Poštarina plaćena u gotovu
Cena Din 2
SOKOLSKI GLASNK
ORGAN JUGOSLOVENSKOG SOKOLSKOG SAVEZA ^ Ljublj ani, Narodni dom. - Telefon ured. 254j. 7
»•etplata 50 Din. - Uredništvo i uprava u -nit. šted. 10.932. - Oglasi po cenika
God. XI.
Ljubljana, 1. marta 1929.
hi**
Ji 'Уу. .	5.
L j u b 1 j a n ;r, 1. marta 1929.
Sokolstvom svc za narod . i slob-odu!
Ovo geslo je napisano u ustanov« nom pismu zaklade brata dr. Ivana Oražena, koje jo odobrila VIII. glavna skupština Jugoslovenskog Sokolskog Saveza godine 1927. <u Beogradu i koje stupa ove godine na snagu i u život.
Ovog gesla se stčamo i nanj upo* z oravamo svu braču i sestre sada, kad stojimo pred X. glavnom skupštinom, koju starešinstvo JSS sazivlje za dane
23.—25. ovog meseca na Sušalk tik uz našu sadašnju državnu granicu.
Po tekučem broju nas dakle čeka jubilejna skupština, koja stoji na me* dašu prvog d es e tleča opstank.i- našega Saveza te nam otvara ulazak u drugo desetogc-dišnje razdoblje. Več samo to dejstvo- nas poziva, da; se dostojno spremimo za tu glavnu skupštinu. K tom pripremanju ne pristupa samo starešinstvo JSS, nego. je potrebno, da svom oizbiljnošču i promišljenošču misle na delo u skupštini i na sednl* eama sviju odseka i odbora sva ona brača i one sestre, koje su nadležne župe odredile, da podu na Sušalk kao njihovi delegati.
Za zborovanja i s-avetovanja jo ovo godine odrede no dovoljno vreme* na, tako da neče biti potrebna žurba , s radom i da neče biti potrebno: stva* rati zaključke, koji izglcdaju u trenu* tačnom raspoloženju prihvatljivi, o ko* jima se p ak. laik o kašnje pokaže, da ih ni je moguče potpuno preneti u život. Važiti bi moralo pravilo: manje za* ključaka, a svaki neka bude takav, d» j c provediv i da -znači za celinu novu dobit.
Za celinu — tako kažemo .namer* no, jer se moraju glavne skupštine .1SS baviti s opštim pitanjima, ко-ја; su za* nimljiva i važna za sive nas,-klo-je dakle svojim posledicama posižu u delo, ustroj i napredak čitavog našeg Sokol* stva. U koliko ima manjih pitanja, ko* ja su više ili manje lokalnog značaja i /načenja, o. tome su i; o n alk o več ras* pravljala bratska društva i bratskle žu* pe !na Osvojim '.glavnim skupištinama, koje su za ovu godi 11 u več za nama'. Na tim skupštinama sigurno sc utvr* dilo to i ono1, što jc doduše niklo na domač-oj njivi, što ali ima svoj uzrok i povod 11 opštim prilikama u državi i narodu i što može biti važno i od Iko* risti za čitavu našu organizaciji!. Ra* /ume se, da je prepušteno pojedinim delegatima, Odoji neka po vlastitom na* bodenju prosude, što je važno m svc. Svako, ko: digne na -skupštini svoj glas u pozitivnimi ili i u negativnom sml* slu, neka bude sve.stan, da jc potrebno svakoj reči najpre jezgrovitosti i stvar* nosti i da svaku reč štiti i utemeljuje velika odgovornost, којц nosi svaki delegat sobom, da u n joj pr omot ri svc, što ga navodi k debati, predlaganju i glasovanju. Ono što je pr očiščeno i prokušano u toj odgovornosti, je< to*
1 i ko zrelo, da može biti na Saveznoj skupštini zanimljivo, potrebno i Iko* risno za s.vc, dakle se mogu samo po tom putu treznog prosuđivanja i lo* kalna pitanja primiti u okvir opšte ya, žečih dobiti.
Ne znamo, ko j emu predmetu, ko* ji je na idnevnom redu ovogodišnje glavne skupštine, bi dali prednost. Bu* duči u sokolskom radu i životu nema* mo manje važnih i više važnih pita* n ja, jer jc svc, što snujemo, izvršava* mo i radimo, samo sredstvo da postig* nemo isti cilj, ne možcmo predmeta, koji čc biti u raspravi, po vrednosti 'Podredivati ili nadredivati jedan dru* JJome, Zato očekujemo, da čc svi de* legati pravilno izvršiti svoje mandate 1 sarađivati kod rešavanja sviju pita* nja ,s Junakom savesnošču i smotre* nošcu. Najviše zanimanja po svoj če prilici pobuditi 'razgovori o određenju radnog programa za 1929. godinu, da* lje o II. jugoslovcnskom sletu g. 1930 u Beogradu 1 o sazivu III. Sokolskog Sabora. Го su stv.aTi, kojc čc duboko rezati u nas život u bližnjoj budučno* sti i zahtevati mobilizacija sviju na* ših fizičkih, materijalnih i moralnih snaga. S obzirom na to čini mam se utemeljena tvrdnja, da smo st up ili u upravnu godinu, koja znači za nas svc polaganje ispita naše unutarnje snage, kad 6emo morati dokazati, jesmo li u stanju i sposobni, da s uspehom reši* mo ta velika pitanja. Da posebno na* glasimo samo saziv III. Sokolskog Sa* bora, gde če trebati preustrojiti orga* nizaciju upravnih organa, i konačno •odrediti stalno sedište Saveza, da čc biti kraj desetogodišnjem provizoriju, što je nužno i neophodno potrebno. Onda, kad čemo znati, da če ostati ccntrala Saveza stalno ovde ili onde, daoe se stvarati na tom stalnom se*
Zaklada brata dr. Ivana Oražena.
Brat dr. Ivan Oražen bio jc du* bofko socijalno osečajan muž, što je kao lekar nebro-jeno puta dokazao, kad je hitao- u pomoč svakome, ko ga je zvao, bez da bi tražio pri tome kakvu materijalnu korist /.a sebe. Sam jc nikao iz malenih prilika te je osetio svu gorčinu: siromašnog deteta bez ro* ditelja. Sviei to, što je osetio, video i znao, duboko mu so urezalo u dušu, zato je za čitavog svog života n.:;sto-* jao tešiti i pomagati, gde je samo mo,* gao. 1 njegova oporuka do'kazujc, da jc sav svoj imetak o-stavio najsiromaš* nijim dacima, da im barom donekle olakša zlo, koju je sam osetio u obil* noj meri.
Jugoslovensko Sokolstvo- se uvek s velik-om zahvalnošču seča svog veli* Ikog prvog staroste; najtrajniju uspo* menu pa smo mu postavili s tim., da smo vlastitom inicijativom sabrali fond, koji je dan as postigao visinu od 60.133'50 Din. Za tu zakladu je sta* rešinstvo JSS izradilo pravilnik, koji je odobrila naša glavna skupština u Beogradu godine 1927. Zaklada je na* menjcna isiro-mašnim naraštajcima ili na'raštajkam a pre svega onima, Iko j i nemaju roditelja te su prepušteni sa* mi sebi, a potrebni su i vredni pot* pore za lečenje, šk-olo-vanjc, -z.a odelo itd. § 1. do § 9. pravilnika te zaklade glasi ovako:
§ 1. Od dobrovo-ljnih priloga osni* va se posebna zaklada, koja nosi za trajnu počast našeg prvog staroste imei; Zaklada brata dra. Ivana Ora* žena.
Temeljem obračuna iznosi celo* kupna svota sabranih doprinosa Din 60.133'50. Ova se glavnica može pove* čati sa novim dobrovoljnim prilozima ili zapisima, koji su naročito odredeni u tu svrhu ili ih iopct 11 tu »vrhu na predlog gospodarskog odsčika odredu* jc starešinstvo JSS. Za povečanje ovo zaklade sme starešinstvo JSS odre* diti doprinose, koji do-laze u blagajnu JSS bilo pod ko-jirn naslovom. Osnov* na glavnica mora biti pupilarno sigur* nosno uložcna, bilo' -pri ikome novča* nom zavodu po največoj kamatnoj stopi na uložnu knjižicu, ik.oja je vin* kulirana na ime jugoslovcnskog So* kolskog Saveza i -označena geslom: »Sokolstvom svc za narod i slohodu«.
§ 2. Dve trečine godišnjih kamata navedene glavnice imade sc upo-trebiti svaike godine za jedno ili više zaklad* nih mesta. Jedna trečina pako, nakon odbitka upravnih troškova pripisuje se glavnici. Koliko se zakladnih mesta svake godine raspisuje, odlučuje sta* rešinstvo JSS i to temeljem višine dvi* ju trečina kamata. Načclovneka bude, da prilivat jednog mesta zaklade omo* gučuje onome kome se daje, .ako- i maleno, ali ipafk re-dovito olakšanje u životnim potrebama, ili u nabavi ode* če, ili stanarini, prehrani, nabavi škol* skih knjiga itd. Zato se povečanje zakladnih mesta nema -odviše podizati, več se uvek imade čitava stvar teme* Ijit-o proučiti.
^ 3. Pravo na zakladu imadu redo* viti i potrebni, -osiroteli naraštajci, od* nosno naraštajke. Ikoji su podpore najnužnije potrebni bilo iz ko je g
Raspis sokolske himne.
O	vime raspisujemo iza tekst so* Kolskici himno nagradu, i to prvu u iz* nosu 1000 Din, drugui u iznosu 500 Din. Pesma neka ima oblik od četiri ilii najviše pet kitica, svaka kitica sa četiri retka.
Pesma' če sc uglazbiti te če biti kašnje po jednakom raspisu pozvani u tu svrhu i skladatelji. Pesma čc slu* žiti kod sokolskih pirosla-va li nastupa za p e v>anje! i sviranje, zato neka ima oblik koračnice.
Pesnidi neka nam pošalju sivoje proizvode do 30. marta t. g. Ime neka bude priloženo u zatvorenom listu. Tekst (srpsko*hrvatski lili felovenaoki.
Prosvetni odbor JSS pridržava si pravo', da podeli obe nagrade ili pak
opravdanog razloga (školovanjc, zdrav* lje, odeča, prehrana), pa su barem go* dinu dana -pripadnici sokolskih dru* štava, učlanjenih u JSS.
4. Zakladu raspisuje starešinstvo JSS svake godine talko, da društva ob* jave natečaj na Vidoivdan. Molbc ima* du molittlji podneti kod svojih dru* štava, koja imadu dužnost da iste po* šalju najkasnijc mesec dana nakon raspisa nadležnoj župi. Društva mora* ju obložiti molbc svim potrebnim do* kazalima i podneti župi i sw>je pred* loge. Od svili molitelja mora svaka žu-pa najkasnijc do 1. .novembra svakie godine starešinstvu JSS prijaviti po jednog naraštajca i po. jednu naraštaj* ku s obrazložen jem, .označenim u § 3.
?? 5. Zakladu podeljuje starešin* stvo JSS na predlog tadanjeg staroste JSS onome, 'koji mu se čini da jc po njegovem naziranju najpotrebniji.-Za* klada se imade- podeliti tako-, da je o tome dotični obavešten na Sokolski dan 1. decembra.
§ 6. Zakladni iznos isplačuje sta* rešinstvo JSS onomet društvu, kojeg Jc pripadnikom d-otični naraštajac ili na* raštajka, a kojeg izručuje društvo na* gradenom posredno ili neposredno na način, koji se di'uštvu čini najzgodni* jim. O tome imade društvo izvestiti starešinstvo JSS do 31. decembra. Svaki nadareni (nadarena) obvezuje sc pismeno, da čc podporu vračati sa svesnim sokolsikim radom i životom. Prepis ovo obav.eze, koju overovljuje društveni starosta i tajnik, imade se poslati starešinstvu JSS -zajiedno sa prc navedenim izveštajem. Starešinstvo JSS vodi o .nadarenima poseban ime* nik sa tačnim potrebnim podacima.
§ 7. Upraviteljem zaklade jest uvek starešinstvo JSS, koje se imade brinuti zato, da jc zakladna glavnica u normalnim prilikama vinkulirana i pupilarno sigurnosno uložena. Nikada i pod nikojim uvetom ne sme se glav* niča upotrebiti u kakve druge svrhe i ne sme se uložiti -u ..u.ode, koji nisu pupilarno sigurni, ili u Ikakav papirna* ti zajam.
§ 8. U slučajevima dvojbe o zna* čenju bilo kojc odredbe ovoga pisma -odlučuje jedino glavna skupština JSS, uvažujuči .odredbe i smernice ove za*, kladnice. Jednako smo promeniti od* redbe ovi.1 zakladnice jedino glavna skupština na predlog odbora JSS.
§ 9. Svako tadanje starešinstvo JSS dužno ije da isp.unj.ava odredbe ove zakladnice, pa jc lično, odgovorno za sve zle posledice, koje bi nastale uslcd nevršenja ovih odredaba.
Ovc godine stupa prvi put taj pravilnik na snagu. U smislu § 4. pra* vilnika če -starešinstvo JSS raspisati na Vidovdan potpore iz te zaklade.
Kad se ponavlja obletnica smrti našeg prvog staroste, s-ečamo se ga najlepše, upozoravajuči na tu zakla* du, čija -plemenita svrha — pomagati najsiromašnijemu — ji'j udružena .s drugom plemeni-tom s-vrhom: uzgojiti iz našega .naraštaja dobre, svesne 1 poštene jugoslovenske Sokolove. To su bile uviek i najiskrcnije želje pokoj* nog brata staroste dr. Ivana Oražena, čij j ime nosi ta zaklada.
samo jednu' od njih, uzimajuči u ob* zi-r umetničku vrednost pesnic.
Prosvetni odbor JSS.
Vozna povlastica za X. glavnu skupštinu JSS.
Odobrena je povlastica u pola ce* ne članovima Jugoslovcnskog Sokol* skog Saveza za putova-nje na godišnju skupštinu, koja če se održati od 23. do 25. marta o. g. n.a Sušaku.
Povlastica važi od 20.—28. marta
o.	g. za sve vi ako ve izuzev SO E i to .samo uz potvrdu o učestvovanju na skupštini.
Povlastica je odobrena od Gene* ralne direkcije drž. železnica aktom broj 9245 od 14. februara 1929.
diš-tu mnogo mirnijc i u boljo uredc* nim odnošajima i prilikama, nego što jc to moguče sada, kad smo stalni od danas do sutra.
Ako promotrimo ,svc ovo, bez da bi se dotakli još i drugih pitanja, koja kucaju na naša vrata, a koja ovde n? ne^ sp-ominjemo, ialko su, od ogromne važnosti- za Sokolstvo i našu državu, ne možemo prezreti 'važnosti izbora novog starešinstva JSS, kojc ček/a ogroman rad. Sadašnjcm starešinstvu pa isto ne može biti nebitno, kako čc skupština prosuditi i oceniti njegovo dosadašnje delo i hode П dati s pro*
računom mogučnost ostvare-nja sviju naših načrta, -koji su usmereni u bu* dučnost.
Vcseo biče dan za bratsko društvo na Sušaku, kad če svečano, otvoriti svoj dom u prisutnosti sviju skupštl* nara. O značenju toga doma ne govorimo potanjc, jer znamo, gdo stoji 1 komu je jedino namenjen. N.a- ulazna vrata njegova trebalo bi -uklesati gore citirano geslo, koje neka padne u sva* ku sokolsku dušu i slij-o se u njezinu svest s težinom smelo zamišljenih ve* likih reči: Sokolstvom sve za narod i slohodu!
Nlrtvačka maska br. dr. Ivana Oražena.
U srcu žalost, u misli domovina...
(K smrtnom danu brata dr. Ivana Orašona f 11.111.1921.)
Brate Ivane, jo li moguče, da sc več osma go din a približava svome kra* ju, otkako si nas ostavio tako brzo i tako neočekiivano?
Bio si Lkao u gori hrast — muž, koji je -stupao uspravno; brat, svinia nama dobar i blag! Pa jo zamahnula ne.vidljiva sekira i srušila to u kulmi* naciji stvarajuče sn-agc. Nisakva o-luja sveta i života n-ijc te slomila. Morala se ispuniti zla sudbina, da je tebi otvo* rila grob mira, a nama usekla ra-nu, ko* ja sc nikad neče zaceliti!
Mlado našo sokolsko pokolcnje te pozna moguč.e samo po imenu. Znade toliko, da si bio prvi starosta našega Saveza. Na svetao, neoskvrnjen štit digao tc je. prvi naš sabor 11 Novom Sadu, da -su te ponele mišičavc ru.<e naše br-ače boraca i buntovnika po či* tavoj našoj zemlji kao predstavnika i glasnika velike naše ideje, sveto Misli Sokolske, koja jo srušila stari svet la* ži, nasilj.a i trulosti te si izvojštila po* bedonosan put u novi svet i u novi život!
U odušovljcnjc, kojo je pratilo tvoje stupanje na čelo sviju nas, mi* risala jc još sveža krv naše brače, ko* ja su pala u gigantskoj borbi za naše oslobode 11 je i ujedinjcnjc; iz ruševina, koje smo susretali svuda, kuda su se kretali naši redovi, još sc dimio dim i još su siktali poslednji plamičci ližu* či žrtve strašn-og uništavanja. Sva zemlja još jo hroptala i drktala od udara. ca ogromno bitko na život i smrt — a ti, predstavnik sokolske ideje mlado* sti, viteštva 'i života, pokazivaft si put u novo- doba, kad čc čudotvorna moč sokolskog bratstva zaceliti sve zeva* juče rano te: nam — ognjonom maču jednako — proterati noč i zapaliti na svim gorama i strminama našim no-vu zoru preporoda k novom delu i k no* vi m naporima -u čast i slavu domo* vine!
Slava i čast domovine, je bila naj* viši cilj čitavog tvog -nastojainja, tvo* ga rada, tvoga mišljenja, čitavog tvog života!
Podite za mnom, klicalo jc tvoje jasno lice. Napojite se snago u dubini mo^a rpdoljubivoga srca, klicala je tvoja silna vera u budučnost naroda i vcli-činu Slovenstva! I idealni tvoj so* kolski život vukao je ki sebi sve. mo* ralno zdrave, svc poštene .i plemenite ljude.
P okuša vali su nam uzeti sve, a čim su bili okrutniji, tim bolje su ko« vali iz nas čisto značajeve, koji sc ne uklanjaju nikalkvoj ceni i nikakvoj sili. U Sokolstvu je snaga i moč naroda, i u Sokolstvo upu tila su se sva ona mno*
štva-. čija 'moralnost n ije podlegla -razu* zdanom matcrijalizmu. Slabi i pokva* rcni otpali su na putu ili pak su se razbežali kao nočne ptice u razna sk.ro* višta, gde -uživanje guši glas -savesti i gde egoista i materijalista služi na* sladi i nagonu, jer se je sam isključio iz širokih slojeva radnog mnoštva: za visoike ciljcvo lepote, zdravlja, kultu* ro i čovečans-tva.
-Mlado naše sokolsko pok.olenje ncikia bi poznalo i tvoju dušu, koju jc probol-o sedam mačeva svih narodovih bolova, a koje jo razgibalo najmanjc zrno svake narodove dobiti i napretka do- suneanc vedrine, i \ mladcnaSk.og ushita. Tvoj »Zeleni br.eg« bio jo dom i utočište svima, koji su bili čiste duše i otvorenog mišljenja. Tamo si imao zazidane narodno vezenje i zlatom protkane plašteve — darove srpskih
žena i mai.ka, Ikioje -su ti ih darovale za usp-omenir
zahvalnost, jer si ur bal*
canskom ratu lečio njihove muževe sinove, a njima — jadnim, a ponosnim ženama — ulevao utchu i nadu u raz* bolj.ne duše. Zazida« si u zid tc sku* počene proizvode belih scstrinslkih ru* ku, da ih ni j e razkl juvala i rastrgala crnožuta grabežljiva ptica. I kad si ih opet -doneo 11a dan, onda jo suza ra* dosti zalila tvoje muževno oko, a Ja sam video- u toj svili i u tom zlatu odsev i lik tvoje lepe, velike duše, ko* ju je pnotkala i -prežela iskro« na .skroz sveta ljubav za domovinu. sveta, brat* ska ljubav do sviju nas! O, da bi svi poznali tu tvoju dušu: zlatan kalež poštenja i bratstva! Dat bi to piče kru* žilo od ustiju do ustiju — piče lcko* vito i OTHijno, crpljono u dubini tvoje duše! Neka bi ovo pico napojilo svc nas, da bi nam sunee igralo u valovi* ma srca, da hi se1 lekovita jutarnja rosa večno blistala -na c vet ovi ma na* šega bratstva!
A .u srcu je -žalost, jer tc nema više medu nama', a u misli jo domo* vina, jer s.i ti u n joj! A žalost je kao bič razljučenog elementa, koji sili ra* dinog čoveka, da s novim tvorevina* ma nadoknadi uništeno i s radom ja* čajuči sebe traži izlaza iz tamo tešklih vremena na svetlo pravde, istine i žrtvovanja!
Kolika« sreča biče za nas sve, a osobito za budučnost našega .naroda, kada preuzme u sebe tvoju dušu naše mlado sokolsko pokolcnje, kojei če te -svojim radom i svojim životom nositi u sve vekoive budučeg sokolskog stva* ranja!
Neka sokolskom srcu ostane ova« žalost, da može sokolska volja služiti velikim zadačama života!
E. Gangl.
ko
Desetogodišnjica Sokolstva u Slovačkoj.
Svc do onda, dokgod nije zasjalo i brači Slovacima zlat no sunce slobo* dio, nijc Sit? smelo širiti Sokolstvo po lepim slovačkim pokrajinama. Mad* .žaTisIka vlada je pazila na svojo poda« nike slovačke narodnosti kao na ze* nicu oka svoga, da ih no bi okužio slovenski i solkolski duh. Zatrla ju s neumoljivom encrgijom svc pojave, koje su trobale polagano otvpriti oči nesretnom slovačlkom plemenu i po« dignuti njegovu več vrlo slabu narod« nu sv ost i energiju. Rade se trpelo, da jo zaostajao narod duševno, nego da bi mu bila dala Budimpešta kakvu školu. O narodnim društvima pa se uopšto nije moglo, ni misliti, da bi ih Madžari trpeli, kad im jc tako reci več sav slovački živalj padao kao zre« la jabulkia u krilo' i Ikrepio iscrpljenu životnu snagu madžarskog naroda. Ali došao jte dan odmazde zai sva ta zla dela. Prevrat 28. oktobra godine 1918. je mahom prekinuo sve načrte budim« peštanskih magnata.
