KRALJEVINA SRBA, HRVATA 1 SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 15 (2)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 1. JANUARA 1926.
PATENTNI SPIS BR. 3382.
Enrico Deghenghi, Linz a. D. i Franz Mravljak, Ljubljana.
Postupak za umnožavanje, kod koga se inertna površina od stakla, porcelana i torne slično, premazuje prepariranom tečnošću i potom pomenuta površina dovodi u dodir sa originalom,
ispisanim bojom ili mastilom.
Prijava od 24. jula 1924.	Važi od 1. januara 1925.
Traženo pravo prvenstva od 15. novembra 1923. (Nemačka).
Do sad su predlagani postupci za umnožavanje, kod kojih su ploče od stakla, porcelana, emajla, galatita i sličnih inertnih materija premazivani nekom tečnošću i potom se stavlja o naročitim mastilom napisani ili nacrtan original na prepariranu ploču. Ovde se vrši hemiska reakcija sloja, premazanog na staklenoj ploči, tako da ovaj bilo posle ponovne obrade sa drugom tečnošću za izazivanje, bilo pak pri neposrednom razvlačenju boje prima boju na mestima, soja su prevučena slovima ili pismima, na drugim pak mestima pomenute oznake odbija, tako, da se sa ploče može načiniti proizvoljan broj kopija.
Kod svih poznatih postupaka ove vrste bilo je potrebno dometanje amonijaka mastilu ili boji, sa kojom je original radjen. Pa kako je amonijak isparljiv, javljala se nezgoda otuda, što su sveži, tek načinjeni originali primali srazmerno velike količine amonijaka, a stari, naprotiv, samo malo ili skoro ni malo. Posledica je toga: da sveži originali dejstvuju vrlo brzo, a da pri dužem stajanju daju nečiste kopije, dok su stariji originali dejstvovali vrlo slabo ili gotovo ni malo. Prema mastilu odnosno količini amonijaka u istom, moralo se paziti različito vreme za stajanje originala. Kod traka za izradu originala sa pisaćom mašinom opaženo je, da osim toga što je amonijak vrlo isparljiv, vrlo štetno utiče.
Ovaj pronalazak otklanja gornju nezgodu
time, što kao mastilo upotrebljava samo one materije, koje nisu isparljive, te zbog toga i kod vrlo starih originala ostaju stalno aktivne. Materije se tako biraju, da se pri dodiru originala sa tečnošću tek onda obrazuje za po-menutu hemisku reakciju potrebni amonijak, pri čemu se dobija i ta korist, što u razvijenom amonijaku imamo naročito efikasnu materiju. Izvodjenje se pronalaska prvenstveno vrši na taj način, što se tečnost sastoji iz rodan amoniuma = amonium tiocianat — NHr. SCN, kome se dodaje u vodi rastvoreni alu-minium-sulfat, glicerin i hlorovodonična kiselina. Na mesto ovih hemikalija mogu se rodan-amoniumu dodati i druge poznate za prepa-rirajuću tečnost upotrebljive materije.
Mastilu, koje može biti načinjeno na proizvoljan način, i koje ne mora sadržati amonijak, dodaju se podesne metalne soli, prvenstveno alkalna so, soda, i tome slično natro-nova cedj ili kaliumova.
Isto se dodaje i boji pri izradi pantljika, koje služe za izradu dotičnih originala.
Način dejstva novog postupka leži u tome, što usled hemikalija u boji odnosno mastilu pri dodiru sa prepariranim slojem, naročito sa rodanamoniumom, postaje amonijak, koji dejstvuje na ostale delove sloja, prvenstveno na aluminium sulfat te time stvara mesta na ploči, koja primaju otisnu boju. Kao boje upotrebluju se takve, koje sadrže glicerin, sa malom primesom natrium-benzoata.
Din. 5'—
Patentni zahtevi;
1. Postupak za umnožavanje, kod koga se inertna površina, kao staklo, porcelan, emelj, galalit ili tome slično, premazuje prepariranom tečnošću i ista površina dovodi u dodir sa originalom, ispisanim mastilom ili bojom, naznačen time, što sloj i original ne sadrže isparljive materije, koje pri svom dodiru
proizode amonijak potreban za obrazovanje pismena.
2. Postupak po zahtevu 1. naznačen time, što se sloj sastoji, u suštini, iz rodanamoniuma sa nešto aluminium-sulfata, glicerina, i u vodi rastvorene blorovodonične kiseline, dok boja (i za pantljike takodje) ima primese alkalnih soli, cink-natriuma, natrium-karbonata, sode i tome slično, ili natronove ili kaliumove lužine.