STROJNI KURJAČ
ГЛАСНИК УДРУЖЕЊА ЛОЖАЧА ДРЖАВНИХ ЖЕЛЕЗНИЦА И БРОДОВА У БЕОГРАДУ
Stručno Udruženje Ložača Državnih Železnica 1 Brodova u Beogradu Glasilo Udruženja Kurjačev Državnih Železnic in Brodov v Beogradu.
Kancelarija Udruženja i redakcija lista nalazi se pri ložionici državnih železnica Beograd. Čehovni račun br. 56551.
ГОД. XII
Излази 12 пута у години. Поједини број 1 д и н a р Годиш. претплата 12 дин.
Izlazi 12 puta u godini Pojedini broj 1 dinar Qodiš. pretplata 12 din.
I s h a j a 12 krat v letu Posamezna številka 1 din. Letna naročnina 12 din.
Београд 15 Септем. 1935 Beograd 15 Septem. 1935 Beograd 15 Septem. 1935
Број 9
ОсвеКење друштвеног Дома
у Сарајеву
Ha дан 15 obor месеца Обласна Ynpaba Capajebo на bpno cbeqaH на~ чин ocbeTHhe cboj Друшт^ени Дом. Cbn Apyrobn знају ca kakboM ce муком подигао obaj Дом.Није ce жалило труда ни умора. Радило ce и дању и ноћу. Прикупљали су ce прилози a и OAbajano од уста, да би ce што бише npnky-пило нобаца, babo би cbojy замисао и идеју ocrbapnan. Ha obabboM пожр-TbobaHOM раду и cbecpAHOM залагању морамо ApyrobnMa Сарајлијама qe-ститати и одати им najbehe признање. Осталим ApyrobHMa из целе наше земље желимо и надамо ce, да he ce и они угледати на Apyrobe Сарајлије, те и они прионути на подизању cbor bpoba над maboM.
Много њих су можда са HenobepetteM гледали у noAyxbax дру-roba из Capajeba; јер то су npbn bojn су себи подигли bpob над maboM, али сада, пошто je hbnxob рад bpyancaH плодом, то je bepobamo оно Henobepette и сумња у Hbnxob noAyxbar исчезла и на њено место je сада дошла Anba и понос за cbe нас.
Kabo ће obo бити bennba cbeqanocT и cnaba за cbe нас, io ce моле Apyrobn из целе наше AOMobMHe, да дођу на oby нашу cbeqaHOCT и да 3ajeAHH4bH пpocлabимo obaj за нас значајан дан.
Поред obe cbeqanocTH nsbpmnhe ce још и cbeqana предаја ди-плома нашим заслужним људима a и пријатељима, bojn су радили на унапређењу нашег удружења.
Iz Centralne Oprane
Угљеби Југослабије
Од Ing. М. Здрабћобића
U vezi rešen j a Kongresa Centralna Uprava pristupila je izradi naše Diplome i posle raznih diploma usvojila je ovu i izradila potreban broj.
Diploma je vrlo ukusno i lepo izrađena. Nije utrpana, nejasna i raznobojna, več samo sa nekoliko boja, što joj daje lepšu spoljašnost.
СгОучио и Xy<tia по*у<1туфпо уДгулчеп«; ложача д(бка«ппу
железмиуу n кродова Кра/мкипе Јхтос/макије.
тручпо и рулчапо - култх-^по зудРужење лоичдчи дОжскппд" железииу.а л к^сдокл п^д-
љекипа ЈугослакиЈе «зддјг ону дгзплоту Тосподппу
v лппк -Злдналгеостп да сађаијљу na јпчату

Prilikom osvećenja doma u Sarajevu, daće se diplome onim našim prijateljima, koji su je, svojim radom na unapređenju našeg udruženja i zaslužili.
Centralna Uprava će ispisati spe diplome, pa će se lično predati u Sarajevu onoj gospodi koja su prisutna a ostale će predavati u Beogradu — Pretsednik i dva člana Upravnog odbora Centralne Uprave, a u ostalim mestima Pretsednici oblasnih Uprava sa dva člana Upravnog odbora lično.
M. Ćosić, s. r.
(Наставак)
Проба угља на локомоти6ие)
Пробе угља на локомотиви врше се ради испити-вања употребе и економичности угља као горива за ло-комотиве. Њима je задатак утврђивање важнијих осо-бина сагоревања: брзине сагоревања, дужине пламена, особине шљаке и првенствено изналажење цифре испар-љивости.
Вршење проба треба поверити, no могућству, јед-ном лиду.
Пруга на којој се врше пробе треба да има што мање падова; вожња да je ca отвореним регулатором на целом делу пруге, или са што je могуће мањим пре-кидима искоришћења nape. Локомотива, са којом се врши проба, мора бити добро оптерећена.
Да би се добио urno тачнији резултат пробе u умињиле несигурности npu мерењу, иотребно je вршити пробе на дужим релацијама, са већом аотрошњом угља, са ucmiiM бројевима возова, истим оптерећењем u npu истим временсним ириликама. Возове са запрегом и по-тискивањем, ма и делимично, не треба употребити за вршење пробе. Локомотиве, са којима се врше пробе, морају бити у добром стању и исте серије. Само под наведеним условима може се очекивати стварни резул-тат проба, којих за једну врсту угља мора бити најма-ње три.