Stvorena je bila čchoslovačka re« publika. Slovački narod n.ajednom jc presbao biti sužanj te je stupio Ikao slobodan narod u svoju slobodnu dr« žavu. Nestale su madžarske čete, ure* di, sva ostala umetna navlaka i ostao jo narod sam.
1 od onda jo počelo Sokolstvo u Slovačkoj. Nastalo je sokolsko giba« nje, koje su svom snagom potpoma* gali u Slovačku dospeli češki rodo* ljubi, činovnici, vojnici, priprosti i na« obraženi ljudi, Ikoji su svi dobro znali kakvu moč ima upravo sokolska orga* nizacija, da očuva narod u zdravlju i u duševnoj svcižini. Ali i slovački na« rodni votle odmah su so svojski kitili sokolskog rada i pomagali i radili na svim mogučim mestima, da se osnuje ■što pre i koliko moguče više slovačkih narodnih društava, da se podigne na« rodna kultura, sila i svest. Bratislavi jo sledio Turčanski sv. Martin, Banj« sika Bistrica, Košiče, Žilina, Podkar* patska Rusija. Sve se žurilo, da nado« knadi zakasnjeno vreme tolikih deset« leča i stokča. I kad je iza toga sledila j,oš jedanput madžarska invazija i opasnost na novoj državnoj graniei, podiglo sc rame uz rame čitavo češko i slovačko Sokolstvo, da očuva jedva stečenu slobodu i odbili .poslednji pokušaj madžarske nadvlade. U tom trenutku spoznao jo čitav narod, šfo mu je Sokolstvo, i kaJkve koristi ima lako od njega. Reči su postala dela i novi duh duboko sc' ukorenio u duša« ma svih svesnih Slovaka.
Alt i reakcija nije imala skrštene ruke. Naskoro su se pojavili i u slo« vačkim redovima ljudi, ko j i su uneli klicu nesloge te su pod izlikom neke izmišljene autonomije i pod izlikom, da je 'vtira1 u opasnoeti počeli svoju borbu spram Sokolstva, koje se dalka« ko nije bojalo neustrašivo uvclk i svu« da naglašavati narodno i državno jedinstvo čehoslov.ačko republike. Na« stala j c tiha borba slovačkih Sokola s tim opasnim ljudima, ali borba je bila dobivina žilavim i uspešnim ra« dom. Duhovi, su se doduše; podelili, ali Sokolstvo jc zauzelo tokom prve de« setogodišnjice u Slovačkoj takvog maha, da nije bilo više sile, koja bi mogla sprečavati njegovo uspešno de« lovanje. To su dokazali svi dosadaš« nji veliki sokolski sletovi u Slovačkoj, a i ogromno učesbvovanje Sokolstva upravo iz slovačkih sokolskih župa na VII. i VIII. sves-okolskom s le tu u Pra«
gu. I u Slovačkoj brojimo danas na desetke hiljada svesnih Sokola i So« kolica, naraštaja i dcce, Ikoji vidljivo napreduju i širo sokolsku misao i u poslednja slovačka sela. Nema zapre« ke, ikoju ne bi svladali ocvi mladi, odu« ševljeni borci i sledbcnici Tyrša i Fiignera!
Na kraju se moramo setiti i onih prvih boraca, k o j i su počeli da oru sokolsku njivu u Slovačkoj, a danas več neki sni.vaju večni san u slobodnoj grudi. Ne možemo preči preko imena brače Kraus, Birne, dr. Zoch. dr. Hod« ža, dr. Blach, , Jeilinek, Machovski, Trefni, a i mnogih drugih. I poznati pesnik Pava« Orsag«Hviezdoslav po« magao je kod rada i oranja krasne slo* vačke zemlje s njenim lepim dolina* ma, visokim Tatrama i prekrasnim krajevima, gde je pre vladala .samo madžarska naduvenost. Sedam jakih župa sa slkoro 200 društava jci na po* slu, da sagradi što veču i čim broj* niju slovačku narodnu vojsku, koja če prožeta ljubavlju .spram užc i Širci do* mo vi ne, uvak i svuda znati ceniti zna* čenje i važnost onog dana, Ikoji jc ujedinio do sada raštrkani čehoslo* vački narod u jedinicu vrednu života i napretka.
Slovačko Sokolstvo, ludruženo u jedinstvenoj Čehoslovačkoj Obei So* kol sik oj stupa «ada u drugu desetogo* dišnjicu svog uspeha punog života. Jugoislo.vein.sko (Sokolstvo sel radujc njegovim uspesima, kao što sc može samo brat radovati radu i uspehu brata. Svi iskreno želimo, da bi bio rad 1 uspeh u drugom desetleeu još plodnijl i da bi mu pre svega pošlo za rukom svladati svc one protivnikc sokol, rada medu slovačkim narodom, ko ji još uvek idu zaslepljeni za, vodama, koji* ma su sva sredstva dobrodošla za po* novno zasužnjenje naroda. Uverenl smo, da če sokolskim borcima s nji* hovim ustrajnim i poštenim radom uspeti i to, i da če nato ustati slovački rod s podvostručenom energijom k još jačem i intenzivni jem radu za dobro* bit svoju i čitave čclio.slovačke repu* blikc. Zdravo!
*
Statistika slovačkih župa ČOS.
Slovačke župe ČOS broje ulkupno krajem godine 1926.	13.633 članstva,
3047 naraštaja i 5406 dece. Ukupno ima dakle sokolskih pripadnika 22.076 osoba. Šteta, da nije na raspolaganju statistika za godinu 1928., jer je broj pripadnika znatno, porasao.
Poziv ČOS na slet u Plznju.
Čehoslo vačlk a Obcc Sokolska upravo jc izdala na sva svoja društva i župe od uši. vi j en poziv za plzenjski slet, Ikoji če se održati prilikom oblet« nice Husovih proslava početkom jula ovo godine. Za ovaj veliki pokrajinski slet, na kojemu če učestvovati sve če* ške, a dtlomično i moravslke župe, vla« da več sada veliko zanimanje. Očekuje so da če na njemu nastopiti barem 5000 vežbača i upravo toliko vežba* čica kod prostih vužbi. Sletište biče i za svu ostalu telovežbu i za prikazi« vanje sietske scene »Pohodnikova majka«. Iz programa vadimo, da če su održati 23. juna dan sokolske dece, 30 juna nar.aštajski slet, a glavni slet« .siki dani od 5. do 7. jula. Predsedni* štvo svečanog odbora preuzco j c sta* rosta ČOS br. dr. Josip Schuiner, pro*
tektorat sleta pa je preuzela gradska o p št i na plzenjska.
•
Sokolske skijaške utak-mice u Pragu.
Prve sokolske skijaške utakmico u Pragu priredilo je nedavno svih pet praških župa u Divljoj Sarki u najbli* žoj o,kolini Praga. Ujcdno su to bilo oopštei prve utalkmice u okolini Praga, jer su do .sada svi .skijaši priredi,vali sve svoje utalkmice samo u severnim češkim pokrajinama te nije. niko pre* gledao praške okoline s obzirom na •kakvoču skijaškog terena. Utakmiea je održana uz veliko učestvovanje članstva i naraštaja. Ženski naraštaj takmio se na pruzi od 5 km, naraštaja do 16 godine na i,stoj dužini, od 18 go* dine na pruzi od 6-5km, ista pruga bila je i za članice, dok je utakmiea članova bila podeljena u tri .skupini' po, starosti: od 18 do 32 godine, od 32 do 40 'i nad 40 godi na, a takmilo se na dužini od 12 km. Gleidalaca bilo je na utakmicama vrlo mnogo, a o re* zultatima još demo izvestiti.
Iz delovanja ČOS.
— ČOS kupila jc u rodnom mestu dr. Miroslava Tyrša, u Dječinu viliku kuču na glavno,m trgu, gde če se po odgovarajueim naertima provesti pre« zidavanje te če sei na taj način stvo* riti središte društvenog delovanja ta* mošnjih Čeho,slovalka, koji prctstav« ljaju manjinu u tom ponemčen, om gradu. Zbirka u tu svrhu počela je več po, svim sokolskim društvima.
— Film o VIII. svcsokolskom sle« tu u Pragu davao so s velikim uspe* hom u Indiji. Nadalje je taj film do« speo i u Japan, koji jc prošte godine navcizao prijateljske veze s ČOS.
— Ovc godine održače .sc veliki sokolski slet ameriških Čchoslovaka u Amcrici. Da bi bilo učestvovanje cv* ropskih Sokola u Amcrici što brojnije, održana je 25. februara u Tvršovom domu u Pragu jedna anketa.
— U Novoj Paki umro jo br. dr. E. Kazil, koji j,e bio dugi niz godina u odboru ČOS, n koji je bio ujcdno i duša čitavo,g sokolskog života u svom kraju i okolini.
*
Veliko zanimanje za slet u Poznanju.
Zanimanje zn. do.sadašnje poljske sletove nije bilo mciđu ostalim Sokol* stvom nikad tako veliko, (kao što je za poznanjski slet. Donekle j,c torne razlog to, što su postali odnošaji iz* medu poljskog Sokolstva i ostalim Sa« vezimia upravo poslednjih godina ta* ko intenzivni, kao što nikad pre nisu bili. Zaslugom .staroste brata Adama Zamoyskog bila su brada Poljaci kod nas u p.o svilam a na .svakoj našoj veeoj priredbi, gde smo se međusobno' upo* znali, izmenili svoje zajedničke poglc* de na zajednički rad i sadašnje čvrste vezo nekako nas zadužuju, da p,o,seti* mo našu poljslku braču u velikom broju, da spoznamo njihov solkolski život u punoj meri na licu mesta.
Na slet u Poznanj so sprema celokupno poljsko Sokolstvo. Prijave dolaze ne .samo iz užc domovine, nego i sva poljska zagranična društva po čiiavom svetu žurc, da sc spremo za svesokolski slet u domovini. Pripremu lepo napreduju i u tehničkom pogledu več je sve učinjeno, da če biti uspeh sleta osiguran. Tehničkio vodstvo .sa* stavljeno je iz tcihničara čitave pokra* jinsko Vclikop,oljske župe i ono vodi sav rad. Na slctu če se izvadati i na* ročita sletska scena, nekakva počast reci Visli, koja predstavlja inekakav simbol poljske narodne misli.
HRVOJE P. MACAtiOVIČ (Zagreb):
Organizacija skijaštva u našem
Sokolstvu.
Pod istim naslovom napisao ju br. Ciril Hočevar (Murska Sobota) u pro« šlom, 4. broju na,šeg Sokolskog Glas* nika kratak članak u kojem se dotak* mio nekih važnih i načelnih pitanja, o kojima se u našim redovima vrlo malo vodi računa: i praktički i teoret« ski se na njima malo radi. U svom članku brat Hočevar spominjc k;iko se skijanjo u poslednje doba, pogoto* ivo ove zime raširilo kod nas velikim
Ja se sa iznesenim potpunoma slažem, i hteo, bih da pomognem br. Hočevaru u n j egov o m nastojanju.
Nadodao bih gornjim razlozima za osnivanje skijia,škili odseka u na* Šim društvima, još jedan:
Telovežba na snegu i na ledu (ski* janje, sanjkanjei i sklizanje) deo je našeg svestranog i skoro potpunog sustava. telovežbe, samo što, je zane* marčna od članstva i od prednjaka
111
Pojedinac ništa — celina sve.
Prizor sa jednog kolodvora u Oslu, prestonici Norveške, domovini skijanja. Ogromne mase skijaša i skijašica svih zanimanja, dobe i spola čekaju na red, da se ukrcaju na električnu železnicu, koja če ih preneti u okolinu na skijaški teren.
zamahom, kako je na putu da postane, narodni, šport (tačnijc šport narodnih masa), pokazujc na primer bratskog čuškoslovačkog Sokolstva i njegove jake organizacije skijaških odseka, i onda u zbijenim črtama nabraja poku* šaje našeg Savcza, od godine 1926. dalje, da so uvedu skijanje i zimski sportovi (odnosno telovežba na sne* gu i na ledu) u sva društva i župe na* šeg Savcza, ikoji za takav rad imaju prcduslove u zgodnom terenu i pri* kladnoj klimi. Za osnivanje takvih skijaških odseka brat Hočevar navco jo u svom članku ova dva temeljna razloga:
1. da naš JSS bude moga.o, »što pre raepolagati sa izdašnim brojem takmi* čara, da če moči učestvovati utakmi* cama« (svesokolskim), i
2. jer ' bez društvenih sokolskih odseka »večina Sokola*skijaša prisil jc* na je kod sadašnjih prilika, da sc učlani još i u »portskim klubovima«, a s time se do,laži do pogibelji »da nam sa okupira dobrog i marljivog sokol* skog radnika, kojcg se na taj način odalečuje našem radu, a čeato i otme Sokolstvu«.
U zaključku svog članka brat Hočevar z a go var a uži dodir izmedu našeg Sokolskog Savcza i Jugosloven« sko zimsko*sportskog Saveza, u čemu vidi korist i za nas Sokole i za Šport. Ovo pitanje temeljne načelne važno* sti prepušta s.kupštini, (ali izražava že* 1 ju da bi i kod nas, kao i u naprednoj čiškoslovačkoj »svaki skijaški odsek sokolskog društva, odnosno društvo moglo biti član Zimsko*s,portsko,g Sa* veza, kolektivno za sve članove od* seka.«
(tehničkog vodstva). Baš onako, kao što su u našim sokolskim redovima (opčenito, uzevši) zanemarcne i druge vežbe na otvorenom, na čistom zraku, naravnem tlu, na vežbalištu: zimskem ili letnem. Pa u novom napredno,m na* stojanju, da sc »okolski vežbači izve« du iz dvorana, zatvorenih i često ne* higijenskih vežbaonica na zračne i sunčano livade, na planinske obronke, šume i. obale bistrih potoka, dolazi skijanje, sa svim predvežbama. i slo* ženim primenama (uspon, skuk, zamaši, zaustavljanje) kao odlično sred* stvo. Baš .onako, kao što u proleču i jeseni tom nastojanju služe atletske narodne vežbe trčanja, skokovi, baca* nja kamena i kuglo, bacanj.a kladiva, kopija i diska, penjanja, natezanja užc tom, razne igro loptom: čitavo bo* gastvo raznih vežba. A leti plivanje, vežbanje u vodi (a pogotovo u meru), skakanje sa daske i sa tornja, igre s loptom u vodi, izmenično vežbanje prostih vežba i kupanie, i mnogo slič* nih prirodnih i logičnih stvari.
Dakle skijanje, a isto tako atleti* ka i plivanje, oblici su sokolske telo* vežbe, koji če nam poslužiti u nasto* janju da težište tcilovežbačkog /rada u našem Sokolstvu prenesemo, iz^ dvo* rane na vežbališto i u iprirodu. I o jc vrlo krupan i složen problem tohničke, organizatorske i načelne prirode. I or* ganizovanje skijaških odseka u sokol* skim društvima, što preporuča brat I ločcvar u svom članku, trebalo bi shvatiti sa ončenitog gledišta telove* žbe u prirodi, na otvorenom, i u isto vreme rešavati i raspravljati pitanje telovežbe na snegu, sa srodnim (načel* no baš istim) pitanjem atletsko tc'o* vežbe i plivanja.
PODLISTAK
JOSO ZIDARIČ (Ljubljana I.):
Ustanovitev sokolskih lutkovih gledališč.
Zaradi sccnične sestave, repro» dukcije posebno,sti in popolnega po* snemanja resničnih dogodkov je lut* kovo gledališče, jako zanimiva usta* nova. Zahteva sicer večji trud, pri* meren prostor in nežen okus, toda \se to jo stotero poplačano, če pomi* slimo,, da posvečamo to delo le naši ljubi deei.
Zato sc bo treba s to ustanovo pobliže seznaniti, pojasniti njene po* drobnosti in tako nadomestiti v okvirju množnosti izgubo časa in de* narja. Prostovoljni sokolski delavci na tem polju se bodo rajši posvetili z. vso vnemo in pridnostjo, le izikuš* njam, predstavam in izpopolnitvi manjkajočih predmetov.
O	prostoru.
Od prostora jc odvisen dobršen del uspeha.
Ker si želim, kot žo uvodoma omenjeno, naj bodo odri istih dimen* zij za vsa sokolska društva, zato naj pojasnim v prvi vrsti prostornino, lo* kala, v katerem naj bi se igralo.
Dvorana bi, morala imeti 6 m vi* šine, najmanj pa 4 m; 5—8 m širine; 10—25 m dolžino, več okenj za njeno ventilacijo ter rabo dnevne svetlobo v svrho zadevnih priprav, nti da bi se morali zateči k umetni razsvetljavi.
D vo.ra.na bi morala imeti dalje dva nasprotna si vhoda, enega za ob* činstvo, drugega za lutkarje.
Pri površnem proučevanju lokala bi se morda zdelo, da zadostuje tudi manjša višina do stropa in da je mož* no postaviti dober in soliden oder, nu oziraje se na predpisano višino.
Da temu ni tako, se bodete sami uverili, ko Vam obrazložim in pod* krepim svojo trditev z dokazi.
Najprimernejša višina odra jc vsekakor 1*30 m od tal. Gledalec ima tako prost pogled na oder. V prvih vrstah sedeči n-lkakor ne morejo ovi* rati ra,zgleda drugim.
To višino lahko znižamo do naj* nižje mere na P20m, ker pri lutko* vem gledališču ni niti misliti na dvig* njen parter. Ona sokolska društva pač, ki razpolagajo že z dramskim odrom, bodo v tem oziru nudila gle* daloem lepši razgled. Taka društva bi morala postaviti premakljiv oder na kolesih, in sicer pomakniti ga do rampe.
Za inklinacijo .poda na odru ra* bimo 0-05 em zaradi boljše perspektive.
Pri 35 cm lutkah (in to višino ho* čemo povsod enotno obdržati) bi morala scena biti visoka PIO m in P65 m
višine je neogibno potrebno za igral* ce, 'tedaj dobimo 1‘20 + (F05 -|- PIO + P65 je 4 m.
Ogrodje odra.
Opomba: A = zastor. B = desni in levi praktikabel za stranske kulise. C = parapet, na katerega igralci naslanjajo roke in za ozadje (Hintergrund). Č = okvir za obešanje lutk. Г) ~ bralni nnlt in ztrornia rampa E — inklini-
ran podij. F1+F2 = jami (odprtini). G prostor za igralce. H = spodja rampa. 1 = pult’za uloge. J1 + J2 = vzvod. 1, 2 in 3 = male injvelike žarnice.
O	lutkah.
Boljše lutko so izdelane -popol* noma iz mehkega lesa, Le glava jo zrezljana iz trdega lesa in barvana z oljnato barvo. Oči so tudi barvane ali pa steklene. Lasje so zruzljani in bar* vani ali pa primerno parikirani. Roke so tudi zrczljano in barvane, ravno* tako noge, ki nosijo po navadi usnjeno obutev. So pa tudi zrezljane in bar* v a ne.
Takoj pa mo,ramo določiti višino lutk, ker je namreč od 'te, odvisno na* daljno delo. Cim večje so lutke, tem izdatnejši je strošek za njihovo na* bavo in primerno postavitev odra. Potrebne so sorazmerno, večjo kuliso in tako vsi ostali predmeti, oprava in obleke. Zanje je tudi težjo dobiti pri* mer-en prostor. Vrhutega jc manipula* eija z njimi otežkočena zaradi dolžine žice. Računati moraš občnim, da ne ziadošča urejenemu gledališču omejeno število lutk, ker moramo razpolagati s precejšnjo količino lutk. To vse se* veda stane.
Po danih podatkih smatram, da je najprimernejša velikost lutik 35 cm. Ta velikost se, kreta med največjimi in najmanjšimi lutkami. In pri tej tudi c stanem o.
O	tehniki lutke.
Lutka ima 4 sestavne dele: trup, glavo, rolke in noge.
1.	Trup.
Trup je običajno iz mehkega lesa, če lutka ni oblečena (smrt, zmaj, razno druge živali itd.) .pa iz lipovega lesa. Dolžina trupa ne bodi daljša od glavo več kot 11A ali IJskrat; a pri nckato* rih lutkah, kot n. pr. pri Gašpcrčku, deci in palčkih jo trup še manjši.
Trup je v ramenih razširjen in se zožuje >v bokih. Prsi so vzbočene, hrbet jo raven. (Za čarovnico velja nasprotno pravilo.) V pasu je trup znatno zožen, boki so zopet sir ji, nc več pa kot ramena,.
Spodnji trup je raven. Zarezan je na dveh straneh tako, da se morejo noge nasaditi kolikor možno visoko. Pričvrstimo jih z žrebljem v bokih. Zareze v bokih prečistimo s smirko« vim papirjem, da bi bile st--*-«- gladko in nc bi preprečile pravilnega giba nog.
Spodnji del telesa mora biti rav* novesen z osjo trupa da more lutka sedeti z lahkoto i,n agilnostjo.
Trup iz mehkega lesa, brez grč seveda, si lahko vsak napravi z ostrim nožem. Zareze žagamo z malo žagico.
Skoro odveč bi bilo poudarjati, da jci ženski trup za malenkost manjši, boki in prsa pa bolj vzbočena. Glej narisani obrazec!
Sada kad smo povezali ta tri s r od* na oblika telovežbe (sto dna :po vežba* nju u priredi) mogli bi analizovati teh* nički i organizatorski naš zadatak. Organizatorski važno je, da so zna i utvrdi odnosa j odseka sai opštim dru* štvenim životom, tchnički: kako da se uravnoteži opšti telovežbeni rad u So* kolstvu sa.specijalnim radom u odse* ‘ku (bilo to skijaškom, bilo atletskom, bilo plivačkom). Ali najvažnije i naj* odlučnije je načelno pitanje:
Hoče li skijanje, atletika i plitva* nje u Sokolstvu biti jednako ekijanju, atletici i plivanju u Športu?
Hoče li takmioenje u skijanju, at* tetici i plivanju biti u Sokolstvu jed* nako kao i u Športu?
Hoče li rad u tim odsecima biti fakultativan i specijaMzovan?
Hoče li osnivanje takvih odseka biti jednako osnivanju sekcija u šport* skim klubovima?
