Slovenstva.
Lužičko«srpsko Sokolstvo, koje je prožeto Tyrševim naukom i pravom slovenskom miši ju, zaslužuje našu sve« stranu pažnju i pomoč. Putovanjima po srpskoj Lužici upoznavati lužičko« srpski narod, od velikog je moralnog značaja. Priredivanje predavanja, lu« žičko«srpskih večeri i skupljanje pri« loga za prvi Sokolski dom u Lužici, dužnost je svakog slovenskog Sokola.
U budučnost lužičko«srpskog So« kolstva ne smemo da gledamo s nepo« verenjem, kako to mnogi čine, več mu svakom prilikom moramo bratski pru« žiti naše ruke u pomoč. Sokolska mi«
sao danas je lužičko«srpskome narodu zvezda Danica i narod, koji se skupi j a pod svojom plavo«crveno«belom sokol« skom zastavom, gleda u nju največim poverenjem.
Usprkos čestim i ostrim napada« jima velenemačke štampe, ostalo je hi«
žičko Sokolstvo verno ne samo svome narodu, več i Slovenstvu. Njegovo sa« radivanje i brojno učestvovanje na raz« nim čehoslovačkim, poljskim i jugoslo* venskim sokolskim sletovima, najlepši je dokaz duha, koji u njem vlada. Sa« mo onaj, koji poznaje položaj lužičko« srpskoga naroda, naroda, koji nema ni
I.
Površno, dosta puta skoro pogreš« no, razumevanje sokolske misli pro« uzročilo je to razmatranje ryrsevoga članka »Naš zadatak, smer i cilj«. Ka« dagod sam sam u sebi premisijao taj članak, uvek i uvek našao sam u njo« mu ne što novoga — nove stvari, nove misli. U istinu sam dosao takoder do toga uverenja, da je taj članak s maj« storskom rukom izvedena gradevma, ne samo sokolskog programa, vec da je to naročito majstorski podignuta gradevina velikog hrama naših narod« nih težnja i čuvstvovanja.
To je gradevina priprosla, na po« gled tako jednostavna, ipak veoma bistroumno delo. ali trezno »zvedena u priprostoj, mladenačkoj renesansi. Postavljena je na čvrstom, nepomič« nom temelju znanstvenih spoznanja, svaka reč je tu granitna kocka, kocka dobro odmerena, premišljena i polože« na na pravo mesto. Svaku re^ tu treba pregledati, jer svaka ima tu svoje zna« .jen je, u vezi sa ostalim često naročito dobro smišljen smisao.
Tako sestavljen cco taj članak, čija je svaka reč •svedokom, da ga je piisao filozof, filozof u pravom, punom smislu reči. Iz toga članka^ govori nam mudrac, keji je video i našao u istoriji čovečanstva mnogo neoborivih istina, čiju je vrednost i značenje sam iskusio vlastitim životom; iz toga članka go« vori nam rodoljub u naj plemeniti jem smislu reči, rodoljub uznesen goručom ljubavlju prema čovečanstvu, prema svom narodu.
Nije stoga čudo, da taj članak, koji je po učenjaku pisan i potkrep« Ijen dokazanim istinama istorije i pri« rodoslovlja sa matematičnom tačno« šču, do današnjega dana nije našao pravog shvatanja i razumevanja u svim slojevima našega naroda. Potrebnog
jedne osnovne ili srednje škole na svom jeziku, koji nema ni najmanjih jezikovnih prava u nemačkim uredima, narod, koji pati pod naj gorim privred« nim i socijalnim pritiskom, zna da ce« ni vernost lužičko«srpskog Sokolstva prema Slovenstvu. Nije baš lako visoko
dizati zastavu Slovenstva tamo, gde je kroz više vekova na mišljenje naroda uticala germanska misaonost i nemački moral. I zato nemojino da potccnjuje« mo rad lužičko«srpskog Sokolstva več ravnajmo se prema geslu: Vernost za vernost i pružajmo mu svoju bratsku pomoč!
razumevanja nije našao zato, jer je njegov opseg usled svoje dubine, usled vrednosti svojih misli, ostao ne« razumljiv širokim krugovima čove« čanstva.
Ali ipak razumevanje toga članka znači razumevanje ne samo sokolske ideje, več znači takoder: razumevanje vrednosti i značaja našeg narodnog bivstva, znači razumevanje potrebe naše narodne egzistence.
Razumevanje njegovih reči pak uzbuduje u srcu ne samo žar ljubavi prema sokolskoj stvari, več takoder ljubav prema životu, prema nesebič* nom, požrtvovnom narodnom delu.
Smatram za svoju dužnost, da naj« pre to razložim.
U istoriji XIX. veka opažamo u prvim redovima pobornika za slobodu naroda profesore visokih znanosti.
Profesor berlinske univerze I. Fichte u zimi 1807./8. u svojim po« zna'tim »Govorima nemačkom naro« du« i docent freiburgškog univerziteta H r o n i s 1 a v T r e n t o w s ki budili su svoje narode k životu i oslobodenju od neprijateljskog jarma.
Kod Čeha odlučio se je profesor komparativnih umetnosti praške viso« ke škole dr. M i r o s 1 a v T y r š, da svoj narod (s bratskim narodima) pri« vede do višine i uvažavanja njegovih snaga na svetskom poprištu.
lako upravo Tyrš nije ‘bio prvi fi« sozof X!X. veka, 'koji je svoj narod poticao na radinost i ljubav prema slobodi, sigurno je pak prvi filozof, koji je svom narodu izradio detaljan program rada, koji je .potreban za oču« vanje njegove egzistence i znanstveno mu dokazao, što mu je od potrebe, da bi postigao naj viši cilj čovečjili težnja i itako ne samo sam sebe čvrsto osi« gurao u egzistenci naroda, več kao bi takoder postao izd.ašan radnik na ko« rist celog čovečanstva.
II.
»... naša je zadača tu dvostruka. Prva i opšta je ta, da, pred ostalim pozvanim, sačuvamo svoj narod pri onoj svestranoj čilosti, koja ne dopusta, da bi narodi izumrli, pri onoj trajnoj i čvrstoj snazi, telesnom, duševnom i moralnom zdravlju, koje ne dopusta da bi se pokazala kakova izopa'enost i tako kakov zastoj, kakovo nazadnja« štvo, taj najgori, da, iibitačni zločin učinjen narodima.«
»O drugom, naročitom našem po« Iju, u našim čisto stručnim težnjama, pored drugih različitih pa takoder i stručnih, dovoljno je tu toliko: Reklo se je nekoč — i slaže se to s time, što smo rekli u opštem pogledu — da na; rod tnalobrojen kao što smo mi, može, i naročito u tim vremenskim i prostor« nim Gkolnostima, u kojima se mi nala« zimo, očekivati samo dvosiruku sud« binu, da mora naime, ako je neha jan, postepeno da izgine, ali pak, ako hoče da živi, mora se čvrstom i svestranom radinošču izdignuti nad druge.«
»Samo tamo, gde je stvar pošla tako daleko, da se nije treba sramiti i >ojati prispodobe sa celim inostran« stvom, samo tamo se je izvršila zadača u narodnom životu i postigla sva želje« na težnja. Ko hoče manje, znači da neće ništa. Ne vuči se. več u poletu dalje! Pasti ili postiči! Sve ili ništa! Tc razume se, mora tim nastojanjima da bude geslo.
Tu istinu spoznati, neustrašivo joj gle« dati u lice,
i! po njoj raditi, samo to može da nas sa 1.uva i podigne.«
»...takoder na tom polju, gde se rasprostiru bojni redovi svega naroda, čeka novo opšte takmičenje. Kamo su drugi narodi, koji nikada nisu bili spus tani, i 'koji su srećnijim usudom do. speli pred nas, tamo, da, još dalje leži naš zajednički cilj. Tu su sve težnje, tu su sva naša društva opet takmaci jedne misli, a ipak zavidne; svak neka tu bude svakome na izgled i pobudu, i neka svako, želeč s bratskom mišlju pobedu ostalim, napne ali sve snage, da bi za svoju stvar izvojevao pobed« nički venac obesivši ga u zajedničkom svetištu domorodne isto'j'« kao spo> men slave.
Predobro znamo, kako je dug, ka« ko je težak put, koji vodi do 'tog ven« ca. Pa ikomu drago to tumačio bilo ka> ko, s tim još ne tajimo, da gojimo ne« oborivo uverenje, da stvar sokolska, uzdižući misao nad svakidašnjosti i sama več u zasnutku uznešena nađ druge, može da izmedu svih prva dos spe tamo, kamo moramo krenuti svi, bilo zajedno sa svima, bilo na čelu svih.«
S ;tim rečima naznačio je dr. Mi« ros lav Tyrš u članku »Naš zada« tak, ismer i cilj« 1870. g., cilj naših so« kolskih težnja.
Iz tih reči spozna jemo, da je on hteo privesti naš narod k onom stup« nju, na ikojem ga je video u svojoj sa« njarskoj duši Koli ar, pesnik »Slave hčere«, na čelo čovečanstva.
To, o čemu je sanjao Kolldr, po« kušava oživotvoriti Tyrš u zblljnom životu, hoče da 'tome poda Istinsku i pravu podlogu i na toj podloži hoče da svoj narod privede k onom najvi« šem cilju svih čovečjih težnja.
Tyrš postavlja svom narodu je< dini cilj, cilj svakog inteligentnog na« roda: s telesnom, duševnom i moral« nom plemenitošču dovinuti se do pra« vog savršenstva.
Njegova sanjarska duša, puna ivo« rilačke snage, nije mogla ništa drugo, ništa lepše da želi narodu ni da za ni« čim drugim, ničim pak višim da teži, nego time dotaknuti se vrhunca svega.
III.
Temeljni kamen članka »Naš za« datak, smer i cilj« jest nepobitna isti« na. da je život borba. Život poj edinca, jednako kao život zajednice, život čo« veka upravo tako, kao živoit naroda, jest borba za »biti ili ne biti«.
Velika je pak razlika između živo« ta životinja i života čoveka. Čovek je stvor svesan, inteligentan i zato u čo« večjem životu — u istini čovečjem — nema one surove, prevarne, brutalne životinjske borbe, več je to junačka borba za prvenstvo.
lstorija pak dokazuje, da je čove« čanstvo mnogo puta zaboravilo na svoje čovečje dostojanstvo i uvelo je u svoju sredinu zversku 'borbu, da bi se ubijalo, uništavalo tsurovom šilom, da bi sc tako pojedinci ili narodi odr«
Usled itoga potrebno je. da bude čovek i narod sposoban za svečovečje borbe, i da bi pri tome takoder mislio na svoju izdašnost za brutalne borbe.
Isto tako svakome je narodu po« trebno, da je sposoban za svetsku bor« bu, ako hoče da živi kao narod.
U 'toj borbi ne odlučujc samo jednostrana, n. pr. telesna snaga, več tu treba da je fceo, skroz na skroz mo« čan čovek, da bi pobeda bila dostiživa. Čovek u treba duševne i telesne snage, da bi se održao u toj borbi, a najviše pak treba čuvara i pomagača cbiju snaga, to jest moralne snage, da bi se sva borba vršila u granicama čovečanj stva i da bi onaj čija je moč največa, 1 najstrašnija, ostao uvek pobedniico:n-
VEKOSLAV BUČAR (Ljubljana):
Desetgodišnjica lužičkog Sokolstva
BERLIN
vrsrfruvKv.	‘•у.
—MSS#
Budyšin, pogled na grad
Izložba u „Srpskom domu'1 u Budy£mu: „I* života i rada arpske žene
(5.—12. X. 1930.)
___________________ .	  f
J. KftEN:
Cilj sokolskih težnja
Takoder je i našem narodu mnogo do toga, da bi za itu borbu svih naroda zadobio i za uvek sačuvao potrebnu snagu još pre, nego što stupi na svet* sko borilište.
Otuda Tyrševe reči: Prva i opšta (naša zadača) je, da, pred ostalim po* zvanima, sačuvamo narod pri onoj svc= stranoj čilosti, koja ne dopusta, da _ bi narodi izumrli — pri onoj trajnoj i čvrsto j snazi, pri onom telesnom din ševnom i moralnom zd ra vij n, koje ne dopusta, da bi se pokazala kakova 'vl-cpačenost i tako kakov zastoj, kakava cszadnjaštvo, taj najteži ubitaeni zlo« čin učinjen narodima.«
Kako ogroman program rada se nalazi u nekoliko reči, jednog reika. Ali ne pak program našeg naročitog rada, več samo opštega rada. Promiš* ljajte samo njegove reči: sokolska dru* štva su pred svim drugim korporacij jama pozvana zato, da bi sačuvala na* rod pri toj čilosti, koja je svesčrana, trajna, čvrsta, tako, da ne dopuste da iznikne nikakova opačina, to znači: Sve Sokolstvo, kao celina, i svaki po? jedinac posebno kao jedinica, mora da bude nekloniv potstrek svem na”od* nom životu. Potstrek, koji posvuJa. u svim granama čovečjeg rada ili mišle* nja trajno potiče i vodi eeo narodni život dalje i dalje, napred, gore i dole, uopšte prema-potrebi tako, da bi naš narod postao u svemu i posvuda mo; čan, samostalan.
Sigurno se neču preveč udaljit’ od istine ako rečem, da se upravo u tom pogledu kod nas najviše zaboravlja na sokolsko delo, jer je s tim rečima Tyrš izrekao. da se svaki član sokolskog udruženja u javnom i privatnom živo* tu mora brigati za to, da bi narodni živo* napredovao u svim granama i smerovima uvek napred, da bi ceo naš život gospodarski, kulturni, društveni i politički koračao odlučno stopama načela:
1. Interesi naroda moraju posvuda podrediti interese pojedinaca i
2. samo u onoj štruci, gde to do konca tako izvedemo, da nam se uije treba bo jati nikakove prispodobe s tudinom, narod je postigao svoju žis votnu zadaču.
Kako daleko bi več bio naš narod, kada bi sve članstvo sokolske zajed* nice ispunjavalo s celim svojim živo* tom tu od Tyrša postavljenu zadaču! Kamo bi dospeo naš . narod nakon de* setgodišnje radinosti svih nositelja i vcsnika Tyrševih ideja? To, što nam je rekao Tyrš o životu u sokolskim društvima i o sokolskim društvima u opši:e, važi takoder i za sav život svih članova sokolske organizacije jer Tyrš je poznavao samo jedna i to od* ređena etička pravila, koja su važila i vaze za život društava i nojedinaca, koja imaju svoju vrednost i vežu čla* nove sokolske organizacije ne samo u vežbaonici, u društvenim prostori* jama ili u vreme, kada imaju na sebi sokolsku odoru, več takoder u njihos vom privatnom i javnom životu. I po tim Tyrševim nazorima nužna je po* treba, da bi isvaki od nas bio svestan, da se može sve što se izvršilo, takoder i na drugi način još lepše izvršiti, da, još više, naša dužnost jest, da uvek u javnom i privatnom životu držimo sc načela, da se ne smemo zadovoljiti s trat, što je dovršeno, več da je potreb* no misliti i tražiti dalje, ako to svejed* no i nebi moglo još drugačije i lepše biti.
Kad budemo takova načela usadili u naš narod i tako med njim radili, upravo je sigurno, da če u svim gra* nama narodnog života nastati čilo i uspešno gibanje, česa posledica može samo biti samostalnost naroda.
I ta je postavio Tyrš na prvo mc* sto medu našim zadacima zato, jer ie vrlo dobro spoznao ogromnu vred* nost n. pr. gospodarske i političke na* rodne samostahmsti za kulturni razvoj naroda. Svoje nazore o 'tome izrazio je u predavanju: »O podminkach vy* voj e a zdaru činnosti umelecke« (O uslovima razvoja i uspehu umetničkog delovanja).
IV.
Tyrš je dakle video opštu zadaču Sokolstva u radu na korist podizanja naroda u svim njegovim granama ta* ko da bi postao samostalan. U tome video je moč naroda i išlo se stoga za tim da 'ta moč nikad ne oslabi, da bi ostala trajna, i ne samo to, več da ta* koder bitnast naroda nebi trpela mka* kove štete.
Zato je rekao:
»Prva i opšta (naša zadača) jest fa,‘ da, pred drugim pozvanima, diuvas oio svoj narod pri onoj svestranoj ei* ■osti telesno j, duševnoj i moralnoj, £oja ne dopušta da bi se pojavilo ka* kovo izopačenje.«
Ivan Bonač
Uubljana
zahtevajte
NA4N0VEJŠK
8®ZNAMKI
priporočit
vse vrste papirjev, plsarnlikih In prireditvenih po-trebfiCIn ter razna darila zn najrazličnejšo priliko. Trgovina z gramofoni, plotCaml ima vedno v zatoui aktualne tlagerje slovenske In plesne plotie.
Tyrš je u več više pulta pomenu* tom članku potanko dokazao, da se u životu naroda može očuvati samo zdrav narod. Prvi uslov zdravoga na* roda su zdravi pojedinci. U doba, ko* je je svojim pronalascima oduzelo čoveku potrebno životno delo i s time mu onemogučilo, da bi mogao doseči potrebne životne snage i čvrstoču, treba potražiti umetne telesne vežbe, da bi se naše telo u jednakoj meri razvilo i okrepilo za životnu borbu protiv podmuklih bolesti, koje kose živote obnemoglih ljudi.
Zato stvar sokolska »znači sada toliko koliko telesno i delomice takos der moralno vzgajanje i oplemenjiva* nje čitavog naroda, njegovo uzgajanje do snage, neustrašivosti, plemenitosti i više obrane.« Tu je jasno rečeno, da je telovežba, ko ju gaje sokolska dru* štva, samo sredstvo, a ne cilj sokolske stvari, što nam se često puta iz nežna* nja predbacuje.
Telovežba je sredstvo, da se učvr* sti podloga čovečjeg života. Telovež* ba ima samo uznositu svrhu, jer okrepljuje mišičje, pretvara čovečje telo u oblike sunčane lepote, stvara iz materijalnog čoveka uistinu krasno biče, koje pO’ lepoti i čistoči oblika natkriljuje svako drugo stvorenje.
Telovežba u fizičkom pogledu stvara iz materijalnog čoveka pravo* ga čoveka, u zdravstvenom pogledu nije nam tu potreba da ističemo zna* čaj telovežbe, jer je njena zdravstve* na zadača dobro poznata, isto tako u zdravstvenom kao i u pedagoškom pogledu.
Sokolska telovežba pak ima mno* go veče značenje od kojemu drago druge telovežbe, jer su sokolske vežs baonice prema Tyrševom duhu zavodi za telesno i moralno uzgajanje svega slovenskog naroda.
Sokolska vežbaonica je škola na= rodne discipline, to je zavod, u kojem se gaji čista požrtvovna ljubav prema narodu, to je hram uzvišenog pobra* timstva slovenskog demokratizma.
Otuda Tyrševo isticanje vežbaos nice, kroz koju mora da svaki sloven« ski čovek dode do zdravlja realnog života.
Sokolska telovežba mora sloven* skom narodu da priskrbi zdravu ži* votnu podlogu, i po>red toga mora da tu podlogu uzdrži u večno zdravom stanju.
Iz toga je očito, da je Tyrš video prvu i opštu zadaču Sokolstva:
1. u telesnom i delomično takoder u moralnom uzgajanju i oplemenjiva* n ju slovenskog naroda;
2. u radinosti, koja teži za uzdrža* njem trajnog, neklonulog gibanja u či* tavom narodnom životu (gospodar* skom, prosvetnom, političkom i dru* štvenom) sa svrhom, da se slovenski narod podigne do potpune neodvis* nosti;
3. u neprestanoj radinosti, koja teži za podizanjem i usavršenjem sva* kog rada svih struka u slovenskom nas rodu.
V.
O drugom našem posebnom polju:
0 našim čisto strukovnim težnjama, dovoljno je tu o tome toliko: Reklo se je nekoč, da i malobrojan narod, kao što smo mi — i naročito u tim okolnostima vremena i prostora, u ko* jima se mi nalazimo — može da oče* kuje samo dvostruku sudbinu, da mo* ra naime, ako je nehajan, postepeno izginuti ili pak. ako hoče da živi, da se mora po čvrstoj i svestranoj radi* nosti izdignuti nad druge. Da hočemo kao narod da živimo i da to takoder možemo — i to punim životom naroda
— o tome kod nas ne pošto ji pitanje, to mislimo, da je jedini nazor i jedina volja svih, koju nebi nitko mogao da preinači. Jer ono proniknuče, za kojim težimo, nije nista drugo, nego da se moramo opet nalaziti pred kulturom i prosvetom, tamo, gde je pravo mesto našega naroda; i ne držimo da je za to izgubio sposobnost i nadarenost. Ipak pre svega je potrebno, da bi svaki po= jedinac, svako društvo radilo u svojoj štruci sa svim silama, da bi svaki u izas branoj štruci težio za najvišim ciljem. »Samo tamo, gde je stvar pošla tako visoko, da se nije treba sramiti i bojati od prispodobe sa celim inostranstvom
— samo tamo se je izvršila zadača u narodnom životu i postigla je sva ods redena težnja. Ko hoče manje, znači da neče ništa!« Tako kaže Tyrš o na* šoj drugoj zadači, koja mora da bude druga etapa našega rada do polučenog cilja.
Ako postavimo te reči u suglasje s rečima, Ikoje nam je istaknuo u prvim reteima svoga sokolskog programatič* kog članka, spoznačemo pak, da te moramo razumeti na sledeči način:
1. Svaki Soko, svako društva, sva* ka župa jedinica je sokolske celine; svaka taikova jedinica mora da u te* lovežbenom pogledu razvije največu
1 najlepšu delatnost, svaka mora biti pobornica za pobedu najlepšeg teles* nog i moralnog uzgoja svojih članova.
2. S takovom uzajamnom borbom svega Sokolstva prema unutra postiže se to, da celo Sokolstvo postaje u tom pogledu najlepša organizacija u narodu. Najlepša zato, jer če u njoj postajati neprestano gibanje. ve~*na borba za postignuće boljega, biče organizacija živa, zrela, koja u sebi usredotočuje sve elemente narodnog života.
3. U njoj če biti usredotočeni svi elementi narodnog života zato, da sva* ki pojedini član sokolske zejadnice ne bude samo telesno dobro zreo, več takoder moralno i duševno, jer je nje* gova sokolska dužnost da bi postao savršen u svojoj štruci, u svojem zva* nju. Svaki član sokolske zajednice mo* ra, prema Tyrševim rečima, da u svom privatnom životu sa svim silama u izas branoj štruci teži za najvišim ciljem.
4. Svaki je pojedinac tada tu u narodu, prema Tyrševim intencijama, utakmičar, svako društvo pobornik, ceo narod vidimo tu u časnoj borbi, jer sve vodi jedina težnja: postiči naj* više ciljeve na korist i podignuče svo* ga naroda. U toj borbi nema zlobe, zavisti, več nad svakim tu vlada- kre* post: veseliti se nad uspesima drugih, jer uspeh moga brata ili prijatelja pa gotovo takoder i konkurenta, jest ta* koder i moj uspeh, jer to nije uspeh postignut iz osebnih povoda, nego iz povoda samo narodnih. — Kako je uznosito to svojstvo!
Da li je la'kedemonski Pedaretas, čije su državljanske vrline opevali pesnici — i, kojega sam Rousseau u svojem »Emilu« stavlja za uzor, mo* gao u svojem srcu gojiti plemenitiju vrlinu?
Hellada je bila blisika Tyrševom srcu, Tyrš je bio estetik, zato je nje* gov ukus našao u Helladi največi pred* met divljenja i zato jc u njegovom srcu gorela ljubav prema toj zemlji', koja je čovečanstvu dala najkrasnija umetnička dela. Nije Tyrš u Helladi našao samo najreda i najuznositija dela, več je tamo našao takoder i naj* plemenitije državljanske vrline. Otadž* bina — narod, nisu bile to njemu boms bastične fraze brbljavaca, več su mu to bile vrline, koje tiho pribivaju u srcu pravoga muža i zrcale se u svem njegovom radu i mišlenju.
5. U toj borbi naziremo u celom narodu gibanje iz uverenja, da nas dejstvo, ma kada i gde bilo što dovr* šeno, ne sme zadržavati L da nebi tre* bali misliti i tražiti dalje, pa svejedno i u slučaju, kad to nebi moglo još dru* gačije i bolje da bude. Prema tome dakle, dužnost je svega Sokolstva, da težnja za narodnim napretkom bude stalna i trajna, dužnost je svakoga člana sokolske zajednice. da bi — ne samo sam, u svojoj porodici, več tako« der i u krugu svojih sudrugova, znana* ca, prijatelja _ radio na korist neza= drzivog razvoja našeg narodnog nas pretka, na korist gospodarskog, pro; Svetnog, političkog i socijalnog podigs auča celoga naroda.
Tako mora na svim pol jima, u svim stmkama našega naroda nastati živi rad, tako mora svak u svojem pri= vatnom životu i nastojanju, da uzgo* jem svoje dece, sokolskog naraštaja Ucepi ta načela u krv buduče generacije i mora da se skrbi za to, da bi ta na* čela u našem narodu večno živela i da bi ujedno rasla i uvek močnija posta* jala na korist narodne celine.
Tako postaje mesom sokolsko geslo: »Večno gibanje«, ali, ako hoče* mo takoder »Večno nezadovoljstvo«, koje ima takoder tu prednost, da ga nitko ne može regulisati, a takoder, prema Tyrševim ‘rečima, i ništa mu zabraniti.
»Nezadovoljen«, rekao je, ipak tu reč treba razumeti u tom najlepšem (etičkom) smislu, jer to znači tu kriti* ku samoga sebe, otkritu, nesebičnu, ali ipak pravičnu i istinitu.
Takoder i tu. u toj maloj stvari, vidimo Tyrša — kritika umetnosti, estetu.
Kao što sa rečju »verujem!« ka* žem da sam prestao istraživati i pro* mišljavati o tome u što verujem, taiko sa rečju »zadovoljan« ili »zadovolj* stvo« izražavam. da smatram za vrhu* n a c ono, sa čime sam zadovoljan. Umetnik je zadovoljan sa svojim de* lom, kada ga smatra savršenim. I tu baš, kod umetnika, najlepše vidimo, da njegov razvoj i polet počinje sla* biti, vrednost njegovih dela padati, netom počinje da bude zadovoljan.
Zato, da se očuvamo od te mane, koja je več u životu pojedinca sudbo* nosna, koja može takoder da postane pogubna i u životu naroda, Tyrš za* •hteva, da bi u sokolskoj vežbaonici u nutarnjost svakoiga člana svoje zajed* nice ueepili kritiku samoga sebe.
Svaki od nas mora sam sebi biti najstroži kritik. Ne bezobziran, ne po* pustljiv, ne svojevoljan, ali takoder i ne laskav, več tu mora biti razuman kritik, koji pozna svoje mane, svoj život, svoj rad koji odmah opaža i prispodablja svoju misao sa radom tako, da bi se drugi put očuvao od jednake mane, i tek onda če njegovo delovanje, njegov život biti mnogo bo* I j i i savršeniji.
Največi je škodljivac samokritike kritika neiskrenih sudrugova i protiv* nika. Muž*Soko. kako ga želi Tyrš, ne omamljujc se u svojoj samokritici s opojnim mirisom prijateljske kritike, niti se truje žučju protivnikove, več čvrstim korakom ide napred prema cilju, koji je sebi postavio. Tako po* činje Soko*umetnik jednako kao So* ko*obrtnik, Soko*mudrae, kao Solko* radnik, Soko*tvorničar, kao Soko*po* Ijodelac ili Soko*trgovac, Soko*činov* nik i t, d.
To zdravo, čisto nezadovoljstvo, koje nikoga ne kleveče, nikoga ne osumnjičuje, nikome ne škoduje, več
ПРВА СРПСКА ПАРНА ПИBAPA ЂОРЂЕ ВАЈФЕРТ A. д. у БЕОГРАДУ
производи своја чувена пива бело „Експорт" и црно ,,Св, Ђорђ е“ која се продају у бурадима и флашама
Телефоии пиваре 355 и 3410
Телефон Стоваришта у Београну 582
sarnoj stvari i narodu koristi, imao je Tyrš u mislima, kad je rekao: »Ko je u tom smislu največi nezadovoljnik, naravno n e klevetanjem i sumnjiče* njem te sa rečju bez temelja i slabom, več sa faktičnom umešnošču i sa nika* da zadovoljnom svojom težnjom, toga smatramo na tom polju posvuda svo* jim prvim bratom, ipak samo tada, ako zna da svoje pogreške bez okleva* nja priznaje i koji ume da se umešno* sti i napretku drugih isto tako veseli kao vlastitom, kojemu je osobnost ni« šta. a celina sve.«
VI.
Tako je u svojoj sanjarskoj duši vidio Tyrš svoj narod u radinosti i pripravi za svetovu borbu. Na taj na* čin mora Sokolstvo da po njegovim intencijama radi u narodu i da ga pri* pravlja za postignuče najviših čoveč* jih težnja — za prvenstvo na svetov* nom poprištu.
Iz toga vidimo, da Tyrš daje So* kolstvu dvostruku zadaču:
1. Sokolstvo mora da slovenslkom narodu uzgaja muževe i žene zdrave telesno, duševno i moralno.
Telesno zdravlje počiva na teles* noj čvrstoči i izdašnosti, što jc sigur* no sredstvo protiv zaraza i bolesti, počiva na telesnoj čilosti i snazi, a što je preduslov kvantitete i kvalitete čo* večjeg rada.
Duševno zdravlje počiva na ustraj* nom duševnom gibanju, koje proniče uvek dublje i dublje u sve struke rada i znanosti, koje uvek pazi na životne pojave, da bi iz toga crpelo ono, što je potrebito za trajan napredak.
Moralno zdravlje mu je vrlina sa* mozatajevanja na korist narodne celi* ne. ono je sila, koja obuzdava sve čo* večje strasti na korist svoje vlastite vrednosti na dobro naših bližih uop* šte, naročito potomaka.
Rezultat: Sokolstvo mora svojem narodu uzgajati potpune ljude, da bi time ceo narod postao potpun.
2. Sokolstvo mora da u široke slo* jeve slovenskog naroda unese razu* mevanje načela, koja su istaknuta na početku ovc rasprave, i poticati te slo* jeve da bi se tih načela držali.
Povode za tu radinost Sokolstva več smo naveli, preostaje nam još sa* mo da upozorimo na nje o sPedečem:
»Kamo su drugi narodi, koji nisu bili nikada sputani i koji su srečnijim usudom dospeli ispred nas, tamo leži naš zajednički cilj.« — Ipak ne prikri* varno svoje neoborivo uverenje, da stvar, stvar sokolska, koja uzdiže mis sao nad svakidašnjost i koja je sama več u zasnutku uzvišena nad druge, može da izmedu svih prva dospe tamo, kamo moramo kremuti svi, bilo ujed* no sa svima, bilo na čelu svih. To u toj trečoj vezi, u vezi narodnoj, neka bude naš smer i naš cil j; tako mora da vršimo svoj udeo pri zajedniTkom delu svega naroda i treba da upamtimo, da, ko je stupio u takmičenje, mora bes prestanka dalje i dalje da ustraje, ili, što je isto: da je svakidanja, nepre* stana, ali ipak ne razvikana, mdrnost tu odlična. S tim svakidanjim, ne pre s kidnim materijalnim i duševnim de* lom, pomišljajuči pri svemu na napre* dak, rešiti pre svega tu svoju zadaču, doprinašajuči tome, da naš narod ostas ne za vekove zdrav i močan, da med ostalima nikada ne bude neuvažavan, zaostao i sprečavan član, kojeg bi tek dogodaji obzirom na celinu morali ot* straniti s poprišta istorije.« Tako go* vori Tvrš o cilju sokolskih težnja.
Rekao je tu, da »sokolska stvar« može prva dospeti tamo, kamo mora* mo svi težiti: 1. jednako sa svima, 2. na čelu svih.
Ide se za tim, da se shvati što je u tom smislu »sokolska stvar«. Pre* motrimo li temelj tu izrečenih reči, vidimo, da »sokolska stvar« tu ima dvostruki značaj.
Prvi značaj — otkriveni — objas* nio sam u početkui, jer toliko je sigur* no, da če Sokolstvo, ispunjavajuči pras vu Tyrševu poslanicu, postati prva i najmočnija narodna institucija.
Drugo značenje pak tih reči danas je za nas od glavnog interesa.
Cilj sokolskih težnja jc sam po sebi očigledan svakom misaonom čo* veku, koji shvata zadače, koje je Tyrš postavio Sokolstvu.
Svaki zdravi i izobraženi čovek, koji ne ostaje na onom što ima, več stremi dalje i dalje, i okolo sebe sve bistro opaža, da bi to upotrebio na korist svoga upotpunjenja, obdaren
je na koncu uspehom — t. j. postiže svoju neodvisnost, samostalnost, a ta* ko mora takoder i svaki narod, čiji svi pojedinci budu prožeti sokolskim težnjama, neminovno doei do pobede ii kolu svetskih naroda.
Pobednik če biti onaj. čija telesna, duševna i moralna potpunost bude počivala na temeljima najlepših načes ta minulih stoleča.
Uslove za postignuče pobeue Tyrš je video sigurno u protekloj [štoriji.
»Česa ko ne zna, za tim i ne teži«
— rekao je Komens!ky, i te is tinske reči imaju^ baš u našoj stvari svoje značenje. Slovenski narodi obeleženi su u istoriji čovečštva za borbu za eoc večanstvo, za slobodu znanosti i raz* mišljanja u doba, kada su po svojoj kulturi stali pred srednjeevropske na* !rode, kada* su u njihovoj nutarnjosti bile državne vrline, svest narodne ne* dužnosti i časti u širokim slojievima ljudstva duboko ukorenjene-
Več vekovima raste u nanra, u na* šem ljudstvu, smisao za stvar, koja stvara od čoveka više biče.,
Borili smo se u prošlosti i barimo se u sadanje doba za idealno narodno dobro, samo previše zaboravljajrtn da smo ljudi i da smo kao takovi odvisni ipak od materije i da je potrebito tas koder uznosite interese i stremljenja čovečanstva osloniti na materijalnu podlogu i temelje.
