KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 29 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Decembra 1930.
PATENTNI SPIS BR. 7589
Joseph Branchvood, inženjer, Manchester, Engleska.
Poboljšanja, koja se odnose na fluidnu obradu konaca od veslačke svile. Priiava od 16. februara 1929.	Važi od 1. maja 1930.
Pravo prvenstva od 20. februara 1929.
Namoiani paketi veslačke svilene pređe, u sledečem zvana konci — na pr. u vidu pakeia, kakvi dolaze sa predionice — ne mogu se potpuno na zadovoljstvo obradili sa fluidom pod pritiskom, jer pritisak konce isprepleće (smeša) a potpuno desulfurisanje, belenje, bojenje ili druga koja obrada sa točnošću ne ulazi u obzir sa ovim postupkom. Bilo da konci (pređa) u obliku kao što je gore rečeno ili u vidu paketa nema takvih na ka-lemu, kakvi dolaze iz predionica, oblik na-motavanja pređe je čest bez napona u svakom slučaju.
Dosadanja praksa sastojala je se u tome, da se materijal namotava u kanure sa kalema na kojima je ispreden, tako da se može posle prati, desulfurisati, beliti, bojiti i tome slično, pošto se u vidu kanure ove obrade mogu izvoditi i to namotavanje sa sledečim izvlačenjem povesma za vreme bojenja pojačava jačinu, sjaj i elastičnost konaca. Da bi se obezbedila ravnomerna obrada i dobila ta jačina, sjaj i elasticitet neophodno je do sad bilo potrebno namotavanje.
Cilj je ovom pronalasku obrada namotanog paketa konaca tako, da se stvarno sprečava nošenje i obezbeđuje lako i ravno-merno prodiranje fluida, bilo da je taj fluid upotrebljen za pranje, desulfurisanje, belenje, bojenje, sušenje ili drugi rad, ili za mazanje konaca tečnim mazivom, na pr. parafinom, da bi bilo potom lakše namotavanje.
Namotavanje pređe u kanure sa naknadnim iztezanjem (ispravljanjem) i prevođenje materijala u kanure izbegnuto je na taj način pri čem se štedi u troškovima roda kao i mnogo u materijalu, jer namotavanje lomljenih konusa, kao što je veslačka svila, iziskuje veliki gubitak u materijalu. Po ovom pronalasku pređa (konci) se namotava na cevasti, izbušeni ili tome sličan kalem, sa slabim zatezanjem, što daje izvesnu mekost ili elastičnost paketu kao celini u sravnjenju sa paketom, kakav dolazi iz predionice, ili sa paketom, koji je namotan gustim iii paralelnim namotajem. Kalem se potom oko svoje osovine sa brzinom, koja je dovoljna da izazove praktičnu centrifugalnu silu u samom paketu, pri čem se istovremeno dovodi tečnost u-nutrašnjosti kalema. Tečnost se dovodi ka-lemu u jedinici vremena u zapremini, koja nije veća nego zapremina tečnosti, koja može apsorbovati paket u pomenutoj jedinici vremena. To će reći, tečnost dovedena rotirajućem paketu može biti skoro u onoj zapremini, koja prolazi neposredno kroz paket, bez zaostajanja ili otpora na unutarnjoj površini paketa ili nekom unutarnjem delu istog.
Usled otvorenog namotavanja centrifugalna sila, kao što je rečeno, ima izvesno fizičko dejstvo na paket, koji se ne dobija sa zbijenim namotavanjem ili kanurom. Dejstvo se to sastoji u tome, što postoji težnja, da konci idu napolje, usled čega
Din. 20.