Dolazimo do anali zovanja pitanja:
SOKOLSTVO I ŠPORT.
Pitanje je to teoretski vrlo zanim* Ijivo, a praktički vrlo važno; pitanje vredno da se unese naknadno u anke* tu prosvetne škole JSS*a. Karakteri* stika sokolskog kriterija za rešavanje tog pitanja je sintetičko gledanje na odnos Sokolstva i Športa. Nije to pi* tanje samo tehničko (telovežbeno), sa* mo organizatorsko, ili samo načelno. Sve L momente treba uspe redno ana* lizovati i sastavljati, a postali su vrlo aktualni:
1. jer se Sokoli sve to češče tak* miče,
2. jer Šport konkuriše Sokolstvu (to konstatira i brat Hočevar oj svom članku).
Dakle vreme je, da se to pitanje teoretski, a kasnij® i praktički reši u korist Sokolstva i Športa, i baš radi raeijonalnog iskoriščivanja energije s jedne i s druge Strane. Da* leko bi me od velo, kad bih ovci e u obliku i u okviru jednog članka izneo svoje gledište na odnos Sokolstva i Športa. Trebalo bi početi sa počet* kom: usporedivati cilj jednog i dru* gog podreta, ograditi čist oblik športa od okuženog i nevaljalog, analizovati sredstva i metode sokolske i sportske telovežbe, poretlo sportskog takmi* žen j a i sokolske vežbe, oceniti uzgoj*
no značenje pojedinih oblika šport* skog rada i još mnogo drugih ideolo* ških momeoata. To ču učinitj drugom priliko to.
Jedino sam to naveo, da svratim pozornost na ovo: Organizovanje ski* jaških odseka u sokolskim društvima (a isto tako uvadanje atktike i pliva* nja) deo je 'večeg i opčenitijeg pro* blema: Sokolstvo i Šport. I nije naš sokolski običaj da delomice i na obro* ke rešavamo svoje zadače, (kad pri* stopamo organizaciji skijaških odseka, pristupičemo postepeno i po načrtu i rešavanju srodn.> telovežbe u prirodi (atletike i plivanja), uspe redno reša* vačemo i pitanje Sokolstva i Športa (načelno pitanje, koje spominje i brat Hočevar, preporukom da 'bi odseci odnosno vdruštva mogli biti članovi Zimsko*sportskog Saveza).
Pre nego što završim moram da odgovorim (u glavnom harem) na po* stavljena pitanja:
Skijanje, atletika i plivanje u So* kolstvu neče biti ono što su u Športu, jer mi nečemo dobre pojedince več dobru celinu, jer mi nečemo specijali* ste več svestrane i potpune vežbače, jer merilo uspeha nama nije poluceni rekord ili individualna pobeda več na* predak velikog broja vežbača, jer je uzgojni uspeh nama važniji oid teh« ničkog.
Takmičenje u Sokolstvu za razliku od sportskog mora da je samo epizoda u telovežbačkom radu, a ne završni deo i kulminacija; mora da je mnogo* struko (višeboj), da ne bude specijali* sta (i jednostranog rada); mora da je kolektivno (odelenje, društvo, župa), jer dobar pojedinac nije merilo na* pretka celine.
Kad se organizuje skijanje, atletika i plivanje mora svatko da redovito vežba taj deo sokolske telovežbe, kao što mora do 26 godine da vežba u dvorani. Svaki pojedinac mora sve da vežba, a tehničko vodstvo sc brine da to bude moguče i da budi. uravnate* ženo.
Telk onda neče biti osnivanje tak* vih odseka za skijanje, atletiku i pli* vanje u sokolskim društvima jednako osnivanju sekcija u sportskom dru* štvuu Biče to samo proširenje opčeg sokolskog rada, potpuna i sviestrana primena našeg Sokolskog sustava telos vežbe.
M
* * W 4
Foto M. Kajzelj.
Petelinek u Karavankama — nad Ratečama.
Donosimo ovu sliku kraenog ski* jašikog terena, da možemo uz nju na* vezati malu duhovito novotariju ski* jaškog odseka Ljubljanskog Sokola.
—	Dugotrajna i jaka1 ovogodišnja zima prisilila je prednjački zbor društva, da je radi nestašice ugljena prekinuo za
14 dana svaku telovežbu. Mesto re* dovne telovežbe članstva, priredio je siki jaški odsek po prekrasnoj mesečini nočni izlet od 6—8 km, u najbližu oko* linu Ljubljane. Učestvovalo je 11 čla* nova i 3 članice. Osebujnom vožnjom bili su vanredno zadovoljni.
+ U Rumunskoj osnovali su ta* mošnji rodoljubi prošli mesec telo* vežbačku organizaciju po sokolskem uzoru.
— Seton Watson, poiznati prijatelj našeg naroda, održao je u Londonu predavanje o našoj kraljevini. Govo* rio je o lepotama naših 'krajeva, o na. rodnoj p.smi i umetnosti našoj. Predavan je bilo jc popunj.no recitacijom pesme »Smrt majke Jugovi讫 i sa pevanjieTO naših narodnih pesama.
— Umro je u Londonu 11. febru* ara t. g. N e vil Forb.s, lektor slo* venskiih jezika na univerzitetu u Oxfordu li velik iprijatclj našeg na* roda. U mladim godinama boravio je još pre svetsikog rata dulje vreme i u Srbiji. Govor io je sve; slovenske jerzikc. Napisao je na engleskem je* ziku gramatiku srpsko*hrvatskog je* zika. Bilo mu je 45 godi.ua.
— U Marseillu i Toulonu u Fran* cuskoj 'izvršena je clkshumadLja 11 svetskom ratu poginulih srpskih voj* nika. Njihove kosti preneli su u Pa* riz te ih sahranili na tamošnjem na* šem centrailnom groblju.
— Češki klub u Mariboru postoji več 25 godina. Predsednik mu jc brat Franta B u r e š, jedan od naj* odličnijih radnika u našim redovima.
-- Umro je 17. prošlog meseca brat F r a n jic Medic, agilni član društva u Litiji, župa Ljubljana. Po zanimanju bio je viši rovident drž. železnica. Bilo mu je 48 godina.
— U Mariboru je veliki župan raspustio Jpolitičko i privredno tiru* štvo Nemaca za Sloveniju.
— Brača Poljaci na našem Ja* dranu. Brača Poljaci osnovali su dru* štvo »Poljski dom na Jadranu«. Na ostrvu Šolti kupili su veče zcmljištc, gde več grade sanatorij i vile. Kra« jem marta feprema se veča (skupina Poljaka na letovanje u Split.
— J. Strzygowski dovršio je zna* menitui ik njigu »Stvaroslovenskfai umetnost«, Ikoja je izašla u Augs* burgu.
— Kongres Čehoslovačko = jugo* slovenskih liga odžače se ove godine meseca juna u Splitu.
— Umro je u Ljubljani 16. pro« šlog melseca brat A n t o n Prelc, član Sokolskog društva Ljubljana I. (Tabor). P c:, zanimanju bio je činov* nik kot drž. policije.
— U Prijedoru otvorcno jo na osnovnoj školi češko odelenje za deeu češkoslovačkih gradana. Ovo odele* nje ostače, dok imai u njemu najina* njo 30 dece.
— Kongres jugoslovenskog olim* pijskog odbora održače sc 2. i 3. mair* ta o. g. u Beogradu. Zastopnik JSS na 'ovom kongresu je u informativne svrhe brat Miroslav Vojinovič.
+ Univerza u Beogradu bila je osnovana 27. Lbruara 1905. godine, te prema tome navršava 24 obletnicu.
— Umro je u 56. godini života u Graducu u Beloj Krajini, župa Novo mesto, brat Franjo Vink šel j, sta* rosta bratskeg društva u ovom selu. Po zanimanju je bio trgovac. Njegov sokolski ratl ostiavičc najlepši trag medu nama.
POZOR.
Sve sokolske župe i društva brat* ski obaveštavamo, da su izašle iz štam* p« proste vežbe za II. jugoslovenski svesokolski slet u Beogradu g. 1930. za članstvo i naraštaj. Narudžbe prima
i izvršuje Pisarna JSS, Ljubljana, Na* rodni dom. Javite tačno, koliko pri* meraka poručujete. Cena pojedinom svesku Din 10‘—. Sveska su četiri.
VOJISLAV BOGICEVIĆ (Tuzla):
Tiče se svih nas!
Prošic su godišnje skupštine, dru* štva sli poslala izveštaje, koji su po* nekad samo približna slika društvo noga rada, ali se ipak iz njih može' koješta naučiti, maUar se radilo i o greškama u društvenom radu.
Tuzlanska župa unazad dve godi* ne vrši stalno revizije društava. Na* roči to re.vizijc tehniekog rada imaju kako informativan, tako i instruktivan karaikter. Revizija rada upravnog od* bora nije ponekad ni potrebna, kad je župa osvedočena, da su oilnosi župe i društva i tačnost u radu — bez. pri* govora. Ipak je i ta revizija potrebna.
Naša župa zatražila je u najno* vije vreme blagajnieke knjige, belege i zapisnike sedniea od svih društava i vrši detaljnu reviziju. — Posle pre* gleda stavljaju, se društvu primedbe, a prepis sa završnim računom šalje se br. Savezu.
Ovde ću da nabrojim razne pri* medbe i opažanjai, koja je župa uoči* la prilikom- pregledan ja, kako godiš* njih izveštaja o radu, tako i blagaj* ničkih Iknjiga. O primcdbamai tchni* čke naravi pisače' naš župski načel* nik. Da se ne bi shvatilo, da je rad naših društava ipogrešian (naprotiv), ja ču ovde istaknuti št a treba i kako treba da se radi.
Blagajna.
Svako društvo treba da ima bla* gajnički dnevnik od propisanog trgo* vačkog papira sa kolonama. Nd jc zgodno voditi prihoda i rashoda na jednoj stranici i neprekidno kroz ec* lu godinu. Najbolje je, ako se. priho* di knjiže na levu, a rashodi na d c s mi stranu i to svaki mesec treba zaklju* čiti i jednačak (višak ili manjak) pre* neti na iduči mesec. Svaku priznanicu treba makar i naknadno vidirati sta* Tešina društva, obeležiti I je. rednim brojem i taj broj zavesti kod odnos* nog izdatka i primitka u 'blagajnički dnevnik.
Bez obzira na prepise organiza* cije potrebno je da revizori što češče pregledaju blagajnu, potpišu pregled i podnesu izveštaj na prvoj sednici koja dolazi.
Na Ikraju svakog meseca ili sva* •kog trcćeg meseca, treba odvojiti do* prinos župi i Savezu, proknjižiti ga i odmah poslati.
U knjigama se ne sme nista bni* sati. nego pogrošno, tintom prevuči i povrh toga napisati pravilnu brojtku.
Iz blagajničkih knjiga mora se da ividit, da je blagajnik u jedrno i dobar ekonom, jer ne troškari i otklanja su* višne izdatke.
Dugovi su slaba svedodžba bla* gajniku.
Ako je neko dao prilog, napiši njegovo ime u blag. knjigu, a od nje« ga traži potvrdu za primitak, ako. ih je više, napiši ih na potvrdu uz pot* pis starešine.
Blagajna mora biti tako vodena, da se pregled može izvršiti u svako doba. —• Nikakvih pozajmiea ne či* nite iz društvenih blagajni, jer to. ni* je dozvoljeno i jer se time stvara ni* zadovoljstvo.
Iz zapisnika sedniea. mora se vi* deti, dasu odnosni izdaei odobreni, a primiei primljeni na znanje. Daro* vaocima večih svota izdaje se p i srn e* na zahvalnica.
Niko nije vlastan, da izdaje na* reitenja za isplatu večih i ne.predvi* denih izdataka, pa ni starešina, jer sa društvenim novcem raspolaže dru* št veni odbor, koji ukupno snosi od* govornost.
Treiba se čuvati nepotrebnih i ve* likih izdataka, kao što su velike pot* pore 'za posečivanje sletova, nabav* ljanje nepotrebnih stvari i knjiga. Sve
samo što je najpotrebnije,, na sitnica* ma si štedi.
Da spomenem ovde zgodnu anek« dotu: Išao ulicom Rotschild, koji je bio poznat tvrdica i po običaju uvek gledao predase. — Ulični dečaci po* znavajuči ga kao takvog, da ga isku* šaju, bacc pred njega jedan pfenig. Kael je Rotschild naišao, ugleda pfe* nig na zemlji, mirno se sagne i sa re» čima: »Još jedan pfenig više u mom džepu,« spusti ga u svoj novčanik.
Prihod i rashod od priredaba tre* ba u blagajni sa priznanicama u po* tankosti dokazati.
Delenjc potpora vrši se samo u najnužnijim slučajevima i ako ima za to kredita.
Blagajnik je ujedno. i matičar. Vodi: taonog računa o ubiranju čla* narine. i odmah predlaže po isteku ro* ka i opomeni neplatiše na brisanje.
Dubioza ili neuterivih dugova ne sme biti.
Na kraju godine mora svaki bla* gaj nik niačiniti bilansu (završni ira* čun) i predračun. Naročito završni račun treba da je verna slika ukupnog novčanog poslovanja i imovnog sta* nja društva. I jedno i drugo, treba da je potpisano od svih članova uprav* nog i nadzornog odbora.
Vrlo je zgodno, ako se pored bla« gajničkog dnevnika može voditi i dru* ga knjiga u Ikojoj su svi primiei i iz* daci razvrstani po stavkama. Kad to imamo., lako je načiniti i završni ra* čun i proračun.
Mnoga društva ne vode inventa* ra kako treba. — To mora biti poseb« na knjiga, koju takoder pregleda re* vizioni odbor.
U inventaru treba isvake godine vršiti stvarnu procenu i 10% otpise.
LJveik saberi po dva -piuta poje* diru stavke.
Razne druge greške.
Mora se znati, ko prima društve* nu poštu. Kod društava najbolje je, ako sva pošta ide preko starešine ili ako tajnik prima, nosi dopise sa od* govorima starešini na potpis. Nc za* drža.vaj dopise ipo džepovima, neigo odmah rešavaj, i šalji. — Dopisi se vežu, pa je nepotrebno po isto j stvari otvarati nekoliko brojeva u delovod* niku. Količina brojeva u delovodniku ne znače tačnost tajnika, nego da li je svaki dopis na vreme resen i ot* premljen.
Od svakog dopisa ostavljaj kopi* ju, naročito od ‘važnijih, na pr. nov* čane prirode, a ako nemaš pisače ma« šine, kupi knjigti kopija i piši tinta* nom olo.vkom 'kroz indigo.
Za starešinu sme da potpisuje sa* mo zamenik starešine, pa je bolje, i ne> kosi sc sa organizacijom, ako pot* niš., manje važan dopis, sam tajnik u odsustvu starešine i zamenik a, nego
li	mesto njih dvojice bilo koji elan odbora.
Župa je viša instaneija i prema župi ne sme društvo radi pojedinih neslaganja i nesuglasica zauzimati stav pasivne rcsistencije. — Svaka ne» pravilnost i pritožba makar i protiv župe, ide preko župe Savezu. — Ne upučuj niko-me ništa direktnim pu* tem. —
Kad god uhvatiš ‘vremena, čitaj Organizaciju JSS; na d.snoj čistof strani pravi primedbe. i beleži nedo* statke.
Ima društava, koja nemaju ni jed* nog primerka Organizacije. Često se dešava, da društvo veoma nepraved* no postopa prema pojedinim članovi* ma. Ono ih bez provedenja. disciplin* skog postupka isključuje iz društva, ne javlja to župi, a na pritožbe, neče da odgovara. —
Glava je izrezljana 'iz trdega lesa. Oči so barvane ali steklene zaradi boljše; imitacije s prirodnimi. Sredi ^lave in vratu zvrtamo luknjo 15 cm dolžine in 8 mm širine, sikozi katero vtaknemo žico in jo priklopimo na sponko, nahajajočo se v sredini ra* men. Barvamo glavo z oljnato barvo brez laka, da bolje odgovarja prirodni polti. Glave večinoma kupimo..
3.	Rok e.
Roke so iz trdega lesa. Posebno pažnjo je treba: posvetiti prstom, da
so ne lomijo. Palec in kazalec desne roke se morata vedno dotikati v obliki črke O, da moreta držati n. pr. pa* lico, meč ali drug predmet.
Roka je pritrjena k ramenu z ne* kakim okroglim rokavom iz platna. Tako je podana zaželena gibčnost Ikretenj. Odsvetovati je vsakršno rabo žice namesto omenjene priprave.
Roka je pri lutkah prisposobljena individualnost. Velik uspeh v dosego pravega pojmovanja raznih značajev zavisi od gestikulacije rok. Zato mo* rajo biti njeni gibi kolikor mogoče prirodni, tako rekoč prirojeni.
4.	Noge.
Mehanizem nog je komplicira* nejši in zasluži največjO' pozornost. Iz slike si najbolj predočimo pravi položaj nog, ki тотајо biti precej od* daljene ena od druge, da ne ovirajo lutke pri hoji.
O	mehanizmu lutke.
Mehanizem za gibanje rok in nog jo enostaven. Prirejamo ga na razne načine. Najbolj praktičen pa je go* tovoi sistem, ki ga pokaže naša slika.
La. mehaniz.m ima tri dele: žica, držalo in vagico.
Žica jc iz 2 mm navadne žice 'in jei na ikoncu upognjena, da se jo pri* klopi na sponko trupa. Njena dolgost zavisi od višine parapeta., v našem primeru 1*25—0'35 = 90cm.
Držalo je nadaljevanje iste žice.
Vagica, odnosno valjar služi za gibanje nog. S palcem in kazalcem desne roke vrtimo valjar in dobimo brezhibno hojo.
6 СЛП.
o<
* A = vagica 1—2 — niti za noge.
B = valjar 3—4 = niti za roke.
C = kljukica 5 = nit za poklone.
C sponka.
S taikim mehanizmom sestavljeno lutko je treba oživiti т napeljanimi nitmi od vagice do nog in od posebne kljukice do rok. Za poklone pa rabimo tretjo nit na hrbtu. In lutka je pri* pravlje.na za hojo in gestikulacijo ter za. vse druga kretnje.
Število potrebnih lutk.
Gašperčck, črni parkelj, rdeči par* kelj, Mefisto, mladi vitez, mlada vite* zinja, stari kralj, stara kraljica, mladi kralj, mlada kraljica, princ, princesi* nja, čarovnik, čarovnica, kuhar, vila, vojak, policaj, lakaj, paž, Snegulčica, Pepelka, palček I., palček II., kralj palčkov, povodni mož, star seljak, mlad seljak, stara seljanka, mlada se«> ljanka, minister I„ minister II., dvorni zdravnik, dvorna dama, divji mož, smrt, zmaj s svetlimi očmi za male žarnice, volk, sova s svetlimi očmi, osel, medved, razboljnik I., razbojnik
II., angel.
Dve poti SO' dani lutkarju: izbrati one igre, za katere so mu lutke na razpolago. V tem slučaju mu zado* stoje lei omejeno, število lutk. Zaradi tega obstoja opravičena bojazen, da sl bo deca poklicala v spomin to ali ono masko, ki jo je že večkrat videla na odru, seveda pod raznimi imeni, kar
se pa ne sme nikoli zgoditi, da ne iz* gubi prave iluzije.
Druga, najzanesljivejša pot, a dražja, jc brezdvomno ta, da izkušat Sokolsko društvo pridobiti popolen inventar. Potem jc lahko za dolgo dobo brez vsake skrbi. Za približno 10.000 Din si lahko Sokolsko društvo nabavi kompleten inventar z odrom vred. V eni sami sezoni od oktobra pa do marca je z dobro voljo, in vztraj* nostjo popolnoma vse poplačano.
O	osobju.
Število oseb, ki predstavlja arti« stični del ansambla, sc po potrebi iz* preminjai po vsakokratnih igrah.
Z vlogo Gašperčka je najbolj koč* ljiva zadeva in dda preglavice vsem še tako rafiniranim lutkarjem, zakaj Gašpereek ni bedasto bitje, kakor ga splošno smatrajo.
Pesnik Miran Jarc meni o Gaš* perčku v nekem svojem prologu:
»Jaz sem, ki vse zapletam in razpletam, jaz sem, ki živ polet življenju dajem, čei mene bi ne bilo, bi zaspali vsi igralci kot na gradu pravljičnem. Brez mene bi ostala žalost — žalost, brez mene se veselje — zdolgočasi in dolgočasje se vobrazi v moro, ki bo zgrnila so na vse človeštvo.
Ker jaz sem vedno se vrteči človek, sikakavcc prek prepadov, kjer že davno ubil bi sc kdo drugi; jaz se smejem in z novim vzgonom smuknem, ste*
čem, planem
%
Ne govori o društvenim stvarima po čaršiji i ne iznosi ono što se'na sednicama rešava. — Ne ogovaraj svoje drugovc, nego ih poštuj po nji« hovom radu, makar i ne bili ravni s tobom po društvenom položaju.
Zapisnici i izveštaji sa godišnjih slkupština, najbolje su ogledalo ilru= štvenog rada. Tajnice, čuvaj st1 fra* ziranja, ne ističi unapred koliko je scdnica održano i kolik« ima brojeva delovodnik, nego obuhvati sav rad, a ipak da izbegavaš ponavljanje i slič* nost ostalim izveštajima.
Starom s*c odboru ne može dati razrešniea, ako revizori ne podnesu izveštaj, a toga ima mnogo.
Svaki prigovor, ikoji ti se učini, ne smatraj odmah ličnom uvredom, ■nego ga dobro izmeri, pa ako je do* bronamerno učinjen, koristi se s njim.
Dati ostavku za< svaku sitnicu, je* sto slaba svedodžba o jačini svesti, a ako te hoče da izbace radi ličnih čeifa, a u duši se osećaš pravim, ne puštaj svoje dužnosti gorim od sebe, nego gledaj da dobro pobedi zlo. Na kon* cu, sav je život borba. Mnoga društva ne vrše pravilnu selekciju radnika.
U tuzlanskoj župi od 350 učitelja i profesora, aktivno su zaposlena u
Sokolstvu samo devetoriea. Dakle ni
3%. —
Mezda su tome krivi i odbori. To če poikazati vreme.
Ne otimaj se za čast, jer u So* Ikolstvu nema časti, iako pojedinci ponekad mogu u slabe ljudsko svrhe iskoristiti svoje položaje, nego se pri* maj dužnosti radi rada.