Od početka našega narodnog bu* denja težila je misao naših prvih bu* ditelja i mislitelja za najvišim ideali« ma čovečanstva i to je takoder htela da osigura našem narodu. Vidimo tu mnogo slavnih muževa, ipak njihovo delovanje, njihove težnje nisu imale za to večite podloge, jer im je nedo* stajalo organizatorskog talenta i pre* ma novim tekovinama, po prirodo« slovnoj i istorijskoj znanosti utvrdes nih puteva.
Dr. Tyrš pak, po postignuču naj* višetfa cilja čovečjih težnja, podupro je narodne težnje s planom promišljes nog, organiziranog rada svih pojedina* ca, koji u celini tvore slovenski narod.
Tu leži cilj Sokolstva: privesti slo* venski narod na čelo svega čovečans stva, da bi mu svetlio sa svojom uzno* sitom telesnom plemenitošču, sa svo» jom visokom duševnom zrelošću, svo« jom dubokom i čvrsto ukorenjenom moralnom plemenitošču.
Tyršu je bilo cilj Sokolstva: stvo* riti iz slovenskog naroda narod ljudi u etičkom i estetičkom smislu tako sa* vršenih, da ceo narod nebi stao samo pred svojim savremenicima, več da bi im bio uzorom.
Nije bio to samo varljiv i Iažan ideal, kojim se je Tyrš zanosio u mi* slima. Pogledajte, kako se je mala Hellada visoko izdigla nad svoje sa* vremenike i potomke tako, da jc i na* kon tisučgodišnica još i danas uzorom.
— I zar nam.istorija našeg vlastitog naroda ne podaje dovoljno dokaza, da sc i mali narod može svojom izdaš* nošču ii kulturom, svojom gospodar* skom i imoralnom snagom postaviti na čelo susednih naroda?
Zar nam u sadanjoj dobi ne poda* ju nekoji mali narodi u tome dovolj* nih dokaza, da su se, pored drugih, večih naroda, očuvali i ustalilš moral* no i fizički zrelima da im u mnogom pogledu prednjače? Da!
Zar naša vlastita istorija, istorija baš od 60 godina, ne budi u nama opravdanu težnju, da nam je moguče postignuti visoke ciljeve, budemo li svi marljivo i ustrajno, svaki u svojoj štruci, svaki na svojem mestu i svi zajednički radili u težnji za tim ciljem?
Dug je naime naš put, ipak to ne‘* ka nas ne ustrašuje od čvrste odluke, da je doči do cilja naša sveta dužnost.
Skoro več sedemdeset je godina rada za nama, još više godina rada nas čeka. Nismo dosada radili uzalud, jer u pogledu nutarnjeg rada, telesnog uzgoja, dospeli smo sigurno a jedan red sa prvim narodima sveta. Dosada postignuti uspesi ne smeju da nas za dovolje, da bi pali u mlohavost, več je naša dužnost spremiti, težiti dalje i dalje,, više i više, k onom najvilem cilju.
Rutinirani šofer - putnik sa znanjem nemačkog, češkog i madžarskog jezika, poznavanjem svih mesta i gradova Jugoslavije, besprekoran vozor i melianičar sa dugogodiš-njom praksom i dobrim referencama, traži odgovarajuće nameštenie. Cenj. ponude na upravu lista.
HRVOJE MAC ANO VIČ (Zagreb)s
Sredstvo i svrha
Pročitao sam u klasičnom delu Georgesa Demeny o telesnom uzgoju * ove rečenice:
»... Telesni uzgoj može stran* puticom da se udalji od prave svr* he, ako ga se smatra sredstvom s kojim ćemo zadovoljiti taštinu, isprikom za g lup o pretstave na kojima se laska znatiželji badavad* žija...
...Telovežba ovako shvačena, umesto da bude veliko dobro, po* staje ljudska mana i izvor nemo* rala, isprika za nered i rušenje...« To je poznati i toliko istaknuti problem svrhe i sredstva. Baš u po* slednje doba naše Sokolstvo mnogo pati od štetnog zamenjivanja tih poj* mova, što umanjuje korisni efckat mnogih krvavih i teških napora. Stalno i uvek trebalo bi energično i bratski opominjati sve one, koji u tome greše (a greši se mnogo i obilno) i isticati sve pogubne posledice.
Govorim otvoreno i iskreno, radi Sokolstva. U poslednje doba pojavila se neka mahnita želja isticanja i »za* služnog« delovanja u našem Sokol* stvu. Osnivaju se nova društva lako* čom koja zabrinjuje, upravo lakoum* no. Povečava se članstvo i poziva sve i svakoga u Sokolstvo, kao da je to neki — akordni posao: nagjada u raz* meru sa brojem novih članova, odnos* no društava! A u istom razmeru javno se nastupa. Da, baš o tome sam hteo da pišem: o javnim nastupima na — akord! Starešinstva, načelništva, otse* ci, zborovi, uprave, sve boluje od pre* terane želje za nastupima. I to baš onde, gde za nastupe ima najmanje povoljnih uslova, gde ih najmanje treba i gde nisu ni na čast ni u korist Sokolstvu.
Dosta je toga bračo! Setite se ve* like i osnovne misli velikih osnivača: Ni koristi, ni slave! Samo jedno: ko* rist i slavu Sokolstva, odnosno preko Sokolstva, korist narodu i državi.
Jer i Sokolstvo je sredstvo, i svako naše delovanje u sokolskom pokretu samo je sredstvo.
Akademija, javna vežba, izlet, slet, utakmica, zabava, igranka, poselo, pretstava, koncert i drugo, sve su to sredstva, samo sredstva sokolskog ra* da. Svrha nam je određena i jasna: uzgoj Jugoalovena, svestrani i koiek* tivni uzgoj. I sva ova nabrojena sred* stva treba da služe, treba da postoje radi te svrhe.
Ali javni nastup opasno je i skli* sko sredstvo odgoja; u loši čas prire* den može da deluje baš protiv naše želje i protiv svih dobrih namera. Jav* ni nastup može da razvije do maksi* murni sva ona svojstva, koja nisu so* kol ske vrline: sebičnost, zavist, tašti* nu, svojeglavost i ruše svu diseiplinu. Poznati su i opetovani slučajevi' uzga*
* G. Demeny: Les bases scienti* fiques de Г čducation physique. — Pa* ris, Edition Alcan. — Strana 296. u VII. izdanju.
jamo umišljene »prima donne« umesto požrtvovanih i skromnih. Rušimo me* sto da gradimo.
Ovo što pišem, nije izmišljeno, niti je preterana slika: poznato je, da se iza onih slatkih izveštaja o o drža* noj neko j akademiji, ko j e na veliko čitamo u našem listu, kriju i loše vež* be i mušičavi ispadi pojedinaca, i mol* be i preklinjanja, nagovaranja onih »najboljih« vežb'ača, i zevanje gleda* laca, a često i prazno gledalište. Ali: »...Posle akademije razvila se vrlo animirana zabava, koja je trajala do malih ura ...« duhovito završava izve* stitelj, koji nije zaboravio da ista^me i starešinu i načelnika i sve »zaslužne« za ovaj sokolski događaj od »prevaž* nog« značenja za ono mesto.
Ovakve priredbe (a to nisu iznim* ke, pa čak ni retke iznimke!) samo su na štetu našem radu i našem pokretu, i bolje da ih nije!
Sokolstvo nije organizacija za di* letantske pretstave, niti ima da spre* ma diletante gimnastičare, niti je na* ma korist da se množe takvi »izvršni« gimnastičari, niti je uspeh Sokolstva u velikom broju takvih akademija, takvih društava i takvih »Sokolova-'.
To vredi i za forsirane i nezrele sletove, to vredi i za preterane i nepri* rodne utakmice, to vredi pogotovo za ona društva, koja se dave u obilju di* letantskih pretstava, koncerata i ple* sova (a koja možda ncmaju ni vežba* ča ‘ni predniaka!) Sve su to sokolske jedinice u kojima je sredstvo zamenilo s vrhu i ko j e nisu na korist Sokolstvu, a ni sebi.
Jer se pogrešne metode odgoja pre ili posle moraju osvetiti. Oni »naj* bolji« sa akademija i nastupa otpadnu, čalk i»u neki put tako Stetni svojim lo* šim primerom, da ih se mora udaljili, A izmorena publika, koja se dovoljno dosadila na lošim i prečestim prired* bama, ne dolazi više ni na dobre i ko* risne nastupe i po onom lošem prime* ru osuduje opdenito i Sokolstvo i so* kolski tad. Onda se dešava. da se oni isti priredivači čudom čude: odakle tolika apatija i toliko neraspoloženje prama sokolskom radu u njihovom mestu?
Nastup, javna priredba u Sokol* stvu mora da služi onom dubokom i važnom radu, onom trajnom i sustav* nom radu u Sokolani, onom radu, koji
uzgaja Sokole i Sokolice. Ako nastup i priredba smetaju. koče i ruše taj re* doviti rad u Sokolani, onda su štetni za Sokolstvo. Takve se priredbe ne smeju priredivati, makar znače »uspeh« i priliku za isticanje nekih — pojedinaca! Sokolstvo treba da se bra* ni od te zarazne manije čestih i ne* zrelih nastupa, i da forsrra svim sila* ma trajni i sustavni rad, a ne povreme* ne i slučajne — ispade. A da trajni i sustavni rad može zadovoljiti sve am* bicije i želje pojedinaca dokazuju do* bri prednjači i dobra društva: njihove priredbe su posledica i rezultat smišlje* nog sustavnog programa.
DR. F. D. MARUŠIČ (Drniš):
Sokolska Jugoslavija
Jugoslavija je država, koja se osniva na etici Sokola — kojeg najdiv* nije simboliše junačka ptica naših na* rodnih pesama. Ciljevi sokolske na* cionalne obnove, ciljevi su kraljeva manifesta i naše vlade.
Danas, u svim prigodama i mani* festacijama našeg nacionalnog života diljem cele naše lepe otadžbine, u dir* ljivim prizorima zanosa i oduševljenja našeg naroda vidimo, da je volja kra* ljeva i želja narodna.
Pobedila je misao višine, širine i dubine, ta sveta ideologija svih naših poštenih srdaca i dubokih mislilaca, taj divni pojam etičkog ujedinjenja i iskrene bratske zajednice.
Danas, na dan državnog i sokol* skog praznika, neka ove spasonosne misli uzdižu sva nacionalna srca, koja ljube ovu zemlju, kao što ju ljube So* koli, čuvari sokolske sunčane ideolo* gije, koji sa sokolom na desnici ruci idu u lov dobra za otadžbinu.
Soko je od davna mezimče narod* no, i on je postao i mezimče državno, pa je stoga danas narod i država jedna duša. Danas je krsno ime naše države i krsno ime Sokola, naše ptice sive, najsvečaniji dan otadžbine, jer je u današnjem danu naš nacionalni ideal oživotvoren, danas slavimo oslobodi* lačku slavu.
Letos, prigodom svog sleta, doži* veo je jugoslovenski Soko velike tri* umfe u našoj kraljevskoj prestonioi.
Toplo je kucalo sokolsko srce u crvenim košuljama, kad su se sa beo* gradskih prozora prolamali urnebeski pokliči zanosa i oduševljenja.
Srsi su nas prolazili od ganuča i kad su pozdravi dosegli vrhunac, iz* gledalo je da če se pozdravnici sa pro* zora baciti u zagrljaj brači rodenoj. Ta narodna vojska, prava sestra jugoslo* venske vojske, bila je puna etičkog žara, koje je jače od puške, jer puška ubija, a volja pobeduje.
U istoriji jugosTovenske zajednice malo je lepših dana od letošnjih dana beogradskih, koji su otvorili novu slo* vensku eru.
Srbi, Hrvati, Slovenci, ujedinjeni u jugoslovenskoj zajednici, dočekali su u Beogradu svoju slovensku braču Če* he, Poljake, Ruse i Lužičke Srbe sa oduševljenjem, koje nagoni suze i dira dušu do srži. To su nezaboravni časo* vi, koji ostaju u duši balsamirani i večno netaknuti kao svetinja.
Nacionalistična renesansa, koja je duvala šezdesetih godina diljem cele Evrope, prošla je i češkom zemljom, pa su čestite narodne vode svoju mla* denačku armadu čestitih junaka ure* sili jugoslovenskim sokolovim perjem. Ta se mladež udružila da vežba mišice i greje srce za ideale otadžbine, koja ih je rodila, podojila i othranila. Ta visoka ustanova bila je kvasac slobode češke i jugoslovenske, i za to se danas sokolska misao izjednačuje sa držav* nom misli.
Sokolski vojvode Tvrš, Fiigner i Tonner uzeli su iz naše narodne pes* me svoj veliki simbol, s toga u našim sokolanama treba da se goji kult gu* sala i pesme narodne, one velike pes* me, koja j c kosovske osvetnike pro* vela u panteon besmrtnosti.
Kad je Masaryk snovao oslobodi* lačku revoluciju od austrijskog jarma, najpre se je obratio Sokolstvu, jer je znao, da je tamo plodno tlo za tu sve* tu misao. Sokolske legije pretvorile su se u oslobodilačku armadu.
Veliki rat za oslobodenje dokazao je najbolje, kakove Sokolove naša zemlja rada, i dok bude istorije biti če slave našem plemenitom plemenu. Vekovi če proči, ali ta slava uginuti neče.
I ako su u ratu bili potrebni jaki živci i jake mišice, sada u vreme ovog ratnog mira, treba nam dubokog uma, plemenitog srca i čestite duše, jer nam dušmani prete, a mi ih se nc bojimo dok nam je »u misli otadžbina, u srcu odvažnost, a u desnici snaga«. Sloven* ski Sokolovi oboružani su svim gra* danskim krepostima, oni šire nauku i • prosvetu u širokim slojevima našega puka, kako bi sokolska ideologija če* stitosti osvojila sve one, koji govore jezikom kosovskih osvetnika, jer mi moramo da se pouzdajemo samo u se i u svoje snage. Čast svakomu, našu slobodu nikomu!
Sokolske vežbe utvrduju karakter i mišice, sokolsko bratstvo širi nacio* nalnu ljubav, koja od pomlatka preko naraštaja prelazi u duše članova so* kolske religije. Čim širi krugovi dišu sokolski, tim naša zemlja ima više lju* bitelja i branitelja, čim su jače naše mišice i naš osečaj, tim je jača i naša narodna odbrana. Zato, bračo, kličem: u sela i kolibe treba da ponesemo na* še barjake, jer je na njima napisan naš sveti zavet: za kralja i otadžbinu!
U našoj domovini živu u ljubavi i bratstvu beli orlovi, što vode oblake, i sivi sokolovi, što vode junake, a ja* čih ptica u vazduhu nema; za crne vrane imamo naše pandže, a za bele golubove naše srce. Tko če srca, evo mu ga, tko li zloče, jao njemu! To su naši zaveti, dobrom dobro, a zločincu zlo. Te misli širičcmo po planinam i ravnicam, pa če svaka seoska koliba biti utvrdena tvrdava u našoj zemlji.
Junaštvo i čestitost je najlepši ures jugoslovenske duše, koju tako divno obrađuje besmrtna guslareva epopeja. Naš puk ne treba stranih kul* tura, on ima svoju etiku i estetiku u dragocenom blagu narodne pesme, ta* mo su nepresušeni izvori lepote i poe* zije, heroizma i etike. Nema naroda jačeg, otmenijeg i plemcnitijeg, nego je narod Marka Kraljeviča; on ima svojih mana, ali i u hajdukovanju Markovu plemenito srce kuca. U na* rodnoj su pesmi najbogatiji jugoslo* venski rudnici dragulja, bisera i zlata. S toga otkopavajmo te rudnike, ovim blagom treba da podarimo našu siro*
PROF. JOSIP NIKŠIĆ (Karlovec);
0 čehoslovačkim legionarima
Dne 28. oktobra 1918. godime iz* dao je čehogJovački Narodni odbor u Pragu sledeči proglas:
Narode čehoslovački! Tvoj ve* kovni san postao je zbilja. Država če* hoslovačka stupila je današnjeg dana u red samostalnih, slobodnih, kultur* nih država sveta. Narodni odbor, snabdeven poverenjem čitavog čeho* slovačkog puka, preuzeo je kao jcdini, punopravni i odgovorni faktor u svoje ruke upravu Tvoje države.
Narode čehoslovački! Sve što preduzimaš, preduzimaš od ovoga časa kao novi, alobodni član velike porodi* ce samostalnih slobodnih naroda.
U ovim časovima započinje nova, ako Bog da, slavna istorija Tvoja.
Ti ne češ izneveriti očekivanje či* tavog ku(turnog sveta, koji sa blago* slovom na ustima spominje Tvoju slavnu istoriju, koja kulminira na besmrtnim podvizima čehoslovačkih legija na zapadnom frontu i u Sibiriji. Čitav svet prati Tvoje korake u novi život. Sačuvaj čist štit, kako ga je sa* čuvala Tvoja narodna vojska: Čeho* slovačka legija. Budi stalno svestan, da isi gn.danin češke države ne samo sa svim pravima, nego i dužnostima.
Na početku velikoga dela nakže Ti Narodni odbor, od danas Tvoja vlada, da Tvoje vladanje i Tvoja ra* dost budu dostojni velikog sadašnjcg vremena. Naši osloboditelji Masaryk
1 Wilson, ne smeju biti prevareni u svom uverenju, da su pribavili slobodu narodu, koji zna sam sobom vladati, ni jednim razornim činom nc smeju se pomutiti sedašnji veliki časovi, ni jedan od vas ne sme učinifi n!Ga, što bi moglo baciti senu na čisto ime na* roda
Svako od vas mora bez ograde čuvati sve, što je drugom sveto. Lična
sjoboda i privatni imetak ne sme se dirati, Pokorite se bez ograde odluci Narodnog odbora.
Dr. Fr. Soukup, Dr. Vavro Šrobar, An* tonin Švehla, Jifi Stfbmy, dr. Alois Rotin,
P
Dne 30. oktobra 1918. godine dalo je Narodno veče čehoslovačkog na* roda u Ugarskoj sledcču deklaraciju:
1. Slovački je naiud deo i jezično i kulturno istorijski jedinstvenoga če* hoslovačkog naroda. U svima kultur* nhn bojeviima, koje je vodio češki na* rod i koji ga učiniše pozna tim po ce* lom svetu, imala je udela i slovačka grana.
2. Za ovaj čehoslovački narod tra* žimo i mi neograničeno pravo samo* odredenja na temelju potpunc neod* visnosti, Na osnovu ovoga načela iz* javljujemo svoju saglasnost s ovim novo stvorenim medunaroduim prav* nim položajem, koji je 18. oktobra 1918. g. formulirao pretsednik Wilson i koji je dne 27. oktobra 1918. g. pri* znao austro.ugarski ministar vanjskih poslova (Andrassy).
3. Tražimo bezodvlačno sklepanje mira i to na svečovečanskim krščan* skim načeNma, da bude mir takav, da medunarodnim garancijama onemogu* či daljnji rat i datjnje oružanje.
Uvereni smo, da naš snažni i da* roviti slovački narod, koji je uprkos nečuvenom pritisku došao do takvoga stopnja narodne kulture, ne če biti li* šen blagoslova mira i društva naroda, več da če i njemu biti dano, da se pre* ma svome karakteru može razvijati i prema svojim silama pridoneti sve* opčem napretku oovečanstva
U Turcianskom Sv. Martinu; Ka* rol Medvecky, tajnik Slovačkog na* rodnog veča; Matuš Dule, pretsednik Slovačkog narodnog veča.
Da je mogh) doči do ovc jedne i druge deklaracije, zasluga je u prvom redu dra. Tome Masaryka, pretsednika Čchoslovačkc Republike, a u drugom redu iegendarnog junaštva čehodovae* kih legija. O zaslugama Masarvkovim
govorio sam opširno prigodom pro* slave 80. njegovog rodendana, a i naše je novinstvo o tome dosta pisalo. Ma* nje je poznat, a možda i krivo, rad čehoslovačkih legija. Zato sam naka* nio, da sada nešto o to m pitanju pro* govorim.
•
Postanak čchoslovačkc revolucio* narne vojske u Rusiji pada odmah u prvim tednima svetskoga rata. Česi i Slovaci, koje je rat zatekao u Rusiji, njih oko 60.000, nisu se mogli izmiriti jediiio time, da na javnim skupština* ma u Petrogradu, Moskvi, Kijevu, Var* šavi, Odesi, Rostovu na Donu, Jekate* rinodaru i drugde manifestiraj u svoj otpor protiv germanskog pohoda pro* tiv Slovenstva, svoje simpatije za Ru* siju i njezine saveznikc, te svoju mrž* n ju prema Austro*Ugarskoj i Nemač* koj. Česi i Slovaci ubrzo su uvideli, da započinje borba na život i smrt, kod koje ne smeju ostati pasivni posmatras či, ako hoče, da s pobedom pravde i pravice pobedi i pravda čehoslovačkog naroda i njegovoga prava na slobodu i samostalnost. Zato su se pretstav* nici čehoslovačkih organizacija u Ru* siji več prvi mesec rata obratili na vr* hovno rusko vojno zapovedništvo sa molbom, da bude dopušteno Česima i Slovacima, austro*ugarskim podanici* ».na, osnovati vlastitu dobrovoljačku družino u okviru ruske vojske.
Ruski su službeni krugovi dopu* stili osnivanje dobrovoljačke čehoslo* vačke družine pod uslovom, da^ po* prime rusko podanstvo, ako ga još nc* maju. Ovi dobrovoljci sa rliskoga tla zovu se »starodružinici« za razliko od onih, koji če kasnijc doči iz Austro* Ugarske kao zarobljenici. prvi je počeiak u osnovi ruskih službenih kru* gova bilo, da sc ovom družinom po* služe politički, a nc vojničk;. Članovi su družine imali biti ruski propaga* tori u eventualno okupiranom zem* Ijištu
Tako je nastala »češka tlružina«. Več 2. septembra 1914. polazc prvi do* brovoljci iz Petrograda u Kijev, u či*
joj se bližini formirala družina. Na 27. septembra 1914., na dan fsv. Vac* lava, bio je posvečen na trgu nasuprot katedrale crveno*beli barjak Češke družine sa znakovima Češke, Morav* ske, Šleske i Slovačke i svetovaclav* skom krunom u sredini. »Tisuču pu* šaka diglo se kao jedna. Pogledi svih upereni su u zastavu. Kod prisege je bilo naredeno, da se vojnici samo pr* stom dodirnu zastave — ali su je voj* ni*ci ljubili svi do jednoga!«
Ovi prvi češki dobrovoljci sa rus* koga tla bili su kao kaplja u ruskom moru. Ali glavna sila i snaga trebala je da dodc s onkraj fronte. I došla je. Čehoslovački vojnici i čitavi pukovi iz austro*ugarske vojske prelazili su u masama na stranu pobedničke sloven* ske brače. Vukla ih je k njima češka i slovenska svest, zvali su ih mili zvuci čeških i slovačkih narodnih pesama, koji su dopirali do njih nošeni iz ro* vova vetričem nočne tišine i vedrine...
Nažalost, treba odmah reči, da su se ubrzo goiko razočarali oni idealiste, koji su sanjali »o belom caru« i »o kruni sv. Vaclava, koja čc zasjati u svetlu krune Romanovih«. Čehoslovac* ki vojnici, raspršeni po svoj evron* skoj i azijskoj Rusiji, proživljavan su gorke jade od germanofiskih : biro* kratskih činovnika.
Češkim je zarobljenicima pravu muku zadavala spoznaja, da ruski na* rod — ugrožen od istoga neprijatelja — ne veruje njihovim bratskim uvera* vanjima. Rusi nisu mogli shvatiti. da bi u uniformi neprijatelja mogao biti iskreni prijatelj. Za Ruse su svi za* robljcnici iz Austrije bili »Austrijaci«, i kad su zarobljenici češki i slovački izjavljivali gotovost da se biju protiv Austrije, Rusi su im govorili: »Izdali ste Franju Josipa, pa bi izda3i i nas!« Bio je to opet strahoviti uspeh dugo* trajnog nemačkog nastojanja, koje su podupirali svi natvažnjaci. a koje je branilo, da se u Rusiji razvije škoi* stvo i narodno prosvečivanjp. Danas je več poznato, da jc Rusija (službe* na) imala u početku tek pravoslavni,
tinju, da se obogati duševno u ovim novodobnim krizama duševnog pada
Evrope.
Naše je Sokolstvo prava narodna vojska, nije to milicija zulumčara i soldatija siledžija, nasilnika i apsolu* tista, več su to izabrana deca majke svoje, prava elita mira i ljubavi.
Kadagod naš Soko čuje šapat: »On je silnu sakupio vojsku«, on odgovara sa narodnom pesmom: »Al’ je silnu ucvilio majku«. Soko ne strepi pred ničim, iako je u svojoj duši mirolju* biv, ali je uvek spreman na pogibelji nenadne. I on neče štediti da i silnu ucvili majku, samo da odbrani sve* opču majku otadžbinu, jer je čuvar dobava majke svoje. Njegovo je srce od granita, lepo, dobro i tvrdo ko stanac kamen i ko klisura, na koje more nasrće. I ako mu prete gavanski siledžije sa svojim pružjem, on im opet ogdovara sa narodnom pesmom: »Boj ne bije svijetlo oružje, več boj bije srce od junaka«.
Sokoliti se znači u narodnoj pesmi junačiti se, kititi se odvažnošču i per* jem sokolovim. Zato su Sokolovi naj* bolji branitelji zavičaja, stegonoše ne* ustrašivosti i barjaktari poštenja oki* ceni čestitošču, jer pravi čovek za pravdu svoj život daje.
Čili i zorni su to momei opasani snagom srčanom i ogrejani ljubavlju bratskom. Jedan za sve, svi za jedno* ga, kao prava jednokrvna brača. Kud oni dodu istina za njima kroči i resi ih lepota, koju su stekli telesnim od* gojem. Nisu samo ulepšali telo grčkom klasičnom lepotom, oni su uresili i dušu eiičkim sjajem, koje im iz očiju blista.
Ako se svi malodušnici iznevere svetim idealim čestitosti, neče se izne* veriti oni, koji stupaju pod stegora Sokola, ptice višina, sunca i vedrine.
Koja je to sila, koja je tako usplamtila u nežnim sreima naše zlat* ne mladosti? To je ona večna misao života, koja teži za najlepšim idcalima čovečnosti. To je onaj sveti slovenski oganj ljubavi i bratstva, koji karakte* riše finu slovensku dušu.
Prvi veliki korak našeg političkog novog vremena je isteranje trgovaca iz hrama otadžbine, koji je tako veli* čanstveno uspeo. Sada treba da muški prionemo, kako bi harmonično bilo složno selo i grad, inteTigencija i mno* štvo, pa da se ne stvaraju tabori pri* vilego vanih i obespra vij enih, koji da* nas rastaču Evropu.
Socijalna pravda je postulat sle* bode i demokracije. Uprava neukih i moč vikača ne sme da nadvlada juna* ke uma i srca. Najbolji, najmudriji i najsposobniji neka su na upravi zem* lje, kao što najbrža i najokretnija pinca predvodi jato, a druge ju slede.
Prol’ivena krv naše svete zemlje drži u sokolskom srcu misao istinc, jednakosti i pravednosti. Zato treba da po našim selima svaka pučka škola postane sokolana, jer je to nacionalni hram, u koji mogu da ulazc svi bez razlike vere, tamo je jedinstveni jugo* slovenski bog bratske ljubavi, komu treba da svi ostanemo verni, ako otadžbini želimo dobra. Sokolstvo je potrebni rekvizit pučke prosvete. Ovim putima treba da kroči Soko kra*
a nikakav slovenski program. Zato je mnogo lakše bilo osnivanje srpske le* gije.
Tako je na tisuče Čehoslovaka poginulo na Mazurima, u prašumama Urala, dubokim sibirskim rudnicima i velikim posedina: goli, gladni, boitesni i bez nege. Mnogi su od njih odlaz.li u vojsku i protiv volje uredu. Premda je beguncima pretila tkazan smrti, ne mari, prešli su sto i slo vrsta pešice, samo da bi mogli stupiti u družinu, koja je polovicom 1916. g. narasla na jednu brigada. Mnogi su umrli pre, nego li su nakon prijave mogli u nju stupiti, Da bude još tepše svima su dobrovoljcima ogorčavali boravak u taborima vlasliti zcmljaci austrijske* ga mišlenja, koji su ih denuncirali kao buntovnike i grozili im se vešalima kod kuče...
Ali pokret sc je širio. Po celoj Rusiji, u. Evropi i Aziji nastajale su u zarobi j eničkim taborima čchoslovačkc organizacije osnivali su se -ruzoci u radionicama, tvornicama, rudnicima i velikim posedima i javno i tajno vo* deni oslobodilačkom misli. Svuda sc gojila nada, da če doči čas, kad če moči slobodno reči i pokazati, što mi* sle i ume.
Dok se tako pod teškim okolnosti* ma pribiru oko Češke družine čehoslo* vački dobrovoljci na ruskom tlu, osni* va sc u Nju Jonku i Čikagu — u Arne* rici. gde ima oko 700.000 Ceha i isto toliko Slovaka — Češko narodno dru* štvo i Slovačka liga.
Kad je Masaryk došao u inostran* stvo, nije imao sredstava za izdašnu akciju, jer Austrija nije dozvolila, da mu se i jedan filir pošalje. Ali jc po* mogla odmah čehoslovačika Amerika. Češki radnik, farmer i sluškinja — tr* gali su od svoje zaradc i davali svoje prinose na oltar domovine. Pa i sama češka dcca predavala su u školama svoje centiee na školske katedre «a svoju staru otadžbinu. Tako jc požrt* vovnošeu čeških kolonista u A meric! financijalno osigurana čchosl’ovaćka revoluciionarna akcija na strani.
Ijevine Jugoslavije. I kad čitava Jugo* slavija bude jedna sokolana, svakog
6.	januara slavičemo drugo oslobo* đenje.
Sokolska Jugoslavija je koncepcija budučnosti, to je država našeg nara* štaja i pomlatka, zemlja naših Soko* lica, koja če postaviti državni stožer na etičkoj sokolskoj ideologiji.
Nema pitanja ni kulturnog ni pro* svetnog ni privrednog, kojim se ideo* lezi sokolski nisu zanimali. Pa iako je iz sokolskih redova isključena politika, jer je Sokolstvo opčc narodno dobro, tc ec jednog dana izabrana inteligenc cija sokolska da bude kraljeva desna ruka u rukovođenju državnog broda, kako bi Jugoslavija postala potpuno sokolska, jer je i danas tako jezgra državne misli.
Sokolstvo nije za političku polis tiku, koja rastače organizam naše oče* vine, več za politiku života i opstanka.
Jugoslavija može da postoji samo ovako, kako se uputila na sokolskim temeljima, i na visokoj ideologiji etike, morala, slobode, bratstva, jednakosti, discipline i demokracije. A da se So* kolstvo sve to jačc priljubi državi, treba da se ta spasonosna ustanova sve to jače stapa sa državnom misli, te da se tako u narodu širi propagand
da za ovu veliku ustanovu. Tko če nutarnjoj sigurnosti zemlje dati bolje jamstvo od onoga, koji je najjače ljubi?
Orijaški korak istorije, koji je pregazio nepravde i srušio nenacional* ne države, da ustupi mesto slobodi i samoodredenju, pozvao je sve savesti čestitih gradana Evrope, da suraduju na etičkom prestolju pravde i slobode.
Naš je nacionalni san oživotvoren, sad je vreme da se prestanemo kiniti, več da prionemo na posao, da našu sirfetinju obogatimo fizičkim i dušev* nim imanjem, kako bi narod stekao uverenje, da ga samo njegova nacio* nalna država može da hrani i oda zla brani, pa da tako obespravljeni steku pravdu i odbačeni da se uzdignu, uboštvu da se pruži ruka pomoči i utehe i da nikad ne pokliznemo na polju čestitosti i pravde.
Sokolska Jugoslavija danas upire oči u prestolnicu otadžbine i harno i odano zahvaljuje Onomu, koji je nova dobra uneo u sokolsko srce i otadžbe* ničku dušu.
Da živi naš besmrtni tvorac pre* porodene otadžbine -— sokolske Jugo* slavije — Nj. Vel. kralj Aleksandar'L! Zdravo!
VIKTOR LADENHAUSER (Šibenik):
Telesno vaspitai^e temelj Sokolstva
»Vendar je temelj in •osnovno načelo vsega sokol* skega dela in življenja te* lesna vzgoja.«
E. Gangl: O sokolsiki ideji.
Prirast sokolskih pripadnika u zadnje vreme biva iz dana u dan sve veči i brojniji. I kolikogod smo se negda morali boriti sa raznim neprili* kama zbog kojih su naši pripadnici ostavljali sokolske redove, čini se, kao da je nadošlo vreme, kada čemo u in* tcrcsu pravilnog odvijanja rada mo* rati okrenuti front na protivnu stranu, jer se je bojati zagušenja. Jer kao što je nezdrava pojava opadanje članstva, isto tako i prenaglo priticanje može uroditi nepovoljnim posledicama.
Postavlja se pitanje, da li je orga* nizam naše organizacije u stanju pro* baviti svu onu prinovu članstva, koja je u ovo zadnje vreme k nama pohrlila vodena različitim motivima. koji cesto Puta imaju vrlo malo zajedničkoga sa sokolskim načelima, a po nekada su čak i u diameiralnoj opreci s njima.