je unutrašnjost paketa otvorena za lak prolaz fluida i sprečavanje umrsivanja istih. Fluid dejstvuje na unutrašnjost paketa i ide, usled obrtanja tog paketa, vrlo lako kroz isti. Sila namotavanja primenijiva za konce za vreme namotavanja može biti svaka podesna i ona će varirati prema prirodi i jačini konaca. Samo namotavanje mora biti takvo, da se premetavanje na drugi paket može izvesti kad je obrada gotova, za koje vreme paket treba da se može obrađivati sa mekoćom i elastično-šću, koja će omogućiti da dejstvuje centrifugalna sila, kao što je gore rečeno. Namotavanje može bili u vidu krsta ili tome slično koje će dati otvoreno namotavanje (nestegnuto) pri čem su propusni kalemi za motavilo podešeni tako, da daju brz propust (prolaz) u odnosu namotavanja prama brzini. Izraz meko namotavanje u-potrebljen je za meko i elastično motanje, sa fizičkim dejstvom za konce u pogledu centrifugalne sile primenjene kod istih konaca u namotanom stanju.
Tečnost se može dovoditi unutarnjoj površini izbušenog kalema u vidu širokog mlaza, koji će se udarajući na otvore kalema, lomiti. Tečnost se može dovoditi potapanjem obrtnog kalema u tečnosti sa zaštitnim spoljnim omotom, pri čem se tečnost baca centrifugalnom silom u prstenasti prostor između paketa i spolj-njeg omota i onda natrag ka tečnosti. Isto tako, kako je dejstvo mekog namotavanja da tečnost brzo prolazi kroz paket, to se tečnost dovodi radi boljeg dejstva, unutarnjoj površini izbušenog kalema, duž cele svoje dužine. Tečnost se dovodi unutarnjoj površini kalema u takvom obimu da upija paket, pri čem potpuno nema zaostajanja tečnosti na žicama (koncima) i ako se isto dejstvo dobija, ako je zapremina tečnosti manja nego ona, koju može namotani paket da primi u jedinici vremena. Ako se dovede tečnost u većoj količini, onda je centrifugalna sila istera.
Sprava za izvođenje postupka, pošto se paket namota kao gore meko, može imati razne oblike, ako takav aparat omogućava obrtanje paketa i njegovog držača za izbušeni kalem, i istovremeno dovodi fluid unutrašnjosti kalema. Takav aparat ima dakle obratni nosač na kome se može montirati kalem sa sredstvima za utvrđivanje kalema za držač radi obrtanja istog u cev, koja ulazi u kalem radi dovoda tečnosti.
Za prolaz vazduha kroz namotani paket može se upotrebiti atmosferski vazduh, jer priroda namotaja omogućava brz prolaz vazduha. Ako se upotrebi kakav gas ili gasovi, ovi se mogu dovoditi unutrašnjosti
kalema i ići kroz paket na način pokazan za atmosferski vazduh.
Postupak i aparat za isti je pokazan na nacrtu, u kome je:
sl. 1 prelomljen presek aparata za obradu većeg broja namotanih kalema montiranih na izbušenom horizontalnom vretenu.
si. 2 je presek nosećih i kretnih organa za jedan kalem, u aparatu pokazanom u
si. 3, koja pokazuje aparat za odvojenu obradu većeg broja jednostavnih namotaj-nih kalema i
si. 4 je poprečni presek kalema postavljenog u kupatilu, u kome je potpuno potopljen.
Način namotavanja paketa za obradu već je pokazan radi obrazovanja takvog paketa, koji bi se mogao podvrći obradi, dok još ima dovoljno napona, da održava svoj oblik kao paket (jradi boljeg premofavanja. Potreban napon za izradu paketa može se postići na svaki podesan način, na pr. na-motavanjem konca na kalem preko nepokretnog staklenog štapa i obrtnog staklenog štapa ili i preko jednog i drugog. Na-motajne šine pokazane su i nije potrebno opisivati ih.
Izbušeni kalem može biti od lakog ali jakog materijala kao što je ebonit ali on ne srne biti od korozivnjg materija ili legure i mora biti flanširan. On je prvenstveno širokog otvora u sravnenju sa debljinom konca namotanog, jer bi u protivnom slučaju kod velike mase konca bilo sprečeno dejstvo centrifugalne sile.