Упоредне пробе разних угљева врше се још истом локомотивом и истим особљем. Ako се жели резултат пробе за краће време, пробе се могу вршити и у гру-пама, али у свакој групи и са локомотивом исте серије, истог броја и истим особљем.
Утрошак угл a и воде за време трајања пробе мора се тачно мерити. Утрошак воде мери се у тендеру гра-дуисаном летвом. Када се врши мерење воде, тендер мора лежати хоризонтално. Ради градуисања летве ис-празни се тендер и пуни се водом, судом познате садр-жине. После сваких 250 литара сачека се да се вода умири, na се летва увуче у тендер вертикално. Када се летва извуче, обележи се место до кога je летва била у води. Размак између двеју линија са летви показује количину воде од 250 литара.
При почетку и крају пробе, пре и после узимања воде у међустаницама, мора се мерити вода у тендеру. При мерењу утврдити да ли тендер лежи хоризонтално. У случају да не лежи хоризонтално, потребно je извр-шити корекцију количине воде добијене мерењем.
У сваком случају потребно je да локомотива у по-четку и na крају мерења буде у хоризонталном поло-жају, иначе се водостање на водомерном стаклу не може утврдити. За мерење утрошсне количине воде могу се употребити и водомери, ако се њихов правилан и тачан рад сигурно утврди. *)
*) Извесни податци узети из: „Упутства за вршење проба са угљем при вожњи“, које важи за немачке жељезнице.
Утрошена количина угља одређује се тачним ме~ рењем. Kao утрошене количине воде и угља, за време пробе, сматрају се само количине употребљене за ep" шење рада.
Пре но што локомотива, са којом се врши проба, дође на воз, има се оценити количина угља испред цев-ног зида у ложишту и избацити пепео из пепељаре. Ова почетна количина угљз износи, према типу локо-тиве, 150—250 кг. Притисак nape у котлу треба да je 7 атмосфера, a ниво воде у водомерном стаклу 4 см. над навртком; ово се обележи. Количина угља у ложи-шту, притисак паое и ниво воде у стаклу, морају на завршетку пробе бити исти као и у почетку. Потом се ватра правилно распореди no површини роштиља, по-моћна дуваљка пусти у дејство и локомотива прилази у дејетво и локомотива прилази возу. Од тог времена локомотива се ложи са угљем за пробу. Пре поласка треба котао прописно снабдети водом и притисак nape подићи до дозвољеног.
За време вожње потребно je да притисак nape, во-достање и дебљина слоја ватре, буду увек исти.
Пред крај вожње треба са локомотивом тако ма-нипулисати, да при заустављању воза ватра у ложишту прегори, притисак nape у котлу и водостање буду јед-наки почетном, т.ј. 7 ат., односно 4 см. Чим се регула-тор затвори запише се притисак nape у котлу и водо-стање. Ватра се очисти и, ако je потребно, набаца ис-пред цевног данцета толика количина угља за пробу, да количина угља у ложишту буде иста са количином угља пред полазак на воз. Преостала количина угља тачно се премери. Ако je при завршетку пробе коли-чина угља у ложишту, испред данцета (после очишћене ватре), мања од почетне количине, те се због тога мора набацити извесна количина угља одређеног за пробу, постоји грешка у толико, што je угаљ који се налазио у ложишту, пред почетак пробе, већ донекле сагорео, Док се сада додаје потпуно свеж угаљ. Губитак je у томе, што се je за пробу употребила извесна количина полусагорелог угља, a сада се додаје свеж угаљ. Но према количини угља у питању, губитак je мали. Нека je на крају пробе набачено свежег угља 40 кг. нека je за пробу утрошено 30С0 кг., нека je пред почетак пробе угаљ испред цевног зида изгорео за 60о/о, губитак je:
40.0,6 ■ 100 3000
0,8%.
Губитци воде за време пробе јесу из клокотника, ако се котао напаја инјектором и из прскалице за ква-шење угља. Ове губитке je лако одредити утврђивањем количине воде која за једно одређено време истече из клокотника, при напаја>ву котла и из прскалице пуштене у рад. За ово одређивање може да послужи и ложа-Чева кофа. Када се ови податци имају, мора се за време пробе тачно обележити број и трајање напајања котла и квашења угља.
Избачена шљака и nerteo имају се тачно измерити, шљака засебно, пепео засебно. Исто тако треба изме-рити и количину гара из димњаче.
За време вожње бележи се притисак nape у котлу и температура прегрејане nape сваких 10 минута.
За време трајања опита спречити дуаање вентила сигурности и улаз воде у прегрејаче.
Од угља или брикета, са којим се врши проба, узети просечну пробу и послати лабораторији.
Ako се проба врши са разним угљевима у меша-вини, побринути се да се угљеви добро измешају. Узор-ци за анализу, у овом случају, имају се узети од гваке врсте и иепомешани послати лабораторији.
Упоређење може бити само између пробе изврше-них са локомотивама са предгрејачем, или са локомоти-вама без предгрејача; не могу се вршити упоређења двеју проба ако je једна вршена са локомотивом која има предгрејач, a друга са локомотивом без предгрејача.
Ako нема апарата за мерење температуре воде из предгрејача, може се као средња вредност узети 80° С. Температура воде предгрејача може се контролисати мерењем температуре воде из прскалице за угаљ, ако се вода за прскалицу узима после предгрејача.