Ako želimo biti iskreni, a to je ncophodno potrebno, moramo prizna* ti, da mi danas ne raspolažemo sa to* likim snagama, kojc bi bile potrebne, da bi — bez bojazni po pravilno funk* cionisanje naših organizatornih jedi* nica — mogli u svoje redove primi ti sve ono, što nam se danomice javlja. Treba naime imati na umu činjenicu, da organizacija, naročito sokolska nije
prema novopristupilom članu ispunila sve svoje obaveze time, što ga je pri* mila u svoje redove i dala mu even* tualno legitimaciju i značku. Naša je zadača prema svome članstvu prven* stveno vaspitna. a za vaspitava* nje traži se, pored vaspitanika i dobrih i spremnih vaspitača, kojih mi na ža* lost imamo vrlo malo. Pored toga, treba moči upotrebljavati sva vaspit* na sredstva, koja nam naša načela da* ju, u prvom redu treba stvoriti mo* gučnost telesno uzgojnog rada, bez koga nema Sokolstva. »Prošla su vre* mena, ne tako davna, kada je bilo do* sta rašireno mišljenje, da jc Soko bez telovežbe još uvek pravi Soko da je, štaviše, sokolsko društvo bez telovež* be, ako vrši prosvetno delo, još uvek sokolsko društvo«. (Dr. V. M ur* nik: Kultura i tetovežba).
Da li smo mi danas u stanju dati svim svojim pripadnicima ono sokol* sko vaspitanje, koje Sokolstvo treba svome članstvu da daje, naročito u sokolani? Moramo priznati da nismo. To je činjeniea, koja nas svakodnev* no tako snažno bije, sada više no ika* da, i pred kojom ne smemo zatvarati oči, jer bi nam se to moiglo jednoga dana početi grdno osvečivati. Sred* stva, kojima danas naše Sokolstvo raspolaže — bilo fizička bilo materi* jalna — nisu u stanju da pokriju po* trebe naše organizacije.
Naše prednjaštvo, pored najbolje volje, nije u stanju da s uspehom svla*
dava sav onaj posao, koji mu se na* meče odkada su sokolane počele da. preplavljuju mase novih vežbača. Po* znati su mi slučajevi, gde se je u ne* kim aruštvima lepo radilo, dok je broj vežbača rastao proporcionalno sa bro* jem stručno spremnih prednjaka. Me* dutim, kada danas na jednog prednja* ka otpada umesto 60 vežbača 200 i više, nema ni govora o tom, da bi se tu moglo raditi sa uspehom. Napro* tiv, i ono malo što je postignuto pro* pastiče, prosto če biti zagušeno od bujice novih vežbača.
I prostorije u kojima se odvijao naš sokolski rad bile su primerene onom brojačanom stanju, kakvo je bilo pre dok danas one ni lu kom slu* čaju ne mogu zadovoljevati i nije isključena mogučnost da če baš zbog toga razloga trpeti uspeh našega rada možda više, nego se to u prvi mome* nat čini. Jer kada neko več dode u Soko, on ima potpuno pravo tražiti, da mu se da ono vaspitanje, koje čini bit naše misli.
Svaki iskren Soko radovače se, kada vidi, kako se naši redovi množe, ali niko ne sme zbog radosti da izgubi smisao za zdravo rasudivanje.
Tajna sokolskog uspeha leži u po* stepenom razvijanju od nižega višemu. Naše potrebe nailazile su svoje po* kriče postepeno onako, kako su nastat jale. I j edino na taj način mi smo mo* gli napredovati. Danas su potrebe su* više naglo narasle, brže no što se je našlo pokriče za njih, a da se prethod* no nije povelo dovoljno računa o snazi. koja če namaknud sredstva za pokriče tih potreba. To je problem pred kojim treba da se zamislc svi oni na čijim se ledima nalazi briga za uspeh Sokolstva.
I završujuči ovo razmatranje. mo* ramo se vratiti konstataciji našeg brata E. Gangla: »Vendar je temelj in osnov* i no načelo vsega sokolskega dela in življenja telesna vzgoja« — i dok se ne obezbedi u svakom pogledu solidna izgradnja toga temelja biče sva na* stojanja naša uzaludnai.
JANEZ POHARC (Zg. šiška):
Naša inteligencija i Sokolstvo
Sokolstvo ima danas zadaču da prodre u sav naš narod, da obuhvati sve krajeve naše lepe otadžbine i da postane pokret mase, koju treba du* ševno preobraziti u duhu sokolske ide* ologije. Ali svaki idejno dubok pokret u masi osuden je na propast, ako se u toj masi ne nalazi zdrava jezgra, ako nema mozga koji ju vodi, njome upravlja i koji joj daje novih smerni* ca, snage i elana. I čim je veča masa, tim više treba intelektualnih radenika i voda. Mi pak danas vidimo, da Sokol* stvo brojno silno napreduje, a da na žalost za taj brzi porast imamo premali broj sposobnih radenika, idejno jakih i uticajnih voda te iskusnih organiza* tora.
U tempu, kojim se sada, posle do* nošenja Zakona o osnivanju Sokola kraljevine Jugoslavije, Sokolstvo širi, može doči do slabih i rdavih posledica zbog gore pomenutog stanja pa čemo možda imati veliki broj društava, ali slabih te ogroman broj članstva, ali malo pravih Sokola. Več danas opažamo, da imamo premaien broj intelektu* alnih radnih sila, a da i od broja inte* ligencijc, koja stoja u sokolskim redo* vima, skoro polovina su po svome ra» du kao i po ideološkom vaspitanju i cpštem nastojanju samo pola Sokoli, ili pak su uopšte samo pro forma, od* nesno — kako mi to na slovenačkom kažemo — »radi lepšega«.
Na drugoj strani pak imamo na žalost ogroman broj inteligencije, koja stoji van Sokolstva, koja se za naš po* kret uopšte ne interesuje — i koja u ničem ne prati naša korisna nastoja* n ja i rad.
Ima, kažem možda, krivnje i na
nama, što nismo umeli da bar mlade privučemo ma na bilo koji način u naš krug, ali u glavnom su krive opšte pri* like posleratne derutnosti i dekadence," a najviše rdav utica j neke tobožnje ci* vilizacijc i pseudo*kulture.
Danas baš naš mladi svet kopira sve, što dolazi iz vana i usvaja ne sa* mo modu, nego i mentalitet u težnji da postane monden, moderan i otmen kao prava gospoda evropskih manira. Sve bi to bilo lepo i do izvesne grani* ce po naš opšti napredak čak i korisno, da se u tome ne ide predaleko i da iz tih mladih ljudi ne postaju blaziranii parveniji, koji gube sav osečaj za le* potu naših slovenskih osobina i da ih u naeionalnom pogledu ne obuhvata potpuna indiferentnost.
Ti ljudi, u želji da budu svetski, preziru sve što je niže od njih i što nije u njihovom krugu — pa se poste* peno potpuno odvračaju od svog na* roda i mesto da postaju spiritus agens naroda — imamo 'izvesni procenat onih, koji narodu nikako ne koriste.
Savremeni život več sam pravi raz* liku izmedu pojedinih klasa — pa ne smemo i sami da to još povečavamo, nego obratno, t. j. nastojati da ih se smanji ili do neke mere uopšte briše, jer svi su samo ljudi i ništa više.
Mi imamo prilike — ne samo u prošlosti, nego i u samoj sadašnjosti — da vidimo strašne posledice, kada jc masa prepuštena sama sebi, jer se inteligencija iz nje izdvojila i kako se to osvetilo na samoj inteligenciji. I sve današnje socialne trzavice nemaju svoje poreklo samo u ekonomskoj kri* zi, nego i u pasivnosti inteligencije spram društvenih odnosa.
Moglo bi se o tome pisati filozof* ske rasprave, ali sve to ostaju prazne reči — i nisu pravi lek — a mi ga ima* mo pri ruci, a to je Sokolstvo, njegova ideologija i sistematičan rad svili. So--kolstvo — prvo je nešto speeifički slo* venskog i lasnog — a njegova kleja bratstvfl, jednakosti, slobode i ljubavi udružena sa idejom solidarnosti i du* hovnog kolektivizma bez negacije indi* vidua — to je budimo iskreni, ne .sa* mo potpuno savremeno, nego i jedini pravac, kejim treba da se krene. Ali Sokolstvo zahteva da mu se sasvim predamo, svim osečajima i mislima, radom i ponašanjem.
Naša inteligencija treba da uvidi, da nije suvišno, ako aktivno stupi u sokolske redove i da zbog toga ne gubi na ugledu — javnije nositi sokolsku značku i biti brat običnom radniku nije sramota — naproti v baš to poka* zuje pravu kulturu duše i veličinu srca, a što se danas, na žalost, tako malo oseča kao i socialnog shvatanja — dru* gim rečima — takova treba da bude slika čoveka, koji hoče da u istinu bu* de potpun i savremen u svemu.
Na nama Sokolima, mislim onima, kojima je ideologija naša več prešla u krv, na nama je da nademo načina i puta, da sada u prvom redu dove* demo u naš krug inteligenciju i oja* čamo kadar duševnih voda. Sa stari* jom generacijom i onom mladom, koja je več odtnakla sa študija biče teže — ali zato treba da svu pažnju obratimo onom delu omladine, koja bez cilja luta ili traži sebi samo zabavu i sc predaje utopijama. Mi vidimo, da u centrima, gde postoje univerziteti, vrlo malen broj akademičara radi ili vežba u Sokolu, nego ih večinom vidimo u raznim društvima ili na zabavama po uzoru nekadanjih nemačkih »Burscha«.
A baš iz tih redova dolaze buduči profesori, uzgajatelji naše omladine, dolaze inžineri, buduei voditelji predu* zeča i tvorniea, koji če imati dodira sa radništvom, dolaze pravnici, lečnici i drugi, koji mogu svojim ugledom, svojim položajem i znanjem mnogo učiniti za preporod naroda. Ali za sve to nije dovoljna samo stručna sprema, več i jaka volja i ljubav za rad i — još nešto — svima tima treba proči i kroz sokolsku školu, jer ona je — ka* ko u fizičkom, tako i u moralnom, so* cialnom i naeionalnom pogledu — is* tinska škola života. U njoj če ti mladi ljudi nači zdrav nacionalni instinkt i u dodiru sa svim staleškim klasama pravi - socialni osečaj — a u tvrdom radii samo odgoj volje i disciplinu.
Zbog toga treba da svi akademski klubovi i društva obrazuju sokolske otseke, u kojima če se idejno vaspitati i da članovi podu u sokolane lokalnih društava da tamo dobiju tehnioku spre* mu za rad u ferijama kod kuče ili posle dovršenih študija u kraju svog mesta službovanja. Treba nadalje skrenuti pažnju i na srednjoškolsku omladinu, jer je malen broj ove u sokolskim re* dovima, da bi tako na sveučilišta do* šla več prosvečena sokolskom idejom. Osobitu pažnju treba da obratimo da* cima učiteljskih škola, jer iz tih treba da dolaze pravi pioniri prosvete u ma* si, a koji se neče zadovoljevati samo onim propisanim škotskim radom.
Kad je medutiin Amerika 1917. g. navestila rat Nemačkoj i organizovala vojsku dobrovoljaca, javilo se na ti* suče Čeha pod zvezdani barjak ame* rički tako, da su se Američani sa ču* dom pitali:	»Tko je taj narod, koji
tako rado ide u boj za naše ideale?« Tada još nisu znali, da se njihov voda Toma Masaryk bori za iste ideale, za koje su se borili Waschington i Lin* eoln, da su to sveljudski ideali, nošeni naukom Krista. Husa i vel'i'ke francu* ske revolucije.
Mcdutim je u okolici Kijeva 'Ce* ška družina narasla do brigade. Bilo .ie to posle ruske katastrofe kod Gor* lica Sad je več svigao u 'Milan i iRa* stislav Štefanik, čovek zlatnoga srca, širokoga vidika — po štruci je bio astronom! — retkog diplomatskog ta* lenta i velik pobornik svega, što je dobro i pravedno. Njegovi su priprav* ni radovi znatno pomogli i samom Masaryku, kad jc uskoro došao u Ru* siju.
Kad je mescca marta 1917. g. sru* Sen carski režim, projurila je revofu* cija kao vetar kroz svu Rusiju. Narod je odušcvljeno pozdravio revoluciju
— razume se i čehoslovačka brigada. (Ova je sad bila dopuštena na molbu Masaryka i na interveneiju Miljuko* ya). Ona je sad po prvi put mogla na javnim skupštinama proglasiti ruskom narodu svoj revolucionarni program i svoje vodstvo predati u ruke pravih revolucionera. Češka bragada koja je
— dosad — uglavnom vršila izvidnič* ku službu, odsada je istupila kao celina u celini. Ona sc proglasila brigadom smrti i kod Zborova (2. jula 1917. g.) izvojevala pod generalom Brusilovom Prvu pobedu. Bitkom kod Zborova *
* U bici kod Zborova vojska ge* Jerala Brusilova zarobila je preko
250.000	ljudi. Sama čehoslovačka bri* Kada zarobila je 62 oficira, 3750 voj* ni'ka i mnoštvo topova. Danas se zna,
je Brusil'ov morao izvršiti napad Pre nego bi bio posvema spreman i to
nalogu cara, koga je opet za tu
dokazala je češka brigada, da ozbiljno shvača revolucionarni boj i da je spremna sve žrtvovati za slobodu. Po* sle uznaka kod Jasnopola izjavio je general Brusilov: »Čehoslovaci, vero* lomno napušteni od naše pešadije, tako su se borili, da bi svi morali pred njima kleknuti na kolena. Jedna bri* gada zadržala je nekoliko divizija. Kao prosti vojnici tukli su se i umirali učiteiji, advokati, inžiniri, pisci i po* znati javni radenici. Ranjenici su mo* lili svoje drugovc, da ih ubiju, samo da ne padnu u ruke Nemaca, koji ra* rijcne Čchoslovake zarobljene muče.«
Bitka i junačko držanje Čehoslo* vaka digla je visoko ime i ugled Češke brigade. Posle ove bitke našao se več medu pobednicima i Masaryk i održao im programatičan govor. Sa svih stra* na sakupljali su se Čehoslovaci pod Masarykov barjak, kao nekad božji bojovnici pod zastave Žiškine. Ima ih sada več 50.000 naoružanih i odušev* ljenili za boj na život i smrt. Njihova se jedna divizija zove husitska sa pu* kovima M. Jana Husa, Jurja Podje* brada, Jana Žiškc, Prokopa Velikog. a u drugoj su: praški puk T. G. Masa* ryka, tatranski, šleski, Havličkov i 'Pa* lackoga. Na barjacima nose kaleže i lovore.
Dogodilo se mcdutim, da su u Ru* siji koncem 1917. g. preuzeli u ruke vlast boljševici i u rnartu 1918. g. sklo* pili separatni mir sa centralnim v!a* stima. Situacija je u- prvih mah postala za Čchoslovake u Rusiji vrlo kritična. Oni pokušavaju obraniti istočni front sa Rumunima i iPoljacima, ali ne uspe* vaju. Zato Masaryk moli francusku vladu, da prizna čehoslovačke legije za autonomni deo francuskc vojske i da ih koncentrira na zapadni front. Francuska je vlada na to pristala, a to
uslugu molio italijanski kralj, kad mu je zapretila katastrofa od austro*ugar* ske vojske. Ovako su se zbog Brusilo* va morale brojne sile iz jugozapadne (italijanske) fronte prebaciti na ruski front iza Galicije.
je 19. decembra 1917. g. potvrdio i sam pretsednik Francuske republike Poi* čare.
Sada počinje glasovita češka Ana* baza, Nekad je Grk Ksenofont posle bitke koci Kunakte doveo do mora
10.000	pFačenika i to se još danas čita po školama, pa se u mladeži bude ple* meniti osečaji zanosa: kad grčki voj* nici iza duga i teška putovanja ugle* davši more klicu: »Talata! Talata!« — Sada je trebalo od Kijeva preko Urala i Vladivostoka i Pacifika prebaciti sko* ro 80.000 ljudi, ne kuči, nego na za* padni front. Trebalo jc potpunih 60 vlakova po 45 vagona. Za tedan dana i ti su bili spremljeni. Mcdutim su ve* like neprilike za ledima zadavali Nem* ci, a spreda i sa Strane boljševici — usprskos ugovora da smeju mirno otiči preko Rusije na Vladivostok.
U ruskom haosu sačuvala je čeho* slovačka vojska vanjsku i unutrašnju disciplinu, ona se je brižljivo uklanja* la svakom mešanju u tude prilike. Ona je to činila ne samo zato, jer bi to značilo početak njezina konca, nego da ujedno sačuva sebe od tudega upli* tanja.
Ipak nije mogla izbeči sukobu. Ta* kav jedan sukob imala je kod želez* ničkog čvora kod Bahmača (u martu
1918.	g.) sa Nemcima. U eetverodnev* noj biti Nemci su bili odbijem i vojska je krcnula dalje: na Peuzu, Volgu, Ural i Sibir do Vladivostoka.
Več posle Bahmača nalazila se če* ška vojska na sovjetskom tlu, napu* stivši slobodnu i samostalnu Ukraji* nu. Sovjetima je teško bilo verovati, da če ovakova organizovana sila odr* žati reč i proči bez intervencije za bilo koga kroz Rusiju. Zato su več u Kur* sku zahtevali, da se čchosl'ovaci raz* oružaju, pa onda da putuju dalje. Če* hoslovaci pristali su samo na to, da predaju topove i avijatički materijah Da ne bude kakvih novih zapreka na putu, dobivena je od samoga Lenjina dozvola iz Moskve za slobodan odla* zak, ali pod pogodbom, da zadrže sa*
mo 12.000 pušaka i 70 strojnih pušaka. Mcdutim, dok je tako glasilo narede* nje iz Moskve, njeni su sovjeti radili svoje i Čehoslovacima stvarali nepri* like gde su mogli. Isto tako i uprave železnica, koje su imale dosta veliku autonomiju — a bilo ih je do Vladivo* stoka sedam; napokon su smetali i vlakovi zarobljenika Nemaca i Ma* džara, kojc su po ugovoru boljševici vračali s lstoka kuči, u Nemačku. Tu su se dešavale ne samo prepirfke i za* badanja. nego i prave, krvave bitke. Tako se za prolaz preko Čeljabinska i Jekaterinburga vodio pravi rat. Inte* resantan je bio i intermezzo sa zauze* čem Kozanja. Tu je uhvačen jedan deo zalihe ruskoga zlata u iznosu od 651,535.834 rublja i 64 kopjejka. O tom novcu širile su se svojevremeno neisti* nite vesti, no istina je to, da je taj no* vac u redno predan sovjetsko j vladi od 26. januara do 1. marta 1920., o čemu je sastavila i protokol komisija za primopredaju. Potanki udes toga novca opisan je u raspravi dra. Ku* dele »O ruskom zlatu«, koja je izdana 1922. g. u Pragu.
Prolazcči kroz Omsk Čehoslovaci su bili živi svedoei Kolčakove vl'ađe. No Kolčak je nastupio tako okrutno, nepoštedno i despotski protiv nosila* ca predašnjeg radničkog režima, da od Čehoslovaka nije mogao računati na potporu. Čchoslovački je dobrovoljac ljubio Rusiju i bio je spreman da po* mogne njezin demokratski preporod; ali kad je video, da bi svojom krvlju pomogao diči na noge despotsku re* akciju, odvratio se od nje s ogorče* njem. Kako je poznato, Kolčak je uskoro bio ubijen.
Posle Omska traju opet bojevi sa boljševicima od jula do decembra. Duh se vojnika koleba. U tom mo* mentu ubija se svojom rukom pukov* nik Švec. Njegova tragična smrt po* diže iznova veru i moral. Nekako u isto vreme dolaze vesti o kapitulaciji Nemaca i Madžara, te o priznanju ne« zavisne čehoslovačke države s prvom vladom, kojoj jc na čelu Masarvk.
Upravo u pravi čas dolazi i Štefanik, koji je oduševljeno dočekan.
Štefanik je obišao vojsku i kon* statovao, da se mora hitno preduzeti prevoz vojske kuči. U tu je svrhu iza* brana delegacija, koja če informirati narod i vladu u Pragu. Delegacija je otišla 19. decembra 1918. g. iz Jekate* rinburga i stigla u Prag 19. marta 1919. g. Vlada u 'Pragu usvojila j c jedno* glasno mišlenje delegacije, da se što pre omoguči povratak vojske iz Ru* sije kuči, pa jc poslala i potrebnu de* legaciju na Vladivostok i Sibir, koja je to rešenje vlade imala saopštiti če* hoslovačkoj vojsci i hrabriti je, dok stignu lade za prevoz.
Čehoslovačka Anabaza ima voj* ničko i političko značenje. Vojničko je značenje u tome, što je vojska, usprkos svim destruktivnim i negativ* nim uticajima, ostala jedinstvena.* Što su vojnički stručnjaci držali ne* mogučim: probiti se na istok protiv volje sovjetske vlade, pokazalo se kao moguče. Čchoslovački vojnik, uveren o potrebi i opravdanosti borbe, učinio je čudesa. Soko, njegova načela i ideali, bili su im uzor i škola.
Politička je Anabaza imala još veče značenje. Defenzivni boj sa sov* jetima sprečio je glatko vračanje ne* mačkih i austro*ugarskih zarobljenika iz područja Volge i Sibira i tako se iz* jalovila nada Nemaca, da če Brest*Li* tovskim mirom doči do ljudskog ma* terijala. koji če se upotrebiti protiv saveznika na zapadnom frontu.
Zato se culo na 14. jula 1918. g. u Parizu, kad su prolazili čehoslovački vojnici: »Merci pour la Siberie! Merci pour Samara! i t. d.
Što je \Vilson 1918. g. odolio za* mamljivim ponudama za mir sa Strane Andrassya, što je na nagovor Masary* kov došao do uverenja, da Austro* Ugarsku treba razbiti, a Andrassv tre«
* Treba pomisliti, što znači opskr* biti vojsku od 60—70.000 ljudi u tudoj zemlji, gde vlada haos — sa hranom, odečom, obueom, ogrevom i oružjem!
s
Ja sam u ovom dosta opširnom či'anku, koji se hikako ne sme genera* lizovati na svu inteligenciju i omladinu — jer sam daleko od toga — pokazao samo sliku današnjeg stanja i pokazao gde treba odmah početi sa radom. Ne* ka iskusniji od mene pak u buduće iz* nesu konkretne predloge, ko jim putem
i načinom i kakovim se to sredstvima može i sprovadati.
Za mene je izvan debate, da samo inteligencija prožeta sokolskim duhom može povesti narod u fepu budućnost i mišljenja sam, da samo pravim sokol* skim radom možemo najlepše prosla* viti i večito živu misao 1. decembra.
PROF. BRANKO ŽIV KO VIČ (Zemun):
Sokolstvo i banovinska
pomoč
Zakonom o osnivanju Sokola kra* Ijevine Jugoslavije predvidena je So* kolstvu, pored državne, i banovinska novčana pomoč. Zakonom nije doduše rečeno, u ko j e se svrhe ima ta pomoč upotrebljavati, ali je ipak jasno, tla je država hteia pomoči Sokolstvo, da može svoj rad proširiti preko onih uskih granica, u kojima se moralo krc* tati dok je ovisilo o skromnim vlasti* tim sredstvima, koja su se prikupljala od članarine i priredaba.
Prema tom zakonu sve su bano* vine unele u svoje budžete več za go* dinu 1930./31. izvesne iznose. Medu* tim, kako banovine nisu imale nika* kove direktive za podelu pomoči, sva* ka je postupala drugačije, a malo je koja izabrala pravi put. Neke su ba* novine delile pomoč izravno društvi* ma, ne vodeči računa, da li društvo za* služuje pomoč, i da li če je privesti pravoj svrsi. Druge su opet delile po* moč župama bez obzira, koliko dru* stava ima dotiena župa na svom tri* toriju. A ima ih i takovih, koje su eelu budžetom osiguranu pomoč predale župi u njenom sedištu, da je ova raz* delila medu ostale župe njena terito* rija. Ima i takovih slučajeva, da su ne* ke banovnie dale pomoč društvu iz* van svoga teritorija, a društva njena teritorija nisu dobila nikakovu pomoč.
Sve to nije bilo ispravno i svrsi shodno, i kad bi se tako dalje nasta* vilo, ta bi pomoč bila više na štetu, nego na korist Sokolstva.
Da to ne bude, i da se to pitanje reguliše, propisao je Savez pravilnik, u kojem je tačno označeno, tko može reflektirati na banovinsku pomoč, u koju se svrhu može ista upotrebiti, pa po tome i do koje se višine može tra* žiti i očekivati.
Prema tome pravilniku pozvao je Savez društva, da do odredenog roka podnesu svoje budžete nadležnim žu* pama, a župe Savezu. Pri tome se mi* slilo, da če župe, poznavajuči svoja društva i njihov rad, tačno preispitati budžete društava i njihove zahteve sves.ti na pravu meru. Medutim, čitavi taj postupak nije izvršen kako treba, a po gotovo nije izvršen do odredenog roka, i ako župe i društva u nekim ba* novinama ostanu bez pomoči, krive su same. Kod nekih župa trebalo je ne* koliko puta urgirati pismeno i brzo* javno, dok ih se prisililo, da izvrše jednu dužnost u vlastitom interesu.
Iz poslednjih budžeta i predloga može se razabrati, da je vrlo malo društava i župa, koje su svoje zahteve i predloge saobrazile pravilniku o po* deli i upotrebi banovinske pomoči.
Iz podnešenih zahteva proizlazi, da je večina društava, a i župa, shva* tilo, da je Sokolstvo neka državna in* stitucija, o kojoj treba država da vodi brigu i da podmiruje sve njihove ma* terijalne potrebe. Mnoga društva traže pomoč ne samo za pokriče redovnih potreba, nego i za podmirenje deficita, pa čak i dugovanja iz ranijih godina. Ima društava, koja su, tako rekuč, j uče postala i traže ogromne svote za gradnju domova. I sve to župe prepo* ručuju, ne ispitujuči, da li je društvo svojim radom pružilo garancije za ži* vot i razvijanje. Na taj način ispale su bajoslovne svote,. koje ne bi mogle podneti banovine ni onda, kada bi sva svoja pitanja več rešila i kad bi im ostalo još jedino pitanje Sokolstva.
Po zahtevu društava i župa trebale bi banovine da u svojim budžetima za god. 1931./32. osiguraju pomoč Sokol* stvu od ništa manje nego 20,000.000 dinara. To je nemoguče očekivati, a ono, što se ne može dobiti, ne treba ni tražiti, jer to znači sam sebe zava* ravati i praviti nezadovoljstvo.
Savez je sve te zahteve sveo na pravu meru, ali, da se to nebi i u bu* duče dogadalo, hoču da sa nekoliko reči istaknem, kako i u što se ima upo* trebljavati banovinska pomoč, pa ako se budemo toga pridržavali. onda neče biti takovih zahteva, a sa dobivenom pomoči moči če župe i društva da mno* go koriste Sokolstvu i da njegov rad i razvoj postave na solidne osnove.
Sokolstvo ima i u buduče da radi kao i ranije i da se uzda u prvom redu u svoju vlastitu snagu. Redovne potre* be ima bezuvetno da pokriva sa svo* jim redovitim prihodima. To vredi za društva kao i za župe. Nije pomoč ba* novinska zato, da se smanjuje člana* rina, ili da se zanemaruju razne pri* redbe, koje su, uz unapredivanje So* kolstva, pružale i izvore dohodaka, ili da se podmiruju deficiti nastali zbog neurednog plačanja članarine. Ne!
Banovinska pomoč ima da pruži Sokolstvu mogučnost za jedan rad, koji se ranije nije mogao poduzimati zbog toga, što nije bilo sredstava. Pre svega, banovinska pomoč ima da se upotrebi za širenje Sokolstva u naj*
ba da govori sa čehoslovačkom vla* dom — pridonela je tome najviše če* hoslovačka vojska u Rusiji. Važnost legija vidi se i iz telegrama, koji je Loyd George poslao Masaryku:
»L’ histoire de Г aventure et de triomphe de cette petite arrhee consti* tue cn effet une des pllis grandes ep o* pees de P histoire .. .
Votre peuple a rendu un Service sans prix a la Russie et ,aux Allies dans leur lutte pour affranchir le mon* de du despotisme. Nous ne 1’ oublie* rons jamais ...« (»Istorija podviga i pobede ove male armije sačinjava uistinu jednu od največih epopeja u istoriji ... Vaš narod učinio je jednu neproecnivu uslugu Rusiji j Ssveznici* ma svojom borbom za oslobodenje sveta od despotizma. Mi to ne čemo nikada zaboraviti.. .«).
Grobovi, rasijani na udaljenos't od preko 10 0D0 kilometara po čitavoj Rus’ji i Sibiru, vaz d a če oglašivati uspomenu i slavu čehoslovačkih juna* ka! Ali što rek oh na 10.000 kilometa* ia Rovovi čehoslovačkih vojnika pro* ležali su se od Atlantika do istočnih obala Azije. Njihova je krv natapala Argr.nc, Vcuziers i Terron, Alpe, Kar* C Ural. Bajkal i Balkan, tl istoriji nema naroda, koji bi svoju Ijubav pre* ma slobcdi i otadžbini platio kiviju, piolivcnom od oceana do oceana!
Da, i u Alpama, naročito na Dosso Al to i na Monic Val Bella, ko ji su sc posle Kobarida rumenili od prolivene krvi čeških legija u Italiji i za Italiju....
I posle svega toga dolazl slučaj Morozinija Pulja i Bazovice... Kad -•ic tuj sklop činjcnica uzme na um, onda nam je razumljiv strahovit r)k ct:vkoj{ *>ava, koji je odjeknuo čitavom evnvskom i američkom javnosti. Ovij ril- anjenog češkog lava kako je i razumljivo, odjeknuo je n a j.Ta če u srcima s v ih Jugoslovena. Zato sc oni i sučaju u stotinu i stotina svojih so* teniških domova sa najve:im tidivljc* nj. m svoje najpredanije stovenske brače i klicu im od srca: Čast i večna hvala dragoj hrači Čehoslovacima!
DR. FRAN ILEŠIČ (Zagreb):
Mladjim Sokolima 0 žrtvi i radu
,i.
Uspomene.
Na žalost, mogu i ja več pisati »uspomene«.
1 pišem ih ovaj put.
Svake su uspomene gledanje na stvari sa j e dno g stanovišta. Pa ta* ko i moje. Prinos su k opčenitoj slici.
Pišem o »preporodu«,* ali ne o svojem preporodu, jer u godinama 1912.—1914. nišam trebao istom da se preporadam. Bio sam davno takav.
Bilo je to u moje, da tako kažem, predavateljsko doba; mnogo sam jav* nih predavanja održao u godinama 1910—1914.
I tako sam — mislim, da jc to bilo u jesen 1912. — bio pozvan i u Goricu da predajem. Predavao sam; kakav je naslov imalo predavanje, ne sečam se više; svakako je bilo posvečeno na* cionalnoj borbi Slovenaca i Jugoslo* venstvu. Predavanje je silno odjek* nulo. Zašumelo je i zatutnjilo.. . od saglasnosti i protestiranja. »Soča«, naš onodobni napredni politički organ u Gorici, dobivala je (tako sam doznao) svu silu protesta radi mojeg predava* n j a.
A što je takvog bilo u mojem pre* davanju, da bi ga jedni odušovljeno primali, o drugi ogorčeno odbijali?
Govorio sam u ovom duhu: »Svi uspesi našeg drobnog nacionalnog ra* da, kojemu jedinom posvečujemo svo* jc sile, neče nas spasti u trenutku ve* likih »katastrofalnih« dogodaja, koji se približavaju. Bdijmo, da nas jugo* slovenska ura ne zateče nepriprav* Ijene ...«
* Ivan Janez Kolar, Preporodovci (1912,—1914.). Izdala tiskarna A. Slat* nar, Kamnik 1930.
šire slojeve našega naroda. Prvi uslov za to jeste stvaranje jednoga kadra prednjaka, a za tim propaganda, koja se vrši živom reči i putem štampe. Drugi je uslov podizanje domova i oprema sa gimnastičkim spravama. Da se dobije jedan kadar valjanih pred* njaka potrebno je, da sve župe održa* vaju godišnje po jedan do dva pred* njačka tečaja, jedan društveni i jedan župski. Polazak tih tečajeva mora sc omogučiti svim onim Sokolima, koji pružaju garancije, da če biti valjani sokolski radnici, pa ako to ne mogu na vlastiti trošak, mora ih župa uzeti na svoj. S toga če župa upotrebiti ba* novinsku pomoč u prvom redu za održavanje tečajeva, a tek ono, što joj preostane, na druge potrebe. Druga po* treba iza toga jeste obilaženje društa* va i održavanje što užeg kontakta sa društvima u tehničkom i prosvetnom pogledu. Nije dosta samo osnovati društvo i onda ga prepustiti samom sebi, nego ga treba podizati, vaspitati i pomagati dok se god ne podigne na svoje noge, a posle toga treba ga pa* žiti i čuvati da ne posrne. Prema tome mora svaka župa da ima sredstava za obilaženje društva. Treča je potreba održavanje redovite administracije sa Savezom i društvima. Posao je u žu* pama danas toliki, da jedno lice, koje vrši sekretarsku dužnost, a koje je re* dovito zauzeto svojim zvanjem, ne može sve poslove valjano i na vreme svršavati, i s toga je potrebno, da sva* ka župa ima svog stalnog činovnika, koji če makar pola dana raditi, ali to mora biti svaki dan. To su tri potrebe, kojima se ima udovoljiti iz banovinske pomoči.
Što se društava tiče, kod njih mo* že doči u obzir banovinska pomoč u ovim slučajevima: za održavanje pred* njačkih tečajeva, za nabavu najnužni* jih sprava, za osnivanje sokolskih dru* štava i četa u svojoj okolici i za grad* nju domova. Župska starešinstva ima* ju tačno da procene potrebe društava i da po jednom sistemu predlažu po* moč za svoja društva. Ne može n. pr. društvo, koje je tek osnovano, tražiti pomoč za nabavu svih sprava i za gradnju društvenog doma, ili jedno mlado društvo, koje još nije sigurno ni za sebe i svoj napredak, da traži pomoč za osnivanje društava i četa u svojoj okolici.