U sl. 1, predviđena su ležišta 6, 7 u kojima su utvrđena loptasta ležišta 8 i 9 i vreteno 10, koje se obrće u loptastim ležištima 9, za koje utvrđen kotur 11, koji pokreće takvo vratilo. Vreteno 10 izdubljeno je kod 43. Ležišta 8 i 9 montirana su na zidovima suda 14, koji može biti snabdeven šarnirskim poklopcem, pokazanom neprekidnim linijama kod 15.
Izbušeno cevasto vratilo 16 na kome su — to vratilo je udaljeno iz aparata — postavljeni kalemi 17 sa namotanim paketima x. Završni deo 18 predviđen je na svakom kraju i to od ebonita, gume ili tome slično i kad se željeni broj izbušenih kalema 17 postavi na cevasto vratilo 16, sve se to utvrdi zavrtnjem 19. Pri montiranju kalema 17 na vreteno 16, valja voditi računa, da čvrsti delovi vretena ne zatvore otvore u kalemu, te su zbog toga otvori u vretenu 16 na istom rastojanju između centra kao otvori u kalemu 17. Na taj način ispunjeno vratilo utvrđuje se u loptasto ležište 8 na jednom kraju ležišta 6 dok drugi kraj leži u izbušenju 13. Sip 20 prolazi kroz rupu u vretenu 16 i kroz rupe u bokovima izdubljenja 13.
Sa rezervoara za tečnost — koji može imati slavinu ili ventil (nisu pokazani) — cev vodi u unutratrašnjost cevastog vretena 16, koje se završava u cevi 21 tog vretena. Na strani bližoj unutarnjim površinama izbušenih kalema 17.Jova cev 21 izbušena je sa finim rupama ili se ista može izrezati tom dužinom radi izbacivanja mlaza fluida, pri čem je ta cev prvenstveno uzana,
Pri radu na pr. za pranje paketa, cev 21 se vezuje sa vodom. Čim se otvori ventil i počne obrtanje vretena 16, voda teče kroz siskove u cev 21 ali u mlazu i udara na unulrašnju površinu izbušenog kalema ulazeći u otvore je površine usled cenlri-fugalne sile. Ovaj prolaz — usled prirode namotaja paketa — vrlo je brz i u stvari momentalan. Sva tečnost apsorbovana u paketu — ali ne i od konca — izlazi napolje iz paketa i skuplja se u sudu, u kome leži vreteno odakle se odvodi napolje.
Za obradu bojenja proces je potpuno isti kao gore opisani, pri čem je cev 21 vezana za sud sa bojom, a boja koja nije apsorbovana koncima, teče iz suda u ka kav podesan skupljač.
Vazduh se može upuštali po želji, sa tečnošću radi boljeg mlaza, i za tu svrhu se može primi niti gravitacija za tok tečnosti iz rezervoara u dovodnu cev. U praksi pak takav je mlaz zadovoljavajući.
Vidi se, da se pošto je obrada sa svakim fluidom ista i pošto se atmosferski vazduh može upuštati u cevasto vreteno 16, može izvesti proizvoljan red radova: pranje, vazdušna obrada, belenje i t. d. bez uklanjanja kalema 17 i njihovih konaca, kad se jednom stave u sud. Vreteno 16, može, ako se želi, biti smanjeno radi prijema samo jednog kalema 17 i njegovih konaca sa krajnim delovima 18 i zavrtnjima.
Kad se obrada završi ili čitav niz istih, vreteno 16 se uklanja iz suda i kalemi odnose za definitivno sušenje na pr. u kameru za sušenje.
Za obradu sa gasovima, ovi se mogu upuštati u unutrašnjost izbušenog cevastog vretena 16 i provesti kroz masu konaca dejstvom centrifugalne sile — (kao kod atmosferskog vazduha). Tečnost i vazduh, ili tečnost i gas, mogu se u svako doba provoditi zajedno.