У тендеру, сем угља за пробу, мора бити одвојена довољна количина доброг испробаног угља за локомо-тиве како би се, у случају рђавог резултата са угљем за пробу, прешло на ложење са испробаним угљем и тиме избегло задоцњење воза.
Искоришћење угља даје нам цифра испарљивости сведена на нормалну пару од 1 ат. Поред тога треба утврдити расположиву топлоту (производ сагореле ко-личине угља и његове доње топлотне моћи), и искориш-ћену топлоту (стварно утрошену топлоту на испарење, прегревање и евентуално предгрејавање nape), искориш» ћена топлота кроз расположиву даје степен доброте или ефекат котла.
Величина ефекта котла има одређену границу и ако исту пређе резултат пробе je сумњив.
Ako се котао локомотиве напаја инјектором, као температура воде за напајање узима се температура воде у тендеру. У овом случају ефекат котла несме прећи 0,79,
Ako локомотива има предгрејач и ако се за темпе-ратуру воде за напајање узме температура воде позадД предгрејача, у ком се елучају у топлотном билансу јавља удео предгрејача, у искоришћењу топлоте,1 ефекат котла несме бити већи од 0,79.
Ako се у топлотном билансу не износи засебно искоришћена топлота предгрејача, већ улази заједно ća искоришћеном топлотом котла, онда се као температу-ра воде за напајање узима температура испред предгре-јача. докле температура воде у тендеру, у коме слу* чају ефекат котла несме бити већи од 0,85.
Прорачун на основу пробом добијених података исти je како je напред описан и у примеру изведен, Потребно je израчунати још утрошак горива на хиљаду бруто тон километара ради контроле одређивања утро* шака горива за поједине пруге и тежине возова.
Нека je Q бруто тежина воза без локомотиве и тендера, s пређени путу километрима, онда je извршен рад у топ километрима:
A = Q . s
Количина утрошеног угља на хиљаду бруто тон километара добија се из обрасца:
В•1000
A...
У коме je В количина спаљеног угља за време пробе.
Количину испарене воде на хиљаду бруто тон ки-лометара даје образац:
W . 1000 A
У коме je W количина испарене воде за време тра-јања пробе.
(наставиће се)
ЗАПИСНИК
ванредног Конгреса одржаног у Београду на дан 24 и 25 фебруара 1935 године.
(наставак)
(Наставак рада у 2 часа после подне.)
Претседник Лазар Кахриман: Господо другови, на-стављамо рад. До подне смо завршили са трећим тачком дневног реда: Извештај секретара Централне управе.
Прелазимо на четврту тачку дневнога реда: Изве-штај о билансу.
Има реч г. Живко Mamut'. Господо, ja не знам, на жалост, шта да подносим. Ja код себе имам онај стари биланс, који сам вам прочитао у Сплиту и који je прим« љен. Од тога доба na до данас ja нисам добио ни пет napa. Једино што смо добили камату од Поштанске штедионице. Могу дакле ако хоћете да вам прочитам стари биланс, који je био примљен у Сплиту, друго ни-шта немам. (Гласови: Да се прочита.) Добро, прочитаћу: (Прочита биланс од 1933/34 год. до конгреса у Сплиту.) За сада нема никаквог улаза. Сада имамо дуговање. Ja мислим да свака обласна управа зна колико дугује. (Гласови: Да се прочита. — Чита износ дуговања ко-лико која обласна дирекција дугује.) Наставља: Данас ће се донети одлука да ли he се тај новац исплатити или не. Ja бих молио зато да се ово једанпут сврши и да свако да онолико, колико треба да дд. (Гласови: Тако je!)
Претседник: Да чујемо сида извештај Надзорног одбора.
Претседник Надзорног одбора Трифун Марковић: У Сплиту je извештај усвојен, ja немам ништа друго да додам сем ако хоћете да га поновим. (Чита.)
Претседнш: Ко жели да узме реч да говори о овим извештајима нека се јави.
Анђелко Јурић, делегат из Суботице: Господо деле-гати, што je овде у извештају изнесено да обласна управа у Суботици дугује 11 месеци, ja изјављујем да то није иетина, јер no нашим књигама ми дугујемо свега за 8 месеци.
Жика Mamut: To je факат, a то je казао и ваш претседник да ви дугујете 11 месеци. Господо, По-штанска штедионица je ту, сравнићемо уплатнице, na ће се видети где стоји грешка, na ако сам крив ja, ja вам овде пред свима изјављујем да сносим зато пуну одговорност. Кажем можемо да сравнимо, али вас уве-равам да ja nape нисам добио.
Јован Pajut: Ja налазим да je овај извештај ми-зеран. Надзорни одбор није нам изнео овде кад je пре-гледана каса и шта je кад у њој нађено. Није могуће да за читаву годину дана тај одбор не нађе ниједне грешке. Надзорни одбор, no моме схватању треба да се састаје с времена на време, јер како се види нису се састајали no читавих 3 месеца. Тражим од Претсед-ника надзорног одбора да се изјасни зашто није вршена та контрола. (Претседник надзорног одбора: Није то тачно што ви наводите, јер смо ми увек прегледали стање благајне.)
Миле Bp3Ut; Ja се чудим кад je Конгрес у Сплиту поништен зашто се води сада та дискусија о билансу. Ja сам дошао од стране мога Удружења да ми овде радимо и зато сам, да се мсра тачно прегледати како стање благајне тако и стање свих књига. У правилима стоји да се свака три месеца бар једаниут преглед књиге u благајне мора извршити, na ако не може да се види приход, онда бар да се види расход.