Novo osnovanom društvu može se svake godine, kroz nekoliko godina predlagati pomoč za nabavu po jedne skuplje sprave. Starijem društvu, koje je svojim radom kroz duže vremena dokazalo, da s uspehom može razviti rad i u najbližoj okolici, prcdložiče se u tu svrhu zatražena, odnosno potreb* na pomoč. Isto tako če se predložiti veča pomoč za gradnju sokolskog do* ma onomc društvu, koje ima osigurano gradilište i veči deo potrebnog kapi* tala za gradnju. Pa i u ovakovom slu* čaju, ako je više takovih društava u jednoj banovini, neče sc moči iste go* dine tražiti pomoč za više njih, nego svake godine za jedno društvo, dajuči uvek prednost onome društvu, čije su potrebe veče i koje ima toliko kapi* tala, da može te godine započeti sa gradnjom.
Pošto samo župa može poznavati prilike svojih društava, to je ona je* dina kompetentna da deli odobrenu banovinsku pomoč.
S toga je Savez, dostavljaj uči ba* novinama predloge za pomoč župama i društvima, umolio uprave banovina, da budžetom osigurane pomoči za žu* pe i društva svoga teritorija isplačuje župama, a župe če deliti društvima u
MIROSLAV VOJINOVIĆ (Beograd):
višini predložene pomoči ili srazmerno predloženima, ako bi odobrena pomoč bila manja od predložene.
Ovako treba shvačati banovinsku pomoč i prema tome iskazivati trebo* vanja i činiti predloge, jer samo tako če se primeren« banovinska pomoč privesti pravoj svrsi, a efekat te po* moči videče se a a rb!;o!iko godina.
Pitanje sokolskih prednjaka — načelnika
(Izneto na osnovu postoječih iskustava.)
Ovo je pitanje u Sokolstvu od naj veče važnosti, staroga j c več da* tuma i uvek — aktuelno. Nije se mo* glo niti se može rešiti zbog toga, što kod večine društava ne poklanja mu se korenita pažnja i dosledno realno sprovadanje. Ne treba dokazivati, da bez pouzdanih stručnjaka sa pravim prednjačkim vrlinama — ne može se ni zamisliti napredak niti obezbeđenje Sokolstva. Ne treba ubedivati ni to, da nije dovoljan več naziv »prednjak« ili »svedočanstvo«, koje taj naziv da* je. Kad bi tako bilo, mi bi sa pred* njacima stajali prilično dobro, pošto prednjaka sa ispitom imamo. Jedino je šteta, što ih ima dosta samo po broju, dok u aktivnom radu vrlo malo. Gu* bimo ih neistrajnošču i to brže nego što ih stvorimo. Ostaje samo mali procenat, koji nikad ne može udovo* ljiti potrebama sokolske celine, koje više i više rastu. Po tome jedan od glavnih uzroka nemanja prednjaka treba tražiti prvenstveno i u — ne* istrajnosti istih. Razume se, da se pretpostavlja da svaki sokolski pred* njak mora biti i sokolski vaspitač, što ima da pokaže ne svedočanstvom — več radom.
Na osnovu navedenih nedostata* ka radaju se sistematski drugi nedo* staci, a pitanje prednjaka ostaje nc* rešeno i dalje. Iz toga doista nezado* voljivog stanja mnoga društva ne vide i ne znaju drugog izlaza, nego da jav* ljaju župama i Šavezu, da ne mogu napredovati u radu zbog toga, što ne* maju — načelnika. Uz to čine i očajna obrazloženja, razne zahteve i predlo* ge. I sve — hitno!
Dok neka društva vide spas u na* stavnicima gimnastike srednjih škola i traže ih za škole svoga mesta, druga društva opet žele premeštenje tih na* stavnika, pošto su sa njima u neslozi ili nalaze da nisu sposobni za sokolske načelnike — i traže bolje. Sledeča dru* štva žele opet premeštanje ili zadrža* vanje učitelja i učiteljica osnovnih škola da rade u njihovim društvima kao sokolski stručnjaci. Ima još i dru* gih komplicirani j ih načina u traženju. Dakle, sva takva društva hoče uvek što pre i što lakše doči do gotovog načelnika ili načelnice. Pri tome zabo* ravljaju, da to nc ide uvek tako lako
i da se ne može uvek izdejstvovati sve što društva žele, pošto nije za to dovoljna samo dobra volja, več moraju se uzimati u obzir i službeni propisi, obaveze, drugi opravdani razlozi i slično.
Pomenuti način obezbedivanja načelnika od Strane mnogih društava poznat je odavno. Poznat je i po svo* joj štetnosti i nereelnosti. No nikad nije bilo toliko raznih traženja u to* me pravcu kao sada. Medutim, stva* ranje načelnika mora se rešavati sa* svim drukčije i stvarnije i to od stra* ne samoga Sokolstva. Varaju se sva društva, koja misle, da je pitanje na* čelnika i prednjaka u opšte rešeno več time, ako im župa ili Savez izdej* stvuje premeštenje željenih nastavni* ‘ka ili činovnika za načelnički rad. Pre svega ta društva čim dobiju traženog načelnika, zadovoljavaju se, postaju opet bezbrižna u tome pravcu a pred* njačko pitanje skidaju rado sa dnev* noga reda. No — to udovoljenje biva obično prolazno. — Posle kračeg ili dužeg vremena, usled raznih nespora* zuma i nesloge sa načelnikom, njego* vim premorenjem u radu, odlaskom i slično — društva su na istom mestu kao pre, a pitanje načelnika pojavlju* je se opet kao — hitno. Da se ta dru* štva brinu za spremnog zamenika na* čelnika, a u vremenu kad načelnika imaju — na to pre niko mje ni mislio. I tako mnoga društva odlaskom jed* nog jedinog člana i— načelnika života* re ili su dovedena u pitanje opstanka. Ne ostaje im drugo, nego stara praksa traženja, kao da župe ili Savez imaju načelnike uvek i svuda na slagalištu i da treba samo poželeti, hirati i slati. Pri tome se zaboravlja, da nije to uvek dostojan način sokolskog dru* štva. Ako se ipak udov olji želji takvog društva i traženi nastavnik je preme* .šten, onda njegovim odlaskom dove* deno j c opet u pitanje opstanka — drugo društvo. I tako se istorija po* navija.
Pri svemu tome jedno je jasno: da na ovaj način pitanje načelnika, odnosno tehničkoga vodstva i pred* njaka u društvima neče se i ne može rešiti nikad, več i zbog toga, što je taj sistem šablonski pogrešan, nereelan i površan. Izvesna udovoljenja ui ovom
Nekoliko dana iza toga javila su mi se u mojem stanu u Ljubljani dva mlada gospodina, dva daka. Rekli su mi, da dolaze zbog mojeg goričkog predavanja; bio sam svestan odgovor* nosti zbog onog predavanja; znao sam, da narodno radikalna omladina živo radi baš u nacionalnome »dobrotne radu«. Ali jc bilo drukčije. Bili su to Fr. Fabijančič i August Jen* k o. Rekli su, da se omladina potpuno slaže sa mojim predavanjem te me moli, da bi isto predavanje održao i u Ljubljani, u »Mestnome domu«. Za* što onda do tog predavanja nije došlo, to nc znam.
I došao je Ik meni u stan, na da* dašnjem trgu kralja Petra, g. Janko Kos. Radilo se o »Preporodu«, koji jc imao da se pokrene. Našeg se raz* govora potanje više ne sečam; koliko sc pak sečam, rekao sam g. Kosu, da moraju u časopisu tako pisati, da ga, policija u zametku ne uguši. Postao sam, razume se, i prctplatnik »Prepo* roda« i u zatvoru zatim bio u teškoj situaciji, kad su me pitali, zašto sam se ja profesor pretplačivao na takav časopis.
Jcdamput je istražni sudae gosp. Stockl u tamnici konfrontirao mene i g. Kosa. Radilo se jc o pitanju, da li jc g. Kos bio u stvari »Preporoda« kod mene ili ne. Kos je, želeči sigurno me* ne spašti, tvrdio da nije bio, a ja sam, uveren, da bi bilo uzalud prikrivati taj fakat, za koji su on i drugi znali, rc* kao, da je bio. Kod tih oprečnih iz* java je i ostalo. 1 jedan i drugi smo imali dobru nameru.
U ostalom, ja ni u istrazi nišam nikada ništa rekao, što nije bila isti* n a, što ja nc bili držao za istinu, ali nišam rekao sve, što sam znao; to od čoveka etika ni nc traži.
Kam sam se posle rata u Sarajevu sastao sa Jankom Kosom, onda več jugoslovenskim oficirom, bio jc tako pesimistički raspoložen — činilo mi se, da je i njega preuzelo neko razoča* ranje; bila je to bolest, koja j :, oso* bito prve godine iza oslobođenja, za* razila veliki broj naših ljudi. Kakvo
razočaranje? Kad je čovek vršio i iz* vršio svoju dužnost, odakle onda razočaranje?
Ja sam u onim predratnim godi* nama vrlo dobro osečao, da izmedu nas nekih i izmedu omladine, koja je izdavala »Preporod«, ima jedna opre* ka; kulturnog ili barem jezičnog Jugo* slovenstva tamo nije bilo, dok smo mi »neki« isticali i jezično jedinstvo kao jedan izmedu delova potpunog Jugo* slovenstva, kao jedan izmedu znakova našeg ideala.
Krivo bi bilo stvar pretstavljati onako, kao da bismo mi »neki« išli na minus; i mi »neki« smo, razume se, bili ten političko Jugoslovenstvo, ali smo u svome pojmovanju išli još p r c* ko toga; političko Jugoslovenstvo bilo je za nas minimalni program, koji u ostalom jedini mi, mi s a m i, nc možemo ni da ostvarimo; naš maksi* malni program uzimao je i uzimlje k tome političkom Jugoslovenstvu (kod (Slovenaca) još i jezično, kojega stva* ranje u večoj meri zavisi od nas Slo* venaca samih, nego 'ostvarenjc poli* tičkog Jugoslovcnstva.
Dublja, etička misao »preporodo* vaca« i zato pravi preporod bila je mi* sao: za veliku stvar treba žrtava!
Ja sam pokatkada posumnjao, da li imaju smisla ovakve malene žrtve, žrtve pojedinaca, koji ginu, a da od te njihove velike žrtve nema mkakve vidljive koristi. Druga mi se stvar či* njaše velikom žrtvom, žrtva »lazar* ska«, žrtva ca ra Lazara i njegove voj* ske na Kosovom polju. Ta je žrtva postala deo kosovske ideje, koja je onda kroz stoleča delovala i delovala...
O ' neispravnosti moga mišlenja uverio me jedan Srbin. koji je došao u Ljubljanu te se — u prostorijama »Matice Slovenske — tamo sa innom sastao. 1 napisao sam članak »Žrtva« te ga priopčio u Pragljevoj »Literar* noj Pratici (za 1914,). Zbog tog članka imala je »Literarna Pratika.« kasnijc od austrijske cenzure neprilika. Po* kojni 1’ragclj mi je o tome pričao, ali ne znam više, da li je »Pratika« zbilja
bila zaplenjena ili joj se samo grozilo konfiskacijom; valjda je potonje istina.
Pokojni Ivan Tavčar mi je — oko prevrata Mi posle pretrata 1918. — na jednom zboru u ljubljanskome »Na* rodnom domu« direktno rekao, da sam ja uništio ^Maticu Slovensku«, jer da jc ona zbog »gospodina Franja« i zbog mene bila raspuštena.
Taj sam prigovor ja apsolutno odbijao, nc samo zato, šlo je napokon Matica ipak ostala, nego glavno zato, što nam svi novci »Matice Slovenske« nebi ništa pomogli te bi i »Matica Slo* venska postala uzaludna, da je Au* stri ja pobedila. »Spasavajte svoju du* šu i sve ostalo dodati če vam sc.«
I spasli smo dušu i ušli u Jugosla* viju. I »Matica Slovenska« živi.
Žrtva!
Slovenci, posle oslobodenja, za Jugoslaviju nisu ništa žr'tvovali, ali su za nju r a d i 1 i. Znači li to: pot* punoma živeti?
Po katkada dolazi u istoriji jedno iza drugoga, a može oboje i zajedno biti.
II.
Jugoslovensko i poljsko Kosovo.
Nije velika stvar primati slobodu kao dar, kao čiji prezent.
Slovenski narodi, koji su sa svr* šetkom svetskog rata stvorili svoje vlastitc države, nisu svoju slobodu od nikoga prhnili na dar. To ističerno svu zahvalnost onim prijateljskim na* rodima, koji su nas kod sticanja slo* bode u teškim prilikama podupurali...
Žrtvovali smo mnogo za svoje oslobodenje. Kosovo se je ponovilo ..
Pa to je romantika, to spominja* nje Kosova!
• Ako je to romantika, onda je ro* mantika, barem ta romantika, realni ja od takozvanih realnosti, koje često nisu ništa drugo, nego ograničenos? pogleda ...
Nijedan slovenski narod ne po* znaje u svojoj istoriji tako romantičnih žrtava, kao što ih u svojoj istoriji beleži poljski narod.
.
ma. No ni ovo najslabije društvo nc sme biti bez prednjačkoga zbora! I to je princip.
Stvoriti i održavati pouzdan i sta* lan prednjački zbor nije stvar tako laka kako sc to u mnogim društvima misli. 'Na žalost, u mnogim društvima ostavljena je briga za to obično nedo* voljno spremnim i neiskusnim početni* cima, koji sami još nisu ni približno svesni prednjačkog zadatka i odgovor* nosti. Oni doduše čine sve što mogu, ali se na kraj krajeva brzo iscrpe u svom znanju i gube se i sami u svome neuspehu. Razumljivo je, da iz takvih prilika ne mogu izači prednjači, a još man j e — načelnici.
Pitanje bi bilo: što treba da se uradi a da bude bolje? Pre svega, a prema mesnim potrebama, u priprav* nike prednjačkog zbora uzimaju se najviše oni sokolski pripadnici — me* štani — koji svoje mesto boravljenja ne napuštaju. To je vrlo važno! Pri izboru paziti več na sve osobine sva* kog pojedinca koje imaju biti mero* davne, da če od pripravnika postati vremenom i dobar prednjak. Treba razlikovati i to, da biti odličan vežbač ne znači biti i odličan prednjak. Ako su te osobine zajedno, u toliko bolje.
Očigled je. da tako makar i naj* bolje izabrani prednjački zbor ne mo* že udovoljiti. Članstvo se mora struč* no i sokolski svestrano vaspitati i usa* vršavati.
Prvo stručno znanje dobija se na redovnim prednjačkim časovima, bez kojih ni jedan zbor društva nc sme da bude. Nastava je prema potrebama pojedinih društava. No uvek mora biti realna, praktična, a za prednjake i društvo korisna. Vrši se prema po* desnom rasporedu i podeli rada. Pred* njački zbor, koji je svesan svoga po* živa i odgovornosti za vaspitanje po* verenih sokolskih pripadnika, on če se brinuti i za to, da prireduje, osim prednjačkih časova, i druge specielne stručne časove ili tečajeve za vodnike naraštaja i dcce. Sve to može da vrši samo društvo ili u zajednici sa drugim najbližim društvima. Da sama nastava i sve sa njom u vezi bude prožeto du* hom i požrtvovnošču vaspitne sokol* ske discipline, nc treba naročito niti opširno naglašavati, kad svaki i bez loga mora znati da je disciplina uslovna i polazna tačka za svaki rad, uspeh i napredak Sokolstva.
Društva, koja nemaju stručno li* ce, koje bi moglo sprovadati takvu nastavu sa uspehom, moraju stupiti u vezu sa drugim društvom, okružjem ili župom i potražiti stručnog nastav* nika, koji bi dolazio i vodio nastavu. Pri ovom radu je potrebna stručna i sokolska literatura kao pomočno sred* stvo. S toga svako društvo mora imati i stalno dopunjavati svoju stručnu i opštc sokolsku knižnicu. Svaki savezni prednjak brine se za to i sam da po* stepeno stvara svoju ličnu knjižnicu, koju u svako doba može da iskoristi za svoje znanje.
Za dalje postepeno usavršavanje prednjaka služe prednjački tečajevi po okružjima župama i Savezu. Svako je društvo vezano da na te tečajeve šalje svoje najpouzdanije prednjake. Upo* redno sa tečajevima polažu se ispiti
sa z vanj eni društvenog, župskog i sa* veznog prednjaka. Sve to prema od* nosnim pravilnicima.
Uz ovu opštu spremu neizbežno je potrebno učiniti i ono na što se obično nc obrača nikakva pažnja, to je vaspitanje prednjaka u sve.-;noj i prim v noj i s t r a j n o s t i tako da kad on postane naš — da bude zbilja i naš i da nikad ne napušta sokolanu i so* kolsko redove. Ovo pitanje potrebno je da se dovolj no prouči i razume. Kad se to učini, mora se odmah sa* znati da mu je temelj i mesto važnije od mnogih jer baš u srazmerno veli* koj neistrajnosti i nestalnosti naših vežbača, a time i prednjaka, nalazi se naš opšti i največi — neuspeh.
Evo zašto! Opšti primer! Zbog poznate i, tako reči. često več i redov« ne neistrajnosti opštc sokolskih sa* radnika, koji su več donckle udublje* ni u-Sokolstvo, imamo večiti posao sa novim dolazečim pripadnicima daklc sa početnicima. Taj stalan rad sa tim početnicima znači i stalan početni rad u društvu, pošto ono, gubeči se nepre* stano u jednom istom poslu, nema ni vremena za dalji i napredniji rad. Po* četnici, kako dolaze bilo vežbači — bilo ne vežbači — moraju se ponovo i ponovo poučavati i sokolski vaspitati, a da ih posle izvesnog vremena opet — izgubimo. Počinjemo opet ponovo! Praktična i mnoga iskustva mogla bi o tome mnogo interesantnoga progo* voriti.
Jasno je, da i neistrajan prednjak može koristiti Sokolstvu samo izvesno vreme, daklc prolazno, a napor i žrt* j ve, koje je društvo činilo radi n j ego* vog usavršavanja, postaju izlišne, po* što ga Sokolstvo više nema. Šteta je nenaknadna! Sokolstvo gubi.
Izlečiti tu opštu bolest sraznierne sokolske neistrajnosti i to prvenstve* no kod prednjaka, a radi primera dru* girn znači izlečiti mnogo drugih boles* nih posledica, koje se prirodno javlja* ju baš zbog te neistrajnosti i koje stalno koče opšti i veliki rad i uspeh u celom sokolskom životu.
Več prema ovako kratko iznetom redu postupanja vidi se, da stvaranje prednjaka ne može biti gotovo za ne* koliko stručnih časova, niti za godinu dana, nego da je to pitanje višegodiš* njeg istrajnog, doslednog. požrtvov* nog, savesnog i realnog rada i pravil* nog razumevanja najdublje sokolske suštine Sokolstva. Osim toga treba znati, da samo apsolviranjc sve Uo* kolske literature, tečajeva i sama sve* dočanstva o položenim prednjačkim ispitima još ne znači da je pitanje predjaka več rešeno i svršeno. Napro* tiv! Posle svega toga tek nastaje pra* vi zadatak i dužnost prednjaka: sve dobiveno znanje primenjivati i spro* vadali u delo za napredak i usavrša* vanje svih drugih sokolskih vežbača i nevežbača Pored toga, mora se svaki, kažem svaki, bez izuzetka prednjak i načelnik usavršavati dalje i sam pro* učavanjem savremenc stručne i opšte sokolske literature, da bi postao i za* služio biti zbilja pravi vaspitač soko* lane i u Sokolstvu.
Za ovako izloženo usavršavanje prednjaštva dužna jc da se brine pre svega uprava svakoga društva, Prema
Kako da oživimo rad m zamrlim sokolskim društvima na selu
pravcu mogu se učiniti i treba da se učine, ali samo u vanredno izuzetnim slučajevima i potrebama. No da taj sistem bude za mnoga društva jedini izlaz i oslonac u obezbedivanju teh* ničkoga vodstva, to je nemoguče i što sve to več potvrduju mnoga gorka iskustva.
Osim toga,a pored oiakšica, koje Sokolstvo uživa i od Strane države, mora sc strogo sprovadati stari sokol* s‘ki duh pouzdanja, ta naša istaia i slavna deviza: oslanjati se uvek i svu* da prvenstveno na svoju sopstvenu snagu, a takvim primerom pokazati celom.narodu i državi i taj stalno ve* ran, ponosan i plemenit način sokoio* vanja. Več prema torne ne sme se iz sokolskih redova stalno zahtevati i ono, što se može sopstvenom snagom izvršiti, jer to pokazuje slabost, ne* močnost. A zar smemo i1 mi sami do* pustiti, da se o nama kaže, da smo takvi? Ne! Mi moramo više stvarati i manje tražiti nego svi drugi. Zato smo — Sokoli.
Pre svega ni župe ni Savez nema* ju, niti mogu imati, načelnike, načel* nice i prednjake na raspolaganju več sa prostog razloga, što te jediniee u opšte nemaju sokolskih pojedinaca. Poj edince imaju sokolska društva, koja jedino mogu i moraju imati teh* ničkih stručnjaka! To je princip.
Drugo. Nije niti može ‘biti svaki prednjak več načelnik, niti to mogu ili moraju biti školski nastavnici gimna* stike. To je jasno! U ličnosti sokol* skog načelnika skoncentrisano je sve u pogledu svestranoga sokolskoga zna* nja, svesti, autoriteta vaspitanja i vodstva. S toga je načelnički poziv u Sokolstvu ne samo najponosniji več i najodgovorniji. Prema tome, sokolski načelnik kakav ima da bude, pojav* ljuje se sam iz redova dugogodišnjih i pouzdanih Sokola*prednjaka i to svo* jim sokolskim osobinama, radom i opštom sposobnošču. Da bi takvih po* javljivanja bilo što više, potrebno je imati za to i što više prednjaka u sva* kom društvu. To znači: društvo koje nema stalan prednjački zbor sa sprem* nim članstvom, ono nikad ne može imati nade ni one najmanje, da bi iz svoje sredine moglo dobi j a ti načelnika ili načelnicu. I to jc jasno!
Poznato je, da mnogo naših dru« štava baš nema prednjačke zborove kako je to potrebno i kako se to i pro* pisuje. U tome se nalazi i sve zlo i glavni uzrok u nedostatku prednjaka i tehničkoga vodstva. Ovom zlu i uzro* ku nije kriv niko drugi, nego sama ta društva i ito zbog toga, što pitanje prednjaka ne smatraju dovolj no važ* nim i što za stvaranje njihovo brinu se i žrtvuju vrlo malo ili — ništa.
Medu,tim zna se pravilo da u me* sbma, koja nemaju obezbedenog bar jednog stručnog prednjaka, ne mogu se Hi osnivati sokolska društva, pošto uslov imati tog stručnjaka jedan je od najglavnijih za opstanak društva.
Sve navedeno ide u prilog tome, da je prvenstvena dužnost svakoga društva da se pre svega brine za stva* ranje i usavršavanje prednjaka i pred* njačkoga zbora. Ne mora, niti to može biti odmah prvoklasni zbor! Ne! Sve prema mesnim prilikama i mogučnosti*
Dogodaji svetskog rata na terito* riju poljske države samo su bili nasta* vak toga, što su Poljaci počeli več pre sto godina.
Baš na dan, kad izlazi ovaj naš broj »Sokolskog Glasnika«, 29. no* vembra, navršava se sto godina ot* kako je u Varšavi planuo ustanak, koji se je izvrgao u težak rat te carskim armijama kroz godinu dana zadao mučnog posla ...
I ikod nas su bili takvi, koji su onaj poljski ustanak, kao uopšte sve poljske ustanke, osudili kao romantb ku, kao avanturu, koja je donela to* liko škode ... 1 kod Poljaka su »Pozi* tiviste« več u drugoj polovici XIX. sto* leča tako govorili... Ali se Pilsudski nije s njima slagao, več je nastavio »romantiku« te u realnosti uspeo. Ne* ma u Polj skog danas realnijcg čoveka, nego što je romantik Pilsudski. Jaka romantika je jaka realnost.
Od slovenskih naroda poznajemo kosovsku ide ju žrtve osobito mi Ju* goslovcni i Poljaci.
SUŠNIK MATIJA (Jesenice):
Oj ta magnezija!
Dve sličici iz sokolskega življenja iz sedanjih in prejšnjih časov.
Avgusta meseca t. 1. se je osnovalo Sokolsko društvo Gorje nad Bledom. Nova društvena uprava in prednjaški zbor sta sklenila, da se v društvenem okolišu že to jesen priredi javen telo* vadni nastop, ki bi naj propagiral so* kolsko misel med preprostim domačim prebivalstvom ter po možnosti princ* se’t društveni blagajni nujno potrebna gmotna sredstva.
Ker pa je društvo obstojalo šele 'Kkaj tednov, je naravno, da samo ni moglo provesti javnega nastopa in to tudi radi tega, ker društvo še nima ‘mjno potrebnega telovadnega orodja, zato jc povabilo na to prvo društveno
javno prireditev bližnja bratska dru* štva Bled, Bohinj, Jesenice, BI. Dobra* va, Javornik in Radovljica, tehnične priprave pa so bile poverjene pred* njaškemu zboru Sokola Bled.
Vsa društva s svojim članstvom, naraščajem in deco so sc odzvala po* vabilu bratskega društva Gorje ter se udeležila tega prvega sokolskega jav* nega nastopa, ki se je vršil v roman* tičneni Vintgarju.
Na to sokolsko prireditev je do* šlo izredno veliko gledalcev, predvsem sokolskih pripadnikov in prijateljev Sokolstva, tako da se je izkazal pri* reditveni prostor v Vseh ozirih kot premajhen. Telovadcev je bilo več kot preveč, orodja pa premalo, zato so smeli nastopiti na orodju le najboljši telovadci iz vseh društev na drogu in bradlji.
Krepkih korakov so prikorakali mišičasti telovadci k orodju, da bi po* kazali svojo izvežbanost. Ali glej: magnezije ni nikjer! Vsi voditelji ime* novanih društev so bili mnenja, da bo preskrbel magnezijo načelnik Sokola Gorje, a ta — ki je še v takih zadevah neizkušen — je mislil, da magnezijo preskrbi Sokolsko društvo Bled. To je bil mrzel curek za telovadce na drogty osobito še, ker je bil drog moker, za* kaj postavljen jc bil tik ob reki Ra* dovni, katera hlapi in žene tod mimo peneče valove v strugo divjega Vint* garja. Vrsto je vodil brat Janko Pri* stev z Jesenic, prvak sokolske župe Kranj, in preden jc začel izvajati svo* je vrhunske in vratolomne vaje na drogu, je prej vzdihnil: »Koliko b: dal, ko bi imel košček magnezijo!« Toda svoje sestave je izvedel elegantno z efektnim koncem. Vsi mi ostali, ki pa smo vedeli, kaj se pravi obračati vele* toče na spolzkem drogu brez magne* zije, smo se tresli za njegovo življenje in mrmrali, koliko bi dali, ko bi mogli dobiti košček magnezije.
*
Kdo izmed starejših telovadcev ni poznal pokojnega brata Vinka Pri,sto*
va, bivšega načelnika v Škofji Loki in poznejšega načelnika slovenskih, hr* vatskih in čeških sokolskih društev v Clevelandu v Ameriki, ki je leta 1916. v jezeru »Erie« pri Clevelandu pri ko* panju utonil?
Vinko Pristov ni bil z Jankom Pristovom nič v sorodu. Janko Pristov je doma v mali a idilični vasici Plavi pri Jesenicah, Vinko Pristov pa je bil doma eno uro višje nad Plavžem v mali, prijazni planinski vasici Plavški rovt, odkoder je lep pogled na zeleno Golico in na druge vrhove Karavank. Vas Plavški rovt slovi predvsem radi tega, ker v tem kraju v mesecu maju cveto narcise v taki množini, da so vse poljane okrog vasi bele, kot bi jih bil zapadel sneg.
V nizki, na pol leseni koči, ki je imela tako majhna okna, da bi sc komaj maček splazil skozi nje — jc bil rojen naš Vinko. Njegov oče, ki je bil tvorniški delavec na Savi, je moral z mesečno plačo 20 gld. rediti 12 otrok, bratov in seter Vinkovih. Ker je imel daleč hoditi v tvornico na delo, je to hišo prodal in si postavil v bližini tvorniee na Savi prav malo stanovanj* ske hišico s kuhinjo in sobo, v kateri je spalo po 12—14 oseb.
V letu 1904. se jc Vinko vpisal med člane Sokola na Jesenicah. Bil je izredno marljiv in vztrajen telovadec, tako tla je kmalu nato z uspehom tek* moval na vsesokolskih zletih v Zagre* bu 1. 1906. in v Pragi 1. 1907. Leta 1908. jc prevzel mesto načelnika v Škofji Loki, kjer jc nastopil službo pri bratu Francu Dolencu. Tu je začel vidoma napredovati v telovadbi, tako da ga je brat dr. Viktor Murnik uvrstil nied tekmovalce za mednarodno tekmo v Luksemburgu, ki se je vršila meseca avgusta 1. 1909. Pod vodstvom dr. Mur* nika je brat Pristov v telovadbi izred* no napredoval, postal je vrhunški te* lovadec, hil jc lepo oblikovanega, mi* š'eastega telesa, akoravno bi mu kdo, kdor ga je videl oblečenega, tega ni* koli ne prisodil
svojim prilikama. No uvek i svuda pi* tanje prednjaka mora se imati stalno pred očima i o njihovom usavršavanju voditi najstrožiju brigu i evidenciju. Ni jedna prepreka, ni jedna ni ova največa žrtva nc sme biti uzrok nevr* šen ja to dužnosti, jer prednjaštvo je v i;okol:Kvu životr.o pitanje svakoga dirštva. S toga ne sme irptava propu* stiti ni jedne prilike, a da je ne iskori= sti za stvaranje svojih prednjaka. Tih prilika ima. Ako ih nema — uprava ih mora stvoriti. To je i njena dužnost. Od opšte koristi bi bilo, da društva in ide o usavršavanju svojih prednjaka več i prilikom sastavljanja godišnjeg budžeta.
Društvo, koje prema svojim mesnim prilikama bude postopalo bar pri* bližno po navedenom planu i uput* stvima, mora imati uspeha, Osim toga imafe i nade, da če po-tepeno dosled* nim radom stvoriti i stalan i dobar prednjački zbor iz ko j ega može uvek b i ra t i najzad uvek traženog nače nika ili načelnica. U vezi sa tim imače to društvo obezbedeno i sve što jc po* trebno za opstanak sokolskog d rušiva, jer nije to fraza niti fantazija kad se tvrdi. da je prednjački zbor glavni stup života i rada u sokolanama, a ti* me i u Sokolstvu i u javnosti.
Društvo, koje ne misli ili neče ta* ko da radi, neka zna da nikad neče niti može imati željenih prednjaka niti načelnika i da je tome — samo krivo. Pored toga, ima da snosi i svu
ANTE TADIČ (Smederevo);
U sokolskoj organizaciji ima m no* go seoskih društava, koja su na mrt* voj tačei, ne rade, jer nemaju ni funk* cioncra ni prednjaka. Šteta da taj si* rovi materijal stoji bez koristi, jer ka* da bi ga se izradilo, dao bi najbolje rezultate, od-akle bi crpili snagu za najbolje sokolske redove. Iz tih redo* va dobili bi odlične so'kol'skc propaga* tore i radnike.
Ko se kretao u takovim društvima ili dolazio sa njima u dodir, mogao se uveriti što im fali.
Istina u sokolskim društvima na selu ne možemo ni tražiti neko naro* čito razumevanje za Sokolstvo, od njih ne možemo ni tražiti neki naročiti raci, jer ono nema tradicije, ono se počelo kod nas osnivati istom posle rata.
Po nekim sokolskim župama radi se na obrazovanju seoskih Sokola ili odlazeči k njima na selo, ili se dovode mladiči u središte župe i tu im se drži tečaj. Onaj prvi rad je duži, naporniji, ali i korisniji. Ovaj drugi jc Lakši, ali selu nepristupačniji, neredovito ga po* sečuju iz višestrukih razloga.
Po mojem skromnom mišlenju više se koristi ima od odlaženja na
Z Vinkom sva bila zelo dobra pri* jatelja, skupaj sva rasla, skupaj pre* živela mladostna leta in skupaj telo* vadila. Dan pred odhodom na med* narodne tekme v Luksemburg pa me je prišel iz Ljubljane na dom na Je* senice obiskat. Ker sem dopoldne radi nočne službe spal, me je zbudil in mi svetoval, naj greva telovadit. Na pri* jaznern vrtu gostilne »Sokol« na Jese* nicah smo imeli Sokoli stalno postav* ljen drog. Privabila sva v svoj krog še Tineta, Jožeta, Janka in druge same dobre telovadce, tako da nas je bilo sedem. Vinko pa je vodil vrsto in za* čelo se je zares. Najtežje in vratolom*
ne vaje je Vinko izvajal kot bi zobal češnje, a po telovadbi je pristopil k
meni in dejal: Veš, Matija, nekaj bi te prosil! Sinoči sem pred ostalimi tek* movalei odšel iz Ljubljane, da se v Škofji Loki poslovim od svoje drage
in od brata Dolenca, med potoma sem sc spomnil, da sem pozabil vzeti seboj
v Luksemburg magnezijo. Vest mi ni dala miru, da bi šel brez nje na težke tekme, prišel sem k tebi, te poklical in sedaj te prosim, daj mi jo en kos s seboj.« — »Rad ti jo dam, dragi Vin* ko,« sem mu rekel, »a zakaj ti neki bo tam v Luksemburgu, ko. vem da jo imajo tam sami dosti.« — Pa mi je odgovoril: »Kdo zna, kaj imajo Lu* ksenburžani za mazanje rok! Mogoče pa tam rabijo pri telovadbi namesto magnezije — milo. Prosim te, daj mi jo en kos, drugače ne bom mogel po* noči spati.« — Dal sem hiu jo rade volje, bil jo je bolj vesel kot bi mu podaril cekin. Šli smo na kolodvor. Iz smeri Ljubljane so se namreč pripeljali ostali tekmovalci, ki so potovali v Luksemburg, in sicer bratje Vidmar, Fuks, Karel, Thaler, Perdan, Rabič, vodnik vrste dr. Murnik, sodnik -po* kojni Vilko Bukovnik in drugi. Že od* daleč pa jim je Vinko Pristov vpil nasproti: »Jo že imam, jo že imam!« In ko so ga vprašali, kaj ima, je veselo odgovoril: »Magnezijo, magnezijo!«
odgovornost u tome pravcu umesto da mu se tolerira rešavanjc prednjačkog pitanja traženjem načelnika od župe ili od Saveza na onaj nerealan, štetan i neponosan način kao do sada.