A ako vidiš, da ga nemožeš pra* vilno vršiti, ako si len (a ti to sam najbolje znaš) beži iz Sokolstva, jer če te. Tvoj rad na koncu oterati. — 'A ako Te oteraju radi kakvih intriga, radi i dalje, a uraditi se može mnogo iako nisi u odboru. Budi vežbač, po* učavaj i savetuj ostalo članove!
Ne budi površan, niti opširan. — Vreme je novac. — Budi tačan, čitaj sokolsku lektiru, širi sokolsku štampu.
Eto na bfzu ruku nekoliko opa* Žan ja i grešaka, a ako ih ima još po* pravljajmo ih.
Ni‘ko se nije bez greha rodio, a veliki je grešnik onaj,, Jco svoje greške ne nastoji uklanjati. —
Svi mi podjednako radimo i gre* Šimo, pa mislim da nikomc neče biti na odmet ovo nekoliko reči. —
Svi ljudi znaju sve, a jedan čo» vek zna malo.
U Poznanj i Plzenj!
Svoj braći i sestrama. c
Brača Poljaci zovu nas u Poznanj, gde če se ovfe godine u danima 28., 29., 30. j.una i 1. jula održati poljski sves sokolski slet uz saradnju sviju sokol* ekih saveza, koji su udruženi’ u save* zu »Slovensko Sokolstvo«.
Došao nam je i poziv od bratske Čehoslovačke Obce Sokolske za uoe* stvovanje na pokrajinskom sletu, koji je odreden za dane 4. do 6. jula te go* dine u Plznju.
Kad o ta dva poziva obaveštavu* mo svu braču i sestre, ujedno ih pozi* vamo, da se po mogučnosti u što ves ćem broju odzovu bratskom pozivu, koji nas zove u posete medu braču Poljake i medu braču Čehoslovake.
Iza našieg ujedinjenja nije bilo u našoj domovini ni jedne veče naše so= kolske priredbe, kamo ne bi dospelo brojno odaslanstvo obaju bratskih na* roda. Sada dolazi vreme, da itn te brat* ske posete vratimo i da ih ujedno po* zovemo, da nas g. 1930. posete na na* Sem II. jugoslovenskom svesokolskom sletu u Beogradu, kojemu je tehničko vodstvo saveza »Slovensko Sokolstvo« priznalo naročitu važnost s time, da je za nj več odredilo utakmicu za slo* vensko prvenstvo, koja če naš slet vi* soko uzdiči. Ovu veliku pozornost spram Jugoslovena ne smemo žabo* raviti.
Troškovi za putovanje u Poznanj, za boravak i za povratak proračunani su od Ljubljane i do Ljubljane na 1500 Din za svaku osobu, a u Plzenj pa 800 Din.
-Na jedan i drugi slet biče puštena samo ona brača i one sestre, koji imas du svečane odore tačno po propisima i za koje če dati nadležna župa oba* veznu izjavu, da če moči neoporecivo predstavljati kako u Poznanju tako 1 u Plznju moč, ugled i čast Jugoslovem skog Sokolsko*; Saveza, naše domovi* ne i našega naroda.
Svaki pojedinac (pojedinka) neka se preko svoga društva prijavi svojoj župi za učestvovanje u Poznanju ili u Plznju, župa neka sve te prijave skupi i sa svojom izjavom opremljene poša* Ije nama tako, da čemo ih primiti naj* kasnije i neoipozivo do 1. aprila 1929. Na temelju tih prijava biče nam mo* guče organizovati zajedničko putoe vanje tamo i natrag, jer de jedli no za* jedničkim putovanjem bit! vezano predstavništvo našega Sokolstva, a za svako drugo učestvovanje otklanjamo več sada svaku odgovornost.
Braču i sestre upozoiravamo na veliko značanje obaju sletova, gde ćes mo obnoviti stare bratske veze te ih utvrdiiti u bližem spoznavanju zemlje i naroda, kamo nas zovu bratska srca i kamo če nas povesti iskrena želja, da skujemo još čvršči obrnč sokolskog bratstva i stvarne slovenske uzajem* nosti.
Sve potankosti javičemo na vre* me. Taj naš poziv namenjen je svoj braoi i sestrama, da se odluče za je* dan ili drugi plut, za koji neka se pri* prema j u svo jim na jbol j im snagama.
X. glavnu skupštinu JSS
sazivljemo za dane 23., 24. i 25. mari 1929. na Sušak.
4
RASPORED.
Bratski Vas pozdravljamo!
Zdravo!
Ljubljana, 15. februara 1929.
Starešinstvo Jugoslovenskog Sokolskog Saveza.
E. Gangl,
starosta.
Dr. Riko Fux,
tajnik.
Spremajmo se za II. jugoslovenskl svesokolski slet u Beogradu godine 1930. — Jačajmo sel
še više nad doline, na gore, od tam iz vrha pa se smejem smejem dolinccm, ki bore se jezni, divji, bore se za malenkosti, za nic, in vem, da vsi njih boji in^ napori so igrice otročje solze, kajti le smeh na gori je brezčasen, večen!«
Iz tega, sledi, da je Gasperckova naloga .prevzv.išena had vsak dvom. On je tisti, ki »vse zapleta in razpleta« in skrbi za oddih, zabavo in smeh, zalkaj »sen je naše vse življjenje, v ta sen je treba vliti hrepenenje!«
In brez Gašperčka bi bilo življe* nje res pusto.
»Dandanes res je vse tako nestalno in človek je nemiren, bloden, toda •umetnost spet ga zbere, vpokoji.«
In človek pride, da si ogledal vojak,e. študente, postopače in berače, služabnike, čarovnike, graščake, dvorjaniike, princese, kraljeviče, kalife, modrijane in proroke in samu vrage, pa duhove dobre.« in še domače živali ter zveri.
Toda vsi skupaj ne odtehtajo to* liko, kakor naš Gašper ček. Kaj bi sto* rili brez. njega? Znanost, učenost, di* plomacija* odkritosrčnost, šaljivost, požrtvovalnost dobrota... to so last* nosti njegove. Zaradi tega je tudi tako priljubljen, da ga ni para.
»Vse znati — to pa pravi se, poznati pravzroke naših čuvstev in želja.
Vse znati — pravi se, imeti moč nad svojo voljo in telesom %vojim!«
U subotu 23. m n rta p r e po* tl n o dolazak delegata i članova stare* šinstva JSS. Odmah posle dolaska legitimiranje delegata u župskoj pi* sami (Sokolski dom).
U 14.: Sedniea zbora župskih na,* čelnika u gfadanskoj školi.
U 14.: Sedniea p ros vet nog zbora i sokolskih ntoivinara u gradanskoj šlkoli.
U 14.: Sednicai narodno*odbrambe* nog odseka u gradanskoj školi.
U 21.: Svečama pozorišna predstava ili kinematografsko prikazi vanje filma »VIII. svesokolski slet u Pragu 1926. god.« (Za delegate neobvezatno.)
U nedelju 24. marta: U 7’30.: Nastavaik sednice zbora župskih .načel* nika.
U 11.: Svečano otvorenje Sokolskog doma i otvorenje sokolsko prigodne izložbe. (Za sve delegate obvezatno.)
U 13.: Zajiednički ručak u podrumu Sokolskog doma.
U 15.: Sedniea kandidacijonog od* bora u gradanskoj školi.
U 16.: Pouzdani zbor sviju delegata u gradanskoj školi.
U 21.: Svečana sokolska akademija u Sokolskom domu. (Za sve delegate obvezatno.)
U p o n e d e l j a k 25. marta: U 8-30.: X. glavna skupština JSS u Sokol* skom domu.
Raispored glavno skiupštine:
1. Izvesta j staroste.
2. Izveštaj tajnika.
3. Izveštaj načelnika.
4. Izveštaj blagajnika.
5. Izveštaj gospodaira (proračun).
6. Izveštaji odseka i to redom: a) statistički; b) lekarski; c) prosvetni; č) iza ozledo; d) željieznioki; e) gradev* ni; f) redakcijski; g) socijalni; h) ,na* rodno*odbrambeni.
7. Predloži odbora i starešinstva JSS.
8. Predloži župa.
9. 11 itn i predloži.
10. Odredenjo radnog programa za
1929. god. (Poznanj, Plzenj.)
11. II. jugoslovenski svesokolski slet
1930. god. u Beogradu.
12. Izveštaj revizora računa.
13. Apsolutorij starešinstvu JSS.
14. Saziv III. Sokolskog Sabora.
15. Izbor starešinstva JSS.
16. Eventualija.
U noči i 26. marta: Odlazak delegata.
Članovi glavne skupštine jesu de* legati župa i članovi starešinstva JSS.
—	Svaka župa šalje za svakih 500 čla* nova. i članica u župi udruženih dru* štava poi jednog delegata. Broj delegata jledne župe nei smo biti veči nego što to dozvoljava razmer doprinosa, upla* čenih Savezu za minuki godinu (čl. 13. Sav. prav.).
Svi predkm župa imadu se predlo* žiti starešinstvu JSS najkasnije 14 da* na pro glavno skupštine, t. j. do 10. m a r t ai 1929, inače če sc o njima raspravljati samo onda, alko im ekup* ština prizna hitnost.
Svi delegati moraju imati legiti* macijo potvrdene od župskog stare* šinstva, a sobom neka ponesu sviečane odore da mogu prisustvovati otvorei* nju Sokoilskog doma.
Zupe imadu da prijave delegate do 14. marta 1929 starešinstvu JSS i starešinstvu sokolske župe »Rijeka« na Sušaku, da im se spremi konačište. Do ovog dana moraju se delegati ja* viti i za zajednički ručak, a ta prijava če vezati dotičnu župu za napleta r;ič,ka iako dotični dekgat, koji se zanj prijavio, nečo istome prisuatvovati. Cena ručku za osobu bez pica 30 Din
Bratski Vas pozdravljamo! Zdravo!
I jubljana, 15. februara 1929.
Starešinstvo Jugoslovenskog Sokolskog Saveza.
E. Gangl,
starosta.
Dr. Riko Fmc,
tajnik.
Kje je tisti igralec, ki bi znal po* dati vse te lastnosti z ono prostoduš* nostjo, le njemu prirojeno? Lačen in žejen je pa ob vsaki priliki, menda zaradi prestanih naporov.
Večkrat sem kolebal v negotovo* sti, ali ne bi kazalo izpremeniti te osebnosti z našim Pavlihom. Toda pri* šel sem do zaključka, da naš Pavliha z daleka ne prelkašai Gašperoka, razen v svoji neumnosti in nerodnosti. In prekrstiti Gašperčka kar tako eno* stavno v ime Pavlihe bi bila krivica, storjena enemu in drugemu. Zakaj njihova' značaja se ne izpopolnjujeta, kvečjemu razdružujeta. Obe njuni fi* guri na odru bi pa prav gotovo pred* stavljali prizor za bogove.
Na tem polju čaka še našo lut* kovno literaturo hvaležnega dela.
Zaradi prekom,plioiranosti mani* pulacije z nitmi (Gašperček i ih nima nič manj kot 9) bi priporočal vodjem odrov, da si zbero onega članai, ki naj bi vodil Gašperčka, drugega zopet z.a rccitacijo. Oba pa morata biti povsem orijentirana o poteku igre. Kdor re* citira Gašperčkovo vlo'go, mora na vsak način imeti višji glas. Ker je ta vloga najbolj važna in skoz in sikoz zanimiva, sem se namenil do daljše razlage.
Ni še s tem rečeno, da je treba zanemarjati druge vloge. Ce hočemo računati na uspeh, moramo pri poda* janju raznih značajev paziti na vsa še tako malenkostne vloge.. Dobri
IZ PROSVETNOG ODBORA JSS
SEDNICA ZBORA ŽUPSKIH PRO* SVETARA I SOKOLSKIH NOVI* NARA.
Prilikom ovogodišnje glavne skup* štinc JSS na Sušaku održače se u su* botu 23. marta u 14 sati u gradanskoj školi udružena sodnica zbora župskih prosvetara i sokolskih novinara. Upo* zoravamo braču župske prosvetar.e i novinare na tu sednicu i molimo, da učestvuju u punom broju. Dnevni red sodnice biče sledeči:
1. Izveštaj predsednika saveznog
PO.
2. Izveštaj predsednika župskih prosvetnih odbora o stanju prosvetnog rada u njihovim župama. (Te izveštaje moraju pre svega dati one župe, koje nisu bile zastupljeno u Saveznoj pro* svttnoj školi, to su župe: Beograd, Ce* tinje, Kragujevac, Niš, Novi Sad, No* vo mesto, Split, Šibenik, Tuzla i Ve* liki BeSkerek.)
3. Razgovor o Saveznoj prosvet* noj školi.. (Ponesite brošure sobom!)
4. Razgovor o jubilejnem aima* nahu.
5. Predloži za sokolski prosvetni rad u buduče.
igralci, ki imajo z recitacijo že rutino in so glasovno izvežbani, recitirajo z lahkoto več vlog. Seveda je treba pa* žiti, da vloge niso zaporedne, ker je izključeno, da bi mogel en sam igra* lec voditi naenkrat 2 lutki in obenem govoriti. Posamcizne vloge se razdelijo med igralci, da se vadijo toliko časa v recitiranju, gibanju raznih niti in premikanju lutk, dokler ni vloga po* dana v vseh njenih potankostih. Pa* žiti je treba obenem na pravilno *z* govorjavo in na vsako kretnjo lutke, ki ji je treba dati s pravilno gestiku* lacijo rolk pravo življenje. Najbolje bo, ako igralec že s početka poprime po mehanizmu lutke in vzpostavi tako vez, duše s telesom
Vsekakor j,,' priporočljivo, da je delo za odrom razdeljeno tako, da bo vsak sodelujoči opravljal svoj že v naprej določeni posel. Ta imej na skrbi 'kulise, oni zopet elektriko in druge pritikline itd. Pred vsakokrat* nim dvigom zastora se je treba abso* lutno uveriti, je li vse do pičica v redu. Pod nobeno pretvezo pa ni dovoljeno med pavzo, še manj pa med igranjem kazati rok glcdalcem. Zbogom iluzija!
Med pavzami je neogibno potre* ben salonski orkester kakih 4—6 mož. Časih se. potrebuje orkester med iz* vajanjem igre. Zato bo najbolje, ako ga namestimo za odrom.
Poslovnik.
Zaradi lepšega pregleda hočem tu podati poglavitne členei poslovnika
U Čehoslovačkoj republici prosla* viče ove godine na svečan način 1000 godišnjicu smrti kneza Vaclava. Tu proslavu hteli su neki iskoristiti u po* iitičko*propagandističke svrhe. Čeho* slovačka javnost se tome uprla, jer to neka bi bila svečanost čitavog naroda, a ne samo jedne političke stranke. Zato su u Pragu osnovali svenarodni odbor za proslavu 1000 godišnjice smrti kneza Vaclava, u kujem su svi najodličniji vode naroda, medu njima i primator Praga brat dr. Baxa i se* stra Renata Tyrševa. Predsednik ovog odbora je .predsednik Narodnog sa« vieta A. Prokupek, U odboru još su Sokoli brača dr. Hodža, Malypeter, dr. Hajn, Hlavaček,, dr. Prciss i guver* ner Pospišil. Ovaj odboir nema ništa zajedničkog s partijskim priredbama, koje če se vršiti u proslavu sv. Vac« lava.
Da če vam biti jasno stanovište bratskog čehoslovaSkog Sokolstva spram ovih proslava, navodimo pono-vo zaključke odbora ČOS od 8. decem* bra 1928, koji glase:
1. Ne možemo učestvovati ni jed* noj priredbi, k o ju prireduje čehoslo* vačka pučka stranka ili nj.en privesak Orlovi.
2. Ne možemo dopustiti, da sc iskoriščuje. proslava 1000 godišnjice smrti kneza Vaclava u stranačko*po* litičke ili netrpeljivo*verske svrhe.
3. Moramo raditi na tome, da če •zvršavati Svenarodni odbor svoje za* daoe, koje je prettzeo., t. j. da stoji na čelu svenarodnih i sv.cdržav.nih pro* slava, da j.e nepartajičan i da če uklo* niti iz programa sve, što bi imalo 'ver* ski ili političko*stranaeki značaj. Ne* ka se nas kod toga dobro razume: pri* znajemo po.tpuno pravo sviju vernika, da proslave sv. Vaclava na svoj način, kako god žele.
4. Kao uvek, hoče i sada Sokol* stvo učestvovati evetO'vaclavskim sve* narodnim proslavama te hoče i aktiv* no saradivati. Političko*stranačkim pr!* redbama pa ne može prisustvovati.
6. Izveštaj saveznog novinara i razgovor o sokolskom novinarstvu I štampi.
7. Slučajnosti.
Pojedini; bratske župe, odnosno njihove PO pozivljemo, da pošalju eventuelne predloge starešinstvu JSS najkašnje do 15. marta t. g. Izveštaji župskih PO neka budu po mogučnosti što krači, sadržavaju neka samo naj* bitnije stvari i moraju biti pisani.
Ovaj poziv u Sokolskom Glasniku važi umtisto svakog drugog pismeno g obaveštenja. Zdravo!
Prosvetni odbor JSS.
Sestra Renata Tyrševa i proslava sv. Vaclava u Pragu.
Ljubljanski dnevnik »Slovence« objavio je 8. februara t. g, netačan iz* veštaj o saradnji sestre Renate T-yr* ševe ko.d proslava 1000 godišnjice sv. Vaclava u čehd.slovačkaj republici. Prikrojio je izveštaj tako, kao da bi i sestra Renata Tyršuva, kčerlka Fligne* rova i udova po dr. Tyršu, osnivaču Sokolstva, saradivala kod sleta Orlova u Pragu, odnosno da j. u dotičnom odboru. Stvar je drukčija zato ju za sokolsku javnost objašnjujemo.
lutkovega gledališSa. Sokolsikega dru* štva Ljubljana I., ki so prav zanimivi v pogledu širjenja te. ustanove med sokolska društva in spoznanja njenega ustroj stva:.
Čl. 2. Odsekov namen je širiti to za društvo novo panogo prosvete med mladino s tem, da prireja pri lastnem društvu lutkove predstave plemeni* teiga značaja v svrho izpopolnitve in opjemenitv.e vzgoje telovadeče mla* dine, da širi v prvi vrsti zanimanje do lutkove literature tudi z gostovanji na deželi, v drugi vrsti pa pomore last* nemu društvu k večjemu gmotnemu uspehu.
Čl. 4. Članstvo. Sodelujoč član lutkovega gledališča postane lahko vsak član kakega sokolskega društva, ki ima veselju in vztrajnost do sode* lovanja in udejstvovanja pii lutko* vem odru bodisi kot igralec, ^funkcijo* nar in svetovalec. Poleg splošnih član* sikih pravic, izvirajočih iz. sokolskih pravil sploh, izvršuje vsak član od* seka svojo glasovalno pravico pri vo* litvi odsekovega odbora ter ima pri njegovih sejah posvetovalno pravico. Obiskovanje vsakokratnih izkušenj lutkovega odra: smatraj vsak član kot svojo prvo dolžnost in ravnaj se brez* pogojno po navodilih vodje lutkovega odra.
Čl. 5. Uprava. Odsek upravljajo: odsekov odbor in tehnično vodstvo. Predsednika imenuje glavni odbor.
Naši Sokoli u Madžarsko].
Pod tim naslovom je objavio ljub* ljanski dnevnik »Jutro« u broju od 26. februara. t. g. dopis Sokolskog dru* štva Ljubljana I (Tabor),, koji je na ta j način dakle dospio u javnost u isto vreme, kao što ga je primilo sta* rešinstvo JSS službenim putem u re* šenje. Ko god je prouzročio, da je do* šla stvar u javnost ,pre, nego je bila rešena na nadležnom mestu, skrivio je, ako je Soko, organizacijski prestupak, kakav je bio do sada u disciplinova* nim našim redovima nvpoznat.
Buduči su takvi pncstupci u po* slednjoj godini učestali i zauzeli ko* rtačno ovakve forme, bilo je starešin* stvo JSS prisiljeno, da sc posluži u odbranu svog ugleda, zaključka sed* mce odbora JSS od 12. decembra 1926. u Ljubljani, a koji glasi:
»I. Pripadnicama JSS zabranjuje se javna kritika delovanja JSS, odnosa no pojedinih funkcijonara tako dugo, dok kritičar nema posvema ta enih i poiuzdamh podataka o svojim tvrds njama i dok se odnosno pitanje nije pre definitivno rešilo ili bar pokušalo rešiti pred kompetentnim sokolskim forumom.
2.	Ako .sokolski list unatoo ovome zaključku doneise nekontrolirani! kri* tiku, koja ne bazira na stvarnim raz« fazima, to če se na zahtev JSS, od* nosno na zahtev tangiranih sokolskih funkcijonara, spram urednika lista ili pisca disciplinarnio postopati. Isto vredi u još večoj' meri za pisc® u polis, tičkim liistovima, ako se ustanovi nji*, hov identitet.«
Iistrazi, koj^u je uveduna na teme*
1 ju ovog zaključka odnosno propisa, moguče če uspeti .pronaći krivca, S
Odsekov odbor tvorijo: pre.dsed* nik, njegov namestnik, vodja odra., ta j mk, blagajnik, gospodar in arhivar, scenograf, dramaturg,, novinar, redi* telj ter dva namestnika odbornikov.
Čl. 6. Tehnično vodstvo. Strokov* no in tehnično delovanje leži v rokah vodje lutkovega odra, ki ga voli odsei* kov odbor. Vodja sme določiti v teh* nično vodstvo 2 ali več članov, spo* sobnih igralcev, da ga podprejo P° svoj;em najboljšem znanju in vestno« sti. V tehnično vodstvo spadajio: sce» nograf, gospodar, arhivar in drama* turg. Tehnično vodstvo presoja po» trebe odseka iz strokovnega stališča, sestavlja delovni program, vzpored& predstav, določa vsakokratnega reži* serja in inspicijenta ter stavlja P° svojem vodji primerne predloge odse* kovemu odboru, v nujnih slučajih sme sam vse potrebno odrediti, da se pre» preči zastoj, kar pa. poroča odseko* vemu odboru v svrho .naknadne odo* britve.
Čl. 7. Dolžnosti odbornikov.