Претседник: Г. Врзићу, ми не тражимо никакве рачуне после онога конгреса! Ови рачуни неће пасти на терет Удружења већ на терет кривца, a ко je кривац, то ће се видети.
Четврти за реч уписао сам се ja, не као претседник овога Конгреса већ као делегат бродара.
Претседник Централне управе у свом извештају, поред осталог како сте чули, казао je да му je прет-седник конгреса омео да поднесе извештај. Ако би се њему забранило да подноси извештај, онда вас питам како би му се и на основу чега дала разрешница. У извештају који je дао претседник Централне управе највише се пуца на бродарце, и ja као делегат брода-раца морам да заштитим своје другове. Г. претседник централне управе приписује неке нарочите евоје заслуге за све обласне управе na и за бродарце. Ja налазим да око организације наших Удружења свакако има још људи који нмају заслуга, a не само оних које je он у листу истакао и забележио. Он je био дужан у својству претседника да пружа свакоме подједнако руку али из-јављујем да бродари остају благодарни својим друго-вима железничарима заиста на њиховом раду, a не само г. Милићу. (Усклици: Тако jel) Бродари имају нешто да кажу, a то he се казати кад дође последња тачка днев-нога реда. To je моја примедба на тај извештај Прет-седника централне управе. Понављам ja овде говорим не као претседник конгреса већ као делегаг бродара.
Молим конгрес да се изјасни даје ли се разреш* ница старој Управи (Ларма), Понављам, дајете ли раз-решницу старој управи? (Једногласан одзив: Дајемо!)
Сада долази на оно најважније, a то je избор но-ве управе.
Да приступимо решавању и овога питања. (Чује се: Стара листа из Сплита.— Настаје општи жагор.)
A сада, пре него што дођемо на гласање, ja бих молио да се одстране они који нису делегати. (Жагор.) Претседник пребројава истинитост присутних делегата и констатује да je присутно 47 пуноправних делегата.
Претседник иоставља питање ко je за листу, која je u једна, да дигне руку. (већина диже руку.)
Претседник Лазар Кахриман: објављује: Од 47 пуноправних делегата 30 je гласало за ову листу. (Бу-ран аплауз.)
Изабрана \е следећа уарава:
Претседник Милош Ћосић
I	Потпретседник Лазар Кахриман
II	Потпретседник Стеван Вујичић Секретар: Владимир Дергачев Благајник: Драгутин Петровић
Управнп одбор:
1)	Миодраг Радивојевић 4) Радосав Давидов
2)	Владимир Колар	5) Милета Петровић
3)	Матија Рајковић	6) Рака Ћорђевић
Надзорни Одбор:
Претседник Милан Марковић
1)	Илија Куга	5) Марко Марјановић
2)	Милан Милошевић	6) Никола Чујић
3)	Франц Јамник	7) Миле Врзић
4)	Владимир Балан	8) Јосип Крпан
Заменици Уиравног Одбора :
1)	Драгутин Кнежевић
2)	Светислав Јанковић
3)	Живадин Живадиновић
Заменици Надзорном Одбору:
1)	Славко Манојловић
2)	Вук Тошић
Претседник Лазар Кахриман-. Прелазимо сада на последњу тачку нашег дневног реда: Предлози, молбе u жалбе. Ja бих молио да се сваки у своме говору држи строго предмета о коме има да говори.
Допустите ми да ja први почнем. Ja ћу прочитати две претставке. (Чита две претставке Зупанца, једну о поништењу X конгреса, a другу о исплати дневница. Чита — Види текст на крају овог записника). Чули сте његову молбу, где моли Конгрес да у име његово про читам његов извештај као секретара Централне управе. (Велика граја.) A што се тиче дневница, истиче, да му дневница као пуноправном делегату припада.
Милован Милић: Налазим да му није могла при-пасти дијурна.
Претседник наглашава да je он имао пиномоћије исправно као делегат Обласне управе.
Петар Радић: предлаже да се у сваком слу iajy треба исплатити Зупанцу 720.— динара која му сума припада.
Живојин Mumuh: примећује да он није дошао као секретар и да га као таквог не треба сматрати.
Марко Марјановић: истиче да треба да се нађе јед-но правно лице које he ca правнога становишта проту-мачити да ли му припада ова дневница коју он тражи или не.
Претседнин: поново подвлачи да je Конгрес вр-ховни форум и његови закључци и одлуке морају бити пуноправни. Конгрес je донео одлуку да прима за се-кретара онога кога je он изабрао. (Велики жагор).
Живијин Mumiih: Није конгрес старији од Правила
Претседник\ Конгрес може и да мења правила. (Општа ларма).
Живојин Mumuh: Ja сам ставио само примедбу да се не пада у неправилност. (Ларма).
Претседник у оиштој ларми звони и опомиње на ред.
Живојин Mumuh: Ja сматрам да ту ствар треба rano решити, a ви решите како хоћете
Конгрес доноси одлуку да се тражена дијурна ис~ плати u да г. Зуианц тражи иута u начина за своје потраживање!
Прелази се за овим на даља питања.