Izgovor društava, da nemaju sre* stava, da nemaju koga li bivaj u u prednjački zbor i t. d , r e uzeti u obzir samo u izuzetnim slučaj, v‘ir a, a u t( liko, koliko jc to mogu r. kad n.: sasvim. Svako diuatv.; mo i imati toliko da prema s- rac svanju čini sve, što se mora činiti za opstanak društva i što mora biti Ako nema. dužno je da se na vreme pebrine Pu a i načina za to ima Samo treba razmi.’,* ljaii i destojno sokolski hteti. ‘V . pak ni tu ne može uspeli ‘o .-••.a i ‘a društvo, nemajuči obezbedenog n jed* nog jed: ".o'* stručnog prednjaka nema time ii opšte r-i prvi od r.aiglf.v ilj h us)ova za opstanak i nc može e: sejati. Da! Ne može po;tojaži ni pored soko’a -: , a najboijim spravama po* što h'-'z r.tračnog eefslva --- ncr.rs rc-devzioga. naprednega niti ves.. • rega veita','n. bes ic.ga vežici**1 r-i r-nm sc Sokolstvo •»' trenufak ••aiv.’alaU, »mi sra:: ca so Siri. To tieba imati n vidu i aročito več pri osnva v.t novih društava. Jer treba e.rati več ie.ine". da a svesao — sokolskom iehc-nr.m vaspitanju kompromisa — nema. Ako ga Ima — ide nezadržnim na šicta c.-it mega društva i svega Soko'stva. i \'.l-ko posle nema prava da se ra iu šte tu — žali. Dockan je!
selo, i prema tome, kako sam u praksi video, onaj drugi način, dovodenje se* ljaka u grad, trebalo bi za.izvesno vrt me obustaviti.
Sada smo slobodni, jugoslovcnska zastava 1'eprša se i u najzabitnijem selu, a tako i političke prepreke uklo* njene su, te nam ništa ne smeta da iskreno širimo sokolsku ideju. Samo treba imati dobre volje, znanja smi* sla za organizaciju, i sve če poči do* brini nutem. Omladinu treba da zado bijemo za ozbiljan sokolski rad, za so* kolsku ideju i nebi smeli tlozvoliti, da joj pre Sokolstva počne imponirati nogometna sloboda i grubijanštvo, tc razvikani patriotizam samohvarisanja i uobraženosti. jer taka omladina za sokolski rad nije sposobna.
Odiučimo se i podimo u selo, ali prvo onamo, gde su zamrla sokolska društva i da ih oživimo, a kasnije stva* rajmo nova. 'Podimo -tamo, da omla* dini damo i telesne i duševne hrane, podimo, da jc naučimo sokolovati, da je ne pridobije alkohol i razni drugi poroči pre našeg trezvenog rada.
Samo, kada dodemo u selo, budi* mo tihi i marljivi, počnimo sa mini* malnim zahtevima, uvek prema seo* skim prilikama.
Župa treba da odredi dvojicu, koji če iči u selo,, i to jednoga za teh* nički, drugoga za prosvetni i administrativni rad. I vrlo je zgodno, da ta dvojica idu stalno u jedno te isto se'o, jer če tako steči veče poverenjc. Po .e* čivanje sela vršilo bi sc nedeljom i svecem, i to bi moglo da traje r.ajma* nje šest meseci. Putne troškove mo* rala bi snositi župa, a za hranu i pre* nočište pobrinulo bi se društvo u selu. Da brača predavači ne budu na ko.'vi* ku kod jednog te istoga, zaredali bi redom kod svih članova, a to bi bi'o i od vaspitnog značaja.
Predavanja treba držati leti ra čistom vazduhu, ^imi u jednoj večoj sobi.
Raspored predavanja zamišljam ovako: pre podne od 8 do 10 sati praktične vežbe na spravama, ii koliko 'h društvo ima, ako ih nema. onda sve’:.:* ko nabaviti skok u v j s, u da1 j, paliec, zastavice, obruče i lukove. Još sc mo* že umecnuti trčanjc sa preponom i b. : prepona. Spomenufe sprave itiože sva ko društvo na selu samo da napravi (vidi mo ju knjigu: »Uputstva, kako ,e tirade prostori i sprave za telesa: vež* be«). Sprave sam metni,o na prvo mesto, jer čc one privuči mnogo vetu pažnjii šlušaoca nego same teorisanm
0 vežbanju. Razume se, da če predi* vač, pre nego što pokaže vežbu, hiu metodički objasniti. Od 10 do 11 sati isti predavač neka održi predavanje, pornoču slika iz teorije vcJbanja spo* jcno sa gradom i higijenom tela.
Metnuo sam pre podne sam.) od 8 d,o 11 sati da se nebi do podne slu* Šaocima ueiniro predugo, л i radi ■ b žbc božic u crkvi, koja se obično vrši rd 11 do 12 sati.
Posle podne ponovo tri ra.-u i «o od 2 d 4 prosvetne predmete: i tor ! ■ S o k o! s t v a, admlnisliaciii. o r a m i z e. e' i • i
1 literaturi:. Od 4 do 5 sati pak preste i redovne vežbe.
Tehničke časove mog'o bi po e i* vati 4 do 6 člascva i članici, a e ven tualno i koji marljivi narattaja.:, lT slučaju, -da su dva sela’ jedrno poti .1
đrugoga, tada se predavanja mogu održati zajednički.
Prosvetna predavanja treba da posečuju osim spomcnutih i svi čla* novi uprave.
Naveče bi.se održala dva časa od 8 do 10 sati za sveukupno članstvo sem dece. Na jednom času članovi i naraštajci vežbai'i bi sprave, strojne i proste vežbe, a na drugom moralo bi doči i ono članstvo, koje ne vežba, da čuje predavanja o disciplini, sletovi* ma, gradnji sokolana, letnjeg vcžbali-šta i sprava te o prvoj pomoči, peva* nje sokolskih pesama u horu. Ova pre* davauja bilo bi vrlo korisno popratiti, u koliko je to moguče, sa projckcijom slika.
Svakog sveča i nedelje radilo bi se po osam sati i kada bi dva ista pre* davača ustrajafa najmanje šest meseci da obilze jedno te isto selo, pridobili bi naklonost seljaka bolje, nego da se predavači stalno menjaju. a rad nebi trebao nikada da prede mentalitet se* ijaka, jer u protivnom postigli bi se negativni rezultati.
Eventualni ispiti mogli bi se odr*
Sokolstvo je jedna organizacija, a kao takova, osnovana je na nekim prin* cipima. Da bi se ti principi proveli i postigla svrha, potrebno je, da svi nje* ni članovi budu prožeti idejom vodi*
žati u sedištu župe, da se usposobe naj* bolji za seoske prednjake. Ovi teoa* jevi morali bi se ponavljati barem sva* ke *treče godine.
Uveren sam, da bi ovakim nači-nom vaspitanja Sokola na selu više koristili Sokolstvu, nego dosadašnjim načinom da članovi seoskih društava dolaze u župu na tečajeve, koje obično neredovno posečuju, jer se ti tečajevi održavaju u radnim danima, a to je skopčano sa večim materijalnim žrt* vama, napuštanjem poljoprivrednih radova, što seljaci nerado žrtvuju, a mnogima je to nemoguče.
Vaspitanjem Sokolstva na selu podižemo redove i gradskih društava. jer če seoska dcca, ko j a sa sela dola* ze u srednje škole, biti več zadojena sokolskim duhom,
Samo onda, kada budemo još jači u sokolskoj organizaciji i kada sva društva budu imala sve propisane sprave, kada narod bude jače prosve* cen i ekonomski napredniji tada če se moči održavati redovni tečajevi i sa seoskim Sokolima u okružjima i žu* pama.
Ijom i svešču, da služe jednome po* kretu, koji ide za 'tim da stvori novi i viši tip jugoslovenskog čoveka. zdra* ve duše i tela, odanog sina kralja i otadžbine, pobornika narodnog jedin*
stva, prodahnutog iskrenom ljubavlju za svu braču, spremnog da sve žrtvuje za Sokolstvo bez slave i časti, bez ko* risti i priznanja. Inače, ne bi mogao da spada u naše redove.
Svaki član velike sokolske zajed* nice mora da je prožet svešču. da radi za jednu veliku i spasonosnu ideju, za opšte dobro, i radeči tako, sam postaje dobar i plemenit. U tome radu on se kristalizuje u jedno jedino biče, u jed* nu jedinu dušu ujedno jedino veliko sokolsko srce, koje je veliko kao maj* ka otadžbina. Svi Sokoli od Ljubljane do Bitolja, od Jadrana do Dunava moraju jednako da osečaju, moraju jednom sokoiskom idejom da budu za* dojeni. U tome leži naša snaga. Ne u broju, več u sokolskoj svesti. Snaga je dakle. naša u nama samima.
Sokolstvo je deo narodne duše. Ono je niklo iz neminovnih potreba naroda. Ono iće živeti dok bude naš narod živeo, jer je duboko uhvatilo u njemu koren, i jer mu je potrebno mo* ralno, fizičko i duševno vaspitanje. Toga radi Sokolstvu je potreba od nesebičnih, ali još večma od svesnih sokolskih radenika. Sokolska ideja če prodreti u narod samo po takovim ljudima, koji su prožeti sokolskom svešču. kojima je Sokolstvo sastavni deo njihove krvi i mesa. Takovi če raditi nesebično i požrtvovno i odga* jati svesne Sokole. I do sada u našem pokretu, oruči so'kolsku njivu nije nas bio velik broj, ali smo bili prožeti sve* šču. /Imali smo sitan broj jakih pro* tivnika, koji su se svesno ili nesvesno I obarali na nas, cesto i ne birajuči sret*
stva. Pa ipak, sokolska je ideja pobe* dila, postala je spasonosni put nacije i države. Velikoj sokolskoj ideji i sami naši protivnici morali su se pokloniti. Neki iz ubedenja, a neki iz novo Stvo* renih prilika. Valjda su i ovi uvideli, da su bili na Ikrivome putu. Mi smo se u borbi čeličili i razvijali. Krčili smo put pomalo, ali sigurno. Bili smo svesni da čemo pobediti. Sada treba da prikupljamo snage, ne za nove bor* be, več za rad. Da postignemo cilj. A za to se hoče svesnih Sokola. I radinih i požrtvovnih. Naše se članstvo u ovoj godinj znatno povečalo. U naš pokret siupilo je mnogo novih ljudi, nove brače. To je dobro. Mi smo ih bratski primili. Ali neka svi budu svesni svo* jih dužnosti, svesni Sokoli. Ako nisu, treba ih uputiti. Odgojiti. Jer nemoj* mo se obmanjivati brojem. Solkolska svest je pokretač svih naših dela. So* kolska svest mora da prodre u svačije srce. Bez nje smo kao cvet bez mirisa. Kao telo bez krvi. Snaga crvene košu* lje je u srcu, koje pod njom bije, u svesti svakoga pojedinca. Svi, koji stupaju u sokolske redove radi ličnih ambicija, radi slave i koristi, ili radi bilo kojih drugih motiva, koji ne re* zultiraju iz dubokog uverenja i shva* Čanja sokolske ideje, bolje bi bilo da ostanu po strani, jer bi mogli da na* ne.su samo štetu Sokolstvu.
Zato, Sokoli prigodom naše naj* veče slave, prigodom 1. decembra, za* vetujmo se, da čemo verno služiti so* kolskoj ideji, da čemo bez slave i ko* risti raditi za nju, da čemo pročistiti našu dušu od svega onoga što nije u skladu sa .sokolskim načelima. A onda,
bračo i sestre, napojima se na tom vrelu bratstva i koraknimo na rad za bolju budučnost naše drage Jugosla* vije!
$
O movoj podel! župa
O ovome pitanju dosta se ras* pravljalo i predlagalo. Pojedinei a i župe dali su svoja mišlenja. Nek se čuje i moje. Bit ču vrlo kratak, jer su se več izneli do vol j ni razlozi pro i eontra o podeli župa na banovinske.
Po mojem mišlenju, nakon svih iznetih razloga,, za to sam da se izvrši podela župa po banovinama, jer nije nikako shodno da nekoliko društava jedne župe, koja je u jednoj banovini, ostanu na teritoriju druge banovine. Ali pošto su neke banovine teritori* jalno vrlo prostrane i u nekima je se* dište na periferiji, neka .se u pojedi* nim banovinama osnuj u i po dve župe. Pa da se i u svakoj banovini osnuju dve župe, ne bi ih bilo nego 18. Svaka župa neka sc podeli na okružja.
Mislim, da bi ovakova podela bila najbolja.
Dobar prednjak
sposdban za samostalno vodstvo dru* štva u tehničkom i administrativnom pogledu, trgovački pomočnik speceraj* ske i delikatesne struke, traži odgo* varajuče nameštenje. Ponude uputiti I upravi lista.
5SENDIŠ IVANKO (Kotor):
U čemo je naša snaga
V. ŠV.:
Napred! Ni koraka natrag!
Sokolstvo mora da ima kao vaspit* ia organizacija pored ostalih svojih nstitucija i svoju primerno uredenu statistiku. Znam i uveren sam, da pre* nnogi drže ovo kao nekakvo potreb* ’.o zlo, kao nekakvu nepotrebnu stvar — slobodno im; ali oni ne znaju če* mu treba da služi sokolska statistika. Tim više pak treba da se zanimaju za stanje i učestvovanje društava i župa oni odgovorni, vodeči sokolski faktori, staroste, načelnici, prosvetari i ostali unkcijoneri, kojima napredovanje ili lazadovanje organizacije odnosno nje* zinih jedinica ne sme da bude spored* na stvar. Zadača je sokolske statistike oak da skupi ja i prikuplja potrebnu »iradu i podlogu za upoznavanje sta* lja, a što je potrebito da se kasnije ла osnovu toga mogu stvoriti odgova* ajuči zaključci.
Toliko za uvod.
Pre izvesnog vremena čitao sam u >Sokolskom Glasniku« nekoje stati-tičke podatke o stanju našeg Sokol* stva, koji su mi se odmah na prvi po* iiled učnili netačnim. To naime nije bilo stanje našeg Sokolstva, več on* dašnje momentano stanje saveznog katastra, koji, naravno, nije bio kom* oletiran, naročito što se tiče novih dru* štava i četa; pa i -mnoga starija dru* štva su zbog sletskih priprava i drugih uzroka prekinula tačno poslovanje, što če se morati da nadoknadi, jer sa* vezni katastar mora da bude tačan. Ovo ondašnje stanje saveznog kata* stra, što ponovo podvlačim, dalo je pak povoda veoma oštroj kritici br. Hogičeviča, ali na krivoj osnovi, što se vidi iz gornjih izvadanja.
Neka me se ispriča ali ja nigde nišam prijatelj onog razvoja na sko* kove, bez temelja, a najmanje u So* kolstvu. Nikako nije pravilno, da dru* štva rastn kao gljive posle kiše te se time stvara samo masa članstva, koje slabo poznaje sokolsku misao i koje samo oduševljeno proživljuje »mede* ic mesece« prve dobe društvenog op* •;tanka, ali se odalečuju od rada, kad
treba uzdržati kontinuitet. O tome znali bi društveni načelnici i načelnice da kažu i po koju oštru. Zato ne sme* mo da zameramo župama, ako pola* gano, ali sigurno rastu, več treba da prekorimo one, koji dopuštaju ili žele brz razvoj a koji naravno ne može uhvatiti tako čvrsto korenje, kakovo je potrebno svakoj sokolskoj četi ili društvu bez iznimke. Naglost nije pre* poručljiva, naročito ne kod Sokolstva, koje od svakog pojedinca traži ne sa* mo da bude odan ideji, več i volju prema ustrajnom, tačnom, požrtvov*
nom i nenaplativom radu i to iz dana u dan, iz godine u godinu.
Dakle, koliko nas ima Sokola i Sokolica u Jugoslaviji? Kako je sa na* šom omladinom? U tu svrhu izradio sam nekoliko dijagramskih tablica, koje neka svakome čitaocu »Sokolskog Glasnika« pokažu, kako je bilo pre i kako je danas. Teško je naime pisati o stanju našeg Sokolstva, a da se nebi dodiruno i brojeva, ali pokušao sam da ih svedem na najmanju meru, jer znam, da če diagrami postiči svoj cilj.
Ukupnim brojem nadmašili smo
prvih sto hiljada! Još prošle godine bili smo daleko ispod toga i <ni iz da* leka nismo mogli da očekujemo takav razmah. Ali osnivanje SKJ kao u dr* žavi jedinstvene vaspitne organizacije u telesnom i moralnom pogledu mo* ralo je da pokaže put prema gore. Kao prva posledica toga u društvima biv* šeg JSS osetilo se veliko olakšanje pri daljnjem radu, jer su time bile otstra* njene nekoje zapreke za daljni razvoj te je konačno od najviših činioca je* dino Tycševo Sokolstvo pozvano da preuzme daljnji rad na vaspitnom
■polju. Time je otpočeo sadašnji sokolski razmah. Naravno i razumljivo je pak, da to nije moglo biti odmah i odje* damput, u iprvim mesečima. U redo* vitom radu nastao je izvesan zastoj radi reorganizacije, a takoder i radi selitbe sokolskog centra iz Ljubljane u Beograd; i danas još nije sve tako, kako bismo želeli, ipak napreduje se! Ali ne samo ova seoba, več i svesokol* ski slet koji je takore.či bio »anre por* tas«, s,a svojim pripremama vezao je sve sokolske idejne radnike, koji su bili na raspolaganju, naročito pak sve načelnike i prednjake, ovu hrptenicu Sokolstva, i nije preostajalo vremena za podroban rad u krajevima bez so* kolskih društava Sve se je moralo od* loži ti za doba posle sleta. Samo tamo, gde je položaj bio povoljniji, nastala su več pre sleta nova društva.
Danas broji jugoslovensko Sokol* stvo 695 društava, koja su udružena u 23 župe ipak čeka skupštinu još tvrd orah, a to je nova podela župskih te* ritorija.
Važno je pitanje u Sokolstvu pi* tanje žena. Iz odnosnog diagrama vi* dimo, da je u poslednjim godinama broj članica neprestano padao i da se je tek posle osnivanja SKJ malo di* gao, za nekoliko hiljada. Isti sud mo* ramo da izrečemo o broju žena, koje vežba ju, pa bilo to članica ili ženskog naraš'taja. Ponovo moramo da posta* vimo pitanje, kuda če ovo da vodi? Iz podataka sviju poslednjih godina razvidno je, da se pristup iz ženskog naraštaja u redove članica ne vrši u pravom razmeru. Porast je minima* lan. Tu treba da razviju svoj sokolski rad Sokolice same, a na tome treba da imamo interesa i svi mi. Nisu male zasluge čehoslovačkih Sokolica za raz* voj njihove sokolske organizacije.
Kod čitanja malih statističkih is* kaza za sokolski kalendar morao sam na žalost da utvrdim, da ima više od 250 društava, koja nemaju članica. Ne* hoticc mora čovek da postavi pitanje: Nema li u dotičnom kraju ni jedne
J S S—SK J
DRUŠTVI I DOMOV\
Dru
Do>
h —
o VI 56
33 ..
9S
Jil
PRIPADNICI / VEZBAC!
pripadnil<ci,»«svih vežbača,— člat^slvo,   r&ra.*, t a |
fO
66501
J 5 5—5 ИJ
vezBAce clknstvo..
vO
rsj
oO
ukupno,— člopovi... članice
K J
ukupanbroj, __ članov/i,_„članice.
O S S - S K J
DEC A
ukuprjOj  mužko
16163
tmiški
uKupno
«3
o
svesnc i požrtvovne Jugoslovenke — Sokolice?
Idimo još dalje! Ima čitav niz dru* gih društava, koja imaju društvenu načelnicu, a koja je ili j edina članica ili ih pored nje samo pet, šest. 'U mno* gim društvima članice uopšte ne vež* baju, ni ženski naraštaj, jedino žen* ska deca vežbaju redovito. Kamo idu ova deoa kasni j e, kad nema naraščaja ni odeienja vežbačica?
Možda je to ponoki uzrok u veli« koj konzervativnosti s obzirom na žen* sku jednakopravnost u neko j im pre* delima naše države. Ali i to treba da se osuđuje. Sokolstvo se obrača na čitav narod, bez rezlike na spol i veru i želi da jednakopravno vaspitava sve slojeve. Junaštvo Sparte u staroj Grčkoj ni je postojalo samo u mužev* nosti i hrabrosti njezinih gradana, več i u svesnosti Špartankinja, koje su znale vaspitavati svoju decu u juna* štvu i ljubavi prema otadžbini. Da li za Jugoslovene i Jugoslovenke važi što drugo? Ni kak o, a naročito ne u sadašnje doba!
Da li je statistika, koju prikazuju diagrami potpuna? Ne! Takvo sokol* sko brojenje ne možemo prevesti svaki dan. Ali ovi' diagrami sastavljeni su na podloži malih statističkih iška* za za sve godine unatrag ipa i za godiš nu 1930. Ima li u njima što pogrešno* ga, treba za to potražiti krivce medu onim društvima, koja su svoje podat* ke ili povisila ili smanjila. Ta pozna* jemo čovečju :slabu stranu — baha* tost. A izkustva nam kažu, da se do sada nismo varali. Svakako pak uve* reni smo. da statistika za god. 1930. nije preterana, jer su pojedina stara društva samo malo napredovala po broju članstva, medutim pak moramo da zabeležimo velik prirast članstva zbog osnivanja više od 250 novih dru* štava. Konačno pak ne smemo previše da osuđujemo sva društva, naročito ne veča, koj ima povečanje članstva ne može promeniti faktično stanje. Dr* žimo dakle, da su podaci — u koliko toliko — verovatni i da odgovaraju istinskom stanju, naročito pak, kad upotrebimo eventualni razmer za ona dru§tva, koja nisu poslala mali stati« stički iskaz, a koj ih ima oko 50, ra« zumljivo, samih izabranih. Onda je račun tačan!
Kao telesno vaspitna organizacija Sokolstvo mora da u glavnome iska* zuje veliki broj pripadnika onih, koji vežbaju. Prema poslednjim podacima jasno vidimo to stanje iz odnosnog diagrama. Zato ne preostaje drugo,
DUŠAN M. BOGUNOVIĆ (Zagreb):
Motto: »Razvijanje So* kola u široj masi narodnoj, gde on ima i svoju kulturno* prosvetnu misiju, postaje deo programa državne poli* tike, koji se bez zastoja ima provesti.«
Deklaracija Kr. Vlade od
4.	jula 1930.
Nema sumnje, da je ideološki pro* gram jugoslovenskog Sokolstva — kao vaspitni i organizatorski sistem, kako za omladinu, tako i za široke seljačke mase našega naroda i kao srestvo za fizičko vaspitanje naše vojske, nakon skoro desetgodišnje borbe i dokaživa* nja, da je Sokolstvo najbolje organiza* torsko i ideološko srestvo za dobro, sreču i trajnost ideja naroda i države — pobedilo i doživelo "konačno prizna* nje onih, koji ravnaju sudbinom nacije i države.
Van svake je sumnje, da je ova misao dobila odobrenje od prve nad prvim ličnostima nad državnicima i
političarima. koja je još teške i burne političke godine 1928., a pred sokolski slet u Skoplju. kao okrunjena glava, smelo i sokolski kazala:
»I JA SAM SOKO!«
U pojmu naroda i države, kao ce« line, mi »spajamo pojmove: narod — kralj — država kao celinu, a to za do* bro nas u sadašnjosti, a još više za dobro i sreču onih, koji dolaze.
I sledile su iza tih dogadaja od
1928.	pa dalje i danas izjave, kao dr* žavnih prestavnika, tako i prestavnika ostale javnosti, iz kojih proizlazi isti* na: »Sokolstvo postaje sastavni deo opšte narodnosdržavne kulture i poli* tike. 'Prelazi iz ruku i duša uskog kru« ga sokolskih idcalista*radnika i član« stva, po prirodi same stvari u kojoj se Sokolstvo nalazi u vansokolske kru« gove i mimo Sokolstva odlučuju o So* kolstvu mnogi, koji Sokolstvu dobro žele i misle dobra, ali ne proživivši Sokolstvo, ne mogu da pogode tačno puteve, srestva i metode, koje vode cilju Sokolstva.«
■U tim momentima, koji su za So* kolstvo eudbonosni, kako ideološki, tako i organizatorski — za pretstav*
nego da utvrdimo, da (barem na pa« piru) muškog članstva vežba oko 27%, od ženskog članstva pak dobra treči* na, što nas ne može ni najmanje za* dovoljiti. Kod toga pak ne smemo da ispustimo iz vida i činjenicu, da od upisanih vežbaea nisu na svakom času vežbanja svi prisutni i zato možemo mirno tvrditi, da kod članova vežba samo dobar peti deo, a kod članica četvirtina. I po mom mišljenju 'to mo* gu da budu pravi broievi. Iz toga po neumoljivoj logici sledi, da moramo broj vežbačeg članstva povisiti barem na polovinu. Zadača Sokolstva je tako jasno označena u njegovom programu i statutu, da ono zaista ne treba onih, koji ne rade. Mlade, sveže čete čla* nova i članica u vežbaonici i stare so« kolske garde, to treba da bude naša de viza; sve one po društvima pak, koji neče da rade, prinudimo ih na po« zitivan rad, ili pak..., mislim, da se razumemo.
U tesnoj je vezi sa pitanjem član* stva i uzgoj sokolskog naraštaja i de* ce. Gd kolevke do groba treba da slu« žimo sokolsko j ideji. Iz dece u nara* štaj i iz naraštaja u članstvo put je svakog Sokola. Ako dakle hočemo, da se u toku vremena učvrste sokolski re* dovi, mora da organizacija posveti sve svoje najbolje snage uzgoju dece i na* raštaja, da time pridobije na članstvu. Iz diagrama vidimo, da se naime i iu pogledu broja omladine javlja napre* dak. ipak ovo, što smo do sada po« stigli nije dovoljno. Još uvek su i po največim društvima premalena odele* nja naraštaja i dece, a da ne govorimo o onim jedinicama, koja uopšte nema« ju nikakvih omladinskih !odelenja I tih ima još uvek mnogo. To nam sve« doči poslednji sokolski kalendar. Ovog puta možda nisu društva namer* no zatajila broj svog naraštaja!
Najvišu brigu pak čini našem So« kolstvu pitanje prednjaka. Imamo sa« mo malen broj prednjaka i prednja« čica sa župskim ispitom, a ni cekuku* pan broj prednjaka vodnika (oko 2700) prema 66.000 vežbačih osoba ne može ni najmanje da zadovoljiti. Ko« Irko ima društava, koja nemaju ni jed« nog prednjaka, ni dobrog ni slabog. A kakav onda mora da 'bude rad u tim društvima?
Dosta o tome. Ko pazljivo ogleda diagrame, taj če moči sam protuma« čiti sve ono što nišam kazao.
P.ri koncu moram svakako da utvr« dim, da nas naš put vodi napred. Po« kušajmo još podići kakvoču naših re* dova i mi čemo pobediti!
nike Sokolstva, kojima život sokolski nije od danas postao sastavnim delom njihova naziranja na svet, kako vanj* ski tako i unutrašnji, več oni, koji ga u svojim njedrima nose decenijama — nastalo je važno pitanje, koje se bori izmedu broja članstva koje raste, a u njemu neprodubljene ideologije So* kolstva — i ideje, kako — pored svih prilika, u kojima se Sokolstvo danas nalazi — zadržati etiku, duh i znače* nje Sokolstva i to radi toga, da broj ne nadjača ideju, što bi iioglo da bude za Sokolstvo sudbonosno koje na svoj sokolski način služi i radi za sigurnu sreču i dobro naroda — kralja — dr« žave.
Za Sokolstvo, t. j. da uspe, kako je god važna čistoča ideje uskog kru* ga sokolskog članstva, tako je i važan broj naroda, koga treba sokolski od* gojiti, a da se ispuni jedna od bitnih težnja Sokolstva, da sav narod bude — odgojen u duhu Sokolstva.
Uzmimo stvar obratno, t. j. da se ne bavimo brojem naroda, več samo idejom uskog broja članstva, koje iz* nosi 77.005, e onda je ovaj broj prema broju naroda — skoro 13.000.0000 — neznatan. i slab je izgled u uspeh So* kolstva da če se pojam naroda izjed* načiti sa pojmom Sokolstva.
Iz toga nastaje pitanje. Kako za* držati etiku Sokolstva u svim niansa* ma rada, a u isto vreme doči i do bro* ja, t. j. do načina, da ideologija Sokol* stva prodre skoro u cco narod; bolje rečeno, da se narod odgaja u duhu so* kolske kulture, 'kako bi u decenijama našega sokolskog rada — posle nas — došlo do jedne istine, da iz pojma na* roda proizlazi pojam Sokolstva i ob* ratno, a što znači, da bi ceo naš na« rod bio odgojen u duhu sokolske kul* ture, po njoj osečao, mislio, radio i živeo i da bi tako postali narod bu* dučnosti.
Kad se ovo pitanje realno hoče da raspravi, onda se mora biti na čisto s jednom istinom, a ta je: ma koliko mi bili organizatorski i ideološki jaki i brojem deset puta povečani od danas, nikad se nećc ostvariti misao, da ceo narod bude organizovan u Sokolstvu. To je fizička nemogučnost, a tome če se suprotstaviti i razvoj našeg opšUg
života, koji če se razvijati pravcima ne suprotnim Sokolstvu, ali sa izveš* nim diferencijama u naziranju na svet. život i kulturu čoveka, kao što te i ra« hove pojave vidimo več i kod drugih srodnih naroda.
Ima nešto drugo za čim treba da težimo, a da se ispune naše težnje, a to je da načela, metode i sistem teles* ne kultui-e primenimo na tri glavna faktora našeg narodnog i državnog ži* vota, kroz ‘koje prolazi ceo naš narod u kritičko doba razvoja i života, a po kojima — ako damo temelje Sokol* stva — spasičemo u broju i ideju So* kolstva. Ta tri faktora jesu: škola, voj« ska i selo i to radi toga,, jer kroz školu prode skoro ceo naš narod doba de* tinjstva, kroz vojsku doba momaštva, a selo sačinjava 85% našega naroda.
Put naš, da ceo narod bude odgo* jen u duhu sokolske kulture, vodi nas školi — školskim pripadnicima; vojsci
— vojnicima i oficirima; selu — naj ve* čem broju gradana Jugoslavije.
Nastaje sada pitanje načina, kako da se približimo ovim faktorima, da li da Sokolstvo ude kao organizacija sa svojim radnicima u školu, vojsku i selo i vrši direktan upliv na mase ško* le, vojske i sela, ili da Sokolstvo stupi u zajednicu sa ta tri faktora našega javnoga života i saradnjom, a najviše potpomaganjem da pretstavnici tih faktora dodu do sokolske spreme i vrše čim bolji i sokolski svrsishodniji upliv, da te^ mase, ne organizatorski, več ideološki postanu sokolske, a kas« nije prema šlobodnom odlučivanju i organizatorske.
Moje je duboko uverenje — na osnovu promatranja kako nas samih, t. j. jedinica Sokolstva, koje rade i koji nismo bili dostatni ni za nas
84.000	jugoslovenskog Sokolstva, a ka« mo li za broj škole, vojske i sela —-da je bolji i svrsishodniji put potpo, moči pretstavnike škole i vojske da dođu do sokolskog znanja pa da sami odgoje svoje pripadnike u duhu Sokol« stva, nego da mi odgajamo, jer ne sa« mo da ne ćemo moći odgojiti druge, več ne čemo moči ni sebe čim dalje tim više usavršavati, a time što naša sokolska organizacija bude slabija, tim če i biti slabiji naš upliv na oko« licu, slabičemo i mi i oni van nas, a kroz to če padati i načelo da narod bude odgojen u duhu sokolske kultu« re. Osim toga treba i nas same dobro pogledati pa viditi, da je u nama dosta slabosti i manjkavosti i da prepustiti svakome od nas, pa bio i prednjak, ulaz u školu i vojsku, a ne potrefivši metodu i srestva, stvara se neraspolo* ženje, naročito u školskim krugovima, koji stoje na stanovištu da je škola učiteljeva i da na pripadnike škole ima da utiče samo učitelj, a hoče li se da se sa izvesnom idejom utiče na dušu i telo deteta, treba učitelja spremiti da on sam vrši taj uticaj. Uočite, bra« čo i sestre ovaj primer, ove moje tvrdnje: danas je u SKJ učlanjeno so* kolske dece 17.464, što to znači? To znači da pedeset puta toliko i više naše dece ostaje van sokolskog odgo* ja, jer sokolski odgoj vrše sokolska društva, a ne škole, znači da u celoj Jugoslaviji ne stoji pod uticajem So« kolstva toliko dece, koliko ima grad Zagreb sa okolinom. Tako je i sa na« raštajem koga SKJ ima 16.008, a gde je na sto i više tisuea oetale dece na« roda i t. d. i t. d.?