č) Gospodar in arhivar vodi in oskrbuje odsekov inventar, V to svr* ho si sestavi točen pregled vsega in* ventarja, preskrbujci cenikc, sezname iger in	itd. Odsekov inventar
(oder, kulise, omare, lutke itd.) mora biti vedno v najlepšem redu. Pred vsako predstavo in po njej ali po iz« kiušnji mora absolutno vse pospraviti na svoje prvotno mesto. Skrbi za ved*
tim objavljivanjem dopisa jc došlo do nepotiebnog uzrujanja a sokolskoj i ostaloj javnosti, što bi bilo la k o iz* ostali), da' sc jc dopisnik informira.') na nadležnem mestu, što je u Ljub* ljani svaki trenutak moguče, ako več nije mogao sačekati službenog rešenja te stvari.
Da prikažemo sokolskoj javnosti pravo stanje stvari i u svttlu istine, donosim«' is p ra v ak starešinstva JSS, koji je bio objavljen i u »Jutru«.
Izjava Sokolskog društva 1. u Ljubljani je gradona na potpuno kri. voj osnovi. Naše olimpijce nije po* zvala na utakmice u Budimpeštu mad* žarska telovežbačka federacija, kako jc nepravilno izvestio dopisnik u »Ju* tru« od 22. februara, jer te utakmice po našem znanju u Budimpešti uopšte nećc ni biti. I na utakmice, 'kojih ne* ma, nije moglo dobit? starešinstvo JSS zvaničan poziv od nikoga, dakle ni od spomenute federacije, zato (pak nije moglo dati ni svoje odobrenje, a ni zabranu za učestvovanje.
Na. telovežbačkoj utakmici u Am= sterdamu godinc 1928. nastu-pila je u/. vrstn JSS i ČOS i madžarska vrsta, ko j a je postigla predposkdnjo (10) mesto. Tamo su se madžarski takmi* čari upoznali i s našom bračom, što je razumljivo samo po sebi. Videli su brata Štuklja i brata Primožiča, čija savršena izvedba vežbi ih je zadi'vila. Jedan od tih madžarskih takmičara je član gimnastičkog kluba (društva) u Budimpešti, knji kani 3. marta prirc* diti svoju telovežbačku akademiju, kao što ih prireduju naša društva (Akademija nije utakmica!). 1 brat Štukelj je dobio od toga kluba ljuba* zan poziv, da dođe na tu akade* miju u Budimpcštu, gde neka bi na« stupio, da pokaže i Madžarima u nji* hovom glavnom gradu i u krugu svo* jih poznatih iz Amsterdama, što zna. Poziv bio je sasvim privatnog značaja,
a.	unatoč tome nije se hfceo brat Štu« kelj sam odlučiti, wč jo poslao poziv tchničkom odboru JSS, da on odluči.
Pa i tchnički odbor JSS nije od« lučio sam, več je stvar pradložio u konačno rešenje starešinstvu JSS, koje je o n jo j raspravljalo u svojoj 42. sed* nici 28. januara 1929. Na predlog i mo= tivaciju jednog od članova starešin* stva JSS stvoren jo zaključak: »Budućt jo poziv potpuiioma privatnog znača* ja, nemarno uzroka, da ne bi dopustili bratu Štuklju i bratu Primožiču, koji bi sc mu priključit), nastup na toj aka* demiji. Nastup ima sasvim privatan značaj. Nisu daklo spomenuta braća nikakvi izaslanici Saveza il.i društva, več se samo privatno odazivlju pozi* vu, ktoji su isto tako samo privatno i primili.« — O tom zaključku je brat savezni načelnik obavestio brata Štuk* Ija u listu od 11. februara 1929. Sva predmetna korespondenca je u ruka* ma brata Štuklja, koji se na temelju toga zaključka odlučio, da se s bra* tom Primožičem odazovie pozivu — niko od njih pod tajnim plaštem (kak; vog -sportskog društva, od kojih pa nijedan neče naneti nečasti sokol* skom imenu, o čemu smo svi uvereni.
Nešto slična dogodilo se godine 1924. iza olimpijado u Parizu, kad su našega prvaka, istog brata Štuklja pozvali Finci u svoju domovinu. Onda se nije nitko uzrujavao, več jo sva naša javnost odobravala, da se brat Štukelj odazvao pozivu Finaca.
Ako se Englezi živo zanimaju za sokolski telovežbački sustav i žele svoj šport preustrojiti na temelju pro* učavanja toga sistema, ako Francuzi uvode u svoju vojsku telesno vaspita* njen na osnovu toga sustava, alko su Japanci pozvali braču čehoslovaokc Sokole kao instruktoro za telesno vas* pitanje u svoju domovino, jako sada madžarsko gimnastičko društvo želi videti dvojicu naših najboljih takmi* čara, da se na živom primeru uvere o
savršenosti sokolskog teksnog vaspi* tanja, jo to dovoljno jasan dokaz, da si naš sokolski telovežbački sustav pobedonosno osvaja čitav svet, što nam mora biti samo u ponos i u čast. I narod, koji nam nije prijatelj, mora dobiti poštovanje te — ako hočete — i strah spram nas, kad če videti i spo* znati, gde jo ogromna moč našega zdravlja i naše moralnosti.
1 ako govorimo u sokolskom pro* gramu o našem putu, koji vodi iiz Ju* goslov.enstva u Slovenstvo i odavde u Covečanstvo, vidimo iz gornjih navo* da, da si rado m več utiremo ta j put, pridobivajoči svom imenu i imenu svoje domovine čvrsto pozicijo i pri* znanje po čitavom kulturnom svetu. K0 — osim Sokolstva — može još po* kazivati na takvo uspehe?
Što sc tiče prijema madžarske te* lovežbačko federacije u medunarodni telovežbački savez, moramo utvrditi činjcnicu, da jo ta federacija več prim* ljena u taj savez. Protiv prijema gla* sovala je ČOS i njoj se jo pridružio u bratskoj uzajamnosti JSS,a večina je pohodila: za 14 glasova, protiv dva glasa.
Ako uzmemo u obzir tu činjenicu, javljaju se dva pitanja: ili da ČOS i mi ostanemo u medunarodnom telo* vežbačkom savezu ili pak da istupimo iz njega i time onemogučimo sanUli* vanje Sokolstva na budučim meduna* rodnim utakmicama? Što je bolje za nas i za narod, u čije ime se borimo za pohode: da postanemo osamljeni i od* vojeni ili pak da ustrajemo u borbam;* za pobedu i priznanje sokolsko lidcje po čitavom svetu?
S obzirom na sve ovo, što smo napr-ed rekli, najodlučnije odbijamo svako sumničenje i podvaljivanje, kao da ne bi bili svosni svoje velike odgo* vornosti, koju nosimo u svojoj dubo* k oj svesti spram naroda, Sokolstva i Slovenstva. Žalimo, da sc tom prili* kom bez potrebo pokreče pitanj© po* slednjih utakmica za slovensko prven* stvo g. 1926. u Pragu, kad bi Sokolsko društvo I. u Ljubljani modu svojim vlastitim članovima Iako dobilo svo potrebne informacije.
S time je u dnevnim novinama o tom predmetu naša reč zaključena. Žao nam jo, da moramo govoriti o in* ternoj stvari javno, ali to nije naša krivda. Želimo, da bi bilo s time, (kraj javnoj polemici.
U Ljubljani, 26. februara 1929.
Starešinstvo JSS.
Napomena uredništva:	Uredni*
štvo neče1 dopustiti, da se o tom ili sličnom predmetu razvije polemika ili pišu članci, dokgod disciplinski postu* pak, koji je uveden, ne reši tu stvar. Do tog vremena neče odgovarati ni na event. upite, proteste ili što slično.
IZ UPRAVE
ŽUPE, DRUŠTVA, SESTRE I BRAĆU PRETPLATNIKE MOLIMO, DA NAMIRE ZAOSTALU PRET« PLATU, A ZA TEKUĆU GODINU DA DOZNAČE BAREM DIN 20 UNAPRED NA RAČUN PRETPLA* TE (DIN 50). NAŠ RAČUN KOD POŠT. ŠTED. JE 10.932.
ŽUPA ZADAR-ŠIBENIK
TEHNIČKI RAD ŽUPE ŠIBENSKO« ZADARSKE. (Izveštaj brata načelnika na glavnoj skupštini župe 24. II. 1929.)
U minuloj godini tchniSki rad nije ni izdakika bio onakav, kakav bi tre* baio. da bude, pa .ne tražite krivdu kod T. O., jer je vama svima dobro po* znato, da n našoj župi vlada velika oskudica na p.rodnjaoima. Od to bo» lesti ne samo da boluje matično dru* štvo, a s njime i T. O., nego i ogrom* na večina društava.
Na lanjskom zboru društvenih na* čolnilka, bio se T. O. nekako konsti* tuirao, no iza no dugog vremena počeo jtt jodan član za drugim otpadati, tako da sam na svršetku školske godino ostao potpuno sam, bez ikakve druge pomoči. Odlaskom brata Zimera iz ši* benika, verujte mi, da jo T. O. mnogo izgubio, a ja sam izgubit) sam upravo tksnu ruku. Ovom prilikom nesmom mimoiči, a da s ovog zbora ne' zahva* lim bratu Zimeru na njeigovom upra* vo .s (>k ol sko« p o ž r t v o v n o m i stručnom radu, žoljom da sc ponovno povrati medu nas. Isto tako moram da zahva* lim i bratu Luki Piliču, koji me ovako osamljcnog iako n i ji. stručnjak sva* kom prigodom vrlo susretljivo potpo* maže.
Da se ovoj našoj nestašici na prednjacima ipak (donekle doslkočii, obratio sam se bratskom T. O. JSS, da nas pripomognti jednim bratom saveznim prednjakom, koji oe po dru* štvima održati društvene prednjačke ttičajeve. I zbilja bratski T. O. JSS shvatio jeovu važnu činjcnicu1, pa nam je hvalevredno izišao n susret poslavši nam saveznog prednjaka brata R. Bana, ko j i je več održao prednjačke točajeve u Šibeniku, Kninu i Drnišu.
Žalim što se dulje ne možei da zadrži u našoj župi, pa da tako u svim dru* štvima redom održi tečajeve. T. O. kod ovog započetog rada neče se za* ustaviti, več i dalje nastaviti, naide li i kod ostalih društava na razumeva* nje, jeir ovo jc jedini način, ikojim če* mo tchnički podignuti društva do pra* vc sokolske višine. Zato treba u pr. vom redu shvačanja i razumevanja sa strane starešinstviva pojedinih tdru* štava, jer inače sva nastojanja T. O. če ostati iluzorna. Starešinstva poje* dinih društava treba da su na čistu, da beiz dobrih prednjaika nema i ne može biti govora o opstanku društva. Treba, da so jednom za uv>ek rešimo toga, da sokolska društva budu samo za paradu, ili slično, a da se u istima ne vodi računa o telovežbi. Jedino gajcnjem telovežbe, postajemo i os ta* jemo sokolska društva. Društva, koja uopšte ne gaje telovežbu, ta čo života* riti 1, 2, pa čak negda i 10 godina, a onda čei malo po malo da i ugasnu. Iz povesti českog Sokolstva i to još za života našeg neumrlog učitelja Dr. Miroslava Tyrša, imamo jodnu oinjc* nicu, pred kojom moramo da stanemo i da se zamislimo, a ta je, da jc god. 1867. kod českog Sokolstva ugaslo 57 društava. A zašto? Svojim istraživa* njem. Dr. Miroslav Tyrš je došao do te važne konstatacija, da su ugasla sva ona društva, koja su bila osnova* na u momentu entuziazma ili nn <istuk drugim društvima, ona, koja su bila osnovana za paradu, a poglavito pak ena, koja nisu imala prednjačkih zbo* rova. Takvih žalosnih činjenica imamo i mi u našoj župi, pa su lanjsko go= dino prestala društva. Ist nakon jedne godine života, Nin nakon četiri i Stan* kovei nakon sedam. A zašto? Upravo /ato, što u nijednom od ovih društava nije bilo ni jednog prednjaka ili ba* rem vežbača, Ikoji bi donekle znao, ba*
rem davati inicijativu sokolskog rada. Ista sudbina čeka u što skorijo vreme i društvo Tdjesno inakon 24 godine epstanka i to s istih razloga. Dok su u predratna vremena takva društva mogla bitisati, danas, malo po malo venu, dok Ikao osušena grana sama ne otpadnu.
Rad, kojeg j>ei T. O. u prošlog go* dini, prema zaključcima zbora dru* štvenih načelnika izvršio, kretao so u glavnooaei oko pregleda društava, I. okružnog sleta u Biogradu na moru 1 VIII. župskiog sleta u Drnišu.
Stoječi na stanovištu, da so če* ščim obilaženjem društava, može po* stiči aktivniji tchničlki rad po društvi* ma, počelo se tim radom u I. okrugu meseca maja. Prvo jo pregledano, kao najbliže društvo Vodice i to 17. maja. Ovo društvo pokazujc puno voljo za rad i trudi se iako nema dobrog i is* pitanog prednjaka, da u koliko može udovolji zahtevima TO. 20. maja, pre* gledano je društvo Drniš. Ozbiljno je shvatilo svoj zadatak, osobito radi priprema za slet. Nema žeinslkog član* stva, vežba dobro i kategorijo ®u mu disciplinovane. 10. juna pregledana su društva Betina, Tijesno i Murter. Tis Asno potpuno neaktivno, a opazilo se, da nema mnogo voljo za drugi rad. Ima svega 20 članova. Ne popravi li se u ovoj godini, ГГО čei ga iz svojo evidencije brisati. Betina je takoder tchnički potpuno neaktivno, .ali tu ne* aktivnost pokazujc jedino usled toga što nema svojih prostorija. Da imaju volje za rad, jiajbolji dokaz je taj da su1 več pod krovom sa svojim skromnim domom. Murter je prilično aktivno, i radi ozbiljno, u koliko mu prilike vežbaone dopuštaju, najbolji d'okaz, da je pristupilo natecanju u Biogradu s članstvom i naraštajem.
24.	VI. pregledano je društvo Knin. Jedino društvo, koje sistematski radi (u I. okrugu), a to s toga što ima do* brog prednjaka. Nema mušlkog ni ženskog članstva. Kistanje i Siverič nisu pregledana, a to zato što je Kis stanju bio najavljen pregled, pa je za* tražilo odgodu usled otsutnosti načel« nika. Kasnije nije bio niko više' u1 TO na raspoloženju pa ga so nijei moglo preglodati. Siverič isto nije pregledan, a to zato što nakon odlaska brata Zi* mera nije bilo više' na raspoloženju članova TO i nije imao tik o da ga pregleda.
Od priredaba smo imali I. Okruž* ni slet ;u Biogradu n. moru, 17. juna, skopčan sa lalkoatletskim natecanjem. Od 9 društava, koja pripadaju II. okrugu, pristupila su natecanju (sa članstvom) samo 4 društva i to Bio* grad sa jednim odelom i 3 pojedmea, Filip*Jakov s jednim odelom. Benko* vac 8 pojedinca i Murter 4 pojedinca. Ukuipni broj takmičara 22. — Prooc* nat društava 21%. Brojevi, koji ni naj* manje nei zadovoljavaju, uzme li se u obzir, da se svako društvo moralo talkmiti, a za uvežbanjo članstva u prepisanim disciplinama nije trebalo ni sprava ni velikog tehničkog znanja, a niti sokolskih vežbaonica. Svo :se to moglo uvežbati pod vedrim nebom.* Nikakav izgovor ovdo nije opravdan, več jo jedino opravdano iskreno pri* znanje, kojo jei svako društvo trebalo da učini, a to je slaba volja za rtid. kod natecanja sa naraštajiem pristu* pila su još i društva Prelko sa 1 poje* dinecm i Novigrad sa 4 pojedinca. Izim ova dva još su so takmila Bio* grad sa 3 pojcdinca, Murter sa 4 po* jedinca i Benkovac s 1 pojedincem. Ukupno takmičara naraštajaca 13. Broj takmičara još jo porazniji nego kod članstva. Rezultati kod članstva su sledeči:	1	100%, nad 80% 12, iod
70—80 % 2, ispod 70% 7. Kod narašta* ja: 100_% 1, nad 80% 6 od 70—80% 1, ispod 70% 5. Dok* su rezultati član* stva zadovoljavajuči, kod naraštaja ni najmanje n.t-, zadtuvoljtavaju. Trčanje
no zadostno zalogo vseh neogibno po« trebnih potrebščin, za popravilo po* kvarjenega inventarja in predlaga od* boru nakup novega. V svrho evidence vodi točno inventarno knjigo.
d) Scenografova dolžnost je, da Po nalogu vsakokratnega režiserja, Pripravi potrebno kulise, jih eventu* alno naslika nove in pazi, da je pred dvigom zastora vsei na svojem najlep* SCm uiCttu’ Skrbi, da so lutke pravil* П0 °л меп? ‘,n opremljene.
e) INovinar skrbi za inserate v ča» sopisih. za_ reklamo in oceno. Ako je verziran ramaturj,^ sestavlja novo igre m skrbi za prevoda iger iz tujih jezikov.	----
f) Rediteljeva naloga je, da pazi na red med občinstvom .Do vestnih po* močnikih — rediteljih, ki si ijh sam določi. Z vljudnostjo skrbi za’ popoln mir in disciplino v dvorani. Kontro* lira vstopnice., jih pobira med vsako* kratno pavzo in jih odda po skontra*
ji blagajniku.
je kod naraštaja najgorc bilo, tako da velika večina dobiva nulu. Kao kod članstva takt) i Ikod naraštaja najbolje je društvo Biograd. Na javnoj vežbi jo istupilo: članova 37, članica 8, m. naraštaja 25, ž. naraštajia 15, dece 50 te jedan odjel članova na preči i to iz Biograda. Javna vežba je zadovoljava* juča. — Povorka so sastojala iz: 4 zastave, lt sokolsk'ei glazbe iz Benkov* ca, Članiava u svečanoj odori >39, u griađanskom odelu sa značlkom 48, m. nar. 28, žen. nar. 12 i m. dece 54. Ukupno 205 osoba učestvovalo je u povorci.
18. i 19. augusta održan. je slet sa lalkioatlctskim. inatocanjem u Drnišu. Pripremu i vodstvo ovog sleta bilo je u rukama prednjačkog zbora sokol« skog društva u ■'Drnišu. Natecanju članstva pristupila su od:; 7 društava
I.	okruga samo društvo Drniš i Šibe* nik; i to Drniš sa 1 odelom, a društvo Šibenik-sa 2 pojedinca i pet pojedinki. Ovdc so najviše ispoljila nestašica prednjaka, pa da nam TO bratske so» ■eolsko župe u Splitu nije najspremni« je izišao ususret sa sedmoricom svoje najbolje brače i 2 sestrei takmičenje se: ili ne bi bilo uopšte moglt) održati ili bi sc silno zavuklo. Na ovoj brat* sikoj susretljivosti bratska hvala. Re* zultati takmičenja su sledeči; Odjel Drniš I. mesto sa 274-50 tačaka; poje* dinci.: I. mesto Kulušič Radovan Dr* niš 55‘5 tačke, It. mesto Mudrič Šimo Drniš 53 taSke, III. mesto Zlatoper Pero Šiebnik 44'50 tačke. Kod članica:
I.	Bakašun Dragica 36‘25 tačke, II. Hrkalovič Danica 32 taSke, III. Dun* kič Pina 31'50 tačke, sve tri iz dru« štva Šibeinik. Ovi su rezultati zadovo* ljr.vajirči.
Kod naraštajslkog natecanja na« stupila su društva Drniš, Knin, Odio drniškog Sokola Tepljuh*Biočič i Ši« benik, i to: Šibenik jednim odelom m. 'naraštaja višeg razdela i jednim odjelom m. naraštaja nižeg razdjela i 5 pojedinaca, ž. naraštaja 4 pojedin* ke, muške dece 2 odjela i 2 pojedinca. Društvo Knin jednim odjelom m. na* raštaja vdšeg razdjela, ž. naraštaja 2 pojedinke i 1 odjelom m. dece. Seoski odjel Tepljuh*Biočič: jednim odjelom i jednim pojedincem m. naraštaja ni« žeg razdjela, 2 odjela i 1 pojedinac m. dece. Društvo Dnniš sa 5 pojedinaca m. naraštaja višeg razdjela, žen. na* raštaja 2 pojedinlke, i jednim odjelom m. dece. Ukupni broj takmičara m. naraštaja 17 višeig razdjela, 18 m. na« raštaja nižeg razdjela, ž. naraštaja 8, m. deoe 40, t. j. ulkupno naraštaja i dece 83. — Kod višeg razdjela mu* škog naraštaja I. je odjel društva Ši* benik, sa 226‘5 tačaka ,ili 7377%, II. odjel Knin isa 205-50 tačaka ili 66'29%. Pojedinci: I. Marič Zvonimir, Knin, 41 tačkti iili 82'50%, II. Voj vodič Gju* ro, Knin 41 tačlku ili 82%, III. Antu« nac Ivo Šibenik, 40 tačaka ili 80%. Kod nižeg razdjela, I. mesto dobiva Šibenik. ,sa 194 tačke ili 63'19%, II. odjel Tepljuh*Biočič sa 114*25 tačaka ili 36'97%. Pojedinci: I. Novak Juraj Šibenik 33 tačke ili 82-50%, II. Pek as Stipe i Grubišič Marijan iz Šibenika oba 33 tačke ili 82*50 %, III. Trashiani Dario Šibeinik 32 ta okle ilii 80%. Kod ženskog naraštaja nije bilo odjela. I. je Štrkalj Domina Šibenik 40 tačaka ili 100%, II. Mudronja Vilma Drniš 39 tačaka ili 97-50%, III. Budiša An* da Drniš 77'50 tačaka ili 93'79%. Kod m. dece pobedio jo odjel Knin sa 181 "50 tačke ili 95"50%. Ovi rezultati zadovoljavaju. Jedino ne zadovoljava proccnat društava, koja su pristupila takmičenju.
U povorci je učestvovalo: 21 ko« njanik, 9 zastava, 5 glazba, članova u odori 67 u gradanslkom odelu 239, čla* nica 41, m. naraštaja 92, ž. naraštaja 55, m. dece 37 i 40 vojnika. Pri ovom sle tu izim župti Šibensko*Zadarske su« delovala je i župa splitska i iz župe
Maksim Gorki j:
Pesma o Sokolu.
Jt/ "Samarslkoj Gazeti« objavio je tT° -i ovu pesmu u prozi. Preveo na hrvatski M. Lovrenčcvič g. 1906.