Марко Марјановић: У Сплиту смо назвали онај конгрес јубиларним, a како ћемо овај сада да назовемо то Bor свети зна. Констатујем да ми овде немамо до-вољно делегата колико би у ствари требало да буде. Што се нас лично тиче ми из Сарајева нисмо могли до-ћи у ономе броју како би то требало да буде. Наш друг Милован Милић он je много томе допринео јер je и сувише ствари одуговлачио. Ja сам послао један акт из Сарајева у коме сам питао Централну управу кад he се наш конгрес одржати и одговора нисам никак-вог добио.
Друга ствар наш друг r. Милић каже у свом из-вештају да je у каси приликом свог доласка на челу управе нашао свега 3.50 динара. Природно и логично. Наше удружење основано je пре 10 година. Истиче да je друго било онда, a друго je данас.
Дотиче се затим онога цитата из извештаја који говори о Дому na наглашава: Донео сам собом и план Дома и могу вам рећи наше стање. Имамо 110.000.— динара, земљиште у вредности 30.000.— динара, a обе ћали су нам потпору и Загреб и Љубљана. Ми смо рачунали на један мали зајам од 30.000.— динара, који бисмо добили од Централне управе тако да бисмо за-окружили суму око 200.000.— динара, која би биладо-вољна за зидање нашега Дома. По пројекту наш Дом имаће и два стана за издавање који he нам давати при» ходе, a уз то наш Дом имао би и купатило, одакле би такође био врло леп приход, јер ту су у непосредној близини и радионице и раднику се пружа прилика да се са незнатним парама можедаокупа. Ми, дакле, нис^ мо криви ако Београд није дошао на ту идеју за ства-рање свога Дома, али ме чуди зашто се нама приговара да се Дом гради баш у Сарајеву. Ja опет говорим — као што сам говорио и у Сплиту — и молим све деле-гате да се изјасне: да ли се слажете да се оснажи онај закључак конгреса у Силиту, да нам се одобрц зајам за зидање Дома у суми од 30.000.— диннра.
Напомиње затим: Милић je увредио све наше дру-гове у Обласној управи, јер je он написао у нашему листу, да најпре води рачуна о својој кући na тек онда о Удружењу. Налазим, да није било места да се у на-шем стручном листу пишу овакве ствари.
Истиче затим: што се тиче новаца, ja не кажем да je он нешто потрошио — то Боже сачувај — ако га je сачувао, то je била његова императивна дужност као шефа наше институције. Осврће се затим на Harmice којима je вређао неке наше добровољце, који су ударили темеље овој садашњој нашој домовини и за. вршавам свој говор с молбом да конгрес донесе одлу-ку о траженој позајмици.
Претседник; Драги другови, кад je већ пала овде реч о новинама т. j. о натписима у нашем стручном ли-сту, допустите ми да се и ja на то писање позабавим са неколико речи. Ja ћу почети од 10 броја нашег ли~ ста na на више. Ja сам 10. број нашег листа вратио управи и нисам га ни отворио. Ha листу je иотписан као уредник наш друг г. Милован Милић коме je 10. конгрес одузео то право. Он се сматра — бар он себе самога тако замишља — као диктатор Удружења. Он напада претседника конгреса и у истоме листу себе на-зива претседником конгреса. A ево да видите. (Чита депешу.) Ово je он упутио, депешу са конгреса Њ. В. Краљу и на њој се већ у Београду потписује као: Претседник конгреса Милован Милић. Али најзад то није ништа. Дакле, одмах у истом броју каже се, да се je Претседништво конгреса огрешило и да je подне-та тужба Министарству саобраћаја. Сада треба сами да кажете ко се огрешио? Број 11 и 12 назвао нас je бу-ди Бог с нама, назвао нас je бескућницима и људима који не умеју да среде своју кућу своју децу и жене. Бог нека ми je сведок, нека ико каже да ли моје дете дође некоме на праг да затражи парче хлеба, a имам их четворо и то другови, сви синови, (Бурни узвици: Живели!) За овим се кратким потезима осврће на неке безначајније примедбе и даје реч претседнику Централ-не управе г. Миловану Милићу.
Милован Милић: Господо делегати, прво ћу да од-говорим другу Марјановићу. Ja, чим сам добио решење Министарства саобраћаја, да je конгрес поништен, ja сам о томе одмах упутио акт свима обласним управама с напоменом да за ванредни конгрес изаберу своје де-легате. Овде ми се пребацује као да сам ja дејствовао код Министарства саобраћаја да се не добије 6-тодневно осуство за конгрес, већ да сам инсистирао да се доби-је четвородневно. Ja вас, браћо делегати, уверавам да сам тражио за делегате конгреса 6 дана отсуства, a то вас могу уверити, уосталом то сте могли прочитати и у нашем стручном листу. (Ларма). Ja сам се толико ангажовао око тога питања да ту нису урадили не са-мо претседници Удружења, већ да су радиле и многе друге утицајне личности. (Ларма).
Браћо делегати, кад je њима у Министарству сао-браћаја дошло до гуше, казали су: Ето вам четири да-на na да се то урачуна у годишњи одмор. Њихова je то ствар — оне господе из Министарства саобраћаја
—	хоће ли одобрити 4 или 6 дана, a никако моја.
Допустите ми, надаље, да вам прочитам једну де-пешу коју сам сада добио. (Ларма), Жиг je 24 ов. м. (Показује). Депеша гласи: „Вујичић, Марјановић, отишли су својевољно, немају пуномоћија, отишли су без зна-ња, пуномоћија су сами потписали, пуномоћија не важе
—	Надзорни одбор Ненадић“. Још једно, жалба која je упућена Централној управи потписана je ca 22 члана и допустите ми само, да вам прочитам ко су све пот-писници. (Чита. — Види прилог на крају овога запис-ника.)