Da zaključim. Pustimo, kad je uvedena telesna vežba po sokolskom sistemu u osnovnim školama, da uči« teljstvo u zajednici sa nama (upravom SKJ) reši pitanje, da se putem škole organizira sokolski pomladak i to na način, da učitelj razreda, u času gim* nastilce i u ostalim prigodama, vrši ne samo telesno, več i duševno*moralno vaspitanje po sokolskom sistemu, a mi potpomognimo učiteljstvo da dode do potrebna znanja i metode, a verujte, učiteljstvo u sebi krije več samim svo* jim znanjem sve elemente solkolske kulture, koja je identična u školi i So« kolstvu. Primivši ova načela, a kraj toga, ako se uredi pitanje gimnastike u učiteljskim školama onako, kako to zahtevaju potrebe naroda i Sokolstva, prestače oni članei »Učitelj i Sokol* stvo«, koji sve više, a ja to dobro znam, prave disharmoniju između Ško* le*učiteljstva, Sokolstva*radnika. a da ne spominjem u mnogim slučajevima i netaktično i ncsokolsko shvačanje odnosa Sokolstva prema školi i obrat« no. Tako neka se produži od osnovne škole pa do svršetka. pa čete videti, da če šikolc •— učiteljstvo — dati te« melje, na kojima čemo moči (bolje i brže stvarati prave Sokole.
Slično je i sa vojskom. Njima tre* ba da potpomognemo da dodu do stručnih lica sokolski odgojenih i da se fizičko vaspitanje vrši po sokol* skom sistemu i to ne samo slučajno kad treba prema vani, več stalno i si* stematski. Sve to ne isključuje uza* jamni rad, zalazak u kasarne i slično
— naprotiv samo u dogovoru s pret* stavnicima vojske na zajednički rad i odgoj pripadnika vojske i održanje takovih tečajeva koji če poslužiti, da kad vojnik otsluži vojni rok, bude osposobljen za vodstvo seoskih sokol« skih četa.
Tako redeči, ostače nam vremena da se svom ljubavlju i voljom sokol« skih ideala bacimo na selo, gde je pravo polje našega rada, gde je još njiva prosvete neravna i gde u zajed*
nici sa učiteljstvom treba da postane* mo ono, što kaže deklaracija Kr. Via* de — prosvetno-kulturna misija u ši* rim masama naroda — jer pogledajte oko sebe, mimo nas stvaraju se tolike i tolike organizacije, ja ih spominjati neču, koje, ako Sokolstvo ne bude svesno, uzet če ne samo broj več i ideju, iako je nama sa sviju strana uprto prstom: Vreme je vaše — učinite što znate! Ne učinimo li, vreme če naše proči, a time i vreme Sokolstva. Stoga budimo svesni i podimo:
Sokolstvom u školu kroz uči« teljstvo, a uz našu pomoč;
Sokolstvom u vojsku kroz ofi« čire, a uz našu pomoč i
Sokolstvom u selo kroz sokol« sku organizaciju.
A mi dakle, zbijmo redove, posta« vimo svakog na svoje mesto — ni po babu ni po stričevima, več po radu u Sokolstvu — usavršavajmo se i budi*
Svim bratskim župama!
Sasvim privatno i nepozvanom inicijativom drže se u zadnje doba ta« kozvani sokolski tečajevi za učitelje osnovnih škola po raznim mestima. Takav je tečaj održan u Gospiču, sada se drži u Zagrebu, a po novineikim ve* stima držače se u Krapini, Primorju i drugde. Ovi srn tečajevi pokrenuti i subvencionirani bez znanja uprave Sa« veza Sokola kraljevine Jugoslavije, pa zato se oni ne mogu niti nazivati so« kolskima, jer nisu pod isiokolskom k on* trolom, provadaju se izvan sokolske organizacije i nemaju niSta zajednič; kog sa Sokolstvom.
Upućuju se sve bratske sokolske župe, da se upravljaju prema ovom saopštenju uprave Saveza Sokola k ra* Ijevine Jugoslavije, pa da ovakove te* čajeve bez kontrole i ovlaštenja sokol« ske organizacije smatraju nevažečim za opšte sokolsko vaspitanje.*
*
XXI. sedmea izvrSnog odbora Saveza SKJ
održana 20. novembra 1930. u Beogradu.
Konstatuje se, da su svi zaključci poslednje sednice izvršeni.
Pdočclnik ozlednag fonda brat dr. Dragič referiše o tefkucim poslovi* ma i predlaže, da se temeljem pravil« nika ozlednoga fonda doznači .rodite« ljima pokoj nog Esada Pirkića, nara* štajca Sokolskog društva u Konjiču potpora od 5000 Din, Dušanu Džožumi iz Trbovlja 4600 Din time, da društvo ima isplatiti bolničke troškove. Glede brata Petra Pavšiča, člana Ljubljen« skog Sokola, da se isplati.950 Kč na račun bolničkih troškova i 3100 Din za daljnje lečenje. Sokolskom društvu Čakovac na ime bolničkih troškova ima se isplatiti 1110 Din za brata Fra* nju Vadea i 150 Din za Nikolu Hor* vata. Blagoju Staj niču, članu Sokol« skog društva Velika Kikinda, dozna« čuje se 600 Din. Naraštajcu Ljubljan* skog Sokola Strljiku 460 Din time, da društvo ustegne bolničke troškove u višini od 150 Din, naraštajki Sokola Ljubljana I Dragi Dejak 140 Din, a Emilu Frelihu, članu Sokola Ljubljana II 460 Din, Rudolfu Koljšeku iz Celja i Eduardu Resneru iz Braslovča po 500 Din, Ivi Čelharu, članu Sokolskog društva Maribor 700 Din, Karlu Pu* šavcu iz Sokolskog društva Št. Vid kod Ljubljane 100 Din. Tinku Klavelu iz So* kolskog društva Ribnica 153 iDin i Ru* taru Milanu, članu Sokolskog društva Kočevje 300 Din. Predlog se prima i upučuje bratu blagajniku, da odobrene iznose odmah doznači.
U vezi sa referatom brata pročel* nika ozlednoga fonda, brat Stevo Kne« ževič traži, da savezna uprava svaki slučaj ozlede ispita onamo, nisu li svi ti slučajevi ili bar u večini nastali usled nopažnjc voda vežbačkih kate« gorija. Traži, da se za slučaj, ako se ustanovi ovakova krivnja odnosne fuivkcionare povuče na odgovornost.
Brat načelnik Bajželj u vezi ovo* ga moli, da se ovaj predlog otstupi zboru župskih načelnika. — Prima se.
Pročelnik organizaciono * pravnog otseka brat dr. Pavlas izveštava o ra« du otseka i predlaže, da se u smislu statuta za članove ovoga otseka prime brača Dura Brzakovič, Ante Brozovič i Stevo Kneževič, a savezno načelni* štvo i savezni prosvetni otsek da de« legiraju po jednoga delegata. — Pri« ma se.
* U poslednjem broju »Sokolskog Glasnika« od 21. novembra o. g., н pod naslovom »Tečaj za učiteljstvo grada Zagreba po sokolskom sistemu«, do« neli smo tu vest u pretpostavci, da se pomenuti »tečaj« održava sa znanjem i odobrenjem Saveza SKJ, Sto medu« tim — kako se ko 'vidi iz dana.Snjeg oficielnog saopštenja Saveza — nikako nc odgovara istini.	Uredništvo.
skromni u današnje doba, koje nam je dalo pravo, pristupajmo školi i učitelj« stvu sokolski i taktično, a vojsci obaz« rivo; pazimo kome dajemo vlast да* čelnika, starešine, prosvetara, budimo budni, da se u Sokolstvo ne ulazi za korist i ličnu slavu; stvorimo od Beo* grada pravo središte Sokolstva pa da vidite, da čemo kroz školu, vojsku i selo doživiti i da čemo jednog dana moči kazati,
da je deo državne politike — raz« vijanje iSokolstva u široj masi na« rodnoj, gde ono ima ! svoju kul* turno prosvetnu misiju — izvršeno snagom Sokolstva i da čemo svetla obraza istupit pred one za koje živimo i radimo, a to su: narod — kralj — država!
Eto. zato sam napisao za 1. de* cembar članak: Škola, vojska i selo u svetlu sokolske ideologije i organiza« cije.
Sokolske župe Tuzla i Banja Luka podnele su predloge glede izmene pra> vila seoskih sokolskih četa, a naročito gledom na tačku istih pravila, da čila* nom ovih četa može da bude isključivo zemljoradnik.
Pošto je to pitanje načelne priro* de, a zadire u pitanje promene pra* vila, to se oba predloga upučuju na definitivno rešenje organizac ionom* pravnom otseku.
Sa strane više društava stigli su na Savez upiti, kako da se Sokolstvo odnosi spram nove organizacije Kri* žara i Križarka, pošto ima slučajeva, gde su članovi, odnosno članice sokol« skih društava bili podjedno i člano* vima ovih organizacija, pozivaj uči se na svoje versko uverenje. — Žaklju* čuje se, da se imaju nabaviti statuti udruženja Križara i Križarica, da se prouče po organizaciono*pravnom ot* seku, naročito gledom na ideološfcu stranu ovih udruženja i da se prama tome po istomu donese definitivno rešenje.
Konačno brat dr. Pavlas referira, da gledom na novu arondaciju župa velik deo istih nije odgovorio, pa usled toga, premda je več slkrajnje vreme, ne može organizacioni otsek da donese definitiven predlog. Moli, da se sve župe, koje ovoj dužnosti nisu udo.-voljile, pozovu, da odmah podnesu svoja mišljenja, odnosno predloge, kako bi organizacioni otsek pristupio definitivnoj izradbi.
Brat Momir Korunovič kao pret* sednik gradevinskog odbora izveštava, da se je isti konstituisao izabravši svojim tajnikom brata Predraga Zrn:* ča, dok su mu članovi brača Milan Jo* vanovič, Vojin Simonovič i Aleksij Kulbahin. Konkretno predlaže dalje, da se odbor proširi sa još dvojicom članova, koji če več sada početi pro* učavati pitanje terena za buduče sle* tište, a u vezi s time da se započne i sa sukcesivnim radovima. Zaključuje se, da se odbor proširi za tri lica i to sa načelnikom Saveza, odnosno njego* vim zamenikom, i bračom Stevom Kneževičem i Vojom Todorovičem. Konačno u vezi svoga izvešUija izjav* ljuje, da je odbor pristupio izradbi specijalnog pravilnika za izgradnju so* kolskih domova.
Brat Momir Korunovič kao pro* čelnik umetničkog otseika izveštava, da se je isti' formirao izabravši svojim tajnikom brata Zrniča, a članovima Momčila Živanoviča, akadeniskog sli* kara, Simeona Ropsandiča, kipara, Zivorada Nastasijeviča, akademsko« slikara, i Vojnovič Pelikana, akadem* skog slikara. Izveštaji brata Koruno* vica primaju se do znanja.
U otsutnosti pretsednika prosvet-nog odbora brata dr. Belajčiča potsta* rešina brat Gangl izveštava za pro = svetni oisek Saveza, da je isti izabrao svojim članovima braču:	dr.	Nikolu
Mrvoša, Franju Malina, Svetislava Ma* riča i dr. Žarka Kapamadiju, povrh onih lica, koja več samim pravilnikom ulaze kao članovi u prosvetni odbor. Trebalo bi još da se nadopuni izborom potpretsednika. — Za potpretsednika prosvetnog odbora Saveza bira se hra* ta iDuru Brzakoviča. Pošto su rešena još neka pitanje administrativne naravi gledom na rukovanje akata i do* pisa ovoga otseka, izveštaj prosvetnog otseka prima se do znanja i potvrduje njegova konstitucija.
Po tome se prelazi na izveštaj na* čelništva Saveza. Reč uzima načelnik brat Bajželj, koji referiše, da je kod sredivanja rezultata sletskih utakmica primetio, da sletski odbor nije spre* mio diplome i nagrade koje su odre-đene za natecatelje. Potrebno je u prvome redu, da se izrade takovc di* plome, pa je n vezi s time dao izra* diti načrt, koji če svojom slikovitošeu potsečati na prestonicu i na samo de* tište. Predlaže, da se prihvati princi* pijelan zaključak, da se diplome i nn* grade poruče na račun sletskoga ud* bora. — Prima se.
škola, vojska i selo u svetlu sokolske ideologije i organizacije
IZ SAVEZA SKJ
Nadalje upozoruje brat načelnik, da Savez francuskih gimnasta u Parizu do godine, u medu vremenu od 11. do 13. jula, prireduje svoj slet. Tom zgo* dom proslaviče se i 50godišnjica Me« dunarodne gimnastičke federacije, čiji jc član i Savez Sokola kraljevine Ju* goslavije. Odnosni poziv za sudelova* nje na ovim sveeanostima več smo pri* mili pa predlaže, da se Savez istome odazove i sudeluje po naročitoj depu* taciji. — Predlog se prima.
Nadalje načelništvo Saveza naro* čito radi na torne, da se u opšte u So= kolstvu, a naročito po vežbačima, gaii skijaštvo. U Dravskoj banovini ima* mo danas več veliki broj Sokola ski= jasa. Načelništvo smatra, da je skija* štvo važna grana vežbanja pa zato predlaže, cla se u principu zaključi, da sc sve ozlcde kod skijanja smatraju kao da su se dogodile kod redovne te* lovežbe ili na sletovima. — Predlog se prima.
Nadalje brat načelnik upozoruje na narednu olimpijadu u Los Angelesu predlažuč, da se več sada ozbiljno ras* pravi pitanje učestvovanja našega Sa* veza. Kako u prvom redu ovo učestvo* vanje ovisi od materijalnih mogučno* sti, to predlaže, da Savez u tu svrhu >tupi u dodir sa Jugoslovenskim olim* jijskim odborom. Nadalje javlja, da su pravilnici svih tehničkih organa izra* deni, a tehnički odbor Saveza u zajed* niči sa načelništvom razradio je pro* gram rada za budučnost i on če biti predložen zboru župskih načelnika, koji če se obdržavati 7. decembra u Beogradu, a za koji je odobrena polo* vična vožnja. Nadalje upozoruje na potrebu sudelovanja načelništva na sednici tehničkog odbora Saveza Slo* venskog Sokolstva u Pragu, koja čt se obdržavati 10. i 11. januara. Konačno još referiše o saveznoj prednjačkoj školi. za koju se prijavilo 49 članova i 50 članica. — Izveštaj brata načel* nika, kao i njegovi predloži primaju se u celosti.
Pristupa se raspravi o pripremi i>rade za glavnu skupštinu Saveza gle* dom na podeljene referate po načel* nim pitanjima i odnosima Sokolstva spram javnih pitanja i ustanova.
Nakon debate zaključuje se, da se poverava prvom zameniku starešine bratu Ganglu, da svojom diskrecio* nom vlašču odredi do naredne sednice izvršnog odbora pojedine referente, kojima ujedno ima odrediti i teme, koje ovi referenti imaju bezuvetno iz* raditi.
Brat tajnik Brozovič izveštava o tekučim poslovima, pa se zaključuje: u novu dru&tvenu zastavu Sokolskog društva Tite! ukucače se spomen čav* lic; osvcčenje nove društvene zastave Sokolskog društva Velika Kikinda po* zdraviče se telegrafski: za desetgodiš* njicu proslave Luž i 5k o ^ sr p skog sokol* skog Saveza uputiče Savez SKJ u Bu* dyšin svoje pismene čestitke; knjigu »Antologija jugoslov. misli i narod* nog jedinstva« preporuči če se poseb*
nom okružnicom svima sokolskim je* dinicama, da ju preporuče svojem članstvu i po mogučnosti nabave za svoje biblioteke. Savez poručuje jedan primerak za saveznu biblioteku. — Na pisanje R. V. Setona Watsona u brn* skim »Lidovim Novinama« o našem Sokolstvu poduzeo je shodne korake br. potstarešina Gangli i na ove članke biti če dolično reagirano. — Arhijerej* ski sabor Srpske pravoslavne fcrkve, u svom zasedanju, doneo je odluku o odnosu srpsko*pravoslavnog svešten* stva prema Sokolu kraljevine Jugosla* vije i to, da ono može sudelovati u sokolskom radu. Sokolsko društvo
Arandelovac gledom na iagradnju svoga doma uputiče se na propisan put.
Brat potstarešina Gangl podnosi na prihvat načrt proglasa za 1. decem* bar, koji se prihvača.
Brat Živkovič podnosi izradeni konačni načrt budžeta po banovinama za potrebe pojedinih sokolskih župa. — Zaključuje se, da se budžeti sa naj* večini pospešenjem pošalju pojedinim banovinama.
Brat dr. Mirko Buič iznosi pre* gled stanja i rada Sokolstva u Primor* skoj banovini, kao i načrt organizacije narednog slcta na Jadranu.
Brat dr. Jindfich Vaniček otstupio
Kako saznajemo, načelnik Čeho* slovačke Obec Sokolske br. dr. Jind* rich Vaniček iz zdravstvenih razloga podao je ovih dana ostavku na svoj polotžaj u ČOS.
Pismo, kojim je br. dr. iVaniček podao ostavku. a koje je poslao sed* nici tehničkog odbora ČOS, održanoj u Pragu 23. o. m. glasi:
Bračo! Duboko dirnut pišem ovo pismo, koje treba da Vam iskaže ono, što usmeno ne mogu da učinim, jer prelazi mo ju snagu; opraštam se od Vas, opraštam se od Sokolstva, koje mi je u životu bilo najdragocenije. Ima od toga baš 53 godine, otkako me je sreča mog života povela ka Sokolu.
Pre 38 godina saglasno ste me posta* vili na čelo tehničkog sokolskog rada.
Čitavo ovo vreme, koje se može upo* rediti sa pmsečnom dobom čovečjeg života, zajedno smo radili, u sporazumu i miru na razvoju Sokolstva, sretni u našem radu. Nadošla pak je bolest, koja mi je oduzela snage, koje su pos trebne vodi Sokolstva. Zato vračam danas u Vaše ruke svoju funkciju, ko* ja nije ničim »kaljena, koju sam uvek držao krunom svog života te se opra= štam s Vama i s dragim sokolskim vežbačima, zahvaljujem Vam se za Va* šu ljubev i odanost te Vas molim, da i u buduče ostanete verni naucima Va* šeg učitelja, ne obazirajuči se na tude glasove i da bi stalno radili na tome, da se dižu snage i samosvest našeg na* roda i svega Slovenstva. Neka živi na vekove silno i krasno Sokolstvo! Na zdar!
U Pragu, 22. novembra 1930.
Dr. Vaniček.
Brat dr. Jindfich Vaniček jedan je od najistaknutijih lica u celom sloven* skom Sokolstvu, kojemu je bio od go* dine 1926. i načelnik. Rodio se 1. ja* nuara one godine, kad je u Pragu nik* nulo prvo sokolsko društvo Godinu pre polaganja gimnazijske mature,
1879., stupio je u Malostransfci Sokoi.
Sam dr. Miroslav Tyrš ocenjuje brata Vanička pri društvenoj javnoj vežbi
Brat dr. Jindfich Vaniček
kao »snagu, bogatu pojedinostima«. Pored rada u Sokolu, bavi se mnogo
veslanjem i plivanjem, u čemu postiže prvenstvo. God. 1884. izabran je na* čelnikom Smichovskog Sokola, a iza četvrte godine načelnikom i župskim inspektorom Sredočeške župe. Godinu dana kasnije vodi kao 27 godišnji pravnik jedno od prvih društava na utakmice u Pariz, odakle se vrača sa zlatnini listom palme i sa niedaljom Unije francuskih gimnasta. God. 1891. postaje načelnik matičnog sokolskog društva u Pragu, a sledeče godine 23. marta izabran je u pretsedništvo ČOS, a dva dana kasnije postaje njezin na* čelnik. Kada je god. 1908. osnovan Sa* vez Slovenskog Sokolstva postaje i njegov načelnik. Pod njegovim vod* stvom pobeduju vrste čeških takmi* čara u Francuskoj, Belgiji, Jugoslaviji, Luksemburgu i dr. God. 1893. uveo je u Sokolstvo današnje vežbače odelo.
Njegov literarni • sokolski rad je svestran. Napisao je mnogo tehničkih priručnika, članaka u časopisu »Sokol« i drugim sokolskim knjigama. Sam ma* lo gvoori, ali radi. Druge pobuduje na
rad, organizuje odlazke u inostranstvo i t. d. God. 1895. poslan je od ČOS u francrsku vojnu školu u Yoinville, odakle je doneo dugi i kratki štap, ša* kanje te novi nazor u mačevanju sab* Ijom i floretom. Naročitu pažnju po* svečuje vežbanju mladeži, žena i od*, goju vežbačeg članstva. 28. oktobra 1918. doživljuje sreču, da postaje ko* mandant čchoslcvačke vojske i straže. Sedam godina kasnije pak se ispuni njegov dugogodišnji san — Tyršev dom i u njemu stalna prednjačka škola.
?elimo bratu Vaničku, da bi u mi* rir što pre ozdravio i opet preuzeo teh* ničko vodstvo .svsga slovenskog So* kolstva.
IZ UREDNIŠTVA. Radi obilnog gradiva bili smo prisiljeni izosiaviti članke braće: prof. I. Ivančiča, dr. E. Mejaka, ing. M. Kvapila, dr. M. Kova* čiča, M. Konjhodžiča i G. Miloševiča, kao i ostale vesti, a što čemo doneti u narednom broju našeg lista od 11. XII.
KNJIGE I LISTOVI
»KOD LUŽIČKIH SRBA«.
Več prošle godine počeo je u »So* kolskom Glasniku« izlaziti kao podli* stak putopis br. Vekoslava Bučara »Kod Lužičkih Srba«. Ovih dana, baš za desetgodišnjicu opstanka 'lužičkog Sokolstva, izašao je ovaj putopis u knjižici, koja je prvo duže informativ* no delo na našem jeziku o Lužičkim Srbima, toj najmanjoj grani Sloven* stva. Br. V. Bučar, koji je prošle go* dine proputovao svu srpsku Lužicu od juga do severa, ne opisuje u knjiži sa* mo svoja putovanja, več na veoma lep način prikazuje i kulturni, politički i narodni život Lužičkih Srba. Upozna*
je nas sa pojedinim nacionalnim rad* nicimi, njihovim Sokolstvom, književ* nošču, istorijom, studentskim prilika* ma i t. d. Knjiga je ilustrovana sa 38 slika. Pridodan joj je i duži geografski uvod. O delu samom pozabavičemo se u jednom od narednih brojeva našeg lista. Danas ovu knjigu, koja ima 172 stranice, najtoplije preporučujemo svi=> ma, koji se zanimlju za Lužičke Srbe, a naročito svakom našem sokolskom društvu, koje ne bi smelo, a da je ne nabavi za svoju biblioteku. Cena je knjiži 16 Din, u tvrdom pLatnenom po* vezu 25 Din. Porudžbine prima Jugo* slovenska Sokolska Matica u Ljubljani, i Narodni dom.
Račun Poštne hranilnice Ljubljana štev. 10.680
Kranjska hranilnica, Ljubljana
TELEFON LJUBLJANA štev. 2481. ■*■*+*+0+9'
Oblastna hranilnica, Maribor, s podružnico v Celju
Račun Poštne hranilnice Maribor štev. 12.363 Telefon Maribor štev. 2281
Račun Poštne hranilnice Celj ' štev. 10.727 Telefon Celje ž: e v. 93
sta denarna zavoda dravske banovine, ki jamči za vloge z vsem svojim premoženjem in svojo davčno močjo.
Vloge na knjižice in tekoče račune obrestujeta najugodneje. Dovoljujeta kredite proti vknjižbi na prvem mestu, v tekočem računu in proti amortizaciji, dajeta menična posojila, vršita vse kontokorentne posle.
NAJBOLJ VARNA NALOŽBA DENARJA!
Ustanovljena leta 1881.
Celjska posojilnica, d. d. v Celju
v luetni hl&i, Narodni dom
Sprejema hranilne vloge od vsakogar, jih obrestuje najugodneje, nudi popolno varnost in izplačuje točno.
Izvršuje vse denarne posle, kupuje in prodaja tuj denar ter čeke na inozemstvo. Izdaja uverenja za izvoz blaga.
Za varnost hranilnih vlog jamči poleg zavodovih aktiv po Din 100,000.000‘— še lastna glavnica in rezerve, ki znašajo nad Din 14,500.000'—.
Podružnici:
Ш1Ш. UeMiMi »sla Sl. tt. - SoStJJ d lami iiil)
Jugoslavensko industrijsko i trgovačko d. d., Zagreb
Centrala: Tr«r bu”ze l/l	Telefon:	bjr.	20-17
Tvornica dugmeta, Zagreb
izradjuje sve vrsti dugmeta iz kamenoga oraha
Tvornica kovinskih proizvoda, Mahično kraj Karlovca
izradjuje sve vrsti limenih konfekcionih i limenih dugmeta za hlače, kao i kopče za hlače, te krunske čepove i ine limene artikle
Glavna hranilnica
»Jugočestea
«
r. z. z n. z.
pri Sv. Lenartu v Slov. goricah
se priporoča slavnemu občinstvu za vse v njeno stroko spadajoče posle
JugoslavensKo-česka tekstilna industrija ćl. đ. Kranj
Јигу sveopće ie medfunarodne izložbe u Cičgu (Retlgtfa) priznala nam /e za izloienu robu, t. j. bofadisane i štampane Uoione, fla-nele, baršunc 1 robu iz vješiačlce svile, najvišu ocen«
I
»
Hors Concours«
PROPISI I UPUTE ZA ISELJENIKE.
Nova knjiga o iseljeništvu neop* hodno potrebna za sve, ko ji se kane iseliti i koji se bavc iseljeničkim pita« njem. uopče za svakoga znanja željno* ga čoveka. Jedrna knjiga svoje vrsti u Jugoslaviji.
Pod tim sasma jednostavnim na* zivom »Propisi i upute za iseljenike« obelodanio je tajnik Organizacije ise* Ijenika u Zagrebu, br. D. F. Andrice* vić tu veoma korisnu knjigu, koju se zbog svoga zanimivog i poučnog sa* držaja čita vrlo rado i sa velikim inte* resom.
Brat D. F. Andričevič poznat je po svom dugogodišnjem radu medu našim Sokolima u Americi. Bio je je* dan od prvih medu osnivačima Sokola u Oaklandu u Kaliforniji pre 20 godina i kasnije o:ko osnivanja Jugoslovenske sokolske župe na Pacifiku sa sedištem u Oaklandu, Kalifornija. 'Poznamo ga i kao delegata naših američkih Soko* lova na I. jugoslovenskom svesokol* skom sletu u Ljubljani god. 1922. Brat Andričevič nalazi se i sada u našim redovima. Nedavno je izdao gore spo* menutu knjigu, o kojoj donosimo ovaj prikaz.
U toj knjiži nema nikakvih para* grafa niti dugačnih suhoparnih člana* ka nista birokratskoga ili nerazumlji* va, več je sve jasno, razumljivo, u pri* povedalačkom ugodnom tonu. Knjiga nam očrtava jasnu sliku o iseljenič* kom pitanju uopče i o shodnosti ili neshodnosti selenja, a naročito o sa* dašnjim prilikama, koje vladaju u tu* đini.
Ovu knjigu treba da pročita svaki onaj; tkoji se namerava iseliti, a koris* no če poslužiti i svakome drugome bez razlike zvanja, naročito referen* tima za iseljenička pitanja, odnosno za ^ izdavanje putnica. Pomoču ove knjige moči če oni dati točno i saves* ne upute našem narodu, koji mnogo i mnogo puta radi neupučenosti nemilo strada.
Knjiga »Propisi i upute za iselje* nike« popunila je jednu prazninu, ko* ja se kod nas davno osečala, te je sto* ga u opčem narodnom interesu da ju
ŽUPA
Sokolska župa Celje je takoj, ko le minila doba javnih nastopov, pri* cela z organizatoričnim delom v krajih, Kjer so dani pogoji za obstoj sokolskih društev, a jih dosedaj še ni bilo. Pridno fP župi pomagala zunanja društva, tako je Sokolsko društvo Zagorje ob Savi^ priredilo izlet v Medijo*Izlake, istočasno sta priredili društvi Polzela in Braslovče s sodelovanjem gornje* grajskega in šoštanjskega društva izlet v Šmartno ob Paki. V obeh krajih se je kmalu nato ustanovilo novo društvo. Medija*Izlake izkazuje 71 članov in članic, prilično toliko tudi Šmartno ob Paki. Dasi je od ustanovitve obeh dru* štev poteklo komaj 6 tednov, priredita društvi že letos proslavo sokolskega praznika s pestrim sporedom. Glede vaditeljev je treba omeniti, da pomaga mlademu društvu v Mediji*Izlakih mar* ljivo Sokol v Zagorju. Iz Šmartnega ob Paki sta bila v župnem prednjaškem tečaju dva brata, tako da je društvo s prednjaki preskrbljeno. Župna upra* va je naziranja, da je smiselno usta* noviti društvo šele, ko so na razpo* lago prednjaki. Naša organizacija bi z ustanavljanjem društev, ki bi po pre* teku enega leta zopet prenehala, le iz* gubila. Sokolsko društvo v Velenju se je ustanovilo 16. novembra t. 1., ko si je zagotovilo načelnika, z vsemi zmož* nostmi dobrega prednjaka. Društvo šteje 105 članov in članic. Župni pred* njaški tečaj sta obiskovala dva brata iz Sv. Petra pod Sv. gorami. Tje je premeščena kot učiteljica sestra, bivša sokolska načelnica. Ustanovnemu obč* nemu zboru, ki je 30. novembra t. 1., vprašanje prednjakov ne bo delalo preglavic. V Veliki Pirešici se je se* stavil pripravljalni odbor, ki sc trudi, da čimpreje ustanovi Sokolsko dru* štvo. Pomanjkanju prednjaka skuša odpomoči na ta način, da pošilja enega brata k članski telovadbi v Celje. Ko si bo pridobil zadostnega znanja, se bo društvo tudi ustanovilo. Imamo še pripravljalna odbora v Kozjem in Sv. Jederti nad Laškim. Iz Kozjega sta obiskovala župni tečaj dva, iz Sv. Je* derti en brat. Tako je tudi v teh kra* jih vprašanje vadite" deloma reše* no. Misli se na ustanovitev društev v Rečici ob Savinji, Sv. Juriju ob Tabo* j;u, Štorah*Tcharjih, Ponikvi ob j. ž., Žetalah. Priprave so v teku. Sledili bodo brez dvoma še drugi kraji. Župno opravo čaka še mnogo dela.
Septembra se je vršil v Trbovljah 1 Jdnevni društveni prednjaški tečaj Pod vodstvom župnega prednjaka br. Burje. V času od 6. do 20. decembra sc vrši 14dnevni društveni prednjaški
naruče u p,rvom redu svi uredi, dru* štva i preduzeča kao i privatnici, a posebno oni, koji kane ili misle kako bi se iselili. Ova če im knjiga biti je* dan ugodan putokaz, koji če im do* neti ogromne koristi.
Pisac knjige kao dugogodišnji ise* ljenik u Udruženim Državama Ameri* ke, gde je svršio srednje i više trgo* vačke škole i bio više godina bankar* ski činovnik, proputovao je sva naša naselja u Americi, pa je toga radi potpuno upučen u predmet, koji je — kao što smo u početku naglasili — obradio na sasma jednostavan i ugo* dan, a nadasve praktičan način
Knjiga je podeljena u pet delova. Prvi deo donosi jezgroviti članak o Njegovom Veličanstvu Kralju Alek* sandru I., par reči o tudini uopče, na* slove naših konzularnih oblasti, novi* na i naših društava u tuđini i t. d. U drugom je delu reč o doseljeničkim propisima Udruženih Država Amerike, a u ostalim su obrađene sve ostale zemlje useljivanja. Na koncu je doda* na i pouka u engleskom i španjolskom jeziku.
Knijga je i vrlo ukusno i praktič* no udešena. Cena joj je 50 Din (broši* rana). Naručbe sc šaljc na Organiza* ciju Iseljenika u Zagrebu, Samostan* ska ul. 16. Tko pošalje novac unapred, knjiga mu se šalje bez naplate pošta* rine.
STRAH.
Izašla je iz štampe brošura o vrlo zanimivoj temi: »Strah« iz pera gosp. Miljenka Vidoviča. Opsegom malena, ali sadržajem vrlo pregledna i potpu* na, knjižica obrađuje strah, taj skoro universalni pojav ljudske psihe, ne sa* mo sa psihološkog i pedagoškog, več i sa socijalnog i medicinskog stanovišta. Prikazavši strašne posledice straha u fizičkom i ujedno u duševnom pogle* du, pisac je raščlanio suštinu straha i ujedno istakao način i sredstva, kako da se čovek reši te negativne sile, ko* ja milijunima ljudi sprečava napredak i razvitak. Naručuje se kod biblioteke »Uzgajatelj« Sarajevo. Knjižica stoji 5 Din.
CELJE
tečaj v Zagorju ob Savi. Vodil ga bo istotako župni prednjak. Meseca janu* arja se namerava prirediti 14dnevni tečaj na Dolu za društvi Hrastnik in Dol. Tem tečajem bodo sledili še v drugih društvih naše župe, ki imajo na razpolago telovadnico in potrebno orodje. Na ta način se bo v župi te* meljito pomnožilo število prednjakov in prednjačie. Ko bo župni upravi to uspelo, bo lahko mirno razpredla so* kolska društva po vsem župnem teri* toriju. Hoče takšna društva, ki ne bo* do samo životarila, temveč bodo o pri* liki javnih nastopov tudi pokazala, da je njihovo delo osredotočeno v telo* vadnicah. Danes šteje župa že 27 dru* štev, upamo, da bomo kmalu preko* račili število 30.