L
t»Visoko u goru dopuzala Belo.« užka i legla tamo u vlažnu oečinu,
smotavši se u uzao, gledajuči u more.
»Visoko na nebu sjalo suncei, a goro su žarom odisale do neba, i va* lovi su udarali divlje o kamenje ...
»A pečinom, u tmini i peneči se, jurio potok u susret moru, šumeči po kamenju.
»Sav u beloj peni, sed i silan, re* zao je goru i padao u more, srdito zavijajuči.
»U jedared u onu pečinu, u kojoj so smotala Beloužka1, pao jo s neba Sokol s razbijenim grudima, s krvlju na perju ...
»S kratkim cilkom padne on na zemlju i mučio so prsima u nemočnom gnjevu o tvrdi kamen...
»Beloužka sc prepane, odplazi brzo. no doskoirai razabere, da če ptica živeti još dva«tri časa ...
»Doplazila bliža ranjenoj ptici i zasiči joj ravno u oči:
— »Sto, umireš?
— »Da, umirem! — odvrati Sokol, uzdahnuv duboko. — Ja sam častno živio!... Poznam ja sreeu!... Hrabro sam se borio!... Vidio sam nebo... 1 i ga nikad tako blizu ne ugledaš!... Eh, ti bjednica!
»Niti, pa što — nebo? — pra« zan prostor.., Cemu da puzem ona* mo. Meni je ovde prelepo... toplo i vlažno!
»Ta'ko_ je Beloužka odvratila slo« bodnoj ptici i nasmijala joj se u duši radi njezinoga buncanja.
»I umovala je ovako: »letio ti ili plazio, kraj ti je poznat: svi če leči u zemlju, svi če postati prahom ...«
»No smeli Sokol u jedared se raz* drami, popostana malo i pečinom svr* i;c očima.
»Kroz sivi kamen prebijala je vo* du i bilo je zadušljivo u tamnoj pe* čini i gnjilo.
»I krikne Sokol s čežnjom i bolju, skup iv sve sile:
—	»O, kad bih se mogao još joda* red da dignem u nebo!... Neprijate* ljai bih prignječio... na ranjene gru* di... zagušio bi se on u mojoj krvi!... Oj, sretne borbe !...
»A Beloužka pomisli: biče da je prijatno živeti u nebu, kad on tako stenje!...
»I ona predloži slobodnoj ptici:
—	A ti se dovuci na kraj pečine i baci se dol je.
»Moguče, da čei te krila podiči; pa češ još malo poživeti u svojem iivlju.«
»I zadrhta Sokol i gordo kri'knuvšl, pode do ponora, povlačeči se po sklizkom kamenju čaporcima.
»I približi se on, razapne krila, uzdahne' iz punih grudiju, sevnu oči* ma i — spusti se dolje.
»I sam, kao kamen, kotrljajuči, se po stenama', padao je brzo, lomeči krila, gubeči perje...
»Val potoka ga je zahvatio i, iz* pravši mu krv, zaodenuo ga penom i ponesao u more.
»A valovi mora s pečalnim šumom udarali su o kamen... I trupla ptice nijei bilo videti u morskoj neizmer* nosti...«
II.
»Ležeči u pečini, Beloužka je du* go razmišljala o smrti ptico i čežnji za nebom.
»I eto zagledala i ona u tu daljimu, što večno obveseljuje oči maštanjem
o	sreči.
—	»A što je 011 vidio, umrli So* kol, u toj pustinji bez. dna i kraja? Zašto takvi, kao on, što je poginuo, smučuju dušu svojom ljubavlju za uzletanjo lk nebu? Što im je tamo jasno? I ja bih sigurno mogla sve to doznati, uzletjev na nebo, makar no za dugo.
»Reče i. — učini. Svinuv se u klupko, digne se u zrak i kao uska vrpca zabljesne na suncu.
»Tko je roden da plazi — ne mo* že leteti!... Zaboravivši na to, onai jo pala na kamen, ali se nije ubila, nego se nasmijala ...
»Dakle u tom sastoji taj čar uzleta na nebo? On je — u padanju!... Smešnih li ptica! Ne poznavajuči zem« ljie, na njoj se kineči, one teže visoko na n bo i traže života u vručoj pusti* nji. Tamo je sama pustoš. Tamo je mnogo svetla, no tamo nema hrane i nema podloge živomu telu. Čemu po* nos? Čemu prikori? Zar za to, da njom čovek prikrije bezumlje svojih
želja i da bi za nje sakrio svoju ne* sposobnost za rad života? Smešnih li ptica!... No mene neče sad više ob* seniti njihove reči! I sama znadem sve! Ja sam videla nebo... Uzletelai sam na nebo, izmerila sam ga, upo« znala sam padanje, ali se nišam ubila i tim jače sad verujem u sebe. Neka oni, koji nei mogu zemlje da ljube, ži» vu u obseni. Ja poznam istinu. I nji« hovim poziva,njima neču više da ve* rujem. Stvorenje zemljino — na zem« Iji ču da živem.
I	ona se savija u klupko na >ka» menu, ponosna sama sobom.
Sjajilo se more sve u žarkom svet« lu i strašno su valovi udarali o obalu.
U njihovom lavljem riku grmela je pesma o ponosnoj ptici, tresle su se pečino od njihovih udaraca. notre« «valo so nebo od strašnei pesme:
Bezumlju smelih pevamo mi slavu! Bezumlje smelih, eto ^mudrosti života!
O	smeli Sokole! U boju s neprl« jateljima izkrvario si... Ali doči če vreme i kapi j ct tvoje žarke krvi za« sjače kao iskre u mraku života i mnogo če smelih srdaca zapalit bezu« mnom žieljom za slobodom, za svet« lom!
Umro^ si, istina!... A u pesmi smelih i jakih duhom bičeš ti vazda živim primerom, ponosnim pozivom k slobodi, k svetlu!
»Bezumlju smelih pevamo pe« smu!...«
Banja Lulke društvo Drvar. Na javno j vežbi nastupilo jo: m. članstva 65, ž. članstva 10, m. naraštaja 84. ž. nar. 18, m. dccc 107, ž. dece 16. — 1 odjcl, muškog članstva društva Split, 1 odjel m. nar. Drniš*S,ibenik i 40 vojnika. Izvedba celokupne javne vežbe je za* dovoljavajuča.
Izim ova dva sle ta imali smo u župi prema poslatim podacima 2 javna nastupa u Drnišu li Biogradu, 17 tcilov. alkademija, 10 izleta peško, pri kojima je prevaljeno ukupno 60 km to dva zabavna izleta.
Statistiku o tehničkom radu ve* čina društava slabo ša-lje, a velika ve* čina nema ni pojma kako se lispunja* vaju, ipa pišu nckakve brojevci, Ikoj,i ne odgovaraju. Spomenuti ču ona dru* štva, koja redovno svakog meseca ša* lju, a ta su: Biograd, Kistanjc, Knin, Preko i Šibenik. Uopšte ne šalju: Ben* kovač, Betina, Filip*Jakov. O Filip* Jakovu moram da spomcincm, da od njega čalk ni odgovore na okrožnice ili dopise ne primarno, kao da ga uop* šte nema, a ipak znamo da to dru* štvoi radi i čak je istupilo na natecanje sa jedrnim odjelom članstva u Biogra* dn. iPrema podacima, koje imamo pri ruci, no neznam dali su tačni, u na* šoj župi ima upisain.ih članova 1522, članica 175. 'Od tih je vežbača 230 i 30 vežbačica, o procentima 15'1% kod članstva i 17% kod članica. Ovo ni
najmanje ne zadovoljava i uver-m sam, da ima barem 30% celokupnog članstva, koje po našim pravilima mo* ra da vežba. Zato su pozvani u iprvo-m redu prednjački zborovi, da u svojim društvima naprave ieviziju članstva, pa da od svojih upravnih odbora za* traže, da se prema onom članstvu, ko* jo 'nije navršilo 26. godinu postupa po pravilima, t. j. da ih prisilo na poha* danjo telovežbu, inaee da im nema mesta u našim redovima, jer naše je geslo: »ne koliko nas ima, nego ka* k vi smo«.
Dalje u eeloj župi ima muš. na* raštaja 255, žen. 120, m. d. 280, žen. dece 160. Brojku, koje kod naraštaja
i	dece ne zadovoljavaju, i iz ikojih se jasno vidi da so mala briga vodi o na* šem podmladiku. Ovdo treba sva dru* štva ko jedno da po rade, da se ovc naše brojke potrostruče, jer kakav če* mo odgojiti podmladak, talkva eemo i društva, kroz par godina imati.
Kao novost u našoj župi imali smo i jedno medudruštveno nateicanje kod naraštaja i to kod društva Šibe« nik. Natecanje se vršilo na spravama
i	u lakoatletiei.
Molim vas draga braćo 1 sestre, da ovo moje reči uvaži.te r da ne osta* nu kao i do sada glas vapijučega u pustinji, jer kao celina nešto znači* mo, dok, kao pojedine! ništa. — Žu-pski načelnik Mr. ph. Lj. Montana.
ŽUPA TUZLA
II. ŽUPSKI PREDNJAČKI TEČAJ.
II.	-župski 14 -dnevni prednjački tečaj održan je od 13. do 27. jajnuara
o.	g. u Kreki. Od prijavljenih 18 došlo
Tečaj jo trajao 14 dana, sa 9 sati dnevne -nastave. Ukupno 123 sata na* stave. Pojedini predmeti:	Redovno
vežbe 14 sati, sustav opčenito i vežbe na spravama 13 sati, proste vežbe teorija 14 sati, praktično 13 sati; zdravstvena predavanja 7 sati; i d e o*
je na tečaj samo 14; iz Kreke same dolazilo je još 5 brade delomično i to popodn-e, kada su bili slobodni od po* sla. Dakle ukupni broj posotioca te* čaija bio jei 19.
Pojedina društva su poslala: Brč* ko 1, Doboj 1, Kreka 6, Lukavae 1, B. Šamae 1, Tešanj 1, Tcslič 1, Uglje* vik 1, Zvornik 1 i 1 sestru. Po zani* manju je bilo: 3 bravara, 3 olektriča* ra, 1 s tolar, 1 tokar, 1 limar, 3 trgov* ca, 2 đaka, 1 krojačica.
Tečaj je -otvorio starešina) župo br. Jovan Petrovič u nedelju, 13. I., u prisutnosti sviju nastavnika i neko* liko članova starešinstva župe i čla* nova odbora domačeg društva Kreke, ispred kojeg je prisutne pozdravio starešina br. V. Vukanovič.
logija i istorija 12 sati; laka atletika i tumačenje reda na'tecanja 7 sati; or* gani.zacija 8 sati; tehnička statistika 5 sati, uredaj sprava i ivežbališta 2 sata, praktično vodenje vrsti i meto* dika 13 sati, prosto vežbe za slct u Beogradu 14 sati.
Nastavnici: :ing. M. Kvapil, ing. V. Kovačevič, Vojo Bogičevič, D. Ar* n-autovič i O. Tufekčič.
Prilikom tečaja priredene su eks* kurzije u drž. solaru i rudnik.
Na svršetku tečaja održani su ispiti i razdelena uveremja o pohada* nju i uspehu tokom tečaja. Vladanje vrlo dobro; uspeh: 4 vrlo dobar, 7 do* bar, 3 dovoljan.
U julu t. g. odlučioi je T. O. Z. prirediti III. tečaj'.	M.	K.
GODIŠNJE DRUŠTVENE SKUP* ŠTINE.
1. Sokolsko društvo u Graoanici.
Skupština održana 13. I. o. g. Iz izve* štaja pojedinih odbornika vidi se, da je rad 'bio tokom godine veoma živ
i	bez trzavica. Društvo ima 141 čla* na. Smešteno je u veoma pogodne pro* štorije. Održalo je lep broj raznih priredaba. Društvena blagajna imala je prihoda Din 56.240'51, a rashoda Din 55.311-51. Gotovina u blagajni 929. — Odi Žano ju 12 predavanja i 17 kratkih govora pred vrstom. O novi odbor izabrana su braća:	Starešina
Kamenko Milisavljevič, zam. stareš. Savo Blagojevič, tajnik i načelnik Konstantin Tisov, blagajnik i matičar Velimir Obrenovič, oruclar i kučedo* mačin Ljubo Hinič, načelnica i knjiž* ničar Milena Milisavljevič, preds. pro* svetnog odbora Dordo Lukič, članovi nadzomog odbora: Janko Jerman i Martin Macan. Odbornici: Dr. Rihard Stefanovič, Ilugo Oršanie, Stjepan Su* lik, Rado Stojanovič i Ibrahim Ustav* dič. Naročito se mora istaknuti paž* n j a, koju su pojedini odbornici posve* tili izradi izveštaja priloženih zapis* niku.
2. Sokolsko društvo u Bos. Šam* cu. Skupština održana 13. I. 1929. Iz veoma kratkog izveštaja sa skupštine teško je obuhvatiti celokupan godi* šnji rad. Broj članova je 137, od toga vežbača članova 16, članica 22 i 15 muškog naraštaja. — Društvo je po* diglo pre godinu dana temelje doma, čiji fond iznaša Din 87.377. Prosvetni odbor nije radio ništa. IU izveštaju nije naznačeno, koliko je bilo priho* da i rashoda, nego dobitak, «koji izna* ša Din 644\50.
U novi odbor izabrana su brača: starešina dr. Obrad Mastilovič, zam. star. Zivan Malič, tajnik Esad Alibe* govič, blagajnik Toša Vujanie, načel* nik Milan Markovič, načelnica sestra Mica Kladar, matičar i knjižničar se* stra Mara Tilj-ak, preds .prosv. odbo* ra Dorde Radančevič; odbornici Ha* fiz Vajzovič, Milan Jankovič, Saja Dokie, Lepa Stavrič, Ostoje Stoj-a-no* vič i Ašim Avdič; revizori: Tomo Ta* sovac, Isidor Fridrih.
3. Sokolsko društvo u Zvorniku. Skupština održana 19. I. 1929. Iz poje* dinačkih iserpnih odbo-rničkih izvešta* ja vidi se pravilan i sistematski rad. Računska godina, koja je nepravilno zaključena sa 19. I. 1929. pokazuje Din 22.125' 16 prihoda i Din 17.995'15 rashoda. Gotovina 4.130'01 Din. — Društvo ima 139 članova.
Prosvetni rad uslcd čestih prome* na predsednika (4) nije bio velik. Odr* Žana su 4 predavanja i 15 kratkih go* vora. Društvo ima i svoj socijalni od* sek, koji je održao 3 predavanja i vr* ši uloge na štednju za sletove. Goto* vina fonda za gradnju doma iznosi Din 41.235"—. U novi odbor izabrana su brača: Starešina Drago Popovič, za* menik star. Drago Vidakovič, tajnik
i	blagajnik Vukica Jeličeva, preds. prosv. odb. sestra Mara Miloševič, na* čelnik Vojo 'Popovič, načelnica Sofija Kljajičeva, matičar i preds. zdravstv. odseka dr. Ivan Efanov, preds. soci* jalnog odseka Jeremija Šestovič, eko* nom Vaso Kovačevič; članovi odbora: Jefto Blagojevič i Bego Ajanovič. — Odbor za gradnju doma isti samo po* punjcn sa br. Stankom Konjarom. Re* vizori: Nedeljko Zarič, Lenka Jevtič
i	Stanko Kovačič.
4. Sokolska društvo u Zavidoviču. Skupština održana 25. I. 1929. H krat*
kog skupštinskog izveštaja vidi se, da je rad u prošloj godini zapinj.ao. Dru* štvo ima 85 članova, od toga članova vežbača 16. članica 6, mušk. nar. 9, žen. nar. 5. Predavanja održano 5. Prihodi su iznosih Din 59KV75, a ras* hodi 7108-50, prema torne Din 1197'75 gubitka. — U novi odbor izabrani su brača: Starešina Mijo Petrunič, zain. star, Dujko Gavrič, blagajnik Joso Peričkovič, tajnik Uroš Stanišič; od* borniei: Krsto Kreco, Pavle Okopni, Joso Skramočanin, Sulejman Ajano* vič, Karlo Manas, Dorde Joličič, Mir* ko Krstanovič, Pavao Kozomara, Leon Baris, načelnik Dorde, Jeličič, načelni* ca sestra Karla Manas; revizori Krsto Kreeo i Mirko Krstanovič.
5. Sokolsko društvo u Lukavcu. Skupština održana 27. I. 1929. Društvo breji 55 redovnih članova, od toga 57 vežbačeg članstva sa naraštajem i de* com. Ukupni prihodi bili su Din 68.889"64, a rašhodi Din 32.724'95. Go* tovina Din 36.164*69. — dehnički rad je bio oelu godinu intenzivan. lzveštaj
0 radu Prosv. odbora nije podnešen, jer j o toga dana zaključkom društve* nog suda i potvrdom br. JSS. br. Papič Stjepan preds. Prosv. odbora prestao biti predsednikom toga odbora. —
U novi odbor birani su brača: Starešina Ivo Mervar, zam. star. Ivan Peša, načelnik Osman Tufekdžič, preds. Prosv. odbora Stjepan Papič; odbornici: Duro Babič, Drago Radelj* kovič, Vaclav Polanski; revizori: Dra* gutin Krsck i Jovo Despotovič.
6. Sokolsko društvo u Bijelini. Skupština održana 19. I. 1929. Društvo broji 135 članova, od toga je vežbačeg članstva: članova 25, članica 10, muš. nar. 46, žen. nar. 25, muš. dece 22, žen. dece 34. — Društvo je održalo lep broj priredaba. Prihodi su bili Din 31.626’92, a rashodi Din 31.406-92. Gotovina Din 221. Fond za gradnju doma iznosi 71.940 Din, osim matcrijala. Rad pro* svetnog odbona' bio je slab. Društvo je organizovalo jedino 7 predavanja, ko* ja su držali dva prof. univerziteita.
U novi odbor izabrani su brača: Starešina dr. Aco Bogdanovič, zame* nik star. Izcdbeg Salihbcgovič, pred. prosv. odbora dr. Vlado Caldarcvič, načelnik Josip Novak, načelnica Dana Mihajlovič, tajnik Ljubomir Pantič, matičar StcvO' Rogič, blagajnik Josip Holzleitncr, preds. lekar. ode. dr. Vo* j.islav Popovič, ■ o,rudar Branko Lončar; odbornici Ili ja Pantič, Hi ja Lončar, Simo Simič; revizori Nikola Krečič. Dušan Vasiljevič, Dušan Popovac i Pavle Katanič.
(Nastaviče se.J
ŽUPA MARIBOR
ZBOR DRUŠTVENIH NAČELNIKA MARIBORSKE SOKOLSKE ŽUPE.
Zbor društvenih načelnika održan je 17. ftbruara o. g. u pisarni župe u Mariboru. Sednica je održavana pred glavnu skupštinu župe. Uprkos . sao* bračajnih neprilika sednica je bila pri* lično dobi o posečena. Iznosi mo naj* važnije iz podnesenih izveštaja i do* netili zaiključaka. Odobrene su vežbe za župske utakmice u 1929. god., iste su vežbe več oštampane i razaslane. U prošloj 1928. god. utakmice su po* kazale lepe li povoljne rezultate, 'ali se je pokazalo, da su zahtevi, postav* ljeni ženskom naraštaju bili preniski. U 1929. god. moraju takmičiti sva u župi učl'a'njena društva sa župskim .vežbama odrudenim za utakmice. Osim toga, moraju se u meduvremenu od 1. VI. do 15. X., odigrati utakmice u igri »ispodbijanja« loptc, koja Jt obavezna za člamove i za muški n ar a* štaj od 15. godine pa na više. Kao mesto, u ikojem ec se odigravati utak* mice predviden je Ptuj odnosno Ma* ribor; društva, koja nisu bila zastup* ljena na sednici, imala su o torne iz* vršiti pismeno glasovanje do glavne skupštine župe. Utakmice članova održae:.! se 29. VI. o. g. Naraštaj če se takmiti 9. VI. u Varaždinu, gde če se održati i slct naraštaja župe. Zup* skl če slet u 1929. god. izostati, a zato sc moraju održati okrožni slctovi, kao priprava za beogradski svesokolski slet; tako se predvida okružni slet 16. IV. u Črni.
Statistika od 31. XII. pokazuje, da mariborska' sokolska župa ima:	440
vežbača, 217 vežbačica, 313 muškog i 219 ženskog naraštaja, te 574 muške
1 616 ženske dece, što čini ukupno 2379 pripadnika vežbača. Zbor dru* štvenih načelnika odobrio je takoder
i	predlog za izbor naeelništva, koji če biti predložen glavnoj skupštini župe na potvrdu.
Posle izveštaja o vežbama za sta* rije vežbače, koje če' se u najkračem noku društvima razaslati, načelnik žu* pe br. Mačus zaključm je sednicu.
*
PROSVETNO DELO V MSŽ 1. 1928.
(Poročilo župnega PO na župni glavni skupščini.)
Ko podajam poročilo o sokolsiki prosveti na teritoriju MSŽ in o prosv. delu v 1. 1928., morem in moram letos prvič ugotoviti, da sem za svoje po* ročilo mogel črpati podatke iz poro* čil vseh 33, v naši župi včlanjenih sok. društev. Moje poročilo je torej, sicer ne čisto popolno, vendar kolikor to*
liko popolno. Našli smo pota in mere, da so- se' društva v minulem poslov* nem letu vsaj enkrat oglasila tic-r po* slala obvestila o delu, opravljenem v njih. V tem oziru j,e najboljše koro* ško, okrožje, ki je doseglo v pošiljanju mesečnih poročil 81%; slabšo je mari* borsko okrožje z- 69% ter mursko z 59%, a najslabše je dravsko okrožje s 53%.
Društvom, ki so vestno vršila svo* jo, dolžnost, naj služijo to ugotovitve v zadoščenje, onim pa, ki so zakrivila slabi', v vzpodbudo in bodrilo, da bi se popravila, talko da se bo mogla iz* vršiti na koncu tekočega poslovnega leta med društvi tekma v pravočasno* sti poročanja, ki je bila nameravana že letos, ki pa se je razbila na zapre* kah tehnične prirode.