Ja сам тражио да и Милан Јовичић дође на кон-грес. (Смех. — Ларма.) Ако хоћете да знате Јовичић je требало да присуствује конгресу као други потпретседник Централне управе. (Марјановић: Где то стоји, где то
пише?) Сад hy да вам кажем. (Чита потписнике: Цви-јовић Милан, Гаврић Богдан, Ненадић, Бл. Радаковић, Бл. Спирић, Ђ. Драгић, Мил. Шкорић, Мил. Лековић, М. Чанак, Ил. Видовић, Ил. Скокнић, Милован Биљча, Казасовић, Јово Јарчевић,) Допустите ми сада да вам прочитам још нешто. (Чита за овим жалбу претседника Надзорног одбора.)
Једанаест je година откако постоји Удружење и таквих незадовољстава никада за то време није било као што je данас. Чланови се међусобом денунцирају, седнице се не држе, ствара се један антагонизам и мржња на све стране. Последња je седница одржана 6/XI 1934 год. на којој je било 42 члана, бура je била велика и замало није дошло до туче, и сада чланови не смеју да одржавају своје седнице. (Велика ларма.)
Претседншг. Taj исти Надзорни одбор ja бих га затворио кад бих имао власт, јер члан 33 Правила каже јасно и одређено: Да може да сазове ванредну скуп-штину кад примети неправилан и неваљао рад у Управи. (Ларма.)
Марко Марјановић: истиче, да никаквих денунци-јација није било, да у Обласној управи није било ни-каквих проневера и да нико никога није вређао.
Милован Милић: Ja кад сам добио овај акт Над-зорног одбора, ja сам им и одговорио, a исто тако из-вестио сам одмах и Обласну управу. Ja сам, додуше, требало да одем у Сарајево, али, да ми се не би пре-бацило као да ja хоћу да агитујем, ja сам од тога свога пута одусгао. (Покушава да чита једну жалбу — велика граја и лична објашњења.)
СулеЈман бег Имамовић: Ми ћемо то питање реша-вати на нашој годишњој скупштини, али, да бих себе оправдао, ja вас уверавам као члана Надзорног одбора, да немамо никаквога неправилнога рада у нашој сара-јевској обласној управи.
Ћира Tacuh, Делегат из Скопља-. По мојим схвата-њима видим да су сви за то да се једанпут пречисти с тим, да се овде не, читају више нека писма и пред-мети, na бих ja молио да се једанпута прекине с тим, јер треба имати на уму да je конгрес растурен само због једног јединог човека, који није био секретар, — и видим јасно да he и на овоме конгресу ^>ити неке сплетке. Надзорни одбор je послао конгресу доставу да су овде дошла два човека без потребног одобрења и видим јасно да и ми сви остали из целе наше Кра-љевине можемо тако доћи. Бојим се, дакле, да и овај конгрес не прође као и онај у Сплиту, тј. да и он не буде неким случајем поништен, na сам слободан да вам драги другови, препоручим мало више умерености и такта у нашем раду.
Лазар Филиаовић-. Вама je свима познато да je свака обласна управа дала no 1000.— динара за оверу правила. Ja сам био код адвоката који je радио те по-слове. Казао сам: Ви сте заступали наше Удружење и постоји признаница да сте ви за тај ваш посао напла-тили суму од 6,000. — динара. Налазим да je наш друг Милић ту учинио једну велику погрешку и нама нанео један велики издатак, јер цео тај посао могао би се обавити највише са 1.500.— динара. Предлажем да се оде код адвоката r. Гођевца и да се испита да ли je





Број 9
то заиста његов потпис на тој признаници од 6.000.— динара.
Претседтк. Kao што сте чули овде се тражи да се затражи од Централне управе признаница на 6.000,— Динара која се сума дала адвокату. Питвм: Да ли сте за то да се та признаница стави на увиђај? Ко je за то нека дигне руку. (Већина диже руку.) Решено je да се тражи признаница.
Лазар Филиповић: Ja бих молио још једно да се донесе решење да се Башић преда суду.
Конгрес одлучује Да се изда суду Мих. Башић, хонорарни чиновник за проневеру новца.
јјретседник: И ja имам нешто да кажем као делегат бродара. Мало пре чули сте кад je г. Милић казао не-што о својим заслугама за организовање бродара. Кад смо ми добили дозволу од стране да приступимо вашем Удружењу железничара, омда нам je Дирекција тражила један примерак правила. Ми смо се обратили Милићу и он нам je за та два преписа узео 200.— динара и ja после нисам видео да ли je то прокњижено,
Друго, сви знате да смо ми као чланови морали стављати таксене марке no 5.— динара. Наша Дирек-ција je нашла да то није потребно и кад je то престало — да се узимају тих 5.— динара, — Милић нас о томе није обавестио. У нашој Дирекцији нашао сам 67 при-јава. без такса и са оних пријава који су имале таксе, таксе су се скидале. Кад смо ми почели поново да таксирамо, онда су нам казали: зашто сада поново таксирате? Нама другови тај новац од тих такса није враћен. Види се дакле no свему да су марке просто нз просто одлепљиване.