Gde se želi obrtanje izbušenog kalema i njegove mase pređe oko vertikalne osovine učvršćujuća sredstva po sl. 1 mogu se zamenili uređajem iz si. 2 i 3, o kojima će biti reči sada. U ovim slikama kretno vratilo 10 vertikalno je na koturu 11, kao i gore, i utvrđeni otvor 22 ima u sudu 14 nosač 23 za izbušeni kalem 17, za koji se nosač može utvrditi kalem pomoću opruga 24 utvrđenih za taj nosač i vezanih za flan-
šu 25 kalema. Loptasta ležišta 26 i 27 predviđena su radi lakšeg obrtanja vretena 10 i nosača 23. Ova dva organa mogu biti vezana ili se mogu razdvojiti pomoću ba-jonetne veze kod 28. Kraj izbušenog kalema može se zatvoriti pomoću gumenog ili tome sličnog podmetača, koji je prvenstveno stalno utvrđen za kružnu flanšu 29a nosača 23.
Kod ove izmene potrebno je odstraniti mlaz ili cev 21 da bi kalem 17 došao u svoj položaj ili da bi se uklonio. Cev 30 iz suda za tečnost može bili elastična i nošena pomoču kakvog nosača.
Da bi se kalem stavio na svoje mesto pošto je namotan, on se stavlja na kotur 29a, pri čem se opruge 24 guraju napoje da bi to omogućile i hvataju flanšu 25 kalema kao što je ranije rečeno dejstvom svog pritiska.
Cev 21 se onda okreće i potom na dole da bi legla u kalemu. Obrtanje poslednjeg i njegove mase konaca i istovremeni dovod tečnosti cevi 21, izvode se tačno kao gore, pri čem se cev 20 vezuje za sud ili sudove radi dovoda potrebne tečnosti i vazduha ili se obrađuje na koji drugi način. Kad se obrada završi redenik diže cev 21 i kreće istu van radnog polažaja otvara opruge 24 pomoću palca ili ispadaka na njima i podiže kalem i stavlja drugi.
Razni delovi aparata mogu biti od neko-rozivnog materijala ili pak prevučeni takvim metalom ili biti od ebonita ili tome slično. Dati detalji mogu se menjati ali tako da obrtanje sa istovremenim dovo dom fluida unutrašnjosti kalema bude obez-beđeno.
Potpuno potapanje mase konca za vreme obrade potrebno je kod mnogih boja i ovaj se način može usvojiti pri bojenju i čak prvi pranju ako se želi. U si. 4 pokazan je sud 14, kroz čije dno prolazi vreteno 10 (kao u si. 2) sa kretnim koturom 11. Na postolju 23 postavljen je kružni izbušeni omot 31a koji je takvog prečnika da ostaje prstenasti prostor 31a između omota i paketa na kalemu 17. Da bi se kalem 17 utvrdio, njegova donja flanša leži u kružnom ležištu u postolju 23 i ima težak poklopac 32 sa središnjim otvorom 33. Ovaj poklopac je na svojoj donjoj površini izdubljen. Zaptivač od podesnog materijala predviđen je kod 34 na vretenu 10 i loptasto ležište 35 predviđeno je za to vreteno sa stepe-nastim ležištem 36.
Sud je pokriven poklopcem 37, koji ima zavrtnje i navrtke 38. Ovaj se poklopac, po želji može izostaviti.
Sud je ispunjen tečnošću, koja je pokazana horizontalnim isprekidanim linijama i kalem 17 se namešta a poklopac 32 odoz-
go i počinje obrianje vretena 10. Tečnost u kalemu ispada radialno napolje, usled centrifugalne sile, u prstenasti prostor 31a i odatle direktno kroz otvore spoljnjeg o-mota 31 u kupatilo.