Ako pregledamo najprej organiza* cijo prosv. dela v sok. društvih naše župe, tedaj vidimo, da obstojijo PO v 18 društvih, kar jo na vsak način premalo. Med društvi, ki niso izkaza* la tPO, nahajam tudi nekoliko močnej* ših in večjih. Dramatske odseke ima 14 društev, posebne 'zabavne odseke 9 društev. Kulturno delo, ki se je opra* vilo v 1. 1928., je vsekakor velikansko: bilo je 80 (T 56)1 sokolskih in 52 (+ 27) drugih predavanj, torej skupaj 132 predavanj; nagovorov članom 321 (T119), članicam 251 (+71), narašča* ju 342 (+ 67) in deci 518 (+ 265), to* rej skupaj 1432 nagovorov; društvenih večerov 59	(+ 44), razgovorov 85
(+ 64); dramatskih prireditev 83 (+47); izletov 84 (+ 57); koncertov
12	(+3); zabav 69 (+45); kino*pred* stav 10 (—7); igranki 5 '(+ 5); plesov 33 (+13); akademij 25 (+ 7); posel 7 (+ 7) in 28 (—6) drugih prireditev. Ako seštejemo ta števila, vidimo, da je bilo v MSŽ v 1. 1928. v vsem 2064 prosvetnih podjetij, proti onim za 1. 1927. izkazanim, torej razveseljiv na* predek za 883 prosv. podjetij. Ako primerjamo število zgolj zabavnih pri* reditev, torej 69 zabav + 33 plesov + (recimo) polovica, t. j. 14 drugih, skupaj 116 prireditev z vsoto vseh prosv. podjetij, tedaj najdemo, da znaša zadevni odstotek 5"6, napram lanskemu letu, žal, tudi napredcik za 0'2; to se mora v bodoče še popravit).
V	ostalem pa je vzgojna pot, po kate* ri hodimo, pravilna, kar nam kaže raz* merama visoko število predavanj in zlasti število nagovorov pred vrsto.
Ako si ogledamo knjižništvo v na* ši župi, tedaj moramo -— žal — ugo* toviti, da tk/v. minimalne knjižnico izmeči 33 še vedno ni izlkaizalo 18 dru* štev, t. j. več nego polovica. Četud' izkazujejo društva res lepo število 2429 strokovnih knjig, je treba na vsak' način, da društva, ki te knjižnice ni* majo, zamujeno popravijo ter da sc število strokovne literature v naši žu* pi v 1. 1929. znatno pomnoži. Beliotri* stičnih in drugih knjig izkazuje 20 društev 5847; med temi ima posebna oddelke za naraščaj 7 društev, za de* co pa 4 društva. Vseh knjig so izka* i/.iala torej naša društva 8276. Knjižni« ce je posetilo v minulem Lcitu 3911 oseb, katerim je bilo izposojenih 8708 knjig — torej tudi tu impozantno šte* vilo, ki zbuja pozornost. K temu pa ic treba pripomniti, da nekatera'društva, ki imajo knjižnico, niso poslala šte* vilčnih podatkov, oziroma da je ono društvo pošiljalo le »hišne številke«. Ob točnih poročilih bi eci vsekakor še tudi ta števila zvišala.
Klavrna pa so števila, ki jih izka* zuje v naši župi. sokolski tisk. Po do* šlih prijavah je prihajalo v našo župo 243 Sok. Glasnikov, 113 Sdkoliče~r 164 izvodov Naši radosti ter 81 Prednja* kov — števila, odločno premala! Zgo* dilo se je celo, da je sporočil neki od* sek, da zaradi gmotnih težkoo nima* jo naročenega nobenega sokol, lista. Človek ne hi mislil, da je kaj takega mogoče. Ne glede na to, da je doliž* nost funkcijonarjev, da so naročeni na Sok. Glasnik, vprašam: kako je mogoče pripadati organizaciji in se ne (zanimati, kaj so v njej godi, zlasti kaj sc društvom po Savieizu in župi pred* pisuje?! Kako hoče vaditelj vaditi, alko nima Prednjaka s predpisanimi vajami! In tako dalje! To je absurd* nost! Zato storimo vsi svojo dolžnost do sokolskega tiska ter se zavedimo, da je tisk — velesila! — Poleg teh ža* lostnih pojavov moram vsekakor -tudi ugotoviti veselo dejstvo, da so mukate* re močnejše edinice naročene ii na če* ški sokolski tisk, kar jim more biti !e v korist.
Ako premotrimo še glasbeno de* lavnost v naši župi, tedaj najdemo, da imata tamburaška odseika 2 društvi s skupno 15 člani, v 1 društvu pa član* stvo sodeluje pri iprivatniem tambura* škem zboru. Orkestri so v 5 društvih s 50 godbeniki. Glasbeni odseki (s piha* li) so v društvih 4 s 45 godbeniki, ra* zen tega 1 fanfara z 8 člani. Petje se goji v 7 društvih, v 1 izmed teh razen s članstvom celo z mladinskim zbo* rom; poleg tega ima 1 društvo svoj »sokolski kvartet«.
Prehajam na delo, ki .ga je izvršil v minulem poslovnem letu župni PO sam. Sestava PO za 1. 1928. je ostala v bistvu ista, kakor je bila prej. Lei da je mesto odselkovega ppreds. 'zavzel
1	Števila v oklepajih značijo po* rast, odnosno upadek napram številom iz 1. 1927!
br. prof. Sevnik. V mesecu jan. tek. leta je demisijoniral br. knjižničar, čigar mesto je prevzela ena izmed ma* riborskih sester. V oktobru 1928 sc je župni PO izpopolnil z br. Alfr. Kra* ljem, ki je-prevzel evidenco m organi* zacijo dramatskega udejstvovanja v sok. društvih naše župe.
PO je imel v minulem poslovnem letu 4 seje, razentega pa so sc vršile 3 seje zbora društv. prosvetarjev. Na teh sejah so se premotrivalci tekoče z>adove, izmed katerih naj bodo omc* njene 'bu*le: Realizirana je bila na lan* skem žup. iobč. zboru omenjena za* ndsel o ustanovitvi 2 novih žup. potov, knjižnic. Ti knjižnici sta dobila Sv. Lovrenc na Poh. in Sv. Jurij ob Ščavn. Razentega je dobilo društvo Mežica za svojo ljudska knjižnico pri Sv. He* leni 26 knjig, društvo Beltinci (s 1. župno potov, knjižico) 10 knjig in naše manjšinsko društvo Marenberg 14 knjig. Knjige so bile deloma na* kupljene, deloma darovani in bodi da* rovalcem na tem mestu izrečena za* hvala! — Župna strok, knjižnica sama je po zaslugi br. staroste Novaka, ki ji je prepustil lepo šbsivilo knjig proti malenkostni odškodnini, močno izpo* polnjena ter šteje revij 45 številk z 217 zvezki, idejnih knjig 72 številk м 90 zvezki, tehničnih knjig 101 številko s 132 zvezki, higijenskih 18 številk s 33 zvezki, raznega 37 številk z 58 zve* zki. Skupaj 253 številk s 530 zvezki.
Izdan ј,е tudi nov seznam knjig, ne sicer najboljši, a tak. da sc vendar da iz njega posneti, kaj ima knjižni* ca. Nov, popravljen seznam bo potre* ben, iko so letos izpopolni knjižnica s ponovnim prirastkom, naravnim, ker je župa bila naročena na Sok. Glasnik (2 izv.), Sokoliča (3 izv.), Našo radost (3 izv.). Sokola na Jadranu, Prosvetni glasnik ZKD in Jadransko stražo. Razentega pa smo dobivali češki list »Sokol« in »Deutsche Turn/eitung« proti plačilu, a »Vestnik Sokolsky« ČOS z vsemi njegovimi prilogami ter vestnike 14 čeških sokolskih žup za* stonj. — Župa j,e založila novo, po* pravljeno izdajo »Solkolskuga kate* kizma« v srbohrvaščini (2000 izvodov) ter dala ponatisniti 9 tkzv. obveznih nagovorov po 150 izvodih. Na dolgu pa smo še društvom 2 nagovora (o Olimpijadah, modernih in antičnih), ki pa trenutno nista aktualna in jih torej ni mogoče plasirati v »Murib. Večer* niku Jutra«, kateri nam je te nagovore priobčeval. Bodi mu na tem mestu Lz* rečeno priznanje in zahvala! Enako dolgujemo društvom Ji' nagovor »Zrak, voda, solnee«. ui postane kma* lu aktualen ter ga bodo društva v do* glednenl času dobila, kakor tudi na* govor ;0 koristi telovadbe za starejšega človeka. Bratje prednjaki pa bodo mo* rali še počakati na »Pregledni obris duševn. in telesu, razvoja mladine (za potrebo vaditelja) « za Katero brošuro še nima župni iPO niti rokopisov.
Stik z društvenimi PO je župni PO vzdrževal razen z osebnim obče* vanjem z okrožnicami, ki so biki iz* dane 4. Te so dajale društvenim pro* svetarjiem razne pobude, med njimi načrt, kako urediti društvene arhive. Župni arhiv se že urejuje, a delo na* preduje počasi. Najintcnzivncjši pa je bil stik v prostvetni šoli, ki se je vr* šila 27. in 28. maja ter je imela po* vprečen ,0-bislk: 30 članov, odnosno čla* nic dnevno. Žal, su več društev ni za* vedalo 'koristi, ki bi jo imela od te sole, in -zato niso poslala v njo poset* nikov. Enako moram grajati več dru* štev, ko jih prosvetarji niso- smatrali za potrebno, udeležiti se sejiu zbora društv. -prosvetarjev dne 30. decembra 1928 niti poslati na njo zastopnika niti vsaj formalno opravičiti svoje odsot* n-o-sti! Da se v času med Božičem in Novim letom ni vršila ponovna župna prosv. šola, kakor je bilo namenjeno, ima svoj vzrcik v -tem, -ker je bil pred* sednik župn. PO zadržan udeležiti se prosvetne šole GOS, koje rezultate bi naj bila podala božična župna prosv. šola. Zato pa j>c naša župa bila zasto* nana na naši savezni prosv. šoli od 20.—27. jan. 1929. Udeležil se je br. župni novinar, ki je imel tudi referat »Sokolstvo in druge organizacije ter njegov odnošaj napram njim«, kakor se je bil slično br. župni prosvetar udeležil seje sokolskih novinarjev dne 20. maja ter ime! tam referat o »So* k-olstvu in dnevnem tisku«.
Y	sv.r^° Povečanja stikov je bil župni teritorij na osnovi II. seje zbora društv. prosvetarjev razdeljen v koro* -ško, mariborsko, ptujsko, varaždinsko in mursko prosv-etno okrožje. Izdelan ter na isti seji potrjen je' bil ш ta okrožja poslovnik, in le stvar oikrož* nih prosvetarjev je, da sedaj besede izpremene v dejanja, -zlasti da ustva* rijo za svoja okrožja Ikader predava* teljev, katerega ustanoviti se je župni PO doslej trudil brez uspeha.
II	koncu naj še' omenim, da j-e župni PO sam poslal v Sok. Glasnik tekom leta 9 poročil, d-očim je iz na* ših 33 župnih sok. e-dinic v listu iz* šlo v istem^ času le vsega -skupaj 31 poročil. Slučaj je hotel, da so vsa ta poročila bila vendar časovno talka srečno porazdeljena, da jo bilo izmed 24 Glasnikovih številk brez poročila z mariborskega župn. teritorija le 6 številk. Bratjo društveni novinarji pa morajo vendar svojo delavnost močno povišati, ako bodo hoteli poglediati
mirne vesti v oči br. župn. novinarju! Obenem jim škrečem pozornost tudi na to, da ni le dolžnost Ljubljane in Maribora 'zalagati Glasnik e inserati, ampak da bi moral smatrati vsalk; nos vinar za stvar svoje vesti, pridobiti »Glasniku« letno 3—4 inserate! — V zvezi s poročevalsko službo pa mo* ram izraziti priznanje, bratom društvo* nim prosvetarjem z ozirom na poro* čila o proslavi sok. dne:	1. letošnja
številka Glasnika jih je prinesla iz MSŽ 19, natančno toliko, kolikor z vsega ostalega save/nega teritorija; 2. štev. jo prinesla iz naše župe še 4 poročila, iz vse ostale Jugoslavije pa 6.
Za bodočnost ne prinašam nobe* nega programa. Najpneij delo — ootem beseda! Upam pa, da bo poročilo o sok. prosveti v MSŽ 'v 1. 1929. oreka* šalo pričujoče poročilo«. — Zdravo!
Kovačič.
*
XXI. GLAVNA SKUPŠČINA SO* KOLA V PTUJU.
Glavna skupščina sokolskega dru* štva so jo vršila dne 19. januarja ob 20. uri zvečer v Narodnem domu. Udeležba jo bila sicer nekoliko manj* ša, kakor druga leta, vkljub temu je bila dvorana lepo zasedena.
Občni 'zbor je otvoril br. dr. Ša; lamu n, orisal v glavnih potezah delo društva v preteklem letu in prešel po prečitanju savezne spomenice na dnev* ni red.
Iz poročil posameznih funkcijo* marjev posnemamo: Odbor jo imel 14 rednih in 5 izrednih sej ter prejel 209, odposlal pa 225 dopisov. Prednjaški zbor jo štel 14 članov in 6 članic in vodil 10 oddelkov. Telovadilo je po* vpr.ečno 250 oseb. Izdatnejši upadek se je opazil v juniju, juliju, avgustu in nekoliko v septembru, t. j. v tistih mesecih, ko telovadijo naši pripadniki na lastnoi pest pri Dravi. Za časa po*
lemik o učnih uspehih smo se zanima* li tudi 'za uspehe pri .naših telovadcih in našli, da procent padlih ni tako ve* lik, kakor splošen neuspeh na šolah. Pa tudi če bi bil enak ali celo večji, bi tisti, iki pozna mladino, pozna šolo in pozna sdkolsko vzgojo, ne mogel neuspeha naprtiti sokolski telovadbi. Sodelovali smo pri 6 nastopih in prire* dili 3 akademije' in 1 letni nastop ob priliki otvoritve letnega telovadišča. Pri župnih tekmah je dosegla vrsta članov in članic 3. mesto«, vrsta nara* ščaja pa 1. mesto v župi. Prosvetni od* sek jo priredil skupno 40 nagovorov, 9 predavanj in 6 družabnih večerov. Knjižnica se je v preteklem letu po* polnoma preuredila in šteje 189 izvo* dov tehnišklih in idejnih ter 259 lepo* slovnih knjig. Tudi novinarja je imel odsek. Odposlal je 18 dopisov in zbral lepo število zrezkov iz časopisov. Bla* gajna j;e imela Din 98.117 09 dohodkov in Din 95.940'89 izdatkov. Stavbni od* sek ju pomnožil svoj fond za cca Din 13.000. Socialni odsek jo ob priliki Mi* klavževega večera dcce .obdaroval 204 naraščajnikov in dcce. •—- Zdravstveni odsek jo pregledal vse oddelke in po* sla 1 v počitnicah dva dečka na morje. —• V preteklem letu1 si je društvo ure* dilo tudi arhiv in nabavilo letno kon» strukeijo.
V novi odbor so bili izvoljeni večinoma prejšnji bratje 'in sestro in si* cer: starosta dr. Šalamun, podstarosta in matrikar Komac, načelnik Pertot, načelnica Hinterlehnerjeva, blagajnik in arhivar Cilenšek, tajnica Kosarje'* va, prosvetar Šterk, gospodar Krivec, predsednik stavbnega' odseka dr. Go* sak, zdravniškega odseka dr. Mrgole, socialnega odseka Šestan; za odborni* ke pa: bratje Nagelschmicd, Ogorel.ee, Burger, Kreft, prof. Jirak, poruč. Koš* n j alk, Peric Joško, Orel in Ljubeč; na* mestnik! pa brata Makoter in dr. Ste=> fancioza in s. Kanclerjeva.
ŽUPA KRANJ
POROČILO TEHNIČNEGA NAD.-. ZORNIKA GORENJSKE ŽUPE NA GLAVNI SKUPŠČINI
dne 17. februarja 1929.1
Današnje moje poročilo je 'v vs.a* kem oziru bolj razveseljivo kot pa ono, ki sem ga podal na glavni skup* ščini lanskega leta. Natančni pregled s strani župnega nadzorstva nad vse* mi župnimi in društvenimi instancami in prireditvami je rodil pozitivne uspehe. Po župnem nadzorstvu obsto*
nadzorovana vsa društva, nekatera tu* di po večkrat, tako da jc bilo izvršenih vsega skupaj 63 potovanj. Pri tem so vštete tudi udeležbe župnega nadzor* nika na sejah župnega starešinstva in odbora, kakor tudi župnega TO in prednjaškega zbora.
Sej župnega odbora so se redno udeleževali dekgatje društev Bohinj* ska Bistrica, Jesenice, Koroška Bela* Javornik, Kranj, -Radovljica, Straži* šče, Škofja Loka in Tržič. Neredno pa so prihajali na seje delegatje društev Bled, Dražgoše, Mojstrana in Že lemi* ki, dočim sc iz Gorenjo vasUPoljan že
'\v~
1
Л"Л'»
*
Foto br. Egon Plan inšek.
Mojstrovka s Vršiča.
ja med župnim upravnim in tehničnim 'vodstvom na eni strani ter med dru* štvi, zlasti med društvenimi odbori in prednj.aškimi zbori na drugi strani ži* va vez, tako da je bilo župno vodstvo vedno sproti poučeno o delovanju po* sameznih društev. Minulo leto so bila
I
1 To poročilo objavljamo., 4a So vidj jasna slika vsega izvršenega dela v. župi in da podamo tehničnim žup5 mm nadzornikom vzorec, kako naj opravljajo svoje posle! Uredn.
dvo leti nihče ni udeležil nobene seje. Isto velja za seje prednjaškega zbora.
Župne prireditve v min u 1 e m lotu.
Dne 4. marca 1928 so so vršile v Mojstrani prve 'župne smučarske tek* me, katerih so se udeležila društva Bled Jesenice, Koroška Bcla*Javornik in Mojstrana, in sicer s 36 člani in 16 naraščajniki, skupaj torej z 52 oseba* mi. Tekma je bila izvedena vzorno in jo nudila prav lepe rezultate.
Dno 17. junija 1928 se jo vršil v Radovljici župni zlet članstva in na* raščaja. Vkljub temu, da je vs’ei do* poldne deževalo, je bil zlet v vsakem oziru lepše obiskan in bolje organizi* ran kot izlet v prejšnjem letu, ko je bil izredno lep, solnden dan. Pri javni te* lovadbi je dne 17. junija 1928 n as to* pilo 108 članov, 63 članic, 43 moškega in 40 ženskega naraščaja ter skupno 280 moško in ženske decc. Na tem zle* tu jo nastopilo pri javni telovadbi 313 oseb več kot pa na prejšnjem župnem zletu vkljub temu, da se zleta niso udeležila društva Gorenja vas*Poljane, Mojstrana in Železniki; člani društva Mojstrana so se zleta udeležili kot gle* dalci.
Dne 23. septembra' 1928 pa so se vršile v Kranju župne' tekme v lahki atletiki, katerih se je udeležilo 87 čla* nov, članic, moškega in ženskega na* raščaja. Tekme so pri članih in pri moškem naraščaju nudile lepe uspehe. Tefcem so se udeležila društva Jeseni* ce, Koroška Bela*Javornik, Kranj, Ra* dovljiea, Stražišče in Škofja' Loka, Ra* dovljica le z mošl.dm naraščajem. Iz* ostala pa so društva Bled, Bohinjska Bistrica, Dražgoše, Gorenja vas*Polja* ne, Mojstrana, Tržič in Železniki. Na dan tekme je bilo izredno mrzlo in die* ževno vreme, vendar pa je vladala med tekmovalci dobra volja in disci* plina. K tekmam je postavil največ tekmovalcev Kranj. Najboljši tekmo* valci pa so bili h Škofje Loke, Kra* nja in Jesenic.
Dne 3. februarja 1929 so se vršile druge smučarske tekmo Gorenjske so* kolskc župe v Mojstrani, ki so 'lepo in dobro uspele. Vkljub temu, da je dnevno časopisje popolnoma od* reklo-, in navzlic temu, da jc vladal si* len mraz in razsajala hripa, so je te* kom udeležilo 17 tekmovalcev več (kot lansko leto. Tudi v zimskem športu bo Sokolstvo prej ali slej igralo vidno vlogo, ako bodo vsa društva storila svoje dolžnosti. Tekem ®о sc udeležila društva Bled, Jesenice, Koroška^ Bela* Javornik, Kranj, Mojstrana, Šlkofja Loka in Tržič, doma pa so ostala društva Bohinjska Bistrica, Dražgoše, Go* renja vas ^Poljan o, Radovljica, Straži* šče in Železniki.
P r e g 1 e d o d e 1 o v a n j u dr u* štev.
Bled. Na Bledu sem v minulem letu večkrat .nadziral, in sicer sem pri* šel tja napovedan in nenapovedan. V obeh slučajih pa je bil ali skrajno slab obisk, ali pa1 sem našel zaprto telo* vadnico. Telovadba vseh oddelkov sc vse poletje ni vršila. Društveni pred* njaški zbor ali nima moči ali pa sp svoje dolžnosti no zaveda.
Bohinjska Bistrica je precej mar* Ijivo društ-vp navzlic temu, da razme* ro za Sokolstvo v tem kraju nisoi po* voljno. Telovadba se je z malimi pre» sledki vršila še precej redno. Manjka pa prednjiakov in prednjačic. Odbor jc srečno izbran ter prihajajo bratje odborniki redno na seje. Gospodarsko stanje društva je prav povoljno.
Dražgoše. To najmlajše' društvo v župi deluje še razmeroma povoljno. Telovadijo člani, moški naraščaj in moška deca. Tudi tu manjka prednja* kov.
Gorenja vas=Poljane. Društvo de* luje v danih razmerah precej povolj* no. Telovadijo elani, članice, moška in ženska dcca. Žal pa se društvo no ude* ležujc župnih S'ej in prireditev. Tudi tu manjjca prednjakov.
Jesenice. Vsi oddelki, razen mo* škega naraščaja, telovadijo šo dosti redno, zlasti na jesen se je telovadba precej poživila. Društvo ima sedaj iz* borne telovadce, sposobno za vsakič tekme, in tudi prednjaški zbor jc mo* čan. Žal pa še vedno visi pneiveč dela na br. načelniku. Tudi na prosvetnem polju se mnogo dela. V denarju, ma* terialu in inventarju imata Sokol in društvo »Prosvetni dom« okrog 500.000 Din imetka.