Кад смо ми одржали своју прву годишњу скуп-штину у „Ројалу“, требало je п,а свршимо са Централом неке рачуне. Ja сам добио две признанице од претсед-ника Централе, једну од 100.— дивара за ношење поште, a другу на салу за држање Скупштине од 200.— ди-нара. Кад evo видели признаницу за салу, a знајући да зграда није његова, обратили смо се код газде и пи-тали, да ли je наплатио 2С0— динара? Каже: Нисам наплатио ништа. Ми смо оштећени са тих 200.— ди-нара. Ja имам четворо деце, бедници смо и немамо имања, a не бих никад ниско тако пао.
Неки дан сам однео пријаву за своју годишњу скупштину — раније je пријављивала централа са таксом од 25.— дингра — мислио сам да je то тако и прилепио сам и ja 25.— динара. Шеф надлештва одлепио je ту таксу и вратио ми, каже: Не треба више него 5 динара. Ja питам да ли ћу добити дозволу? Добићете. Питам Даље: да ли je то тачно, и сви су ми казали да je тачно. Вратио сам се и запитао Милића: Кажи молим те, ко-лико треба да таксирам пријаву. Он ми рече 25,— ди-нара. Значи, он je и ту оштетио удружења са no 25.— Динара. To je дакле другови оно, што су ме бродари слали да устајем противу неправилних радњи.
Милован Милић (одговара): Господо, као што ви-Дите овде, ja се лично тангирам као да сам ja ишао Ha то да штетим удружење. Ja hy само у толико да замолим да се каже тачна сума. Он каже да сам ja скидао марке, али ja мислим да наша правила — чл. 10 — изрично каже шта треба и како треба да се ра-
ди. Дакле, за свакога редовнога члана подноси се мол-ба са 5.— дннара таксе. Ja сам поправио сваки спро-водни акт и пријавио сам то Управи. Ево вам овде це-ле архиве. (Показује руком свежањ аката). Ja нисам толико ниско пао да још скидам марке које су залеп-љене, то апсолутно није истина, ja то тврдим јер Под нретпоставком и да бих скинуо коју марку, ja бих je опет употребио за друштвене сврхе, али кажем и то подвлачим да то апсолутно није истина, и да то ja ни-сам урадио. Ако ко сматра да сам ja оштетио Удру-жење, изјављујем, ja сам увек ту да ме тужите суду и готов сам да поднесем на себе сву одговорност. Лаза je требало то да изнесе на годишњу скупштину. Може бити — ко ради тај може и да погреши — можда сам ja нешто и погрешио, али он je био дужан да ме опо-мене, na да каже: није ово тзко, Миловане, учини ово и ово. Ja да сам хтео да пљачкам — у то будите уве-рени — друкчије би то ишло данас и не бисмо имали сада оних средстааа које данас имамо. (Жагор). Ja сам готов и ja вам овде свечано изјављујем, ja ћу да поло-жим кауцију од 10.000.— динара, na да се моја криви-ца установи a не само да се овако нешто на памет из-носи. Ja предлажем конгресу да дадем кауцију од 10.000,— динара, na да се мој рад прегледа од почетка до свршетка, али исто тако тражим да Лаза или дру-ги ко депонује исто тако толику суму,
Овде се ja теретим за салу. И то није истина. Ja не могу да плаћам нешто што je учињено за друштво непотребно из свога џепа. Кад смо дошли у „Ројал“, ево шта пише. (Подноси препис рачуна к чита.) Ми смо држали конгрес. Стварно je требало да се плати 300.— динара. Целокупан рачун je требао да се плати око 4—500 динара. Ja ово питање нисам vorao да решим, требао сам да га изнесем на конгрес. Признајем, ja сам то заборавио, a сада ово je ту све шта треба стварно да се исплати. Управа једужна да исплати суму не од 800.— динара него онолико колико je право и колико треба да се плати. Ja сам њему написао једно писмо да се обрати градском суду. (Чита писмо). Taj рачун он више није донео. Сада се мени приписује да сам jeo u пио ca делегатима. Сви сте ви били ту и видели сте да ли сам ja тамо лумповао и ви, шта ja знам, али сва-како никако се мени не може приписати да сам ja дужник.	(Наставиће се)
Панчевачки мост.
Ускоро биће предат саобраћају ремек дело тех-нике у нашој земљи, Панчевачки мост. Како многи нису свесни величине тог дела, напоменућемо да на целом Дунаву од извора na до Црног мора (2900 км.) има само један једиии мост, који би био већи од нашег Пан-чевачког. To je мост код Чернаводе у Румунији, који je дугачак 4.000 метара. Одмах после њега долази Пан-чевачки мост, који се састоји од седам огромних отвора преко Дунава, пет бетонских лука на београдској и осам гвоздених пропуста на панчевачкој страни. Мост je ду-гачак преко 1.500 метара. Када се томе дода, да преко моста код Черноводе иде само један колосек, док je Панчевачки мост предвиђен за дупли колосек, коловоз за кола и аутомобиле, пешачку стазу и доцније за во-доводне цеви, може се с правом рећи, дл je Панчевачки мост најзначајнији мост на Дунаву.
Hobi локомотивп зо брзе возовв 4-6-2 ta 4 цилиндеро просте експвнзијг, тип 1, наци-оналног друштва белгијских жвлезница.