*
SOKOLSKO DRUŠTVO VELENJE.
Dne 16. XI. se je ustanovilo naše društvo ob izredno lepi udeležbi s strani tržanov, rudnika in okoličanov. Predsednik pripravljalnega odbora br. Tone Kurnik je z zanosnim govorom otvoril ustanovni občni zbor, na kate* rem so mlado društvo iskreno pozdra* vili: zastopnik občine Velenje br. Vin* ko Stopar, starosta Sokolske župe Ce* lje br. Smcrtnik, zastopnik slovenj* graškega sreskega načelstva g. višji pristav Eiletz in br. Rejec, starosta Sokolskega društva Šoštanj z lepim številom članstva. Idejno predavanje br. Smertnika o nalogah Sokolstva je ostavilo v vseh zborovalcih globok vtis in splošno odobravanje Original* no je povedal svoje misli in dobre že* lje društvu tudi g. Simon Blatnik iz Stare vasi. Po iskreni zahvali vsem go* vornikom se je pristopilo k vpisu član* stva, katerega sc je prijavilo 105, a pri* jave še niso zaključene. V društveno upravo so bili predlagani: za starosto br. Kurnik Tone, podstarosto br. Me* lanšek Franc, tajnika br. Pušenjak Janko, za predsednika prosvetnega od* bora br. Kramar Franc, za načelnika br. Prelovec Rado. za načelnico s. Ber* nik Irma, za predsednika nadzornega odbora direktor rudnika br. ing Ču* ček Ernest, za zdravstvenega referen* ta br. Podikoritmk Franc, v ostali od* bor pa bratje in sestre iz vseh slojev članstva, tako da je že v sestavi od* bora vse jamstvo uspešnega, vzajem* nega dela. Savezu SKJ je bil odposlan pozdrav.
Položen je temelj važni sokolski postojanki v pretežno industrijskem kraju. Zgradili bomo na njem svetišče domovinske ljubezni, v katerem bo ža* rel v tisoč lučih veliki oltar Svobode, okrog katerega se bodo zbirali varniki enakosti in bratstva!
ŽUPA LJUBLJANA
SOKOLSKO DRUŠTVO ZGORNJA ŠIŠKA.
Na inicijativo br. Poharca se je v letošnjem poletju osnoval v Zgornji Šiški pripravljam odbor, ki si je nadel nalogo pripraviti temelje za ustanovi* te v samostojnega sokolskega društva. Zasejano seme je našlo plodna tla in baš na dan, ko je posetil Ljubljano g. predsednik vlade general P. Živkovič, smo popoldne imeli krasno uspelo ustanovno skupščino, ki so jo poleg staroste župe br. dr. Josipa Pipenba* cherja posetili še župni tajnik br. Sta* ne Flegar in delegati vseh ljubljanskih sokolskih društev ter veččlanska de* putacija iz Most z br. Pavčičem na čelu. Društvo je že pod pripravljal* nim odborom pričelo s telovadbo obo* jega članstva in naraščaja, ti,k pred ustanovitvijo društva pa še s telovad* bo oboje dece, ki je je nad sto. Sedaj leži glavno delo na ramah br. načel* nika, podnačelnika in sestre načelnice, zaradi česa je želeti, da se namesti na šoli dve mlajši učiteljski moči — uči* telja in učiteljice — ki bi prevzela vsaj vadbo številne dece. Prva skrb bo dru* štvu nabava orodja. Ako pa more kako bratsko društvo odstopiti na po* sodo kakršnokoli orodje, naj to javi društveni pisarni.
Tudi prostori v novi, in sicer res moderni šoli ne odgovarjajo našim potrebam. Zato iskreno želimo, da se prihodnje leto dogradi še telovadnica, ki je itak projektirana in šoli potrebna za telovadbo in razne prireditve. — Odbor društva je že konstituiran. Sta* rosta je br. Črv, prosveta je v rokah br. Kocha, telovadbo pa vodijo načel* nik br. Poharc, podnačelnik br. Pia* nička ter načelnica sestra OSga Černe* tova. Želimo le, da ta Benjamin po* stane krepka sokolska postojanka na jugu bele Ljubljane.
*
SOKOLSKO DRUŠTVO UNEC=RA* KEK.
Od ustanovitve Sokola kraljevine Jugoslavije pa do danes beleži naše društvo velik napredek. S posebnim elanom in voljo je šel novi odbor na delo in v polni meri se mu je posre* čilo združiti pod okriljem Sokola vse pozitivne sile.
^ Članstvo društva se je podvojilo, telovadnica pa še ni videla tolikega šte* vila in tako ponosnih telovadcev in te* lovadk. Preko 100 moške in ženske de* ce, preko 30 moškega in ženskega na* raščaja dokazuje, da je odbor pravil* no pojmoval vzvišene cilje naših zako* nodajalcev. 35 telovadečih članov in članic pa izpričuje, da se tudi odrasli zavedajo, da je pravo sokolsko delo predvsem v telovadnici. »Zdrava duša v zdravem telesu« imej pred očmi vsak brat, imej pred očmi vsaka sestra, imej* te pred očmi Vi roditelji! Pošljite nam svoj naraščaj, da Vam vzgojimo zdra* ve in krepke Sokoliče, ki bodo verni in ponosni Jugosloveni, ki se bodo za* vedali, da so člani velikega slovanske* ga plemena, katerega je bodočnost.
Hvala predvsem vaditeljskemu zboru, ki požrtvovalno dela in na da* našnji državni praznik nastopa prvič pred javnostjo z vsemi oddelki in že polaga račune svojega komaj dvame* sečnega dela.
Toda v telovadnici še ni vse. Od organiziranih odsekov že deluje pev* ski, ki je navežban in tudi že stopa pred javnost. Sledili bodo drugi odseki, dela bode dovolj. Geslo pa bodi: Vsak član, vsaka članica vsaj v eden odsek! Črez leto .dni pa bodete s ponosom rekli: To jc naše skupno sokolsko delo.
Da, mi naprej, ne oziramo se ne na levo ne na desno, kar nam je na potu poteptamo. Prvič se bomo odpočili, ko nas bo pod okriljem Sokola 500 od 2000 duš naše občine, drugič ko bodo vsi naši soobčani v naših vrstah in zadnjič ko bo cela Jugoslavija sokolska. Te* daj pa bomo pogledali že tudi tja pre* ko, tja k našim bratom.
ŽUPA MARIBOR
SOKOLSKO DRUŠTVO VARAŽDIN.
Posle beogradskog sleta i kratke letne pauze, započelo ic Sokolsko dru* štvo Varaždin početkom septembra intenzivnim radom. Broj članova, a naročito vežbača iz dana u dan nepre* kidno raste. Sve kategorije: ueca. na* raštaj i članstvo redovito vežbaju dva do tri puta tedno. Na rođenđan Nj. Vis. Prestolonasledna Petra, na* šeg starešine, priredena je bila svečana akademija sa uspelim tehničkim pro* gramom. S uspehom i uz odličan poset gradana priredismo proslavu Masary* kovog rodendana koruški dan i pro* slavu čehoslovačkog oslobodenja, te je na svakoj od ovih priredbi održano po jedno predavanje.
Sada se sve kategorije živo spre* maju za proslavu L decembra. Broj vežbača je sada velik: muške dece 140, ženske dece 136, muškog naraštaja 45 i članova 30. Kraj tolikog broja vež* bača imamo premalo prednjaka Sto* ga je iniciativom društvenog načelni* ka prednjački zbor priredio prednjač* ki tečaj od 15. X. do 15 XII. o. g. Po*
laznika ima 18. U prednjačkom zboru osnovan je poseban naraštajski, dečji i streJjački otsek.
Pored ovog rada u društvu, varaž* dinsko Sokolstvo nastoji da sokolsku misao raširi i po okolici, po selima, pa su propagandnom otseku našeg dru* štva osnovane sokolske čete u Petri* jancu, Jalžabetu, Bartolovcu i Sv. Ili* ji. Za sokolske čete izraduju se jed* nakc vežbe, radi kasnijih zajedničkih nastupa.
Prosvetni otsek marljivo radi, a u poslednje je vreme reorganizirana fanfara, u koju se upisala mnogo no* vih članova.
Pod upravom sadašnjcg starešine brata Stjepana iNovakoviča, naše je društvo uzelo uzelo u zadaču da kao matično društvo u najskorije vreme organizira u Varaždinu novu sokolsku župu, koja se u smislu zaključka sa* vezne uprave ima osnovati, pa je s ti* me u vezi pokrcnuto osnivanje novih sokolskih društava i četa u količi Va* raždina.
•
SOKOLSKO DRUŠTVO ČAKOVAC.
Jednodnevni tečaj za društvene funkcionare.
Dne 16. novembra 1930 održan je u Čakovcu u zgradi gradanske škole od 9 do 13 sati tečaj za društvene funkcionare varaždinskog i dravskog okružja. Tečaj je zamišljen od brata Lindnera, župskog prosvetara u Mari* boru i uspešno izveden u sporazumu s bračom okružnim prosvetarima Šter* kom i Lulićem. U ime župske uprave prisustvovao je tečaju župski tajnik brat Dojčinovič. Tečaj je takoder po* hodio i slušatelje prigodnim sokolskim nagovorom lepo pozdravio starosta So* kolskog društva Čakovac brat dr. Bla* šič. Zatim je brat Dojčinovič razložio svrhu ovoga tečaja i otvorio ga pode* livši reč bratu Šterku, kao prvom pre* davaču.
Brat Šterk je iserpivo i vrlo za* mmljivo razložio dužnosti i rad dru* štvenog prosvetara, arhivara, matičara i načelnika. Slušači su izlaganje pažlji* vo salušali i pravili beleške za svoj buduči rad.
Iza brata Šterka brat Kronast pri* kazao je poslovanje društvenog bla* gajnika, a napose je zorno pokazao
vodenje blagajničke knjige u obliku dnevnika, koji se osniva na dvostru* kom knjigovodstvu, Prikazivanje mu je bilo tako uspešno, da je svaki mo* gao da se uputi u vodenje toga dnev* nika.
Posle njega jc brat Lulič u krat* kim črtama izložio rad i dužnosti dru* štvenog tajnika.
Nakon svršenih predavanja poveo se nevezan razgovor o tome, kako da se unapredi Sokolstvo ovoga kraja, gde ima još toliko vrlo mladih društa* va. Napose nam je ovde dobro došao brat Dojčinovič, koji je rado i sprem* no na postavljena pitanja davao ob* jašnjenja.
SOKOLSKO DRUŠTVO IMOTSKI.
Naše društvo koje jc osnovano
1919.	god. pokazalo se je dosada mno* go puta veoma agilno, a kao takovo poznato je ne samo u nadležnoj nam več i u okolnim, a osobito primorskim župama.
Naši godišnji društveni istupi vi* še liče manjem sletu, nego li istupu. Volja, tačnost i samopregor brače prednjaka odličui su.
Ali posmatrajuči rad dečjih kate* gorija od osnutka društva po zakonu
0 Sokolu kraljevine Jugoslavije, vidim
1 statistiku pohadanja vežbi i brojno stanje dece u zboru, u osetnom opa* danju, a da to opadanje ni sami vo* dedi prednjači ne mogu objasniti.
1929.	god. pre reorganizacije dru* štva, kategorija muške dece brojila je 40—50, a ženske 30—40. Prilikom jav: ne vežbe našega društva u augustu iste godine, pobrojao sam decu u nastupu i našao sam 38 muške, a 27 ženske, te 27 naraštajaca i 15 naraštajki. Posle ove javne vežbe društvo više nije de* lovalo sve do reorganizacije, koja je usledila februara o. g.
Kada je naša župa Mostar posta* vila novi upravni odbor našega dru* štva, u prvom jc redu bila provedena reorganizacija 'vežbačih kategorija, a naročita je pažnja bila posvečena or* ganizaciji ovih, meni tako dragih, deč* jih kategorija, u koje jc pristupilo 60 muške i 32 ženske dece, te 18 nara* štajaca i 16 naraštajki.
Koliko mogu da ocenim skosob* nost pojedinih prednjaka, a o kojima i nadležni funkcioneri imaju vrlo do* bro mišljenje, kategorije su biie po* verene dobrim silama i baš dajboljim prednjacima našega društva.
Pa uza sve to, na ovogodišnjoj javnoj vežbi održanoj 7. IX. primetio sam veliku prazninu na vežbalištu, jer je nastupilo samo 21 muške. a 19 žen* ske dece, te 9 naraštajaca i 5 naraštaj* ki, dok su same vežbe, prema dosadaš* njim godišnjim istupima, loše izvede* ne. Razlog svemu ovome pravda se sa neredovitošeu pohadanja vežbi, a sto i ja držim da može i mora biti.
Tečaju su uz male iznimke pristu* pili funkcionari svih društava pomenu* tih dvaju okružja. Iza 13 sati zaključio je brat Dojčinovič tečaj, posle čega su se sva brača i sestre sastali na zajed* ničkom ručku uz bratski razgovor sve do polaska prvih vlakova. —e—.
*
SOKOLSKO DRUŠTVO PTUJ.
V nedeljo dne 16. XI. je priredil naš prosvetni odsek drugi mladinski dan, to pot samo za deco. Po 14. uri se je zbralo v Mladiki okrog 200 otrok obojega spola in napolnilo risalnico me* ščanske šole do zadnjega kotička.
Spored je otvoril mešani zbor me* ščanske šole s sokolsko koračnico »Na* ša prava«. Sledil je pozdrav in govor br. Šestana »O domovini«. Predavatelj je v kratkih besedah opisal lepoto na* še domovine, se spominjal srbskih in francoskih otrok in njihove velike lju* bezni do domovine posebno med sve* tovno vojno. V nadaljnjem svojem go* voru je pozival predavatelj sokolsko mladež, da mora vedno služiti domo* vini, jo ljubiti in vselej govoriti s po* nosom o njej. Mešani zbor je nato za* pel pod vodstvom br. Flasla še »Vrb* niče«, »Jurjevanje« in »Grad se beli«. Nato je sledila predstava s skioptič* nimi slikami iz živalstva. Sokolska mla* dina je ves čas z zanimanjem sledila sporedu, popolna tišina pa je zavladala v risalnici, ko je s. Kocmutova začela pripovedovati mično pravljico o ubo* gem dečku in dobrih vilah. S tem je bil program mladinskega dne izčrpan. Preden pa smo se razšli, nas ie br Hasl še vse naučil koračnico »Pohod Sokolov«.
Mladinski dan je potekel v zado* voljstvo vseh navzočih, v nedeljo 23. t. m. pa bo priredil prosvetni odsek še dan naraščaja.
•
SOKOLSKO DRUŠTVO VITANJE.
Odbor Sokolskega društva, ki je bilo pred kratkim ustanovljeno, ima polne roke dela. Največjo skrb je de* lalo društvu vprašanje telovadnice in društvenega prostora. Ta skrb je sedaj odpadla. Br. Koren začne ta teden z adaptacijo bivše Hofbauerjeve usnjar* ne, katero bo prepustii Sokolu v upo* rabo. Za 1. december se vršijo vse predpriprave, da se ta državni in ob* enem sokolski praznik najsvečaneje proslavi. Na ta dan nastopi prvič dru* štveni pevski zbor, ki šteje preko 30 članov, in lastni društveni orkester. Telovadcev je 30, dece in naraščaja preko 50. Članice bodo tudi začele v kratkem s telovadbo. Za nove člane se vršijo sedaj ob nedeljah obvezna pre* davanja.
Preteklo nedeljo sta naše društvo obiskala br. dr. Mejak in Lorber iz Konjic, dala nam razne nasvete in vzpodbudo pri sokolskem delu, ki bo gotovo dobilo kmalu trdne temelje v našem kraju, ker je vodstvo društva v rokah energičnih in zanesljivih ljudi.
Sa prepravljenim terenom, teh* nički se je odbor odmah po izdržanoj javnoj vežbi, bez počitka, dao na rad i video sam, da je učinio sve, da svoje u opadanju kategorije umnoži i po* digne. Raspisima, proglasima i nago* varanjem, kao i zamolnicama na irodi* telje, te upravu osnovne i gradanske škole 'U mestu, nastojalo se je, učinilo se je sve, da se gubitak popravi.
Kao redovni posmatrač iz galerije vežbaone, zaprepastio sam se, kada sam opazio, da posle onako veličan* stvene manifestacije prilikom naše septembarske javne vežbe i posle sve* ga onoga što je učinjeno sa strane dru* štva, da se u sokolske redove prikupi što veči broj sokolske dece, danas ima upisano samo 16 muške i 13 žen* ske dece, a poprečno na sat vežbanja 13 i 9. dok naraštaja ima 10. a nara* štajki 7, na sat vežbanja 7 i 5.
Uzalud sam tražio objašnjenja kod odgovornih cime pravdaj u ovo opadanje, ali ni oni sami nisu mogli dati objašnjenja.
Mcdutim, ako uporedimo brojno stanje dece u mestu, obveznika na pohadainje osnovne škole, kojih ima 350 i ono 120 dece koja pohada mesnu gnađansku školu, što skupa čini... 470 dece, sa onim brojem koji pohađa sokolsku vežbaonu, vidimo s Atleti* ku razlike — poraza. I bez daljnjeg moramo tražiti uzroka ovoj razlici, koja je za nas stare Sokole naša rak* rana.
Mi sami ne Čemo prežati ni pod težim radom, ali pre nego li jače pre* gnemo napred, treba ispitati do koga je, da uza sva naša nastojanja, žrtve i samopregor ne dolazimo do rezulta# ta, kojeg hočemo.
A kako čemo doči do tih rozul* tat? Da li čemo opet probati sa pro* glasima sa slikama, posebnim pozivi* ma i sličnim? Ne, jer če to, valjda, jednom več učiniti sa katedre jcdnoin preporukom i upustvom oni, koji su prvi i najpozvaniji.
Na dužnost, bračo, bez čeka n j a.
M.
IZ ŽUPA I PRUŠTAVA
ŽUPA MOSTAR
ŽUPA NOVI SAD
ŽUPSKI PREDNJAČKI TEČAJ.
Sokolski rad ove župe razvija se povoljno u svima pravcima i uprava župe nastoji svim silama i sretstvima, da ovaj rad bude što bolji i što inten« zivniji.
Prema zakljucima statističkog sta* nja od 1. novembra o. g. Sokolska žu* pa Novi Sad ima 47 društava i 2 so* kolske čete; a broj članstva je 4646; naraštaja 1305 i dece 3133; ukupno 9084 pripadnika. U osnivanju je još
bolje razjasne i da ih što bolje spreme za tehnički rad.
Tečajem je rukovodio načelnik žu* pe, a predavači su bili ovde poznati stari sokolski radenici i to: dr. Pavlas starešina župe; dr. Jovanovič, zam. starešina župe; dr. Belajčič, prosvetar Saveza; dr. Mrvoš, član uprave župe; M. Teodorovič, načelnik župe; M. Kne* ževič, tajnik župe; M. Domač, blagaj* nik župe; J. Totovič, zam. načelnika župe; Miluška Ilič, načelnica župe; P.
a
•NT V
Sa župskog prednjačkog tečaja n Novom Sadu
nekoliko novih društava i četa tako, da če se brojno stanje društava i član* stva do kraja ove godine znatno pove* čati.
Da bi se povečao broj tehničkih radenika, obzirom na nova društva, priredila je župa od 1.—15. novembra 1930 župski prednjački tečaj u Novom Sadu, koji je pohadalo i svršilo 53 učesnika iz 24 društava župe, od kojih je bilo 34 člana i 19 članica. Po zani* manju bilo je: učitelja*ca 12; činovni* ka *ca 12 študenta 3, trgovaca 5, za« natlija 3, Seljaka 7 i privatnika 11.
Rad na ovom tečaju vršen je stro* go prema ustanovljenom rasporedu, a predavanja i vežbanja na tečaju odr* žavala su od 8—12 pre, a od 2—6 posle podne. Iako su skoro’ svi učesnici te« Čaja bili početnici, uspeli tečaja bio je vrlo dobar, i svi su se trudili da što više nauče i na se što bolje spreme. Predavači na tečaju upotrebili su sve, da tečajnicima pojedine predmete naj«
Daijev, D. Jeger i Đ. Ilič, članovi teh« ničkog odbora i L. Truksova, nastavni« ca gimnastike.
Nastamba tečajnika bila je zajed« nička i to za članove u kasarni 7. pe« šadijskog puka, a za članice u hotelu »Slobodi«. Ishrana tečajnika isto je bila zajednička u Oficirskom domu. Besplatnu nastambu imali su svi tečaj« nici, a ishranu večina, čime je bilo mnogo olakšano društvima.
Na završetku tečaja priredila je uprava župe oproštajno veče za tečaj« nike, kojom su se prilikom isti zahva« lili upravi i predavačima na požrtvo« vanje, koje su im prilikom tečaja uka« zali.
Ovim tečajem nije završen rad oko spremanja tehničkih radenika, jer uprava župe namerava, da u početku iduče godine priredi još jedan tečaj za Sokole učitelje i vode sokolskih četa i da tako olakša novoosnovanim dru« štvima posao za tehničke spreme.
SOKOLSKO DRUŠTVO DARDA.
Proslava čehoslovačkog praznika u Dardi.
Sokolsko društvo, u zajednici sa svima prosvetnim i kulturnim društvi« ma u Dardi, u nedelju 26. oktobra uveče proslavilo je narodni čehoslo« vački praznik — 28. oktobra na svečan način.
U pola devet sati uveče priređena je sokolska akademija sa sledečim programom: 1. Brat podstarešina po« zdravlja goste i u nekoliko probranih reči ukazuje na uske i prijateljske veze naše i čehoslovačke države. 2. Brat prosvetar Sokolskog društva drži ve« orna lepo i uspelo predavanje o isto« rijskom značaju oslobodenja i ujedi« njenja bratske čehoslovačke države, za kulturni čehoslovački narod i za svu braču Slovene, a naročito za nas južne Slovene i našu državu. Predavač se dalje zadržava iznoseči u glavnim po« tezima život i rad Tome Masaryka i mnogih drugih poznatih čehoslovačkih nacionalnih radnika u vezi sa njihovim oslobodenjem i ujedinjenjem. Preda« vanje je pazljivo saslušano, i na za« vršetku predavač poziva sve prisutne da požele dug život starešini Sokola kraljevine Jugoslavije Nj. Vis. Presto« lonasledniku Petru, i Nj. Vel. Kralju, što prisutni prihvačaju i oduševljeno kliču »Živeli!«, a br. Masaryka na po« ziv predavača takode svi pozdravljaju sa »Nazdar!«. 3. Mešoviti sokolski hor peva slovensku i našu himnu i posled« nja tačka programa, mešoviti hor na izazivanje publike peva razne večinom sokolske pesme. — Nakon toga sveča« nost je nastavljena igrankom, koja je trajala u najlepšem raspoloženju do posle pola noči. Akademija je dobro uspela i prihod je sa iste u korist fon« da za pomaganje siromašnih članova Sokola za iduči svesokolski slet u Pragu 1932. god.
Nadalje brat starešina čita »So« kolski Glasnik« od 1. XI., broj 27., koji govori o proslavi 1. decembra i koji se ima proslaviti kao državni i sokolski praznik, te predlaže da se u tu svrhu izabere uži odbor, koji če
imati dužnost da proslava 1. decembra što lepše i svečanije uspe, što prisutni jednoglasno prihvačaju.
Nakon što su raspravljeni drugi manje važni predmeti, brat starešina zaključuje sednicu.
ŽUPA NIŠ
SOKOLSKO DRUŠTVO NIŠ.
Proslava oslobodenja čehoslovačke.
2. novembra t. g. Sokolsko društvo Niš priredilo je uz sudelovanje Češke Besede iz Niša svečanu akademiju u čast uspomene na 28. oktobra kao dan oslobodenja bratske Čehoslovačke Re« publike.
Akademija je počela sokolskim maršom, pa je zatim vojna muzika 16.
Eešadiskog puka pod dirigovanjem rata višeg vojnog kapelnika Josipa Majera vrlo lepo odsvirala uvertiru »Prodane Neveste« i »Poljubac«.
Po završetku ovog koncertnog de« la brat Radovan Dimitrijevič, starešina župe održao je vrlo lepo predavanje o Čehoslovačkoj i radu Sokolstva za oslobodenje bratske Čehoslovačke Re« publike i širenju bratske ljubavi iz« medu čehoslovačkog i jugoslovenskog naroda, pa je na završetku govora bra« ta Dimitrijeviča muzika odsvirala če« hoslovačku i jugoslovensku himnu, čiji je završetak bio pozdravljen burnim uzvikom publike: »Živeo Nj. V. Kralj Aleksandar! Nazdar Masarik!«
Posle ovoga članice ženskog nara« štaja izvele su tri vrlo lepo uspele pro« ste vežbe i jednu skupinu, a za vreme izvodenja skupine muzika je svirala »Oj Sloveni«.
Spremu ovih vežbi izvodila je sa naraštajkama vredna sestra Rada Gav« rilovičcva, jedna od najrevnijih člani« ca Sokolskog društva Niš.
Potom su članovi izveli tako isto lepo uspele proste vežbe i vanredno lepe vežbe na razboju.
Pri radu na razboju publika je burno pozdravljala naročito braču Ru« dolfa Kaučiča, Mladena Marinkoviča i Branka Miloševiča.
Po završenoj akademiji nastala je igranka.
Poseta je bila dobra, a što je na« ročito primečeno to je, da nije bilo zvaničnih prestavnika, več je publika sastavljcna iz sviju društvenih staleža svojevoljno došla da manifestu je svo« ju ljubav prema bratskom čehoslovač« kom narodu.
Jel. J. Ivanovič.
ŽUPA OSIJEK
SOKOLSKO DRUŠTVO VINKOVCI.
U Vinkovcima održana je prosia* va čehoslovačkog dana u nedelju 2. no« vembra o. g., pošto na sam dan 28, X o. g. nebi bilo moguče proslavu održatt, jer je radni dan pa su članovi i članice zaposleni te nebi proslava uspela ona« ko, tkako bi to društvo bilo želelo.
2. novembra o. g. u 10 sati pre podne bio je skup svih kategorija vež« bača i nevežbača u Sokolani II. (Gra« danska škola), gde se je formirala po« vorka, te se je zajednički pošlo p ) društvenu zastavu, a onda u Ilrvatski dom na svečanu akademiju, koja je otpočela tačno u 11 sati.
Na ovu svečanu akademiju bili su pozvani svi javni uredi, društva i kor« poracije te celokupno rodoljubivo gra« danstvo, koje se ovome pozivu oda« zvalo i dvorana Hrv. doma bila je puna.
U 11 sati pre podne otvorio je svečanu akademiju brat prosvetar dr. Dragutin Poljugan. Nakon otvorenja društvena fanfara je odsvirala čeho« slovačku himnu, nakon toga usledi o je predavanje o značaju toga dana, koje je održao brat prof. Pavle Popo«
vič. Hrvatsko pevačko društvo »Relj« kovič« i Srpsko pevačko društvo »Vi« la« otpevalo je po jednu pesmu i za« vršetak je bio sa jugoslovenskom h:m« nom, koju je takoder odsvirala dru« štvena fanfara.
Posle podne bilo je priredeno dru* štveno sokolsko poselo sa igrankom u Sokolani II, koje je trajalo do 6 sati uveče, kada je proslava završena.
*
Pre 3 i po meseca, inicijativon pročelnika fanfare brata Bratoljuba B. Petcrneka, sakupljeno je više mlade brače, koji su imali volju za rad u dru« štvenoj fanfari, pa je povodom toga zaključio upravni odbor, da se održi društveni muzički kurs.
Došao jo i dan, kada je taj kurs završen, jer je brat kapelnik Ladislav Mažgan uložio mnogo truda, tako da je naša društvena fanfara, sastavljcna od starih članova fanfare i onih, koji su svršili kurs, prvi puta javno nastu* pila 2. novembra o. g., kada je ovde obavljcna proslava obletnice bratske čehoslovačke države. Fanfara je na« stupila u lepom broju. Sada se sprema uvelike za proslavu sokolskog prazm« ka 1. decembra.	B.	P,
ŽUPA SARAJEVO
SOKOLSKO DRUŠTVO ĐURĐE« NOVAC.
Davno se je več osečala poitreba jačeg nacionalnog života u Durde« novcu. U ovoj velikoj radničkoj naseo« bini, u centru naše drvarske industri* je, gde je nekada cvala madžaronšti« na, čiji se tragovi još i danas bolno osečaju, gde se naš živalj nije nalazio u svojoj sredini, bila je preka nužda da se oživi nacijonalni život i da mu se idade više zamaha i života.
Željom i voljom nekolicine nacijo« nalnih ljudi, udareni su pred par me« seci prvi temelji sokolskoj ideji u ovo* me kraju. Osnovano je Sokolsko dru« štvo sa starešinom br. Krunoslavom Kajdi. Iako začeto u nepovoljnim pr:« likama, Sokolsko je društvo uspelo da sakupi sve ono, što istinski i nacijo« nalno oseča u Durdenovcu. Time je stvoren preduvet. da se u Sokolu skon« centriše sav društveni život i da Sokol postane jaki centar našeg kulturnog i nacijonalnog rada u Durdenovcu.
Zauzimanjem agilnog načelnika br. Zdenka Broda organizovane su u nepuna dva meseca sve kategorije muškog članstva, koje redovito i mar« ljivo vežbaju. Konstituiran je i pro« svetni odbor, i ne prode gotovo ni jed« ne vežbe, a da se dušu naših Spkols* ne okrepi kratkim nagovorom iz naše nacijonalne i sokolske ideologije.
Dne 27. oktobra održana je pro« slava oslobodenja bratskog čehoslovač« kog naroda. Vanredno lepo predava« nje održao je članstvu pretsedniik pro« svetnog odbora br. Franjo Piha.
Dne 29. novembra, noči našeg naj« večeg narodnog praznika, u proslavu Ujedinjenja, prireduje naš Sokol pr vu svoju zabavu, na kojoj če prvi put javno nastupiti pred durdenovačkom publikom. Sudcči po svim pripremama nemarno razloga da sumnjamo u uspeh ove prve sokolske svečanosti.
Kako 1. decembra industrijska poduzeča rade, te je največi deo našeg članstva zaposlen u tvornicama, to če se u nedelju 30. novembra u 11 sati održati svečana sokolska sednica sa akademijom.
Početak je dobar! Tim putem va« Ija i nastaviti: Svaki član mora da po« stane pravi Soko. Sokolska misao mo« ra da obuhvati dušu svakog našeg čl a« na. Neka ta velebna misao preporada duše naših članova za novi bolji život! Čuvajmo naš Soko, da ga održimo na dostojnoj višini! Radimo za Soko, da se još više uzdigne, tla jače raširr svo« ja krila i da pod svoje okrilje sakupi što veči broj Sokolova i Sokolča!
Drag. Deprato.
SOKOLSKO DRUŠTVO NIJEiMCI.
Dana 8. novembra 1930. održalo je društvo svoju redovitu sednicu pod pretsedanjem društvenog starešine br. ing. Riktar Cirila, pa su na istoj done« šeni sledeči zaključci1:
Nakon šte je pročitana korespon* dencija naše uprave i ostalih bratskih društava 'kao i okružnice Sokolske žu« pe Osjek, brat prednjak Živkovič Du« ra izveščuje da je bio na sednici na« čelnika u Osjeku dana 23. X. gde je zastupao naše društvo i podneo izve« štaj o dosadanjem radu našega dru« štva, što odbor prima do znanja.
SOKOLSKO DRUŠTVO SARAJEVO. Sokolska četa Pazarič.
Na 8. novembra o. g. u svome aktivnom delovanju sokolska četa Pa« zarič otvorila je svečano sokolsku či« taonicu i biblioteku.
Na toj svečanosti od strane sta« rešinstva Sokolskog društva Sarajevo, kome pripada četa, prisustvovali su br. Rudolf Ažman i Slavko Popovič.
Otvorenje ove prosvetne institu« cije u Pazariču izvedeno je ujedno sa održavanjem zabave, koja je bila od« lično posečena, kako od strane Sokola i meštana, tako i od drugih prijatelja iz okolice.
Starešina čete br. Andrija Vuko« manovič otvorio je svečanost, a br. Slavko Popovič, kao prvu tačku pro« grama, održao je predavanje sa temom »Istorija Sokolstva d njegov značaj za jugoslovenski narod, a naročito za seoski svet«. U svom predavanju br. Popovič je rekao, da je selo izvor na« ših narodnih snaga i da se danas u oslobodenoj domovini ne može Sokol« stvo razvijati samo u gradovima. Selo je ostal'o, gotovo bez ijedne prosvetne ustanove, dočim su gradovi tim usta« novama i prezasičeni. Stoga je potreb« no putem sokolskih četa osnivati anal« fabetske tečajeve i, večim delom ne« pismen, seoski svet učiti pismenosti. Zatim otvarati seoske biblioteke i či« taonice, opskrbiti ih stručnim, a po« pularno pisanim knjigama, održavati tečajeve o modernoj zemljoradnji i za« drugarstvu, koje je osnov za preporod sela.
U higijensko pitanje sela spada pitanje alkoholizma, koje treba isko« renjivati i postaviti sav rad Sokolstva na selu na bazi trezvenosti.
Za izvodenje ovih zadača Sokol« stva na selu treba da se angažuju So« koli sa puno ljubavi i iskrenosti, takta i ustrajnosti, kao i svi, koji su u če« stom dodiru sa seoskim svetom.
Na završetku svoga predavanja istakao je važnost osnivanja sokolske čitaonice u Pazariču, što če ona biti pristupačna svakom čoveku, koji želi dobra sebi i svome bližnjem, da crpi iz knjiga pouke i savete za korisniji rad i udobniji život — za bolju svoju budučnost.