Neprekidno kruženje, pokazano strelicama, održava se na taj način i stepen toga kroz paket reguliše se brzim obrtanjem, te zato tečnost nikad ne zaostaje. Zapremina tečnosti u prstenastom prostoru 31a okreće se sa kalemom 17 i tako, nema, otuda, trenja na spoljnim zavojcima paketa.
Gore opisani aparat, ako se upotrebi poklopac, vrlo je podesan, jer para penjući se iz tečnosti, ulazi u otvore 33 i kruži mešanje pare sa fečnošću —• ako se upotrebi - i ima blagotvorno dejstvo na bojenje.
Parenje se može tako isto prosto upo-trebiti kod aparata pokazanog u sl. 1 i 2. U tom slučaju sud može imati poklopac, kao u si. 4 i kad se kalem (ili kalemi) nalaze u položaju za obrtanje poklopac se poklapa i para upušta u sud iz kakvog izvora kroz cev. Ova para ulazi u unutrašnjost kalema i sledi put tečnosti upotrebljene kroz paket x. Za obradu sa tečnim mazivom bolji je aparat pokazan u sl. 1, 2 i 3.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za obradu konaca veštačke svile sa fluidom naznačen time, što se konci namotavaju meko u paket na cevastom izbušenom kalemu, da bi se dobila mekoća i elastičnost paketa, našta se kalem o-brce, i njegova namotana masa se velikom brzinom obrće oko svoje uzdužne ose, i istovremeno dovodi tečnost unutarnjoj površini kalema, pri čem se ta tečnosl dovodi kalemu u jedinici vremena u zapremini, koja nije veća nego zapremina tečnosti, koja može biti apsorbovana paketom u toj jedinici vremena.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se fluid dovodi u vidu tečnosti kao voda za pranje ili tečnost za bojenje ce-loj dužini unutarnje površine kalema i to u vidu mlaza.
3.	Postupak po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što se tečnost dovodi u vidu mlaza, koji se razbija u rupama u unutrašnjosti kalema.
4.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se kalem i namotaj potpuno potapaju u tečnosti i potom isti okreću u izbušenom spoljnjem omotu, koju se okreće sa kalemom i namotajem.
5.	Postupak po zahtevu 1—4, naznačen time, što se dovodi para unutrašnjosti kale-maistovremeno sa tečnošću.
6.	Aparat za izvođenje postupka po zahtevu 1--3, naznačen time, što ima izbušeni cevasti držač vretena za izbušeni k .-lem ili za veći broj kalema; što ima završne delove i zavrtnje za zatvaranje krajeva jednog ili više kalema na vretenu; što ima cev za dovod tečnosti u tom vretenu, (vratilu) pri čem je ta cev izbušena ili izrezana na onoj strani, koja se naslanja uz unutarnju površinu vretena i na taj način i uz izbušeni kalem ili kalemove, koji su na istom montirani; što ima ležišta i kretno vratilo za vreteno, u koje se ležište i na koje se kretno vratilo može iz-vlačno postaviti, kao i što ima kretna sredstva za vratilo.
7.	Aparat po zahtevu 1—3, naznačen time, što ima vertikalno vreteno, nosač na vretenu za izbušeni kalem opruge nošene nosačem za llanše na kalemu, cev za dovod tečnosti, koja je udešena da se postavlja u kalem tako da se može ponova izvlačiti i koja je izbušena ili izrezana duž jedne svoje strane, kao i noseća oruđa za tu cer.
8.	Aparat po zahtevu 1—4, naznačen time, što ima veriikalno vreteno i sredstva za obrtanje vretena, nosač na vretenu za izbušeni kalem, spoljni izbušeni omot na nosaču, ležište na nosaču za kalem, prstenasti poklopac za kalem, pri čem se prstenasti prostor ostavlja ismeđu spoljnje površine paketa i unutarnje površine izbušenog spoljnjeg omota.
/*5 Adpafenf broj 7589.
A d patent broj 7589.
c//y/////7///////,7;