Koroška Bcle-Javornik. Vsi oddel* ki telovadijo dokaj redno. Društvo si je zgradilo ličen sokolski dom, kojega vrednost se ceni na okrog 200.000 Din. Odbor jiei stalno v permanenci in do* bro gospodari. Prednjaški zbor se bo moral izpopolniti z novimi močmi.
Kranj. Vsi oddelki telovadijo red* no, žal pa člani na jesen v mnogo manjšem številu kot ipoprej. Sicer pa ima društvo največ naraščaja in dece v vsej župi.
Mojstrana. To društvo ne deluje razen v zimskem športu v nobeni dru* gi panogi telesne vzgoje. Društvb ni* ma ne telovadnice1 in no prednjaškega zbora. Vse društveno delo pa najbolj ovira tajnik.
Radovljica. Telovadba se vrši še dosti redno, žal pri članih s presledki in v majhnem številu. Vzrok je pred* vsem ta,-da so stari in izkušeni pred* n jaki opustili skoraj vsako delo v te* lovadnici. Prednjaki, v telovadnico nazaj!
Stražišča. Telovadba se vrši v tem društvu, redno in razmeroma v lepem številu, to pa v precejšnji meri na ra* čun Kranja. Društvo ima še znatna bremena na svojem sokolskem domu.
Škofja Loka. Telovadba se j/a vr* šila redno in v zadovoljivem številu. Društvo ima dober prednjaški zbor in izborne telovadce. Dolg na sokolskem domu je popolnoma poplačan.
Tržič. V tem društvu se telovadba ni vršila vse poletje razen tik pred župnim zletom. Razmere v društvu so nepovoljne, manjka namreč dobrih prednjakov in požrtvovalnih odborni* kov.
Železniki. V presledkih sc vrši tc* lovadba vseh oddelkov, toda neredno in v majhnem številu. Župnih prire* ditev so društvoi no udeležuje, še manj pa sej in glavnih skupščin. Tu še po* sebno manjka dobrih prednjakov in požrtvovalnih odbornikov.
V splošnem je delovanje društev nastopno: Škofja Loka-, Kranj, Jeseni* oe, Radovljica, Koroška Bela*Javornik in Stražišče so jako dobra društva. Nekoliko bolj šibka, a vendar živi j e« nja zmožna so društva Bohinjska Bi* strica, Gorenja vas*Poljane in Dražgo* še, manj delavna pa so društva Bled, Mojstrana, Tržič in Železniki.
/Pregled statistični h p o d a t* kov.
Delo, ki so ga izvedla predvsem agilnejša društva v naši župi v minu* lem letu, je ogromno. Predvsem Lepo uspeli župni zlet, dalje tekmo v lahki atletiki ter dvoje dobro uspelih smu* čarskih tekem nam pričajo, da srnoi ma pravi poti in da jio Sokolstvo' na poti k ozdravljenju ter da pričenja zopet z ofenzivo. Mnogo je k temu pripo* moglo to, da smo razširili sokolski se* stav v zmislu nove dobe, in sicer s tem, da smo vpletli v njega tudi izra* žito lahkoatletsko smer ter ga izpopol* nili tudi z zimskošportnim progra* mom. Tako so naši člani in naraščaj zaposleni vse leto in vsak lahko pride na svoj račun, pa najsi bo telovadec, lahkoatkt, smučar, sankač, drsalce, pevec, godbenik ali igralce, treba bo uvesti še plavanje in veslanje, potem bodo v Sokolu zastopamo vso grane te* lesne lin tudi duševne vzgoje. Dolž* nost pa je vaša, društveni odborniki in odbornice, da se zanimate, kaj de* la sokolska mladina v telovadnicah in tudi izven nje; pojdite zato večkrat med mladino, da ona vidi, da se za* nimate raa njo delo. Med sokolskim članstvom naj zopet zavlada resnično sokolsko bratstvo, ki naj se vidno od* raža tudi na zunaj, da bodo videli na* sprotniki Sokolstva, da smo strnjena celota. Sokolstvo naj izkuša z vsemi močmi, da si zopet pridobi vpliv na v,rhovno vodstvo' v državi, da si pri* bori vodilno vlogo v svojih mestih, tr* gih in vaseh, ki naj da nasprotnikom Sokolstva, zlasti drugorodcem, razu* meti, da hoče biti Slovan na svoji zem* lji svo,j gospod, ne pa na rodnih tleh hlapec tujcem.
Matija Sušnik.
ZUPA MOSTAR r
SKUPŠTINA SOKOLSKOG DRU* ŠTVA U TREBINJU.
Sokolsko društvo u Trebinju odr* žalo je 3. februara t. g. svoju redovnu glavnu skupštinu, koja je tekla ovako:
Starosta brat Miloš Vreča otviara skupštinu i ukratko izlaže rad dru* štva u prošloj godini. Iza toga se od* mah prelazi na dnevni red i lusvtajaju so izveštaji tajnika, načelnika i bla* gajnika te proračun za 1929. — Stare* šina župe brat Čedo Milič stavlja svo* je primedbe na rad odbora i daje di* rektivc za buduči nad. — Zatim se da* je razrešnica starom i bira novi odbor, u koji ulaze ova brača: starosta Miloš Vreča, podstarosta Zdravko Jovano* vič, pročelnik Prosvetnog odbora Bran* ko Divljan, načelnik Pavle Vošner i načelnica sestra Zorka Rakuš; odbor* nici: pukovnik M. Jekič, major M. Po* povič, Mustafa Vičcn, Simo Petrovič, Stevo Dučič, Edhem Bekič, Branko Kovačevič, Edhembeg Resulbegovič, Marin Zanetič, Mustafa Sadovič i Ni* kola Ivankovič; zamcnici:	Iiinko
Majksner i Tod or Kecan; rcvizori: Vjekoslav Vranešič i' Luk® Pravica.
Brat Čedo Milič govori još o osni* vanju seoskih četa, a brat Majksner o potrebi podizanja Sokolskog doma. Rešeno je, da se odmah os nuj. e fond zia' podizanje doma, koji da se podigne namesto Spomenika mučenicima 1914 do 1918. Brat Simo Petrovič se obve* zujc, da če u tu svrhu sakupiti 20.000 Din i pored toga nači još ikredit od 50 000 Din uz 7% kamata, pod tim uslovom, da ostali članovi društva sa* kupe u roku od godino dana 30.000 Din. Na ta j bi so način za kratko vre* me obezdedila suma od 100.000 Din. Skupština ovo prima s velikim .odu* sevi j en jem.
V lekarnah, drog. in kjer so vidni plakati
ZUPA UŽICE
GLAVNA SKUPŠTINA ŽUPE.
Ziatiborska Sokolska župa održa* la jo svoju V. redovnu godišnju skup* štinu u nedelju 17. februara o. g. u Višegradu.
Skupštinu je otvorio pozdravnim govorom brat Vitomir Vidakovič pro* ta iz Užica. Izveštaje o tehničkom i prosvetnom nadu podneli su načelnik župe brat Jehlička i načelnica sestra Grbičeva; isto tako izveštaj o stanju blagajne i župskom sletu održanom u LJžicu 20. i 21. septembra pr. god., ko* jom jo prilikom razvijem1 zastava, ko* ju jo župi poklonio Nj. Vel. Kralj.
Od zaključaka valja spomenuti priredivanje tečaja za prednjake i psnivanje scljačkih ičetai, sto je još prošle godino s uspehom početo.
Starešinstvo jo izabrato sledeče: star. Vitomir Vidakovič iz Užica, za* menici: ing. Stevan Debeljevič iz Pie* valja i Živojin Stevanovič major iz Požcge. Načelnica' i tajnik sestra Gr* bičeva, načelnik Jehlička iz Užica, za* menici Božoi Popovič iz Višegrada i Miloševič iz Požege. Zastavnik Vaso Melentijevič iz Višegrada. Prosvetar dr. Blago j e Markovič iz Užica. Člano* vi odbora: Milutin Simič, Milič Glu* ščevič, Dorde Draškovič iz Užica, Mi* lan Borisavljcvič iz Novo Varoši, Ibra* h im Dervovič iz Bijelog Polja, Nikola Bananac, Milutin Filipovac i Branko Branisavljevič iz Višegrada i Husejin Hasanagič iz Priboja. Rcvizori računa: Sima Djukič iz Požego i Jevto Pctko* vič iz Višegrada.	Jehlička.
ŽUPA VELIKI BEČKEREK
SKUPŠTINA SOKOLSKOG DRU* ŠTVA U VRŠCU.
Sokolsko društvo u Vršcu održalo jo 3. II. 1929. g. svoju redovnu godi* šnju skupštinu. Skupštinu jo otvorio starešina društva br. Vladimir Glišič, kojom je prilikom održao iserpan go* vor o značaju, cilju i radu Sokolstva. Župu je zastupao br. Vojin Kešclje* vič. Posle čitanja poslanice JSS prešlo se na čitanje izveštaja i to: upravnog, prosvetnog, tehničkog odbora i bla* gajnika. Iz svih izveštaja vidi se, da je društvo radilo i 'trudilo se, da po* stigne što bolji uspeh. U toku godino održano je svim kategorijama 124 na* govora iz 24 tema; Akademija' je odr* žalo društvo: 5; izleta 4; javne vežbo 4. Društvo je učestvovalo na 2 sleta i to: na župskom u Bcloj Crkvi i po* krajinskom sletu iu Skoplju. Priredba* ma učestvovali su uvek i pitomci Voj* no muzičke škole.
Posle toga pročitan je iserpan iz* veštaj Nadzornog odbora. Svi izvešta* ji primljcni su jednoglasno, pa je sta* ra uprava dobila razrešnicu i prešlo se na izbor nove uprave. Sa manjim iz* menama izabrata je stara upna-va sa dosadašnjim starešinom br. Vlad. Gli* šiecm. Za prvog podstar. br. Ljub. Ne« deljkovič, II. podstar. br. Karel Na* pravnjik; tajnik br. Bogdan Dimitri* j e vic, prosvetar Vojin Kešeljevič, za* pisničar s. Hela Napravnjikova; bla* gajnik br. Branko Pantelič, gospodar br. Emilijan Stojadinovič, načelnik br. Vaclav Martinelk, načelnica s. Nevena Bogdanovič; članovi uprave:	brača
i sestre: Vladimir Basarič, A. Po* povič, L. Stotijeva, Dj. Papič, Dj. Nin* kovic, P. Radivojevič, A. Trifunovič, Ž. Rakovič, R. Odovič i R. Nikpalj; zamenici: br. i s.: Z. Milosavljevič, Sv. Djonin i I. Slaby. Prosvetni odbor br. i s.: predsednik Vojin Kešeljevič, čla* novi N. Bogdanovič, I. Milenkovič, Ž. Rakovic, R. Odovič, P. Radivojevič, II. Napravnjik.
E. S.
VSEM RODOVINAM PRIPOROČAMO našo
KOLINSKO CIKORIJO
IZVRSTEN PRIDATEK ZA KAVO
MALI OGLASI
Oglase p rim a po naplati uprava Sokolskog Glasnika u Ljubljani, Narodni dom. Svaka reč pri svakom objavljivanju 50 para, najmanji iznos 5 Din.
Zdravje mladine.
Spisi dr. M. Rus, mestni fizik ljubljanski. Z ilustracijami. Knjiga neizmerne važnosti za vsako sokolsko društvo, za šolo in dom. Cena 40 Din. — Učiteljska knjigarna v Ljubljani.
Solnčenje
se zove knjiga z ilustracijami, priporočljiva vsakomur v vsakem letnem času za očuvanje in okrepitev zdravja. Napisal s priporočilom med. dr. Živka Lapajneta Ivo Zor. Spoznavajte pravilno moč solnca! Izvod 12 Din. — Učiteljska knjigarna v Ljubljani.
Prva pomoč.
S 40 podobami. Spisal dr. M. Rus, mestni fizik ljubljanski. Porabljajte v društvih in tečajih, pri predavanjih in razgovorih. Cena 32 Din. — Učiteljska knjigarna v Ljubljani.
Veliko izbiro svile že od Din 15'— naprej dobite le pri tvrdki
1. TRPIN
MAHI KOK ^
U
4
H
m
1-4
J
X
vseh vrst po foto: grafijah ali rizbah izvršuje za vsatovn sten tisk nalsolidneie
KLIŠARNASTDEU
UUBLlRNRDRLHRTlNOVRt!
p BRAČA -|	
UTE	UAN
1 suč RUŽIČE VELETM Osnova Telefon	!АК 1 ULICA 11 Vinil VIHA na 1876 br. 162
NOVI HOTEL
MARIBORSKI DVOR A. Oset
Kopalnice — Avtogaraže
= TELEFON 802 ===
Vezava vsakovrstnih knjig najceneje pri
H. Zupanu
LJUBLJANA Gradišče š t e v. 10.
Solidna in točna izvršitev.
FRAN IGLIČ
KROJAŠKI ATELJE LJUBLJANA, KOLODVORSKA UL. 28
Moško sukno, kamgarne za obleke in površnike, volneno za damske obleke in plašče, perilo in druge potrebščine kupite po naj-   nižji ceni pri ==
»SOLNCU«
ALOJZ DROFENIK
CELJE, GLAVNI TRG 9
== Priporoča se
R. PIAVC
trgovina zmešanim blagom CELJE, VRAZOV TRGI
Cveticama
Ant. Bajec
Ljubljana
PodTrančo2
Telefon št. 3222
лЧ..
»
IZVOR
«
VELETRGOVINA GALANTERIJSKE, NIRNBERŠKE == I KRATKE ROBE =
SUŠAK
ŠETALIŠTE KRALJA PETRA proiluljena Zvonimirova ul. 92
Mesne konzerve in mesne izdelke
najfinejše kakovosti dobavlja vsako količino
F. Slamič tvornica mesnih izdelkov in konzerv Ljubljana, Gosposvetska cesta štev. 6
Brzojavi: Slamič Ljubljana / Telefon: 29-73 / Cene ugodne!
URAR, ZLATNINAR IN OPTIK
MARIBOR
Vetrinjska ul. 26 Izprašani optik. Urar drž. železnice. Zapriseženi sodnijski izvedenec
= Stanje vloženega denarja nad 365 milijonov dinarjov.=
MODNA KROJACNICA
CELJE
Mestna hranilnica ljubljanska
Ustanov. 1.1889. (Gradska štedionica).
TELEFON ŠTEV.2016	^	POŠTNI	ČEK	10.533
Ljubljana, Prešernova ulica
Sprejema vloge na hranilne knjižice kakor tudi na tekoči račun, in sicer proti najugodnejšemu obrestovanju. Hranilnica plačuje zlasti za vloge proti dogovorjeni odpovedi v tekočem računu najvišje mogoče obresti. Jamstvo za vse vloge in obresti, tudi tekočega računa, je večje kot kjerkoli drugod, ker jamči zanje poleg lastnega hranilničnega premoženja še mesto Ljubljana z vsem premoženjem ter davčno močjo. Vprav radi tega nalagajo pri njej sodišča denar nedoletnih, župnijski uradi cerkveni in občine občinski denar. Naši rojaki v Ameriki nalagajo svoje prihranke največ v naši hranilnici, ker je denar tu
=.тпг.г.тг:п --■	■_	popolnoma	УВГСП.	■■	■	■	■:■■■■■■
DISKOBOLOS
AUGUST KOZMAN
Prva jugoslavenska Ivornica za telesno-uzgojne sprave i potrepštine LJUBLJANA
Tvornica: Sv. Petra cesta 75.
Trgovinska radnja: Tavčarjeva (Sodna) ulica 1.
Sve sprave i potrepštine za: telovežbu, laku atletiku, tešku atletiku, boks, nogomet, hazenu, tenis, ribarstvo, turistiku, zimski šport itd. itd.
MEDIČ -ZANKL
TVORNICE OLJA, FIRNEŽA LAKOV IN BARV, D. Z O. Z. CENTRALA V LJUBLJANI 4 LASTNIK FRANJO MEDIČ TVORNICE: LJUBLJANA-MEDVODE PODRUŽNICE IN SKLADIŠČA MARIBOR - NOVI SAD
LASTNI DOMAČI PROIZVODI:
Laneno olje, firnež, vse vrste lakov, emajino-lakastih in olnatih barv. Kemično čiste in kemično olepšane, kakor tudi navadne prstene barve vseh vrst in barvnih tonov, čopičev, steklarskega kleja itd. znamke „MEKAHL“ za obrt, trgovino in industrijo, za železnice, pomorstvo in zrakoplovstvo.
...............i.....НГ...............................
CENE UMEK JENE. t TOtSA IN SOLIDNA POMTKEŽBA.
Zajtrkovalnica ai. ščurk
Ljubljana, Dunajska c. 12
priporoča vedno sveže delikatesne izdelke ter pristna domača in tuja vina.
TELOVADNE ČREVLJE
IZDELUJE
galoše in sneine {revije
strokovnjaško popravlja
AVGUST ŠKOF
LJUBLJANA
Igriška ulica 2
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska in = ličarska delavnica =
Ivan Bricelj
LJUBLJANA, Dunajska cesta 16
Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno, cene zmerne
Naj cenej še gramofone in gramofonske plošče za p. n. društva priporoča
Iv. Bonač
Ljubljana
ZAHTEVAJTE CENIK
za vrtove in polja nudi ф
SEVER & KOM P. |
LJUBLJANA |
Cenik na zahtevo!
Posojilnica v Mariboru
Ust. 1.1882.
I”■ Za X Oa P«
Narodni dom
Tel. st. 108.
Sprejema hranilne vloge v tekočem računu in na knjižice in jih obrestuje z dnevno razpolago po 5 °/o, proti odpovedi na 3 meseče po 7 %. Daje posojila proti vknjižbi po 8%, na menice po 9%.
Stanje hranilnih vlog nad Din 80)000.0(J0•—, rezervnih zakladov nad Din 5,000.000-—.
Oglašujte u Sokolskom Glasniku!
Г
Priporoča se tvornica telovadnega in športnega —1	   orodja
J. 0RAŽEM, RIBNICA
) DOLENJSKO * OSNOVANA LETA 1881. (
vm
Oprema telovadnic za društva in šole — letna telovadišča. Elegantno, solidno orodje. Nizke cene. CII! CENIK IN IMtOItA« 1Ш ГНАЛ1К« 1113
TRGOVAČKA TISKARA
G. KRALJETA
SUŠAK, STROSSMAYEROVA br. 7 UTEMELJENA GOD. 1890. I2VADJA SVAKOVRSNE TISKARSKE RADNJE
BRZO, ČISTO I JEFTINO
BRZOJAVI: KRALJETA SUŠAK
ИНДУСТРИЈА СОКОЛСКИХ ПОТРЕПШТИНА
БРАНКО ПАЛЧИЋ
ЗАГРЕБ, УЛИЦА КРАЉИЦЕ МАРИЈЕ 6p. 13
Главни добављач Југословенског Соколског Савеза
Брзојавни наслов: Трикотлжа Загреб
Израђујем све врсти соколских потрепштина за јавни и излетни наступ чланова, чланица, нараштаја и деце тачно ио пропису J. C. С. Надаље преузимлм израдбу сваковрсне трикотаже за властити u туђи рачун. — Надаље препоручам се браћи за израдбу најмодернијих цивилних одела, која по најновијем кроју израђујем у властитој радионици.
Restavracija »Kosovo“
Suša k, Mažuranićeva. Vlasnik: Šime Vranič
Prvorazredno dalmatinsko i domače vino. Točenje poznatog
„Union“ piva. - Prvorazredna
■ :	domača	kuhinja.	■
u.
<
u.
o
O
je najmoderneje urejena in izvršuje vsa tiskarniška dela od najpreprostejšega do najmodernejšega/Tiskašolske,mladinske,! eposlovne in znanstvene knjige/ Ilustrirane knjige v enobarvnem ali večbarvnem tisku / Brošure in knjige v malih in največjih nakladah / Časopise, revije in mladinske liste / Okusna oprema ilustriranih katalogov, plakatov, cenikov in reklamnih listov/Lastna tvornica šolskih zvezkov / Šolski zvezki za osnov., mešč., sred.šole/ Risanke, dnevniki, beležnice/ Notni papir/Zvezki za okroglo pisavo
VEDNO NOVOSTI;
KUPUJTE ZA DAMSKE IN MOŠKE OBLEKE IZ j:	NAJBOLJŠIH ČEŠKIH IN ANGLEŠKIH TVORNIC
!l V MANUFAKTURNI IN MODNI TRGOVINI
MILOŠ PŠENIČNIK
CELJE
V ZALOGI SOKOLSKI: POTKEBŠČIJiE!
10
: ►
HOTFI ITMIAM v palači celjski dom
flU I LL UINIUIN V CELJU. / Telefon St. 59
Elegantno opremljene tujske sobe, prvovrstna restavracija in kavarna / Točijo se le pristna izbrana ljutomerska vina -vedno sveže pivo. / Dobra postrežba, solidne cene / Obsežen in pokrit prostor za stajališče tujih avtomobilov. / Avtotaksa v hiši. / Shajališče avtomobilskega sveta. / Bencin, olje, avtogaraža, naprava za pranje avtomobilov. /
Senčnat vrt — kopalnica v hiši.  	Priporoča	se
A. №. II LA VAČ, hotelir in restavrator ^
>ELEKTRA< d.d. sušak
Izradnja i projektovanje električnih centrala, mjestnih i' gradskih mreža, nadzemnih parnih. — Dieselovih postrojenja, umformera, transformatorskih stanica, te vodova za sve napetosti. / Dobava svih artikla za električne kućne instalacije i centrale, motora, aparata za kuhanje i grijanje. Skladište svih artikla za jaku i slabu struju itd., itd , itd.
=J Proračuni i informacije po želji. e=
Celjska posojilnica,d.d. v Celju
v lastni palači »Narodni dom« Podružnici: Maribor, Šoštanj
Stanje hranilnih vlog nad Din 75,000.000 Stanje glavnice in rezerv^nad Din 9,000.000
Sprejema hranilne vloge. Izvršuje vse denarne, kreditne in bančne posle. Kupuje in prodaja devize in valute.
Izdaje Jugoslovenski Sokolski Savez (E. Gangl). — Odgovorni urednik dr. Riko Fux. — Uređuje Redakcijski odsek. — Za oglase odgovara Vlado Simončič. Tiska Učiteljska tiskara u Ljubljan
za nju odgovara France Štrukelj.