Druga tačka programa bila je de« klamacija »Gimnastika na selu«v koju je izveo 6godišnji br. V. Čoja. Zatim je tamburaški zbor »Bjel'ašnica« otsvi« rao koračnicu »Pohod junaku«, a kao zadnja tačka programa bio je pozo« rišni komad »Gušče bukovačko«; šala u jednom činu. Uloge u ovom komadu izveli su vrlo lepo brača i sestre so« kolske čete.
Posle dovršenog programa nastala je igranka.
Blagodareči radinosti starešinstva sokolske čete, naročito br. Andriji Vu« komanoviču, starešini, Joži Čoji, načel« niku, 'Iliji Ivanoviču, tajniku i ostalim
mladim, ali agilnim, članovima. Sokol« ska četa Pazarič kuje sebi temelj ume« renim tempom u ovom uzvišenom i nada sve spasonosnom radu na selu.
SOKOLSKO DRUŠTVO ZGOŠČA« KAKANJ.
Nakon kratkog odmora iza beo« gradskog sleta, kome je prethodio či« tav niz javnih priredaba i časova sa prigodnim predavanjima prosvetara, rad u društvu je opet oživeo.
Na 6. IX. društvo je proslavilo na svečan način rodendan Nj. Vis. pre« stolonaslednilka Petra, starešine |So« kola kraljevine Jugoslavije. Dne 12. X. komemoriran je koruški dan, a 26. X. proslavljena je svečano dvanaesta go« dišnjica oslobodenja bratske Čehoslo« vačke Republike. — Uvelike se spre« ma proslava 1. decembra sa akademi«' jom uz veoma birani program.
Naročita pažnja obračana je radu na selu. Sokolska četa Doboj otpočela je več sa vežbanjem, te če i nastupiti na proslavi 1. decembra. Odbor ima u programu da osnuje još dve čete u okolici Kaknja.
Društvo nema svog doma, te ja odbor zaključio da se podigne vlastiti sokolski dom. Sakupljanje priloga za gradnju doma u punom je jeku, te se odbor nada, da če več iduče godine moči početi sa gradnjom. Članovi na« šeg društva večinom su ovdašnji rad« nici, koji neče biti u stanju da izdašno novčano pomognu gradnju, radi čega če odbor biti prinuden da po odobre« nju Saveza zatraži pomoč, kaiko od merodavnih faiktora, tako i od svih ostalih rodoljuba.
SOKOLSKO DRUŠTVO PALE.
Dne 12. prošlog meseca održalo je naše društvo veoma uspelo poselo na kome je brat Vilotije Kočevič, za« menik prosvetara, održao iserpno pre* davanje o istoriji Koruške i o životu naših sunarodnjaka pod Austrijom i Italijom.
U subotu 1. o. m. proslavilo je ovo društvo na svečan način dvanaestu godišnjicu oslobodenja bratskog čeho* slovačkog naroda, kojom prilikom je uveče priredena vanredno posečena zabava sa predavanjem i pozorišnim komadom. Starešina brat Risto Doder govorio je o češkoj revoluciji i ulozi Sokolstva. Svaki put pri pomenu bra* če Čehoslovaka i njihovog pretsedm* ka, brata Masaryka, prekidan je od prisutnih dugotrajnim i burnim aplau* zom. Posle predavanja odigran je po« zorišni komad »Običan čovek« od Nu* šiča. Sve sestre i brača diletanti od* igrali su svoje uloge sa puno razume* vanja i na opšte zadovoljstvo prisut* nih. Konačno je nastala igranka i so* kol sik o veselje, koje je do kasno po* trajalo.
ŽUPA SUŠAK - RIJEKA
TRODNEVNA ZUPSKA PRO« SVETNA ŠKOLA.
Prema zaključku župske uprave, a na predlog župskog prosvetnog od* bora, održače se dana 8., 9. i 10. de* cembra o. g. u Sušaku župska prosvet* na škola, na koju ovime bratska dru* štva pozivamo. Svrha ove škole jest, da sokolskim prosvetnim radnicima u našoj župi poda najpotrebitije upute i prve elemente za sokolsko prosvetno delovanje. Bratska društva molimo, da pošalju u tu školu barem po jednoga člana ili članicu iz svakoga društva, a poželjno je, da dodu i po dva i više njih, osobito iz večih društava i onih, koja su bliže Sušaka. U školu valja poslati po mogučnosti mlade sile i to, ili članove društvenog prednjačkog zbora, ili društvenog prosvetnog od* bora. Buduči da se ta škola naumice održava uoči župskog prednjačkog tečaja, dobro bi bilo, da se u koliko je to' moguče, pošalje u oba tečaja iste osobe.
Škola če se održati u prostorijama Sokolskog društva Sušak*Rijeka (So* kolski dom, Ružičeva ulica) dnevno od
g 12 i od 14—18 sati po priloženom
rasporedu.
Za nastambu i prehranu polazni* ka, u koliko to budu trebali, pobrinuče se posebni odbor, pa je potrebno, da se župi najkasnije do 1. decembra ja* ve imena polaznika, naznačivši pri tom da li trebaju nastambu i prehranu.
Troškovi nastambe i prehrane u Sušaku iznosiče oko 50 Din dnevno po osobi u hotelu, a u slučaju zajed« ničke nastambe i manje. Da se omo* guči i siromašnijim društvima učestvo* vanje u toj školi, pripravna je župa svakom društvu za jednoga člana, u koliko to bude tražio, nadoknaditi po« lovicu efektivnih putnih, nastambenih i prehrambenih troškova.
Župska je uprava zatražila od Mi*
nistarstva saobračaja pogodnost od 75% popusta na železničkom prevozu za učesnike prosvetne. škole i pred* njačkog tečaja. U koliko bude rešenje na vreme stiglo, dobiče bratska dru* štva legitimacije za povlaštenu vo/nju železnieom, kao što i parobrodima Ja* dranske Plovidbe.
Svaki polaznik škole treba da sa sobom donese: bcležnicu olovku, a osim toga, ako je vežbač, vežbačko odelo (šlape, 'triko i majicu). Pre po* laska treba da svaki učesnik prouči barem knjižicu brata dr. Janka Bede* koviča: »Neiscrpiva grada«, koju se može naručiti kod uprave naše župe uz cenu od 10 Din.
Molimo braču društvene starešin ne, da se lično zauzmu, da se ovaj naš raspis što uspešnije provede i da ova prosvetna škola našoj župi donese što veče koristi za sokolsku stvar.
Zdravo!
Starešina:	Prosvetar:
Ivo Polič, v. r. Ivan Ivančič, v. r. ■*
POZIV
na sednicu župskog prosvetnog zbora, koja če se održati u nedelju dne 7. de* cembra o. g. u 10 i pol sati u župskim prostorijama (Sokolski dom, I. kat desno) u Sušaku s ovim dnevnim re* dom:
1. Pozdrav i izveštaj župskog pro* svetara.
2. Izveštaj društvenih prosvetara o stanju u društvima.
3. Organizovanje prosvetnog rada u župi.
4. Slučajnosti.
Pozivamo braču društvene pro* svetare, odnosno njihove zamenike, da ovoj sednici bezuvetno svi prisusvu* ju. Upozoravamo naročito na tačku 2. dnevnog reda, po kojoj treba da br. društveni prosvetari podnesu iserpan
i tačan izveštaj o stanju u njihovim društvima.
Starešina:
Ivo Polič, v. r.
Prosvetar: Ivan Ivančič, v. r.
Pitanja po ikojima če društveni prosvetari sastaviti svoj izveštaj o stanju u njihovom društvu:
1. Postoji Ii u društvu prosvetni odbor ili prosvetar vodi sam prosvetni rad?
2. Ako u društvu postoji prosvet* ni odbor, koliko ima članova i koji su ti članovi (ime, prezime i zanimanje njihovo)?
3. Je li prosvetni odbor, odnosno prosvetar postavio svojem delovanju odreden cilj, kakav je i kako ga po= stizava?
4. Ima h društvo podesne prosto* rije i za prosvetno delovanje?
5. Ima li društvo svoju čitaonicu,
koje su u njoj novine i kako ju članovi polaze?
6. Ima li društvo svoju člansku knjižnicu, prednjaaku ili naraštajsku knjižnicu, koliko je u njima knjiga sos kolskog sadržaja, koliko drugog i ko= liko se članovi i naraštaj njima služe?
7. Ima li društvo koje drugo po* magalo za prosvetno delovanje (ski* optikon, pozorište. radio i t. d.)?
8. Tko u društvu vrši dužnost .no* vinara, tko izvestioca za sokolsfku štampu, a tko iz%restioea za narodno prosvećivanje?
9. Ima li društvo knjigu »Zbirka no vinskih isečaka« vesti iz Sokolstva?
10. Koliko primeraka »Sokolskog Glasnika«, »Sokoliča«, »Naše Rado* sti«, »Sokola« i »Sokola na Jadranu« društvo prima, a koliko društveni čl a* novi, naraštaj i deca?
11. Kekovo je sada stanje u vež« baonici članstva, naraštaja, dece i prednjaštva?
12. Saraduje li prosvetni odbor s prednjačkim i kako?
13. Je li društvo do sada priredilo >'ioju javnu priredbu, kako je ona uspe* la u moralnom i sokolsko propagand* nom pogledu? Koje su se pogreške i koji ,nedostaci tom prilikom pokazali?
14. Gaji H prosvetni odbor i opštu na*rodnu prosvetu (javnu čitaonicu, javnu .knjižnicu, pozorište, pevački i ^lazbeni otsek, opšta kulturna, gospo* darska, higijenska predavanja i t. d.)?
15- Postoji li u mesitu koje udru* ženje ili ustanova, -koja širi narodnu IJirosvetu?
16. Radi li prosvetni odbor ruku o ruku s tim udruženjima ili ustanovom ili im možda ikonkuriše?
17. Je li sokolski vrad u mestu spre* čav,an, je ili ovisan od nekih drugih va n sokolskih faktora? Ako da, kako ua se tome doskoči?
ŽUPA TUZLA
NOVO SOKOLSKO DUŠTVO.
Na skupštini, koja je održana u Žepču 26. oktobra o. g. osnovano je Sokolsko društvo. U upravu župa je imenovala ovu braču: stareš. Rajter Josip, zam. star. Radivojša Dordo, prosvetar Muftič Hazim, načelnik Po* povič Milivoje; članovi uprave: Pe* čenka Vladimir (tajnik), Primer Kosta (blagajnik), Babinjac Mustafa (mati* čar), dr. Nikola Kisič (lekar), Mošo Musafija (prets. otseka trezv.), Abdu* lah Spahič, Kontič Ivo. Zamenici: Ivan Gojsilovič, Eliša Kabiljo, Osman Mulabegovič, Tadič Ćiro, Derviševič Đulaga, Avram Musafija, Dogladovič Mustafa. Revizori: Frankovič Ferdo, Đođo Ačim.
Od osnivanja Sokola kraljevine
Jugoslavije do danas Sokolska župa Tuzla povečana je sa sedam novih so* kolskih društava, te broji svega 23 društava.
NOVE SOKOLSKE ČETE.
Tokom prošloga meseca osnovane su sledeče seoske sokolske čete: Srp* ska Grapska, Boljanič i Kožuhe (Do* boj), Bos. Petrovo selo i Kaikmuk (Kre* ka) i Gornji Žabar (Brčko). U uprave četa imenovana su brača: Boljanič — stareš. Gajič Tripko, zam. star. Kra*
Ijevič Ivan, tajnik Vukeljič Duro, bla* gajnik Lukič Todor, načelnik Todič Todor; revizori: Stankovič Gosto i Sofrenič Mitar, ref. za trezvenost Si* mič Dušan. Kožuhe — stareš. Tomič Spasoje, zam. star. Marič Milan, taj* nik Cvijanovič Branko, blagajnik Ni* kolie Ljubomir, načelnik Žilic Zarije; revizori: Gavrič Miloš i Seksan Milo* je, ref. za trezvenost Đorđić Branko. Srpska Grapska — stareš. Cvijanovič Jovan, zam. star. Banjanin Boško, taj* nik Uroševič Boško, blagajnik Grujič Jovan, načelnik Grujič Dorde; revi* zori: Vasiljevič Simo i Antič Dušan. Bos. Petrovo selo — star. Maksimovič Stjepan, zam. star. Dujkovič Đoko, tajnik Stjepanovič Aleksa, blagajnik Maksimovič Janko, načelnik Ristič Milutin; revizori: Pušeljevič Danilo i Katanič Nedeljko. Kakmuk — stareš. Tomič Miloš, zam. star. Vasic Stano* je, tajnik Vidakovič Simo, blagajnik Živkovič Krsto, načelnik Lazarevič Si* mo; revizori Vidakovič Mika i Maj* storovič Joviča. Gornji Žabar — sta reš. Dragič Joco, zam. star. Mojsič Jovo, tajnik i načelnik Radulovič Ra* divoje, blagajnik Sajlovič Lazo; revi* zori Milčič Pero i Mojsič Petar; refe* renti sekcija: Novakovič Mihajlo, Ste* vanovič Pero i Mitrovič Doko.
Prema tome Sokolska župa Tuzla broji do danas 14 seoskih sokolskih četa.
ŽUPA VELKI BEČKEREK
SOKOLSKO DRUŠTVO VRŠAC.
Održanje prednjačkog tečaja.
Kako se i u našem društvu osetio veliki priraštaj u članstvu, to se i na* metnula potreba prednjačkih sila, i da ee ovome u nekoHko doskoči, društvo je priredilo svoj prednjački tečaj.
Tečaj je ovih dana o'tpočeo svoj rad. U tečaj se je prijavilo preko 20 članova i članica, a večinom su uče* nici i učenice učiteljske škole. Sto je od naročite koristi za Sokolstvo, je>r če ovi kao buduči učitelji mnogo pri* doneti širenju sokolske ideje. Pored
ovih. tečaj pohadaju takoder i činov* nici i zanatlije.
Tečaj je otvorio pozdravnim go* vorom društveni starešina brat Vladi* mir Glišič.
Nakon toga pozdravio je piisutne kao buduče prednjake društveni na* čelnik br. IVaclav LMartinek, razložio im rad tečaja, napomenuvši, da je di* sciplina prvi uslov za uspeh u svakom radu.
Predavači пд tečaju su brača: V. Kešeljevič, dr. V. šoškič, V. Martipek, Ž. Jovanovič i sestre N. Bogdanovič i T. Martinek.
ŽUPA ZAGREB
SOKOLSKO DRUŠTVO KUTINA. Odlazak brata Laliča.
Dne 18. oktobra otputovao je iz Kutine brat Arsenja Lalič, načelnik Sokolskog društva Kutina. Po zvanič* noj dužnosti premešten je u Udbinu,
i tako Soko u Kutini gubi svog naj*
agilnijeg člana i najaktivnijeg sokol skog radnika. Posle odlaska brače Vik* tora Ladenhauzera i Branka Vučiča, brat Lalič kao načelnik uložio je .silan trud na održavanju Sokok u Kutini i svojim neumornim radom zadržao je
sokolske pozicije u najkritičnije doba.
Od 11924. god. pa do danas, on je kao vežbač, član odbora, voda dečje kate* go rij e i posle kao načelnik ostavio lep primer požrtvovnosti i vofje u radu za Sokolstvo. Njegov odlazak pada u času, kada je počela akcija za podig* nuče sokolskog doma u Kutini.
Povodom odiaska brata Laliča pri* redeno je 17, oktobra oprosno veče u sokolskoj dvorani, gde se okupilo članstvo svih kategorija. Oprosno ve* če sa glazbom uz veliki broj prisutnog članstva bio je jasan dokaz kako se brača i sestre dostojno zahvaljuju jednom prednjaku za njegov sokolski trud i rad. U ime starešine b.rata He* lešia, prosvetar brat Cejka pozdravio je br. Laliča sa krasnim govorom za* hvalivši mu na požrtvovnom sokol* skom radu i ujedno požalio, što Ku* tina gubi odličnog sokolskog radnika. Zatiua je u ime ženske dece sestrica Desanka Nar,ančič deklamovala jednu pesmieu u ime zahvale za rad u dru* štvu, a brat Lalič zahvalio je brači i sestrama na tolikoj pažnji. 'Posle plesa održali su govore brača N a ranč ič i Korade u ime odbora, brat Singer u ime brače vežbača i sestra Ivka Maj* cenovič u ime sestara vežbačica. Ko* liko je brat Lalič bio voljan, videlo se po raspoloženju dece, koja su oprašta* j uči se plakala. Sutradan brača vežbači i sestre Vežbačice ispratili su brata Laliča na željezničku stanicu, koji je teškim srcem ostavio Sokolsko dru* štvo Kutina, gde je sedam godina sa* evima bratski i sokolski surađivao. U želji da nastavi dalje sokolski irad u Udbini, bratu Lafiču' bratski Zdravo!
Zl. N.
*
SOKOLSKO DRUŠTVO IVANIČ, GRAD.
Sokolsko društvo Ivanič*grad za* počelo je s intenzivnim radom u svim smerovima. Sednice upravnog odbora drže se redovito jednom u nedelju. Društvo broji 84 podupirajuoa člana (70 članova, 14 članica), 20 vežbača i 6 vežbačica, te 34 ženske i 36 muške dece, dakle preko 180 pripadnika. Broj pripadnika zadovoljava, a po in» teresovanju za Sokolstvo, sigurno je da če se nakon zimske seaonc broj vežbača i vežbačica povečati.
Društvo ima vlastite sprave. Osim toga Sokolsko društvo primilo je 3300 Din od likvidiranog Jugosloven* skog Sokola, a potražuje se još i osta* la imovina — n. pr. tribine, 'bina, zas stave i t. d —— koja če društvu dobro doči. Na osnovu ugovora sa g. Fra* njom Jurinac, vlasnikom »Gradan* sicog doma« (pre »Hrv. Sokolski dom«) društvo uzelo je u najam gom*
baonu i jednu sobu »Gradanskog do* ma« uz mesečnu plaču 400 Din ii ove prostorije služe za razvijanje društve* nog rada. Vežbanje otpočelo je 6. okto* bra i vrši se tri puta nedeljno pQ,d vodstvom prednjačkog zbora, koji je proveo sledeči raspored za vodstvo kategorija: voda muškog članstva br. Ante Hreneevič, načelnik; voda žen* skog članstva br. Cvetko Šantič, zame* nik načelnika; voda muSke i ženske dece br Pavao Vučetič; voda katego* rije za sprave br. Vlado Sattler, a osim toga u prednjački zbor ušao je brat Zvonko Rubetič. Dalje, društvo radi sa karikama, koje su privatno vlasni* štvo, a u izgledu je, da če načelništvo župe poslati društvu na uporabu jed* nog konja. U društvu osnovan je i prosvetni odbor, koji če svojim radom upotpuniti svestrani sokolski rad. U ovom odboru nalaze se brača Edo Ba* bič, Franjo Mihun, Josip Kelšin, dr. Cvetko Krnjevič, Pavao Vučetič, Mr. Ante FtrenSevič i Zlatko Najman. Do* sadanji prosvetni rad kretao se u sle* dečim održanim predavanjima:	Dne
11.	oktobra predavao brat Babič o značenju koruškog plebiscita; 28. okto* bra br. Vučetič o os/fobođenju 'Čeho* slovaka i njihovoj kulturi; 19. i 26. oktobra br. dr. Krnjevič o gradi čo* vecjeg tela uz prikazivanje slika. Na osnovu dopisa redakcije »Malog Istra* nina«, a na predlog potstarešine brata Brlekoviča, svi članovi uprave pret* platili su se na Usit t»M»li Isbranhi« koji dolazi u 22 primerka na naSc dru* štvo i deli se izmenično medu sokol* sku decu. (A tsokolski iistovi? Op. ured.).
Inače društveni rad razvija s« po* voljno, pa ima nade da če naše društvo pod vodetvom brače Vladimira Rubetiča, starešine, Maksa Brlekovi* ča, potstarešine, Ante Hrenčeviča, na* čeinika, a uz čvirstu valju i potporu članstva napredovati u svom radu, koji če uroditi dobrim plodom i do« vesti društvo na dostojnu visinu.
ZL N.
Pozor!
Za vse ondulacije, lasna dala, barvanje in masiranje se priporoča frizer sa dame in gospode
II
Ljubljana
Dunajska cesta 20
MAN UFAKTU RA
USTANOVLJENO LETA 1834
CMAVrD engros endetail
■ ■ v l	■ Bara Im telefon štev. 2035 in 3329
ZLATAR IN URAR
IVAN PAKIŽ
Ljubljana, Pred Škofijo 15
Precizne žepne ure Schaff-
hausen, Omega, Doxa, Junghaus. 4 letno jamstvo!
Milko Krapež
urar in trgovec
LJUBLJANA
Jurčičev trg 3
■S
S
5
:
Semena
SEVER
Zahtevajte ponui
L^ečiMšteKrapinc^^eč^p^siste-
mu dr. Winternitza i Kneippa. шшша&Шшишшшвштнш/шшшшшшамшшшшшшшшШ
^^de^c^elyečnik^^)lasnil^brc^ dr. Mirko Crkvenac, Krapina.
PETER ŽITNIK
SPLOŠNO KLEPARSTVO
»ns^olRcija strelovodov «	*i»
nasagnsi temR in kritje	g	|
Icsnocerocntoih gtreh. о"5с5 I
LiUBLJANAHpn Ambrožev тивбтГа
МАШНЕ
Познато je — да свима конкурише
»солидност«
Теразије 5. пасаж.
ZAJTRKOVALNICA
ŠČURK & VRTAČIĆ
Ljnbljana, Danajska cesta 12
priporoča vedno sveže delikatesne izdelke ter pristna domača in tuja vina.
Priporočamo tvrdko
A. FUCHS
JUVELIR
LJUBLJANA
ŠELENBURGOVA 6 *
Bogata zaloga ur, zlatnine in srebrnine
Komercijalna banka d. d. f
V ZAGREBU
podružnica Ljnbljana, Mestni trg 5
(AfiUjacija Banke čchoalovaikih legij, Praga)
Obavlja vse bančne posle. Sprejema hranilne vloge na najpovoljnejše obrestovanje. Prodaja državne obveznice (ratne štete) na obroke ter sreCke drž. razredne loterije
====== TELEFON 2005 —
m
5
s
J
K'
“ Jt f ’ Х
v
’
f angleškega
In laškega sukne!
BOGATA IZBIRA!
A. A E. SKABERNfi
  LJUBLJANA
Pisaći stroj za svakogaf
T razite sliku i opis!
The Rex Co.
Telef. 2268 Ljubljana Gradišče 10
LEČILIŠTE ROGAŠKA SLATINA
228 m nadmorske viaine (Jegoslovenski ,,Karlabad“) Sezona: 1. IV. do 30. DC.
Otvoreno delomično i preko zime uz ograničeno upotrebu lekovitih sredatav«.
ћмШимЦ«!
Za želučane bolesti, obolenja čreva, za bolesti na jetrima sa žučnim mehurom, na
bubrezima i mehuru, za krvne bolesti i obolenja u kolanju krvi, iečernu bolest, reuma-tizam, neuralgiju, hiateriju itd.
Lekovita vrela:
Alkalično-aalinička vrela mineralne vode „Tempel", „Styria“ i ,Donat“, od kojih je „Donat“ najjača od poznatih lekovitih voda.
Sredstva teženja;
mlekom, surutkom i kefirom. — Leienje na terenu. — Dijotetička iahrana.
Gene|umerene: Za vreine pred* i po aeaoni (t. IV. do 15. VI. i 1. IX. do S. IX. van-redni popusti, koji važe i preko zime.
Kaira putovati sa Realka Slatina: Železnicam via Zagreb-Krapiea, iti via
Grobelno Dok sezona traje, na sve strane zgodne autobusne veze te direktna kola Beograd—Rogažka Slatina i Budimpešta-Rogažka Slatina.
ШогтасЦа, uarudibe minaralae vod« i sv« drugo k*o*
RAVNATELJSTVO LEČIUŠTA.
flavko Rus
trgovina z zlatnino, srebrnino in švicarskimi urami
Ljubljana
Dunajska cesta 9
USTANOVLJENO 1871 Vrtnarstvo in cvetličarna
ШШЈкШШЈШ
Aleksa drova ceata — Vrtača 3
ee priporoča vsem br. društvom. Aranžma)!, dekoracija, sveže cvetje, žalni venci in šopki, trakovi vedno na zalogi. TELEFON 2341 Bralskim društvom 10% popusta Postrežba točna in solidna. Cene brezkonkurenčne.
Posojilnica v Mariboru
Ustanovljena leta 1882. § r.z. z o. p. # Telefon štev. 108
Narodni dom	~~
Sprejema hranilne vloge v tekočem računu in na knjižice in jih obrestuje z dnevno razpolago po 5 °/o, proti odpovedi na 3 mesece po 7 °/o. Daje posojila proti vknjižbi po 8°o, na menice po 9°o. Stanje hranilnih vlog nad Din 80,000.000*—, rezervnih zakladov nad Din 5,000.000'—.
GRAVIRANJE
ŠTAMPIUE
ETIKETE
izradjuje solidno i tačno GRAVERSKI ZAVOD
SITAR & SVETEK
LJUBLJANA, SV. PETRA C. 18
J. BONAČ SIN
Ljubljanska kartonažna tovarna, Ljubljana
Tovarna za papir in lepenko, Količevo-Domžale Centrala: LJUBLJANA, Čopova 16
Telefon interurban 23-07	Naslov	za	brzojavke:	Bonač	sin,	Ljubljana
Izdelki:
Vsakovrstne kartonske in papirne embalaže, krožniki za pecivo, indianer kapselni, vrečice, regi-stratorji in mape „HERMES". LEKARNIŠKE EMBALAŽE.
Siva in rjava lepenka, beli in barvasti duplex in triplex kartoni v polah in zvitkih, klobučni papir (Hutpack), papir za kopije, razni ovojni papirji, papirne serviete, toaletni papir „SANOL“ itd.
Točna postrežba! Vse prvovrstne kvalitete!
Zmerne cene!
■■■■■■■■■■ na ■■■■■■■
ŠPORTNIKI, POZORI
Stre*
Smuči i Jesenove in hlkory, turne, tekmovalne In skakalne, men« i Seidl, Sixt, Huitfeld, Geze, Haag, Seeberg, Haug za tekmovalce in razna otroška. — Palica i tonldn, b>mbus, poper, japan, tonkm za tekmovalce In leskove. — Urnim t Oeatbjr, Bratile, Sohm, Tento, l)un-clnger l.dr. — Čevlje t specialne, garantirano prvovrstne čevlje za »mu-carje, turiste in drsalce. — Draalkc I najboliSih svetovnih znamk. — Tujristovske predmete i nahrbtnike, vrvi, dereze Eckensteln In druge, cepine, termoe steklenice, samovar e in drugo. — Vae potrebščine xa lahko atletiko la nogomet priporoča edina specialna trgovina ■ športnimi potrebščinami
„ALPINA«, d. z o.z., LJUBLJANA
Haaarjkova cesta 12 (palač« Vzajemne zavarovalnice). Športni klubi dobe pri vetjih naročilih popusti Zahtevajte cenike 1
j	 s
I DEŽNIKE IN SOLNČNIKE j
J	•
u največji izbiri priporoča po nizkih cenah • швнннннншмнннмвинвинннннниннннв
I L.MIKUŠ	!
4JUBUANA, MESTNI TRG 13 g
RUDE in KOVINE
ID. n.
LJUBLJANA, MASARYKOVA CESTA 15
Naslov za brzojavke: Rude Telefon interurban štev. 2827
En gr os:
svinec, cink, cin, aluminij, baker, cinkova pločevina, svinčena pločevina, pocinkana železna pločevina, cinkovo belico (izdelek Cinkarne, d. d., Celje), barve, žveplenokisla glina, aluminijev hidrad, bakrena galica, cinkov prah, katran, stare kovine, kovinasti ostanki, rude vseh vrst
Tvernica ffimnaatlčklh I <*	= sportskih sprava =
J J.Oražem
C Ribnica, Dolenjsko
OSNOVANA 1881. GOD.
izradjuje sve sokolske vežbaće sprave, opreme čitavih društvenih i škotskih vežbaona, sportske potrepštine za laku atletiku, sprave za letna vež-baiiita, kupališta i baiće Iju-Ijunke, sprave za decu itd. Izrada snvršena i elegantna, poslužba najsolidnija, cene naj-umerenije. - llHSirSVUi СПЈк bcsplllno.
■■нпипппмиипннпппи
Индустрија соколских потрепштина филијал^београд
Бранко Палчић
Централа: Загреб
Улица Краљице Марије 6
Добављач Савеза Сокола Краљевине Југославије Брзојавни наслов: Трикотажа Загреб Телефон број 26-77
Балканска 28 Хотел Праг
Израђујем све врсти со-колских потрепштнна за јавни и излетни наступ члднова.чланица и деце тачно no пропису СКЈ. Надаље препоручам се 6pah > за мзрадбу најмо* дернијих цивилнчх оде* ла, к.ја по најновијем кроју израђујем у вла-ститој радионици.
Mestna hranilnica ljubljanska
Ustanovljena 1.1889. / Gradska štedionica
TELEFON ŠTEV. 201в	*	POŠTNI	ČEK	10.533
Ljubljana, Prešernova ulica
Stanje vloženega denarja nad 485 miljonov dinarjev.
Sprejema vloge na hranilne knjižice kakor tud: na tekoči račun in sicer proti najugodnejšemu obrestovan)u. Hranilnica plačuje zlasti za vloge pr- ti dogovorjeni odpovedi v tekočem računu najvi&je mogoče obresti. Jamstvo 7a vse vloge in obresti, tudi tekočega računa, je večje kot kierkoli drugod, ker jamči zanje poleg lastnega hranitčnega premoženja Se mesto L ubljana z vsem premoženjem ter davčno močjo. Vprav radi tega uafagajo pri njej sodišča denar nedoletnih, župni'ski uradi cerkveni in občine občinski denar. — Naki rojaki v Ameriki nalagajo svoje pnhrauke največ v naši hraniinici, ker je denar tu popolnoma varen.
Klišeje
vseh vrst, enobarvne in večbarvne izdeluje klišarna
JUG0GRAFIKA
LJUBLJANA
SV. PETRA NASIP ŠT. 23
Telefon itev. 2495
je najmoderneje urejena in izvršuje vsa tiskarniška dela od najpreprostejšega do najmodernejšega/Tiska šoleke, mla-dinske,lepoelovne in znanstvene knjige/ Ilustrirane knjige v enobarvnem ali večbarvnem tisku/Brošure in knjige v malih in največjih nakladah/Časopise, revije in mladinske liste/Okusna oprema ilustriranih katalogov, plakatov, cenikov in reklamnih listov/Laetnatvornica šolskih zvezkov / šolski zvezki za osnov., mešč., ered.šole/Risanke, dnevniki, beležnice/ Notni papir/Zvezki za okroglo pisavo
■■■■»■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■a
SLETSKE ZNAČKE
kao i sve vrsti sportske i društvene, emajlirane ili samo tlačene, te
ORDENE I MEDALJE
izradjuje u ukusnoj i najlepšoj izvedbi
GRIESBACH I KNAUS
Tvornica zlatne i srebrne robe, sportskih i društvenih znakova
ZAGREB, 1LICA BR. 17 (DVORIŠTE)
Najlepša, najcenejša
Miklavževa in
božična d^ril®.
"nudi svojim cenj. odjemalcem staroznana tvrdka
i. M. SCHMITT, LJUBLJANA
PRED ŠKOFIJO 2 / LINGARJEVA ULICA 4
*****-»*■»********»*#»*-»»»**»****#*«**#*****» Џ	*
♦
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
KAVARNA IN RESTAVRACIJA »ZVEZDA«
LJUBLJANA, KONGRESNI TRG
Zbirališče vsega narodnega občinstva V kavarni in restavraciji svira dnevno prvovrstni orkester. Dnevna preditev plesa. — Poleti krasen vrt, pozimi moderna vinska klet. Izborna pijača, gorka in mrzla jedila. — Prvovrstna postrežba.
KONCERT • DVORANA - PLES Se priporočata FRAN In ROZI KRAPEŠ.
*
*
*
*
*
*
*
*
*
♦
♦
*
*
MEDIČ-ZANKL
TVORNICE OLJA, FJRNEŽA, LAKOV IN BARV, D. Z O. Z. CENTRALA V LJUBLJANI — LASTNIK FRANJO MEDIČ TVORNICE: LJUBLJANA-MEDVODE PODRUŽNICE IN SKLADIŠČA MARIBOR — NOVI SAD
LASTNI DOMAČI PROIZVODI:
Laneno olje, firnež, vse vrste lakov, emajlno-lakastih in oljnatih barv. Kemična čiste in kemično olepšane kakor tudi navadne prstene barve vseh vrst in barvnih tonov, čopičev, steklarskega kleja itd. znamke „M E R A K L“ za obrt, trgovino in industrijo, za železnice, pomorstvo in zrakoplovstvo.
CENE UMERJENE. * TOČNA IN SOLIDNA POSTREŽBA.
Konfekcija
za dame
za gospode pri tvrdki:
•пмнннмштнттннамћ
Najnižje cene. Največja izbira.
FRAN LUKIČ, LJUBLJANA
STRITARJEVA ULICA 9
'uuuuuuuuuuuuui
nsitmi min mu»um
REGI ST K O VAN A ZADRUGA S OGRANlCENIM JAMSTVOM
opskrbljuje u smislu člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje programa i za postignuče ciljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjige i brošure sokolsko - programatskog, uzgojuog i propagandističkog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i inuzikalije.
Komisijska prodaja odora sviju kategorija.
NASLOV: JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA, NARODNI DOM TELEFON BROJ 25-43. — POŠTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA: 13.831
Zahtevajte ceniki
Izdaje Save* Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl). — Glavni 1 odgovorni urednik Stjepan Čelar. — Uređaje RedakdJ.ki odsek. — Za upravu i oglaae odgovara Mica Koičeva . — Tlaka Učiteljska tiskarna (predstavnik Franci Štrukelj) { avl u Ljubljani.