Национално друштво белгијских железница пусти-ло je у саобраћај прву од 15 локомотива Пацифик од-ређене за вучу најважнијих брзих возова на њиховој прузи. Ове локомотиве су израђене од конзорциума бел-гиских конструктера као што су: Societe John Cocketill; les Forges, Usines et Fonderies de Haine — St Pierre les Ateliers des Constructions de la Meuse, et de la division de Tubize des Ateliers Metallurgiques".
Ове локомотиве заједно ca тендером дугачке су 24,04 м., високе од горње ивице шине 4,28 м. Њена тежина у служби je 124 тона, a тендера 84 тоне. Адхе-зиона тежина je 70.5 тона. Тендер може да прими 10,5 тоне угља и 38 м8 воде.
Котао je израђен за 18 атм. Пећ je мало коса, Површина роштиљи 5 м3. Подужни котао дугачак je 6 м. a његов средњи пречник je 1,80 м, и израђен je од никл челика. Узима воду преко предгрејача A.C.F.J. чији je капацитет 21 м3/час. Постоји и један Фридманов инјектор који служи као резерва. Предгрејач je типа C. S. ca одвојеним коморама.
Локомотива има 4 подједнака цилиндра, који су тако постављени, да леже у оси окретног постоља сло-бодне осовине. Ови цилиндри су израђени из два блока од ливеног челика a кошуљица им je од ливеног гвожђа. Пречник им je 420 мм. Клип им je такође од ливеног челика. Ход клипа je 720 мм. Разводници су цилиндри-чни пречника 250 мм. Крма je типа Walschaerts. Клип-њаче су дугачке 3.30 м. и спојене су са средњом веза-ном осовином. Точкови су стандаризовани према бел-гијским железницама т. ј. пречник точкова слободних предњих осовина je 0,900; везаних осовина 1.980 a зад-ње слободне осовине 1,067 м. Пречник рукавца лежи-шта везаних осовина je 250 мм. Мазалице тендера су S. K. F.
Механичка мазања су за лежишта и цилиндре.
Постоље je од дебелих полуга дебљине 115 мм.
Окретно постоље je система „Delta“.
Локомотива може да се креће у кривинама полу-пречника 120 м. Снабдевена je ca аутоматском и ди-ректном кочницом са збијеним ваздухом, аутоматском пескаром са збијеним ваздухом типа „Superior“ брзомер-ним сатом типа „Teloc“, a електрично осветлење даје један електричии турбо-генератор типа ,,Pyle“.
Дом, прегрејач, пескара и цеви су покривени јед ним omotom јајастог облика, који се савршава с предње стране таблама с једне и с друге стране. Озај јајасти облик има и тендер, тако, да цела локомотива има аеродинамичну линију.
(Преведено из ,,Bulletin de 1’ Associatin Internationale du Congres des Chemius de Fer — Avril 1935).
Дужино железничке мреже на свету.
Целокупна дужина железничке мреже на свету из-носи 1,230.000 км. Најдужа железничка мрежа на свету налази се у Сједињеним Америчким Државама, са преко 130.000 км. У Европи најдужу железничку мрежу има Немачка са 59.000 км. за њоме долази Европска Русија са 57.516 км. na Француска ca 53.000 км.
Стручни испит положили cy*
код Дирекције Загреб за ложача са врло добрим успехом Шобот Милан. радник, в.д, ложача ложионице Срп. Моравице;
за ложача са добрим успехом Горишек Фрањо, радник ложионице Срп. Моравиде; Вујновић Иван, радник, в, д. ложача ложионице Cpn. Моравице;
Тумић Иван, радник, в, д. ложача ложионице Cpn. Мо-равице;
Шарић Никола, радник, в. д. лож^ча ложлонице Слав. Брод и
Плавшић Илија, радник, в, д. ложача лож. Бјеловар,
(Д. Бр. 17249/35).
Постабљсња
Решењем господина генералног директора од 31 VII т. године посгављени су:
upu дирекцији Београд
Вачић Л. Бранислав, за предложача зван. I кат. IV групе при ложионици Црвени Крсш (Г. д. бр. 76705/35).
pri direkciji Ljubljana
Rozina J. Jožef, za ložača, zvan. II kat; III grupe, pri ložionici Ljubljana I gl. Kolodvor, Direkcija Ljubljana (G. d. br. 81257/35).
Zadel J. Anton, za ložača, zvan. II kat; III grupe, pri ložionici Llubljana, direkcija Ljubljana (G. d. br. 76264/35).
при дирекцији Capajeuo
Поаовић A. Вукашпн, за ложача зван. II кат; III групе, при ложионици Босански Брод, Дирекција Сара-јево. (Г. д. бр. 85680/35).
Катарџић С. Хусеин, за ложача, заан. II кат; III гр. при ложионици Босански Брод, Дирекција Сарајево. (Г. д. бр. 85890/35).
upu дирекцнји Суботица
Мирковић A. Мартин, за ложача, зван. II кат; III групе, при ложионици Суботица, Дирекција Суботица (Г. д. бр. 79882/35).
Бајшански В. Радован, дневничар, за ложача, зван. II кат; III групе, при ложионичкој експозитури Велика Кикинда, Дирекција Суботица (Г. д. бр. 79800/35).
Власиик ча У тружење Ложача Државних Железница и Зродова Милош Ћосић, Прокоп 66 • Београд
Уредник: Инж. Боривоје Цветковић — Раковица, Крекова улица За Штампарију „Полет", Урош Јудић Београд, Змај од Hohaja 5. Телефон 28-139,